Metodologija pedagogije oznaava put i nain istraivanja i ispitivanja vaspitanja i obrazovanja, kako bi se dolo do odreenih saznanja.

Smisao i svrha istraivanja u pedagogiji je unapreivanje praktine i teorijske misli.

Metodologija (gr.), sloenicamethodos um, postupak, razradalogos re, razmatranjeMetodologijaMetodologija pedagogijeDeo pedagogije koji se bavi prouavanjem puteva i naina dolaenja do naunih saznanja u oblasti vaspitanja i obrazovanja.

Teoretiari su saglasni da nauku ine (Banur i Potkonjak,1999):objektivne i pouzdane istine o stvarnosti,saznati zakoni i zakonitosti koji u toj stvarnosti postoje, saznanja koja su praktino proverljiva, koja se mogu dokazivati, koja imaju opte vaenje, praktinu primenljivost i koja su saoptljiva ljudima.Metodologija neke nauke je teorija o istraivanju predmeta te nauke. Metodologija nauke pojmovno odreenje

Logika Pri saznavanju predmeta svake nauke moraju se strogo i dosledno potovati logiki zahtevi i uvaavati logika teorija o pojmu, zakljuivanju, dokazivanju, suenju i sl.

Gnoseologija Kao teorija o mogunostima i dometima ovekovog saznanja, tei da otkrije opta naela, pristupe, orijentacije, pravce, oblike i metode koje mogu pospeiti i uiniti ljudsko saznanje moguim, uspenim, valjanim i istinitim.

Epistemologija Ako govorimo o nauci, ona se usredsreuje na nauno saznanje i razmatra problematiku naunog saznanja u odreenoj oblasti. Pedagoka epistemologija se bavi uslovima, mogunostima, izvorima, dometima, verovatnou, objektivnou i istinitou pedagokog saznavanja vaspitanja. (Banur i Potkonjak, 1999).

objektivnost; asimptotinost (nedovrenost); sinteza indukcije i dedukcije; sinteza kvalitativnog i kvantitativnog izraza i pedagoka praksa kao kriterijum istinitosti.

Pedagoko saznanje shvatanje i objanjavanje veza i odnosa meu pojavama, tj. otkrivanje zakonitosti u vaspitanju sa svrhom menjanja i unapreivanja prakse.

U prouavanju pedagoke problematike koristise najee induktivno deduktivni put. Od ivog posmatranja vaspitnog procesa, ka apstraktnom miljenju pa opet vraanje ka praksi

OBJEKTIVNOSTPolazi se od injenica da bi se dolo do zakonitostiASIMPTOTINOST (nedovrenost)Nema potpunog, apsolutnog saznanja ono je u stalnom kretanju i razvoju. Insistiranje na potpunoj sigurnosti naunih zakljuaka je nerealno to je metafiziki i dogmatski stav.

SINTEZA INDUKCIJE I DEDUKCIJEINDUKCIJA od pojedinanog ka optem (prouava se veliki broj istovrsnih pojava na raznim mestima da bi se izvrila generalizacija)Induktivni put prevladava u empirijskim istraivanjima (polazi se od vaspitno obrazovne stvarnosti).Indukcija ima smisla tek u sintezi sa dedukcijom.Dedukcija od opteg ka posebnom, pojedinanom.nepotpuna na osnovu poznatih injenicazakljuuje se o nepoznatom (istraivanje se sprovodi na uzorku delu neke celine )potpuna istraivanjem se obuhvataju svi uenici (osnovni skup, populacija)

SINTEZA KVALITATIVNOG I KVANTITATIVNOG IZRAZASvaka pojava ima kvantitativni i kvalitativni aspekt.

Deskripcija pedagoke pojave :kvalitativna ili verbalnakvantitativna ili numerikaPEDAGOKA PRAKSA KAO KRITERIJUM ISTINITOSTIIzmeu pedagokih istraivanja i pedagoske prakse postoji uska povezanost

Uspenost istraivakog rada u mnogome je determinisanaodreenim svojstvima onih koji se time bave.

Neka od njih su:Entuzijazam predstavlja predanost istraivakoj delatnosti,uivanje u njoj. Nije mogue ni zamisliti uspenost istraivaabez privrenosti poslu kojim se bavi ali to apriori ne znai danaunik mora iskljuivo iveti za nauku.

Marljivost podrazumeva mnogo rada u okviru nauno-istraivakog angamana bez nune potrebe za afirmativnom revalorizacijom u oekivanim rezultatima istog.

Produbljeno poznavanje problematike koja se istrauje, opta pedagoka kultura, pasivno i aktivno sluenje stranim jezicima i dr.; Metodoloka osposobljenost za primenu istraivakih metoda i postupaka; Sposobnost organizacije sopstvenog rada i rada drugih (timski rad) Upornost, istrajnost, hrabrost i korektan stav prema saradnicima

Poznavanje metodolokih koncepcija omoguuje nam da:upoznamo okvire u kojima moemo rekontruisati svakodnevne situacije u praksito poveemo sa slikom o detetu i vaspitanju koja je u osnovi svake o njihrezultate istraivanja razmotrimo u odnosu na efekte koji oni imaju u praksiu svakoj metodolokoj koncepciji uoimo izbor tehnika i instrumenata istraivanja

Naune paradigmeIstraivaki pristupiEpistemologija pedagokih istraivanjaTeorije nauke o vaspitanju...

Istraivaev pogled na svet odreuje znaenje rezultata do kojih je on doao u konkretnom istraivanju.

Temeljne pretpostavke od kojih istraiva polazi se nazivaju paradigma. Postoje razliite paradigme kao to su pozitivizam, konstruktivizam, feminizam, kritika teorija.

Paradigma koju istraiva prihvati boji znaenje podatka istraivanja.

Na primer, feministika istraivanja polaze od unapred definisanih filozofskih pretpostavki koje odreuju znaenje podataka do kojih dolaze. Primer, ako se istrauju Jevrejke i ustanovi da su te ene srene ivei potpuno podreene svojim muevima, feministiki orijentisan istraiva e na osnovu ovog nalaza zakljuiti kako te ene nisu ni svesne ogranienja koje im drugi nameu i kako je neophodno raditi na njihovoj emancipaciji.

PARADIGMATRAENJE OBJANJENJASTVARANJE PREDIKCIJEOPIS PRETHODNIH USLOVAGENERALIZACIJE ILI ZAKONIOPIS POSMATRANIH FENOMENA ILI ONIH KOJE TREBA POSMATRATI

Pregled karakteristika naunih paradigmi Shvatanje istraivanih pojava interpretativna paradigma Kvalitativni pristup Fenomenoloki pristup hermeneutika analiza Idiografska svrha Prirodno tumaenje Dinamika realnost Holistinost Vea uloga subjektivnosti Ustanovljavanje uzrono posledinih veza kauzalna paradigma Kvantitativni pristup Empirijsko analitiki postupci Nomotetika svrha Egzaktno merenje Statika realnost Tenja prema maksimalnoj objektivnosti Paradigma razumevanja Paradigma tumaenja

Zadatak teorije je da prui nauno obrazloenje praktinog delovanja.Nauno obrazloenje nudi norme prema kojima se praksa usmerava.Stav deduktivne koncepcije: iskustvo je nepouzdana kategorija u saznavanju vaspitanja ukazuje na jednosmeran odnos izmeu teorije i prakse.Teorija prethodi praksi i daje joj smernice i tumeenja kako da se organizuju.

Osniva nauke o vaspitanju (J.F.Herbart, po.19.veka)razlikuje dve vrste pedagogije:Primenjena pedagogijaPraktina pedagogijaiZasniva se na filozofijiIzvodi se iz psihologije

Iz filozofije i psihologije se za pedagogiju izdvajaju naela i norme. Zato se takvo shvatanje pedagogije naziva normativnom i deduktivnom pedagogijom.

Dedukcija-oznaava izvoenje, metod miljenja u kojem se od opteg dolazi do posebnih zakona

Nauno obrazloenje u pedagogiji odnosi se na izvoenje pouzdanih naela iz filozofije i psihologijeKako bismo neto objasnili, moramo navesti razloge. Razlozi se zasnivaju na injenicama. injenice se mogu svesti na osnovne norme i vrednosti ljudskog delovanja koje daje filozofija. Iz tih normi moemo izdvojiti ciljeve vaspitanja.Iz psiholokih normi se mogu izdvojiti naini i sredstva.

Nadreene norme se definiu kao ciljevi. Iz tih zadatih normi moemo izvoditi uputstva za konkretne situacije u praksi.Deduktivno-racionalna teorija nudi dva naina kako kako da to uradimo ukoliko postavimo pitanje na koji nain i kojim sredstvima moemo postii zadate ciljeve?U konkretnim sluajevima u praksi treba da se oslonimo na opte postojee znanjeU konkretnim uslovima oslanjamo se na svoje odluke koje donosimo uvaavajui specifinih uslova u kojima se vaspitanje odvija

Do naunih rezultata u pedagogiju se moe doi samo naunim metodama prirodnih nauka.Empirijska koncepcija predlae oslonac praktinom delovanju u istraivanju pedagokih injenica putem eksperimenta i neutralnog terenskog posmatranja.Praksi se pripisuju opte vaea pravila i nain postupanja kako se dolazi do rezultata.

injenice u vaspitanju se saznaju opaanjem i eksperimentom.

Na osnovu eksperimenta izvode se zakljuci o opte vaeim zakonitostima

Metodoloka koncepcija zasnovana na razumevanju daje prvenstvo praksi, kao polazite u istraivanju i razumevanju vaspitanju.Ukoliko pedagoka praksa ve postoji pre nego to je mi istraimo ili tumaimo, tada i loa praksa ve postoji i teko e biti sankcionisana teorijskim normama.Iz loe prakse se tumaenjem i razumevanjem moe mnogonauiti za buduu praksu.

Otkrivanje subjektivnog znaenja: pedagoku stvarnost razumemo ukoliko je tumaimo onako kako je razumeju uesnici.Na osnovu razumevanja vaspitne stvarnosti mogue je izvesti naela koja vae samo za konkretnu situaciju. Istraivaka tehnika koja se primenjuje u razmevanju situacija vaspitne stvarnosti koristi se tehnika: uesnikog posmatranja.

Kritika teorija vaspitanja na drugaiji nain posmatra ulogu praktiara i istraivaa u situaciji koja se istrauje:Praktiari postaju istraivai svoje prakse a istraiva aktivan uesnik u akcijama, diskusiji i kritikoj refleksiji.Praksa prua mogunost da analizira samu sebe a ne da bude voena terijskim normama.

Istraivaka metodologija kritike teorije vaspitanja zasniva se na povezivanju empirijskog i hermeneutikog naina izraavanja.

Tehnike emprijskog istraavanja koriste se za utvrivanje uzajamnih veza u vaspitnoj praksi.

Hermeneutiki postupci koriste se kada se, nakon kritikog preispitivanja, planiraju konkretni obrazovni postuci.

nauka je delatnost, deo drutvenog rada, a ne sistem znanja; cilj kritike teorije je da razjasni drutveni kontekst oblikovanja drutvenih injenica i na taj nain doprinese promeni drutvenih odnosa;cilj razjanjenja jeste emancipacija, oslobaanje oveka od drutvenih stega; metodoloka osnova kritike teorije jeste objektivno razumevanje smisla; interes koji upravlja saznanjem je emancipacija; model drutvene prakse bez potinjavanja i uspeno posveivanje ine praktini diskurs (Gojkov, 2007).

kako vrtii/kole smanjuju ili iznova stvaraju nejednakost;koje konstrukcije znanja se unose u kurikulume;ko odreuje vrstu i vrednost tih znanja; kakvim ideolokim interesima to slui; kako se kroz obrazovanje reprodukuje i proiruje drutvena mo i ime se ona opravdava;

Prouavanje njene drutvene prakse, ona je njena refleksija.

Zato osnovna funkcija pedagogije i pedagokog istraivanja nije otkrivanje univerzalnih zakonitosti drutvenog ivota, niti samo interpretativno razumevanje subjektivnih znaenja aktera socijalnih situacija i odnosa, ve emancipacija i menjanje prakse.

U kritikoj teoriji odnos izmeu teorije i prakse postavlja se dijalektiki. Pripadnici kritike teorije drutva su tokom svog naunog i filozofskog rada teili ka tome da uspostave jedinstvo teorije i prakse.

Razliite paradigme upozoravaju istraivaa da postoje razliite koncepcije problema, a ne samo jedna za koju se on opredelio. Opredeljivanje za primenu vie epistemolokih i metodolokih pristupa moe samo da podstakne dinamiku procesa istraivanja i da doprinese validnijim podacima, olaka interpretaciju i izvoenje pouzdanijih zakljuaka.

planiraju , postavljaju i izvode profesionalni istraivaiproblemi istraivanja su uzeti iz teorijskih pretpostavki ili ve dokazanih zakonitosti prethodnim empirijskim istraivanjemkoriste se standardni kvantitativni postupci obrade podatakatei se objektivnosti u tumaenju podataka istraivanjapodaci istraivanja se generalizuju na teorijskom planui na osnovu njih se propisuju zakonitosti za ukupnuvaspitnu praksu

pokreu , planiraju i izvode sami praktiari ili u partnerstvu sa istraivaemproblem istraivanja praktiara su problemi njihove prakse koje oni pokuavaju da reepolaznu osnovu ili okvir istraivanja ine njihova profesionalna znanjau istraivanu se koriste kvalitativna analiza podatakapodaci dobijeni istraivanjem vae za kontekst istraivanja i ne generalizuju se

Fundamentalna (bazina), teorijska, metateorijska istraivanja Primenjena (aplikativna), operativna, razvojna istraivanja Akciona istraivanja; Komparativna istraivanja; Longitudinalna istraivanja; Transferzalna istraivanja; Istorija sluaja i biografska istraivanja; Istorijska istraivanja; Futuroloka istraivanja; Reprezentativna i mala (mikro) istraivanja itd.

bazina, osnovna,kategorijalna, teorijska: bave se osnovnim, bitnim pitanjima pedagoke nauke, otkrivanjem optih pedagokih zakona i zakonitosti.

FundamentalnaOperativna/primenjenasu ona kojima se pronalaze putevi usavravanja postupaka radi menjanja pojava. Istrauju mogunosti primene i korienja fundamentalnih saznanja u praktinoj vaspitnoj i obrazovnoj delatnosti, direktno su okrenuti praksi, nazivaju se i operativna.13. Klasifikacija pedagokih istraivanja prema naunom karakteru

Fundamentalna istraivanja u pedagogiji su, u veini, povezana s drugim graninim naunim oblastima (biologijom, psihologijom, sociologijom i sl. ) interdisciplinarni ili multidisciplinarni pristup.

Operativna istraivanja u pedagogiji su vie orijentisana na specifine pedagoke discipline (porodinu pedagogiju, kolsku pedagogiju, didaktiku, metodike pojedinih predmeta i sl.)- monodisciplinarni pristup.

Longitudinalno istraivanje je ono kada se neka pojava kontinuirano prati u vremenu, u periodu od vie godina. Pedagoke pojave se mogu prouavati praenjem njihovog razvoja u odreenom vremenskom periodu 14.Transverzalno istraivanje15. Longitudinalno istraivanje Transverzalno istraivanje je kada se neka pojava i njeni razni aspekti prouavaju u isto vreme, ali na vie mesta i u razliitim uslovima. Ukoliko se prave preseci, tj. prouavaju pojave u jednom vremenskom momentu, u istim ili razliitim uslovima, ali na veem broju jedinica.Podela s obzirom na trajanje prouavanja odabranog fenomena

Primer:Transverzalni pristup:- bogatstvo renika uenika 4. razreda osnovne kole (u odnosu na uslove socio kulturne sredine, obrazovni status roditelja)Longitudinalni pristup:- biografsko prouavanje deteta od roenja pa do polaska u kolu (voenje dnevnika)

Deskripcija neke pojave vie tendira prema transverzalnom pristupu, a prouavanje uzrono posledine povezanosti vie prema longitudinalnom pristupu.

Istorijska pedagokaistraivanja kojaprouavaju pedagokeideje, koncepcije, usloveza njihovu pojavu irazvoj u prolosti, usloveNastanka i razvojaPojedinih obraz.institucija,pojave, ideje iuticaje ped. klasika.Temelje na prouavanjukolske i dr.dokumentacije.Organizacja materijala jehronoloka ili po problemima.prolostsadanjostbudunostRazvojna prouavaju stanja neke pedagoke pojave u sadanjosti i mogunost njenog planskog razvijanja u narednom periodu, prouavanje i menjanje u narednom periodu. Najvie istraivanja usmereno je na sadanjost.Futuroloka sva ona istraivanja koja su okrenuta budunosti, bilo da nastojesagledati razvoj i buduestanje/perspektive neke posebne pojave, institucije, odnosno ped. shvatanja i koncepcije. 16. Klasifikacija pedagokih istraivanja prema vremenskoj usmerenosti

Kvanitativni pristup u istraivanju odlikuje se specifinom prezentacijom podataka, koji se se stoji u iznoenju injenica predstavljenih brojevima.

Kvalitativno istraivanje predstavlja injenice opisane reima.

Ime su dobila po osnovnoj metodi koja se koristi komparacija, poreenje.Porede se (slinosti i razlike): kolski sistemi, nastavni programi i planovi,finansijska sredstva koja se ulau u obrazovanje, udbenici, organizovanje rada sa darovitim ili sa uenicima koji zaostaju...pedagoka periodika, literatura,... oprema,nametaj, obrazovna tehnologija,... zakonodavstva...Analizom dobijenih rezultata utvruju se razlozi.Znaaj komparativnih istraivanja je veoma velik, ali ono to je vano za nas je da se mogu primeniti i na mikro planu.

Teorijska do zakona, zakonitosti,postulata, naela... dolazi se racionalnim, razumskim putem, teorijski, slaganjem teorijskih postavki u sistem.TeorijskaEmpirijska Empirijska su ona kojima je osnovni izvor pedagoka injenica i istraivako polazite: vaspitno-obrazovna praksa, empirija, stvarnost.

Monodisciplinarna InterdisciplinarnaMultidisciplinarna istraivanja koja se sprovode samo u okviru jedne discipline (samo didaktika, metodika i sl.) problem se istrauje iz aspekta vie naunih disciplina iste nauke (didaktiko-metodika)istraivanja u koja se ukljuuje vie disciplina iz razliitih naunih podruja: didaktiko-psiholoko-logika, pedagoko-filozofsko-socioloka...

Sistemno-strukturalnaKomparativnaAnalogna prouavaju sisteme, njihove strukture, odnose unutar sistema, funkcionisanje (nazivaju se i funkcionalna).kada se uporeivanjem nastoje utvrditi odnosi, uslovi, zakonitosti ...kada se saznanja steena prouavanjem jedne pojave pokuaju preneti kao vaea i validna na druge istorodne ili sline pojave.Eksperimentalnakada se ekperimentalnim putem nastoje utvrditi kauzalne zakonitosti, uzrono-posledine veze i odnosi koji deluju u pedagokim pojavama i procesima.Akciona koja su usmerena na istovremeno prouavanje i menjanje prouavane pojave.

Mala (mikro) istraivanja

Osnovni smisao unapreenje vaspitno obrazovnog rada. Obrauju probleme malih dimenzija, ali ne i manje znaajne probleme.Naglaen je praktian znaaj -prvenstveno usmerena na reavanje praktinih vaspitno-obrazovnih problema u koli22. Mikro istraivanja

agresivnost u dejem vrtiu, stidljivost, prihvaenost vrnjaka u novu vaspitnu grupu, neprihvatljivo ponaanje uenika, emocionalna i socijalna klima u odeljenju, interakcija uenika/dece i nastavnika/vaspitaa u vaspitno-obrazovnom procesu...Preteno se realizuju primenom deskriptivne metode i ex-post-facto postupka.ne utvruje inicijalno stanje nego samo finalno. Istraiva ispituje, posle delovanja nekog faktora (ex post) koji je tu od ranije, postoji, rezultate (posledice) do kojih je dolo

Tvorac sociometrije ameriki psihijatar Jakob L. Moren prouava kvalitativne i kvantitativne / socijalne i interpersonalne odnose unutar grupe. U vaspitanju i obrazovanju grupa (kolektiv) ima posebno mesto, znaaj i ulogu.Re je kako o formalnim grupama (vaspitna grupa u vrtiu, razred,odeljenje, sekcija, klub, tim...), tako i o neformalnim grupama koje se formiraju po nekom drugom kriterijumu: mesto stanovanja, ulica,zajednika interesovanja. Grupa (kolektiv) u pedagokom istraivanju se javlja kao cilj vaspitaevog delovanja tenja da se oformi grupa, da ona postoji i da deluje

Da li je grupa homogena ili je podeljena na vie manjih podgrupa (nejedinstvena struktura grupe), kakav je odnos meu lanovima grupe, koji poloaj pojedinac zauzima u grupi i kako pojedinac vidi svoju poziciju u grupi kojoj pripada.

Grafiki oblik iznoenja rezultata Odredi ko skale, a koji se tiu socijalne prihvaenosti/neprihvaenosti pojedinih lanova grupe (odeljenje, vaspitna grupa). Da bi se na odgovarajui nain izvelo sociometrijsko ispitivanje, potrebno je: Ispitanicima pruiti priliku da odabiraju i odbacuju onoliko lanova grupe koliko to ele; Ispitanicima dati jasan kriterijum na osnovu kojeg e izvriti odabiranje i odbacivanje osoba; Potrebno je da su pitanja razumljiva, a poeljno da je biranje tajno.

Negativan izborLegenda: deakdevojicaNegativan izborPozitivan izborPrvi kriteriju: sedeti u klupi

Sociometrijsko istraivanje ne zahteva prethodnu izradu istraivakog projekta.Prvo se mora utvrditi:Cilj ta se eli saznati o grupi i njenim lanovima Najpogodniji kriterijum (ili vie) na osnovu koga e lanovi vriti izbor (u obliku pitanja, zadatka, zahteva), mora se odluiti da li e se ii na samo pozitivne ili negativne izbore, da li e obrazlagati svoj izbor, da li e se ii na samo jedan ili vie izbora.Koja grupa je predmet istraivanjaIzrada sociometrijskog upitnika.Praktino sprovoenje istraivanja Obrada-izrada sociograma i/iliizraunavanje indeksaAnaliza rezultataOdluivanje ta preduzeti, ako je to bio cilj istraivanja.

Varijanta razvojnih istraivanja (uvode se novine u vaspitno obrazovnu delatnost na temelju njihove naune provere);

Onaj ko uestvuje u vaspitno obrazovnoj delatnosti je ujedno i istrauje;

Visok stepen elastinosti, odnosno nacrt realizacije istraivanja se menja u toku same akcije (kada to zahtevaju okolnosti samog istraivanja);

Moe se realizovati zajedniko akciono istraivanje (grupno meudelovanje vaspitaa istraivaa);

Akciono istraivanje je empirijsko istraivanje.

Kritika teorija je promenila nain organizacije procesaistraivanja:Sa promenom odnosa izmeu istraivaa i ispitanika, doprineo je istovremeno i formiranju novog tipa istraivanja, danas poznatog kao akciono istraivanje.

Osnovni cilj akcionog istraivanja je unapreivanje vaspitno obrazovne prakse, u ovoj vrsti istraivanja ispitanik, kao i istraiva ima aktivnu ulogu saistraivaa, koji kritiki preispituje, evaluira pedagoku stvarnost, a zatim reflektuje svoje misli i dela u okviru sopstvene uionice, bitno je pri tom, menjajui to neminovno dovodi i do promene samog obrazovnog sistema.

Akciona (delatna) su, u odnosu na klasina je fleksibilnije (elastinije), a projekat istraivanja je vie okviran, otvoren.Smatra se da su akciona istraivanja najefikasniji, najneposredniji i najprirodniji nain istovremenog menjanja i unapreivanja vaspitno-obrazovne prakse.Naglaen je vie kvalitativan nego kvantitativan pristup statistika analiza, u okviru kvantitativnog pristupa, svodi se na osnovne deskriptivne statistike pokazatelje (najee na procente i mere proseka). Akciona istraivanja moemo definisati kao istraivanje koje pokreu sami praktiari kako bi bolje razumeli svoju praksu i okolnosti u kojima se ona odvija.

Pretee ovog pristupa istraivanju vaspitanja mogu se nai u radovima svih pedagokih klasika koji su svoje pedagoke teorije gradili paralelno sa pedagokom akcijom, stvaranjem i razvijanjem kola (primer Marije Montesori). Meutim, kao tvorca akcionih istraivanja veina autora smatra amerikog socijalnog psihologa Kurta Levina. On smatra kako je nemogue razumeti neki sistem ukoliko ga ne pokuamo promeniti. Odnosno, dijagnoza spoznaja ima smisla samo ukoliko je povezana s intervencijom akcijom.

Akciono istraivanje je istraivanje koje pokreu sami praktiari kako bi bolje razumeli svoju praksu i okolnosti u kojima se ona odvija i na osnovu toga je unapreivali. Osnovna pretpostavka promene neega, je da toga postanemo svesni i da o tome racionalno odluujemo.

pokreu ga praktiariodvija se u realnoj socijalnoj situacijizasnovano je na posmatranju, planiranju, akciji i refleksiji pretpostavlja aktivno uee svakog uesnika zasnovano na samoevaluaciji

Problem: - saznanja o pozitivnim efektima grupno-istraivakog uenja i interdisciplinarnog pristupa u prouavanju nastavnih sadraja (kooperativno uenje dece i tematsko planiranje) - saznanje da je naa kolska praksa i dalje u najveoj meri orijentisana prema disciplinarnom pristupu i tradicionalnim metodama nastave i uenja (predmetna nastava, frontalni oblik rada i individualno uenje) potreba da se unapredi vaspitno-obrazovni rad (nastava)

samovoenju, razvojnoj orijentaciji, refleksivnosti iorijentaciji na strateke probleme.Uloga vaspitaa/uitelja u akcionim istraivanjima ogleda se u:

istraivaki program subjektivnih teorija

objektivna hermeneutika

sistem pravila utemeljene teorije

Metoda (grki methodos put, nain) oznaava smiljen i ustaljen postupak za postizanje nekog cilja.

U naunom istraivanju metoda predstavlja smiljen i ustaljen, celovit, celishodan, organizovan i unapred planiran put (nain) dolaenja do naunih istina, do zakona i zakonitosti, do bitnih i sutinskih veza i odnosa u pojavi koja je prouavana.

Predstavlja strategiju istraivanja pedagokih pojava (pedagoke stvarnosti).

Celishodnost zna se cilj koji se eli postiiOrganizovanost organizovano se tei postizanju ciljaSistematinost potuju se utvrene procedure, redosled postupaka, aktivnostiPlaniranost planira se delatnost i postizanje postavljenog cilja

Metoda teorijske analize koristi se u prouavanju bitnih,fundamentalnih i teorijskihpitanja pedagoke nauke. Osnovna tehnika je analiza sadraja.Istorijska metoda se koristi pri prouavanju pedagoke prolosti kako teorije, tako i prakse. Osnovna tehnika je analiza sadraja.

Genetika/razvojna metoda slui za prouavanje pedagokih pojava u sadanjosti. Koristi se veina istraivakih tehnika i instrumenata.Sistemno-strukturalno-funkcionalna metoda koristi se pri prouavanju pedagokih sistema, njihovih komponenti, njihove meuzavisnosti, funkcionalnosti... Koriste se sve istraivake tehnike i njihovi instrumenti.

Metoda modelovanja esto se povezuje sa prethodnom metodom. Modeluje se neka pedagoka delatnost, pa se taj konstruisan model prouava i proverava pre njenog prenoenja i uvoenja u praksu. Koriste se tehnike i instrumenti koji su usmerene ka prouavanju pedagoke sadanjosti i stvarnosti (empirije).

Deskriptivna metoda se koristi u prouavanju pedagoke stvarnosti,onog to postoji, pedagoke datosti. Ne ostaje se samo na opisivanju stvarnosti, ve se nastoji prodreti do sutine, do uzroka pedagoke pojavnosti. Koristi se veina istraivakih tehnika i instrumenata

Metoda teorijske analizeIstorijska metodaKomparativna metodaGenetika metodaSistemna metodaStrukturalna metodaFunkcionalna metoda Metoda modelovanjaServej metoda , i dr.

Odnosi se na opisivanje pedagokih pojava. Karakteristike naune deskripcije: Usmerena je prema usavravanju naunih saznanja (prema generalizaciji); Ne zaustavlja se samo na opisivanju, na prikupljanju i sreivanju podataka, nego obuhvata uporeivanje i suprotstavljanje, vrednovanje i interpretaciju podataka. Primenom deskriptivne metode trae se odgovori na sledea pitanja: ta e se opisivati? Kada e se opisivati? Kako e se opisivati?

Sastoji se u opisivanju pedagokih pojava

Karakteristike naune primene deskripcije:

1. Usmerena je prema usavravanju naunih saznanja, odnosno prema generalizaciji2. Ne zaustavlja se samo na opisivanju, na prikupljanju i sreivanju podataka, nego obuhvata uporeivanje i suprotstavljanje, vrednovanje i interpretaciju podataka.

Primeri :Nivo usvojenosti matematikih sadraja u 2. razredu osnovne kole (testiranje)Primena oblika rada, didaktikih metoda, nastavnih sredstava i pomagala (sistematsko posmatranje )Miljenje i stavovi uenika o korienju preventivnih vaspitnih sredstava u koli (anketiranje, skaliranje)DESKRIPTIVNA METODA

ta e se opisivati?

Kada e se opisivati?

Kako e se opisivati?U istraivaki projekat, uz primenu deskriptivne metode,unose se i sledea pitanja:

Odgovori na pitanja: na koje vrste rei se analiza odnosi (promenljive ili nepromenljive , i jedne i druge), o kom uzrastu dece je re (neposredno pre polaska u osnovnu kolu ), da li se istraivanjem obuhvataju deca normalnog psihikog i fizikog statusa, Da li to deca koja pohaaju predkolske ustanove ili deca ukljuena u minimalne programe, koliki je geografski prostor na kom se ostvaruje ispitivanje (grad, optina, regija,republika... )Primer : kategorijalna analiza govora dece predkolskog uzrasta

Vreme deskripcije datum prebrojavanja odranih asova nastave;Vreme na koje se deskripcija odnosi kolska godina 2009/10 (nominalna optereenost 22 asa, realna optereenost 25,5 asova ).U svakom pedagokom istraivanju se primenjuje DESKRIPTIVNA METODA jer nije mogue istraivati kauzalne veze i odnose ako se prethodno ne raspolae deskripcijom pojava.Meutim, deskripcija se moe koristiti i bez primene kauzalne metode.Primer: Nominalna i realna optereenost nastavnika

empirijske metode kvantitativne metode - uslov za istraivanje je da se podaci mogu kvantitativno izraziti;hermeneutike metode - metode zasnovane na razumevanju razumevanje je proces, ne produkuju se rezultati;kvalitativne metode, alternativni obrasci istraivanja, integracija metoda Kvalitativno oznaava vezu sa hermeneutikom metodom, ali istovremeno primenu tehnika empirijske metode, preispitivanje i kritiko promiljanje;

Primer: zabeleka kratkog razgovora vaspitaa i deteta situacija: Vaspitaica sedi za stolom, Nikola vozi igraku automobil po tepihu, Stevan naputa igru kockama. Kocke su ostale rasute po tepihu V: Nikola, molim te pomozi Stevanu da pokupi kocke.N: E pa, vaspitaice ni on meni nije pomogao kad sam kupio!V: On nije Nikola tako fini deak kao ti. Molim te da mu pomogne. Stevane, zamoli Nikolu da ti pomogne. S: /uti,gleda u Nikolu/..

Sedam koraka u razumevanju: 1. Analiza pisanog teksta;2. opis konteksta; 3.iznoenje pitanja koja emo postaviti u tumaenju; 4.upoznavanje tumaenja drugih; 5.kako se moe razumeti pojedinano iz celine; 6.individualno tumaenje; 7. hermeneutika kritika: moe li razumevanje na osnovu ovih koraka i na ovaj nain, osloboeno svih uticaja, biti uspenije od razumevanja u neposrednoj situaciji dok ona traje;

Istrauje se kauzalna, tj. uzrono posledina povezanost pojavaPogreno se primena kauzalne metode poistoveuje sa eksperimentomNeeksperimentalna primena kauzalne metode istraivanja prolosti i budunosti ( prognostika istraivanja )Pedagoki eksperiment pojavljuje se jedino u istraivanjima kauzalnih povezanosti sadanjih pojava. Osnovna karakteristika eksperimenta planski se ispituje efikasnost vaspitno obrazovnih uticaja. To je najvanije pitanje ne samo pedagoke prakse, nego i pedagoke teorije29. KAUZALNA METODA

Osnovni kriterijum pri odreivanju metoda pedagokog istraivanja: DA LI SE ISPITUJU ILI NE ISPITUJU KAUZALNE VEZE MEU POJAVAMA.

Pojavljuje se jedino u istraivanju kauzalnih povezanosti sadanjih pojava. Osnovna karakteristika: namerno, plansko izazivanje promena u cilju prouavanja njihovih posledica u strogo kontrolisanim uslovima s mogunou merenja izazvanih promena.

Osnovni modeli eksperimenta Eksperiment s jednom grupom Eksperiment sa paralelnim grupama Eksperiment s rotacijom faktora

Neku delatnost (nastavni postupak) unosimo namerno da bi smo izazvali vaspitno-obrazovni uinak. Taj faktor deluje od ranije,izvan nauno - istraivakog projekta. Odreuje se, dakle, efikasnost nekog faktora nakon to se (ex post) ostvarila injenica (fakt) njegovog delovanja, bez namernog unoenja u eksperiment.

Ovom istraivanju se ne pridaje veliki nauni znaaj, meutim ona se mogu uspeno primenjivati u vrtiu i koli.

Cilj: utvrivanje objektivne veze u pojavi i izmeu pojava koje su predmet prouavanja.

Imaju karakter primenjenih istraivanja- pronalaenje naina da se pedagoka saznanja, koja su rezultat fundamentalnih istraivanja, stave u funkciju unapreivanja vaspitno-obrazovne prakse.

Valjanost (validnost) Osobina da instrument meri ba ono to njime elimo da izmerimo (da prikupimo podatke koje elimo da prikupimo).

Pouzdanost (relijabilnost) Uobiajeno se definie kao svojstvo instrumenta da pri ponovnoj primeni sa istim osobama daje iste rezultate.

Objektivnost Tie se iskljuivanja subjektivnih faktora tj. nezavisnosti rezultata merenja od merioca.

Diskriminativnost (osetljivost) Instrument mora biti osetljiv za razlike u onome to se meri. Ako su zadaci u testu preteki, mnogo ispitanika ima slabe rezultate, a ako suzadaci previe laki,mnogo ispitanika ima podjednako dobre rezultate.

Obuhvatnost Instrument je obuhvatan ako moe da pokrije itavo istraivako podruje. Badarenost/standardizacija testa Broj poena koje ispitanik postigne na testu je njegov osnovni (sirovi, bruto) rezultat. Pri konstruisanju testa se utvruju norme za pretvaranje sirovih rezultata testova u izvedene ili vagane rezultate, odnosno u rezultate koji su podesni za utvrivanje uspeha pojedinca i za razna poreenja.

Tehnike: Naini prikupljanja podataka o prouavanim pedagokim pojavama.Instrumenti: Alat koji se u procesu prikupljanja podataka primenjuje.

Mogu se sistematizovati u dve grupe:Postupci koji polaze od Dokumenata s podacima o pedagokim pojavama koji su ve od ranije sainjeni (rad na dokumentaciji);

Postupci u kojima izrada dokumenata koji e se dalje obraivati predstavlja sastavni deo samog istraivanja.

TehnikaListe, ek liste Registri Angedotske beleke Protokoli posmatranja Dnevnici posmatranjaInstrumentiPosmatranje

TehnikaTabele Registri ek liste PreglediInstrumentiAnaliza sadraja

TehnikaUpitnici za: injenice, stavove, miljenja, sudove, interesovanja, preferencije... InstrumentiAnketiranje

TehnikaOsnova za vezani intervju Skica za slobodni intervju ek listaInstrumentiIntervjuisanje

TehnikaTestovi: linosti, sposobnosti, znanja...InstrumentiTastiranje

TehnikaSkale: deskriptivne, numerike, grafike, odredi ko, rang skale, akumulativne skale...InstrumentiSkaliranje

TehnikeSociometrijski test, Sociometrijski upitnik, Igranje ulogaInstrumentiSociometrija

TehnikaKoriste se instrumenti svih tehnika pedagokih istraivanjaInstrumentiIstorija sluaja

Rad na dokumentaciji/ Analiza sadraja:Evidencioni list pri analizi sadraja pedagoke dokumentacije Sistematsko posmatranje: Aparati za snimanje pedagokih pojava i Protokoli pismenog snimanja pedagokih pojava

Intervjuisanje: Protokol intervjua

Anketiranje: Anketni list (upitnik)

Testiranje: Test

Postupci procenjivanja i prosuivanja: Skale sudova

Neki dokumenti iji sadraji se analiziraju u procesu pedagokog istraivanja Zvanina dokumentazakoni, uredbe, odluke, propisi dravnih organa, nastavni planovi i programi, itd.

Dokumentacija ustanove Matine knjige, letopisi, deji radovi, albumi fotografija,. Pedagoka dela Knjige, studije, izvetaji o istraivanjima, prirunici, lanci, strune i naune rasprave itd. Trodimenzionalna sredstvaArhitektura kolske zgrade, igralita oko predkolske ustanove, fiskulturne sale sa nametajem i opremom, itd.

Predstavlja direktan put upoznavanja pojava na podruju vaspitanja i obrazovanja.

Svrha: da se to tanije evidentira i snimi pojava koja se posmatra.

Tehnike posmatranja i registrovanja: 1.Posmatranje pomou tehnikih sredstava (fotografije, audio zapisi, filmski zapisi);

2.Posmatranje od strane ispitivaa, tj. posmatraa koji izrauje i popunjava protokol posmatranja. Objekt posmatranja Uzorak osoba Uzorak aktivnosti Uzorak vremena

Sistematsko posmatranje daje mogunost poreenja posmatranja vie posmatraa ali ne daje sliku celokupne situacije mala mogunost za propuste tokom beleenja ali ne daje opis ponaanja i podatke o uzrocima ne trai puno vremena ali je zatvorenog tipa jer ne predvia menjanje kategorija u toku samog posmatranja prua kvantitativne podatke ali zamagljuje postojanje subjektivnog Neodvojivi deo posmatranja je beleenje

Svrha posmatranja:vaspita odreuje polazne osnove za razvijanje programautvruje inicijalno stanje procenjuje efikasnost svog radaosnauje kompetencijebolje upoznaje dete i vaspitnu grupupodstie dete da bolje koristi svoje kapaciteteSvrha posmatranja:vaspita odreuje polazne osnove za razvijanje programautvruje inicijalno stanje procenjuje efikasnost svog radaosnauje kompetencije

Proces posmatranja:fokusiranje na svako pojedinano deteindividualizovanjeobuhvata sve uesnike i dogaanja u grupiposmatramo pojedino dete, grupu i posredno sebepredstavlja osnovu za kritiku refleksiju, samoevaluaciju i evaluacijustalno se mora imati na umu kontekst u kome se dogaaj odvija u celini

Karakteristike posmatranja smiljeno i plansko postupanje u prikupljanju odreenih injenica vanih za vaspitno obrazovni procesosnovni cilj posmatranja je da se na osnovu dobijenih podataka sazna sutina odreene pojave ili ponaanja sa:odreenim zadacimapotrebnim informacijamapredmetom posmatranjavremenskim periodomtehnikama i instrumentima

Fenomenoloko posmatranje daje taan opis pojave, uz mnotvo detalja ali zavisi od moi zapaanja posmatraa daje jedinstvenu celinu dogaaja i pogodno je za posmatranje sloenih fenomena daje podatke o kontekstu i omoguava tumaenje, ali nije pogodno za kvantifikaciju otvorenog je tipa, nastoji da poe od osveivanja subjektivnog ali trai dosta vremena

Plansko izazivanje verbalnih manifestacija linostisa kojom se razgovara da bismo doli do novih saznanja u pedagogiji. Prema sadrajuvezani (unapred precizirana pitanja) 2. diskusija Prema osobama koje intervjuiemo: 1. direktni (razgovor sa osobom koju ispitujemo) 2. indirektni (razgovor sa okolinom o osobi) Prema broju ispitanika: individualni i grupni

Intervju je unapred pripremljen i planiran tematski razgovor, razgovor izmeu istraivaa, odnosno njegovog saradnika (intervjuiste) i onoga ko je subjekt intervjuisanja (intervjuisani).

Naziv ove istraivake tehnike (postupka) potie od engleske rei interview, to znai razgovor,razgovaranje.

U intervjuu intervjuista usmeno postavlja pitanja intervjuisanom radi prikupljanja injenica relevantnih za predmet istraivanja.

Intervjuista, postavljajui pitanja, nastoji da razgovor sa subjektom vodi ka unapred postavljenom cilju dolaenju do odreenih injenica.

Intervjuom se mogu prikupljati injenice koje se odnose na miljenje,stavove, sudove, elje, interesovanja i preferencije onoga ko se intervjuie.

Intervju, zbog vremenske ogranienosti, ne treba nikad optereivati sakupljanjem injenica do kojih se moe doi na drugi nain.

Intervju se moe koristiti i u strunom pedagokom radu u koli.

Ukoliko se eli unapreivati neki aspekt, podruje, elemenat, metoda...obrazovnog i vaspitnog rada, prethodno se mogu intervjuisati oni na koje se to odnosi,i na osnovu dobijenih podataka,preduzimati ili odustajati od nameravanih promena.

I kada se intervju koristi u istraivake i u strune svrhe teite je na predmetu prouavanja,odnosno strunog rada.

Kod intervjua koji ima terapeutski karakter, usresreenost je na linosti intervjuisanog (promene u ponaanju, beanje sa asova, povlaenje u sebe...)

Intervju mora biti dobro pripremljen to nije neobavezno askanje.

Intervju je razgovor sa tano utvrenim predmetom (temom), sa tano formulisanim ciljem i zadacima.

komunikativan,

strpljiv, mora umeti da slua druge,

suzdran da ne bi ulazio u rasprave sa intervjuisanim, ne sme da stvara atmosferu napetosti i urbe,

pitanja ne smeju liiti na islednika, mora potovati i uvaavati linost intervjuisanog, i

mora biti dobro pripremljen za voenje intervjua.

U vezanom intervjuuosnovu za voenjeintervjua/razgovorapredstavlja lista tanoutvrenih pitanja kojiIntervjuista obavezno trebaDa postavi intervjuisanom.Ta pitanja mogu biti veomaPrecizno formulisana.Intervjuista ih mora dobroznati. Ovaj intervju se posvom karakteru pribliavaUsmenom anketiranju.vezanslobodan U slobodnom intervjuu osnovuini skica (okvir) za razgovor.Intervjusta dobro zna predmet, cilji zadatke istraivanja, a u pripremiza intervju utvruje samoelemente pitanja kojih e sepridravati tokom razgovora.Intervjuista tokom slobodnograzgovora, u pogodnomtrenutku,prema situaciji,formulie pitanja za intervjuisanog.Ovaj intervju zahteva odintervjuiste dobru pripremu iusmeravanje razgovora.

Intervju je najee individualni.

Intervjuista razgovara sa svojim subjektom pojedinano i bez prisustva ostalih i treba da posmatra reakcije subjekta na postavljena pitanja.Intervju moe biti i grupni.

Intervjuista vodi razgovor sa svim lanovima jedne grupe.esto se koristi sa sociometrijskom tehnikom.Intervju se moe kombinovati i sa anketiranjem.

uspostavlja se neposredan kontakt i komunikacija izmeu istraivaa i subjekta;

intervju se moe podeavati prema svakom intervjuisanom

moe se postii vei stepen poverenja, saradnje i iskrenosti nego pri npr. anketiranju.

Neekonomian i neracionalan (mali broj ispitanika oko dvadesetak, pa dvadesetak minuta za razgovor sa jednim subjektom)

Za vreme razgovora nije mogue beleiti odgovore (mnogi subjekti/intervjuisani ne vole i ne ele ukljuene tehnike ureaje)

Prilikom naknadnog beleenja odgovora mea se objektivno i subjektivno

Obrada podataka dobijenih intervjuom pre svega je kvalitativna, a moe u nekim sluajevima biti i kvantitativna.

Kvantitativnu obradu onemoguava i mali broj ispitanika.

Zbog svega navedenog, intervju se najee kombinuje sa ostalim istraivakim tehnikama.

Protokol intervjua Tok intervijuPovoljna atmosfera i poverenje; Tumaenje vanosti razgovora s ispitanikom; Obeanje anonimnosti i uveravanje ispitanika da se ne radi o ispitu; Mora se zadrati tema razgovora; Ne ulazi se u diskusiju sa ispitanikom; Ispitiva ne iznosi svoje miljenje; Ispitiva provocira potpuniji odgovor itd.

Zaglavlje protokola Opti podaci o ispitivau Opti podaci o ispitaniku Mesto i vreme intervjua Naziv istraivakog projekta Sadraj intervjua (sadraj odgovora, opaske i napomene ispitivaa)

Pre primene ankete provodi se sondano ispitivanje (probna primena instrumenta).Ako se zapaze nedostaci - revizija instrumenta! I s k r e n o s t se moe poveati: anonimnou instrumenta; izbegavanjem pitanja za koje se unapred zna da e izazavati neiskrene odgovore; korektnim i paljivim uputstvima za popunjavanje ankete.

Preporuke: Trajanje - 10 do 20 minuta Ne pita se ono to se moe saznati iz drugih izvora. Postavljaju se jednostavna pitanja (a ne trivijalna). Izbegavaju se sugestivna, neprecizna i neodreena pitanja. Nepoznate termine je potrebno objasniti, protumaiti i definisati. Pita se samo ono to je neophodno za preduzeto istraivanje. Anketa se moe popunjavati na istom mestu, ali i poslati potom (e-mail) - dirigovano popunjavanje! Vane metrijske karakteristike: valjanost i pouzdanost.

Upitnici su istraivaki instrumenti koji se koriste u okviru anketiranja kao istraivake tehnike. Naziv je potekao od francuske rei lenquete (ispitivanje, istraga, raspitivanje).

Anketa se koristi kao sinonim za upitnik. Kako u svakom upitniku pitanja imaju sredinje mesto, a na francuskom se pitanje kae le questionne, i kod nas se upitnik kae kestioner.

Instrumenti anketiranja -upitnici

Anketiranje je takav istraivaki postupak (tehnika) u kome se ispitanicima postavljaju pitanja i od njih se trai da na postavljena pitanja odgovore. Pitanja se postavljaju u pisanoj formi (za razliku od intervjua) i odgovori se daju u pisanoj formi. Preko tih odgovora dolazi se do injenica (podataka) koji se odnose na pedagoku pojavu koja je predmet istraivanja.

Ovakvim upitnicima se sakupljaju objektivni podaci.

Ukoliko ispitanik neke od tih injenica ne zna, on nee odgovoriti na pitanje koje je u tu svrhu postavljeno, ili e odgovoriti, ali uz napomenu da u to nije potpuno siguran. Neki metodolozi ovakve upitnike nazivaju upitnici-registri.

Upitnicima se mogu utvrivati stavovi, miljenja i sudovi ispitanika o nekoj pojavi, dogaaju, procesu, postupku, stanju,odnosima...

Kada se sastavlja ovakav upitnik, istraiva ralanjava ono to ga interesuje na vie pitanja i na njih trai odgovor.

Neki metodolozi ovakav upitnik nazivaju opinioneri.

Upitnicima se mogu istraivati i interesovanja ispitanika.

Pojedinim pitanjima trae se od ispitanika injenice (podaci) putem kojih iskazuju svoja interesovanja prema nekom ili neem (npr.italaka interesovanja,profesionalna interesovanja i sl.).

Mogu se istraivati preferencije ispitanika.Pogodnim pitanjima moe se zahtevati da ispitanik iskae ta, od ponuenih mogunosti, vie eli, ceni, uvaava, preferira.

Sve pomenute vrste upitnika, odnosno njihove kombinacije, imaju veoma iroku primenu ne samo u nauno-istraivakom radu, ve i u strunom pedagokom radu.

Pre primene ankete provodi se sondano ispitivanje (probna primena instrumenta).Ako se zapaze nedostaci - revizija instrumenta!

I s k r e n o s t se moe poveati: anonimnou instrumenta; izbegavanjem pitanja za koje se unapred zna da e izazavati neiskrene odgovore; korektnim i paljivim uputstvima za popunjavanje ankete.

Organizovanje ispitivanja upitnicima relativno je lako i jednostavnoLake je sastaviti valjane upitnike, nego neke druge istraivake instrumente (testove, skale..)Upitnici su pogodni za masovna ispitivanja (broj ispitanika veliki)Obrada podataka relativno lakaUpitnici se veoma lako kombinuju sa ostalim istraivakim tehnikama i njihovim instrumentima (intervjuisanje, skaliranje, delimino i testiranje)

Odgovori na postavljena pitanja su subjektivni iskazi ispitanika.Odgovaranje ispitanika na postavljena pitanja, njegova iskrenost, zavisi od mnogo inilaca.Zato se veoma esto koriste anonimni upitnici.

a) Zaglavljeb) Podaci koji su potrebni o uesnicima anketec) Pitanjad) Predlog za miljenje uesnika ankete

Svako pitanje treba da je jasno odvojeno, sa dovoljno predvienog prostora za odgovorNa kraju ankete prostor za dodatne sugestije uesnika

U zaglavlje anketnog lista unose se osnovni podaci o istraivanju (uesnicima, mestu, vremenu anketiranja)U gornjem desnom uglu navodi se naziv projekta u okviru kog se vri anketa Definiemo naziv ili temu ankete i kome je namenjena (npr. Anketa za roditelje o izradi igraaka u vrtiu)Sledi nekoliko reenica kojim se obraamo uesnicima ankete saoptavamo ta elimo da saznamo anketom; ta od njih oekujemo, ta za njih moe biti bolje ako popune anketu i kako e nam podaci koristiti da menjamo ili unapreujemo neto u radu.

Poslednja poruka odnosi se na zahvalnost uesnicima anketiranjaPodaci koje traimo zavise od predmeta istraivanja.Podaci koje traimo zavisi od teme ankete/predmeta prouavanja moe biti anonimna ne moe biti anonimna kada:Na osnovu podataka elimo da razvijemo individualni pristup (npr. za roditelje: Koja je omiljena igraka Vaeg deteta?)

Kada nam podaci slue za prouavanje specifinih razlika izmeu pojedinih grupa (npr. elimo da otkrijemo da li obrazovanje roditelja utie na izbor omiljene igrake deteta)Kada traimo podatke o konkretnim aktivnostima (npr. Kada roditelj moe doi u vrti da se ukljui u aktivnost?)

Jasno formulisana i kratkaJeziki i gramatiki korektno postavljena Ne postavljati trivijalna pitanja Obuhvataju samo ono to je predmet ispitivanja Ne treba da budu sugestivnaOdvojiti pitanja u kojima se trai stvarno stanje od onih u kojima traimo miljenje

Vrsta pitanja: otvorenog, zatvorenog i kombinovanog tipa

Primer:Otvoreni tip postavljeno je pitanje i ostavljeno dovoljno prostora da ispitanik sam formulie odgovorime niste zadovoljni u radu vaspitaa _____________________

Zatvoreni tip na postavljeno pitanje, ponuen je odgovora) Alternativni izbor DA ili NEb) Viestruki izbor a) b) c) d) e)neki drugi nain - koji?c) Rangovanje (odgovore rangirajte od 1-4, najvii rang je 1 i tako redom)Primer:

npr. Vae dete pri odlasku u park bira sledee sprave (odgovore rangirate od 1-4, spravu koju dete najvie voli oznaite sa 1 i tako redom)ljuljakutoboganpenjalicupoligon

Anketa ne treba da sadri veliki broj pitanja jer tada oduzima mnogo vremena ispitanicima, opada koncentracija i zaintereovanost. Preporuljivo je od 12 15 pitanja. Trajanje - 10 do 20 minuta Ne pita se ono to se moe saznati iz drugih izvora. Postavljaju se jednostavna pitanja (a ne trivijalna). Izbegavaju se sugestivna, neprecizna i neodreena pitanja. Nepoznate termine je potrebno objasniti, protumaiti i definisati. Pita se samo ono to je neophodno za preduzeto istraivanje.

Na kraju ankete potrebno ostaviti dovoljno mesta za sugestije uesnika ukoliko smatraju neto vanim za temu ankete

Nain anketiranja: potom, lino

Vane metrijske karakteristike: valjanost i pouzdanost.

Znaajna je povratna informacija

Vaspita treba da isplanira kako e dalje koristiti podatke ankete

Ukoliko podaci ne remete privatnost porodice, obraene podatke treba predstaviti svim roditeljima, kao i namere vaspitaa kako e ih iskoristiti -ta e se dogoditi u radu i kako se planira poboljanje

Neki dokumenti iji sadraji se analiziraju u procesu pedagokog istraivanja Zvanina dokumentazakoni, uredbe, odluke, propisi dravnih organa, nastavni planovi i programi, itd.

Dokumentacija ustanove Matine knjige, letopisi, deji radovi, albumi fotografija,.

Pedagoka dela Knjige, studije, izvetaji o istraivanjima, prirunici, lanci, strune i naune rasprave itd.

Trodimenzionalna sredstvaArhitektura kolske zgrade, igralita oko predkolske ustanove, fiskulturne sale sa nametajem i opremom, itd.

Prema spoljanjem obliku razlikujemo: 1.Deskriptivnu i 2.Grafiku skalu

Deskriptivna - Od vie tvrdnji procenjiva oznaava onu,koja po njegovom miljenju, najvie odgovara stvarnom stanju. Grafika - Vodoravna linija ispod koje se oznae ekstremne vrednosti i srednja, a procenjiva odreuje mesto koje odgovara stepenu osobine koja se procenjuje.

Varijante skala sudova 1.Kontrolna lista ek lista (skala alternativnih sudova, kontrolnik) Sastoji se od niza karakteristika za koje procenjiva sudi da li se u neijem radu ili proizvodu pojavljuju ili ne. 2.Odredi ko skala Navodi se ime jedne ili vie osoba na koje bi se neka karakteristika mogla odnositi. 3.Skala rangova Ispitanik ranguje, odnosno odreuje mesto koje pripada veem broju osoba, stvari, postupaka i sl. (max-min)

Testiranje Prikupljanje podataka o prouavanim pedagokim pojavama pomou testova. Test Merni instrument koji se sastoji od meusobno povezanih zadataka kojima se neto meri i ustanovljava. Zadaci su isti za sve ispitanike. Precizirani su naini njihovog reavanja, kao i naini njihovog ocenjivanja, odnosno vrednovanja postignutih rezultata.

Protokol posmatranja dece je kvantitativna tehnika kojasadri:podatke o broju, mestu odvijanja i trajanja aktivnosti veine dece u grupi, bilo na inicijativu dece ili vaspitaa; vrstu aktivnosti cele grupe ili male grupe;da li je izbor aktivnosti bio na inicijativu dece, opis korienih sredstava; karakter aktivnosti, idetaljan opis aktivnosti dece.41. Protokol posmatranja na osnovu vremenskih uzoraka

Protokol posmatranja unutar vremenskih uzoraka:

Omoguava vaspitau da unosi podatke o odreenom ponaanju unutar kraih vremenskih uzoraka.

Pre posmatranja vaspita mora da odredi koje e ponaanje da posmatra i kada, u kojim vremenskim intervalima.

Koristiti samo za posmatranje ponaanja koja se esto javljaju

Koristiti za ponaanje koje se lako posmatra

Definisati termine, tvrdnje, kojima opisujete odreeno ponaanje

Daje podatke o uestalosti ponaanjaPrua dosta informacija u kratkom vremenskom rokuUsmerava na preciznost i tanostNedostaci:Ne daje podatke o uzroku ponaanja

Vaspita moe da unosi podatke o uzorcima specifinog ponaanja.

Strategija:definiite ponaanje koje elite da posmatrate. Morate da saznate neto o tom ponaanju da biste ga prepoznali kada se desiDefiniite informacije koje elite da dobijete o definisanom ponaanju (koliko traje, ta se javlja pre, a ta posle) Beleke se vode na jednostavan nain.

Bolje razumevanje ponaanja.Dogaaji se belee onako kako se deavaju.Moe da prouava bilo koje ponaanje.Nedostatak:Nedostaje celina dogaaja.

Nedostatak:

Ime deteta:__________Datum:_________Vreme:______Ime posmatraa:__________Oznaite ponaanje koje ste uoili da dete ispoljava. Koristiteznak N ukoliko niste opazili neko od njih. Zabeleite svaki komentar ili kvalitativnu informaciju pored oznake.Prema: Krnjaja, ., Mikeljin, L. (2006). Od uenja ka poduavanju. Beograd: ivka Krnjaja

Anegdotska beleka-instrument fenomenolokog posmatranja - koristimo kada elimo da zabeleimo jedan dogaaj koji ima posebno znaenje za dete ili grupu dece - beleimo (odmah) nakon to se dogaaj desio.43. Anegdotsko beleenje pojava

Izrada protokola anegdotske belekeCilj:____________________ Mesto:__________________ Vreme:__________________ Grupa:/dete/:_____________ Posmatra:_______________ Opis dogaaja ................................................... Komentar................................

PrednostiNedostacinajjednostavniji protokol beleenja subjektivna procena vaspitaa ta treba zabeleiti- ta je vano za detebelei se nakon dogaaja, pa je neometano moe se beleiti sve to posmatra proceni kao vano

Narativna beleka-instrument fenomenolokog posmatranja -obuhvata sve oblike ponaanja dogaaji se belee tano onako kako se deavaju (u odreenom vremenskom periodu) - moe se posmatrati ponaanje jednog deteta ili grupe dece - mora se definisati ta i zato se posmatra - sadri opis konteksta (vreme, mesto, ambijent,akteri,...)44. Narativna beleka

Narativna beleka o dejoj igri Kada (u kom delu reima dana se igra deava)________________________ Prostor, mesto gde se deava igra ______ Deca koja uestvuju u igri: broj dece ________ od toga: deaci__________devojice____________ imena dece: ___________________ Vreme trajanje igre (kada je igra poela i kada se zavrila) _____________________________________ Tok igre (zabeleiti sve to deca rade i ta govore u toku igre, gestove, izraze lica, koje predmete koriste u igri i naine kako ih koriste; uee vaspitaa, uee druge dece koja ulaze u igru ili je ometaju; kako se igra zavrava

PrednostiNedostacijednostavna tehnika beleenjamoe biti propusta u beleenju (ukoliko posmatra nije dovoljno vet, zbog zamora, skretanje panje na drugi dogaaj,... to se moe izbei)bogat izvor podataka o ponaanju i kontekstu deavanjamoe da se belei ponaanje (aktivnost) jednog deteta ili grupe decevideo snimanjem i naknadnom analizom video snimka

Analiza video snimka-video snimanje je precizno, pouzdano i objektivno - video snimak moe posmatrati i analizirati vie posmatraa (vaspitai, roditelji,...) - moe se analizirati sa razliitim ciljevima45. ANALIZA VIDEO SNIMKA

video snimak moe da se koristi kao: -izvor podataka - informativni i promotivni materijal (za prezentaciju rezultata u vaspitno-obrazovnom radu) - za evaluaciju vaspitno-obrazovnog rada i - samoevaluaciju

Kako snimati decu u vrtiu Pripremiti decu:-da upoznaju kameru i kako funkcionie -pomoi deci da probaju da rukuju kamerom -pregledati zajedno napravljene snimke

Vaspita kao snimatelj-uestvujue snimanje vaspitaa obezbeuje prirodnost situacije - vaspita poznaje decu i osetljiviji je za detalje na kojima se treba zadrati u snimku

Analiza video snimka podrazumeva-definisan cilj analize - taan opis zabeleenog bez interpretacija - odrediti vremenski interval snimka koji se analizira - precizirati uputstva ta i kako treba beleiti

Koraci u analizi video snimkapregledati snimak u celini2. gledanje snimka vie puta u grupi ili pojedinano3. izdvojiti odreene delove snimka (celine) za analizu4. detaljno opisati situacije (celine ili epizode snimka) transkript5. pripremiti protokol za praenje ponaanja u okviru epizode6. analizirati opisanu situaciju

Teorijski okvir istraivanja:Uvod Teorijski pristup problemu istraivanja Definisanje osnovnih pojmova Dosadanja istraivanja

Teorijski deoMetodoloki deo

Metodoloki okvir istraivanja:Problem istraivanja Predmet istraivanja Cilj i karakter istraivanja Zadaci istraivanja Hipoteze u istraivanju Varijable u istraivanju Metode, tehnike i instrumenti istraivanja Populacija i uzorak istraivanja Statistika obrada podataka Organizacija i tok istraivanja Struktura izvetaja o istraivanju Literatura Prilozi projekta istraivanja

Izbor problema istraivanja;

Izrada projekta istraivanja i stvaranje uslova za njegovo sprovoenje;

Prikupljanje podataka o pojavi koja se istrauje;

Statistika obrada prikupljenih podataka;

Analiza i interpretacija dobijenih rezultata istraivanja(izvoenje zakljuaka o novim saznanjima do kojih se dolo u toku istraivanja);

Objavljivanje izvetaja o istraivanju;

Primena nalaza istraivanja u praksi.

U velikom broju pedagokih istraivanja mogue je jo u fazi projektovanja odrediti osnovne pretpostavke, odnosno hipoteze istraivanja, koje e u istraivanju biti potvrene (dokazane) ili opovrgnute (odbaene). Adekvatno formulisanje istraivakih hipoteza podrazumeva dobro poznavanje prirode i karaktera pojave, odnosno problema koji se istrauje, kao i upoznatost sa rezultatima slinih istraivanja,... Istraiva predvia mogua reenja problema koji je formulisan predmetom istraivanja, odnosno pretpostavlja mogue veze, uzroke, posledice izmeu pojava koje su predmet njegovog prouavanja.

U naunom pogledu i opovrgavanje hipoteze je vredno koliko i njeno dokazivanje, naravno uz potovanje strogih naunih kriterijuma.

U empirijskim istraivanjima najee se formulie jedna ili vie optih hipoteza i vie posebnih hipoteza.

Opte hipoteze se odnose na osnovni cilj istraivanja a posebne hipoteze se odreuju u sladu sa zadacima istraivanja i po pravilu njihov broj odgovara broju istraivakih zadataka.

Ceo istraivaki postupak u stvari je dominantno usmeren na dokazivanje hipoteza od kojih se u istraivanju polo.

Problem istraivanjaCilj istraivanjaOpta hipotezaPostoji li povezanost izmeu komunikativnosti uenika i njegovog uspeha u koli? Ustanoviti da li postoji povezanost izmeu komunikativnosti uenika i uspeha u koli. Postoji povezanost izmeukomunikativnosti uenika i njegovog uspeha u koli.

Teorijska utemeljenost (obrazloenost hipoteze odgovarajuim argumentima),

Usaglaenost hipoteza sa ve usvojenim znanjima i principima teore tisanja,

Objanjavajua i predviajua mo hipoteze,

Dokazivost hipoteze rezultatima empirijskih istraivanja i teo rijskim argumentacijama,

Jezika korektnost (jasna, logina i smisaona formulacija)

Varijabla (pojava) se moe odrediti kao osobina koja izraava pojam ili konstrukt i koja se moe promeniti kvantitativno ili kvalitativno (npr. starost, teina, kvalitet obavljanja zadatka od strane odreene osobe,...).

U istraivanjima varijabla moe da ima razliite vrednosti zavisno od toga kako se koristi.

Ako se koristi za kategorizaciju odreenih subjekata ili objekata onda ih oznaavamo kao kategorike varijable.

Postoje i tzv. dihotomne varijable (npr. mu-ena, oenjen-neoenjen, poloio-nije poloio,..) potom kontinuirane varijable koje mogu pretpostavljati bezbroj vrednosti unutar jednog niza (npr. teina, visina, starost,...).

U oblasti vaspitanja tipine merne varijable su: postignue (uspeh), verbalne i opte sposobnosti ispecifine vetine.

Varijable se odnose i na karakteristike koje se mogu menjati od jedne individue do druge (npr. inteligencija). Neke varijable prethode drugim varijablama.

Primer: varijabla inteligencije prethodi varijabli uspeha u uenju, to znai da je uspeh posledica inteligencije.

Nezavisne varijableZavisne varijableInterveniua varijabla

Nezavisne varijable su varijable uzrono posledinih veza a to je svojstvo koje kada se promeni, utie na promene kod drugih svojstava. U razredu kao nezavisne varijable mogu se prouavati: stilovi uenja, interakcije, kognitivni nivoi. Kao nezavisne varijable mogu se javiti sredinski uslovi:obrazovni nivo roditelja, imovno stanje,... ili line karakteristike kao to su: starost, pol, inteligencija, motivacija.

Zavisne varijable smatraju se efektom u uzrono-posledinim vezama. Njihova odlika jeste da manipulie nezavisnom varijablom kako bi izazvala promene. Ova varijabla se nekada nazivala i kriterijumom. Kod primera uporeivanja efikasnosti nastavnih metoda, kriterijum moe biti koliina nauenih sadraja (u ovom primeru nastavne metode su nezavisna varijabla, a zavisna varijabla je koliina nauenog.NEZAVISNA VARIJABLA postupak, uticaj, uzrok ( ona koja deluje )ZAVISNA VARIJABLA efekat tog postupka, posledica znanje, sposobnosti, vetine ( ona na koju se deluje).

Interveniua varijabla na izvestan nain funkcionalno povezuje nezavisnu i zavisnu varijablu. U primeru istraivanja efikasnosti nastavnih metoda, koeficijent inteligencije moe biti interventna varijabla, a to moe biti i efikasnost nastavnika, motivacija za uenje

U metodologiji se pod populacijom podrazumeva skup osoba koje imaju neku zajedniku karakteristiku i o kojima nastojimo neto saznati.

Uzorak predstavlja deo populacije; ako je populacija skup, uzorak je podskup tog skupa. Na osnovu nalaza o uzorku istraiva zakljuuje o populaciji.

Veina pedagokim istraivanja sprovodi se na uzorku delu populacije ili podskupu osnovnog skupa.

Na osnovu istraivanja obavljenog na uzorku moe se zakljuiti o celini, tj. o populaciji (ili osnovnom skupu) iz koje je uzorak uzet.

Jedinice uzorka istraivanja mogu biti:

Subjekti ili pojedinci (uzorak ispitanika) Grupe (grupni uzorak) Varijable (uzorak varijabli) Aktivnosti subjekata i grupa (uzorak aktivnosti) Nastavni i drugi sadraji (uzorak sadraja) Vreme (uzorak vremena) Izvori (uzorak izvora)...

Uzorkovanje ili uzimanje uzoraka istraivanja iz populacije je veoma sloen, delikatan i odgovoran posao svakog istraivaa.

S obzirom na nain uzorovanja, odnosno biranje uzoraka, mogue je razlikovati vie uzoraka.

Reprezentativnost

Homogenost

Veliina.Prema: Banur, V., Potkonjak, N.(2006). Istraivaki rad u koli: Akciona istraivanja. Beograd: kolska knjiga.Kundaina, M. i Banur, V.(2005).Metodoloki praktikum: vebe iz metodologije pedagokih istraivanja. Uice : Uiteljski fakultet

51. Vrste uzoraka istraivanjaPri biranju sluajnih uzoraka svi lanovi populacije imaju istu ansu da budu izvueni u uzorak. Da li e neka jedinica populacije biti uzeta u uzorak zavisi iskljuivo od sree! Osnovni nacrti sluajnog uzorkovanja su:

Prost sluajni uzorak- preduslov za uzimanje ovog uzorka je raspolaganje registrom ili popisom svih lanova populacije (to obino nije mogue). Ovaj nacrt poiva na pretpostavci da e zbog nasuminog uzimanja uzorka on biti reprezentativan: neki e biti visoki a neki niski, neki stariji a neki mlai, neki mukog pola a neki enskog. Glavni problem sa ovim uzorkom je u tome to esto nije mogue posedovati registar lanova populacije.Sluajni uzorci

Sluajni uzorciSistematski uzorak- radi se o delimino prilagoenom prostom sluajnom uzorku. On se zasniva na izvlaenju jedinica uzorka na osnovu tzv. uzoranog intervala. Uzorani interval se dobija tako to se veliina populacije podeli sa eljenom veliinom uzorka. Na primer, ako je veliina populacije 2000 a veliina uzorka 100, uzorani interval je 2000/100 =20. To znai da e se u uzorak uzimati svaki dvadeseti lan populacije. Naravno, i ovaj nacrt uzorka podrazumeva raspolaganje popisom lanova populacije.

Sluajni uzorciStratifikovani uzorak- uzimanje stratifkovanog uzorka prolazi kroz dve faze. Prvo, populacija se deli na homogene grupe ili stratume (otuda naziv stratifikovani uzorak), na primer formiramo grupe devojica i deaka, zaposlenih i nezaposlenih, studenta druge i studenata tree godine. Drugo, iz svake grupe se nasumino uzima odreeni broj lanova uzorka. Preporuka je da populaciju ne treba deliti na previe grupa.

Sluajni uzorci

Grupni uzorak- ako je populacija prirodno podeljena na grupe (kole, odeljenja, firme, vrtii) i kada se uzimanje uzorka ne obavlja direkto iz tih grupa ve se najpre uzime uzorak grupa pa se potom iz svake grupe uzimaju lanovi uzorka radi se o grupnom uzorku. Na primer, u regiji postoji 11 osnovnih kola, najpre sluajno biramo 5 osnovnih kola i na kraju iz svake od tih 5 kola, nasumino, uzimamo 40 uenika u uzorak.

Nesluajni uzorci U praksi se ee koriste nesluajni uzorci jer je njihovo uzimanje jednostavnije. Glavno obeleje nesluajnih uzoraka je to da nemaju sve jedinice populacije istu ansu da budu uzete u uzorak.Osnovne vrste nesluajnih uzoraka su:Prigodni uzorak- to je onaj uzorak koji je istraivau na dohvat ruke, koji mu je lako dostupan. Na primer, nastavnik kao uzorak koristi odeljenja u kojima predaje jer su mu direktno dostupna; vaspita eli da istrai shvatanje vremenskih relacija i za to koristi svoju grupu.Kvotni uzorak- to je nesluajni ekvivalent stratifikovanom uzorku. Kvotni uzorak se razlikuje od stratifikovanog po tome to se lanovi uzorka iz grupa ne odabiraju sluajno ve po nahoenju istraivaa.

Nesluajni uzorci Namerni (ciljni) uzorak- namerni uzorak se dobija tako to istraiva bira one lanove populacije koji su po njegovom miljenju naroito pogodni za uestvovanje u istraivanju. Drugim reima, istraiva procenjuje da ba te osobe mogu najcelishodnije doprineti ostvarivanju ciljeva istraivanja. Na primer, istraiva namerava da se bavi stresom kod direktora kola i zbog toga namerno bira direktore za koje veruje da su intenzivno izloeni stresu.Uzorak lavina- izbor ovog uzorka se vri tako to istraiva odredi mali broj osoba koje e istraivati. Od tih osoba istraiva trai da identifukuju odnosno predloe naredne uesnike koji potom predlau naredne itd. Ova strategija je korisna u istraivanju osoba do kojih je teko dopreti, npr. tinejdera koji koriste narkotike, pripadnika sekti,itd.

Predmet istraivanja Odreuje se ta se istrauje, pojava koja se istrauje i o kojoj se eli doi do odreenog saznanja. Problem istraivanja Najee se formulie u obliku pitanja i postaje osnovna vodilja u istraivanju.

Cilj i karakter istraivanja Definie se opta namera istraivanja, eljeno stanje na koje su usmerene isztraivake aktivnosti

Zadaci istraivanja ui, konkretniji, operativniji

Hipoteze u istraivanju To su pretpostavke o reenjima odreenih problema. Izvode se iz postojeih teorija, sprovedenih istraivanja i iskustava istraivaa. Obino se postavlja jedna opta hipoteza koja proizilazi iz cilja istraivanja i vie posebnih, koje proizilaze iz zadataka istraivanja.

Varijable u istraivanju Na osnovu postavljenih hipoteza utvruju se, klasifikuju i operacionalizuju varijable u istraivanju. Varijabla je karakteristika (svojstvo, obeleje) koja se menja i razvija pod odreenim uslovima, kako u pojedinanom sluaju,tako i u masi sluajeva. Obino se navode zavisne i nezavisne varijable. Potrebno je definisati zavisnu varijablu i utvrditi indikatore varijabli kao vidljive manifestacije.

Znaajno je da se u toku pripremanja istraivanja uvrtiu tano predvidi i odredi:ta e se (predmet istraivanja),zato (cilj istraivanja), kako (istraivake metode, postupci i instrumenti),kada (vreme istraivanja) igde e se istraivati.

Najee je problem koji je okrenut ka reavanju nekogpraktinog pitanja i unapreenju vaspitno-obrazovne prakse.

Neophodno je paljivo analizovati konkretnu vaspitno-obrazovnupraksu i prouiti relevantnu literaturu koja o toj temi postoji.

Instrumenti koji se koriste mogu se koristiti ve postojei, istiili revidirani, ili se mogu konstruisati novi koje je poeljno, preupotrebe, empirijski proveriti (valorizovati).

Uzorak mali i nameran.

Obrada podataka preteno pomou osnovnih postupakadeskriptivne statistike.

Vremenskih okvira istraivanjaUslovaMaterijalaKadrovaLiterature

Prikupljanje podataka o problemu

Kvalitativna i kvantitativna obrada podataka

Iznoenje (tabelarno, grafiko i tekstualno) i interpretacija dobijenih rezultata istraivanja

Pisanje izvetaja o obavljenom istraivanju i

Saoptavanje i primena rezultata u vaspitnoj i obrazovnoj praksi.

Kvalitativna i kvantitativna (poto vaspitai anketiraju uvek manji broj uesnika ankete od 100, posebna statistika obrada nije potrebna)U kvantitativnoj obradi mogue je jednostavnoprebrojavanje prema tipovima odgovora i uporeivanje cifara, raunanje procenata ili proporcija Kvalitativna obrada odnosi se naanalizu odgovora (npr. Miljenje roditelja), obino se uporeuje izneseno miljenje sa drugim podacima koje uesnik u anketi daje o sebi.

53. Nain obrade podataka

54. Nain objavljivanja podataka i izvetavanje o istraivanjuSvrha izvetaja je obavetavanje lanova naune zajednice o:problemu istraivanja nainu istraivanja rezultatima istraivanja zakljucima izvedenim na osnovu tih rezultata

Opta struktura izvetaja:

RezimeKljune rei Uvod Nain istraivanja Rezultati Rasprava o rezultatima Bibliografske informacije Prilozi

Rezultati istraivanjaPri odabiranju glavnih rezultata, treba se rukovoditi postavljenim problemom istraivanja, hipotezom i postavljenim ciljevima. Na osnovu tih rezultata se zakljuuje o probnom odgovoru na pitanje kojim je izraen problem istraivanja, a radi kojeg je istraivanje i sprovedeno. Podaci i rezultati se izlau dovoljno podrobno (obino u obliku tabela i grafikih prikaza), ali da ovaj odeljak ne bi bio nesrazmerno veliki u odnosu na ostale i pretrpan pojedinostima, poeljno je u njega ukljuiti samo najinformativnije tabele i grafikone, a sve ostalo eventualno prikazati u posebnom prilogu. Tabele i grafikoni u odeljku o rezultatima bi trebalo da budu oznaeni slovnim ili brojanim oznakama prema redosledu javljanja u tekstu i propraeni odgovarajuim tekstom u kojem se ukazuje itaocu na ta da obrati panju. Rezultati bi trebalo da budu saopteni tako da bude oevidan odgovor na pitanje da li podravaju hipotezu.

EVALUACIJA je sistematska primena procedura i tehnika za dostizanje upotrebljivosti programa vaspitaa

analiza prikupljenih podataka o onome to radimo i donoenje suda o uspenostinjome se obezbeuju dokazi o postignuima na programuslui za poveanje znanja i bolje razumevanje prakseJedno od najvanijih sredstava za unapreivanje programa i za poveanje njegove odivosti

55. Evaluacija i samoevaluacija u vaspitnoj praksi

da bi utvrdili da li smo napravili promenu, napredakda li smo ostvarili cilj da li program podstie ili postie oekivane efekteda procenimo implementaciju samog programada korigujemo svoj radda uimoda planiramo daljeda izvetavamo, prezentujemo

PARTNERSTVO SA RODITELJIMA,U ovom podruju vrednovanja sagledavamo sledee pokazatelje: Komunikacija sa roditeljima Ukljuivanje roditelja u ivot i rad vrtia

Kljuna oblast: ETOS

UPITNIK ZA RODITELJE

Molimo vas da odgovorite na sledea pitanja procenjujui tanost tvrdnje, odnosno stepen prisutnosti, kao i vanost datog iskaza, po sledeoj skali:

VANO

1 nevano

2 malo vano

3 vano

4 vrlo vano

TANO/PRISUTNO

1 netano/nije prisutno

2 u manjoj meri tano/prisutno

3 u veoj meri tano/prisutno

4 tano/prisutno u potpunosti

1

2

3

4

TVRDNJA/ISKAZ

1

2

3

4

1. Upoznat/a sam s pravilima ponaanja i kunim redom u vrtiu.

2. Vrti podstie i otvorena je za saradnju s roditeljima.

3. U vrtiu se neguje meusobna saradnja i uzajamno uvaavanje.

4. Zaposleni u vrtiu se prema meni kao roditelju odnose sa uvaavanjem.

5. Imam dobru saradnju sa vaspitaem svog deteta.

6. Znam kome u vrtiu treba da se obratim za razliite informacije.

Informacije o radu i deavanjima u vrtiu su pravovremene i potpune.

8. Informacije o radu i deavanjima u vrtiu su jasne i precizne.

9. Vrti trai miljenje i podrku roditelja kada su u pitanju vannastavne aktivnosti.

13. Vrti prihvata inicijative i sugestije Saveta roditelja.

Projekat istraivanja Primer Rad u parovima u mlaim razredima osnovne kole

Problem istraivanja: Koliko je rad u parovima u mlaim razredima osnovne kole efikasniji u odnosu na klasine oblike nastave?

Cilj istraivanja: Eksperimentalno uporeivanje efekata rada u parovima i frontalnog oblika rada kao i utvrivanje didaktikih vrednosti rada u parovima koje preferiraju uenici etvrtog razreda osnovne kole.

Zadaci istraivanja: Osmisliti eksperimentalni program (pripreme za asove obrade nastavnog gradiva radom u parovima); Utvrditi da li postoji statistiki znaajna razlika u znanjima uenika kada je nastava organizovana radom u parovima, odnosno frontalnim radom; Utvrditi didaktike vrednosti rada u parovima koje preferiraju uenici IV razreda osnovne kole.

Opta hipoteza: Rad u parovima ima znaajne didaktike vrednosti i njime se mogu postii bolji efekti uenja nego u frontalnoj nastavi.

Posebne hipoteze: Mogue je nastavnu temu (odabranu) obraditi radom u parovima Postoje statistiki znaajne razlike kada se nastava organizuje radom u parovima u odnosu na nastavu organizovanu frontalnim oblikom rada. Rad u parovima ima odreene didaktike vrednosti koje ga ine efikasnijim u odnosu na frontalni oblik rada.

Metode istraivanja U istraivanju e se koristiti deskriptivna metoda i metoda eksperimenta sa paralelnim grupama. Deskriptivna metoda e se primeniti kod prikupljanja podataka, obrade i interpretacije. Metoda eksperimenta s paralelnim grupama e se koristiti u delu rada koji se odnosi na uporeivanje efekata nastave organizovane radom u parovima i nastave organizovane frontalnim oblikom rada. Ovom metodom se eli ispitati: koliko rad u parovima utie na to da uenici uspenije usvajaju nastavne sadraje i da li je stepen usvojenosti vei nego na asovima na kojima se koristi frontalni oblik rada.

Tehnike i instrumenti u istraivanju Istraivanje e se realizovati tehnikama testiranja i anketiranja. Testiranje e se sprovesti upotrebom testova kojima e se utvrditi: -Prethodno steeno znanje iz oblasti koja se obrauje u treem razredu; -Finalno znanje posle sprovedenog eksperimenta i -Meusobni odnos rezultata izmeu eksperimentalne i kontrolne grupe.

Anketiranje e se sprovesti anketnim upitnikom za uenike eksperimentalne grupe poto e se kod njih nastava organizovati putem rada u parovima. Njime se eli utvrditi didaktika vrednost rada u parovima koje preferiraju uenici etvrtog razreda. Upitnik ima 12 pitanja. Uvodni deo sadri uputstvo , podatke o ueniku, pol i opti uspeh koji su postigli na kraju treeg razreda.

Populacija i uzorak u istraivanju Populacija osnovni skup iz kojeg se uzima uzorak istraivanja. Mora biti jasno odreena, precizno definisana sadrajem, obimom i vremenom (na primer, uenici IV razreda osnovnih kola u Somboru, kolske 2010/2011 godine). Uzorak deo populacije, podskup osnovnog skupa. Jedinice uzorka mogu biti: subjekti, grupe, varijable, aktivnosti, nastavni i drugi sadraji, vreme, izvori itd. Uzorci koji su zasnovani na teoriji verovatnoe: - prosti, sluajni uzorak - stratifikovan uzorak - sistematski uzorak Uzorci koji nisu zasnovani na teoriji verovatnoe: namerni, prigodni, kvotni

*