28
АРХАИКА 2/2008 Универзитет у Београду Филозофски факултет Археолошка збирка Уредник Мирослав Лазић Београд 2009 Редакција Никола Тасић, Aљбина И. Романчук (Руска Федерација), Волфрам Шир (Немачка), Живко Микић, Гизела Групе (Немачка), UАлександар Јовановић, Драги Митревски (БЈР Македонија), Митја Гуштин (Словенија), Чедомир Марковић (Црна Гора)

Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

АРХАИКА2/2008

Универзитет у БеоградуФилозофски факултет

Археолошка збирка

УредникМирослав Лазић

Београд 2009

РедакцијаНикола Тасић, Aљбина И. Романчук (Руска Федерација), Волфрам Шир

(Немачка), Живко Микић, Гизела Групе (Немачка), UАлександар Јовановић, Драги Митревски (БЈР Македонија), Митја Гуштин (Словенија),

Чедомир Марковић (Црна Гора)

Page 2: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

ARCHAICA2/2008

EditorMiroslav Lazić

Belgrade 2009

University of BelgradeFaculty of Philosophy

Archaeological Collection

Editorial BoardNikola Tasić, Albina I. Romantschuk (Russian Federation), Wolfram Schier (Germany), Živko Mikić, Gisela Grupe (Germany), UAleksandar Jovanović, Dragi Mitrevski (FYR

Macedonia), Mitja Guštin (Slovenia), Čedomir Marković (Montenegro)

Page 3: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

ПЕЋИНСКИ КОМПЛЕКС БАЛАНИЦА И ПАЛЕОЛИТ НИШКЕ КОТЛИНЕ У ШИРЕМ РЕГИОНАЛНОМ КОНТЕКСТУ

Душан Д. МихаиловићУниверзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за археологију, Београд

Сажетак: Приликом ископавања пећинског комплекса Баланица, 15 km источно од Ниша, от-кривени су многобројни налази из средњег палеолита. У Великој Баланици испитано је више слојева са налазима који могу да се определе у типични мустеријен и шарантијен, док су у Малој Баланици откривени средњопалеолитски артефакти и фрагмент мандибуле хоминида. Проблематика Баланице обухвата веома дуг период и различита питања културног и био-лошког развоја човека. У раду је указано на значај мандибуле из Мале Баланице за сагледавање еволуције хоминида крајем средњег и почетком горњег плеистоцена, изведени су прелиминар-ни закључци о променама у материјалној култури и начину живота у средњем палеолиту цен-тралног Балкана, а представљена су и почетна сазнања и претпоставке о прелазу из средњег у горњи палеолит на овом простору.

Кључне речи: Баланица, плеистоцен, средњи палеолит, хоминиди, мустеријен, шарантијен.

* Резултати ових истраживања проистекли су из рада на реализацији научноистраживачког пројекта Археолошка грађа – основа за проучавање културног континуитета у праисторији и антици на територији Србије (ев. бр. 147041Д), који финансира Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.

Оригиналан научни рад*УДК: 902.2 (497.11 Баланица) „632“Примљено: 25. септембра 2008. годинеПрихваћено: 6. новембра 2008. године

Душан МихаиловићФилозофски факултет

Чика Љубина 18–2011000 Београд

[email protected]

Page 4: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

BALANICA CAVE SYSTEM AND THE PALAEOLITHIC IN THE NIŠ BASIN IN A REGIONAL CONTEXT

Dušan D. MihailovićUniversity of Belgrade, Faculty of Philosophy, Department of Archaeology, Belgrade

Abstract: The excavation of the Balanica cave site 15 km east of Niš has uncovered plentiful Middle Palaeolithic material. The cave system consists of two caves: Mala (Little) and Velika (Big) Balanica. At Velika Balanica several deposits with typically Mousterian and Charantian artefacts have been explored, while Mala Balanica has yielded Middle Paleolothic artefacts and a hominid mandible fragment. Balanica covers a long period of time and different aspects of human biological and cultural evolution. The paper points to the importance of the discovered mandible for understanding hominid evolution at the turn of the Middle and Upper Pleistocene, proposes preliminary assumptions about change occurring in the material culture and way of life in the Middle Palaeolithic central Balkans and presents the initial findings and assumptions about the problem of the Middle to Upper Palaeolithic transition.

Key words: Balanica, Pleistocene, Middle Palaeolithic, hominids, Mousterian, Charantian.

Original scholarly articleUDC: 902.2 (497.11 Balanica) „632“Received: September 25, 2008Accepted: November 06, 2008

Dušan MihailovićFilozofski fakultet

Čika Ljubina 18–2011000 Belgrade, Serbia

[email protected]

Page 5: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

Сељаци причају да је у једној од сићевачких пећина било много костију дивљих људи (Јовановић 1891: 4).

Копали смо (у Малој Баланици) на два места, али ничега нисмо могли наћи. Може бити да ће се што и наћи (Јовановић 1891: 16).

Дебеле наслаге пећинске глине (у Великој Баланици) су раскопане, али немају већег археолошког значаја (Petrović 1976: 77).

Ово су само нека од многих запажања некадашњих истраживача пећина у Сићеву, 15 km источно од Ниша. Више од сто година касније, археолошки и антрополошки налази у

овим пећинама ипак су откривени. Први артефакти констатовани су 2002. године, приликом рекогносцирања пећина на траси пута Ниш–Димитровград. Тада су, у профилу рова на улазу у Велику Баланицу, нађена два окресана артефакта (Михаиловић 2004), а убрзо се показало да ова пећина представља веома значајно средњопалеолитско налазиште. Приликом археолошких ископавања између 2004. и 2008. године, у пећини је истражено шест средњопалеолитских хо-ризоната са многобројним артефактима и животињским костима, док је у суседној пећини, Ма-лој Баланици, документован слој из средњег палеолита (Mihailović 2008; Mihailović in press). До кључног помака дошло је 2006. године, када је у Малој Баланици нађен фрагмент људске мандибуле са три очувана молара. Вилица је лежала у најдубљем слоју локалитета, два метра испод нивоа са средњопалеолитским налазима. Ово откриће отворило је потпуно нову перс-пективу у истраживању Баланице. Показало се, наиме, да проблематика Баланице обухвата веома дуг период и различите аспекте културне и биолошке еволуције човека. Зато ћемо у овом прилогу покушати да укажемо на теоријске и методолошке претпоставке на којима су била заснована претходна истраживања, као и на потенцијал будућег рада на овом локалитету.

ПРЕГЛЕД И КОНЦЕПТ ДОСАДАШЊИХ ИСТРАЖИВАЊА

Значај сићевачких пећина као могућих праисторијских станишта уочен је веома рано. У другој половини XIX века пећине су у овом делу Србије почели да обилазе Ј. Панчић, Ј. Жујовић, С. Мачај и Ф. Хофман (Хофман 1882), а прва ископавања обављена су 1891. године у Преконошкој пећини код Сврљига и у низу пећина на подручју Сићевачке и Јелашничке клисуре (Цвијић 1891; Јовановић 1891; Јовановић 1893; Жујовић 1893). За разлику од Пре-коношке пећине, у којој су Цвијић и Јовановић открили један окресани артефакт заједно са остацима плеистоценске фауне, у сићевачким пећинама (укључујући Велику и Малу Балани-цу) палеолитски налази нису констатовани. Интересовање за проучавање ране праисторије на

Page 6: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

4

овом простору убрзо опада, тако да су током читавог XX века пећине повремено обилазили само географи и биолози (Petrović 1976). Можда зато и не треба да чуди што су 2002. године информације о Баланици (као могућем палеолитском станишту) потекле управо од једног ге-ографа – проф. Предрага Ђуровића са Географског факултета у Београду.

Открићу Баланице претходила су вишегодишња рекогносцирања пећина и поткапина у сливу Тимока и Нишаве, која су предузета из више разлога: а) у северозападној Бугарској, на самој граници са Србијом, откривена су најстарија доњопалеолитска (Козарника) и горњопа-леолитска (Темната, Бачо Киро) налазишта у овом делу Европе (карта 1); б) подручје између Тимока, Старе планине и Нишаве обухвата све главне комуникације које су у прошлости во-диле од југоисточне ка средњој Европи; в) читаво подручје одликује развијен крашки рељеф, са бројним пећинама погодним за насељавање; г) у радовима више домаћих и страних ауто-ра истакнуто је да је Балканско полуострво у глацијалним раздобљима могло да представља рефугијум не само за многе биљне и животињске врсте (Мишић 1981; Јанковић 1984; Willis 1996) већ и за ловачко-сакупљачке заједнице (Kozłowski 1992; Finlayson 2004). Из тих разлога, већ тада се наметнуло питање каква је била улога централног Балкана у културним процесима и популационим кретањима у палеолиту југоисточне Европе.

У Књажевачкој котлини су 90-их година XX века обављена ископавања у пећини Ба-раница, у којој су документована два горњопалеолитска и један средњопалеолитски хоризонт. Слој 4, са налазима из раног горњег палеолита, недавно је радиометријски датован у време пре 35.000 година. У Пећини у Кожуарској глами, двадесетак километара од Козарнике, ис-траживања су започета 1997. године и још увек нису окончана (Михаиловић 2004), док су у Пећурском камену, у коме је нађено неколико средњопалеолитских артефаката, спроведена још 80-их година XX века (Михаиловић, Ђуричић и Калуђеровић 1997). Рекогносцирања су обављена у више махова, а велики број потенцијалних станишта евидентиран је на простору између Тимока, Нишаве и Старе планине (Михаиловић 2004).

Приликом претходних истраживања, Сврљишка и Нишка котлина издвојене су као по-себна целина. На том простору укрштају се Понишавље (као природни продужетак сливова Марице и Струме), Подунавље (долином Сврљишког Тимока) и моравско-вардарски правац. На подручју Калафата и Сврљишких планина, као и у Сићевачкој и Јелашничкој клисури, регис-троване су многе пећине и поткапине (Petrović 1976; Ђуровић 1998). Читаву област данас од-ликују умерено-континентална клима и листопадна вегетација храстових шума. Јужне падине Сврљишких планина готово потпуно су огољене, a на њима су се развили ксерофитни типови ливада и пашњака, са великим бројем степских и субмедитеранских врста (Голубовић 1992).

На овом релативно малом простору до сада су откривена четири палеолитска нала-зишта. У Преконошкој пећини код Сврљига документовани су налази из горњег палеолита; локалитет Кременац, северно од Ниша, највероватније садржи налазе из средњег и доњег па-леолита (Калуђеровић 1996); у пећини код села Јелашница (Пештурина) откривени су арте-факти из горњег и највероватније средњег палеолита (Mihailović in press), док су у Великој и Малој Баланици потврђени хоризонти са средњопалеолитским налазима. Све то упућује на претпоставку да су Нишка и Сврљишка котлина биле густо насељене у појединим фазама палеолита. Ипак, захваљујући истраживањима Баланице, са највише информација за сада рас-полажемо управо о средњем палеолиту.

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008

Page 7: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

5

ОПШТИ ПОДАЦИ О ЛОКАЛИТЕТУ

Пећински комплекс Баланица налази се 15 km источно од Ниша, на источном ободу Нишке котлине (N43°20’21.1’’, E22°05’11.5’’). Лоциран је у брду Брљавски камен, на јужним падинама Сврљишких планина. Oве планине припадају карпатско-балканском масиву, који од-ликују сложена геолошка грађа и тектонски односи (Petrović 1976). Изграђене су од кречњака јуре и креде у зони сучељавања млађих веначних планина и родопске масе. Баланица се налази

Д. Михаиловић ПЕЋИНСКИ КОМПЛЕКС БАЛАНИЦА И ПАЛЕОЛИТ НИШКЕ КОТЛИНЕ...

Карта 1. Палеолитска налазишта на Балкану: Крапина (1), Виндија (2), Петроварадинска тврђава (3), Црвена стијена (4), Малишина стијена (5), Шалитрена пећина (6), Хаџи Проданова пећина (7), Смолућка пећина (8), Пештурина (9), Мала и Велика Баланица (10), Бараница (11), Козарника (12), Темната дупка

(13), Бачо Киро (14), Аспрохалико (15), Теопетра (16), Лаконис (17)

Map 1 Palaeolithic sites in the Balkans: Krapina (1), Vindija (2), Petrovaradin Fortress (3), Crvena Stijena (4), Mališina Stijena (5), Šalitrena Pećina (6), Hadži Prodanova Pećina (7), Smolučka Pećina (8), Pešturina (9), Mala and Velika Balanica (10), Baranica (11), Kozarnika (12), Temnata Dupka (13), Bacho Kiro (14),

Asprochaliko (15), Theopetra (16), Lakonis (17)

Page 8: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

6

стотинак метара изнад десне обале Нишаве (на надморској висини од 338 m), на самом излазу из Сићевачке клисуре. Ова клисура, дуга 14 km, раздваја Нишку од Белопаланачке котлине и све до краја XIX века (када је изграђена железничка пруга) била је већим делом непроходна.

Комплекс сачињавају две пећине: Мала и Велика Баланица. Обе су релативно прос-тране и окренуте према југу. Велика Баланица се састоји из два дела: предњи део има изглед поткапине димензија 8 x 7 m, док је задњи део дубок готово 40 m, a широк око 15 m. Мала Баланица је готово потпуно запуњена седиментом. На површинском нивоу тла њене димензије су износиле 25 x 8 m, а висина улаза 1,20 m. Када је 2002. године обављено рекогносцирање, утврђено је да су обе пећине знатно оштећене активностима трагача за драгоценостима. У Великој Баланици је констатован широк и дубок ров, који захвата готово трећину улазног дела пећине, док се у западном делу улаза у Малу Баланицу налазила јама пречника око 2 m, која је достизала дубину од готово 4 m. Читава површина улазног дела Мале Баланице била је прекривена дебелим слојем насутог седимента.

ВЕЛИКА БАЛАНИЦА

До сада је у улазном делу Велике Баланице истражена површина од 18 m2 (сл. 1). Ис-копавањима су обухваћени: површина средишњег и западног дела улаза, простор на улазу у

унутрашњост пећине и два квадрата у унутрашњости. Стратиграфија ло-калитета могла је најбоље да се пра-ти током прве године ископавања (2004), на основу увида у уздужни (западни) и попречни (северни) про-фил рова у улазном делу пећине (сл. 2). Већ тада је уочено да се горњи слојеви групишу у оквиру два стра-тиграфска комплекса. Горњем ком-плексу припадају слојеви са црвен-кастим (2а), сивим (2b) и жућкастим седиментом са дробином (2c), а доњем комплексу слојеви са тамним седиментом и нешто крупнијом дро-бином (3a), сивосмеђим глиновитим седиментом (3b) и црвенкастим гли-новитим седиментом (3c). Када су 2004. године обављена ископавања у квадратима L–M21–22 уз западни профил рова, у свим овим слојеви-ма, а нарочито у 2b и 3b, нађени су многобројни окресани артефакти.

Сл. 1. Велика Баланица, ситуациони план

Fig. 1 Velika Balanica, site plan

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008

Page 9: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

7

Испод слојева 2a–2c и 3a –3c, укупне дебљине око 1 m, појавила се бела, готово не-пробојна бреча (слој 4а), која се дисконтинуирано распростирала у основи ископа. Седимент испод овог нивоа није ископаван, али се у профилу видело да се јављају жућкасти седимент са дробином (слој 4b) и дебео слој (око 50 cm) светлосмеђег седимента са крупним одломцима стена (слој 4c). Приликом чишћења профила, у овим слојевима је нађено неколико кварцних артефаката. У доњем делу секвенце (слој 5), све до дубине од готово 4 m, у профилу се јављају слојеви глине. Животињске кости, и то у веома лошем стању, нађене су само у геолошком слоју 5а. Стеновита подлога пећине није достигнута.

Године 2005. ископ је проширен ка улазу у унутрашњост пећине. Слојеви су налазима могли добро да се прате до линије квадрата I–J. Констатовано је да у овом делу пећине слоје-ви нагло падају од југа према северу и од запада према југу. Исте године утврђено је да се доста богат палеолитски слој, који ве-роватно одговара геолошком слоју 3, јавља и у предњем делу унутрашње просторије. Ископавања на овој површини онемогући-ле су велике стене, које у овом делу пећине леже директно на површини плеистоцен-ског слоја. Наредне, 2006. године истражи-вана је површина на самом улазу у пећину, на граници наткривеног простора. Иако у овој зони налази нису очекивани, испоста-вило се да су готово сви слојеви (мада знат-но мање дебљине) могли лако да се прате. Настављено је и ископавање геолошког слоја 3 у западном делу пећине, у коме је прикупљено доста налаза.

Током 2007. и 2008. године ископа-вања су углавном била усмерена на Малу Баланицу, тако да су у Великој Баланици испитивани само квадрати уз северни зид улаза у пећину. Из њих су узети узорци за анализу седимената, микрофауне, полена и макроботаничких остатака, а прикупљени су и артефакти за анализу органских оста-така на ивици оруђа, између осталог и ДНК материјала, за чију обраду су коришћени.

Прелиминарне анализе су показале да се зоне са повећаном концентрацијом артефаката и животињских костију могу везати више за људске активности него за постдепозиционе процесе. О природи на-

Д. Михаиловић ПЕЋИНСКИ КОМПЛЕКС БАЛАНИЦА И ПАЛЕОЛИТ НИШКЕ КОТЛИНЕ...

Сл. 2. Велика Баланица, северни профил рова на улазу у пећину

Fig. 2 Velika Balanica, northern profile of the trench in the cave entrance zone

Page 10: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

8

сељавања пећине за сада се не може дати коначан суд, али је јасно да њена унутрашњост није у свим фазама коришћена на исти начин. На нивоу хоризоната 2а–2c насељавање је било ограничено на средишњи део улаза, а на нивоу слоја 3 – на задњи део улаза и унутрашњост пећине. Судећи по малом броју налаза у слојевима 2а, 2c, 3a и 3c, задржавање у пећини у то време било је крајње привремено. Насупрот томе, изузетна количина и разноврсност окре-саних артефаката, као и висок степен уситњености животињских костију у слојевима 2b и 3b указују на то да је у овим фазама пећина била интензивно насељавана и да је вероватно служила као базни логор.

У Великој Баланици до сада је прикупљено више хиљада артефаката. На основу ре-зултата обраде мањег дела материјала (из 2004. године) утврђено је да се у слојевима 2a–2c (T. I/1–7) јавља нешто већи проценат артефаката од кремена и квалитетних сировина. Неке сировине вероватно су добављане са извесне удаљености. Језгра су заступљена са свега 1–2% и, судећи по броју одбитака, окресивана су на лицу места. Несразмеран однос заступље-ности ове две категорије артефаката могао би да се објасни веома високим степеном иско-ришћења језгара и економисањем са ресурсима, мада се не може искључити ни могућност да се радионичка зона (са језгрима) налазила у другом делу пећине, можда и на самом улазу. Међу производима окресивања јављају се и левалуазијенска језгра, левалуазијенски одбици и оруђе од обитака. Од алатки убедљиво преовлађују пострушке, док су назупчано оруђе и други типови оруђа заступљени у знатно мањој мери. Констатована су и ретуширана сечива и мустеријенски шиљци.

Сл. 3. Мала Баланица, ситуациони план

Fig. 3 Mala Balanica, site plan

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008

Page 11: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

9

Д. Михаиловић ПЕЋИНСКИ КОМПЛЕКС БАЛАНИЦА И ПАЛЕОЛИТ НИШКЕ КОТЛИНЕ...

У слојевима 3а–3c (T. I/8–12) артефакти од кварца знатно су бројнији, мада су и ар-тефакти од квалитетнијих сировина, судећи по присуству одбитака, вероватно прављени на лицу места. Заступљеност отпадака и оруђа већа је него у индустрији из горњих слојева. Ле-валуазијенска техника није потврђена, а међу алаткама преовлађују пострушке, назупчано оруђе и ретуширани одбици. Карактеристичне су многобројне трансверзалне пострушке.

МАЛА БАЛАНИЦА

Истраживања Мале Баланице (сл. 3) започета су 2005. године, а први артефакти откри-вени су у северном профилу укопа у западном делу пећине. Исте године, на самом профилу отворена је површина од два квадрата и тада је, у геолошком слоју 2b, одмах испод површин-ског слоја прикупљено двадесетак средњопалеолитских артефаката. Ископавања су наставље-на и наредних година, када се показало да се овај слој јавља на читавој површини улазног дела пећине. Слој 2b до сада је истражен на простору од 12 m2.

Стратиграфија Мале Баланице најбоље се видела у северном профи-лу укопа (сл. 4). Горњи комплекс слоје-ва (2а–2h) сачињавају седименти смеђе, жућкасте и црвенкасте боје, са дроби-ном, а доњи комплекс (3а–3c) тамнији глиновит седимент са више нивоа брече. Сви слојеви, како се чини у овом момен-ту, имају благи пад од улаза ка унутра-шњости пећине.

У слојевима 2а–2с до сада је нађе-но стотинак артефаката и доста живо-тињских костију. На неким костима уо-чени су урези настали употребом оруђа и трагови горења. Неколико налаза, веро-ватно у секундарном положају, констато-вано је и на површини слоја 2d. Слој 2а, који вероватно представља секундарну акумулацију, потврђен је на простору од свега 1 m2, уз западни зид пећине; слој 2c дебео је само 3–5 cm и јавља се дискон-тинуирано у западном и источном делу улаза у пећину, док су у слоју 2d архео-лошки налази до сада откривени само на површини, али не и на дубљем нивоу.

Сл. 4. Мала Баланица, северни профил укопа у запад-ном делу пећине

Fig. 4 Mala Balanica, northern profile of the excavation in the western part of the cave

Page 12: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

10

Слојеви 2d–2h, укупне дебљине око 1,50 m, истражени су на малој површини (око 6 m2) и било их је тешко разграничити приликом ископавања: слој 2d углавном је жућкасте боје (у источном делу пећине поприма црвенкасту нијансу), слој 2е нешто је црвенији и компакт-нији, а слој 2f (који је документован само у западном делу пећине) још је тамнији и црвенији. Осим на површини слоја 2d, у овим слојевима нису констатовани археолошки налази, а није их било ни у слоју 2g, у коме је нађена велика количина зуба и костију животиња, нарочито на површини уз западни зид пећине. На том простору, испод слоја 2g, уочен је и ниво са нешто светлијим смеђим седиментом (2h), који до сада није ископаван.

Доњи комплекс слојева (3а–3c) испитан је на веома малој површини, приликом чишћења профила и основе укопа у западном делу пећине. Утврђено је да је слој 3а (са круп-ном дробином) знатно тањи уз западни зид пећине, а дебљи у њеном средишњем делу (1 m), који садржи више нивоа брече и тамнијег глиновитог седимента. Слој 3b је тамнији, глинови-тији и прилично растресит. У његовој основи наишло се на слој компактне црвенкастосмеђе глине (3c). Према закривљености западног зида стиче се утисак да је на овом нивоу пећина заузимала знатно већу површину. Стеновита подлога није достигнута.

За сада све упућује на то да је Мала Баланица представљала привремено станиште и да је била посећивана у више махова током релативно кратког периода. Налаза има мало (све-га стотинак), али се зоне са њиховом повећаном концентрацијом, приближно исте структуре, јављају на више места. Структура остатака фауне разликује се од оне која је документована у Великој Баланици: заступљеније су веће кости са очуваним епифизама. Јављају се артефакти од кварца, окресани на лицу места, заједно са алаткама од кремена, које су вероватно донете са стране (T. II). Најбројније су пострушке (многе од њих са ретушем типа Кина), а заступљено је и назупчано и јамичасто оруђе на неправилним одбицима.

Имајући у виду бољу очуваност остатака, дебљину геолошког слоја и малу удаљеност између обе пећине, још 2005. године смо указали на могућност да је Мала Баланица имала посебну намену (повезану са активностима у Великој Баланици) и да се у њој могу очекивати налази хоминида. За прву претпоставку још увек нема доказа будући да структура и карактер на-лаза у Малој Баланици више указују на привремено насељавање него на станиште посебне на-мене. Стицајем околности, већ крајем 2006. године у пећини су нађени антрополошки остаци.

Фрагмент људске мандибуле пронађен је приликом покушаја да се утврди постојање геолошког слоја испод укопа у западном делу пећине. Кост се налазила у слоју 3b, у квадрату D18/a–b, петнаестак центиметара испод дна јаме. На основу прелиминарних анализа које је обавила М. Роксандић (Roksandić et al. in prep.), утврђено је да вилица има веома архаичне карактеристике и да се не може везати за класичне европске неандерталце. С обзиром да је слој до сада истражен на површини од свега два квадратна метра, може се претпоставити да пећина садржи још антрополошких налаза.

БАЛАНИЦА У ШИРЕМ РЕГИОНАЛНОМ КОНТЕКСТУ

Проблематика Баланице обухвата дуг период и питања која се везују за: а) еволуцију хоминида на прелазу из средњег у горњи плеистоцен; б) културне промене и промене у на-

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008

Page 13: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

11

Д. Михаиловић ПЕЋИНСКИ КОМПЛЕКС БАЛАНИЦА И ПАЛЕОЛИТ НИШКЕ КОТЛИНЕ...

чину живота у средњем палеолиту, и в) климатске, еколошке, културне и друштвене аспекте прелаза из средњег у горњи палеолит. Прва група питања може се разматрати на основу антрополошких (али не и археолошких) остатака, у другом случају ситуација је обрнута, док се о трећој теми, у недостатку археолошке грађе, за сада може расправљати само на теоријском нивоу.

ДОЊИ ПАЛЕОЛИТ И ЕВОЛУЦИЈА ХОМИНИДА У СРЕДЊЕМ И ГОРЊЕМ ПЛЕИСТОЦЕНУ

Доњи палеолит и еволуција хоминида на централном Балкану готово су потпуно не-проучени. На ширем подручју источног и јужног Балкана доњи палеолит је потврђен само на неколико налазишта у Грчкој (Darlas 1994), у пећини Јаримбургаз (Yarimburgaz) на Босфору (Arsebük and Ösbaşaran 1999) и у пећини Козарника у северозападној Бугарској (Guadelli and Guadelli 2004; Guadelli et al. 2005). У Козарники, у слојевима који припадају доњем и раном средњем плеистоцену, документоване су индустрије са оруђем од неправилних одбитака, без бифаса, што је у складу са претпоставкама да се Балкан налазио изван зоне распростирања ашелског технолошког комплекса на територији која је била насељена још у ранијој фази (Schick 1994; Kozłowski 2003).

У Србији још увек нису евидентирана доњопалеолитска налазишта, мада је сасвим могуће да локалитет Кременац, северно од Ниша, припада управо том периоду. Налази се на лежишту кремена, на старој језерској тераси, и на њему је током претходних неколико деце-нија прикупљена већа количина окресаних камених артефаката. Мања сондажна ископавања обављена су 1995. и 1996. године, када је утврђено да се у геолошком слоју јављају артефакти који можда припадају средњем и доњем палеолиту (Калуђеровић и Ђурић-Славковић 1995; Калуђеровић 1996). То не би било неуобичајено будући да су станишта тада често подизана управо на местима са лежиштима сировина (Mellars 1996).

Када је реч о Баланици, у обе пећине тек је достигнутa дубина на којој би могли да се јављају средњоплеистоценски слојеви. У Великој Баланици, у несигурном контексту при-ликом чишћења профила на улазу у пећину, у седименту који одговара слоју 5а нађен је већи одбитак. С друге стране, још увек није јасно да ли мандибула из Мале Баланице припада средњем или горњем плеистоцену.

Остаци средњоплеистоценских хоминида на Балкану до сада су поуздано потврђе-ни само у Петралони, а у пећини Апидима на Пелопонезу нађене су две лобање за које се сматра да су старе више од 100.000 година и да представљају прелазну форму између хомо еректуса и хомо сапијенса (Galanidou 2004). Ако изузмемо Крапину и Виндију (које се налазе нешто северније), неандерталци су констатовани у поткапинама Лаконис и Црвена стијена (по један зуб) и у пећини Теопетра у Тесалији (Harvati, Panagopoulou and Karkanas 2003; Baković et al. in press; Darlas 2007). Фрагмент мандибуле нађен je и у слоју 11 у пећини Бачо Киро (Gleń аnd Kaczanowski 1982), с тим што постоје различита мишљења о томе да ли припада неандерталцу или савременом човеку (Churchill and Smith 2000). За разлику од многих других налазишта, мандибула из Мале Баланице констатована je приликом новијих

Page 14: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

12

ископавања, у јасно дефинисаном стратиграфском контексту, у слоју који тек треба да се истражи на већој површини.

У најширем смислу, налаз мандибуле из Баланице може да допринесе бољем разуме-вању еволутивних тенденција крајем средњег и почетком горњег плеистоцена. Према моделу срастања или аccretion моделу, до појаве неандерталаца дошло је постепено, услед генетич-ког дрифта у стадијалним раздобљима средњег плеистоцена (Hublin 2002; Harvati 2007). С друге стране, према организмичком моделу, неандерталци су се дефинитивно појавили тек након специјације која је наступила пре око 250.000–300.000 година (Rosas et al. 2006).

Улога централног Балкана у овим процесима до сада није озбиљније разматрана, и то због неистражености региона и чињенице да постојеће теорије и модели покривају веома широке просторне и временске оквире. Значај овог подручја могао би да се огледа у томе што се налази изван територије распростирања „класичних“ неандерталаца, на месту где се укрштају главне природне комуникације и додирују различите климатске и биогеографске зоне. У том контексту, налаз из Баланице могао би да допринесе разрешењу питања: у којој мери се еволуција хоминида крајем средњег и почетком горњег плеистоцена може објаснити континуираним развојем, популационим кретањима и прожимањима, а колико пак климат-ским и еколошким условима, односно факторима прилагођавања?

Не мали број аутора данас сматра да основне етапе у еволуцији хоминида у Европи прилично јасно могу да се издвоје и да Хомо хајделбергензису следе најпре пренеандертал-ци, а потом рани и класични неандерталци. Међу присталицама „теорије замене“ готово да постоји консензус да савремени човек води порекло из супсахарске Африке и да се еволуција хоминида у Европи, од хајделбергензиса до појаве савременог човека, може посматрати само у контексту развоја неандерталаца. Упркос уоченим разликама, већина аутора склона је да неандерталце види као јединствену врсту, која се морфолошки и генетички битно диферен-цира од раног модерног и модерног човека. Сматра се да је до „источне експанзије“ дела неандерталске популације, преко Балкана и Анадолије, дошло у време OIS6 и OIS5, када су услови за живот у западној Европи постали изразито неповољни. Према неким ауторима, о овом процесу сведоче појава неандерталаца на Блиском и Средњем истоку (Hublin 2002) и па-ралеле између мустеријена типа Црвена стијена и мустеријена у области Загроса (Kozłowski 1992; Kozłowski 2002; Panagopolou 1999).

Будућа истраживања ће показати у којој мери се Баланица може интерпретирати у оквиру овако дефинисаних просторно-временских трендова, а колико од њих одступа. Ипак, имајући у виду архаичне карактеристике мандибуле, треба истаћи да су преци неандерталаца у југоисточној Европи веома мало познати. На лобањи из Петралоне и на окципиталној кости из Вертешселеша неандерталске одлике су слабије изражене него код многих хајделберген-зиса (на пример из Атапуерке), а оба налаза датована су у знатно познији период него што се првобитно претпостављало: Вертешселеш у период пре 160.000 до 210.000 година (Schwarcz and Latham 1984), а Петралона у време пре 150.000 до 250.000 година (Grün 1996). Осим тога, већина аутора сагласна је да су код „источних“ неандерталаца неандерталске карактеристике такође слабије наглашене (Harvati 2007).

Постоји велика могућност да еволуција хајделбергензиса и неандерталаца није била линеарна (Тattersal and Schwartz 2006; Bräuer 2008) и да је Балкан, како у географском тако и

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008

Page 15: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

13

Д. Михаиловић ПЕЋИНСКИ КОМПЛЕКС БАЛАНИЦА И ПАЛЕОЛИТ НИШКЕ КОТЛИНЕ...

у еколошком погледу, представљао прелазну зону између западне Европе, где се веома рано јављају неандерталски елементи и (касније) „класични“ неандерталци, и Блиског истока, на коме се пре више од 90.000 година појављују савремени људи. Уколико анализе налаза из Бала-нице покажу да се примитивне одлике мандибуле не могу објаснити само са интраспецијског аспекта, то би (имајући у виду Вертешселеш и Петралону) ишло у прилог претпоставци да су крајем средњег и почетком горњег плеистоцена на овом простору могле да опстану, а можда и да упоредо егзистирају морфолошки различите популације хоминида, укључујући позне хајделбергензисе (Galanidou 2004). Ове, биолошки неспецијализоване популације можда су у средњој Европи и на Балкану опстале дуже захваљујући умањеном еколошком притиску и географској повезаности са областима на југу.

ТЕХНОЛОШКА ВАРИЈАБИЛНОСТ И ПРОМЕНЕ У СИСТЕМУ НАСЕЉАВАЊА У СРЕДЊЕМ ПАЛЕОЛИТУ

Пећински комплекс Баланица једини је средњопалеолитски локалитет на централном Балкану на коме се могу добро пратити дугорочне промене у технологији и систему насеља-вања. Индустрија из горњих слојева Велике Баланице (2a–2c) вероватно припада типичном мустеријену, мада ће дефинитивно моћи да се определи тек када се оконча анализа комплетног материјала. С друге стране, индустрија из доњих слојева Велике Баланице (3a–3c) и горњег слоја Мале Баланице (2а) већ сада се може везати за шарантијен, без обзира на релативно високу заступљеност назупчаних алатки. У збиркама са оба локалитета, међу пострушкама преовлађују трансверзално ретуширани примерци, левалуазијенска технологија је одсутна, а на алаткама (нарочито у Малој Баланици) јавља се ретуш типа Кина.

Типични мустеријен је документован на више налазишта у разним деловима Балка-на. Потврђен је на локалитету Зобиште у северној Босни, у Црвеној стијени у Црној Гори, на налазиштима у Бугарској (Темната, Козарника) и многим локалитетима у Грчкој (Баслер 1975; Ivanova 1979; Drobniewicz et al. 1982; Baumler 1988; Guadelli et al. 2005; Darlas 2007). Имајући у виду заступљеност левалуа технологије у Хаџи Продановој пећини, на Петрова-радинској тврђави, па и у Смолућкој пећини, чини се да је овај фацијес присутан и на нала-зиштима у Србији (Калуђеровић 1985; Михаиловић и Михаиловић 2006; Mihailović 2008). Иначе, индустрије типичног мустеријена нису хронолошки осетљиве: Зобиште је датовано у период пре 90.000 година (Montet-White, Laville and Lezine 1986), док су остала налазишта углавном нешто познијег датума.

За разлику од типичног мустеријена, шарантијен до сада није констатован у овом делу Балкана и његова појава у Баланици представља својеврсно изненађење. Стога се поставља питање да ли се и у којој мери шарантијен Баланице може везати за: а) рану фазу средњег палеолита на Балкану, б) регионални фацијес или в) специфичне активности неандерталских заједница како на локалитету тако и у региону.

Шарантијенска индустрија из Крапине датована је у време пре 130.000 година (Rink et al. 1995; Simek and Smith 1997), a протошарантијен са локалитета Караин код Анталије (комплекси B и E) у OIS 9, односно пре 300.000–330.000 година (Kozłowski 2002). На основу

Page 16: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

14

остатака фауне, индустрије овог типа у јужној Панонији (Ерд) и северозападном Балкану (Беталов сподмол) датоване су у период раног глацијала (индустрија из Ерда у OIS 4) (Gábori-Csank 1968; Osole 1991; Gamble 1999). Када се све ово узме у обзир, реално је очекивати да је индустрија из Баланице старија од OIS3, али би коначни суд о томе сада био преурањен. У западној Европи, па и на Апенинском полуострву, већина шарантијенских налазишта да-тована је у ОIS 4 (Mellars 1996; Mussi 2002), али постоје и она која потичу из OIS3 (Gamble 1999). Нажалост, кључни локалитети са индустријама које би могле да припадају почетку раног глацијала до сада нису поуздано датовани (Црвена стијена, Козарника, Темната), па ни детаљно објављени. Судећи по апсолутним датумима, овом периоду сигурно припадају само Зобиште у Босни (Montet-White, Laville and Lezine 1986) и базални мустеријен Аспрохалика (Huxtable et al. 1992).

У регионалном погледу, тзв. шарантијен југоисточне Европе дефинисао је најпре М. Габори (Gábori 1976), а нешто касније и С. Иванова, издвајајући индустрије типа Крапина–Ветерница–Виндија (Ivanova 1979). Постоје мишљења да се и у другим деловима Балкана јављају „шарантоидне индустрије“ (Kozłowski 1992; Panagopolou 1999), док неки аутори сма-трају да се балкански шарантијен временом проширио и на подручје источне Европе (Cohen and Stepanchuk 1999). Не желећи да разматрамо ова питања, наглашавамо да се, према новијим истраживањима, зона са налазиштима на којима се јавља шарантијенска и кварцна компонен-та уклињава између источног и западног Балкана, обухватајући простор од јужне Паноније (Крапина, Ерд, Петроварадинска тврђава), преко Нишке котлине (Баланица), до самог југа полуострва (Здуње у Македонији) (Мihailović 2008; Salamanov-Korobar 2008). Тек треба да се утврди да ли у средњем палеолиту Балкана заиста може да се прати регионална традиција. У том контексту посебно је важно испитивање односа између мустеријенских индустрија у јадранско-јонској регији, индустрија типичног мустеријена у северној Босни и индустрија са листоликим шиљцима на самом истоку Балкана.

Технолошка варијабилност у средњем палеолиту свакако се може објаснити и раз-личитим активностима неандерталских група, како у станишту тако и ван њега. На њу су могли да утичу: мобилност заједница, доступност сировинских ресурса и дужина и природа насељавања у самом станишту. Нажалост, проблемом варијабилности мустеријенских ин-дустрија на Балкану нико се није озбиљније бавио, бар не на начин као у западној Европи (Dibble and Mellars 1992; Mellars 1996). Баланица, међутим, пружа изузетне могућности за проучавање шарантијенског питања, и то из два разлога. Прво, прелиминарни резултати ис-траживања указују на то да се на овом локалитету могу пратити дугорочне промене у мобил-ности, као и у дужини и природи насељавања. Друго, ретка је ситуација да се у две суседне пећине јављају хоризонти са сличном материјалном културом и различитом структуром ос-татака фауне. Уколико се покаже да је старост слоја 2b у Малој Баланици и слоја 3 у Великој Баланици приближно иста, то би значило да се појава шарантијена на Балкану може везати за одређени временски хоризонт. Уколико се пак испостави да је различита, могло би се пре-тпоставити да су функционални фактори и понашање заједница ипак одлучујуће утицали на структуру и карактер индустрија.

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008

Page 17: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

15

Д. Михаиловић ПЕЋИНСКИ КОМПЛЕКС БАЛАНИЦА И ПАЛЕОЛИТ НИШКЕ КОТЛИНЕ...

ПРЕЛАЗ ИЗ СРЕДЊЕГ У ГОРЊИ ПАЛЕОЛИТ

Проблем прелаза из средњег у горњи палеолит представља један од главних повода за истраживање палеолита у троуглу између Тимока, Нишаве и Старе планине. Ово подручје одабрано је, између осталог, да би се видело: а) којим путем и у које време се горњи палео-лит проширио на територију централног Балкана; б) ко су били његови носиоци; в) да ли је дошло до смене популација или до акултурације; г) каква је била граница разграничења из-међу средњопалеолитских и горњопалеолитских популација и да ли је између њих постојала еколошка и друштвена компетиција. У Нишкој котлини до сада нису откривена налазишта из раног горњег палеолита. Само је у пећини Пештурина у Јелашничкој клисури, приликом сон-дажних ископавања на површини од само 2 m2, истражен један епиграветијенски хоризонт. Испод њега констатован је још један горњопалеолитски хоризонт, са налазима који се у овом моменту не могу определити, а при дну ископа и хоризонт са артефактима који вероватно припадају средњем палеолиту (Мihailović 2008).

Због недовољне истражености за сада нема потврда да су моравско-вардарски правац и Понишавље (као природни продужетак долина Марице и Струме) имали неку улогу при-ликом напредовања горњег палеолита на Балканско полуострво, за разлику од Подунавља и Посавине. Рани горњи палеолит констатован је на два налазишта у североисточној Србији: у пећини Бараница код Књажевца (Михаиловић, Ђуричић и Калуђеровић 1997) и у Пећини изнад Трајанове табле у Ђердапу (Борић и Јевтић 2008). Индустрије прелазног типа, регис-троване у Бугарској (Drobniewicz et al. 2000), до сада нису потврђене на централном Балка-ну, за разлику од орињасијена који је документован у Шалитреној пећини (Mihailović and Mihailović in press) и на локалитету Црвенка–Ат недалеко од Вршца (Mихаиловић 1992).

Упркос томе што су старост и карактер горњопалеолитских локалитета у Бугарској недавно доведени у питање (Churchill and Smith 2000), не може се оспорити чињеница да се на источном Балкану јављају најстарија горњопалеолитска налазишта у Европи. Такође је очигледно да према западу старост налазишта опада, с тим што је то мање изражено дуж поду-навског коридора, а више од истока према западу полуострва. О значају подунавског правца сведоче налазишта из горњег Подунавља, која достижу старост од 40.000 година (Conard and Bolus 2003), док изван коридора, на централном Балкану, нису документована налазишта ста-рија од 36.000 година, а на западном Балкану од 32.000 година. На сличан начин опадају и датуми добијени за најпознија средњопалеолитска станишта: на истоку, живот у њима пре-стаје пре приближно 40.000 година, док на западу Балкана, судећи по Виндији, неандерталци опстају све до пре 32.000–33.000 година (Higham et al. 2006). Све то упућује на претпоставку да је горњи палеолит на Балкан продирао главним природним комуникацијама, али да се ши-рио дифузно, обухватајући велику територију.

Поставља се питање границе напредовања горњопалеолитских популација и њеног објашњења са аспекта културних и друштвених интеракција са носиоцима средњег пале-олита. У ранијим извештајима напоменули смо да недостатак хронолошког преклапања горњег и средњег палеолита на ужем регионалном нивоу указује на то да између средњопа-леолитских и горњопалеолитских заједница није постојала само еколошка већ и друштвена компетиција (Mihailović 2004). Постоји могућност да је долазак горњопалеолитских попу-

Page 18: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

16

лација пратило повлачење неандерталских заједница у неприступачне и брдско-планинске пределе (Михаиловић 1998), али и да је постојала граница која се постепено померала од истока према западу Балкана.

Иако је можда преурањено говорити будући да су истраживања тек започета, чини се да се у пећини Пештурина у Јелашници понавља ситуација која је установљена на нала-зиштима на централном Балкану: у Хаџи Продановој пећини код Ивањице (Михаиловић и Михаиловић 2006) и у Малишиној стијени код Пљеваља (Радовановић 1986). Наиме, на сва три локалитета, између средњег и касног горњег палеолита (граветијен/епиграветијен) уочава се прекид у насељавању. Стога се поставља питање да ли су орињасијенске групе уопште населиле средишње области Балкана (или је ово подручје можда представљало рефугијум за средњопалеолитске заједнице), поготово ако се има у виду чињеница да су сва до сада истра-жена орињасијенска налазишта лоцирана у ширем појасу посавско-подунавског коридора или у јадранском приморју и његовом непосредном залеђу.

На овом месту поставља се питање како објаснити недостатак налаза из раног горњег палеолита у средишњим деловима Балкана. Одсуство комуникације између Нишке и Кња-жевачке котлине (у којој је потврђен рани горњи палеолит) може се разумети ако се у обзир узму тешко проходна клисура Сврљишког Тимока и Сврљишке планине. Није, међутим, јасно шта је могло да спречи напредовање горњопалеолитских заједница дуж моравско-вардарског правца и долине Нишаве. Није искључено да ћемо одговор на ово питање добити већ након детаљног рекогносцирања палеолитских налазишта у Нишкој котлини. Ако се покаже да се прекид у насељавању јавља и на другим локалитетима, поменута претпоставка ће добити на тежини; ако се пак открије присуство раног горњег палеолита, све претпоставке о значају и улози доњоподунавског правца мораће да буду преиспитане.

ЗАКЉУЧАК

У досадашњим проучавањима културних и популационих кретања у палеолиту средње и југоисточне Европе велики проблем представљала је неистраженост јужне Па-ноније и централног Балкана. Након ископавања Шалитрене пећине, Петроварадинске тврђаве, Хаџи Проданове пећине и Баланице ситуација се донекле изменила, а један од најзначајнијих резултата представља то што се показало да је у средњем палеолиту овај део Балкана био интензивно насељен. Баланица има посебно место не само због тога што је реч о богатом и вишеслојном налазишту са остацима хоминида већ и због особености у материјалној култури, палеогеографском и палеоеколошком положају локалитета, моделу насељавања и типу станишта.

Из оваквих околности произашле су многе дилеме у вези са интерпретацијом при-купљене грађе. Без обзира о ком периоду је реч, поставља се питање да ли су на варијабилност остатака пресудно утицали: а) популациона кретања; б) специфични климатски и еколошки услови, или в) културни и друштвени фактори. Намеће се и питање миграција и регионалног положаја, било да је реч о доњем или о средњем и горњем палеолиту, а јасно је и то да су на појаву специфичних манифестација у материјалној култури и еволутивном развоју, и то у

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008

Page 19: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

17

Д. Михаиловић ПЕЋИНСКИ КОМПЛЕКС БАЛАНИЦА И ПАЛЕОЛИТ НИШКЕ КОТЛИНЕ...

свим фазама, могли значајно да утичу и локални фактори средине. У том контексту, будућа истраживања биће превасходно усмерена на утврђивање да ли је овај део Балкана предста-вљао заштићено, можда чак изоловано подручје или пак транзитну зону са манифестацијама које одговарају појавама у суседним областима.

БИБЛИОГРАфИЈА

Arsebük, G. and Ösbaşaran, M.1999 Pleistocene archeology at the cave Yarimburgaz in Eastern Trace/Turkey. Pp. 59–72 in The Palaeolithic

of Greece and Adjacent Areas, eds. G. N. Bailey et al. Studies 3. London: British School at Athens.

Baković, M. et al.in press Crvena Stijena Excavations 2004–2006, Preliminary Report. Prehistoric Eurasia VI.2.

Баслер, Ђ. 1975 Старији литички периоди у Црвеној Стијени. Стр. 11–120 у Црвена Стијена – Зборник радова,

ур. Ђ. Баслер. Никшић: Заједница културних установа.

Baumler, M.1988 Core reduction, flake production, and the Middle Paleolithic industry of Zobište (Yugoslavia). Pp. 255–

274 in Upper Pleistocene Prehistory of Western Eurasia, eds. H. Dibble and P. Mellars. Philadelphia: University of Pennsylvania Press.

Борић, Д. и Јевтић, М.2008 Истраживања археолошког локалитета Пећина изнад Трајанове табле. Археолошки преглед 4:

11–15.

Bräuer, G. 2008 The Origin of Modern Anatomy: by Speciation or Intraspecific Evolution? Evolutionary Anthropology

17: 22–37.

Gábori, M. 1976 Les civilisations du paléolithique moyen entre les Alpes et l’Oural. Budapest: Akadémiai Kiadó.

Gábori-Csánk, V. 1968 La station du paléolithique moyén d’Erd-Hongrie. Budapest: Akadémiai Kiadó.

Galanidou, N.2004 Early Hominids in the Balkans. Pp. 147–165 in Balkan Biodiversity – Patterns and Process in the

European Hotspot, eds. H. I. Griffiths et al. Dodrecht: Kluwer Academic Publishers.

Page 20: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

18

Gamble, C.1999 The Palaeolithic Societies of Europe. Cambridge: Cambridge University Press.

Gleń, E. and Kaczanowski, K. 1982 Human remains. Pp. 75–79 in Excavation in the Bacho Kiro Cave (Bulgaria), ed. J. K. Kozłowski.

Warszawa: Państwowe Wydawnictwo Naukowe.

Голубовић, П.1992 Област. Стр. 21–39 у Културна историја Сврљига II: језик, култура и цивилизација, ур. С.

Петровић. Ниш и Свљиг: Просвета и Народни универзитет.

Grün, R. 1996 A re-analysis of electron spin resonance dating results associated with the Petralona hominid. Journal

of Human Evolution 30(3): 227–241.

Guadelli, Ј.-L. and Guadelli, A. 2004 Un expresion “symbolique” sur os dans le paléolithique inférieur: étude préliminaire de l’os incisé de

la grotte Kozarnika, Bulgarie Nord-Ouest. Pp. 87–95 in Spiritualité, Actes du Colloque international de Liège (10-12 decembre 2003), ed. M. Otte. Etudes de recherches archeologiques de l’Universite de Liège 106. Liège: Université de Liège.

Guadelli, J.-L. et al.2005 Une séquence du paléolithique inférieur au paléolithique récent dans les Balkans: la grotte Kozarnika

à Orechets (nord-ouest de la Bulgarie). Pp. 87–104 in Colloque international: Données récentes sur les modalités de peuplement et sur le cadre chronostratigraphique, géologique et paléogéographique des industries du paléolithique ancien et moyen en Europe (Rennes, 22-25 septembre 2003), Les pre-miers peuplements en Europe, eds. N. Molines, M.-H. Moncell, J.-L. Monnier. British Archaeological Reports, International Series S1364. Oxford: John and Erica Hedges Ltd.

Darlas, A. 1994 Le Paléolithique inférieur et moyen de Gréce. L’Anthropologie 98/2–3: 305–328. 2007 Le Moustérien de Grèce à la lumière des récentes recherches. L’Anthropologie 111: 346–366.

Dibble, H. L. and Mellars, P. (eds.)1992 The Middle Palaeolithic: adaptation, behavior and variability. University Museum Monograph 78.

Philadelphia: The University Museum, University of Pennsylvania.

Drobniewicz, B. et al. 1982 Middle Palaeolithic Finds. Pp. 81–116 in Excavation in the Bacho Kiro Cave (Bulgaria) – final report,

ed. J. K. Kozłowski. Warszawa: Panstwowe Wydawnictwo Naukowe.

Drobniewicz, B. et al.2000 “Transitional” industry from layer VI, trench TD-II. Pp. 243–316 in Temnata Cave: Excavations in

Karlukovo Karst Area – Bulgaria 2, Part 1, eds. B. Ginter et al. Krakow: Jagellonian University.

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008

Page 21: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

19

Д. Михаиловић ПЕЋИНСКИ КОМПЛЕКС БАЛАНИЦА И ПАЛЕОЛИТ НИШКЕ КОТЛИНЕ...

Ђуровић, П. (ур.)1998 Спелеолошки атлас Србије. Посебна издања Географског института „Јован Цвијић” 52. Бео-

град: Географски институт „Јован Цвијић” САНУ, Завод за заштиту природе Србије и Географ-ски факултет Универзитета у Београду.

Жујовић, Ј. 1893 Камено доба. Београд: Српска књижевна задруга.

Ivanova, S. 1979 Cultural Differentiation in the Middle Palaeolithic of Balkan Peninsula. Pp. 13–33 in Middle and

Early Upper Palaeolithic in Balkans, ed. J. K. Kozłowski. Warszawa and Krakow: Zeszyty Naukowe Uniwersytetu Jagiellonskiego.

Јанковић, M. 1984 Вегетација СР Србије: историја и опште карактеристике. Стр. 1–189 у Вегетација СР Србије -

општи део. Београд: Српска академија наука и уметности.

Јовановић, Ђ. 1891 Сићевачка клисура – пећине, дупке и поткопине. Отаџбина: 3–19.1893 Камена оруђа из преисторијског доба у околини Ниша, Ваљева и Пожаревца. Прилози за

антропологију III: 1–12.

Калуђеровић, З. 1985 Истраживање Смолућке пећине 1984–1985. Новопазарски зборник 9: 5–18.1996 Кременац код Ниша – палеолитско налазиште. Старинар XLVII: 289–290.

Калуђеровић, З. и Ђурић-Славковић, Н. 1995 Културно геолошки комплекс Хумска Чука–Кременац. Заштита природе 48–49: 213–221.

Kozłowski, J. K. 1992 The Balkans in the Middle and Upper Palaeolithic: the gate to Europe or a cul-de-sac? Proceedings of

the Prehistoric Society 58: 1–20.2002 The Middle and the Early Upper Paleolithic around the Black Sea. Pp. 461–482 in Neanderthals and

Modern Humans in Western Asia, eds. T. Akazawa, K. Aoki and O. Bar-Yosef. New York et al: Kluwer Academic Publishers.

2003 From bifaces to leaf-points. Pp. 149–164 in Multiple Approaches to the Study of Bifacial Technologies, eds. M. Sorresi and H. L. Dibble. Philadelphia: University of Pennsylvania, Museum of Archaeology and Anthropology.

Mellars, P. 1996 The Neanderthal Legacy – An Archaeological Perspective from Western Europe. Princeton: Princeton

University Press.

Page 22: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

20

Mихаиловић, Д. 1992 Орињасијенска кремена индустрија са локалитета Црвенка-Ат у близини Вршца. Београд:

Филозофски факултет, Центар за археолошка истраживања.1998 Новији резултати истраживања горњег палеолита и мезолита на тлу Србије и Црне Горе. Стр.

39–53 у Рад Драгослава Срејовића на истраживању праисторије централног Балкана, ур. Н. Тасић. Крагујевац: Центар за научна истраживања Српске академије наука и уметности и Универзитет у Крагујевцу.

2004 Истраживања пећинских археолошких налазишта у сливу Тимока и Нишаве. Зборник радова Одбора за крас и спелеологију 8: 135–144.

2006 Петроварадинска тврђава – палеолитско налазиште. Археолошки преглед 1: 9–12.

Mihailović, D.2004 Spirituality and Cultural Identity in the Middle-Upper Palaeolithic Transition in the Balkans. Pp.

11–20 in Spiritualité, Actes du Colloque international de Liège (10-12 decembre 2003), ed. M. Otte. Etudes de recherches archeologiques de l’Universite de Liège 106. Liège: Université de Liège.

2008 New data about the Middle Palaeolithic of Serbia. Pp. 93–100 in The Palaeolithic of the Balkans, eds. A. Darlas and D. Mihailović. BAR International Series 1891. Oxford: Archaeopress.

in press Les explorations récentes du paléolithique en Serbie. In La Prehistoire du sud-est europeen – traditions et innovations, ed. G. Kourtessi-Phillippakis. Etudes balkaniques 15. Paris.

Михаиловић, Д., Ђуричић, Љ. и Калуђеровић, З.1997 Истраживање палеолита на подручју источне Србије. Стр. 33–44 у Археологија источне Србије,

ур. М. Лазић. Београд: Филозофски факултет, Центар за археолошка истраживања.

Михаиловић, Д. и Михаиловић, Б.2006 Палеолитско налазиште Хаџи Проданова пећина код Ивањице. Археолошки преглед 1: 13–16.

Mihailović, D. and Mihailović, B. in press Cultural regionalization in the Palaeolithic of the middle Danube basin and western Balkans. In

The Territory of Palaeolithic Hunter-gatherers: Data, Methods and Results, eds. F. Djindjian, J. K. Kozłowski and N. Bicho. Session C16, XV° UISPP congress - Lisbon (Portugal), 4th to 9th Septembre 2006. Oxford: Archaeopress.

Мишић, В.1981 Шумска вегетација клисура и кањона Источне Србије. Београд: Институт за биолошка

истраживања „Синиша Станковић“.

Montet-White, A., Laville, H. and Lezine, A.-M. 1986 Le Paléolithique du Bosnie du nord. Chronologie, environment et préhistoire. L’Anthropologie 90/1:

29–88.

Mussi, M. 2002 Earliest Italy – An Overview of the Italian Palaeolithic and Mesolithic. New York et al: Kluwer

Academic Publishers.

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008

Page 23: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

21

Д. Михаиловић ПЕЋИНСКИ КОМПЛЕКС БАЛАНИЦА И ПАЛЕОЛИТ НИШКЕ КОТЛИНЕ...

Osole, F. 1991 Betalov spodmol, rezultati paleolitskih iskopavanj S. Brodarja – II del. Poročilo o raziskovanju

paleolita, neolita in eneolita v Sloveniji XIX: 7–129.

Panagopoulou, E. 1999 The Theopetra Middle Palaeolithic assemblages: their relevance to the Middle Palaeolithic of Greece

and adjacent areas. Pp. 252–265 in The Palaeolithic Archaeology of Greece and Adjacent Areas: Proceedings of the ICOPAG Conference, Ioannina, September 1994, eds. G. N. Bailey et al. British School at Athens Studies 3. London: British School at Athens.

Petrović, J. 1976 Jame i pećine Srbije. Beograd: Vojnoizdavački zavod.

Радовановић, И. 1986 Новија истраживања палеолита и мезолита у Црној Гори. Гласник САД 3: 63–76.

Rink, W. J. et al. 1995 ESR ages for Krapina hominids. Nature 378: 24.

Roksandić, M. et al. in prep A human mandible (BH-1) from the Pleistocene deposits of the Mala Balanica cave (Sićevo Gorge,

Niš, Serbia).

Rosas, A. et al.2006 Inquiries into Neanderthal craniofacial development and evolution: „accretion“ versus „organismic“

models. Pp. 37–70 in Neanderthals Revisited – New Approaches and Perspectives, eds. K. Harvati and T. Harrison. Dodrecht: Springer.

Salamanov-Korobar, Lj. 2008 First Palaeolithic Researches in the R. Macedonia (FYROM): the Cave “Golema Pesht” near Village

Zdunje. Pp. 85–92 in The Palaeolithic of the Balkans, eds. A. Darlas and D. Mihailović. BAR International Series 1891. Oxford: Archaeopress.

Simek, J. F. and Smith, F. H. 1997 Chronological Changes in Stone Tool Assemblages from Krapina (Croatia). Journal of Human

Evolution 32: 561–575.

Schick, K. D. 1994 Integrative Paths to the Past: The Movius Line Reconsidered. Pp. 569–596 in Paleoanthropological

Advances in Honor of F. Clark Howell, eds. R. S. Corruccini and R. L. Ciochon. Englewood Cliffs and New Jersey: Prentice-Hall.

Schwarcz, H. P. and Latham, A. G. 1984 Uranium series age determinations of travertines from the site of Verteszöllös, Hungary. Journal of

Archaeological Science 11: 327–336.

Page 24: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

22

Тattersall, I. and Schwartz, J. H. 2006 The distinctivness and systematic context of Homo neanderthalensis. Pp. 9–22 in Neanderthals

Revisited – New Approaches and Perspectives, eds. K. Harvati and T. Harrison. Dodrecht: Springer.

Harvati, K. 2007 Neanderthals and their Contemporaries. Pp. 1717–1748 in Handbook of Paleoanthropology 3, eds. W.

Henke and I. Tattersall. Berlin, Heidelberg and NewYork: Springer.

Harvati, K., Panagopoulou, E. and Karkanas, P. 2003 First Neanderthal remains from Greece: the evidence from Lakonis. Journal of Human Evolution 45:

465–473.

Higham, T. et al. 2006 Revised direct radiocarbon dating of the Vindija G1 Upper Paleolithic Neandertals. Proceedings of the

National Academy of Sciences of the USA 103/3: 553–557.

Хофман, ф. 1882 Трагови преисторијског човека у Србији. Гласник Српског ученог друштва LI: 1–21.

Hublin, J-J. 2002 Climatic Changes, Paleogeography, and the Evolution of the Neandertals. Pp. 295–310 in Neanderthals

and Modern Humans in Western Asia, eds. T. Akazawa, K. Aoki and O. Bar-Yosef. New York et al: Kluwer Academic Publishers.

Huxtable, J. et al.1992 Thermoluminescence Dates and a New Analysis of the Early Mousterian from Asprochaliko. Current

Anthropology 33/1: 109–114.

Цвијић, Ј. 1891 Преконошка пећина. Геолошки анали Балканског полуострва III: 272–299.

Conard, N. and Bolus, M. 2003 Radiocarbon dating the appearance of modern humans and timing of cultural innovations in Europe:

new results and new challenges. Journal of Human Evolution 44: 331–371.

Cohen, V. Yu. and Stepanchuk, V. N. 1999 Late Middle and Early Upper Paleolithic Evidence from the East European Plain and Caucasus: A

New Look at Variability, Interactions, and Transitions. Journal of World Prehistory 13/3: 265–319.

Churchill, S. E. and Smith, F. H.2000 Makers of the Early Aurignacian of Europe. Yearbook of Physical Anthropology 43: 61–115.

Willis, K. J.1996 Where did all the flowers go? The fate of temperate European flora during glacial periods. Endeavour

20: 110–114.

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008

Page 25: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

23

Д. Михаиловић ПЕЋИНСКИ КОМПЛЕКС БАЛАНИЦА И ПАЛЕОЛИТ НИШКЕ КОТЛИНЕ...

Dušan D. Mihailović

Balanica Cave System and the Palaeolithic in the Niš Basin in a Regional Context

Summary

Balanica is situated 15km east of Niš on the eastern edge of the Niš Basin (N43°20’21.1”, E22°05’11.5”). It is located 100m above the right bank of the Nišava, at 338m above sea level, at a point where the river exits Sićevo Canyon. The system consists of two caves: Mala (Little) and Velika (Big) Balanica. Both caves face south and are relatively spacious. Velika Balanica consists of a front part in the form of a rock overhang 8 by 7m, while its rear part is about 15 m wide and almost 40 m long. Mala Balanica had almost filled up with sedi-ments. Its size at the floor level is 25 by 8 m, and the height of the entrance is 1.20 m. Both caves have been considerably damaged by treasure hunters.

An area of 18sqm has been excavated at the entrance to Velika Balanica. Productive layers, starting immediately below the humus layer, reach to a depth of 1m from the surface. The upper stratigraphic complex (2a–2c) comprises brown and reddish layers with rock debris, while the lower complex (3a–3c) comprises darker clayey layers. So far thousands of artefacts have been recovered from the cave. The lower deposits have yielded numerous quartz artefacts, transverse sidescrapers and denticulate tools. The upper layers are richer in flint artefacts, including those made by the Levallois technique.

Excavations of Mala Balanica have started in 2005. The first flaked stone artefacts were discovered in the northern profile of the excavation unit in the western part of the cave. The same year an area of only a few square metres was opened in the profile and Layer 2b immediately below the surface layer yielded some twenty artefacts. Further excavation has established that this layer occurs over the entire area of the entrance zone of the cave. An area of 12sqm of Layer 2b has so far been excavated.

The stratigraphy of Mala Balanica can best be seen from the northern profile of the excavation unit. The upper strata (2a–2h) consist of brown, yellowish and reddish sediments with rock debris, and the lower (3a–3c) of darker clayey sediments. Layers 2a–2c have yielded about one hundred artefacts and a significant quantity of animal bone. Some bones show traces of usewear and burning. The finds include quartz artefacts knapped on the spot in association with flint tools probably made someplace else. The most numerous are side-scrapers (many with Quina retouch), and there are also denticulate and notched tools on irregular flakes.

The attempt in 2006 to establish if there is a geological layer below the excavation unit resulted in the discovery of a fragment of a hominid mandible in Square D18 of geological Layer 3b. From the preliminary results of the analysis carried out by M. Roksandić the mandible shows very archaic characteristics and no prominent Neanderthal features. As the investigated area of the layer is quite small, the cave can be expected to yield further anthropological material.

Latest investigation has shown that Balanica spans a long period of time and different aspects of hu-man biological and cultural evolution. The possible dating of the mandible to the Middle Pleistocene would be in accordance with general assumptions about hominid evolution in southeast Europe. On the other hand, if it is of a later date, the possibility should be taken into account that the late Middle and early Upper Pleistocene Balkans was inhabited by morphologically diverse hominid populations.

The archaeological significance of Balanica resides in the fact that a Charantian industry has been documented in both caves. The sites in central and southeast Europe where the Charantian has been registered are few (Betalov Spodmol, Krapina, Erd). The extent to which Charantian industries are relatable to the early Middle Palaeolithic, a regional facies or specialized human activities is yet to be established.

The problem of the Middle to Upper Palaeolithic transition has also been looked at. The chronology of the earliest Upper Palaeolithic sites in eastern Serbia (Baranica, Pećina above the Tabula Traiana) and the

Page 26: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

24

distribution of Aurignacian sites in the Balkans lead to the assumption that the Upper Palaeolithic reached the Balkans along the main natural communications but spread diffusely over a large area. To what extent the Nišava valley was involved in the processes is to be shown by future investigation. As for the later Palaeo-lithic phases, industries producing tools with the back shaped by abrupt retouch have been attested in the cave Pešturina near the village of Jelašnica in the Niš area.

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008

Page 27: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

25

T. I: Велика Баланица, окресани камени артефакти

Pl. I: Velika Balanica, flaked stone artefacts

Д. Михаиловић ПЕЋИНСКИ КОМПЛЕКС БАЛАНИЦА И ПАЛЕОЛИТ НИШКЕ КОТЛИНЕ...

Page 28: Mihailovic 2009 Pecinski Kompleks Balanica i Paleolit Niske Kotline

26

T. II: Мала Баланица: окресани камени артефакти

Pl. II: Mala Balanica: flaked stone artefacts

АРХАИКА 2/2008 ARCHAICA 2/2008