1

MENADŽMENT

FINANSIJAProf. Simeun Vilendečić

POSLOVNE FINANSIJE

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

DA LI JE I KOD NAS OVAKO?

3

UVOD U NAUKU O FINANSIJAMA

nastanak nauke o finansijama,

predmet nauke o finansijama

odnos sa drugim naukama

budući razvoj

preduzeće kao subjekat

podjela finansija

4

Nastanak i razvoj nauke o finasijama

Finasije – pojam potiĉe od “finare”, “finance”

u srednjem vijeku = odreĊeno plaćanje

Pojam se veţe za NOVAC

Njemaĉki nauĉnik Malkus 1830. prvi put

odvaja nauku o finansijama od politiĉke

ekonomije

U poĉetku - finansije drţave a kasnije

promjena sadrţaja

Finansije – dio privrednog sistema

5

Predmet nauke o finansijama

Ona je dio ekonomske nauke

Savremene finansije obuhvataju ukupne

novĉane odnose

Predmet: novĉana plaćanja, kreditni odnosi,

politika prikupljanja i ulaganja, emisija novca,

monetarne, fiskalne finansije, politika i

planiranje novĉanih tokova, bankarsko

poslovanje, finansijsko osiguranje itd

6

3 odluke FM

Funkcija odluĉivanja FM:

- odluka o finansiranju

- odluka o investiranju i

- odluka o upravljanju imovinom

7

KOJE SU NAJBOLJE ODLUKE?

cijene se u zavisnosti od cilja

jedna od nijh je odluka španske kraljice

Izabele, koja je 1492. godine odluĉila da

finansira putovanje Kristofera Kolumba u

“Novi svijet”

ova odluka se smatra najuspješnijom i

najpoznatijom investicijom u istraţivanja i

razvoj

8

PREDUZEĆE

Uobiĉajen termin - privredno pravni entitet

koji rukuje resursima u cilju maksimizacije

dobiti

Svaki entitet – pravni ili privatni

Svaka organizovana jedinica (str, klub,

banka, MMF, drţava...)

9

PREDUZEĆE - SISTEM

ZAOKRUŢEN SOCIO-EKONOMSKI I DRUŠTVENO -

TEHNOLOŠKI SISTEM SA NIZOM LJUDSKIH

AKTIVNOSTI INTEGRISANIH OKO ODREĐENIH

CILJEVA

TEŢI STALNOM RASTU

SASTOJI SE OD MNOŠTVA HIJERARHIJSKI

STRUKTURISANIH SISTEMA

STALNOST DINAMIĈKE RAVNOTEŢE

10

Izreka za materijalnu ekonomiju

“Povećanje vrijednosti akcija

tokom vremena,

je osnov svakog

našeg postupka”Roberto Goizueta CEO, The Coca-Cola Company

- Maksimiziranje bogatstva akcionara ne

oslobaĊa preduzeće od odgovornosti da

djeluje na društveno odgovoran način

11

NOVA EKONOMIJA

Nematerijalna ekonomija

Ekonomija znanja

Ekonomija iskustva

Ekonomija ideja

Neopipljivi, nematerijalni faktori: intelektualni

kapital, dodata vrijednost znanja, sistem

balansiranih ciljeva

Nova vrijednost u obliku: ralacijskog kapitala,

ljudskog kapitala i strukturnog kapitala

12

Podjela finansija

Sa aspekta finansiske aktivnosti:

- Javne (fiskalne) finansije

- Monetarne finansije

- Bankarstvo

- Poslovne finanijse

- MeĊunarodne finansije

- Osiguranje

13

14

Predmet izučavanja poslovnih

finansija

Do1930. Deskriptivni - naglasak na finansijskim tržištima i hartijama -malo je paţnje posvećeno upravljanju sredstvima

1930. i 1940. Dominantan pravni pristup, reorganizacija firmi, bankrotstvo firmi, investiciona ulaganja.

1950. Upravljanje sa sredstvima, hartijama, zalihama, potraživanjima i fiksalnim finansijama

1960. Aplikacija matematiĉkih modela u upravljanju obrtnim sredstvima. Modeli vrednovanja firmi, primjena teorije portfelja, upravljanje kapitalom i politikom dividende

1970. Teorija mjerenja rizika i vrednovanje finansijskih potraţivanja. Razvoj fiansijskih trţišta i zajednička ulaganja

1980. Primjena računarske tehnologije pri donošenju odluka. Efikasno upravljanje korporacijama. Fuzija, razdvajanje, steĉaj i sanacija korporacija.

1990. Informaciona tehnologija u funkciji upravljanja finansijskim tokovima. Razvoj akcionarstva, primjena hartija od vrijednosti, rad na finansijskoj berzi. Upravljanje korporativnim kapitalom

15

Budući razvoj FM

biće dinamiĉan uz naglašavanje:

(1) procesa donošenja finansijskih odluka,

(2) procesa upravljanja finansijama,

(3) procesa kupovine, prodaje, spajanja, razdvajanja

preduzeća posredstvom berzanskih tokova,

(4) procesa zajedniĉkih ulaganja sa inostranstvom,

(5) procesa primjenljivosti poslovnih finansija na

meĊunarodne tokove preduzetniĉkog kapitala (preko

deviznih kurseva, rizika ulaganja i meĊunarodnog

bankarstva).

16

Odnos sa drugim naukama

poslovne finansije saraĊuju sa:

- naukom o javnim finansijama,

- naukom o monetarnim i kreditnim finansijama,

- naukom o bankarstvu,

- naukom o osiguranju.

- međunarodnim finansijama,

- finansijskim pravom,

- finansijskom statistikom i

- finansijskom matematikom

Za poslovne finansije se moţe reći da su veoma bliske sa ostalim ekonomskim disciplinama: političkom ekonomijom, ekonomikom preduzeća, ekonomskom politikom, međunarodnom ekonomijom, ekonomskom analizom, računovodstvom, revizijom i kontrolom

MAŠTOVIT MENADŢER FINANSIJA

Na kraju poslovne godine usvojen je godišnji obračun preduzeća sa dobrim rezultatom

Vlasnik preduzeća, koji baš nije mnogo brinuo o radnicima, odluči da proslavi završetak uspješne poslovane godine

Pozva svog financijskog direktora i reče mu:

- Hoću da to bude lijepo, na nivou, da ne košta mnogo, da bude upadljivo i da se svi radnici provesele

- Gazda, onda je najbolje da se objesite - savjetuje ga financijski –

- To neće mnogo koštati, biće upadljivo, a radnici će se zaista proveseliti

18

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

PREDUZEĆA

Finansijska funkcija preduzeća

Zadaci FF preduzeća

Finansijski menadţment preduzeća

Finansijski marketing preduzeća

Finansijska politika,

Naĉela finansijske politike,

Faktori finasijske politike preduzeća

Pravila finansiranja

FINANSIJSKA FUNKCIJA (FF)

PREDUZEĆA

PROCES PROIZVODNJE POĈINJE I ZAVRŠAVA NOVCEM

OGRANIĈAVAJUĆI FAKTOR ULAGANJA U PROCES

PROIZVODNJE JE NOVAC

NOVAC – PROIZVODNI FAKTOR VISOKOG STEPENA

MOBILNOSTI

KRUŢNI TOK SREDSTAVA: N-R-P-R1-N1 VEZA FF SA OSTALIM PRIMARNIM F: NABAVNOM,

PROIZVODNOM, PRODAJNOM I RAZVOJNOM

POĈETNA SREDSTVA, PRIBAVLJANJE NA TRŢIŠTU,

CIJENA SREDSTAVA (KAMATA)

SLIJEDI – REPRODUKCIONI CIKLUS

FF JE CENTRALNA FUNKCIJA U PREDUZEĆU

FF-NABAVNA F-PROIZVODNA F-PRODAJNAF- i opet FF19

ODGOVORNOST SVAKE FUNKCIJE

VISINA ANGAŢOVANIH NOVĈANIH I

NENOVĈANIH SREDSTAVA ZAVISI OD

USPJEŠNOSTI SVIH FUNKCIJA

ZA NABAVKU –ODGOVORNE NF I FF

ZALIHE MATERIJALA: ODGOV. NF I PROIZV. F

PROIZVODNJA: ODGOV. PROIZV. F I FF

ZALIHE ROBE: ODGOV. PROIZV. I PROD. F

POTRAŢIVANJA: ODGOVORNA PROD. F

ZA NOVĈANA SREDSTVA I HARTIJE: ODGOV. FF

NOVĈ SRED. U TOKU REPROD. NE SMIJU

NEDOSTAJATI NITI BITI NEISKORIŠTENA20

ZADACI FF PREDUZEĆA

RAZLIĈITI PRISTUPI

OSNOVNI ZADACI:

- PRIBAVLJANJE NS

- KORIŠTENJE NS

- USKLAĐIVANJE DINAMIKE PRILIVA I ODLIVA NS

- REGULISANJE NOVĈ. TOKOVA I PRAĆENJE

FINAN. ODNOSA U PREDUZEĆU

- KONTROLA UPOTREBE NS U PROCESU

REPROD

21

PRIMARNI I SEKUNDARNI ZADACI

PRIMARNI:

- PRIBAVLJANJE NS

- UPOTREBA (ULAGANJE) NS

- USKLAĐIVANJE IZVOR I MOBILIZACIJE

SEKUNDARNI:

- DISPONIRANJE NS

- KONTROLA NOVĈ DOKUM I UPOTREBE NS

- VOĐENJE OPERATIVNE EVIDENCIJE

- FINANSIJSKO PLANIRANJE

- FINANSIJKA ANALIZA

- FINANSIJSKO INFORMISANJE22

FINANSIJSKI MENADŢMENT (FM)

PREDUZEĆA

FM ILI UPRAVLJANJE FINANSIJAMA PREDUZEĆA

FM SE ODNOSI (ODREĐEN JE)NA UPRAVLJANJE:

- FINANSIJSKOM POLITIKOM PREDUZEĆA

- FINANSIJSKIM PLANIRANJEM PRED

- FINANSIJSKOM ORGANIZACIJOM PRED

- FINANSIJSKOM EVIDENCIJOM PRED

- FINANSIJSKOM ANALIZOM PREDUZEĆA

- FINANSIJSKOM POLITIKOM PREDUZEĆA

- FINANSIJSKOM KONTROLOM PREDUZEĆA

- FINANSIJSKOM INFORMISANJEM PREDUZEĆA

23

FINANSIJSKI MARKETING PREDUZEĆA

FM je intgralni dio FF preuzeća

Dobro organizovan FM – iznalaţenje feftinih

izvora

Odnos prema tuĊim izvorima

Zadatak: dinamizira FF naglašavjući finans

programe i planove

Kontrola upravljanja zalihama

Novi metodi kupovine, prodaje i finansiranja

Zahtijeva obrazovane finansijske kadrove

24

25

FINANSIJSKA POLITIKA (FP)

Politika – nauka o upravljnju, nauka o ciljevima,

sredstvima, metodama i instrumentima

ostvarenja cilja

Vrhunski cilj politike preduzeća je maksimiziranje

dobitka u dugom roku zato što je ostvarivanje tog

cilja uslov za vjeĉiti opstanak preduzeća

FP je satavni dio poslovne politike preduzeća

Razliĉita mišljenja u literaturi

Praktiĉno: FP je koncipiranje i utvrĊivanje

strategije upravljanja finansijsma preduzeća

KLASIFIKACIJA FP

Osnovna FP (likvidnost, sigurnost,

rentabilnost, struktura izvora, strukt. odluĉiv.)

Tekuća FP (tekuće finansir i raspolag NS)

Razvojna FP (akumulacija,razvoj,

investiciona ulaganja)

FP je samo novĉani izraz polslovne politike

preduzeća

Njihovi ciljevi moraju da budu usklaĊeni

26

27

Naĉini pribavljanja kapitala

Zadrţavanjem (akumuliranjem

dijela neto dobitka preduzeća)

Dokapitalizacijom (pronalaţenje

novih investitora, emisija novih

akcija)

Pozajmljivanjem na trţištu

28

Cilj finansijske politike

je finansijaka snaga preduzeća koja

podrazumjeva trajnu sposobnost:

- plaćanja,

- finansiranja

- investiranja

- povećanja imovine vlasnika

- zadovoljavanja finansijskih interesa uĉesnika

u preduzeću

29

Naĉela finansijke politike

imaju za cilj da utvrde i odrţavaju idealan poredak odnosa u finasijama preduzeća:

- naĉelo finansijske stabilnosti

- naĉelo rentabilnosti

- naĉelo likvidnosti

- naĉelo elastiĉnosti

- naĉelo nezavisnosti

- naĉeko finansijske snage

- naĉelo finansiranja u skladu sa rizikom

- naĉelo optimalnog dejstva slike finansiranja

30

Sukobljeni interesi

Naĉela su istovremeno meĊusobno povezana

i sukobljena

Vještina FP je u tome da sukobe izmeĊu

naĉela razrješava tako da najviše doprinese

ostvarenju cilja FP, a to je – finansijska snaga

preduzeća

31

Naĉelo finansijske stabilnosti

1 stalna imovina

2 stalne zalihe i stalna imovina namij. prodaji

3 gubitak iznad kapitala

4 dugor. vezana i izgublj. imovina (1+2+3)

5 kapital umanjen za gubitak do visine kapitala

6 dugoroĉna rezervisanja

7 dugoroĉne obaveze

8 trajni i dugoročni kapital (5+6+7)

9 koeficijent finasijske stabilnosti – 4/8

10 slobodni kapital (8-4) ako je 8>4

11 nedostajući kapital (4-8) ako je 8<4

32

Koeficijent FS moţe da ima

Vrijednost:

- 1 znaĉi da preduzeće ima prihvatljivu FS

- manju od 1 znaĉi FS je dobra (javlja se

slobodni kapital, likvdna rezerva)

- veći od 1 znaĉi FS je loša (javlja se

nedostajući kapital)

Kada se postigne dobra ili prihvatljiva FS

nastaje problem njenog odrţavanja

33

34

35

36

37

Teško odrţiva FS

38

Zahtjev naĉela FS

jeste: jaĉanje dugoroĉno

raspoloţivih izvora, a u okviru njih

posebno sopstvenog kapitala

preduzeća, jer se on nikome ne

vraća

39

Naĉelo rentabilnosti

Rentabilnost – ostvarenje prinosa na kapital

Prinos na ukupan kapital – stopa prinosa

(stopa rentabilnosti)

Zavisi od: strukture kapitala, obaveza sa

kamatom i kamatne stope

Mjeri stopu prinosa na ukupan kapital i

kamatnu stopu

Ono polazi od maksimiziranja dobiti u

kratkom roku

40

41

Naĉelo likvidnosti

Povezano sa naĉelom FS

Likvidna rezerva= DVI-DVS

U teoriji i praksi srećemo pojmove:

- Likvidnost imovine

- Likvidnost preduzeća

- Solventnost preduzeća

42

Likvidnost imovine

Je sposobnost i vrijeme date imovine da se

transformiše (mobiliše) u gotovinu

Najlikvidnija imovina su hartije od vrijednosti,

zatim potraţivanja od kupaca, kratkoroĉni

finansijski plasmani, zalihe proizvoda i robe,

nedovršena proizvodnja, zalihe materijala...

stalna imovina

43

Likvidnost preduzeća

(ili njegova plateţna sposobnost) je

sposobnost preduzeća da plaća obaveze u

vremenu njihovog dospjeća

Vezana za FS,

Uslovljena:

- rokovima transformacije (mobilizacije)

kratkoroĉno vezanih sredstava i

- rokovima dospjeća kratkoroĉnigh obaveza

44

Solventnost

je krajnja likvidnost, odnosno mogućnost

isplate obaveza, ne o roku dospjeća, nego

kad-tad, makar iz steĉajne ili likvidacione

mase

Preduzeće je solventno kada je gubitak manji

od kapitala, kada je imovina veća od

obaveza

insolventnost

45

Naĉelo finansiranja u skladu sa

rizikom

Visoki poslovni fiksni rashodi znaĉe visok poslovni

rizik ostvarivanja dobitka

1 Prihodi od prodaje 500.000

2 varijabilni rashodi 350.000

3 marža pokrića 1-2 150.000

4 poslovni fiksni rashodi 120.000

5 poslovni dobitak 3-4 30.000

6 faktor poslovnog rizika (leveridž) (3/5) 5

Znači: ako se 3 promjeni za 1%, 5 će se promjeniti

za 5%

46

zahtjev

Ako je poslovni rizik visok onda se traţi da finansijski rizik bude nizak

To se postiţe tako što u strukturi kapitala jaĉaju sopstveni a slabe pozajmljeni izvori ĉime padaju i kamate

U osnovi ovog naĉela je:

- rizik povjerilaca da im neće biti izmirena potraţivanja i

- rizik poslovanja sa gubitkom

47

48

Naĉelo finansijske elastiĉnosti

FE znaĉi prilagoĊavanje preduzeća u dva

suprotna smjera:

- u pogledu mogućnosti pribavljanja dodatnog

kapitala - kada nedostaje

- u pogledu mogućnosti smanjenja kapitala ili

njegovog rentabilnog upošljavanja – kada ima

višak

- sposobnost iznalaţenja jeftinih izvora

- sposobnost prilagoĊavanja situaciji

49

Naĉelo nezavisnosti

Se odnosi na slobodu voĊenja poslovne i finansijske

politike, u odnosu na ţelje i namjere povjerilaca

Ako preduzeće pri odluĉivanju ne mora da uvaţava

zahtjeve povjerilaca ono je nezavisno

Vezano za ostala naĉela

Nezaviznost je veća ako preduzeće ima bolju FS,

veću rentabilnost, permanentnu likvidnost i

elastiĉnost kao i veće uĉešće sopsvenog kapitala

Veće rezerve (kapital, rezervisanja, latentne) = Veća

nezavisnost

Veći neto dobitak = veća nezavisnost

50

Naĉelo dejstva slike finansiranja

Bilans stanja preduzeća=slika finansiranja

Optimalno aktivizaciono dejstvo ako je:

- FS dobra - koeficijent FS niţi od 1,

- devizne rezerve niske ili nula

- dobit visoka,

- poslovni finansijski rizik nizak

- udio sopstvenog kapitala u pasivi visok

U suprotnom bilans ne pruža optimalno aktivizaciono dejstvo

NAĈELO FINANSIJSKE SNAGE

PREDSTAVLJA SKUP NAĈELA:

- Racionalnog (ekonomskog) finansiranja

- Rentabilnosti

- Finansijalnosti

- Akumulacija i mobilizacije sredstava

- Likvidnosti

- Sigurnosti

Znaĉi najpovoljniju kombinaciju izvora finasiranja i

ubrzane cirkulacije (koef. obrta) finasijskih

sredstava51

FAKTORI FINANSIJSKE POLITIKE

PREDUZEĆA

FP je izloţena dejstvu niza faktora

Spoljni i unutrašnji

Trţišni uslovi privreĊivanja

Privredno finansijski sistem

Politika kreditiranja

Propisi i izmjena

Poslovna politika preduzeća

Kadrovska osposobljenost

Informatiĉka podloga52

Pojam finasiranja

finansiranje u klasicnon smislu oznaĉava kao "snabdjevanje

preduzeca kapitalom, pri ĉemu se kao kapital podrazumjeva

apstraktna suma vrjednosti imovine uloţene u preduzeće, a koja

se u bilansu pojavljuje na strani pasive“

klasiĉni pojarn finansiranja odnosi samo na izmjene u sferi

kapitala, dok se širl pojam odnosi i na izmjene u sferi

investicione konkretne imovine

svi postupci u vezi sa obezbjeĊivanjem neophodnih poslovnih

sredstava

pribavljanje sopstvenih i tuĊi sredstava

pronalaţenje i obezbjeĊenje finansijskih sredstava predviĊenih

konceptom finansijske politike i finansijskog plana za

ostvarivanje odredenih poslovnih programa i razvoja

53

Oblici finansiranja

l. Sopstveno finansiranje (pribavljanje sopstvenog

kapitala): ekstemo sopstveno finansiranje

(pribavljanje osnovnog kapitala - glavnice, uloga i

spoljnih rezervi preduzetnika) i intemo sopstveno

finansiranje (samofinansiranje – formiranjem rezervi

iz dobiti)

2. TuĊe finansiranje (pribavljanje tuĊeg kapitala):

ekstemo tuĊe finansiranje (pribavljanje svih vrsta

kredita, zajmova i ostalih tudih sredstava) i intemo

tuĊe finansiranje (korištenje rezervi za penzije

radnika, obustava poreza, socijalno osiguranje)

54

55

PRAVILA FINANSIRANJA

Imaju ulogu standarada finansiranja

Vertikalna pravila – struktura kapitala sa

stanovišta vlasništva

Horizontalna pravila – relacije imovine sa

stanovišta roka imobilizacije i kapitala sa

stanovišta roka raspoloţivosti

56

Vertikalna pravila finansiranja

Odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala –

nije numeriĉki odreĊen jer zavisi od mnoštva

faktora (rentabilnost, struktura imovine,

zaštita povjerilaca, inflacija...)

Odnos osnovnog i rezervnog kapitala

(zakonska rezerva -obavezna a statutarna –

dobrovoljna)

Odnos kratkoroĉnog i dugoroĉnog kapitala

57

Rentabilnost u pravilu

- Rentabilnost – zaraĊivaĉka moć preduzeća izraţava se stopom prinosa na kapital

1 stopa prinosa na ukupan kapital = poslovni dobitak/ukupan kapital

2 stopa prinosa na sopstveni kapital = bruto dobitak/sopstveni kapital

3 prosjeĉna kamatna stopa pozajmljenog kapitala

Ako je 1 više od 3 preduzeće ostvaruje dobitak iz finansiranja

58

Primjer a i b

59

Primjer c i d

60

Ako je cilj maksimiziranje

stope prinos na ukupan kapital:

Primjer a i b pokazuje da vlasniĉku strukturu kapitala treba pomjerati u korist pozajmljenog dok god je kamatna stopa niţa od stope prinosa na ukupan kapital

Primjer c i d pokazuje da vlasniĉku strukturu kapitala treba pomjerati u korist sopstvenog dok god je kamatna stopa viša od stope prinosa na ukupan kapital

Permanentno usaglašavanje vlasniĉke strukture kapitala - objektivno nemoguće

61

Zaštita povjerilaca u pravilu

Povjerioci su zaštićeni sve dok novo gubitka

ne prelazi nivo sopstvenog kapitala duţnika

Ako je vrijednost imovine bliţa visini obaveza

povjerioci su sve manje zaštićeni

Pomjeranje strukture kapitala u korist

sopstvenog

62

Odnos osnovnog i rezervnog kapitala

Funkcija kapitala – zaštita od rizika

Osnovna funkcija rezervnog kapitala je

zaštita osnovnog kapitala

Viši rezervni kapital = veći stepen zaštite

osnovnog kapitala

Gubitak se moţe pokriti:

- dopunom imovine i

- smanjenjem kapitala

63

Horizontalna pravila finansiranja

Zlatna pravila:

- zlatno bankarsko pravilo,

- zlatna bilansna pravila

(u uţem i širem smislu)

64

zlatno bankarsko pravilo

Formulisano 1854.

kasnije modifikovano

65

zlatna bilansna pravila

zahtijevaju da imovina iskazana u aktivi po iznosu i roku vezanosti odgovara izvorima finansiranja iskazanim u pasivi po iznosu i rokovima raspoloţivosti

Ako je:

- DVI = DIF onda je KVI+gotovina=KIF

- DVI < DIF onda je KVI+gotovina > KIF

- DVI > DIF onda je KVI+gotovina < KIF

66

Grafiĉki 1

67

Grafiĉki 2

68

Grafiĉki 3

69

Zlatno bilansno pravilo u uţem smislu

70

Zlatno bilansno pravilo u širem smislu

71

Ostala pravila finansiranja

-Pravilo 2:1

obrtna imovina duplo veća od kratkoroĉnih

obaveza

-Pravilo 1:1

kratk. potraţ.+kratk. hartije+gotovina jednaka

krtakoroĉnim obavezama

- Pravilo odnosa gotovine i kratkoroĉnih

obaveza (20%, 12% ....)

72

ORGANIZACIJA FINANSIJSKE

FUNKCIJE

Naĉela

Faktori

Naĉin organizovanja

Odnos sa drugim funkcijama

dinamiĉnost

73

ORGANIZACIJA FINANSIJSKE SLUŢBE

Finansijska sluţba moţe da bude

ogranizovana:

- Centralizovano

- Decentralizovano

- Kombinovano

zavisi od mnoštva faktora (unutrašnjih i

spoljnih)

74

Finansijsko odjeljenje

Sa referatima:

- pribavljanja i ulaganja finansijskih sredstava

- likvidature finansijske dokumentacije

- bezgotovinskog plaćanja - tekući raĉuni

- gotovinskog plaćanja – blagajna

- finansijskog planiranja,

- analize

- kontrole

75

Finansijska sluţba

Širi oblik organizovanja

Imaju ga velika preduzeća

Sastoji se od odjeljenja

U zavisnosti od potreba preduzeća

76

Organizacija finasijske sluţbe

77

FINANSIJSKO PLANIRANJE

pojam

predmet

metodi

principi

poslovni i finansijski rizik

poslovni i finansijski leveridţ

plan tokova gotovine

plan tokova neto obrtnog fonda

78

FINANSIJSKO PLANIRANJE (FP)

FP je:

- saĉinjavanje planskog bilansa uspjeha i stanja

- ocjena rizika ostvarenja finansijskog rezultata

- planiranje novĉanih tokova

Planski dukmenti se saĉinjavaju na kraju tekuće

za narednu godinu ili za budući period

Planiranje zahtijeva poznavanje svih poslovnih

funkcija preduzeća

POJAM FP

FP predstavlja oblik iskazivanja raznih vrsta planova

putem finansijskih pokazatelja

planovi se odnose na: funkciju nabavke, funkciju

proizvodnje, funkciju prodaje i razvojnu funkciju

Planiranje finansijskih sredstava sintetizuje se u

finansijskom planu preduzeca, kao instrumentu

poslovne politike

cesto se FP svodi na godisnji finansijski plan (plan

tokova novcanih sredstava)

zanemaruju se ostali aspekti FP: planovi kapitalnih

ulaganja i finansijski planovi upravljanja finansijama

79

PARAMETRI FP

obim i struktura finansijskih sredstava,

troškovi poslovanja,

amortizacija osnovnih sredstava,

cijene sirovina, materijala, gotovih proizvoda, robe i usluga,

obim i struktura investicionih ulaganja,

vrste tokova finansijskih sredstava,

planirani izvori finansiranja (sopstveni,kreditni, inoulaganja),

planirane potrebe u obrtnim sredsevima,

oĉekivana novĉana primanja i izdavanja,

planirani ukupan prihod,

brute dobit i akumulacija preduzeca,

planirana raspodela bruto dobiti

80

ELEMENTI FP

plan bilansa uspeha,

plan bilansa stanja,

plan novĉanih tokova,

plan dugoroĉnih ulaganja

81

FUNKCIJE FP

Finansijskim planovima treba definisati

organizaciono-tehnicke i finansijske uslove

putem kojih ce se ostvariti optimalni ciljevi

pos!ovne politike preduzeca

Neposredne funkcije FP su:

(a) informativna,

(b) koordinirajuća,

(c) korektivna i

(d) usmeravajuća funkcija

82

PREDMET I METODI FP

klasicni i ekonometrijski metodi

klasicni metodi: indukcije i dedukcije

ekonometrijski metodi:

- bilansni metod,

- metod trenda,

- metod višestruke korelacije i regresije,

- mreţno planiranje i

- komparativni metodZATIM: METOD PROCJENE, METOD PREDRAĈUNA TE RAZNI

MATEMATIĈKO - STATISTIĈKI METODI83

Principi i metodologija izrade finansijskog

plana

Finansijskirn planom se prikazuje ukupno

poslovanje preduzeca, izraţeno u novĉanom obliku

projektuju se zadaci i ciljevi koje treba ostvariti u

odreĊenom vremenskom periodu

izvrsavanjem finansijskog plana postize se:

- obezbeaivanje finansijskih sredstava u potrebnom

obirnu, rokovima i uslovima,

- racionalno korištenje raspolozivih sredstava,

- obezbjeĊenje stalne Iikvidnosti i solventnosti,

- pravilna raspodela dobiti kao i racionalno korištenje

rasporeĊenih dijelova dobiti

84

POSTUPAK IZRADE

Neophodno je voditi raĉuna o meĊusobnoj povezanosti

naturalnih planova i finansijskog plana

Potrebni naturalni planovi nabavke, proizvodnje,prodaje,

investicija, kadrova, novĉ. sredstava i izvora sredstava

pijre svega, sastaviti neophodne predračune dinamike kretanja

direktnih i opštih troškova,

nakon toga se sastavljaju planske kalkulacijae po vrstama

proizvoda, organizacionim jedinicama i za preduzeće kao cjelinu

Na osnovu toga utvrĊuje se planska cijena koštanja i prodajna

cijena određenog proizvoda

Zatim se sastavlja plan realizacije, plan raspodele ukupnog

prihoda, bruto dobiti ineto dobiti preduzeća.

Vrste finansijskih planova

1. Prema naĉinu sastavljanja: izolovani, kombinovani

, pojedinačni i svodni finansijski planovi

2. Prema stepenu vaznosti: primarni, sekundarni ,

3. Prema redovnosti sastavljanja: tekući (redovni i

vanredni) i specijalni (jednokratni) finansijski planovi

4. Prema duţini vremenskog perioda: kratkorocni ,

srednjorocni i dugoročni finansijski planovi

Prema ritmu finansijskog poslovanja: osnovni i

operativni finansijski planovi

DINAMIĈKI PLANOVI

86

BIZNIS PLAN U FP

BP predstavlja Rezime prošlih, sadašnjih i

budućih aktivnosti preduzeca,

Putem BP se postavljaju ciljevi i smjernice

budućeg poslovanja

Biznis planom se "trasira put": kako iz

proslošti, preko sadašnjosti stići do ţeljene

buducnosti

biznis danas "zivi u akcionarima i

menadţerima, da bi isti sutra "zivio" od

biznisa87

SADRŢAJ BP

1. naslovna strana,

2. rezime biznis plana,

3. profil (opis) firme (preduzeca),

4. analizA tržišta,

5. proizvodni biznis plan,

6. prodajni biznis plan,

7. marketing biznis plan,

8. finansijski biznis plan,

9. razvojni biznis plan,

to. kadrovski biznis plan,

11. dodatak biznis plana88

Finansijski dio biznis plana

poĉiva na analizi:

a) bilansa uspjeha preduzeća,

b) bilansu stanja preduzeća,

c) bilansu tokova sredstava preduzeća,

d) stanja kredita (zaduženosti),

e) finansijskih indikatora poslovanja preduzeca

89

Bilans uspjeha preduzeća

treba iskazati po sledećim pozicijama:

1. poslovni prihodi (prihodi od prodaje, ostali prihodi),

2. poslovni rashodi (materijal, ggrivo i energija, nabavna vrijednost

prodate robe, zarade, amortizacija, usluge),

3. poslovni dobitak (gubitak),

4. finansijskt prihodi (kamate),

5. finanstjski rashodi (kamate),

7. neposlovni i vanredn t prihodi,

8. neposlovni i vanredni rashodi,

9. neposlovni i vanredni dobitak (gubitak),

10. dobitak (gubitak) (3 ± 6 ± 9),

11. porezi i doprinosi iz dobitka,

12. neto-dobitak (gubitak)

Bilans stanja preduzeća - aktiva

1. neuplaćeni upisani kapital,

2. stalna sredstva (nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva,

dugoročni plasmani),

3. obrtna sredstva (zalihe, kratkoročna potraživanja i plasmani,

gotovina),

4. aktivna vremenska razgraničenja,

5. poslovna sredstva,

6. gubitak,

7. poslovna aktitiva,

8. vanposlovna aktiva,

9. ukupna aktiva,

91

Bilans stanja preduzeća -pasiva

10. kapital (akcijski kapital, rezerve,

neraspoređeni dobitak),

11. dugoročna rezervisanja,

12. dugoročne obaveze,

13. kratkorocne obavze

14. pasivna vremenska razgraničenja

15. neraspoređena dobit tekuće godine,

16. poslovna pasiva,

17. vanposlovna pasiva,

18. ukupna pasiva. 92

NOVĈANI TOK – GODIŠNJE I KVARTALNO

1. neto dobitak (+) ili gubitak (-),

2. amortizacija (+),

3. zalihe: smanjenje (+), povećanje (-),

4. Potraţivanja: smanjenje (+), povećanje (-),

5. Obaveze prema dobavljaĉima, povećanje (+),

smanjenja (-),

6. ostale obaveze iz poslovanja: povećanje (+),

smanjenje (-),

I Novcani tok iz poslovnih aktivnosti (I+2+3+4+5+6)

93

NOVĈANI TOK - nastavak

7. prodaja osnovnih sredstava (+),

8. povecanje obaveza (kratkorocne i dugorocne) ( +),

9. emitovanje akcija, povecanje udela (+),

II Ukupni priliv iz aktivnosti investiranja i finansiranja (7+8+9)

10. nabavka osnovnih sredstva (-),

11. otplata kredita (kratkoroĉni, dugoroĉni) (-),

12. isplaćena dividenda (-),

III Ukupni odlivi iz aktivnosti investiranja i finansiranja

(I0+11+12)

IV Neto novcani tok I+II+III

94

FINANSIJSKI POKAZATELJI U BP

(1) opšta likvidnost (obrtna sredstvalkratkoročne obaveze) > 1,

(2) neto obrlni fond (obrtna sredstva - kratkoročne obaveze) > 0,

(3) finansijska stgurnost (trajni kapital/ukupna pasiva) > 0,5,

(4) koeficijent obrta sredstava (ukuapn prihod/ obrtna sredstva)

> 3,

(5) Rentabilnost (bruto dobit/ukupna pasiva) > 10%,

(6) ekonomičnost (ukupan prihodl kupan rashod) > 1,

(7) pokriće stalnih sredstava sopstvenim kapitalom (trajni

kapital/stalna sredstva) > 1,

(8) pokriće osnovnih sredstava i zaliha dugoročnim kapitalom

(trajni kapital + dugoroĉne obaveze/osnovna sredstva +

zalihe) – oko 1,

BP - ostalo

KADROVSKI BP

DODATAK BP

SADRŢAJ BP NIJE DEFINISAN

OBIM BP

VRIJEME ZA IZRADU BP

TIMOVI ZA IZRADU BP

SADAŠNJA PRAKSA

96

97

Planski bilans uspjeha i stanja

Saĉinjava se u varijamtama:

- prva (spontana, prijedlog) - saĉinjena na

osnovu informacija od poslovnih funkcija

- druga (konaĉna) - saĉinjena na osnovu

razmatranja i odluke uprave preduzeća

Iz konaĉne varijante utvrĊuju se standardi za

mjerenje uspjeha menadţera preduzeća

98

Ocjena finansijskog poloţaja

se zasniva na analizi finansijske stabilnosti jer

je ona bitna za opstanak, rast i razvoj

preuzeća

analiza FS se vrši na bazi zakljuĉnog bilansa

prethodne i planskog bilansa tekuće godine

racio finansijske stabilnosti – znaĉaj

RFS=DVI/DO (dugoroĉno vezana imovina

kroz dugoroĉne obaveze)

99

UtvrĊivanje ciljnog dobitka

UtvrĊuje se:

- minimalni – koji obezbjeĊuje da se FS ne pogorša i

- maksimalni – koji obezbjeĊuje da se FS dovede na

normalu (racio FS 1 ili manji)

Da bi se to ostvarilo u konaĉnoj varijanti razmatra se:

povećanje fiziĉkog obima proizvodnje, korekcija

prodajnih cijena, smanjenje ulaganja u osnovna

sredstva, otplata i td.

100

Poslovni rizik (PR)

PR – neizvjesnost ostvarivanja poslovnog dobitka kao prinosa na uloţeni kapital

Posl. dobitak=marţa pokrića-fiksni poslovni rashodi

PR proizilazi iz ĉinjenice da samim ulaganjem kapitala nastaju odreĊeni toškovi, tzv fiksni troškovi

Poslovni dobitak zavisi od visine marţe pokrića i visine rashoda perioda

101

Poslovni leveridţ (PL)

Koliko svaki procenat promjene prihoda od prodaje

izaziva promjenu poslovnog rezultata, pokazuje

faktor poslovnog leveridţa (FPL) ili poluge (FPP)

FPL se utvrĊuje iz odnosa marţe pokrića i poslovnog

rezultata (dobitka)

FPP izraţava poslovni rizik ostvarenja poslovnog

dobitka

FPL pokazuje koliko se puta brţe mijenja poslovni

dobitak nego što se mijenja marţa pokrića

102

Izraĉunavanje FPL

Faktor poslovnog leveridţa (poluge) =procenat povećanja poslovnog dobitka/procenat povećanja marţe pokrića

Faktor poslovnog leveridţa (poluge) moţe se izraĉunati i ovako:

Planski bilans uspjeha % povećanja

I. Varijanta Konaĉna varijanta

1. Marţa pokrića 103.000 121.000 17,47572

2. Poslovni dobitak 9.950 27.950 180,90452

3. Faktor poslovnog

leveridţa - poluge (1/2) 10,352 4,3292

Faktor poslovnog leveridţa (poluge)=180,90452 /17,47572=10,352

Dejstvo poslovne poluge po drugoj varijanti je slabije

103

Finansijski rizik (FR)

To je rizik ostvarenja bruto dobitka (BD) kao

bruto prinosa na sopstveni kapital

BD=poslovni dobitak-rashodi finansiranja

BD zavisi od poslovnog dobitka i visine

troškova kamata

Rizik ostvarenja BD se izraţava faktorom

finansijskog leveridţa (FFL)

104

FFL

Dobija se iz odnosa poslovnog dobitka i bruto

dobitka

Pokazuje koliko se brţe mijenja bruto dobitak

pri svakoj procentualnoj promjrni poslovnog

dobitka

FFL je multiplikator procentualnog povećanja

poslovnog dobitka što izraţava procentualnu

promjenu bruto dobitka

105

Izraĉunavanje FFL

Faktor finansijskog leveridža=Procenat povećanja bruto dobitka/Procenat povećanja poslovnog dobitka

na primjer:

Planski bilans uspjeha % povećanja

I varijanta Konaĉna varijanta

1. Poslovni dobitak 9.950 27.950 180,90452

2. Bruto dobitak 5.150 23.150 349,51456

3. Faktor finansijskog

leveridţa - poluge (1/2) 1,932039 1,207343

FFL je 349,41456 = 1,932039

180,80452

106

Ukupan rizik i sloţeni leveridţ

Ukupan, kumulativni rizk – neizvjesnost ostvarenja bruto dobitka a time i neto dobitka i prinosa na sopstveni kapital uzimajući u obzir i poslovne i finansiske rizike

Faktor sloţenog leveriţa(FSL) = marţa pokrića/bruto dobitak ili = FPL x FFL ili %povećanja BD/%povećanja marţe pokrića

FSL je multiplikator procenta promjene marţe pokrića ĉiji umnoţak daje procenat promjene bruto dobitka, neto dobitka i stope prinosa na sopstveni kapital

Preduzeće mora da teţi da FSL bude što niţi

107

Plan tokova gotovine

Bilans tokova gotovine priliv, odliv i saldo

gotovine

podijeljen u 3 dijela:

- gotovinski tok operativne aktvnosti

- gotovinski tok investicione aktivnosti i

- gotovinski tok finansijske aktivnosti

Bilans gotovinskih tokova se saĉinjava po:

direktnoj ili indirektnoj metodi

108

Primjer PBTG

PLANSKI BILANS TOKOVA - GOTOVINE

za godinu 20x2

Pozicija Iznos

1.Amortizacija 42.050

2.Neto dobitak 18.520I. Gotovina operativne aktivnosti (1+2) 60.570

1.Ulaganja u osnovna sredstva 30.000

2.Povećanje kratkoroĉnih potraţivanja i plasmana 1.500

3.Smanjenje zaliha 21.000

II. Gotovinski tok investicione aktivnosti - neto

odliv (1+2-3) 10.500

1. Smanjenje kratkoroĉnih obaveza 49.164

III. Gotovinski tok finansijske aktivnosti - neto

odliv (1) 49.164

IV. NETO GOTOVINSKI TOK PLANSKE GODINE 906(I -II-III)

V. GOTOVINA PO BILANSU OTVARANJA 5.000

VI. NETO GOTOVINA NA KRAJU PLANSKE

GODINE (IV + V) 5.906

109

Plan tokova neto obrtnog fonda

NOF = (kapital+dug.rez.+dug.obav.) - (stalna

imovina+upis.neuplać.kapital)

Govori koliko je trajnog dugoroĉnog kapitala

uloţeno u obrtnu imovinu

NOF se povećava kada se....

NOF se smanjuje kada se....

110

Primjer NOF

Po bilansu otvaranja, neto obrtni fond na kraju prethodne godine bio je:

1.Kapital 500.000

2.Dugoroĉne obaveze 55.000

3.Trajni i dugoroĉni kapital (1+2) 550.000

4.Stalna imovina 412.000

Neto obrtni fond (3-4) 138.000

U planskom bilansu predviĊeno je:

- amortizacija 42.050

- neto dobitak 18.520

- ulaganje u nova osnovna sredstva 30.000

Prema tome, plan tokova neto obrtnog fonda je:

1. Obrtni fond na kraju prethodne godine 138.000

2. Povećanje (2.1.+2.2) 60.570

2.1. Smanjenje stalne imovine 42.050

2.2. Povećanje kapitala 18.5203. Smanjenje (3.1.)

3.1. Povećanje stalne imovine 30.000

NETO OBRTNI FOND NA KRAJU

PLANSKE GODINE (1+2-3) 168.570

111

Dinamiĉko planiranje

priliva i odliva gotovine

Cilj: blagovremena informacija o mogućnosti odrţavanja likvidnosti

Planiranje tokova gotovine po intervalima: godina, kvartal, mjesec, dekada, sedmica..

Dinamiĉko planiranje po intervalima vremena zahtijeva planiranje i po svim osnovama tokova

Višak gotovine treba planirati u visini likvidne rezerve

112

DONOŠENJE ODLUKE O

FINANSIRANJU

determinante donošenja odluke,

cijena pojedinaĉnih izvora

prosjeĉna cijena kapitala;

113

Odluka o finansiranju - vaţna odluke finansijskih

menadţera

Ukljuĉuje odluke za: - samofinansiranje

- pozajmljivanje

Oblik finansiranja treba uskladiti sa:

Postojećim trţišnim uslovima (nominalnim i

efektivnim troškom pojedinog oblika finansiranja),

Dostupnošću izvora,

Fleksibilnošću/neizvjesnošću koja je vezana za

karakteristike pojedinog finansijskog instrumenta

114

Sadrţaj odluke ukljuĉuje:

Koliko kapitala pribaviti iz pozajmljenih izvora;

reinvestirati dobit, i na taj naĉin jaĉati sopstveni kapital, ili isplatiti dividende i po kojoj stopi;

Da li kapital pribaviti na trţištu hartija od vrijednosti ili preko banaka;

Da li kapital pribaviti na dugi ili kratki rok;

Da li emitovati vlasniĉke ili povjerilaĉke hartije od vrijednosti;

Koju vrstu hartija od vrijednosti emitovati i kada

primjer

Plan - otvoriti prodavnicu naoĉara sa

prinosom od 12% uz kredit po 10%.

Treba – jer je 12 veće od 10

Hoćete da proširite na prodaju cipela gdje

zaraĊujete 16% ali nema kredita

Moţe se ići na emisiju akcija, ali samo uz

20% koliko traţe investitori

Ne treba proširivati na cipele: 16 manje od 20

Ali treba izraĉunati prosjeĉnu cijenu kapitala

115

Izraĉunavanje prosjeĉne cijene kapitala

Sopstveni izvori pozajmljeni izv.

Uĉešće % 50 50

Cijena % 15 10

Prosjeĉna cijena= (50x15)+(50x10)/100=12,5%

Razliĉiti izvori imaju razliĉite cijene

Zato treba koristiti prosječnu cijenu kapitala,

a ne cijenu kapitala prikupljenog za

finansiranje odreĊene investicije

116

117

Pretpostavka:plan je da prikupite kapital, pola zaduţenjem, a pola korišćenjem sopstvenog kapitala

prosjeĉna cijena kapita bi bila: 10% + 20% / 2 = 15%

Ne treba ocjenjivati investiciju samo prema cijeni kapitala koja će biti korišćena za njeno finansiranje

Treba izraĉunati prosjeĉnu cijenu kapitala te na osnovu nje vršiti ocjenu svakog projekta

prvo treba izraĉunati cijenu svake pojedinaĉne vrste kapitala, a zatim prosjek,

na osnovu toga koji dio optimalne ili ţeljene strukture kapitala zauzima svaka komponenta

118

- Capital Asset Pricing Model (CAPM) – izraĉunavamo

zahtijevanu stopu prinosa na sopstveni kapital kao rezultat

neriziĉne i trţišne stope prinosa

- Gordonov model rasta – cijena kapitala pribavljenog

emisijom obiĉnih akcija kao rezultat odnosa dividende na

kraju prve godine i sadašnje trţišne cijene akcija uvećane

za stopu rasta dividende

- Prinos na obveznice plus premija – koristi se za izraĉunavanje

cijene kapitala iz sopstvenih izvora ukljuĉujući prilagoĊavanje

cijene duga dodavanjem premije za rizik

Svaki metod ima razliĉite ulazne podatke - najbolji metod bi bio

izraĉunavanje prosjeĉne cijene sopstvenih sredstava dobijene

kao prosjek rezultata više metoda

Metode za izraĉunavanje cijene kapitala

119

PONDERISANA PROSJEČNA CIJENA KAPITALA

Prvo treba odrediti ţeljenu kombinaciju izvora finansiranja

(dugova, preferencijalnih akcija i sopstvenih)

Ţeljena kombinacija predstavlja kombinaciju, koja rezultuje

u najniţoj prosjeĉnoj cijeni kapitala

ponderisana prosjeĉna cijena kapitala (WACC)= umnošku

cijena svake komponente sa udjelom koji ona zauzima u

ţeljenoj kombinaciji

WACC = ωdkd (1-T) + ωpkp + ωeke

ωd = udio duga u željenoj strukturi kapitala,

kd = cijena duga,

ωp = udio preferencijalnih akcija u željenoj strukturi kapitala,

kp = cijena kapitala od emisija preferencijalnih akcija,

ωe = udio sopstvenog kapitala u željenoj strukturi kapitala

ke = cijena sopstvenog kapitala,

T = stopa poreza na dobitak.

120

DETERMINANTE DONOŠENJA ODLUKE

Determinante donošenja odluke ukljuĉuje i druge meĊusobno povezane odluke o:

Iznosima i dinamici potreba za finansijskim sredstvima,

Vrsti i roĉnosti izvora,

Uticaju finansijskih odluka na oĉekivani prinos i rizik,

Mogućnost servisiranja duga,

Vjerovatnoću bankrota preduzeća

Problemi donošenja optimalnih odluka o finansiranju su brojni i sloţeni, a javljaju se i u procesu osnivanja preduzeća, tekućeg poslovanja i razvojnog finansiranja

121

Mjere za donošenje odluke - leverage

(leveridž)

Veoma bitna mjera za donošenje odluke

Odluka o strukturi kapitala podrazumjeva

uspostavljanje bilansa na liniji rizik-prinos

Povećanje finansijskog leverage povećava prinos u

povoljnijim uslovima, ali kad se uslovi pogoršaju,

povećava gubitak

Cilj - maksimiranje vrijednosti akcija, a ne zarade po

akciji

sa povećanjem duga kompanije, njen rizik uslovljava

opadanje cijene akcija, uprkos povećanoj zaradi po

akciji

122

Ciljna (željena) struktura kapitala

Bitno - koji su to ostali faktori koji utiĉu na odluku o

finansiranju zaduţivanjem

Optim. struktura kapit. - maksimizira vrijed. firme

Kada je prosjeĉna cijena kapitala minimalna -

vrijednost kompanije je maksimalna

prosjeĉna cijena kapitala u stvari predstavlja

odgovarajuću diskontnu stopu novĉanih tokova

kako diskontna stopa opada, sadašnja vrijednost

novĉanih tokova se povećava

maksimiziranje vrijednosti kompanije znaĉi

pronalaţenje kombinacije izvora finansiranja kojom

se minimizira prosjeĉna cijena kapitala

123

Zašto se ne finansirati samo iz dugova?

Izvori finansiranja - imaju razliĉitu cijenu

cijena duga poslije oporezivanja je niţa od

cijene duga prije oporezivanja

uštede u porezu

kamata se nadoknaĊuje iz poslovnog dobitka

porezi, agencijski troškovi i troškovi

finansijskih neprilika – faktori koji utiĉu na

strukturisanje kapitala

124

1.2. Ciljna (željena) struktura kapitala

Udio duga u

kapitalu

Cijena duga

(kd)

Cijena

sopstvenog

kapitala (ke)WACC

(T=40%)

0% 11% 11,00%

10 3% 11 10,08

20 3 11 9,16

30 4 12 9,12

40 5 13 9,00

50 7 15 9,60

60 9 16 9,64

70 11 18 10,02

80 13 20 10,24

90 15 23 10,40

100 18 25 10,80

125

granica finansiranja dugom

Kamatna

stopa

Racio duga

Sa porastom racija duga kamatna stopa raste - progresivno

se povećavaju troškovi finansiranja

Postoji granica finansiranja dugom - preduzeće se ne moţe

iskljuĉivo finansirati iz pozajmljenih izvora

bez vlasniĉkog kapitala - prekomjerni rizik ulaganja u takvu

firmu

126

Zakljuĉak:

finansiranje iz vlastitog kapitala smanjuje rizik ostvarenja

neto dobitka

nije dobro finansirati se isključivo iz vlastitih ili samo iz

pozajmljenih izvora, već treba težiti njihovoj optimalnoj

kombinaciji

optimalna struktura kapitala je onaj finansijski leveridţ kod

koga je stopa prinosa na sopstveni kapital najviša

poreske uštede pozitivno utiĉu na na stopu prinosa na

sopstveni kapital

s povećanjem racija duga poreske uštede pozitivno djeluju i

na rast vrijednosti preduzeća

127

Ostali faktori koji utiĉu na strukturu kapitala

- veliĉina preduzeća,

- perspektive razvoja,

- pravni oblik preduzeća,

- stabilnost traţnje i cijena,

- poslovni leveridţ,

- stopa rasta,

- uslovi na finansijskom trţištu,

- kreditni standardi,

- faza ţivotnog vijeka preduzeća i dr.

128

FINANSIRANJE EMISIJOM OBVEZNICA

Obveznica - povjerilaĉka hartija od vrijednosti kojom se

potvrĊuje da je povjerilac (investitor) platio duţniĉku

(emitentnu) protuvrijednost obeznice i da će emitent

isplatiti povjeriocu kamatu po ugovorenoj kamatnoj stopi u

ugovorenim rokovima i platiti glavnicu o roku dospijeća

Izdaju ih drţava i preduzeća

Prema naĉinu isplate i kamate:

- jednokratno i

- višekratno isplative.

129

Jednokratno – bez kupona - diskontne, one

obavezuju izdavaoca da pozajmljeni iznos

novca (glavnicu i kamatu) investitorima vrati

na dan dospjeća, u praksi se rijetko emituju,

Višekratno – obveznice s kuponima,

obavezuju emitenta da u ugovorenim

rokovimana na dan dospjeća isplate

investitorima kamate (i dio glavnice), a kada

obveznica dospije za plaćanje, vlasnik

naplaćuje i glavnicu, odnosno nominalni iznos

130

Finansiranje emisijom preferencijalnih

(prioritetnih) akcija

korporativne hartije od vrijednosti s karakteristikama

povjerilaĉkih i vlasniĉkih hartija

preĉe pravo na dividendu i uĉešće u likvidacionoj

masi

isplata dividende nije obavezna, pa se preduzeće ne

moţe odvesti u steĉaj kao u sluĉaju neplaćanja

kamate na obveznicu

prioritetni akcionari se moraju isplatiti prije bilo koje

isplate dividende obiĉnim akcionarima

nemaju utvrĊen rok dospijeća, niti su opozive

jedini novĉani tok proizilazi iz dividendi, ĉiji je tok

neograniĉen

131

Sopstveni izvori finansiranja

imaju svoju cijenu

njeno izraĉunavanje je mnogo teţe od izraĉunavanja cijene

duga i cijene kapitala pribavljenog emisijom akcija

investitori zahtijevaju odgovarajući prinos u skladu sa

rizikom i menadţeri moraju da ga zarade ili će investitori

prodati svoje akcije

prodaja akcija smanjuje njihovu vrijednost što najĉešće

rezultuje otpuštanjem menadţera

u sladu sa sigurnošću posla, nijedan menadţer ne smije

ignorisati interese akcionara

sredstva iz sopstvenih izvora moraju imati cijenu, odnosno

ona se mora utvrditi

KO NOSI RIZIK

Rizik= stepen neizvjesnosti prinosa na kapital

Primjer I: 10 ljudi formira preduzeće sa po 1/10;

obiĉnog kapitala – svaki nosi jednak rizik.

Primjer II: 5 ljudi investira kapital, a 5 kao dug;

ovdje 5 ljudi koji ulaţu svoj kapital nose duplo

veći rizik nego u primjeru I

Korištenje duga u finansiranju koncentriše

poslovni rizik na obiĉne akcionare

UPRAVLJANJE NOVĈANIM

SREDSTVIMA - karakteristike

poĉiva na dva načela:

1) načelo rentabilnosti i,

2) načelo likvidnosti preduzeća

Naĉelo rentabilnosti polazi od finansijskog stava da preduzeće minimalnim ulaganjem ostvari maksimalan finansijski rezultat

Naĉelo likvidnosti polazi od finansijskog stava koji se odnose na izvršenje obaveza o roku njihovog dospjeća

FF treba da pomiri i usaglasi ova dva naĉela

ova dva naĉela su meĊusobno suprotstavljena

OBRT NOVĈANIH SREDSTAVA

Obrt NS predstavlja vremenski period od izdavanja

NS za nabavku (repromaterijala), pa do naplate

prodate robe iii datih usluga

Vremenski period obrta NS (po duţini ciklusa)

razliĉit je kod osnovnih i kod obrtnih sredstava

Da bi se izraĉunao jedan ciklus NS (gotovine)

neophodno je raspolagati sa kvalitetnim podadma o:

1) zalihama, 2) kupcima, 3) dobavljačima, zatim 4)

proizvodnim fazama,sredstvima koja se nabavljaju i

prodaju i sl

NC – kupci i dobavljaĉi isti

KOEFICIJENT OBRTA

Na osnovu podataka o vremenskom trajanju obrtazaliha, plaćanju prema dobavljaĉima, naplati potraţivanja od kupaca i gotovinskom ciklusu, tada mozemo izraĉunati pojedinaĉne koeficijente obrta kao i koeficijent obrta gotovinskog ciklusa.

Za izraĉunavanje koeftcijenta obrta uzima se u obzir: 1) broj dana u godini, i 2) vremensko trajanje svakog od ovih ciklusa

Primjer:

-Koeftcijent plaćanja dobavljača = 360dana/30 dana=12

- Koeftcijent obrta zaliha = 360 dana/90 dana =4

- Koefteijent naplate potraživanja=360 dana/40 dana= 9

Gotovinski (novčani) ciklus= 360 dana/100 dana=3,6

Troškovi obezbjeĊenja NS

1) troškovi držanja gotovine (trezaurisanja i nemogucnosti ulaganja u neki drugi program koji bi donio odreĊeni prinos)

2) troškovi nedostatka gotovine (propustenog kasa-skonta, slabije pozicije likvidnosti,gubljenja steĉenih uslova i bonifikacija kod dobavljaĉa, neredovnog izmirivanja obaveza od strane preduzeca i sl.

3) troškovi transakcija sa gotovinom (adrninistrativni, manipulativni, provizije u transakcijama sa HOV

Minimalni iznos NS (gotovine)

jeste prosjeĉan nivo gotovine koje

preduzeće treba da drţi na raĉunima

Minimalni iznos NS= Ukupni godišnji

novčani izdaci/Koeftcijent obrta NS

Primjer: 180.000/3,6=50.000

STRATEGIJA UPRAVLJNA GOTOVINOM

poĉiva na tri bitna faktora:

1) produženju rokova plaćanja obaveza

2) smanjenju zaliha (skraćenju roka držanja),

3) skraćenju rokova naplate potraživanja

INTERES svakog preduzeća: što je moguće

kraći gotovinski ciklus!

141

UPRAVLJANJE OBAVEZAMA

PREMA DOBAVLJAĈIMA

Rokovi plaćanja obaveza prema dobavljaĉima

ugovaraju se pri kupovini robe i usluga, a zavise od:

- kreditnog boniteta kupca,

- poloţajem robe i usluga na trţištu,

- ponašanjem konkurencije na trţištu

rok plaćanja ima diskontni i kreditni period

kasa-skonto

kada je stopa propuštenog kasa-skonta veća od

kamatne stope treba ga iskoristiti i po cijenu

kreditnog zaduţenja

142

Diakontni i kreditni period

Diskontni period je broj dana koji oznaĉava period u

kome kupac ima pravo da iskoristi ponuĊeni kasa-

skonto

Kreditni period je broj dana po isteku diskontnog

perioda za koliko kupac mora da plati obavezu prema

dobavljaĉu, ali sada bez kasa-skonta

U kreditnom periodu kupac praktiĉno koristi trgovinski

kredit koji je bez kamate

Iskorištenje kasa-skonta je praktiĉno sniţenje

nabavne cijene kupljene robe ili usluge

143

UPRAVLJANJE ZALIHAMA

Veliki izazov za menadţere

Vrste zaliha: materija, proizvodi, roba...

Proizvodna preduzeća–najmanje 15, trgovinska 25%

Troškovi nabavke zaliha

Troškovi drţanja zaliha

Troškovi nedostatka zaliha

Optimalan nivo zaliha

Just-in time sistem upravljanja zalihama

Uspješnost upravljanja - se mjeri koeficijentom obrta

zaliha ili brojem dana vezivanja

144

UPRAVLJANJE POTRAŢIVANJIMA

od kupaca

Koliko agresivno sprovoditi naplatu

Prodaja na kredit – politika prodaje:

- kreditni bonitet kupca – njegov prinosni,

imovinski i finansijski poloţaj

- kreditni uslovi – kasa-skonto, kreditni period,

diskontni period, limitiranje iznosa, zatezne

kamate, osiguranje potraţivanja

145

Upravljanje kratkoroĉnim

finansijskim obavezama

Kratkorocne finansijske obaveze su obaveze po osnovu emitovanih i prodatih kratkoroĉnih HoV i obaveza po uzetim kratkoroĉnim kreditima - rok do dvanaest mjeseci

kada se treba kratkoroĉno zaduziti – vidi se iz dinamiĉkog plana priliva i odliva gotovine

Najteţe je obezbjediti globalnu likvidnost- najveće razlike izmedju priliva i odliva gotovine

kvartalni plan priliva i odliva gotovine pokazuje nedostatak gotovine - razmatra se opcije pribavljanja nedostajuce gotovine: kratkoroĉno zaduzenje ili prodaja kupljenih HOV

146

Prodaja hartija ili zaduţenje traţi

analizu troškova kratkoroĉnog zaduţenja i

Analizu prihoda kojih se odriĉe u sluĉaju prodaje

kupljenih HOV (kapitalni dobitak ili gubitak)

Ako je trošak kratkoroĉnog finansijskog zaduţenja

viši od prihoda koji se ostvaruje po osnovu kupljenih

HOV, ukljuĉujući i oĉekivani kapitalni dobitak i gubitak

od njihove prodaje, oduluĉuje se za prodaju kupljenih

HOV i obrnuto

147

Opcije zaduţenja

putem emisije i prodaje kratkorocnih HOV (npr.komercijalnih zapisa) ili putem uzimanja kratkoroĉnog finansijskog kredita

izbor opcije, uslovljen je mogućnoscu pribavljanja nedostajuce gotovine i troskovima finansiranja

mogucnost pribavljanja nedostajuće gotovine veća je putem emisije i prodaje kratkorocnih HOV, jer je veci broj potencijalnih investitora

drugi aspekt prednosti HOV, jeste što emitent moţe ponuditi kupovinu robe koja se plaća njegovim kratkorocnim HOV (ĉime podstice prodaju i vracanje duga u naturi, u robi)

148

UporeĊivanje troškova

U pogledu troska kratkorocnog finansijskog zaduzenja uporedjuju se stvarne kamatne stope kratkorocnog kredita i stvarne kamatne stope kratkorocne HOV

Kod stvarne kamatne stope kratkorocne HOV, treba uzeti u obzir proviziju staraoca i troskove stampanja kratkorocnih HOV

Stvarna kamatna stopa komercijalnih zapisa uporediva je sa stvarnom kamatnom stopom kratkoroĉnog kredita

Prednost ce se dati onoj opciji koja ima nizu stvarnu kamatnu stopu, osim u slucaju kada se favorizuje prodaja robe za komercijalne zapise, ali i tada se ne smije izgubiti iz vida visina stvarne kamatne stope

149

UPRAVLJANJE OBAVEZAMA

PREMA DOBAVLJAĈIMA

Rokovi plaćanja obaveza prema dobavljaĉima

ugovaraju se pri kupovini robe i usluga, a zavise od:

- kreditnog boniteta kupca,

- poloţajem robe i usluga na trţištu,

- ponašanjem konkurencije na trţištu

rok plaćanja ima diskontni i kreditni period

kasa-skonto

kada je stopa propuštenog kasa-skonta veća od

kamatne stope treba ga iskoristiti i po cijenu

kreditnog zaduţenja

KOMERCIJALNI PAPAIRI

predstavljaju kratkorocne hartije od vrednosti,

neosigurane menice komercijalni zapisi

emituju ih preduzeća sa visokim kreditnim

bonitetom, najĉesce velika, sa visokom

finansijskom snagom

kupuju ih druga preduzeća, poslovne banke,

osiguravajuća društva, sa ciljem da plasiraju

svoja privremeno slobodna finansijska

sredstva radi ostvarivanja vćeih prinosa

UKALKULISANE OBAVEZE

predstavljaju akumulirane troškove koji se jedan vremenski period ne plaćajua

zarade radnika, porezi i doprinosi, zakupnine

Menadţment preduzeća treba da vodi raĉuna o optirnalnom roku odlaganja is plata

raspoloţive oblike obaveza, preduzeće treba da koristi, razumno u cilju sopstvenog finansiranja

poreske uštede daju posebnu stimulaciju za menadţment preduzeća koji ove obaveze uspjevasvesti na zakonski minimum

Interes je i menadzmenta i vlasnika kapitala da se poreske obaveze svedu na zakonski minimum u momentu plaćanja

JEDNOKRATNI KREDITI

su kratkorocnog karaktera koje banke

odobravaju komitentima ĉiji je kreditni bonitet

pouzdan

U praksi se ova vrsta kredita odobrava onim

preduzećima kojima su finansijska sredstva

potrebna samo za jedan vremenski period, u

“špicevima" finansijskog ulaganja, odrţavanja

tekuće likvidnosti

kamata na odobreni kredit je fiksna

153

Kreditna linija

je ugovor izmĊu banke i klijenta osnovu kreditnog

boniteta klijenta

Klijent povlaĉi novĉana sredstva u ratama koje nisu

unaprijed utvrĊene

Limit ugovorenog kredita se ne moţe prekoraĉiti, ali

se ne mora u potpunosti iskoristiti

Posebno definisani uslovi (kompenzacioni saldo

gotovine)

Obratiti paţnju na povlaĉenje rata

plaćanje kamate unaprijed i po korištenju

154

Revolving krediti

je kratkoroĉni kredit koji se pri dospijeću roka

za povraćaj ne otplaćuje već se obnavlja

ugovor za dalje korišćenje

daje se na bazi kreditnog boniteta korisnika

predstavlja garantovanu kreditnu liniju

troškovi finansiranja: redovne kamate na

iskorišteni dio kredita plus posebna provizija

ukoliko se kredit ne koristi u cjelini

rok na godinu, pa do tri godine

POTRAŢIVANJA OD KUPACA KAO

KOLATERAL

mogu se iii zaloţiti iii prodati radi obezbedenja

kratkoroĉnih izvora finansiranja

poverilac ima pravo odobriti potrazivanja

poverioci izostavljaju potraţivanja ĉije su mogućnosti

naplate neizvjesne

u zavisnosti od boniteta odreduje se i iznos kredita -

od 70% do 90% od realne vrednosti zaloţenog

potraţivanja

Visina odobrenog kredita kreće se do 5% u odnosu

na knjigovodstvenu vrijednost ukupnih potrazivanja

ZALIHE KAO KOLATERAL

široko su primenljive u praksi – predstavljaju

atraktivan oblik kolateralne zaloge

njihovom prodajom se u cjelini mogu izmiriti sve

obaveze duznika nastale po kratkorocnom kreditu

nisu sve zalihe podjednako prihvatljive kao

instrument osiguranja kredita - zbog njihovih fiziĉkih

karakteristika i mogućnosti njihove realizacije

visina kratkorocnog

kredita se odobrava do 50% od knjigovodstvene

vrijednosti prosjeĉnih godišnjih zaliha

Kamata kao cijena kredita – zavisi od više faktora

UPRAVLJANJE OSTALIM

KRATKOROĈNIM IZVORIMA

Kratkoroĉni krediti se mogu odobriti i na

osnovu zaloge HoV: akcije, obveznice i avali

trećeg pravnog ili fizičkog lica

posebno interesantne akcije i obveznice koje

glase na donosioca,

banke odobravaju kratkoroĉne kredite i do

90% od tekuće trţišne vrijednosti HoV

Kamatna stopa – u zavisnosti od boniteta

klijenta, vrste i utrţivosti hartije i dr.

158

FINANSIRANJE PREDUZEĆA

- SAMOFINANSIRANJE

1. Skriveni oblici samofinansiranja

2. Interni izvori samofinansiranja

3. Eksterni izvori samofinansiranja

4. Bruto i neto sredstva za samofinansiranje

5. Razvrstavanje sopstvenih izvora

finansiranja po roku raspoloţivosti i

troškovima finansiranja

SAMOFINANSIRANJE

samofinansiranje (autofinansiranje)

podrazumjeva onaj oblik finansiranja procesa

reprodukcije koji se vrsi iz vlastitih sredstava

preduzeca,

u najširem smislu to je “proces prikupljanja i

plasiranja privremeno iii trajno osloboĊenih

novĉnih sredstava steĉenih po osnovu

amortizacije i dijela dohotka namijenjenog

akumulaciji, odnosno izdvajanju u posebne

svrhe"

Sopstveni izvori finansiranja

1) akumulirani neto dobitak,

2) rezervni kapital,

3) akcionarski kapital,

4) kapitalni (emisioni) dobitak,

5) trajni ulozi trećih lica,

6) inokosni kapital,

7) drzavni kapital,

8) revalorizacione rezerve,

9) dugoroĉna rezervisanja,

10) premija ostvarena prodajom dugoroĉnih HoViznad nominalne vrijednosti

161

trajni izvori finansiranja

U okviru sopstvenih izvora trajnog karaktera su:

rezervni kapital

akcionarski kapital

emisiona premija

ulozi

inokosni kapital

drţavni kapital

trajnost je uslovna

dugoroĉna rezervisanja su sopstveni izvori dugoroĉnog karaktera, raspoloţivi su duţe od godinu dana ali bez precizno utvrĊenog roka

162

besplatni izvori finansiranja

su samo oni izvori finansiranja koji ne iziskuju nikakav izdatak

Izvori bez troškova finansiranja (besplatni) su:

odloţeni neto dobitak i rezervni kapital

drţavni kapital

emisiona premija

dugoroĉna rezervisanja

premija ostvarena prodajom dugoroĉnih obveznica

Na drugoj strani akcionarski kapital, ulozi i inokosni kapital izazivaju troškove finansiranja u vidu dividende, naknade i prisvajanja neto dobitka po osnovu inokosnog kapitala od strane vlasnika

163

zašto se preduzeće ne finansira iz

dugoroĉno pozajmljenog kapitala

prvo, tada nebi bilo vlasnika preduzeća, a to znaĉi da ni preduzetnik nema kome polagati raĉune o stanju i rezultatu

drugo, bez sopstvenog kapitala preduzeće bi bilo bez garantne supstance, pa bi svaki gubitak bio gubitak povjerilaca,

treće, dividenda, kao naknada za uĉešće u kapitalu je varijabilna, zavisi od ostvarenog neto dobitka, pa se pri finansiranju iz akcionarskog kapitala smanjuje finansijski rizik ostvarenja pozitivnog finansijskog rezultata

164

Latentne rezerve kod zaliha materijala

nastaju kada se zalihe bilansiraju po nabavnim

cijenama koje su niţe od posljednjih nabavnih cijena

ako cijene imaju tendenciju rasta a utrošak materijala

se obraĉunava po LIFO metodi, zalihe materijala biće

iskazane po prvim ulaznim cijenama koje su niţe od

posljednjih ulaznih cijena - razlika: latentne rezerve

FIFO metod obraĉuna utroška zaliha materijala znaĉi

da se zalihe materijala bilansiraju po posljednjim

ulaznim cijenama koje su pribliţno jednake

vladajućim cijenama na dan bilansiranja - nema

latentnih rezervi

165

Latentne rezerve kod stale imovine

Kod zaliha nedovršene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda - nastaju ako se primjenjuje sistem obraĉuna po varijabilnim ili po proizvodnim troškovima, uz uslov da je puna cijena koštanja niţa od neto prodajne cijene

Kod potraţivanja - nastaju indirektnim otpisivanjem iznad stvarnih rizika (stvarnog otpisa) – kao razlika izmeĊu indirektnog i stvarnog otpisa

Kod deviznih potraţivanja – nastaju ako se bilansiraju po niţem od vladajućeg kursa na deviznom trzistu

Kod HOV - nastaju ako se bilansiraju po niţoj vrijednosti od trţišne vrijednosti

166

Latentne rezerve na strani pasive

nastaju kada se obaveze precjene, uz uslov da se precjenjeni iznos obaveza stvarno i ne plati povjeriocu

do njihovog aktiviranja one predstavljaju skriveno samofinansiranje

nastaju ako je trţišna vrijednost imovine veća od bilansne vrijednosti imovine

razlika izmeĊu bilansne vrijednosti obaveza i stvarno plaćenih obaveza je skriveni oblik samofinansiranja pod uslovom da su bilansirane obaveze veće od stvarno plaćenih obaveza

167

Amortizacija

putem amortizacije vrši se mobilizacija uloţenog kapitala u osnovna sredstva

putem amortizacije osnovna sredstva transformišu u robni oblik obrtne imovine

pri naplati potraţivanja od kupaca amortizacija sadrţana u zalihama nezavršene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda potom se transformiše u gotovinu

tada je izvršena mobilizacija osnovnih sredstava u visini amortizacije sadrţane u naplaćenim potraţivanjima

tako, budući da je likvidna, predstavlja izvor samofinansiranja

uvjek je sadrţana u prodajnoj cijeni bez obzira da li se formalno ukljuĉuje ili ne, u cijenu koštanja

168

Naplata glavnica dugoroĉnih plasmana

Naplatom se plasmani direktno pretvaraju u gotovinu

Kod dugoroĉnih kredita to je - naplaćena glavnica

Kod prodaje kupljenih akcija i kupljenih dugoroĉnih

obveznica to je plaćena cijena pri kupovini

Prinos koji se ostvaruje na osnovu dugoroĉnih

plasmana kao i razlika izmeĊu prodajne i plaćene

cijene akcija, ne smatra se izvorom finansiranja jer to

predstavlja prihod za preduzeće, koji terete rashodi,

zatim porez na dobitak

samo akumulirani neto dobitak predstavlja izvor

samofinansiranja

169

Dugoroĉna rezervisanja

dugoroĉna rezervisanja terete ukupan prihod

stvaraju se za: pokriće obnavljanja šuma, rizika za

dobro i o roku izvršenje posla, troškova servisiranja u

garantnom roku, rezervisanje za naknade zaposlenih

raspoloţiva su duţe od godinu dana

predstavljaju izvor samofinansiranja sve do njihovog

iskorišćenja za pokriće navedenih troškova ili do

ukidanja u korist prihoda

dobro voĊeno preduzeće vrši veća dugoroĉna

rezervisanja od troškova koji ih terete i odlaţe njihovo

ukidanje u korist prihoda

su besplatan izvor samofinansiranja

170

Akumulirani neto dobitak

Neto dobitak je neto finansijski rezultat koji je preduzeće ostvarilo u toku poslovne godine

Ako se cio neto dobitak izdvoji za povećanje kapitala, tada on u cjelini predstavlja izvor samofinansiranja

Neto dobitak podlijeţe raspodjeli u kojoj uĉestvuju: akcionari, menadţeri i preduzeće

Samo onaj dio dobitka koji je akumuliran za preduzeće (zadrţani dobitak ili rezervni kapital) predstavlja izvor samofinansiranja

dividenda konvertovana u akcije ili odloţeno plaćanje dividendi predstavljaju izvor za samofinansiranje

171

Efekti revalorizacije nadoknaĊeni iz

ukupnog prihoda

revalorizacija aktive i pasive vrši se - kada je inflacija visoka

efekti revalorizacije pasive povećavaju pasivu s ciljem da se njena vrijednost iskaţe vrijednošću na dan bilansiranja –negativni efekti revalorizacije

efekti revalorizacije aktive povećavaju vrijednost aktive s ciljem da se njena vrijednost iskaţe vrijednošću na dan bilansiranja -pozitivni efekti revalorizacije

ako su negativni efekti veći od pozitivnih, razlika povećava rashode, pokriva se iz ukupnog prihoda i predstavljaju izvor samofinansiranja

ako su pozitivni efekti revalorizacije veći od negativnih razlika to je revalorizaciona rezerva koja se iskazuje na strani pasive -to nije raspoloţivi izvor finansiranja - nije nadoknaĊen iz ukupnog prihoda

Izvor za samofinansiranje po osnovu efekata revalorizacije ravan efektima revalorizacije nadoknađenim iz ukupnog prihoda

172

Interni izvori samofinansiranja

su oni koje preduzeće stvara u sebi: mobilizacijom osnovnih sredstava i dugoroĉnih plasmana, dugoroĉnim rezervisanjem, akumuliranjem dijela neto dobitka ili pokrivanjem efekta revalorizacije ukupnim prihodom

Interni izvori samofinansiranja su

amortizacija

naplaćena glavnica dugoroĉnih potraţivanja

dugoroĉna rezervisanja na teret prihoda

akumulirani neto dobitak

efekti revalorizacije nadoknaĊeni iz ukupnog prihoda

173

Eksterni izvori samofinansiranja

Nastaju: emisijom akcija, novim ulozima vlasnika i prodajom dugoroĉnih obveznica iznad nominalne vrijednosti

Emisija i prodaja akcija - formira akcionarski kapital u visini nominalne vrijednosti prodatih akcija - izvor

Ako je pri prodaji akcija ostvarena prodajna cijena viša od nominalne vrijednosti - kapitalni dobitak koji se iskazuje na strani pasive predstavlja izvor

Kod uloga kapitala i kapitala inokosnih vlasnika samo njihovo povećanje predstavlja novi izvor u visini dodatnog ulaganja

Kod dugoroĉnih obveznica ostvarena premija je povećanje a diskont smanjenje sopstvenih izvora

174

Bruto sredstva za samofinansiranje

sredstva koje je preduzeće stvorilo, a to su:

naplaćena glavnica dugoroĉnih plasmana i kupovna vrijednost prodatih dugoroĉnih HoV

amortizacija

dugoroĉna rezervisanja na teret ukupnog prihoda

akumulirani neto dobitak

konvertovana dividenda u dividendne akcije

efekti revalorizacije nadoknaĊeni iz ukupnog prihoda

Zbir navedenih elemenata predstavljaju bruto sredstva za samofinansiranje, uz uslov da bilans uspjeha ne iskazuje gubitak

175

Neto sredstva za samofinansiranje

su ravna razlici izmeĊu bruto sredstava za

samofinansiranje i zbira otplaćene glavnice

dugoroĉnih obaveza, nominalne vrijednosti

otkupljenih sopstvenih akcija i iskorištenih, odnosno

prihodovanih dugoroĉnih rezervisanja

pri bilansiranju bruto i neto sredstava za

samofinansiranje ne uzima se u obzir akumulirana

dividenda na preferencijalne akcije jer je to odloţena

obaveza plaćanja ostvarene dividende, što znaĉi da

izvor finansiranja nije dugoroĉan, već kratkoroĉan ili

srednjoroĉan

primjer

Primjer - promjene

Pretpostavimo da je u toku poslovne godine obracunata amortizacija iznosila 5.OOO, dio dobiti namenjen trajnom kapitalu 15.000 (sredstva su angazovana u odgovarajućem obliku obrtnih sredstava: zalihe, materijal itd.), a umanjenje kredita za osnovna i obrtna sredstva (dospjele otplate) 10.000 pri ĉemu na kredit za osnovna sredstva otpada 4.000 a za obrtna 10.000. Navedeni podaci mijenjaju prethodni (poĉetni) bilans stanja preduzeća, te on u izmenjenoj strukturi izgleda:

Promjene - nastavak

posljedice

Bruto samofinansiranje 20.000: (1) dio dobiti za trajnikapital 15.000 i (2) amortizacija 5.000

Neto samofinansiranje od 10.000: (1) dio dobiti namijenjen trajnom (sopstvenom) kapitalu 15.000+(2) amortizacija 5.000, minus (3) dospjele obaveze zakredite za osnovna i obrtna sr. 10.000)

Ukupno povećanje obrtnih sredstava nakon otplate kredita fznosi 10.000 (120.000-110.000).

povećanje obrtnih sredstava jednako iznosu neto samofinansiranja

Ovaj iznos predstavlja "slobodna" novĉana sredstva koja se mogu plasirati u tok proširene reprodukcije preduzeca ili van njega, odnosno orocavati kodbanaka ili druge plasmane

CILJ

- “Povećanje vrijednosti akcija tokom

vremena, je osnov svakog našeg

postupka”Roberto Goizueta CEO, The Coca-Cola Company

- Making money “not a goal”

Carlos Slim, (CNN 4.12.2010.), najboatiji

ĉovjek na svijetu 2009. $ 53,5 mlrd – Forbis)

KREDITIRANJE – izvor finansiranja

creditum - kredit iii zajam, credo, credere – vjerovati, credit, kredit

vrste,

oblici

cijena kredita

EKS

- Kredit - duţniĉko povjerilaĉki odnos, u kome povjerilac ustupa pravo raspolaganja novĉanim sredstvima duţniku tj.komitentu na ugovorom definisano vrijeme i pod dogovorenim uslovima (kamata, naĉin otplate, obezbjeĊenje vraćanja...)

182

Funkcije kredita

- Mobilizacija i raspodjela prikupljenih slobodnih sredstava

- ObezbjeĊenje kontinuiteta procesa reprodukcije rasta i razvoja preduzeća

- Podsticanje brţeg privrednog razvoja

- Podsticanje ravnomjernog regionalnog razvoja

- VoĊenje odreĊene ekonomske i socijalne politike

- ObezbjeĊenje stabilnosti trţišta i cijena

- Kontrolna funkcija

- Regultor ponude i potraţnje na trţištu

- Doprinos porastu meĊunarodne ekonomske razmjene

183

IZVORI KREDITA

Osnovni izvori kredita:

- Kreditni ulozi i depoziti banaka

- Depoziti društvenih organa

- Sredstva banaka

- Emisija novca

- Zaduţivanje (novac, zlato, roba)

- Štednja stanovništva i privrede

- Ostali izvori kredita

184

PODJELA KREDITA

Krediti se mogu dijeliti prema:

davaocima, predmetu, svrsi, namjeni,

obliku, rokovima vraćanju, naĉinu

korištenja, osiguranju, naĉinu otplate

Prema predmetu: novĉani i robni

Novĉani krediti: komercijalni i

bankarski krediti (najvaţniji)

Konzorcijski krediti - kao kreditori

pojavljuju više banaka i obiĉno one

kreditiraju krupne i velike projekte

185

ostali krediti Drţavni krediti - u kome se drţava

javlja kao kreditor

Zadruţni krediti se javljaju u vrijemekad se razvija zadrugarstvo

Domaći krediti - gdje su povjerilac iprimalac kredita iz iste zemlje

Strani krediti podrazumijevajuinostrane uĉesnike u kreditnomodnosu

186

prema obliku davanja

- djelimo ih na isplatne i garantne

Isplatni krediti se daju u obliku novca

(krediti na bazi eskonta, lombarda, ili

po tekućem raĉunu)

Garantni krediti su dati na osnvu

akcepta, avala i rambursa gdje

davalac garancije moţe doći u

situaciju da bude i glavni duţnik

187

Sa stanovišta obezbjeĊenja vraćanja

mogu biti obezbjeĊeni i neobezbjeĊeni

ObezbjeĊeni su oni za koje postoji

neko realno pokriće da će biti vraćeni

na vrijeme

NeobezbjeĊeni krediti se odobravaju

duţniku bez specijalnog pokrića i oni

se još nazivaju blanko krediti

188

SAVJET

“insistirajte na naplati o dospjeću bez

obzira da li vam je taj novac potreban” –

Hugh McCulloch, prvi generalni kontrolor OCC

(bonitetna kontrola FeD) u govoru prilikom

konstituisanja 1863. godine

189

U zavisnosti od svrhe kreditiranja

krediti se dijele na potrošaĉke i proizvoĊaĉke

Potrošaĉkim kreditima se povećava kupovna

moć graĊana i povećava potrošnja, ali se

raste rizik inflacije

ProizvoĊaĉke kredite uglavnom koriste

proizvoĊaĉi u malim i srednjim preduzećima

190

Roĉna podjela kredita

Prema rokovima vraćanja krediti

se dijele na:

- Kratkoroĉne (do jedne godine)

- Srednjoroĉne (do tri ili pet godina) i

- Dugoroĉne

191

Eskontni kredit

jedan od najsigurnijih, najvaţnijih i najrasprostranjenijih bankarskih poslova

kratkoroĉni kredit na osnovu zaloge,najĉešće robne mjenice, kojom bankakupuje potraţivanje prije njegovogdospjeća uz istovremenu naplatu eskontna,tj. kamata, provizije i troškova za usluge

Kamata – za vrijeme od dana isplatekredita do dana dospijeća mjenice

eskontovanu mjenicu banka moţereeskontovati kod centralne banke,

mjeniĉni kredit je povoljniji za poslovnubanku nego ostali oblici kredita

eskontovanje

poslovna banka primila na eskont mjenicu:

- dan primanja (kupovine) menice 15. IX 2004.

- rok dospeca mjenice 8. X 2004.,

- mjenicna suma 4.500.000,

- eskontna stopa 8%

eskont

Mjeniĉna suma 4.500.000

Eskont 24.000

Broj dana 23

Eskontovana suma 4.476.000

194

Akceptni kredit

vrsta garantnog kredita kojim bankastavlja na raspolaganje komitentu svojposlovni ugled

odobravanjem akceptnoga kredita bankakorisniku kredita ne doznaĉava novĉanasredstva u iznosu na koji glasi kredit,nego preuzima na sebe obvezu isplatemjeniĉnog duga, ako izdavalac mjenicene iskupi mjenicu o dospijeću

akceptom mjenice banka postaje glavnimjeniĉni duţnik (trasat), a emitentmjenice (transant) stiĉe veću poslovnusposobnost i mogućnost da obezbijedikredit kod druge domaće ili strane banke,odnosno promet takve mjenice nanovĉanom trţištu

Akceptiranje - eskontovanje

predstavlja specifiĉni kratkoroĉni kreditni posao

Za razliku od ostalih kredita, ovdje samo izuzetno

dolazi do isplate kreditnog iznosa budući da se ovdje

radi o akceptu mjenice

Tim postupkom banka postaje glavni duţnik - trasat

te se obvezuje isplatiti mjeniĉki iznos ukoliko to ne

uĉini njen izdavalac (trasant) odnosno traţilac kredita

Na laj naĉin dodatno povećava sigurnost naplate

mjeniĉnog iznosa

suština ovog kreditnog posla - traţilac kredita

eskontuje tu mjenicu kod neke druge banke te tako

dolazi do sredstava prije njena dospijeća195

196

Avalni krediti

primjenjiv kao sredstvo za obezbjeĊenjeplaćanja kod investicija

karakteristika mjeniĉnog avala jeste da seaval moţe dati samo na ukupan mjeniĉniiznos

aval u suštini predstavlja mjeniĉno jemstvo,jer avalista unosi u mjeniĉnu ispravupismenu izjavu kojom garantuje da će nekood potpisnika mjenice ispuniti svoju mjeniĉnuobavezu

Aval-eskont

Avalni kredit je oblik kratkoroĉnog kredita kojim

banka osigurava traţiocu davanje avala na njegove

mjeniĉne obveze

Takvoj mjenici podiţe se vrijednost, jer lakše cirkulira

u prometu i lakše se eskontuje

U meĊunarodnoj razmjeni je ĉesta

banke je uz pokriće i proviziju daju svojim

komitentima uvoznicima pri kupovini robe na kredit

U takvim sluĉajevima se na mjenici koju izvoznik

trasira na uvoznika, a uvoznik akceptira, bankarskim

avalom utvrĊuje uvoznikov akcept i omogućava

izvozniku da doĊe do prvoklasne mjenice197

198

Kontokorentni krediti

kratkoroĉni kredit koji banka odobrava u korist tekućega raĉuna komitenta

sredstva odobrenog kredita komitent moţe koristiti za promet i plaćanje, odnosno izdavati naloge za plaćanje iznad vlastitih sredstava na raĉunu

odobrava se do iznosa utvrĊenog kreditnog limita, a komitent moţe koristiti kredit i u manjem iznosu od ugovorenog

Kamata se plaća samo na iskorišteni dio, a na neiskorišteni dio plaća se provizija

Kamatne stope su više nego na ostale kredite

Provizija od tekućih raĉuna donosi znaĉajan i stabilan izvor prihoda bankama i razliĉita je po bankama

Tekući (TR) i ţiro raĉun (ŢR)

TR potiĉe od itaIijanske rjeĉi »conto corrente" = TR

Na TR se knjiţe tekuće promjene koje nastaju svakog dana na osnovu brojnih transakcija izmeĊu banke i vlasnika TR

U korist TR se polaţu uplate od prodaje roba i usluga, a isti se zaduţuje kada banĉin komitent plaća kupljenu robu, usluge,

TR po karakteru salda moţe biti pasivan i aktivan, u zavisnosti da Ii komitent koristi kredit ili drţi na raĉnu svoja sredstva

Razlika izmeau TR i ŢR jeste, što se na ŢR vode samo potraţivanja poverioca (vlasnika ŢR) u odnosu na banku, dok se na TR vode i potraţivanja i dugovanja

Rok i kamata na kredit po TR

Kredit se odobrava kao okvimi iznos mogueg

zaduţenja

sva kreditna sredstva ne stavljaju se odmah

komitentu na raspolaganje

kada duţnik ne koristi kreditna sredstva TR racun

pokazuje potrazni saldo

korisnikt plaća kamatu samo na iskorišteni dio kredita

Medutim - na neiskorišteni dio kredita plaća se

provizija (mjeseĉno iii na kraju isteka kredita)

Commitment fee=odanot, angaţovanje

201

Lombardni kredit (LK)

se odobrava na osnovu zaloga neke vrijednosti (novĉani depozit, akcija, obveznica, udio u investicijskim fondovima, polisa ţivotnog osiguranja)

korisnik kredita zadrţava vlasništvo nad dobrom koje se daje u zalog

kredit se odobrava u odreĊenom procentu procijenjene vrijednosti zaloga,

kod odobravanja kredita, ne utvrĊuje se kreditna sposobnost klijenta jer je zalog jedini instrument obezbjeĊenja naplate

banka je prvenstveno zainterseovana za bonitet zaloga - u sluĉaju nelikvidnosti duţnika banka naplaćuje svoja potraţivanja javnom prodajom zaloţenih vrijednosti

kamatna stopa je nešto veća od eskontne stope i od kamate po tekućem raĉunu

Razlike: LK i drugi

kod LK banka nije zainteresovana za kreditnu

sposobnost duznika, nego za bonitet zaloge

(stanja, vrste i vrednosti),

LK se odobrava u vrednosti zaloge i to u

visini 60% ili.... 50%

banke su duţne da zaloţene stvari ĉuvaju

Sama banka se nplaćuje prodajom stvari

Veća je kamatna stopa zbog veće bankarske

aktivnosti

203

Rambursni kredit (RmK)

je akceptni kredit koji banka otvara uvozniku za plaćanje uvoza uz pokriće razliĉitih dokumenata koji su na nju preneseni

u praksi je najĉešće povezan s (neopozivim) dokumentarnim akreditivom

predstavlja akceptni kredit koji banka otvara uvozniku

uz pokriće na njeno ime prenesenih robnih

dokumenata (konosman id.)

poslovna banka se obazbjeĊuje zalogom da će njena mjeniĉna obaveza biti na vrijeme isplaćena

zakljuĉuje se kupoprodajni ugovor izmeĊu uvoznika i izvoznika u kome se mora precizirati da će se plaćanje izvršiti mjenicom koju će akceptirati rambursna banka u trećoj zemlji

Smisao RmK

RmK otklanjaju nepoverenja na strani izvoznika, nastrani uvoznika i poslovne banke

Izvoznik se obezbjeĊuje da će mu roba biti plaćena, dok se uvoznik obezbjeĊuje da će mu roba biti isporuĉena, te da moze istu i unaprijed platiti

banka se obezbjeĊuje zalogom da će njena mjeniĉna baveza biti na vrijeme isplaćena

postoje tri naĉina odobravanja RmK:

- kredit odobrava banka u zemlji izvoznika

- kredit odobrava banka u zemlji uvoznika

- kredit se odobrava od strane dobro poznate banke u nekoj trećoj zemlji (mimo zemlje izvoznika i zemlje uvoznika)

treći naĉin -najviše primenjuje u praksi tzv. indirektni RmK

206

Vinkulacioni kredit (VK)

nastaje odobravanjem kredita od strane

banke, uz obavezu da krajnji korisnik kredita

u toj banci uruĉi odreĊena dokumenta

(tovarni list) putem kojih će banka u cjelini ili

djelimiĉno raspologati odgovarajućom

vrijednošću robe

najĉešće se koristi u veletrgovini pri otkupu

odrĊene robe na terenu

Smisao VK

predstavlja za banku davanje avansa veletrgovini na osnovu robe (koja putuje najĉesće zeleznicom) i tovamog lista koji se nalazi u njenim rukama

U sluĉaju nepredviĊenih okolnosti, banka se obezbjeĊuje na taj naĉin

što stiĉe odreĊena prava svojine nad robom na putu sve dok ta roba ne bude isplaćena od strane kupca

To su krediti za vezivanje, jer prodavac po isporuci robe trazi (veze se) novĉana sredstva, a banka po prijemu dokumenata traţi od kupca da se obaveţe daisplati dokumenta (robu)

Ukoliko banka odobri kredit kupcu za nabavku ili izgradnju objekta, tada banka traţi od kupca (da se obaveţe) da pri korištenju odcbrenog kredita osigura objekat i da tu polisu osiguranja vinkulira u korist banke

Tok VK

209

Hipotekarni kredit (HK)

predstavlja dugoročni kredit koji se odobrava

uz pokriće nepokretnm stvari

odobrava se preduzećima i stanovništvu uz

realno pokriće: industrijski objekti, hale,

stanovi, zgrade, gradilišta, zemljište i sl.

Prema ugovoru o kreditu, povjerilac

hipotekarnog kredita osigurava svoj kredit uz

saglasnot duţnika na pravo zaloge nad

nepokretnom imovinom

Smisao HK

Pravo zaloge se realizuje tako sto se u visini odobrenog kredita uknjiţava u zemljišne knjige pravo vlasništva povjerioca nad nepokretnom stvari, a uz saglasnost duţnika

pravo vlasnistva na zaloţenu nekretninu se ne mijenja (dok traje HK), nego se vlasniku nekretnine(duzniku) ograniĉava pravo raspolaganja

Vlasnik nepokretne imovine moţe istu dok traje zaloga otuditi, ali i tada povjerilac ima pravo naplate bez obzira na izvršenu promjenu vlasnika

Pravo zaloge ili "teret" nad nekretninom prati zaloţenu imovinu sve dok se odobreni kredit u cjelinine vrati poveriocu

Odobrava se u procentu hipoteke – 50 do 70%

Praksa kod nas#praksa u svijetu

211

Konzorcijalni kredit

je dugoroĉni bankarski posao kojim seobabjeĊuju novĉana sredstva od strane višebanka za finansiranje izgradnje krupnihinvesticionih objekata, infratrukturu irealizaciju odreĊenih drugih poslva

najĉešće se odobravaju za javne radove ivelike kapitalne projekte od šireg društvenoginteresa

bankarski konzorcij – kada jedna banka nijedovoljna

Elementi ugovora o osnivanju

bankaskog konzorcijuma

1. ciljevi osnivanja konzorcijuma,

2. banke (članovi konzorcijuma),

3. gestor banka koja u ime članova

konzorcijuma rukovodi njegovim radom,

4. organi upravljanja poslovima konzorcijuma,

5. prava i obaveze članova konzorcijuma,

6. vremenski rok trajanja konzorcijuma i način

njegovog prestanka,

7. način snošenja rizika članova konzorcijuma.

213

Kreditna linija

Kratkoroĉni kredit bez pokrića, a odobrava se

na osnovu kreditnog boniteta klijenta

Klijent povlaĉi novĉana sredstva u ratama

koje nisu unaprijed utvrĊene

Limit ugovorenog kredita se ne moţe

prekoraĉiti, ali se ne mora u potpunosti

iskoristiti

214

Revolving krediti

je kratkoroĉni kredit koji se pri dospijeću roka

za povraćaj ne otplaćuje već se obnavlja

ugovor za dalje korištenje

daje se na bazi kreditnog boniteta korisnika

kredita

troškove finansiranja ĉine redovne kamate

koje duţnik plaća na iskorišćeni dio kredita

215

Investicioni kredit

Odobrava se na osnovu investicionog

projekta kojim se dokazuje, rentabilnost i

likvidnost projekta uz iskazivanje ukupnog

obima ulaganja i strukture izvora finansiranja

U toku izvoĊenja investicija kamata se ne

plaća, ali se obraĉunava

otplata dugoroĉnog investiconog kredita vrši

se putem anuiteta, obiĉno pougodišnjih

216

CIJENA KREDITA

Cijena kredita je kamatna stopa)

Kamatna stopa je izraz cijene kredita

stopa prema kojoj se obraĉunavaju

kamate na posuĊeni novac

kamatna stopa je „cijena“ koja se plaća za

korištenje posuĊenog novca

Kamata predstavlja naknadu u

novcu za privremeno ustupanje ili

korištenje novĉanih sredstava

Od ĉega zavisi?

Na cijenu kredita utiĉe:

- odnos ponude i traţnje novĉanih sredstava,

- visina stope inflacije

- nivo rizika

- Formula gdje je :K' = kamatna stopa; Kg =

godišnja kamata; Bk = bankarski kredit

proizilazi da kamatnu stopu odreĊuju: (1)

kamata i (2) bankarski kredit

Formula

Vrste KS

1) Nominalna (ugovorna) kamatna stopa

2) Stvarna kamatna stopa (Efektivna KS)

3) Realno pozitivna kamatna stopa

4) Realno negativna kamatna stopa

5) Relativna (proporcionalna) kamatna stopa

6) Komforna kamatna stopa

(7) Eskontna ili diskontna KS

(8) Referentna kamatna stopa

(9) Aktivna i pasivna KS

220

Nominalna kamatna stopa

je ugovorena kamatna stopa, tj. ona po kojoj

se vrši obraĉun kamata

moţe da bude fiksna ili varijabilna

Fiksna nominalna kamatna stopa je upisana

u ugovoru o krediu i po njoj se vrši obraĉun

kamata sve do konaĉne otplate kredita

Varijabilna kamatna stopa se mijenja u toku

otplate kredita, ugovaraju se uslovi promjene(EURIBOR, LIBOR, PRIMA RATE)

221

STVARNA (EFEKTIVNA)

KAMATNA STOPA

- EKS je kamatna stopa koja prikazuje koliko kredit klijenta

stvarno košta, odnosno kolika je ukupna cijena kredita

- EKS omogućava da lakše sagledamo i uporedimo uslove

pod kojim razliĉite banke nude iste vrste kredita

- Na visinu EKS utiĉe, osim redovne kamatne stope i

visina naknada koje klijent plaća banci prilikom

odobrenja kredita, duţina otplate kredita, visina

eventualno potrebnog garantnog depozita ili udjela itd

- EKS pored nominalne kamatne stope, ukljuĉuje naknade i

provizije koje klijent plaća banci za odobravanje kredita

222

Troškovi koji se ne ukljuĉuju

- u obraĉun EKS su:

promjene deviznog kursa ukoliko je kredit sa valutnom klauzulom,

troškovi procjene vrijednosti sredstava obezbeĊenja kredita,

troškovi raznih uvjerenja, potvrda, dozvola i rješenja nadleţnih organa,

troškovi Kreditnog biroa

Ovi troškovi se ne ukljuĉuju u obraĉun EKS s obzirom da nisu poznati na dan obraĉuna EKS, ali mogu nastati u toku realizacije ugovora o kreditu, ili ne predstavljaju prihod banke

223

Elementi za obraĉun EKS

- iznos kredita,

- rok otplate kredita,

- nominalna kamatna stopa,

- uslovi depozita/garantnog pologa kao instrumenta

osiguranja po kreditu,

- naknada za obradu kreditnog zahtjeva,

- naknada za odobrenje kredita,

- naknada za voĊenje kredita, servisiranje kreditne

partije

224

Naĉin obraĉuna kamata

Dekurzivno obraĉunati kamate znaĉi obraĉunati ih i

pripisati poĉetnom iznosu na kraju odreĊenog

vremenskog perioda

Anticipativno obraĉunati kamate znaĉi obraĉunati

kamate unaprijed te ih pribrojiti poĉetnom iznosu

225

Realno pozitivna kamatna stopa

Realno pozitivna kamta javlja se kada je nominalna,

odnosno stvarna stopa, viša od stope inflacije

Relani dio kamtne stope izraĉunava se na sljedeći

naĉin:

Ks – Si

Kr = ------------

1 + Si

Gdje je: Ks= nominalna, odnosno stvarna kamatna

stopa izraţena decimalnim brojem, a

Si= stopa inflacije izraţena decimalnim brojem

226

Realno negativna kamatna stopa

Realno negativna kamatna stopa se javlja kada je

nominalna, odnosno stvarna kamatna stopa niţa od

stope inflacije

Realno negativni dio kamtne stope izraĉunava se

prema obrascu koji je naveden kod realno pozitivne

kamatne stope, s tim što je u ovom sluĉaju rezultat sa

znakom minus

227

Relativna kamatna stopa

Relativna kamatna stopa je

proporcionalni dio godišnje kamatne

stope za obraĉunsk period u toku godine

Npr. ako je godišnja kamatna stopa 8%,

onda je polugodišnja kamatna stopa 4%

a kvartalna 2%

Relativna kamatna stopa primjenjuje se

kada je godišnja kamata relativno niska

njenom primjenom stvarna kamatna

stopa postaje viša od normalne

228

Konformna kamatna stopa

Konformna kamatna stopa je godišnjakamatna stopa diskontovana na obraĉunskiperiod u toku godine

ona daje isti iznos kamate bez obziraobraĉunavaju li se kamate za kraćevremensko razdoblje

povoljnija za duţnika jer u sluĉaju obraĉunakamata za kraće vremensko razdoblje dajeisti iznos kamate kao i kod godišnjegobraĉuna

Eskontna ili diskontna KS

Diskontna stopa (engl. discount rate, bank rate, njem.

Diskontsatz) je stopa diskontovanja,

mjera vremenske vrijednosti novca, odnosno

svoĊenja budućih novĉanih iznosa ili primitaka na

sadašnju vrijednost

diskontna stopa je eskontna stopa centralne banke tj.

kamatna stopa koju ova obraĉunava pri otkupu HoV

To je osnova za kamatnu stopu koju banke

zaĉunavaju svojim komitentima u finansijsikm

poslovima

Referentna kamatna stopa

Referentna kamatna stopa u provoĊenju monetarne politike ima ulogu signalizirajuće kamatne stope kao i ulogu polazne kamatne stope,

visina osnovnih kamatnih stopa na novĉanom trţištu, odnosno koridor kamatnih stopa, utvrĊuje se prema visini te kamatne stope

Referentna kamatna stopa je najviša, odnosno najniţa kamatna stopa koju centralna bankaprimenjuje u postupku sprovoĊenja repo transakcija prodaje, odnosno kupovine HoV, s roĉnošću od dve nedelje (od 12 do 16 dana)

Visina referentne kamatne stope utvrĊuj se posebnom odlukom

Aktivna i pasivna KS

Aktivna KS - koju banka zaraĉunava na svoje

plasmane

Aktivne kamate su prihod banke

Pasivna KS – po kojoj banka prima depozite

Pasivne kamate su rashod banke

Visna zavisi od mnoštva faktora

Zatezna kamata

To je kamata koju banka - povjerilac

zaraĉunava na dospjela neizmirena

potraţivanja

Kaznena kamata

Veća od redovne

Kamata na kamatu – postoji u zakonom ili

ugovorom predviĊenim sluĉajevima

233

FINANSIRANJE PREUZEĆA

- SPECIFIĈNI OBLICI FINANSIRANJA

spontani (autonomni) izvori

Uĉešće

Avansi

Pretplate

Bespovratno finasiranje

faktoring,

fortfeting,

franšizing,

lizing

234

Autonomni izvori finansiranja

Kratkoroĉni

Strogo utvrĊen rok

Besplatni u tom roku

To su obaveze prema:

- Dobavljaĉima

- Primljenim avansima

- Neplaćene kamate

- Neplaćene dividende

- Neisplaćene plate radnika

- Za poreze i doprinose

- Neplaćene premije osiguranja

- Poreze, carine i drugo

Finansiranje uĉešćem

preduzeće keje ima slebedna NS ulaţe ista u drugopreduzeće u cilju finansiranja njegovih peslovnih petreba

ugevorom se utvrĊuje, da Ii se sredstva ulaţu bespevratne iii na edreĊni vremenski peried

Uĉešćem u sredstvima peslovneg partnera, preduzeće-ulagaĉ stiĉe prave na srazmerne uĉešće u rezultatu peslovanja korisnika sredstava

Za razliku od kreditora koji pelazi ed ĉinjenice da mukredit mera biti o roku vraćen, uĉesnik u finansiranju putem uĉešća je zainteresevan za što bolji poslovni rezultat (rentabilnest) poslovneg partnera

avans

Avans predstavlja (predujam) isplatu nevĉaneg iznosa unapijred za robu keja ce naknadne biti isperuĉena

iznos avansa je samo dio vrijednesti robe iIi usluge

Avans je pedjednako vazan i za i predavca robe –usluga

to je ebezbjeĊćnje da će kupljena roba, koja će naknadno biti primljena, biti prema uslovima iz ugevera

oeblik finansiranja interesantan iz razlega šte pribavlja finansijska sredstva prijee isporuke robe koju koristi za proizvednju unaprijed ugovorene rebe,

Iskljuĉuje rizika prodaje

pretplata

vrsta avansa putem keje se preduzeća

finansiraju unaprijed sistemem prikupljanja

nevĉanih sredstava od budućih kupaca

predstavljaju finansiranje debavljaĉa od

strane kupaca,

kada prodavac poziva buduće kupce na

pretplatu, on tada pruţa i izvjesne pogodnosti

(prioritet u isporuci) kao i niţu cijenu zbog

korištenja flnansijskih sredstava

Bespovratno finasiranje BF

predstavlja oblik davanje NS bez obaveze vraćanja

Izvori sredstava za BF su budţeti i fondovi

Najĉešći nosioci BF su drţavne institucije

Oblici BF – najĉešći:

- (1) subvencije,

- (2) kompenzacije,

- (3) regresi,

- (4) premije,

- (5) dotacije.

239

faktoring

Potiĉe od factor – agent, komisionar, posrednik

Faktoring (engl. factoring, njem. Faktoring) je posao kratkoroĉnog finansiranja izvoznog ili uvoznog posla preko faktora kao posebne organizacije

Faktoring je posao kratkoroĉnog financiranja robnih potraţivanja na osnovi fakture i robnih dokumenata

Osnov je ugovor o faktoringu i ĉini ga globalna cesija budućih potraţivanja dobavljaĉa

Faktor za svoju uslugu zaraĉunava faktoring proviziju

Za preuzimanje rizika i avansiranja plaća se naknada

To je prodaja (cesija) kratkoroĉnih potraţivanja od kupaca faktoru ili faktoring firmi

Vrlo skup izvor

Uĉesnici faktoringa

1. klijent (prodavac robe),

2. kupac robe,

3. faktor (agent, zastupnik)

Osnovne privredne

funkcije faktoring poslova odnose se na

- funkciju osiguranja kredita,

- usluznu funkciju (pruzanja strucnih usluga u pogledu naplate potaţivanja),

- funkciju finansiranja (obezbjeĊenja NS

Prednosti faktoringa

1. klijent (proizvođač, prodavac) dolazi do

naplate potraživanja (bez zakašnjenja),

2. klijent prenosi brigu i rizik naplate

potraživanja na faktoring

organizaciju,ubrzavajući priliv sredstava,

3. klijent održava tekuću likvidnost bez dodatnih

sredstava jer je od faktora dobio predujam

(dio) za svoja potraživanja

242

fortfering

Forfeting (engl. forfaiting, njem. Forfaitierung) oznaĉava:1. kupovinu potraţivanja (obiĉno izvoznika) bez prava regresa od prodavca u sluĉaju nemogućnosti naplate o dospijeću;2. instrument finansiranja meĊunarodne trgovine bezregresnom prodajom potraţivanja uz odgovarajuće instrumente osiguranja;3. diskontiranje kupovine, uz naplatu odreĊene premije (diskonta), odreĊenog potraţivanja

Instrumenti forfetiranja su akceptirane i avalirane mjenice što su ih izdali kreditno sposobni kupci uz klauzulu “bez prava regresa”

U procesu forfetiranja rokovi dospijeća potraţivanja su veći od 90-180 dana uobiĉajenih u poslovima faktoringa, i odnose se na rokove od 6 mjeseci do 5 godina

Finansijski tok fortferinga

244

franšizing

obiĉno je trgovinski a ne finansijski posao

predstavlja ugovorni odnos izmeĊu davaoca i primoca franšize, kojim se daje pravo primaocu da posluje pod imenom franšizatora,

franšizator (proizvoĊaĉ, uvoznik, grosista) ustupa franšizeru, preko ugovora o franšizi, svoju robu na prodaju, a takoĊe mu ustupa i svoju tehnologiju rada, marketing, brend, korporativni i robni znak (ţig), karakteristiĉan identitet (prepoznatljivost) i sve drugo što će franšizeru pomoći da se identifikuje, snaĊe i da lakše i brţe prodaje dobijenu robu

franšizer obiĉno obezbeĊuje (nudi franšizatoru) poslovni prostor i radnu snagu

245

lizing

Potiĉe od – engl. – to lese, što znaĉi zakupiti

Obiĉno je to zakup oprema,

predstavlja davanje u zakup pokretnih i nepokretnih dobara,

pisani ugovor izmeĊu dvije strane: lizing kompanije (davaoca lizinga) i korisnika opreme (primaoca lizinga)

davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljaĉa i daje je na korišćenje primaocu lizinga na odreĊeni vremenski period, dok je korisnik lizinga zauzvrat duţan da davaocu vrši periodiĉna plaćanja po uslovima definisanim u ugovoru

osnovne vrste lizinga: operativni, kapitalni, obnavljajući i finansijski

Uĉesnici lizinga

1. primalac (korlsnik) investicione opreme

(najĉesce je to proizvodno preduzeće),

2. isporučilac (proizvođac ili prodavalac)

investicione opreme,

3. lizing dru!tvo (jinansijer), koji investicionu

opremu uzima u zakup od proizvoĊaĉa i

stavlja je na raspolaganje primaocu korisniku)

opreme (i od njega naplaćuje lizing

zakupninu)

MINIMUM

OVO JE MINIMUM

PREDVIĐENA LITERATURA – SKRIPTA

ZA ŠIRA IZUĈAVANJA POSTOJE:

- DOPUNSKA LITERATURA

- SAJT PREZENTACIJE

- POSEBNI SEMINARSKI RADOVI

- OSTALI IZVORI

249