Metodika Izvođenja Teorijske Obuke

8/15/2019 Metodika Izvođenja Teorijske Obuke

1/34

III. МЕТОДИКА ИЗВОЂЕЊА ТЕОРИЈСКЕ ОБУКЕ

1. НАСТАВНИ САДРЖАЈ

Наставни садржај обухвата све информације оје !редава" треба да у#у"и у !$ан

реа$и%ације "аса да би се ис!уни$и и ци# и %адаци наставе.

&и# наставе и%ражава на уо!'тен и свеобухватан на"ин 'та !редава" же$и да

андидати !ости(ну тоом "аса и$и тоом наставе.Исход наставе је све оно 'то се о"еује да андидат %на) ра%уме и$и може да

демонстрира ао ре%у$тат у"е*а.

+адаци наставе јесу о!ис минима$но !рихват#иво( нивоа %на*а) ве'тина и

верова*а) оје ,е андидат усвојити тоом "аса и$и тоом наставе.

1.1. -$анира*е наставно( садржаја

-остоје два !ристу!а !роцесу !$анира*а наставно( садржаја.

-рви !одра%умева !иса*е наставно( садржаја на основу оје( се састав#ају %адаци

наставе. Дру(и !ристу! %ахтева да нај!ре !оставимо %адате наставе) %а оје ,емо !отом

!исати садржај.

а%е !$анира*а наставно( садржаја

-$анира*е наставно( садржаја има три најважније фа%е/0 се$еција омо(у,ава !редава"у да !ре($едом це$оу!но( наставно( садржаја

одреди оно 'то андидати на обуци морају да нау"е2

0 ор(ани%ација !ружа мо(у,ност !редава"у да хроно$о'и ор(ани%ује и

рас!ореди наставни садржај у наставној једи 3ници2 и

0 верифиација с$ужи ао !ровера ојом !редава" утвр4ује да $и настава обухвата

све 'то би андидати мора$и да %нају и ураде ао би оствари$и %адате наставе.

1.5. 6етода !$анира*а наставно( садржаја у три ораа

-о%ната је ао 7метода у три ораа8 и обухвата с$еде,е/

0 одредити нео!ходни ниво %на*а оји се %ахтева од андидата да би и%ве$и одре4ену

рад*у2

0 навести рад*е оје андидат мора да и%веде да би остварио %адате наставе2 и

0 хроно$о'и рас!оредити наставни садржај 9нео!ходни ниво %на*а и рад*е оје

треба и%вести: у с$аду са редос$едом *ихово( реа$и%ова*а у настави.

1.;. &и#) исходи и %адаци наставе

&и# наставе


2/34

1.=. Исходи наставе


3/34


4/34

0 синте%у/ с!аја*е е$емената ао би се доби$а нова це$ина) дру(а"ија од !рвобитне2 и

0 !роцену/ доно'е*е од$уа на основу ритеријума и основних !ринци!а.

Афетивни домен

-одра%умева у"е*е %асновано на ставовима) увере*има и вредностима. Aво је домен

у"е*а оји !редстав#а најве,и и%а%ов %а !редава"а јер одрас$и !она'а*ем !оа%ују и своје

ставове.

@"е*е у афетивном домену обухвата с$еде,е нивое/0 !рима*е/ андидат је и%$ожен одре4еним утицајима а$и их он само !асивно !рима2

0 реа(ова*е на стиму$ус/ !она'а*е у с$аду с $и"ним о"еива*има2

0 вреднова*е/ !она'а*е је ус$а4ено са одре4еним верова*ем и$и ставом) "а и у

ситуацијама ада андидат није !рину4ен да се !она'а на утвр4ен на"ин2

0 ор(ани%ова*е/ !рихвата*е и !осве,еност одре4еном систему вредности оје

одражава у свом !она'а*у2 и

0 аратери%ација/ це$оу!но !она'а*е је у с$аду с вредностима оје су усвојене ао

саставни део *е(ове $и"ности.

На !ример) у афетивном домену се у"е !редмети ао 'то је етиа) ставови у ве%и са

и%во4е*ем рад*и у саобра,ају итд.

5. НАСТАВНF 6FТAДF

Наставне методе се дефини'у ао 7техние) !осту!ци и на"ини оји се ористе у

и%во4е*у наставе8. Иао настава мора бити усмерена на андидата) индивидуа$ни сти$

и%во4е*а наставе свао( !редава"а мора се у%ети у об%ир. Не од(оварају све наставне

методе сваом !редава") и то је један од фатора оји треба ра%мотрити !ри$иом

одабира наставне методе.

Нее од нај"е',их наставних метода су/

0 !редава*е2

0 !ре%ентација2

0 модифиовано !редава*е2

0 брејнстормин(2

0 (ру!на дисусија2

0 дебата2

0 студија с$у"аја2

0 демонстрација2

0 симу$ација2

0 и(ра*е у$о(е2 и

0 и(ра.

5.1. -редава*е

Наставна метода у ојој !редава" усмено и%$аже садржај андидатима.

-риме*ују,и ову методу) !редава" !редстав#а садржај) дета#но обра%$аже и на рају ре%имира. Двосмерна омуниација соро и да не !остоји. Aво је вр$о ефиасан на"ин да

једна особа !ренесе ве$иу о$и"ину информација ве$иој (ру!и андидата %а рато време.

-редности/

0 бр%а2

0 $ао се !$анира и !ри!рема2

0 ве$иа о$и"ина информација се и%$аже %а рато време2

0 ус!е'на с ве$иим (ру!ама андидата2 и

0 еономи"на јер %ахтева све(а нео$ио ресурса.

Недостаци/

0 настава може бити досадна и$и суво!арна2

0 те'о се одржава !аж*а андидата20 !редава" треба да буде ве'т у омуниацији2

0 с$аба ретенција и%$ожено( (радива2


5/34

0 нема !ростора %а !остав#а*е !ита*а !редава"у2

0 с$аба и$и ниава !овратна информација о ефиасности наставе2 и

0 не може се у!отребити %а !оду"ава*е ве'тина.

5.5. -ре%ентација

Наставна метода у ојој !редава" !ружа андидатима информације ористе,и ви%уе$на

наставна средства.

Aва наставна метода !редстав#а омбинацију верба$но( и%$а(а*а и у!отребеви%уе$них наставних средстава. -ре%ентација је) ао и !редава*е) вр$о ефиасна %а

!рено'е*е %на*а ве$иим (ру!ама андидата. Aно 'то је ра%$иује од традициона$них

метода јесте у!отреба ви%уе$них наставних средстава) !о"ев од уна!ред !ри!рем#ених

ф$и!3"артова до најновије техно$о(ије) ао 'то су GHIJK3GHLMN !ре%ентације.

-редности/

0 ус!е'на с ве$иим (ру!ама андидата јер се мо(у у#у"ити и дру(и андидати2

0 це$а (ру!а је усредсре4ена на исту ствар2

0 може се омбиновати с дру(им методама2

0 атративна и до!ад#ива2 и

0 му$тисен%орно у"е*е.

Недостаци/0 уо$ио се не омбинује с дру(им методама) омуниација се одвија само у једном

смеру2

0 андидати мо(у бити !асивни2

0 андидате ви'е интересују наставна средства од само( садр 3жаја2

0 !отребни су дета#ан !$ан и !ри!рема2

0 о!рема је су!а2 и

0 !редава" мора да увежба у!отребу ви%уе$них наставних средстава.

5.;. 6одифиовано !редава*е

Наставна метода у ојој !редава" усмено !остав#а андидатима !ита*а и тао их

ативно у#у"ује у наставу.

+а ра%$иу од традициона$но( !редава*а) аратеристиа ове методе јесте ра%мена

информација и%ме4у !редава"а и андидата) !а "а и и%ме4у самих андидата. Aва

метода ативно у#у"ује андидате у !роцес у"е*а 9ативно у"е*е и !овратна

информација:.

-редности/

0 бр%а2

0 $ао се !$анира и !ри!рема2

0 $а'е је ор(ани%овати време2

0 ус!е'на с ве$иим (ру!ама андидата2

0 %ахтева све(а нео$ио ресурса2

0 еономи"на20 може се омбиновати с дру(им методама2 и

0 %аједни"и рад унутар (ру!е на истој теми.

Недостаци/

0 може бити досадно и$и суво!арно2

0 не може се уве ра"унати на !аж*у андидата 9ту %на"ајну у$о(у мо(у оди(рати

фаси$итаторсе ве'тине !редава"а:2

0 с$аба ретенција и%$ожено(2 и

0 не може се у!отребити %а !оду"ава*е ве'тина.

5.=. Oрејнстормин( 9PKQLM мо%а) RNHKS о$уја:

Наставна метода "ија !римена и%а%ива ве$ии број идеја на основу ојих се

ор(ани%ује рата дисусија.-редности/

0 одржава интересова*е и ативност андидата2


6/34

0 ос$а*а се на %на*е и исуство андидата2

0 до$а%и се до необи"них ре'е*а2

0 реативна2 и

0 !отребно је све(а нео$ио ресурса.

Недостаци/

0 %ахтевна2

0 рато траје2 и0 неи од андидата не у"ествују.

5.>. Tру!на дисусија

Ативна наставна метода оја се ос$а*а на у"е',е и интерацију андидата) оји

рас!рав#ају о одре4еној теми.

Tру!на дисусија се ор(ани%ује тао 'то се андидати !оде$е на две3три ма*е (ру!е 9!о

до(овору: и сваа истражује тему и$и !остав#ена !ита*а тао 'то ана$и%ира) оце*ује и$и

!ре($еда наставну тематиу.

-редности/


0 андидати ра%ме*ују %на*е и исуство2

0 андидати ритиују став и$и ми'#е*е) Q не особу20 до$а%и се до реативних ре'е*а !роб$ема2

0 !ро'ирују се видици2

0 у"е*е се може !осматрати2

0 !ружа %аним#иву !овратну информацију о !о%нава*у теме и ве'тинама

омуниације андидата2

0 !ове,ана је ретенција садржаја2

0 не де$ује на!орно2

0 !риморава !редава"а да идентифиује #у"не де$ове наставне јединице2

0 орисна %а и%мену ставова2 и

0 и%(ра4ује ве'тине ме4у#удсих односа.

Недостаци/

0 %ахтева !уно времена2

0 сваи андидат треба да има одре4ено %на*е H теми2

0 те'о се онтро$и'е2

0 може се уда#ити од теме2

0 мора се !аж#иво !$анирати2 и

0 %ахтева ве'то( фаси$итатора.

5.C. Дебата

Наставна метода с$и"на дисусији а$и са ор(ани%ованијом струтуром.

Дебата се ористи ада не !остоји само једно ре'е*е) ада !редава" осети да у (ру!и

!остоје два ра%$и"ита ($еди'та оја !одједнао добро мо(у бити ар(ументована. Tру!а требада се !оде$и тао да једни %асту!ају један став) а дру(и треба да бране су!ротно

ми'#е*е.6етода је ефиасна %а !обо#'а*е омуниацијсих ве'тина) %на"ајних !ри$иом

и%но'е*а ар(умената %а и !ротив.

-редности/


0 андидати ра%ме*ују %на*е и исуство2

0 андидати !реу%имају воде,е у$о(е2

0 андидати мо(у !обо#'ати ве'тине ар(ументације2

0 тимси рад2

0 и%$ожене су обе стране ар(умената2 и

0 андидати у"ествују са %адово#ством.Недостаци/

0 %ахтева !уно времена2


7/34

0 може да се отме онтро$и2

0 су!ротстав#ене (ру!е мо(у да до4у у суоб2 и

0 ма$и број андидата доминира у настави.

5.E. Студија с$у"аја

Наставна метода оја !одра%умева теме#ну (ру!ну дисусију о стварним и$и

и%ми'#еним ситуацијама.

-редности/0 може бити индивидуа$на и$и (ру!на ативност2

0 ра%вија с!особности расу4ива*а) рити"о( ра%ми'#а*а и ре'ава*а !роб$ема2

0 андидати су ативно у#у"ени у наставу2

0 и%(ра4ује ве'тине ме4у#удсих односа2 и

0 у"е*е се може !осматрати.

Недостаци/

0 информација мора бити !реци%на и ажурирана2

0 андидату треба ви'е времена %а студију с$у"аја2

0 андидати мо(у !остати !реви'е %аинтересовани %а студију с$у"аја и %аборавити

сврху !римене ове наставне методе2 и

0 студија с$у"аја мора да има јасну у$о(у у настави.5.U. Демонстрација

Наставна метода у ојој !редава" ористе,и средства !оа%ује андидатима неу

ве'тину) а !отом је они !онав#ају.

-ос$е демонстрације андидати би треба$о да имају !ри$иу да увежбавају %адата

оји је !оа%ан.

-редности/

0 андидати мо(у да 7виде8 и 7ураде8 9


8/34

0 симу$ира рад наон одржава*а наставе.

Недостаци/

0 %ахтева %на"ајну !ри!рему2

0 нео!ходно је одвојити доста времена %а !ри!рему и !римену2

0 !отребно је одвојити доста времена %а ана$и%у наон %авр 3'ета вежбе 9ди3бриф:2

0 те'о !ри$а(од#ива !отребама свао( андидата2 и

0 може бити финансијси неис!$атива.5.1W. И(ра*е у$о(а

Наставна метода оја омо(у,ава андидатима да) ($уме,и ситуацију и% Xстварно(

животаX) вежбају и ис!итују нове об$ие !она'а*а) оје мо(у у!отребити у !ос$у и$и се с

*има сусрести у буду,ности.

-редности/

0 симу$ира 7стваран свет82

0 андидати су ативни2

0 исти"у се емоције2

0 добар на"ин %а 7обраду8 ставова2 и

0 андидати мо(у да виде ствари и% дру(о( у($а.

Недостаци/0 те'о се онтро$и'е 9андидати се !реви'е у#у"ују у наставу и !редава" (уби

онтро$у:2

0 те'о се 7стандарди%ује82

0 !редава" може да и%(уби и% вида оне андидате оји не у"ествују у и(ра*у у$о(а2 и

0 !отребно је одвојити дово#но времена %а ана$и%у наон %авр'ета вежбе 9дибриф:.

5.11. И(ре

Наставна метода у ојој се тами"е*е иYи$и сарад*а андидата ористе %а !онав#а*е и

утвр4ива*е наставно( садржаја.

И%води се у об$иу ви%а) 7енерZај%ера8) мо%(а$ице и$и нее дру(е ативности у

ојој !ости(нути ре%у$тат %ависи од ве'тине) %на*а и с$у"аја.

-редности/

0 !оја"ава самосвесност2

0 андидате одржава ативним и у#у"еним у !роцес наставе2

0 у"е*е се може !осматрати2

0 %абавна је2

0 симу$ира рад наон одржава*а наставе2 и

0 ра%вија ве'тине ме4у#удсих односа.

Недостаци/

0 %ахтева доста времена2

0 !отребно је и%двојити дово#но времена на "асу %а ана$и%у наон вежбе 9ди3бриф:2

0 можда не од(овара сти$овима у"е*а свих андидата2 и0 може настати не(ативна атмосфера на "асу.

;. НАСТАВНА СРFДСТВА

Наставно средство је би$о оји материја$) на!рава и$и о!рема оја се ористи у

настави да би се о$а'ао !роцес усваја*а %на*а.

@ с$аду с наведеном дефиницијом) ра%$иујемо/

@"и$о би$о оји материја$) на!рава и$и о!рема оја !омаже андидату 9у"ениу: у

!роцесу усваја*а %на*а.

Наставно !ома(а$о би$о оји материја$) на!рава и$и о!рема оја !омаже !редава"у у

и%во4е*у наставе.

;.1. +на"ај наставних средставаFфетно наставно средство треба да/

!оја"ава о!ажа*е 9!ерце!цију:2


9/34

!оја"ава ра%умева*е2

о$а'ава !ам,е*е2

мотиви'е и !ове,ава интересова*е2

омо(у,ава ра%новрсност у у"е*у2 и

до!ринесе ефиасном рас!о$а(а*у временом.

;.5. Aсобине ефетно( наставно( средства

Да би нео наставно средство би$о ефетно) оно мора бити/1. @о"#иво

0 Ви%уе$ни материја$ мора бити $ао уо"#ив2 и

0 Dтам!ани материја$ мора бити "ит#ив.

5. Једноставно

0 Садржај није нера%ум#ив нити двосмис$ен2 и

0 Aсновни !ојмови и онце!ти су на($а'ени.

;. -реци%но

0 Информације су ажурне) %асноване на "и*еницама) !рави$но и%$ожене и

ом!$етне2 и

0 @о$ио је и%вр'ена реви%ија) "итав наставни материја$ мора бити !од$ожан

реви%ији.=. +аним#иво

0 Ди%ајн) боје и (рафиа !рив$а"е !аж*у2 и

0 И$устрације и !римери !обо#'авају !ам,е*е.

>. -рати"но

0 Aбе%бе4ена средства су !римен#ива и једноставна %а у!о3требу2 и

0 На($а'ава #у"не !ојмове2

0 : видео3материја$и2

C: !риру"ни2

E: (рафосо!2 и

U: ом!јутер и [\] !ројетор

;.;.1. Таб$а 9'о$са и бе$а:Таб$а је) вероватно) нај!о!у$арније и нај"е',е ори',ено наставно средство.


10/34

0 %а %а!исива*е ра%ми'#а*а и од(овора андидата.

-редности/

0 $аа %а у!отребу2

0 досту!на2

0 еономи"на2

0 једноставна %а одржава*е2

0 редеYмарери мо(у бити у боји20 средство !о%нато и !редава"у и андидатима2

0 !оу%дана2

0 ви'енаменса у!отреба 9бе$а таб$а ^ ма(нетна ^ фи$мсо !$атно:.

Недостаци/

0 мно(и !редава"и се обра,ају таб$и до !и'у !о *ој2

0 доста времена од$а%и на само !иса*е2

0 !онеад се те'о може видети 'та је на!исано) о(рани"ена вид#ивост %а !оједине

андидате2

0 !ра'*ава и !р#ава 9ао (оворимо о традициона$ној %е$еној и$и црној таб$и:2

0 мора "есто да се бри'е2 и

0 асоцира на традициона$но 'о$со оруже*е.;.;.5. $и!3"арт

$и!3"арт !остаје све !о!у$арнији %бо( својих особина. $есиби$но је и

!реносиво наставно средство) !осебно орисно уо$ио се настава одвија ван !росторија

центра %а обуу.

@!отреба/

0 %а ативности ао 'то је брејнстормин(2

0 %а бр%о исцртава*е $иста и дија(рама2 и

0 %а бе$еже*е ра%ми'#а*а и од(овора андидата.

-редности/

0 !оретан2

0 еономи"ан2

0 $ао се ористи2

0 нема де$ова оји се мо(у !оварити2

0 ф$есиби$на у!отреба 9таб$а) !а!ир) ма(нетна таб$а:2

0 може се !ри!ремити !ре "аса и тао вам у'тедети време2

0 може бити де$ими"но !ри!рем#ен и !отом довр'ен на "асу2

0 може се ористити с (рафионима) дија(рамима и цртежима2 и

Недостаци/

0 $ао се о'те,ује2

0 с$ова мо(у да и%б$еде2

0 марери мо(у да се осу'е20 те'о се !оде'ава и с$ади'ти2

0 %бо( ма$е ве$и"ине није !одесан %а ве$ие (ру!е андидата2 и

0 !уно времена од$а%и на !иса*е на "асу.

;.;.;. -остери

-остери су орисна и атративна деорација у"ионице.

@!отреба/

0 да ви%уе$но !редставе наставни материја$ 9с$ие и (рафи 3они:2

0 да на($асе #у"не е$ементе2 и

0 ао средства !асивно( у"е*а.

-редности/

0 једноставни) $аи %а у!отребу20 у боји2

0 ви%уе$но !риб$ижавају с$ожени наставни материја$2


11/34

0 !ретходно на!рав#ени2

0 $ао се транс!ортују2 и

0 нема де$ова оји се мо(у !оварити.

Недостаци/

0 !онеад нису добро вид#иви) !а се те'о уо"авају дета#и2

0 мо(у да сре,у !аж*у ао стоје на неод(оварају,ем месту2 и

0 !ос$е одре4ено( времена мо(у се дожив#авати ао деорација а не ао наставносредство.

;.;.=. 6оде$и и маете

+бо( својих му$тисен%орних аратеристиа) тренин( "ине !ријатнијим и !риб$ижавају

и !реносе %на*е и% стварно( живота.

6оде$и су тава наставна средстава на ојима може да се види !ресе оно(а 'то

!роу"авамо) тао да су јасно уо"#иви сви унутра'*и де$ови. -онеад се мо(у !от!уно

раставити на саставне де$ове) а мо(у бити ума*ени) уве$и"ани и$и и%ра4ени у !риродној

ве$и"ини.

6аете су ума*ене и$и 9ре4е: уве,ане варијанте стварних !редмета.


12/34

0 андидатима !ружа 7стандарди%ована8 исуства2 и

0 !риа%ује животне ситуације.

Недостаци/

0 %ахтева и%вор е$етри"не енер(ије2

0 омерција$ни видео3снимци мо(у бити су!и2

0 те'о су вид#иви ао је у"ионица !реве$иа) о(рани"ени су ве$и"ином ТВ ерана

и$и !ројеционо( !$атна2 и;.;.C. -риру"ници

То је у"и$о оје !омаже андидату у !роцесу усваја*а %на*а) а$и и наставно !ома(а$о

јер !омаже !редава"у да бо#е ор(ани%ује наставу.

@!отреба/

0 андидати мо(у да ористе информације и наон "аса2

0 до%во$ите андидатима да усвоје материја$ со!ственим тем!ом2 и

0 не !остоји !отреба да андидати !амте и$и бе$еже ду(а"е це$ине.

-редности/

0 мо(у да !ос$уже ао додатни материја$2

0 само !остоја*е !риру"ниа о$а'ава андидатима у"е*е2 и

0 остају андидатима %а да#е ори',е*е.Недостаци/

0 !отребно је доста времена %а и%раду2 и

0 уо$ио се !оде$и андидатима у неод(оварају,ем тренуту) може да им одврати

!аж*у.

;.;.E. Tрафосо!

@!отреба/

0 да !редстави материја$ у ве,им димен%ијама2

0 да %абе$ежи ($авне та"е дисусије во4ене на "асу2

0 да !редстави ре%име це$о( "аса) !осебно ада су %адаци наставе !редстав#ени

на !о"ету2

0 ао !одсетни на основу о(а се !остав#ају !ита*а андидатима да би се !ровери$о

*ихово %на*е на рају "аса2

0 %а ре!родуцију ма!е) (рафиона и$и с$и"но( материја$а2

0 да !риаже материја$ с$а(а*ем ви'е (рафо3фо$ија2

0 да !редстави ар(умент оји је с$и"ан ом!$есном цртежу2

0 да на($аси #у"не е$ементе у !ре%ентацији2 и

0 информација се !редстав#а и с$а*а у тренуту.

-редности/

0 може се ористити с ве$иом (ру!ом андидата2

0 !редава" је све време оренут $ицем !рема (ру!и2

0 (рафо3фо$ије се $ао транс!ортују и ра%ме*ују2 и0 мо(у се на!равити у с$аду с !отребама.

Недостаци/

0 %ахтева одре4ену о!рему ао и и%вор е$етри"не енер(ије2

0 свет$о и одсјај мо(у и%а%вати %амор2

0 %ахтева !ри!рему2

0 с$ожени (рафиони) ао и уве,ане с$ие и$и сице) мо(у бити нера%ум#иви %а

андидате) наро"ито ао %бо( уве,а*а не мо(у да се и%о'тре2 и

;.;.U.


13/34

0 %а симу$ацију и и(ру.

-редности/

0 висоо ативна форма у"е*а2

0 садржај се $ао ме*а и ажурира2

0 ве$ии број рас!о$оживих омерција$них а!$иација2 и

0 !оретна о!рема.

Недостаци/0 су!а о!рема2

0 %ахтева и%вор е$етри"не енер(ије2

0 техниа може да не фунциони'е ада вам је нај!отребнија2

0 андидати (убе онтат с !редава"ем.

Oр%ина (овора нас!рам бр%ине ра%ми'#а*а

@о$ио !редава" (овори веома бр%о) може дости,и бр%ину од 5WW ре"и у минути)

а$и !росе"на бр%ина је ма*а оби"но оо 1>W ре"и у минути. @!оредимо бр%ину (овора

!редава"а с бр%ином ра%ми'#а*а андидата. -сихо$о%и тврде да је !росе"на бр%ина

ра%ми'#а*а оо UWW ре"и у минути.


14/34

=. -BАНИРА_F И -РATРА6ИРА_F НАСТАВНAT -РA&FСА) AРTАНИ+А&ИЈА

AO@. %адате наставе.

Ра%рада треба да садржи/

1. време2

5. садржај2

;. ативност !редава"а2

=. ативности андидата2 и

>. наставна средства

Aд %на"аја је !одата о времену оје је нео!ходно %а обраду одре4ене це$ине и$и

де$а наставне јединице.

Садржај се односи на ативности у ојима ,е андидати у"ествовати. +а !редстав#а*е

садржаја треба ористити нас$ове и$и #у"не ре"и. Садржај "аса се састоји и% три де$а и то/

1. увод2

5. ра%рада2 и;. %а#у"а.

@ уводном де$у же$имо да мотиви'емо андидате да !оже$е да са%нају не'то ви'е.


15/34

+а#у"а "аса треба !$анирати са истом !реци%но',у ао и увод. +а#у"а би треба$о

да %ау%ме оо 1Wa "аса. Сврха %а#у"а јесте да !одсети андидате на ($авне ас!ете

наставне јединице ао би от!о"ео трансфер !одатаа и% раторо"не меморије у ду(оро"ну

меморију.

Ативност !редава"а !одра%умева све наставне методе) ативности и це$оу!ну

страте(ију оју !редава" намерава да !римени тоом наставе.

Ативност андидата !одра%умева оно 'то се о"еује од андидата да ураде на основунаставно( садржаја и ативности !редава"а.

+на"ајну !омо, !редава"у !редстав#а !$ан реа$и%ације "аса оји садржи сва наставна

средства и !омо,ни материја$ оји ,е се ористити на "асу.

Aр(ани%ација времена/ 7И%(уб#ено б$а(о се може на,и) а$и не и време...8

а%е у ор(ани%ацији времена/

1. одредити ативности и !роценити о$ио ду(о трају2

5. !оде$а ативности !о %на"ају2 и

;. хроно$о'и рас!оредити ативности.


16/34

наме,ите своје !отребе и схвата*а.


17/34

0 да ус!остав#ате од(оварају,и онтат о"има 9не!рестано !осматрате (ру!у:2 и

0 да се ре,ете !о у"ионици до андидати вежбају да бисте !ровери$и *ихов

на!реда.

Не треба/

0 ра%(оварати с наставним средствима2

0 оретати $е4а (ру!и до им се обра,ате2

0 у!ад#иво ($едати у !оједине андидате2 и0 одв$а"ити !аж*у андидата не!римереним (естовима и$и рад*ама 9н!р.

($еда*ем у сат до они (оворе:.

Техние о!сервације 9техние !осматра*а:

Техние о!сервације су техние !осматра*а !она'а*а андидата и са%нава*а у% !омо,

"у$а вида и о!ажа*а. Aне !омажу да !роцените ао су андидати !рихвати$и наставу.

Неверба$но !она'а*е и мо(у,а %на"е*а/

Техние с$у'а*а

-одра%умевају !рима*е усмених 9верба$них: информација и !отврду да је

!рим#ена информација схва,ена. Техние с$у'а*а вам омо(у,авају да !оажете

!о$а%ниу да ра%умете *е(ово станови'те. Aво уме,е се на%ива јо' и ативно с$у'а*е.

Ативно с$у'а*е се одвија у два ораа. То је/

а: !аж#иво с$у'а*е и%(оворено(2 и

б: !арафра%ира*е оно(а 'то је ре"ено.

Техниа !остав#а*а !ита*а !одра%умева !осту!а ојим !редава" !роце*ује о$ио су

(а андидати добро ра%уме$и) тао 'то од *их тражи !овратну информацију у видуод(овора на !остав#ено !ита*е. -остоји ви'е ра%$о(а %а !остав#а*е !ита*а) на !ример/

0 да схватите о$ио андидати ве, %нају о тој теми2

0 да би андидати ативно у"ествова$и у настави2

0 да би !редава" добио !овратну информацију о томе ао је настава !рихва,ена2 и

0 да би андидати !роцени$и и до!уни$и своје %на*е.

-остоје три ораа !ри$иом !остав#а*а !ита*а/

1. !остав#а*е !ита*а2

5. обрада од(овора андидата2 и

;. од(овара*е на !ита*а андидата.

Да бисте од андидата доби$и !рави) та"ан од(овор) морате и%абрати од(оварају,и

об$и !ита*а. -остоји ви'е врста !ита*а оје !редава" може да ористи/


18/34

Диретна !ита*а су она оја се !остав#ају одре4еном андидату у (ру!и.

Диретна !ита*а се ористе да бисмо/

0 !ро%ва$и особу %а оју %нате да %на од(овор2

0 и%бе($и особу оја од(овара на свао уводно !ита*е оје је у!у,ено це$ој (ру!и2 и

0 у#у"и$и не!риметно( андидата у наставу.

@водна !ита*а јесу она оја се !остав#ају це$ој (ру!и и на *их свао може да

од(овори. -редава" не одре4ује о ,е од(оворити на !ита*е. Aна мо(у бити а$тернативна)

отворено( ти!а и$и су(естивна.

@водна !ита*а се ористе да бисте/

0 %а!о"е$и дисусију20 води$и дисусију2

0 !редстави$и нову тему тао да сви андидати мо(у да и%несу своје ми'#е*е2 и

0 доби$и оментар на %адату тему

Ретори"а !ита*а јесу она оја не %ахтевају од(овор. -остав#ају се онда ада !редава"

же$и да и%а%ове ефеат и$и да !одстане на ра%ми'#а*е) а не да нужно добије од(овор.

Ретори"а !ита*а се ористе да бисмо/

0 наве$и (ру!у да !о"не да ра%ми'#а о теми) бе% о"еива*а од(овора.

-ита*а %атворено( ти!а су она !ита*а на оја !остоји само један та"ан од(овор.

-ита*а %атворено( ти!а се ористе да бисмо/

0 !онови$и !ретходно обра4ено (радиво2

0 ада тражимо одре4ени од(овор) ао у математи"ом !ро 3б$ему20 усмери$и андидата у ра%ми'#а*у2 и

0 охрабри$и стид#иво( андидата да од(овори ада %намо да %на од(овор.

-ита*а отворено( ти!а су уо!'тена !ита*а оја мо(у довести до о!'ирне дисусије.

Нај"е',е !о"и*у у!итним ре"цама ао 'то су/ 'та) ада) о) (де) и$и %а'то.

Су(естивна !ита*а су она оја садрже од(овор у самом !ита*у.

Су(естивна !ита*а се ористе да бисмо/

0 доби$и о"еиван од(овор2

0 усмери$и дисусију2 и

0 !омо($и андидату да !рева%и4е те'о,е.

Дру(и ора у !роцесу !остав#а*а !ита*а јесте на"ин на оји !редава" реа(ује на

од(оворе андидата. То је од !ресудно( %на"аја %а мотивацију не само оно( андидата ојидаје од(овор не(о и %а це$у (ру!у. Да бисмо !одста$и ативно у"е',е андидата у настави)

треба реа(овати на с$еде,и на"ин/

0 !о%итивно оментари'ите та"не од(оворе2

0 одајте !ри%на*е %а труд) "а и онда ада је од(овор !о(ре'ан2 и

0 ума*ите) о$ио је (од то мо(у,е) осе,ај не$а(одности ада андидат да нета"ан и$и

не!от!ун од(овор.

Тре,и ора у !роцесу !остав#а*а !ита*а јесте од(овара*е на она оја !остав#а

андидат. На"ин на оји ,е !редава" реа(овати на !ита*а андидата утица,е на то да $и ,е

они убуду,е бе% о!тере,е*а !остав#ати !ита*а.

>.;. Рад са ати!и"ним андидатима

Јо' једна важна ве'тина оју !редава" мора да ра%вије јесте рад са ати!и"ним

андидатима. -редава" мора нај!ре да ра%уме ра%$о(е оји су дове$и до таво( !она'а*а и

те онда да и%(ради на"ин о!хо4е*а с андидатима "ије је !она'а*е ати!и"но.


19/34

-редава" се) у($авном) сусре,е с "етири ти!а ати!и"них андидата.

1. не!риметни/ овај андидат је тих) !ову"ен) веома рето се јав#а да не'то

!рооментари'е) а јо' ре4е у"ествује у би$о авој дисусији (ру!е.

5. надувено/ надувено је су!ериоран) надмен) "есто охо$ у о!хо4е*у !рема дру(им

андидатима.

;. цини"ни/ овај ти! андидата "есто има ирони"ан) цини"ан) !одсме'#ив оментар %а

све 'то се оо *е(а %бива. @ неверба$ној омуниацији аратери'е (а ста$но !рисутанXосмехX и

=. сва4а$ица/ *ему се соро ниад ни'та не до!ада) рето се ада с$аже с ве,ином) а

нај"е',е је вр$о о%би#ан и$и намр'тен.

>.=. -осту!ци !редава"а фаси$итатора

0 створите !ријатну атмосферу2

0 будите на рас!о$а(а*у2

0 будите !риродни андидати ,е то ценити2

0 немојте и%и(равати савр'ену особу2

0 будите свесни своје у$о(е !редава"а2

0 и%$ожите тему и обим !ро(рама наставе) а андидати неа и%$оже своја о"еива*а2

0 !ружајте само !роверене !одате20 неа андидати и%несу своје исуство о сваој теми и$и вежби2

0 !редставите идеје и !ита*а2

0 ва'е о"и) у'и) ($ас и (овор те$а су важни. @с!оставите онтат о"има с

андидатима2

0 будите оретни ада !ро%ивате андидате) немојте нио(а фавори%овати) не

!ро%ивајте ста$но исте #уде2

0 не у$а%ите у рас!раве и не до%во$ите да "ас !рерасте у рас!раву. Истовремено) треба

охрабривати ра%$и"итост у ми'#е*у2

0 омо(у,ите андидатима да !остав#ају !ита*а2

0 не до%во$ите да андидати у!адају један дру(оме у ре"2

0 будите 7"врсти8 с доминантним особама) ставите им до %на*а да треба !устити и

дру(е да (оворе2

0 дајте андидатима дово#но времена да ра%мис$е и обра%$оже своје ми'#е*е2

0 !роверите да $и су сви добро ра%уме$и садржај једне наставне јединице !ре не(о

'то !ре4ете на дру(у2 додатно објасните уо$ио има нера%ја'*ених !ита*а2

0 ористите ативности 7!робија*е $еда8 и$и 7%а(рева*е82 и

0 !риме*ујте ра%$и"ите наставне методе.

7Ве$ио НF8 %а !редава"а оно 'та !редава" ниада не сме да "ини/

0 $о' !рви утиса2

0 нема јасно дефинисан ци# и %адате2

0 досадан) суво!аран насту! и и%$а(а*е20 7оаме*ен8 у месту2

0 недово#ан онтат о"има2

0 недово#на и%ражајност $ица2

0 нема хумора) нема духовитости2

0 недово#на !ри!рема2

0 не у#у"ује андидате2

0 недостају му енту%ија%ам) мотивација и убе4е*е2

0 нева$итетна ви%уе$на наставна средства.

C. НАСТАВНA A


20/34

C.1. атори удобно( наставно( оруже*а

Да би наставно оруже*е !одстица$о андидате на у"е*е) !редава" би треба$о да у%ме

у об%ир с$еде,е фаторе/0 !отребе андидата2 и

0 уре4е*е !росторије.

-отребе андидата

@сваја*е (радива ,е бити отежано уо$ио основне животне !отребе нису

ис!у*ене 96ас$ов#ева хијерархија #удсих !отреба:. Једноставно) ао андидатима није

удобно и$и ао немају дово#но свет$а) они не,е мо,и да се усредсреде на наставу и да у *ој

ативно у"ествују. На с$еде,их 'ест фатора !редава" треба да обрати !аж*у !ри$иом

ор(ани%ације удобно( наставно( оруже*а/

☑ тем!ература2

☑ сто$ице2

☑ !иса*е и радни !ростор2☑ освет#е*е2

☑ !ре($едност2 и

☑ буа.

Сматра се да је тем!ература од оо 55f\ идеа$на %а у"ионицу.


21/34

Нај"е',и рас!ореди седе*а у у"ионици су/

g !о$уружни2

g !отовица2

g онференцијси2

g тимси2 и

g традициона$ни 9у редовима:.

-о$уружни рас!оред седе*аВе$и"ина (ру!е/ ма$аYсред*а. Наставна метода/ све методе осим дебате оја има стро(о

ор(а3ни%овану струтуру. Наставна средства/ сва.

-редности/

0 !о'то су андидати оренути $ице у $ице) омо(у,ена је добра омуниација2

0 андидати се $ао мо(у !оде$ити у ма$е (ру!е2 и

0 соро сва наставна средства се мо(у рас!оредити тао да буду јасно уо"#ива сваом

!ојединцу.

Недостаци/

0 о(рани"ен је број андидата с ојима се може радити2

0 андидати имају мо(у,ност интерације само с две тре,ине (ру!е оја је у *иховој

б$и%ини2 и0 андидати оји се на$а%е на истој страни !о$уру(а рето омуницирају

ме4усобно.

Рас!оред седе*а у об$иу !отовице

Ве$и"ина (ру!е/ ма$аYсред*а. Наставна метода/ од$и"ан рас!оред седе*а %а

демонстрацију и и(ра*е у$о(а %бо( !ре($едности. Наставна средства/ сва) мада је мо(у,е да

у тоу !ројеција андидати оји седе у у($овима немају добру !ре($едност.

-редности/

0 !о'то су андидати оренути $ице у $ице) омо(у,ена је добра омуниација2

0 андидати се $ао мо(у !оде$ити у ма$е (ру!е2 и

0 соро сва наставна средства се мо(у рас!оредити тао да буду јасно уо"#ива сваом

!ојединцу.

Недостаци/

0 о(рани"ен је број андидата с ојима се може радити2

0 андидати имају мо(у,ност интерације само с две тре,ине (ру!е оја је у *иховој

б$и%ини2 и

0 андидати оји се на$а%е на истој страни !отовице рето омуницирају

ме4усобно.


22/34

0 неформа$но) а$и је онтро$а оствар#ива.

Недостаци/

0 мо(у, рад само са о(рани"еним бројем андидата2 и

0 !ре($едност може бити !роб$ем.

Традициона$ни 9у редовима:

Ве$и"ина (ру!е/ ве$иа. Наставна метода/ најбо#и рас!оред седе*а %а !редава*е и

!ре%ентацију. Наставна средства/ мо(у,е је да андидати оји седе на рају у"иониценемају добру !ре($едност !остера и !ројеција.

-редности/

0 !редава" је оренут $ицем !рема андидатима2

0 од(оварају,и рас!оред седе*а %а рад с ве$иом (ру!ом андидата2 и

0 од(оварају,и рас!оред седе*а ада треба да ористите ви%уе$на наставна средства.

Недостаци/

0 омуниација се одвија само у једном смеру2

0 !редава" не може да види андидате оји седе у !ос$ед*им редовима2 и

0 !ре($едност може бити $о'а.

Рас!оред седе*а

E. РАД С 6АBИ6 И ВFBИ


23/34

0 !отребан је од(оварају,и !ростор %а ор(ани%ацију рада у ма$им (ру!ама2 и

0 (уби се време у !ре(ру!исава*у.

6оде$и рада у ма$им (ру!ама/

андидата а да су све (ру!е с ве,им бројем "$анова ве$ие.

Aсновна ра%$иа у раду с ма$ом и ве$иом (ру!ом јесте у томе 'то тоом "аса андидат

може бити ма*е %асту!#ен у неој ативности) вреднован и$и усмераван од стане !редава"а

ада је (ру!а ве,а. Самим тим) и%води се %а#у"а да ,е у ма*ој (ру!и андидати бо#е

остварити !$аниране %адате наставе и исходе обуе.

-редности/

0 мо(у,е је реа$и%овати наставу %а ве,и број андидата тоом ра,е( времена2

0 обуаYнастава је јефтинија %а андидата2 и


24/34

0 једноставнија и ра,а !ри!рема %а наставу јер се нај"е',е ористи фронта$ни об$и

рада и једна до две наставне методе.

Недостаци/

0 ма*а %асту!#еност у"ениа у !роцесу наставе2

0 у среди'ту !аж*е је наставни а не у"ени2

0 немо(у,ност !ра,е*а свао( у"ениа од стране !редава"а у са%најном !роцесу тоом

"аса20 с$абије мо(у,ности %а ативира*е андидата2 и

0 теже се одржавају !аж*а и дисци!$ина андидата.

U. FВАB@А&ИЈА НАСТАВF) A&F_ИВА_F И -РАhF_F НА-РFДAВА_А


25/34

-роцена %на*а оје андидати усвајају на "асу одвија се на сваом "асу) ро%

остварене %адате наставе. +адаци наставе с$уже ао ритеријум %а оце*ива*е. Aни не

само да одре4ују наставни садржај не(о и врсту тестира*а оја ,е се ористити.

Стандардни ти!ови !ровере %на*а обухватају/

▶ усмени ис!ит2

▶ о!сервацију2 и

▶ !исмени ис!ит.@смени ис!ит омо(у,ава диретно ис!итива*е андидата2 у($авном се ористи на

"асу и омо(у,ава !редава"у да 7види8 ао андидати у"е.

A!сервација омо(у,ава !осматра*е !она'а*а андидата и у($авном се ористи %а

!роцену ве'тина. С ритеријумима одре4еним на основу утвр4ених стандарда) можемо

остварити од(оварају,и ниво објетивности.

-исмени ис!ит !одра%умева у!отребу !исмених тестова да бисмо утврди$и да $и су

%адаци наставе остварени.

U.1.>. @$о(а !редава"а у ева$уацији

Тоом и%во4е*а наставе и реа$и%ова*а индивидуа$них и (ру!них ативности) !о

!одру"јима вреднова*а) !редава" онтинуирано !рати сте!ен !ости(ну,а андидата.

U.1.C. Самоева$уацијаСистематси !роцес самоева$уације треба да !омо(не !редава"има да одреде да $и је

обуа) а$и и !раса оја је ус$еди$а) !о!уни$а ра%$иу у %на*у) тј. сма*и$а и$и е$иминиса$а

обра%овну !отребу.

Самоева$уација може !омо,и !редава"у да/

0 !обо#'а !ри$ие и ус$ове у ојима андидати у"е) у#у"ују,и !$анира*е)

!ри!рема*е и реа$и%ацију це$оу!но( наставно( !роцеса2

0 !рати на!редова*е андидата у у"е*у2 и

0 идентифиује своје !отребе %а стру"ним усавр'ава*ем.

U.5. Aце*ива*е

-ојам оце*ива*а 9$ат. dJMRJKJ !роценити вредност:. Aце*ива*е је !роцес

Xдоно'е*а од$уе о не"ему) ис!итива*е и$и тестира*е у"ина !ојединцаX 9lLNmJKR) 1VV=/ 1;)

!рема САnА:. То је ва$итативна ана$и%а ојом се одре4ује сте!ен остварености одре4ених

ци#ева. Aце*ива*е !редстав#а ра%врстава*е од(овора у ва$итативне ате(орије) а %атим

одре4ива*е *ихове вантитативне вредности) тј. дава*е оцене. То је не!реидан !роцес

!роверава*а и мере*а !ости(ну,а андидата) оји је обострано ористан %а/

0 андидата !оа%ује ао на!редује) аве ре%у$тате !остиже) оји ниво %на*а је

дости(ао) 'та треба да !реду%ме ао би сма*ио на!ор !ри$иом у"е*а и !ости(ао јо'

бо#е ре%у$тате2 и

0 !редава"а !оа%ује о$иа је оствареност и оствар#ивост !рено'е*а %на*а

9!оу"ава*а: и у"е*а.

U.5.1. Aвирни !ринци!и оце*ива*а-роцес оце*ива*а се %аснива на два овирна !ринци!а/

1. !ринци! оце*ива*а садржаја/ најважнији садржај оји андидати треба да усвоје)

тј. садржај оји је нео!ходан %а обав#а*е %адатаа и дужности2 и

5. !ринци! оце*ива*а !роцеса у"е*а/ оце*ива*е треба андидату да омо(у,и

информације о томе ао те"е !роцес у"е*а и да (а !одстане на да#и рад.

U.5.5. &и#еви оце*ива*а

Имају,и то на уму) можемо да (оворимо о два ци#а оце*ива*а !римарном и

сеундарном.

g Сврха !римарно( ци# оце*ива*а андидата јесте да се уна!реди *ихово у"е*е.

g Сврха сеундарних ци#ева оце*ива*а је/

0 да се андидатима обе%беде !оједина"не информације о томе да $и су оствари$и%адате наставе 9о!'те и$и о!еративне исходе:) ао су усвоји$и %на*а и% !оједина"них

!редмета 9моду$а: и (де имају те'о,е у у"е*у2


26/34

0 да дају у!утство и%во4а"у наставе о томе о$ио %адатаа наставе су андидати

оствари$и и на оји на"ин су усвоји$и наставни садржај 2

0 да обе%беде информације о те'о,ама оје андидати имају !ри усваја*у %на*а и$и

стица*у ве'тина2 и

0 да обе%беде информације о струтури наставно( садржаја.

U.5.;. Добит од оце*ива*а

Добит од оце*ива*а је важна ао %а це$оу!ни !роцес обуе) тао и %а !ојединца.


27/34

U.5.E.


28/34

тестови до!у*ава*а и$и !рисе,а*а) у ојима се !ита*е састоји од једне и$и две

ре"и) и$и од ре"енице у ојој су неи де$ови и%остав#ени.

0 тестови рео(ниције %ахтевају да андидат од !ону4ених од(овора и%абере

ис!раван. То су тестови %атворено( ти!а.

Aсновни ти!ови ових тестова су/

а$тернативни и$и тестови дво"$ано( и%бора андидати треба да одреде да $и су

твр4е*а та"на и$и нису2 тестови ви'еструо( и%бора од ви'е !ону4ених од(овора андидати треба да

и%аберу један та"ан и$и ви'е та"них од(овора.

0 тестови сре4ива*а и у!оре4ива*а од андидата %ахтевају да !овежу један ни% и$и

два ни%а !одатаа. Aвај ти! %адатаа је и%у%етно еономи"ан) а у овиру једно( %адата може

се ис!итати ве,и број "и*еница.

▶ Тестови %на*а !рема фунцији

-рема намениYфунцији тестови %на*а мо(у бити/

0 нормативни 9$аси"ни: !омо,у ојих се утвр4ују индивидуа$не ра%$ие у

!ости(ну,у андидата2 и

0 ритеријси омо(у,авају да се утврди 'та и до о( нивоа су андидати нау"и$и у

неом !редмету.U.;. -ра,е*е на!редова*а андидата


29/34

0 -реида*е са(оворниа

Aдноси се на !реида*е $ица оје и%$аже) %авр'ава*е ре"енице уместо *е(а и$и на

и%но'е*е со!ствено( ми'#е*а !ре не(о 'то са(оворни %авр'и. @с!е'нији !ристу! би био

да се оду!ремо ису'е*у да не'то додамо и$и да !реидамо дру(е у (овору.

0 Aдбрамбени став

Те'о вам је да !ри%нате да сте !о(ре'и$и) да се и%вините) да !рихватите ритиу и$и

да сас$у'ате ту4е ми'#е*е. На!равите ора уна%ад ад осетите да сте %ау%е$и одбрамбенистав и %а!итајте се да $и је %аиста те'о !ри%нати да сте !о(ре'и$и.

0 Не с$у'амо са(оворниа

0 Не!ријатна ритиа


30/34

Aви ритеријуми се ра%$иују у %ависности од то(а оји се(мент наставно( !роцеса

обухватају. На !редава"е се односе ритеријуми у ве%и са стру"но',у у об$асти оју

!редају) во4е*ем наставно( !роцеса) омуниацијсим ве'тинама и дру(о. +адово#ава*е

ових ритеријума се од !редава"а теоријсе обуе !отвр4ује $иценцира*ем)

нео!ходним !родужава*ем $иценце) ао и обаве%ним семинарима.

1W.5.;. Стандарди ва$итета

Стандарди ва$итета се ра%$иују !о томе на 'та се односе. Стандарди морајубити јасно дефинисани да би се уна!реди$и сви се(менти наставно( !роцеса. Aни морају)

тао4е) бити !о%нати свима на оје се односе.

11. 6AТИВА&ИЈА


31/34


32/34

0 ра%вој.

bи(ијенси фатори су/

0 над%ор2

0 !рави$а с$ужбе2

0 ус$ови рада2

0 !$ата2

0 односи с о$е(ама2 и0 си(урност.

11.;.;. bу$ов мотивациони моде$

Сири$ A. bу$ 91VC1: на!исао је једну од нај!о%натијих студија о томе 'та мотиви'е

у"ение. Идентифиовао је три !од(ру!е у"ениа ао би ате(ори%овао три сти$а

мотивације/

1. у"еници усмерени а ци#у ористе обра%ова*е ао би оствари$и своје јасно

дефинисане ци#еве2

5. у"еници усмерени на ативности) на%вани јо' и дру'твени у"еници. Aни

у"ествују у настави у($авном %бо( остварива*а дру'твених онтаата2 и

;. у"еници усмерени а у"е*у же$е %на*е ради *е(а само(.

bу$ов моде$ мотивације је ра%радио А$ен Таф) оји је дефинисао мо(у,е ра%$о(е %а'тоодрас$и у"е. То су/

0 !ове,а*е само!о'това*а2

0 им!ресионира*е дру(их2 и

0 одре4ено %адово#ство и$и сатисфација.

11.;.=. Oаријере Xонце!т омета*аX у у"е*у

-остоје ра%$и"ите $асифиације у%роа %а на!у'та*е !ро(рама обра%ова*а) а$и

ве,ина аутора ао баријере у у"е*у наводе с$еде,е ра%$о(е/

◆ !ороди"ни ра%$о%и/ !роб$еми у !ородици) бо$ест...

◆ с!о#ни ра%$о%и/ !рирода !ос$а) уда#еност од обра%овне установе...

◆ о!'ти ставови/ (уб#е*е интересова*а) $е*ост) нерво%а) осе,ај старости...

◆ наставна ситуација/ от!ор !рема наставниуY!редава"у) не види се смисао у"е*а)

неод(оварају,и тем!о и време у"е*а...

11.;.>. 6отивација оце*ива*ем

Aце*ива*е !ости(ну,а је с$ожен !роцес и %ахтева ве$иу !аж*у. Aно има

мотивациону сврху) а$и и !овратну информацију %а андидата H ста*у *е(ово( обра%овно(

!роцеса.

Ра%$иује се/ онтинуирано) !ериоди"но и %авр'но оце*ива*е. На"ин оце*ива*а

може бити у% !омо,/ ре'ава*а тестова) усмено( од(овара*а и$и у"е',а у дисусији итд.

Сваи об$и оце*ива*а треба да има јасне ритеријуме) оји треба да буду ус$а4ени с

!$анираним !ости(ну,ем од андидата.

@ односу на ниво %на*а) ве'тина и ставова) !рема O$умовој тасономији !остав#ају се!ита*а андидатима оји) с!рам !роцене !редQва"а) сами оце*ују.


33/34

0 б$а(овременост 'то ра,и временси ра%ма и%ме4у оце*ива*а ативности и

сао!'тава*а оцене2

0 ра%новрсност !римена ра%$и"итих врста оце*ива*а2

0 јасно,а у"еницима треба да буде јасно 'та је !редмет

0 ис!итива*а и 'та дефини'е 9не:ус!ех2

0 инструтивност оцена треба да !одстане андидата да ана$и%ира свој рад

9мотивационо дејство:20 јавност тајне оцене немају !еда(о'у вредност2 и

0 ра%(овор о оцени сао!'тити оцену и *ено обра%$оже*е 9!ред свима и$и у

!осебном ра%(овору:.

15. И+OAР AДTAВАРАЈ@hИb НАСТАВНИb 6FТAДА +А -AЈАD_АВА_F

РFDАВА_А


34/34

Documents

Metodika Izvođenja Teorijske Obuke