Mihanović Stevan - Riznica mudrosti

7 ŽENA/MUŠKARAC25 LJUBAV/BRAK43 MLADOST/STAROST51 DOBRO/ZLO59 DECA/RODITELJI65 HRABROST/KUKAVIČLUK69 PROBLEMI/REŠENJA85 BOGATSTVO/SIROMAŠTVO95 ZNANJE/NEZNANJE105 PAMET/GLUPOST117 ISTINA/LAŽ127 USPEH/NEUSPEH143 PRAVDA/NEPRAVDA153 SLOBODA/ROPSTVO163 RAT/MIR171 LEPOTA/RUŽNOĆA175 RADOST/TUGA181 SREĆA/NESREĆA189 VRLINA/MANA213 PRIJATELJSTVO/NEPRIJATELJSTVOŽENE / MUŠKARCIZlato proveravamo vatrom, ženu zlatom, a muškarca ženom. (Pitagora)Ako imaš pametnu ženu, ješćeš plodove sa drveta spoznaje, ako je glupa — onda sa drveta života. (Ibn Zafar)Ako neka žena ima uzbuđujući dekolte valja joj gledati u oči. (Pitigrili)

Ako odgajaš muža, odgajaš samo njega, ako odgajaš ženu, odgajaš čitavu porodicu. (Arapska narodna poslovica)Ako sekira ne seče — može se naoštriti, ali ako te žena neće — ništa ti ne pomaže. (Gorki)Ako ti je žena dobra, druga ti ne treba. (Eskimska poslovi-ča)Ako upoznaš samo svoju ženu koju voliš, upoznaćeš sve žene bolje nego ako bi ih poznavao na hiljade. (Tolstoj)Ako žena nađe ljubavnika, onda su tu moguća dva razloga: ili je sita svog muža ili nije. (Likok)Ako žena stupi u brak sa vrlinama, tada je donela dosta miraza. (Plaut)Arhitekte svoje greške pokrivaju mermerom, lekari zemljom, a žene dekolteom. (Mineli)Bez žene nema sreće ni nesreće. (Narodna poslovica)Bilo da vas odbije ili prihvati, žena je uvek srećna što je želite. (Saks)9Čovek ima onoliko godina kako se oseća ... a žena onoliko kako izgleda. (Bergman, I.)Čovek nerado postaje prijatelj neke žene, ako već može da joj bude ljubavnik. (Balzak)Čudno je to: na putovanjima viđam decu koja me podseća-ju na moje mališane i viđam lepe žene zbog kojih zaboravljam na svoju ženu. (Fišer, M.)Devojke daju srce onome koga hoće da uzmu u svoje ruke. (Averčenko)Dozvoljavam da kleveću žene samo oni koji priznaju da su zaboravili kako su imali majku. (Rasel)Duhovita žena je blago, duhovita lepotica moć. (Meredit)Dve glavne ženske osobine su: lakomislenost i strpljivost. (Antonioni)Džentlmen je muškarac koji štiti ženu — sve dok s njom ne ostane nasamo. (Fonda, Dž)Filantropija je ohola žena koja dobra dela smatra za vrstu nakita. Zato se često primiče ogledalu. (Svift)Flertovi su nalik na filmove: smeju da se razviju samo u mraku. (Mastrojani)Hteli biste da znate jesu li inteligentni muškarci dobri muževi? Ali, draga gospođo, inteligentni muškarci se uopšte ne žene. (Džerom Džerom)I najgluplja žena može da upravlja pametnim muškarcem, ali budalom može da upravlja samo jako pametna žena. (Kipling)Idealan šef poznaje se po tome što svoju sekretaricu retko vara sa svojom ženom. (Kantor)10Ima mnogo žena koje su udovice već sutradan po venčanju, jer su im umrli muževi o kojima su maštali. (Dekobra)Izaberite najgoreg detektiva u agenciji da prati vašu ženu. U toj situaciji, što manje znate utoliko bolje. (Alen, D.)Ja ovako zamišljam idealan svet u kome bi svi bili srećni: sve žene bi bile udate, a svi muškarci neoženjeni. (Gabor)Ja smatram da dobra žena nadahnjuje čoveka, da ga sjajna žena interesuje, lepa žena ga očarava, a osećajna žena ga zadobija. (Frans)Jedna haljina je uspeo model samo onda kad muškarac zaželi da vam je svuče. (Gabor)Jedna žena je pola vraga, dve su žene deset vragova. (Narodna izreka)Jednoj ženi najskrivenije misli morate čitati iz zatvorenih očiju. (Bergman I.)Kad bi žene znale koliko žalimo za njima mnogo ranije bi nas ostavile. (Kazan)

Kad čitam istoriju sveta i kad me bilo kakvo delo ili pojava prenerazi, tada bih voleo da vidim i ženu koja se iza toga krije kao tajno pokretno pero. (Hajne)Kad je muškarac savršen možete da mu se divite, ali ne i da ga volite. (Moro)Kad neka žena kupuje mušku košulju, onda je zaljubljena. Kad je pegla, onda je udata. Ako pri tome i peva, onda je i prvo i drugo. (Dali)Kad se devojačko srce sažali, to je, razume se, najopasnije za samu devojku. (Dostojevski)Kad žena ne može da izađe na kraj sa svojom decom, onda počinje da prevaspitava — muža. (Lagerlef)11Kad žena plače pošto je prevarila muža, on ne bi smeo da se razneži. Ona najčešće plače jer se stidi što je žena rogo-nje. (Pitigrili)Kada bi žene vladale svetskim poslovima, ukinule bi sva oružja — osim jezika. (Tuholski)Kada prestanem da budem muškarac, prestaću i da živim. (Aleksandar Makedonski)Kažite mi uzrok: znam da se iza njega sakriva žena. (Bimon)Ko je izmamio poljupce, a dragoj ostalo nije uzeo, zaslužuje da izgubi ono što mu je sreća dala. (Ovidije)Kuća je zatvor za devojku a radionica za ženu. (Šo)Lakše je skuvati gvožđe nego savladati ženinu tvrdoglavost. (Latinska poslovica)Lepa je svaka žena, osim one koja misli da to nije i one koja misli da jeste. (Dučić)Lepe žene nikad ne sumnjaju u svoju inteligenciju, ali inteligentne žene uvek sumnjaju u svoju lepotu. (Dankan)Lepe žene su potrebne samo ljubavnicima i slikarima bez mašte. (Pikaso)Lepota je snaga kojom žena očarava svog ljubavnika, a plaši muža. (Birs)Ljubav ženu čini bistroumnom, a muškarca zbunjenim. (Remark)Ljubavnica je neprijatelj doma, neprijatelj majčinstva i dece, jer ona odmamljuje muškarce od njihovih žena i ognjišta, a zauzvrat im daje samo prazan, besplodni užitak. (Velman)Malo je čestitih žena kojima nije dojadila ta njihova čestitost. (Kurtlen)12Malo njih zna kako je teško ženi koja je dugo bila verna u braku, kada se, stepen po stepen, penje na Golgotu preljube! (Prust)Malo zna onaj koji sve što zna — kaže svojoj ženi. (Fuler)Mi smo oboje tako blizu nebu, gospođo. Vi, zato što ste le-pi, ja — zato što sam star. (Igo)Mišljenje jedne žene je pristojnije nego mišljenje muškarca, jer ga ona tako često menja. (Haksli)Možete li zamisliti ženu koja bi svom draganu dopustila da tokom prve noći priča bajke? (Lee)Muškarac bez žene — konj bez sedla. (Vijetnamska poslovica)Muškarac bi stvorio drugog muškarca, ako takav ne bi postojao, ali žena bi mogla da živi ćelu večnost ne pomišljajući da stvori drugu ženu. (Gete)Muškarac je drugi najjači pol na zemlji. (Beri)Muškarac je najslabiji kad mu lepa žena šapuće da je snažan. (Barton)Muškarac je oganj, žena je fitilj. Kad dođe đavo zapali plamen. (Fuler)

Muškarac je star kad ženu više niti može da nosi na rukama niti da je upropasti. (Gitri)Muškarac koji je uspeo da do starosti ostane stvarno zaljubljen u svoju ženu mora daje često bio na službenom putu. (Mikeš)Muškarac može naći ženu koja još nije imala nijedne ljubavne veze, ali retko će naići na neku koja je uvek imala samo jednu. (La Rošfuko)Muškarca ponizi dužina osvajanja, dok za ženu znači slavu. (Stendal)13Muškarca uvek više privlači žena koja se interesuje za njega, nego žena koja ima lepe noge. (Kurtlen)Muškarci govore ženama uvek isto, ali srećom uvek drugoj ženi. (Moro)Muškarci i žene se slažu samo u jednom — ni oni ni one ne veruj u ženama. (Menken)Muškarci koji vole samo jednu ženu liče na švedske šibice koje mogu da se zapale samo na sopstvenoj kutiji. (Mun-ro-Saki)Muškarci rade i misle, žene — osećaju. (Rozeti)Muškarci su ljubomorni na svoje prethodnike, žene na svoje naslednice. (Ašar)Muškarci u ljubavi prekoračuju dozvoljenu brzinu, ili parkiraju na zabranjenom mestu. (Lemon)Muškarci znaju samo da misle. A žene imaju svoj način da razumeju, a ne misle. (Tagore)Na svakoj porodilji leži jedan isti odblesak usamljenosti, na-puštenosti, prepuštenosti samoj sebi. Muž je toliko izlišan tada, u tom najhitnijem trenutku — da izgleda kako njega od samog početka nije ni bilo i kako je sve to palo s neba.... (Pasternak)Nagađanje žene mnogo je tačnije od čvrstog uverenja muškarca. (Kipling)Najteže probleme muškarcima stvaraju jake žene. (Gvareski)Najveća je nesreća upoznati žene kad ih još dobro ne poznaješ. (Morijak)Ne bi se moglo reći da su žene bolje od muškaraca, one samo nisu imale tako mnogo prilika da uprljaju svoje ruke. (Alis Svarcer)14Ne postoji bolji način za mršavljenje od ljubavnika. (Gabor)Ne treba se plašiti žena koje padaju, već onih koje po svaku cenu žele da ih podignete. (De Sika)Neka vas bog čuva zlih žena, a dobrih se čuvajte sami. (Jevrejska narodna poslovica)Neka žena je ružna samo kad nema drugog izbora. (Tuholski)Neke žene su kao upaljena cigareta: ako ih ne uhvatite s prave strane, opeci ćete se. (Tuholski)Neki muškarci imaju ono što su zaslužili, ostali su neoženjeni. (Valeri)Nema ništa nesnosnije od bogate žene. (Latinska poslovica)Nemojte nikada ništa naređivati nekoj ženi ako niste unapred sasvim sigurni da će vas poslušati (Kapo)Nesporazumi između žena i muškaraca izbijaju najčešće zato što muškarci žele devicu, iskusnu kao Mesalinu. (Moro)Nije greh u tome ako žena odlazi ljubavniku koga voli, već ako se daje onome koga ne voli, pa makar to bio i njen muž. (Sand)Nije važno da li je žena pametnija od muža, ako on to ne shvata. (Katajev)Nije zanimljivo ono što vam žene kažu, zanimljivo je ono što prećute. (Rilke)Nisam se nikad ženio zato što suviše poštujem žene. (Sordi)

Ništa nije tako u stanju da ražalosti ženu kao povređena sujeta: nikad još nisam video loše obučenu ženu da je ljubazna i raspoložena. (Balzak)15Novinari su kao i žene: ljubavnice koje ništa ne traže, a najviše koštaju. (Klemanso)O ženama treba govoriti samo muškarcima. (Niče)Obično se sve odvija kao da su dva ženina partnera jasno podelila uloge: ljubavnik kao potrošno dobro, muž kao lična svojina. (Pitigrili)Od neiskusne žene zavodnik najviše nauči. (Kazanova)Od rođenja do 18. rođendana ženi su potrebni dobri roditelji, od 18 do 35 dobar izgled, od 35 do 55 ličnost, a od 55 ugalj. (Sofija Taker)Ogovaranje je kao ruž: nalazi se na usnama svih žena. (Gvareski)Opasno je razgovarati s lepom ženom, jer svaki pokret njenog lica izgleda kao pokret ljubavi. (Tomazeo)Optuživati — to je onaj sistem kojim se žene brane kad nisu u pravu. (Pitigrili)Orah, magarac i žena povezani su sličnim zakonom. To troje ne čini ništa dobro, ako izostanu batine. (Latinska poslovica)Pesimista tvrdi da su sve žene dostupne. Optimista to ne misli, ali ne gubi nadu. (Džerom)Piti i kad nisi žedan i voditi ljubav u svako doba to je sve, gospođo, čime se razlikujemo od životinje. (Bomarše)Plač i smeh su blizanci koje žene ne razlikuju. (Cundrič)Posle rata oslobođenje je oslobodilo i grudi, otkriva ih kao kraj gladi i straha rata. Ženske grudi su simbol sreće, to je hrana, to su poklon paketi. (Pelini)Polovina žena je nesretna zbog toga što nema ono što čini nesretnom drugu polovinu (Bazin)16Postoje dve vrste ljudi koji ne znaju ništa o ženama: oženjeni i neoženjeni muškarci. (Sagan)Postoje dve vrste žena, one koje varaju svoje muževe i one koje govore da to nije tačno. (Arnu)Postoje dve vrste žena: rasejane izgube obe rukavice, sračunate izgube samo jednu. (Bernar)Postoje žene koje veruju u boga samo zato što je muško. (Branstner)Postoji samo jedan način da se voli hiljadu žena: da se od hiljadu žena voli samo jedna žena. (Deval)Prava moč žene je uzrok zbog kojeg je muškarac voli, pa iako se za tim uzrokom sakriva i najlošije. (Sagan)Pravi muškarac želi dvoje: opasnost i igru. Zato želi ženu kao najopasniju igračku. (Niče)Priča se da je Orfej sišao u pakao da bi potražio svoju ženu. Ja znam mnoge udovce, ali nijedan od njih ne bi sišao ni u raj da bi potražio svoju. (Likok)Pristojna žena je ona dama koja zna šta ne srne znati, iako zna. (Belmondo)Pristojne žene tako liče na krivi toranj u Pizi: naginju se, ali ne padaju. (Mom)Proleće je ono doba godine kada se misli mladih okreću ka onome o čemu devojke sanjaju čitave zime. (Prust).Ratna taktika žene je takva da i kad se odriče borbe ona ipak pobeđuje. (Pirandelo)

Ružama je potrebno sunce, a ženama ljubav. (Li Tai Po) Sa lošom ženom muškarac brže stari. (Baškirska poslovica)Samo činjenica što mi je žena pružila ruku značila je čitavu epohu u mom životu. (Dostojevski)17Sifražetkinja je osoba koja je prestala da bude žena, a još nije postala muškarac. (Parker)Slabosti, ime ti je žena; Suprotnosti, ime ti je čovek. (Šekspir)Stariji muškarci i mlade devojke bolje se slažu, jer, kako kažu psiholozi, imaju podjednako malene seksualne proh-teve. (Gabor)Što je veći muškarac, tim dublja je njegova ljubav. (Leonardo Da Vinči)Što se tiče žena, najstrašnije je da se ne može živeti s njima ni bez njih. (Bajron)Svaka je žena glumica; što se to manje opaža to je veća glumica. (Nušić)Svaki mladić bi danas trebalo da ima jednu ženu. Najbolje: sopstvenu. (Hašek)Svi muškarci očekuju od žene isto — žene od svakog muškarca očekuju nešto posebno. (Bife)Svuda oko nas toliko je seksa da većina muškaraca ne zna šta bi s njim započela. (Gabor)Šta vredi ako je žena mlada a nije lepa ili ako je lepa a nije mlada. (Rošefokauld)Tajna mog uspeha kod žena je jednostavna: ljubio sam ih. A žene vole da se ljube. (Rubinštajn)Tek dah žene učini te čovekom. (Misle)Telefon je smrtonosno oružje u rukama besposlene žene. (Munte)U današnje vreme žene i piće su toliko skupi da čoveku jedva ostane koja para za zabavu. (Kišon)18U ljubavi postoje tri vrste žena: kojima se ženimo, koje volimo i koje plaćamo. A to može da bude isto, ali obrnutim redom: počne se sa plaćanjem, pa je onda volimo i na kraju se oženimo njome. (Kazancakis)U ostalim revolucijama možeš da budeš revolucionar doživotno. U seksualnoj samo neko vreme. (Bulatović)U višem smislu reci život muškarca je slava, a život žene ljubav. (Balzak)U ženi je suviše dugo bio skriven i rob i tiranin. Zato žena još nije sposobna za prijateljstvo, već poznaje samo ljubav. (Lagerlef)Udvaranje je kolonjska voda. Treba je mirisati, ali ne i popiti. (Resler)Udvarati se znači pratiti jednu ženu sve dok vas ona ne zgrabi. (Gitri)Usedelica je žena koja čeka — i ne dočeka. (Vajld)Uvek je isto: Najpre se neka žena ima u srcu, zatim u ruci, pa na kolenima i najzad — na vratu. (Bus)Uzmite ženu koja ne veruje u ono što voli. (Valeri)Većina poštenih žena predstavlja skriveno blago, koje je sigurno samo zato što ga niko ne traži. (Džerom Džerom)Verna žena je ona koja se okomi samo na jednog muškarca. (Belmondo)Vernost apsolutno postoji. To se najbolje vidi po onim ženama koje su verne: izgledaju tako iskreno nesrećne. (Vajld)Vernost vam je kao svrab; pritom vam još zabranjuju da se češete. (Bernar)Volim lepe žene... i one koje misle da su lepe. (Kej)19

Volim muškarce s budućnošću i žene sa prošlošću. (Vajld)Volim toplu ženu i hladnu kafu. I jedno i drugo vam omogućuje da dobijete u vremenu. (Ševalije)Za muškarce je zlatni vek bio ono vreme kad još nisu bili u modi zlatni ukrasi. (Zošćenko)Za muškarce ništa nije nemoguće, samo ako im pođe za rukom da to ne mogu sami da učine. (Fonda, Dž.)Za procenu jednog čoveka i pogotovu jednog društva presudno je gde se u njemu na skali važnosti nalazi i koliko mesta zauzima potreba za čulnim, naročito erotskim uživanjima. Zašto je to tako, vrlo je teško objasniti, ali sigurno je da je tako. (Andrić)Za žene je kompliment sam način na koji ih lažemo. (Mastrojani)Zaljubljena žena je ropkinja koja svome gospodaru dozvoljava da nosi okove. (Saki)Zaljubljena žena ne plaši se pakla, a ne želi raj. (Frans) Zatvori usta, otvori oči! Ćuti i gledaj. (Latinska poslovica)Zlato proveravamo vatrom, ženu zlatom, a muškarca ženom. (Pitagora)Žena je jedini stvor koji ume i da plače i da se smeje zbog istog razloga, a često i istovremeno. (Molijer)Žena je kamen spoticanja za karijeru jednog čoveka. (Tolstoj)Žena je kao sena: ako trčiš za njom izmiče se, ako trčiš pred njom trči za tobom. (Gruzijska narodna poslovica)Žena je kraljica sveta i ropkinja želja. (Balzak)Žena je muškarcu jednaka samo u tome, da svoj život neprestano daruje, kao što je život muškarca neprestano delovanje. (Balzak)20Žena je plemenitija od muškarca i ne osvrće se, kao on, samo na spoljašnju lepotu. (Pirandelo)Žena je u stanju da danima živi od jednog jedinog komplimenta. (Morgan)Žena je zagonetka čije se rešenje zove materinstvo. (Niče)Žena je zatvorena knjiga, kažu neki i u pravu su samo utoliko što ni iz jedne nećeš doznati koje je godine izdana. (Ginis)Žena koja donese miraz vlada mužem. (Latinska poslovica)Žena koja je voljena i koja voli srećna je i ne želi ništa drugo. Muškarac koji je voljen i koji voli još uvek želi i neke druge stvari. (Kurtlen)Žena koja se dosađuje ne vredi ni upola toliko koliko žena kojoj muškarci dosađuju. (Tejlor)Žene nikada ne vide ono što činimo za njih; uvek vide samo ono što ne činimo. (Kurteline)Žena mora da zna da ćuti. Brak bez ćutanja je kao automobil bez kočnica. (Aznavur)Žena može da se izleći od svake izmišljene bolesti, ako joj se kaže da je to znak starosti. (Palači)Žena nikad neće pretpostaviti da možda nije bila u pravu. Ona samo veruje kako nije uspela da se dovoljno jasno izrazi. (Ulman)Žena ostaje bez reci samo kad se ljubi. (O' Henri)Žena sa prošlošću i muškarac sa budućnošću nisu ni malo loša kombinacija. (Fonda, Dž.)Žena se zamori da bude čoveku prijatelj. (Andrić)

Žena treba da čuva telo kao blago, ako želi da se muškarac oseti kao kopač zlata. (Forman)21Žena treba da ti bude sluga, a ne gospodar. (Ibn Zafar)Žena treba da zahvali bogu što njen muž ima mane. Muž bez mana je opasan posmatrač. (Heltaji)Žena vidi duboko, čovek daleko, čoveku je srce — svet, ženi je svet — srce. (Nesin)Žena vidi duboko, muškarac daleko. (Grabe)Žena vrlo lako može da zavadi prijatelje, ali njoj je gotovo nemoguće da jednom zavađene ponovo izmiri. (Ditrih)VŽenama se s poljupcima događa ono što i muškarcima sa čašama vina: jedna, pa još jedna — dok ne podlegnemo. (Pitigrili)Žene igraju šah slabije od muškaraca zato što treba pet sati ću tati. (Smislov)Žene imaju specijalni kutak u svom pamćenju koji je rezer-visan za grehove što ih nikad nisu počinile. (Lagerlef)Žene intelektualke^ su kao tesne cipele: jedva čekamo da ih se otarasimo. (Čaplin)Žene koje imaju malo draži često imaju najviše vrlina. (Pikaso)Žene kojima je ljubav sve, uvek su nevine. (Zilahi) Žene misle kao kraljevi, da im sve dugujemo. (Balzak)Žene mogu da pruže onoliko prijateljstva koliko pozajme od ljubavi. (Spinoza)Žene nas vole zbog naših nedostataka. Ako ih imamo dovoljno one će nam sve oprostiti, osim našeg intelekta. (Vajld)Žene naviknute da misle jesu žene na koje se obično ne misli. (Šo)22Žene nikad ne mogu da postignu tako značajne uspehe u životu kao muškarci, jer one nemaju pored sebe suprugu koja će ih posavetovati. (Mek Lejn)Žene nisu nikada tako jake kao onda kada se naoružavaju vlastitim slabostima. (Defo)Žene nisu stvorene da bi bile shvaćene, već da bi bile voljene. (Parker)Žene se ne udešavaju toliko za muškarce koliko protiv žena. (Goldoni)Žene su kao generali: Njih se ne tiče koliko je poraza koštala jedna pobeda. (Mirabo)Žene su kao vetrokazi: prestanu se vrteti tek kad zarđaju. (Volter)Žene su mnogo razumnije od muškaraca. Muškarci dopuštaju da ih obuzmu ambicije, moć i bogatstvo, dok žene znaju da za njih nije važno šta rade, nego ono što jesu. (Borhes)Žene su najveći paradoks mog života. Tek kad me napuste, postaju mi dobri prijatelji. (Runi)Žene su pobeda materije nad umom, a muškarci pobeda uma nad moralom. (Oskar Vajld)Žene su sposobnije da okaju svoj greh, pa su zato i sposobnije da greše. (Bak)Žene su suviše slabe da ne bi zloupotrebile svoju slabost. (Ibn Zafar)Žene su u prednosti nad muškarcima: ukoliko ne mogu da dobiju ono što su naumile jer su previše pametne, dobi-će to ako budu glupe. {Jul Briner)Žene troše novac tako brzo kao da on izlazi iz mode. (Buhvald)23

Žene su voće. Ima kajsija, ananasa i lešnika. Nekorisno je slediti: to je jasno. Početnik se ne može odlučiti da ubere od samo jedne vrste. On želi da prepozna samoga sebe u raznolikosti vrsta. (Valeri)Žene treba da su kao cveće ladoleža — lepe i skromne, ali ipak ne treba da su kao ladolež koji se uvija oko svake grane. (Puji)Žene uglavnom slabije posluju od muškaraca. To je zbog toga što nemaju žene za savetnike. (Fonda, Dž.)Žene vole koliko mogu, muškarci koliko žele. (Graf)Žene vole pobednike: zato i dopuštaju da ih osvoje. (Novalis)Ženu možete voleti, možete patiti zbog nje ili je pretočiti u književnost. (Darel)Život žene je prazan ako ga ne ispunjava ljubav. (Ston)Život žene se vrti oko muža i deteta. Ima muža i dete, a ipak nisu jedno u njenom životu. Sama nosi odgovornost za dvoje. (Habe)LJUBAV / BRAKLjubav je vatra. Ali, hoće li vam zagrejati srce ili zapaliti kuću, nikada unapred ne možete znati. (Kraford, Dž.)11. Bračna veza nije zakonito izvinjenje protiv ljubavi.12. Ko ne ume da čuva tajne, ne ume da voli.13. Niko se ne može predati dvema ljubavima.14. Ljubav može uvek da raste ili da se smanjuje.15. Nema slasti u onome što jedan od ljubavnika silom uzima drugom.16. Muškarac obično voli u punoj zrelosti.17. Jednom od ljubavnika se propisuje da po smrti drugoga ostane udov dve godine.18. Niko bez vrlo opravdanog razloga ne srne biti lišen svog prava na ljubav.19. Niko ne može voleti ako nije uveren u ljubav (ako nema nade da bude voljen).10. Tvrdičluk obično tera ljubav iz kuće.11. Ne treba voleti onu koju čovek, iz sramote, ne bi hteo za ženu.12. Prava ljubav žudi samo za milovanjem one koju voli.13. Razglašena ljubav retko traje.14. Suviše lak uspeh brzo oduzima draž ljubavi; prepreke joj daju vrednost.15. Svaka osoba koja voli, bledi pri pogledu na voljeno stvorenje.16. Covek uzdrhti kad iznenada ugleda voljeno stvorenje.17. Nova ljubav isteruje staru.18. Jedino zasluga čini dostojnim ljubavi."• Ljubav koja se gasi brzo iščezne, a retko oživi. °- Zaljubljeni je uvek bojažljiv.Zbog prave ljubomore, ljubavna naklonost uvek raste.(Zakonik o ljubavi, XII vek)27A onda dođe trenutak kada vam je dosadno. To je pravo vre-me za seks. (H. Dž. Vels)Ako ljubiš, niko ti ne može ništa. (Cezar) Ako se bojiš usamljenosti, ne ženi se. (Čehov)Ako si čovek — vodi ljubav, ako si cvet — budi mimoza (Igo)Ako smem da dam savet muškoj polovini čovečanstva — a to je ujedno i ono najpametnije što se može reći o bračnim putovanjima: uvek povedite suprugu sa sobom. (Mi-keš)Ako žudite za ljubavlju, neka vam kao mamac posluži srce, a ne mozak. (Petefi)

Apstraktno čovek nekako i može voleti bližnjeg, ili čak neki put iz daleka, ali iz bliza skoro nikad. (Dostojevski)Bar jednom ne treba skrivati činjenice. Ljudski rod održavaju životinjski porivi. (Bertold Breht)Bez poštovanja nema ljubavi. (Kant)Bigamista je ličnost koja i druge greške čini više puta. (Selers).Biti Francuz u ljubavi znači — prevaliti pola puta. (Prever)Bojati se ljubavi znači bojati se života, a oni koji ga se boje već su tri puta mrtvi. (Rasel)Bojimo se samo onoga što volimo. (Tolstoj)Bolje je voleti i izgubiti, nego uopšte nikad ne voleti. (Bernar, S.)Bračna ljubav stvara čovečanstvo; prijateljska ga usavršava; ali razuzdana ljubav kvari ga i ponižava. (Bacon)Brak bez dece je dan bez sunca. (Latinska poslovica) 28Brak iz računa je zajednica ljudi koji nikada ne mogu da računaju jedno na drugo. (O'Henri)Brak je dvostruka zaprega koja vuče život. Nažalost, gotovo uvek isto kao i sa konjskom zapregom: jedan vuče, a drugi — dozvoljava da ga vuku. (Gitri)Brak je grob ljubavi, a žena je krst nad njim. (Safir)Brak je jedina stvarno uspela osveta boga ljudima. (Alen D.)Brak je međusobno pljačkanje slobode uz obostranu sauče-sničku saglasnost. (Vajld)Brak je nalik je ratu: lako ga je otpočeti, ali teško okončati. (Menken)Brak je nalik na pečurku; da li je dobra ili otrovna primetiš tek kad je kasno. (Servantes)Brak je napor koji muškarac čini da bi ostao sa jednom ženom. (Zeraldi)Brak je nešto zbog čega se čovek uvek kaje, bilo da ga sklopi ili ne sklopi. (Sokrat)Brak je potreba da čovek pobegne od samog sebe. (Bodler)Brak je sličan smrti: malo ih je koji stupaju u nj pripremljeni. (Tomazeo)Brak je u izvesnim slučajevima strahovita zabluda s jedne strane, a strahovita prevara, s druge. (Andrić)Brak je zato toliko omiljen jer spaja maksimum iskušenja i maksimum prilika. (Nestroj)"fak se mora neprekidno boriti sa zveri koja sve proždire — navikom. (Balzak)Budite uvereni da za sve što volite morate da platite određenu cenu. (Kristi, A.)29Čak i kada spavaju na istom jastuku, muž i žena različito sanjanju. (Narodna poslovica)Čovek kome se niko ne sviđa mnogo je nesrećniji od onoga koji se nikome ne sviđa. (Mirabo)Čovek prvo mora da oseti ljubav da bi spoznao pravo prijateljstvo. (Šamfor)Čovek stupa u brak zato što je nerazuman, razvodi se zato što nema strpljenja i ponovo stupa u brak zato što je zaboravan. (Fernandel)Čudna stvar: prvi znak istinske ljubavi u mladića je stidlji-vost, a u devojke smelost. (Igo)Da bi se sačuvala knjiga, potrebne su korice. Isto važi i za žene. Muževi koji shvataju ovu mudrost, ukoričavaju svoje žene u krzno. (Parker)Dobre porodice su uglavnom lošije od drugih. (Houp) Dok je ljubav šlepa — nema povoda za razvod. (Lenč)Flertovati bez dubljih namera isto je, otprilike, kao planirati putovanje, a nemati prevoz. (Mastrojani)

Greh u teološkim naukama, zabranjen odnos u sudskoj praksi i pojam za koji filozofi nikako da nađu vremena. (Karl Kraus)I pahuljica može da izbrusi belutak, ako je vodi ruka ljubavi. (Kronin)Idealan muž je čovek o kakvom sve žene sanjaju da ga imaju, u stvarnosti ga nema ni jedna. (Manjani)Idealan muž je onaj koji ne pije, ne karta se, ne okreće se za drugim ženama, ne prepire se i — nema ga. (Ditrih)Imati sažaljenja prema panteru isto je što i biti nepravedan prema ovcama. (Bromfild)30Igra u kojoj oba igrača stalno varaju. (Džulija Vord Hau)Istinski volimo samo one^koje volimo čak i u njihovoj nemoći i njihovoj bedi. Čuvati, opraštati, tešiti, to je sva umetnost ljubavi. (Frans)Iz ličnog iskustva sam naučio da ono što drži ovaj svet na okupu, to je samo seks. (Henri Miler)Jadna je ljubav, ako je ne prati mašta. (Graf)Jako voleti mogu samo oni koji znaju i jako mrzeti. (Cesarec)Jedini način da ljubav čoveku ne smeta jeste da se oženi. (Tolstoj)Kad bi mogao učiniti da me se ljudi boje, radije bih učinio da me vole, (Nobel)Kad čovek zna zašto voli, onda ne voli. (Jesenski)Kad jednoj ljubavi dođe kraj, slabići kukaju, energični sme-sta pronađu novu ljubav, a pametni su je već odavno imali u rezervi. (Vajld)Kad ljubav hoće da govori, razum mora da ćuti. (Spinoza)Kad neko nema ono što voli, onda mora da voli ono što ima. (Zola)Kad poljubac mnogo govori, onda se sigurno ne radi o prvom izdanju. (Houp)Kad se otkrije ubistvo supružnika, prva osoba na koju se posumnja je drugi supružnik: to mnogo govori o tome šta svet misli o porodici. (Orvel)Kad siromaštvo uđe kroz vrata, ljubav izađe kroz prozor. (Narodna poslovica)aa vam prođe medeni mesec, drage moje, nemojte pokušavati da muža zadržite ljubomorom: moglo bi se dogo-dlti i da uspete. (Gardner, A.)31Kada se voli — ni odsutnost, ni vreme ne predstavljaju ništa. (Dikens)Kao boginje — sve je gora što se kasnije pojavi. (Džerold)Ko bi mogao da odredi granice gde slast prelazi u bol, a gde je bol još uvek slast? (Balzak)Ko ima ženu i decu, dao je taoce sudbini, jer su oni prepreka velikim poduhvatima, bilo u dobru ili u zlu. (Emerson)Ko se još nije oženio, nije, zapravo, napravio nijednu veću grešku. (Ginis)Ko voli, tih je. Odzvanja samo prazna posuda. (Šekspir) Krijemo ljubav, tako je i ugušimo. (Selimović)Laka slutnja kod ljubavnika — kobne sumnje u voljeno stvorenje. (Stendal)Laž obično ubija prijateljstvo, a istina ljubav. (Servantes) Ljubav daje krila, ali ih i potkresuje. (Cehov) Ljubav i kašalj ne mogu se sakriti. (Herbert)Ljubav i rat potpuno su isto jer su lukavstvo i politika dozvoljeni i u jednom i u drugom slučaju. (Servantes)Ljubav ima dve pratilje: Dobrotu i Strpljivost. (Dante)

Ljubav iz sujete, ona ljubav, kad ogromna većina ljudi, naročito u Francuskoj, želi i ima ženu po modi, kao što se želi i ima lep konj, kao stvar potrebna luksuzu mladog čoveka. (Stendal)Ljubav je besmrtno i beskonačno žarište u nama, koje ništa ne može ograničiti i ništa ugasiti. (Igo)Ljubav je divan cvet koji treba ubrati na ivici strašnog ponora. (Maskanji)Ljubav je fizika, a brak hernija. (Dima, sin) 32• bav je divan cvet koji treba ubrati na ivici strašnog pono-J ra. (Maskanji) Ljubav je izvod iz strasti. (Man)Liubav je jedina strast koja ne priznaje ni prošlost ni budućnost. (Balzak)Ljubav je jedina strast koja ne trpi prošlost, ni budućnost. (Balzak)Ljubav je kao groznica: rađa se i nestaje a da čovekova volja pri tome nema nikakvog udela. (Stendal)Ljubav je kao supa: prve kašike su suviše vrele, poslednje suviše hladne. (Marijani)Ljubav je kao zarazna bolest: što je se čovek više boji, to joj je više izložen. (Dekobra)Ljubav je kao zauške, što ih kasnije dobiješ, to je opasnije. (Vels)Ljubav je najplemenitija slabost uma. (Drajden)Ljubav je odgovor, međutim, dok čekate odgovor, seks može da vam predloži još mnoga zanimljiva pitanja. (Vudi Alen)Ljubav je okean osećanja potpuno okružen fmansijskim izdacima. (Rotšild)Ljubav je poslastica čiji je sok sladak, ali je testo gorko. (Prever)Ljubav je samo krik pobune protiv praznine života. (Bataj)Ljubav je šlepa, ali je u zemlji ljubavi i najtamnija noć obasjana suncem. (Saikaku)Ljubav se hrani nadanjem. (Lao Će) jubav je štapić za šetnju, prijateljstvo je batina za put. (Gete)33Ljubav je šlepa; prijateljstvo se trudi da ne vidi ništa. (Bizmark)Ljubav je stvar osećanja, a ne volje. Ne mogu voleti zato što hoću, a još manje zato što moram, stoga je obavezna ljubav glupost. (Kant)Ljubav je u stanju da za jiednu noć sagradi Kineski zid. (Mofo)Ljubav je uvek početak znanja, kao što je vatra početak sve-tla. (Lagerlef)Ljubav je vatra. Ali, hoće H vam zagrejati srce ili zapaliti kuću, nikada unapred ne možete znati. (Kraford, Dž.)Ljubav je vatreni zaborav svega drugog. (Igo)Ljubav je život žene, a epizoda u životu muškarca. (Žan Pol)Ljubav koja doziva ljubav često čuje tek vlastitu jeku. (Amiel — Lapeyre)Ljubav mladića dolazi iz punog srca, a ljubav zrelog čoveka često je posledica punog stomaka. (Rable)Ljubav na usta ulazi. (Narodna poslovica) Ljubav ne mudruje, a kad mudruje, više nije ljubav. (Bajron) Ljubav ne poznaje srednji put: upropasti ili spase. (Igo) Ljubav ne traje dugo, ako ukloniš svađe. (Latinska poslovica) Ljubav nema godina. On.a se uvek rađa. (Paskal)Ljubav se rađa iz vere, žiivi od nade, a umire od milostinje. (Monteskje)Ljubav! Ta reč mi zvuči t:ako čudesno da mislim da, sve što izvire iz ljubavi mora Ibiti isto tako čudesno. (Dante)Ljubav žene napisana je na vodi, vernost njena ucrtana je upesku! (Iton)

34. , jtj a ne biti ljubljen isto je kao odazvati se a da te niko JUnije zvao. (Italijanska poslovica)Ljubomora se uvek rađa sa ljubavlju, ali i ne umire uvek sa njom. (Šopenhauer)Ljudi koje najviše razdiru strasti, najviše mogu i da uživaju u životnim slastima. (Kafka)Ljudi se najviše muče zbog hleba i ljubavi. (Japanska poslovica)Miraz je začin koji nam pomaže da progutamo ribu zajedno sa kostima. (Mrožek)Mnogi brakovi su smrtna kazna čije izvršenje traje godinama. (Strindberg)Mržnja je naličje ljubavi... (Pavletić)Mudra žena na vreme nauči da se divi svome mužu. (Hilšer)Muzika je uvek bila hrana ljubavi, a. ljubav je hrana za muziku. (Mocart)Muzika svadbene povorke uvek me podseća na muziku vojnika koji ide u rat. (Hajne)Na početku ljubavi ljubavnici govore o budućnosti. Kad je ljubav na izmaku, govore o prošlosti. (Sand)Na svetu ne postoji ništa lepše nego što je ljubav udate žene. Nažalost, oženjeni muškarci takvu ljubav nikad ne sreću. (Šo)Najopasniji sprud u životu umetnika je njegova ženidba, naročito ako je to takozvana »srećna ženidba. (Fojerbah)ajuverljivija konstatacija osećaja prema ženi koju volim: "•Izmislim na te — i to dušu blaži, no tu na zemlji, tebi sličnih nema, pa i kad bi se našla — izabrana lepotom, darom i delima slavna — Ta tebi ipak ne bi bila ravna... (Leopardi)35Ne, ja tako vatreno ne ljubim,lepota tvoja ne blista za mene,u tebi svoje prošle patnje ljubimi mlade svoje dane izgubljene. (Ljermontov)Ne znam tačno da li se u životu mogu voleti dve žene, ali sam siguran da se ne mogu voleti dve domovine. (Stendal)Neko je rekao da je ljubav san. Po svoj prilici, to je onaj koji je tvrdio da snovima ne treba verovati. (Heltaji)Nekoga potpuno imati najbolje je; ako to nije moguće, tada je najbolje da ga potpuno izgubimo. (Tagore)Nema efikasnijeg kozmetičkog preparata od ljubavi. (Belmondo)Nema gore nesreće u ljubavi nego što je smrt mašte. (Meredit)Nema ničeg komičnijeg od oženjenog filozofa. (Niče)Nema stvorenja bez ljubavi, ni prave ljubavi bez ljubomore, ni ljubomore bez varanja, ni varanja bez razloga. (Mom)Nema te poezije koja bi mogla da se vine do onih visina do kojih dopire ljubav. (Tagore)Nemoj se venčavati radi novca. Uvek možeš jeftinije da ga pozajmiš. (Gabor)Nesrećne brakove ne stvara nedostatak ljubavi, nego nedostatak prijateljstva. (Karlajl)Nesuglasice u braku najčešće počinju kad žena previše govori, a muž premalo sluša. (Tuvim)Nije teško zaljubiti se. Teško je umeti to reći. (Prever)Nikada se zaljubljeno srce ne može naučiti radosti odmora, dokle god ga ljubav drži u svojim šakama. (Arapska izreka)36

ne bi lepše bilo od saznanja da smo voljene, kad nas o ne bi izlagalo riziku da se i same zaljubimo. (Sagan)Ništa ne može sprečiti da jednu ženu vole dva čoveka, a jednog čoveka dve žene. (Stendal)Ništa nije zanimljivo kao strast, zato što je sve u njoj nepredviđeno i zato što je onaj koji u njoj učestvuje njena žrtva. Ništa nije tako plitko kao ljubav — ukus, u kojoj se sve računa, kao u svim prozaičnim poslovima života. (Stendal)Njene su misli ptice, a senka uspomene, još najdivnija sen-ka oblaka koji beže, evo ljubavne senke između nje i mene, i teža od mog tela ta senka po njoj leže. (Petrović, R.)Obazriv čovek nema nikad poverenja. Zbog toga je veliki broj ljubavnika koji varaju. Dame koje obožavaoci mole, puštaju ove dugo da uzdišu, njih koji nikad nisu bili lažni u životu. Ali cenu blaga koje one najzad daju, poznaje samo srce koje ga uživa; što se više kupuje, ono je uz-višenije: zgoditak ljubavi ne vredi onoliko koliko košta. (Stendal)Onaj ko te u suze tera, taj te i voli. (Mirabo)Onaj koji može da bira između pameti i lepote, neka za damu izabere lepu, a za suprugu pametnu ženu. (London)Ono što je najlepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je zlo u nama iščezava, a ono što je dobro ustrostruči se. (An-drić)t~\ Vženjeni genije je jalovi genije. On mora da bira: hoće li potomstvu da ostavi velika dela, ili decu. (Ten)oaica je kao država koja vlast zasniva na dosadi, pristoj-1 i strahu da ćemo umreti sami u kući. (Longanezi)37Porodica može da se zamisli kao pauk, cvet, grob, zatvor, za-mak. (Lejng)Porodični život, kako ga mi shvatamo, prirodan je isto toliko koliko i kavez za kakadua. (Šo)Posle ljubavi nema drugog osim smrti. (Zola)Postoje dva načina na koja je moguće voleti čoveka: moralno i fizički. (Markiz de Sad)Prava bračna sreća sastoji se u veštini biti srećan udvoje isto onoliko koliko se to može biti sam. (Golsvorti)Prava ljubav je kao pojava duhova: svako o njima govori, ali ih je malo ljudi videlo. (La Rošfuko)Prava ljubav je plod unutrašnje snage bića a obuhvata brigu, poštovanje, odgovornost i znanje. (From)Privremeno ludilo koje se može izlečiti — brakom ili odstranjivanjem uzroka koji je pacijenta doveo u stanje bolesti. (Birs)Proizvod navike je brak i ništa drugo. (Lukrecije)Propali brak je onaj u kome žena provodi u kuhinji isto onoliko vremena koliko je pre udaje provodila pred ogledalom. (Tuholski)Prva ljubav je opasna samo kada je i poslednja. (Nušić) Prva ljubav je veoma velika i veoma mala. (Igo) Prvi uzdah ljubavi je poslednji uzdah mudrosti. (Lagerlef) Raditi i ljubiti, sve drugo nema smisla. (Danojlić)Razmena mišljenja je neophodan uslov za svaku ljubav, svako prijateljstvo i svaki pravi dijalog. (Borhes)

Razonoda dokonih ili dokonost poslovnih ljudi. (Liton) 38Razum me nije ničemu naučio: sve što znam dalo mi je, otkrilo mi je srce. (Tolstoj)Razvesti se samo zbog toga što ga više ne voliš isto je tako glupo kao i udati se za njega samo zato što ga voliš. (Ga-bor)Samo se voli i mrzi bez razloga. (Renar)Seks je u Americi opsesija, a u ostalim delovima sveta — činjenica. (Marlen Ditrih)Srce je bogatstvo koje se ne prodaje i ne kupuje, već se poklanja. (Bernar, S.)Srećan brak i danas sačinjavaju troje. Muž, žena i televizor. (Buhvald)Srećno oženjen je tek onaj čovek koji razume svaku reč koju njegova žena nije rekla. (Hičkok)Srne su baš kao i jeleni sposobne za izlete u vanbračnoj šumi. (Pitigrili)Što duže se ko opire, tim silnija je zatim želja za ljubavlju. (Balzak)Sumnja i ljubomora koja iz nje proizilazi povećavaju ljubavnu naklonost. (Stendal)Supružnici žive duže nego samci. Ali to je za njih kazna. (Houp)Suviše preterana navika da se uživa sprečava rađanje ljubavi. (Stendal)Svaka ljubav prolazi, a neslaganje ostaje zauvek. (Dostojev-ski)Svaka prava strast misli samo na sebe. (Stendal)Sve što se iz ljubavi rodi zasnovano je na dobru i zlu. (Niče)39Sve ukupno što čovek radi samo je priprema da se doživi ljubav. (Isidora Sekulić)Svete, kad umrem, sačuvaj u svojoj tišini samo jednu reč za mene: „Voleo sam". (Tagore)Svi mi iskorišćavamo jedni druge i to nazivamo ljubavlju. Nemogućnost da se međusobno iskorišćavamo nazivamo — mržnjom. (Vilijams)Svi smo mi rezultat ljubavi i zanosa. (Bajron)U bračnom ugovoru moralo bi biti rečeno: obavezujemo se da ćemo se odreći poslednje reci. (Habe)U drugoj ljubavi se čovek oseća kao da ponavlja razred. Poznaje sve predmete, a ipak nije uveren da će obaviti ispit. (Nušić)U ljubavi iskustvo ne vredi: ako bi vredelo, ljudi se ne bi zaljubljivali. (Kenije)U ljubavi je beg jedina pobeda. (Napoleon)U ljubavi se često sumnja u ono u šta se najviše veruje. U svakoj drugoj strasti čovek ne sumnja više u ono što je jednom dokazano. (Stendal)U ljubavi su privlačni samo počeci. Zašto se onda čudimo ljudima koji nalaze zadovoljstvo da češće počinju iznova? (Dankan)U ljubavi, kao i u religiji, sve počiva na osećanju i na vero-vanju u neverovatno. (Dučić, J.)U potrebnim stvarima jedinstvo, u neizvesnim sloboda, u svemu ljubav. (Latinska poslovica)U ratu je kao i u ljubavi — da bi se završio, treba da se vidi kraj. (Haksli)Umiljavaj se dami i ona će te odbiti, okreni joj leđa i tek tada će te voleti. (Labiš)U tišini noći često sam čeznula da čujetf1 %liHkoreči iju. bavi od jednog čoveka, mnogo više n^80|]a_au2i1jjjacja j hiljada ljudi. (Džudi Garland)Uopšte nije lako zadržati sopstvenog ^uz^zaatoje lakše usrećiti tuđeg. (Gabor)Upravljanje porodicom je samo malo n\ te|0 nego upravljanje kraljevstvom. (Montenj)Uvek sam pomalo sažaljevao čoveka koji пе^ ^ kao što bih sažaljevao čoveka kome je J\ oostala nepoznata. Šah, kao ljubav, kao muzika, i1™1^ :daljuc}e čini srećnim. (Taraš)

Večna ljubav je nemoguća, isto kao što nl |ni.icane može večito da gori. (Tolstoj)Velika ljubav proizilazi iz velikog saznaA)a'fjeenestvari, a ako je malo poznaješ, malo ćeš je, ili Je sfšt;e*c'eš moći voleti. (Leonardo da Vinči)Velike ljubavi su retke kao što su retka vei'<d«lek(Adler)Voleti i biti voljen znači osećati sunce & ^strrane, (Denev)Voleti ne znači biti srećan, već znači o»a l\ s^vojii patnju (Gogolj)Voli se samo jednom, jer je ljudsko svetca loja samo jednom prsne u sjaju prema nebu. ( b)0Volim ne samo da budem voljena, već i г\ ts a osoba kaže da me voli; kraljevstvo tišine u grot» J 'ov voljno veliko. (Meri En Evans)Volim te jer si mi dala ljubav. Volim \fi a\ ssimije ti dala. (Bodler)Za gurmane brak je meni u kome se desen!,u^iprepredjela. (Alen D.)4041Za razliku od mnogih mojih prijatelja, ja uopšte ne verujem u Frojdovu teoriju prema kojoj iza svakog čovečijeg postupka stoji seksualna pobuda. (Sartr)Zaljubljenici vide na svetu samo sebe, a zaboravljaju da ih vidi svet. (Platon)Zašto bi čovek morao voleti retko da bi mnogo voleo? (Kami)Zašto se neki ljudi ne žene? Zato što je brak tako važna stvar da nije suvišno razmišljati o njoj čitav jedan život. (Šopenhauer)Zbog prohujale ljubavi život je bogatiji. (Tagore)Želeo bih da sam knjiga koju najviše voliš i u krevetu čitaš i koja kad zaspiš ostane na tvojim grudima ... (Černov)Želim da volim i poštujem ono srce kome sam dopustila da bude gospodar moga. (Vivanti)Želja i ljubav su krila za velika dela. (Gete)Žena je moćna samo srazmerno nesreći kojom može da kazni svog ljubavnika; a kada je čovek samo sujetan, svaka žena je korisna, a nijedna nije neophodna; laskavi uspeh sastoji se u tome da se žena osvoji, a ne da se zadrži. (Stendal)Ženiti se mlad — prerano je, a star — prekasno. (Karadzic)Ženiti se, znači svoja prava prepoloviti, a dužnosti udvostručiti. (Šopenhauer)MLADOST / STAROSTNikada nisam upoznao neku osobu koja je poživela 110 ili više godina i ostala upamćena po bilo čemu drugom. (Džoš Bilings)42Bolje je i prokockati svoju mladost, nego ne učiniti s njom baš ništa. (Kami)Četrdeset godina je starost za mlade ljude, pedeset je mladost za starce. (Solohov)Čovek je mlad sve dotle dokle god je spreman da se prevari u računu. (Kesel)Čovek koji posle četrdesete ne postane mizantrop, nije nikad voleo ljude. (Istrati)Čovek ne može da učini ništa protiv toga što stari, ali se mora svim silama boriti da ne zastari. (Mom)Čovek nije reka pa da se ne osvrće za sobom. (Servantes)Čovek nije žalostan zato što je star, već zato što više nije mlad. (Drajzer)Čovek primećuje da je ostario kad utvrdi da su svece bile skuplje od rođendanskog kolača. (Alen, D.)Čovek stiže u najbolje godine kada su dobre već prošle. (Ka-zancakis)

Da je ćutanje snaga a pričljivost slabost, vidi se i po tome što starci i deca vole da pričaju. (Andrić)Divna mladost uvek je verovala, a i danas veruje, da je lako pokrenuti svijet. (Panzini)45Dok je mlad, svako veruje da je svet počeo da postoji tek kad se on rodio i da sve, zapravo, postoji samo njega radi. (Gete)Dok sam bio dečak i mladić, imao sam veliku potrebu da drugima govorim mnogo o sebi. Niko nije hteo da me sluša. I to me je mučilo. Sad, kad sam zašao u godine, svi traže od mene da im govorim o sebi. A ja ne mogu reci da kažem. I to me muči. (Andrić)Dok si mlad, uživaš, a kad toga postaneš svestan, već si star. (Renar)Došao sam na taj svet, i je li on time dobio štogod? Otići ću, i hoće li se time izmeniti štogod? O, kada bi neko mogao sad reći, zašto li sam ovde, Ja, koji iz prašine dođoh i koji se u prašinu vraćam.(Omar Hajam)Ipak se svako pojedinačno znanje stiče zahvaljujući prethodnim znanjima. (Aristotel)Iskustvo je isto toliko korisno koliko i srećka posle izvlačenja. (Nesin)Iskustvo je vezano za strašne stvari. (Breht) Iskustvo je zbir naših razočarenja. (Bak)Isti taj mjesec vidio sam na nebu prije mnogo godina. Ali godine su prošle, a ja mu se noćas iznova divim. Shvatio sam: godine prolaze, a mjesec uvijek ostaje na istom mjestu. (Anmunen)Kad bi mladost imala filosofiju staraca, ne bi bilo na svetu ni jednog sunčanog dana. (Dučić)Kad bih imao i sto godina, moj najbolji dan uvek bi bio sutra. (Neruda)Kada ljudi pod starost postanu smerni, to oni Bogu prinose žrtve, a te žrtve su đavolji ostaci. (Dž. Svift)46Lepo je biti star. Jer je đavolski bilo - biti mlađ. (Sodeberg)Mi nikad ne živimo, mi očekujemo da ćemo žrveti. (Lafonten)Mi se upinjemo da poboljšamo stanje stvari ka_ko bi potomstvo bilo srećnije, apOtomstvo će, kao i obično, kazati: „U prošlosti je bilo bolje, sadašnjost je gora od prošlosti." (Čehov)Mlad čovek bez nadarenosti je star čovek. (Re nar)Mladi bi hteli da buduvemi, alijie mogu. Starci bi hteli da budu neverni, ali ne mogu. (Sevalije)Mladost je bogatstvo koje se može imati u svako doba, čak i onda kad smo mladi. (Goldoni)Mladost je uvek jača u poricanju nego u razrađivanju pozitivnih ideja. Sigurnija je kad je reč o ne nego da. (Petefi)Mladost je pre svega nep^vedna. Ne misli o groblju. Ne voli da pamti. Mladost je sebična. Smišlja sutra. (Cosić)Mladost je srećna, jer za nju postoji budućnost. (Gogolj)Mladost je srećno doba « kome čovek, počirvje da veruje u sebe, a još nije prestao da veruje drugima . (Kazancakis)Mladost prezire posledice i u tome je njena snaga. (Kesel)Mladosti se priznaj ev da pametno radi obic-no onda kada oponaša starost. (Širr)ic)

Najgnusnija, ali i najčeš^ i najstarija nezahwalnost je nezahvalnost dece prema roditeljima. (Balzak)0Najteži teret je teret usp°mena> valjda zbog *oga što starci i oni koji imaju mnogo uspomena koračajui veoma sporo i izgledaju veoma pogrdno. (Mopasan)Neka život bude lep poput letnJih ruža< a SI~*irt poput jesenjeg lišća. (Tagore)47Nekad sam se strašno plašio ^itarosti, ne zato što ću ostari-ti, već zato što neću moći «da radim sve što želim. Sad, kad sam ostario nalazim da- mnoge stvari ne želim da radim. (Hauptman, G.)Nikad ne treba previše misliti :ria budućnost: ona ionako dolazi odviše rano. (Ajnštajn)Nikada nisam upoznao neku oosobu koja je poživela 110 ili više godina i ostala uparru<ena po bilo čemu drugom. (Džoš Bilings)Niko nije toliko star da ne bi rmogao živeti još godinu dana. (Ciceron)Ništa nije žalosnije od starca-« opterećenog godinama koji sem svoje starosti nema drugog dokaza da je živeo. (Se-neka)Od mladosti tetošeni srećom* i njenim darovima imamo koliko nam je potrebno, a rmislimo da još ništa nemamo. (Gete)Penzionisanje ubija više ljudi rnego rad. Mislim da je to zato što veliki deo životne snag*e nestaje kada život počne da gubi svoju pravu svrhu. (St: ajnbek)Poezija ima više karakter mlaciosti, a filozofija starosti. (Sopenhauer)Pogrešku da smo premladi mc^žemo polako tek s godinama ispraviti! (Hajberg)Pravo zdravlje duha sastoji se ~u potpunoj sposobnosti seca-nja. (Sopenhauer)Rad krepi mladost, veseli starcost, krasi sreću, a nesreći pruža utehu. (Ciceron)Razvaline ne shvatamo pre ne -;g° što i sami to postanemo. (Hajne)48ghvatićeš da si mator kada svećice na torti budu skuplje od same torte. (Houp)5naga i lepota odlike su mladosti, dok je razboritost cvet starosti. (Demokrit)Sredovečni ste onda kada poznajete toliko mnogo ljudi da vas svaka nova osoba koju sretnete podseća na nekoga koga već znate. (Ogden Neš)Stara mačka nikad se ne opeče. (Lao Će)Starac je čovek koji je dovršio svoj ručak i gleda druge kako jedu. (Balzak)Starce ništa ne raduje kao dobar ručak, dobar kriminalni roman i dobra muzika. (Mom)Starci kad plaču, uvek plaču kao deca. (Ćosić, D.)Starci vole da daju dobre savete jer se tako teše što nisu u mogućnosti da budu loš primer. (La Rošfuko)Stariji veruje u sve, ljudi srednjih godina sumnjaju u sve, a mladi znaju sve. (Brando)Starost i nije tako loša ako imate u vidu šta joj je alternativa. (Moriš Ševalije)Starost je jedan vid samoće. (Borhes)Starost je jedino pravo i veliko siromaštvo. Nema beznade-žnije sirotinje, od one koja ima, a ne može da troši. (Ra-dović)Starost je najneočekivanije što čoveku može da se dogodi. (Lav Trocki)Starost je tiranin koji preteći smrtnom kaznom zabranjuje sve slasti mladosti. (La Rošfuko)Starost nas ne podetinji; izraz je loš — starost nas zatiče kao pravu decu još. (Gete)49Sviđa mi se vlast mladih, ali samo dok je učitelj u razredu. (Pirandelo)

Tako u svakom pojedincu na različit način nastaje životno iskustvo. Njegovu zajedničku podlogu čini uviđanje moći slučaja i trošnosti svega što imamo i volimo... Uviđanje stalne prisutnosti smrti koja svemoćno određuje za sve nas značenje i smisao života. (Diltaj)Tragedija života krije se u tome što suviše brzo postajemo stari, a prekasno — mudri. (Bendžamin Frenklin)U osamdesetoj znate sve. Ali, treba toga da se setite. (Džordž Barns)U osamnaestoj je godini i đavo lijep. (Japanska narodna poslovica)U starosti čovek se bolje čuva od nesreće, a u mladosti je bolje podnosi. (Šopenhauer)Učenje u starosti je pisanje u pesku; učenje u mladosti — klesanje u kamenu. (Kronin)Ujutru, čim se probudim, u novinama prvo pročitam čitu-Ije. Ako nema mog imena, onda ustajem. (Hari Heršfild)Za većinu ljudi život je kao ružno vreme: stanu i čekaju da prođe. (London)Zaborav je jedan od elemenata neophodnih u razvitku života. (Andrić)Živeti treba samo dotle dok još imamo posla u životu. A to je ponekad duže, a vrlo često kraće od radnog staža. (Radović)Život je suviše kratak da bi bio beznačajan. (Dizareli)DOBRO / ZLONišta nije samo po sebi ni dobro, ni loše, zavisi samo šta o njemu mislimo. (Šekspir)50Ako činite dobro, činite ga za sebe, ako činite zlo, činite ga sebi. (Gandi)Ako dugo žive skupa, životinje se zavole, a ljudi zamrze. (Kineska poslovica)Ako je kratko, dobro je dvostruko dobro, čak i zlo, ako ga je malo, nije tako zlo. (Molijer)Ako je važno u nečemu biti uzvišen, onda je to naročito potrebno u zlu. Ljudi pljuju na sitnog lopova, ali ne mogu da uskrate stanovito poštovanje velikom zločincu: dive se njegovoj hrabrosti, drhte od njegove okrutnosti. (Di-dro)Ako neko zlo zbog nečega mora postojati, onda učinimo ga bar što manje štetnim i škodljivim. (Pelagic)Ako želiš da uvrediš svog protivnika, hvali ga na sav glas zbog osobina koje mu nedostaju. (Čerčil).AP dok mi oko boljeg nastojimo, i samo dobro često pokvarimo. (Šekspir)Biti dobar znači biti u harmoniji sa samim sobom. Nesagla-snost vlada tamo gde je čovek primoran da bude u harmoniji sa drugima. (Vajld)Blato može da uprlja dijamante, ali ne može da ih pretvori u blato. (Tagore)53Čoveče, čoveče, bez imalo samilosti ne može se živeti... (Dostojevski)Čovek je često dobar samo zato što nema prilike da bude zao. (Petefi)Čovek koji je previše dobar za svet, često nije dobar za svoju porodicu. (Man)Čuvaj se mnogih ako se ne bojiš pojedinaca. (Latinska poslovica)Da biste birali između dva zla, morate da isprobate oba. (Fransoa Morijak)Da biste birali između dva zla, morate isprobati oba. (Morijak)Da je svet pun zla, tužbalica je stara koliko i istorija. (Kant) Da nema zlih ljudi, ne bi bilo dobrih advokata. (Dikens) Dobar čovek uvek ostaje početnik. (Latinska poslovica)Dobre odnose postižemo najbrže ako se ponašamo kao da ih več imamo. (Rasel)Dobro je svrha svakog postojanja i svakog kretanja, (Aristotel)Dobro je teško videti, a lako se pozna. (Narodna poslovica)

Dobro koje očekuje protivuslugu, nije dobro. (Narodna mudrost iz Kine)Dobročinstva su nam mila kad znamo da ih možemo uzvratiti, ali ako su suviše velika, tad se umesto ljubavi rađa mržnja. (Tacit)Dobročinstva treba urezati u bronzu, a nepravde po vazdu-hu. (Breht)Dobrota je mašina za pravljenje nezahvalnih. (Mrožek) 54Dobrota je mudrost, a možda i najviša mudrost. Ljudi nisu dobri samo zato što su mudri, nego su i mudri zato što su dobri. (Lorka)Hipohondar je čovek kome je dobro kad mu je zlo. (Čapek)Ima i sićušnih, psihički nezdravih ljudi sa bolesnom žudnjom da uživaju u patnjama svojih bližnjih. (Gorki)Jedini način da obavežemo ljude da govore dobro o nama je — da i činimo dobro. (Volter)Kad bi bog kažnjavao za svako učinjeno zlo ne bi na zemlji ostalo nijedno živo biće. (Selimović)Kad činimo dobro, potrebno je da ga činimo s radošću. (Talmud)Kad jednom priviknemo svoju savest da nešto primi kao „nužno zlo", to uskoro počinje sve više da nam izgleda kao nužno, a ve manje kao zlo. (Turgenjev)Kad se u zlu nađeš, ti ne čekaj da se velika dver raskrili, već umakni i na mala vrata. (Ivana Brlić-Mažuranić)Ko dobro čini, od njega svak još više dobra očekuje. (Andrić)Ko je pretrpeo neko zlo, može i da ga zaboravi, ali onaj koji ga je naneo, nikad ga ne zaboravi. (Amadu)Ko je pretrpeo neko zlo, može i da ga zaboravi, ali onaj koji ga je naneo, nikad ga ne zaboravi. (Amadu)Ko živi u dobru, a traži bolje, neka se ne žali kad ga snađe gore. (Konfučije)Koliko su nas muka stajala zla koja se nikada nisu dogodila.(Tomas Džeferson)Lončar zavidi lončaru, drvar drvaru. (Latinska poslovica) Loši ljudi daju najbolje savete. (Kristi)55Mržnja škodi zdravlju. (Dekart)Na zemlji bi se činilo manje zla kad se zlo ne bi moglo nikad činiti u ime dobra. (Petefi)Nagovoriti druge da čine dobro veće je dobro nego ga sam činiti. (Konfučije)Najopasniji ljudi su oni od kojih čovek ne namerava da se brani. (Balzak)Naravi nisu na isto brdo tkane, a bilo bi glupo nametnuti svima iste zakone srca. (Rolan)Naravno, više bih voleo raj — zbog klime. Samo, u paklu mora da je kudikamo prijatnije — zbog društva. (Bernar, T.)Ne dozvolimo da ponavljamo grešku i da verujemo da postoji totalno dobro i zlo. (Lao Će)Ne govorimo zlu o đavolu. On je, možda, izaslanik dragog boga. (Fernandel)Nekoliko dobrih ljudi čini uvek topli sobičak, i bez peći, krova i prozora. (Gotfrid Keler)Nema lepše slike nego videti dve glave na jednom jastuku. Lepo je čak i onda kad su se našle na jednom jastuku jer nisu imale drugi. Dobra je muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja. (Radović)Ni u snu se ne srne zaboraviti činiti dobro. (Kalderon)Nikad ne procenjuj čoveka dok ga ne vidiš kakav je u srdžbi. (Ostrovski)

Nikad ne srne čovek, niti narod, misliti daje došao kraj. Gubitak poseda lako nadoknadimo. Za druge gubitke nas uteši vreme. Samo jedno zlo je neizlečivo — ako narod digne ruke od sebe. (Gete)56Nikako ne mogu da odlučim: da li je čovek ukras sveta ili jedina greška prirode. (Zošćenko)Ništa nije samo po sebi ni dobro, ni loše, zavisi samo šta o njemu mislimo. (Šekspir)Oboje je zlo: i svima verovati, i nikome. (Latinska poslovica)Od straha su ljudi zli, podli i surovi, a od straha mogu biti i darežljivi, čak i dobri. (Andrič)Od uzvišenog do smešnog samo je jedan korak. (Horacije)Odluke se treba držati zato što je dobra, a ne zato što je do-neta. (La Rošfuko)Onaj koji učini dobro delo neka ćuti, onaj koji ga prima neka priča. (Seneka)Prodavcu je dovoljno jedno oko, kupcu nije dovoljno ni sto očiju. (Servantes)Prvi uslov ljudske dobrote jeste nešto voleti, a drugi nešto poštovati. (Džordž Eliot)Samo onaj ko ima snage da bude zao zaslužuje da ga hvalimo zbog njegove dobrote: svaka druga dobrota najčešće je samo mlohavost ili nedostatak volje. (La Rošfuko)Samo čovek nije zahvalan za dobra koja mu učiniš. (Etiopska narodna poslovica)Sloboda ne bira između dobra i zla, ona uništava zlo. (Paveze)Što skuplje plaćamo ovaj život, to on za nas ima manju vrednost. (Rasel)Svi ljudi u svakodnevnim odnosima, razgovorima, ponašanju, nose čelične oklope. (Balzak)Time što vam ne čine zlo, zli ljudi misle da vam čine mnoga dobra. (Ezop)57U dobro veruje još samo malo onih koji ga čine. (Haksli) U dobru je lako podoban biti! (Pajović)Uvek se slepo i bezuslovno pokoravam odlukama većine, osim kad mi to ne odgovara. (Mikeš)Veliko nije uvek i dobro, a dobro je uvek i veliko. (Jakob Bo-nevi)Voda preuzima dobra i loša svojstva onih slojeva kroz koje teče, a čovek onog podneblja u kome je rođen. (Dikens)Za dobro se treba boriti kao vojnik, a koji vojnik može sam dobiti rat? (Sartr)Zahvaljujući savremenim sredstvima, ijedan mučitelj je dovoljan. (Kovačević, P)Zli jezik, koji nije kažnjen ujutru, učiniće rdavo delo uveče. (Lao Će)Zlo je kad snaga živi bez razuma, ali nije dobro ni kada razum živi bez snage. (Gorki)Zlo koje ljudi čine živi i posle njih. Dobro se, međutim, često sahranjuje sa ljudima. (Šekspir)Zlo na svetu ne prouzrokuju oni što kažu da sve znaju, nego oni koji kažu više nego što znaju. (Stendal)Želiš li znati koja su tri najveća zla za čoveka? Evo ukratko: žena, požar, poplava! (Latinska poslovica)Živimo sa našim pogreškama kao sa mirisima koje nosimo: mi ih ne osećamo, ali su drugima neugodni. (London)DECA / RODITELJIRđavi su oni roditelji koji zaboravljaju grehe svoje mladosti. (Balzak)58

Buduća sudbina deteta uvek je majčino delo. (Napoleon)Čovek postaje najbliži sebi kada postigne onakvu ozbiljnost koju ima dete dok se igra. (Heraklit)Da bi se dočekali kakav-takav uspeh svoje dece, ponekad je potrebno da dugo i strpljivo živite. (Radović)Deca — to su naše sutrašnje sudije. (Gorki)Deca i časovnici ne smeju neprestano da se navijaju. Valja ih pustiti i da idu. (Zošćenko)Deca su sidro koje majke drži vezane za život. (Sofokle) Dete je otac čoveka. (Vordsvort) Dete je slavuj u kuci. (Narodna izreka)Deca misle da dvadeset šilinga i dvadeset godina jedva mogu da se potroše. (Bendžamin Frenklin)Duša se leci kada ste među decom. (Dostojevski) Deca uvek mirišu na hleb i buter. (Lord Bajron)Duševnih bolesti ima svuda, ali one gospodare samo onde gde roditeljsku sobu od dečije odvajaju vrata sa bravom. (Gras)Dva prva poslanika države su — dadilja i učitelj. (Igo)61Gde su deca, tu je zlatno doba. (Novalis)Greše roditelji kad uobražavaju da je njihovo prisustvo deci toliko neophodno. (Gete)I ubice su bile deca i njihovo disanje mirisalo je na mleko i nekakav sapun. (Dobrica Ćosić)Ima ljudi koji su više ljubavnici, nego očevi. (Rolan) Jedan otac je više nego stotinu učitelja. (Džordž Herbert)Kad čovek ostari, unučad su mu uteha za razočarenje koje je imao sa svojom decom. (Morijak)Ko nema decu, ne zna šta je prava ljubav. (Italijanska poslovica)Koliko malo dečjih snova ostvari odrastao čovek. (Ovidije)Ma što na svetu čovek činio i ma kako to bilo dalekosežno: ako prema svojim roditeljima nije ispunio dužnost, sve ostalo je bezvrijedno. (Ojerbah)Majka u sinu obično ljubi više samu sebe, nego sina. (Niče) Majke daju našem duhu toplinu, a očevi svetlost. (Bak)Mala deca — glavobolja, velika deca — infarkt. (Italijanska poslovica)Mala deca — mala briga, velika deca — velika briga. (Naša poslovica)Mi ne volimo našu decu samo zato što su naša deca, več zbog ljubavi koja nastaje dok ih podižemo. (Markes)Mnogo je lakše postati nego ostati otac. (Ključevski)Mogla bi se roditi več vaspitana deca ako bi roditelji bili vas-pitani. (Gete)Moj savet vam je da nemate decu, več samo unuke. (Vidal)R 9Najlepše je što, kada vam u posetu dođu deca vaših rođaka, sigurno znate da če, kad-tad, otići kuci. (Klif Ričard)Najlepši dar, to je igra. (Andrič)Najveća usluga koju jedan otac može da učini deci jeste da voli njihovu majku. (Merime)Nema boljeg ulaganja za bilo koju zajednicu od sipanja mle-ka u bebe. (Čerčil)Niko se ne može tako prevariti u dečaku kao njegova vlastita majka. (Norman Daglas)

Od porodice usvajamo nazore po kojima živimo, nasleđuje-mo bolesti od kojih umiremo. (Prust)Odvratna je žena kojoj je dosadno iako ima dece. (Pol Žan)Ono što ste nasladili od svojih predaka morate sami da zaslužite, inače nikad neće biti vaše. (Gete)Pedagogija je nauka pomoću koje i bez koje čovek ostaje onakav kakav je. (Geršvin)Po detinjstvu se čovek poznaje kao po jutru dan. (Milton)Postoje dva načina da se kažnjavaju deca: način sportski i način nevaljalca. (Kafka)Rdavi su oni roditelji koji zaboravljaju grehe svoje mladosti. (Balzak)Rođaci su gomila dosadnjakovića koji se ne obaziru na lepo ponašanje i ne znaju da odaberu trenutak kad će umreti. (Vajld)Roditelji su često zli prema tuđoj deci kada nisu sretni s vlastitom. (Hajberg)Roditelja niko ne može sam sebi da izabere. Zato bi utoliko više trebalo paziti pri izboru roditelja svog deteta. (Gi-nis)63Sasvim sam siguran da ne postoji roditelj koji, makar jednom u životu, nije imao potajnu želju da svoje dete šut-ne u... pa znate već gde. (V. S. Filds)Svi cvetovi budućnosti su u semenu sadašnjosti. (Kineska izreka)Temelj svake države je odgoj mladih. (Diogen)Uprkos svemu, možemo mnogo da oprostimo hrišćanstvu, jer ono je propovedalo ljubav prema deci. (Marks, K.)Vaspitanje je oranje zemlje, bez prethodnog sejanja. (Gvareski)Vaspitavanje dece je posao u kome moramo znati kako da trošimo vreme da ga ne bismo izgubili. (Žan-Žak Ruso)Velika uteha u starosti do koje vam deca pomognu da je što pre dostignete. (Kaufman)Veliki problem našeg vremena je u tome što naša omladina uživa neobično veliku slobodu: ona čak više nema mogućnosti ni da bude neposlušna. (Kokto)Vi šaljete svoje dete učitelju, a ipak su učenici oni koji ga vaspitaju. (Tuholski)Zašto stalno lupamo glavu da li smo očevi naše dece, a ne pitamo se da li smo deca naših očeva? (Štajnbek)Zrno dobrog iskustva u devetoj godini više vredi nego kurs iz morala u dvadesetoj. (Ten)Žene nas čine pesnicima, a deca — filozofima (Tomas Če-sterton)HRABROST / KUKAVIČLUKKukavice umiru mnogo puta pre svoje smrti. A hrabri kušaju smrt samo jednom. (Šekspir)64Videti ono što je ispravno, a ne učiniti to, to je nedostatak hrabrosti. (Konfučije)Borba za emancipaciju čoveka borba je za pobedu nad strahom. (Šinko)Društvo koje nema hrabrosti i sposobnosti da sazna pravu istinu o sebi — nije zdravo društvo. (Lenjin)Hrabrima pripada svet. (Marks, K.)Hrabrost je nada da će metak pogoditi nekog drugog. (Montgomeri)Ironija je hrabrost slabih, a kukavičluk jakih. (Linkoln)Junak je često spreman da izgubi život, ali nikad nije spreman da izgubi ljubavnicu ili konja. (Fejdo)Kako se može žaliti što ga gaze, ako se načinio crvom? (Kant)

Ko je protiv svake, kukavica je, ko je za svaku, avanturista je. (Ruf)Ko se čuva razočaranja, sakriva se pred životom. (Habe)Kukavice umiru mnogo puta jpre svoje smrti. A hrabri kušaju smrt samo jednom. (Sekspir)Neki ljudi su hrabri samo zato što postoje i kukavice. (Munte)67Nemoj se plašiti pobede nad samim sobom, jer takvom po-bedniku ne sude. (Safir)Onaj^koji te se boji kad si prisutan, mrzi te kad si odsutan. (Cerniševski)Oni koji se plaše smrti manje su nesrećni od onih koji se plaše života. (Klemanso)Plašljiv čovek ne može da bude srećan. Ljudi ga ne trpe, žene ga ne vole, a i on sam sebe prezire. (Kišon)Pobeda nad strahom je početak mudrosti. (Brijan) Preplašen je — napola pobeđen. (Suvorov) Slabiji uvek prvi započinju. (Farel)Strah i smelost su polovi istog preterivanja, strah preteruje u opasnosti, smelost u sigurnosti. (Edvard Kobek)Strah je roditelj okrutnosti. (Frojd)Strah je svojstvo onoga koji misli samo na sebe. (Rasel)Strah životu kalja obraz često. (Njegoš)Svak' je rođen da po jednom umre; čast i bruka žive dovijeka. (Njegoš)Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti. (Andrič)U ratu se za napad javljaju najbolji, u miru najgori. (Bulato-vić)Učiniti novi korak, izgovoriti novu reč — to je nešto čega se ljudi najviše plaše. (Dostojevski)Videti ono što je ispravno, a ne učiniti to, to je nedostatak hrabrosti. (Konfučije)68PROBLEMI / RESENJAAko je čekić jedino oružje koje imate, u svakom problemu videćete ekser. (Abraham Meslou)Administracija je mesto gde ljudi koji zakasne susreću na stepenicama one koji prerano odlaze. (Kurtlen)Ako hoćete da privlačite radoznalce i špijune, samo vi udarajte na akta pečate »tajno« i »strogo poverljivo. (Bu-hvald)Ako je čekić jedino oružje koje imate, u svakom problemu videćete ekser. (Abraham Meslou)Ako saznanje može da postavi problem, neznanje nije ono čime ćemo ga resiti. (Isak Asimov)Ako seješ kaktuse, ne očekuj grožđe. (Houp)Ako ti niko ne zavidi, zapitaj se da li pravilno živiš. (Sene-ka)Ako voliš život i dobro ga poznaješ, nije ti potrebno da se naprežeš kako bi ga opisao. (Amundzen)Ali božija moć je ustvari moć prirode. (Fojerbah) Apetit dolazi sa jelom, a žeđ prolazi sa pićem. (Rable)Besednik treba da pazi na tri stvari: šta kaže, zatim na kom mestu kaže i najzad, na koji način to kaže. (Ciceron)Biti il' ne biti? — pitanje je sad. (Šekspir)

Breme je sadašnjica, a čežnja je sutrašnjica. (Cankar)71Budi ljubazan prema onome koga sretneš kad se penješ uzbrdo, jer se može dogoditi da ga sretneš ponovo i kad se budeš spuštao nizbrdo. (Tajmur)Čak i kad je najtragičnija, prava je umetnost u suštini optimistička. Stvaranje — vera da se čovek može izmeniti. (Sinkler)Čovek nikad ne sme upotrebljavati sredstva koja sam osuđuje. (Tolstoj)Čovek putuje po svetu da bi našao što treba i vraća se kući da to nađe. (Crnjanski)Čovek radije čini više od svoje dužnosti nego svoju dužnost. (Bontempeli)Čovek razrešava sve tajne i pri tome sam ostaje najveća tajna. (Ulman)Čovek u uniformi uvek pruža pomoć čoveku koji je unifor-misan. (Džerom Džerom)Čudo ne postoji samo za onoga ko ne ume da se čudi. (Mom)Čuvaj se svađe, ali ako se već upustiš u nju, onda nauči protivnika da te poštuje. (Šekspir)Da bismo dobro razumeli neku značajnu knjigu, trebalo bi da je ćelu prepišemo. (Mopasan)Dostojevski mi pruža više nego bilo koji mislilac, više nego Gaus. (Ajnštajn)Dostojevski nam je prikazao život, to je tačno, ali je on imao za cilj da nam skrene pažnju na zagonetku duhovnog bivstva... (Ajnštajn)Duh je onaj koji sebi gradi telo. (Šiler)Duh nekog jezika najjasnije se ogleda u njegovim recima koje je nemoguće prevesti. (Man)72Dva čoveka koja znaju svoj posao mogu da rese problem brzo, trojica već unose dileme u posao. (Tupoljev)Dva paradoksa bolja su od jednog: mogu čak da nagoveste rešenje. (Edvard Teler)Dve najlepše stvari na svetu su: Zvezdano nebo nad našim glavama i osećaj dužnosti u našim srcima. (Kant)Fenomen muzike nam je dat zato da uspostavi red u stvarima, i to naročito red između čoveka i vremena. Da bi bio ostvaren, taj odnos zahteva izvesnu konstrukciju. (Stra-vinski)Filozofi su više anatomi, nego lekari. Oni seciraju, ali ne lece. (Sartr)Gde prestaje govor, počinje muzika. (Delib) Genije pokazuje put. Talenat njime korača. (Rolan) Humor je pojas za plivanje rekom života. (Svift)Iako sam osećao da čovek ne može da ide kroz život direktno već mora da se provlači, šunja i krijumčari, ja sam se nagodio sa božanskim ili đavoljim silama, a ne sa ljudskim. (Singer)Ili ne pokušavaj, ili dovrši. (Latinska poslovica)Imamo pravo da se žalimo na život jedino ako tražimo od njega nemoguće. (Gorki)Ironija više pogađa onoga čije je ona oružje nego onoga koji je njena žrtva. (Morijak)Iskustvo je bez sumnje, najbolja učiteljica života, ali je školarina veoma visoka. (Sagan)Iskustvo je večiti učitelj života. (Gete)Ja nikada ne ostavljam za sutra ono što mogu da uradim prekosutra. (Vajld)73Izazvati u sebi već jednom doživljeno osećanje i zatim kretanjima, linijama, bojama, slikama izraženim recima predati to osećanje tako, da i drugi dozive isto osećanje, to je stvar umetnosti. (Tolstoj)

Jedna od najraširenijih bolesti je — dijagnoza. (Kišon)Jedno piće povlači za sobom drugo, a ono poslednje uzima u ruke čoveka. (Šmit)Kad bi postojala bića koja ljudima ispunjavaju sve želje, to ne bi bili bogovi, nego demoni. (Spinoza)Kad čovek počne da se prevrće po krevetu, vreme je da ga napusti. (Velington)Kad nemam šta da radim — radim. (Džerom Džerom) Kad ostaneš bez argumenata, vređaj protivnika. (Ciceron) Kad reka preplavi, izgubi svoj tok. (Kovačević, R)Kada se čovek svojski oda radu, alat najbolji nužno traži. (Gete)Kao što konačnost ograničava beskonačnost, tako i nužnost pruža otpor mogućnosti. (Kjerkegor)Keplerov naučni podvig postao je moguć onda kad se mislilac potpuno oslobodio naslednih intelektualnih tradicija. Nije reč samo o tradicijama osvećenim autoritetom crkve, već o svemu što ograničava značaj misli i ogleda se u poznavanju sveta, života i ljudi. (Ajnštajn)Kišobran je zaštita za jednog, a tuš za dvoje. (Hičkok)Književnik ima samo jednog učitelja: to su sami čitaoci. (Gogolj)Ko beži, smanjuje se. (Cundrič)Ko govori ono što hoće, mora da sluša ono što neće. (Tajmur)74Ko se nakani da čini dobro, taj ne srne očekivati da će mu ljudi zbog toga uklanjati kamenje s puta, već mora biti spreman na sudbinu da mu još koji kamen na put navale. (Albert Švajcer)Ko uzme da iskoristi odmor, taj uzme i da se odmara radeći. (Černiševski)Ko vidi nebo u vodi, taj vidi i ribe na drvetu. (Lao Će)Ko voli posao, taj ga radi polako, a ko ga se boji, obavlja ga brzo. (Kokto)Ko želi slatko, treba da podnese i gorko. (Lao Će)Kočnice nisu potrebne samo mašini, nego i mašinovođi. (Belmondo)Kod Aristotela se objektivna logika svuda mesa sa subjektivnom, i to tako da je svuda vidna objektivna. (Lenjin)Kod svinje se može iskoristiti sve od početka do kraja. Čak i njeno ime može da se upotrebi kao psovka i pogrda. (Houp)Kompromis je sporazum između dva partnera po kome svako dobija ono što nije hteo. (Rišelje)Konferencije su ranžirne stanice za nerešene probleme današnjice. (Barton)Kratkoća je sestra talenta. (Čehov)Kultura zahteva da se lepota udruži sa istinom. (Sartr)Lako je misliti; teško je raditi; raditi onako kako se misli teže je od svega na svetu. (Gete)Lakomislenost je pojas za plivanje rekom života. (Rable)Lakše je bolest sprečiti nego lečiti. Nema pravog života bez zdravlja. Zdravlje je najveće blago na svetu. (Pelagic)75Likovi Dostojevskog neustrašivo idu putem društveno neophodnog samoizobličavanja, neustrašivo idu do kraja, a njihovo samorazaranje i samouništavanje najvatreniji je protest koji se mogao čuti protiv savremenog uređenja života. (Lukač)Ljudima treba govoriti glasno — masa sluša one koji su naj-bučniji. (Gvareski)Ljudskim dušama šteti ako ono što je dokazano proglasite zajeres. (Galilej)

Male stvari ostavljam svima drugima — velike su za svakog. (Tagore)Mašta je važnija od znanja.. (Ajnštajn)Mislim da jedina moguća osveta jeste zaboravljanje, zaborav. (Borhes)Mjuzikl je izmišljen kao recital za glumce koji ne znaju da pevaju i kao opera za pevače koji ne znaju da govore. (Aznavur)Mnogo čega može da se dogodi između usta i zalogaja. (Zošćenko)Moje pravilo se sastoji u tome što uvek računam na izuzetke. (Likok)Monotonija je najbolja medicinska sestra. (Munro-Saki)Mozak budale pretvara filozofiju u ludoriju, nauku u pra-znovericu i umetnost u pedanteriju. Otuda univerzitetsko obrazovanje. (Šo)Možete da se kartate bez novca, ali ne možete da se kartate bez karata. (Šmit)Nadanje je instinkt koji može ubiti razboritost duha. Životinje ne poznaju razočaranja. (Breht)76Najbolji lek od misli na smrt je rad. (Cesarec)Najbolji lekar je sama priroda. S jedne strane, izleći tri četvrtine svih bolesnih, a s druge, nikad ne govori ništa loše o drugim lekarima ... (Galen)Najefikasnija zaštita pacijenta je skratiti vreme posete u bolnicama. (Nesin)Najopasniji umor koji ostavlja najgore posledice izazvan je prevelikim odmaranjem. (Klemanso)Najpre sagradi štalu, pa onda kupi kravu. (Krilov)Najsigurniji način da se oslobodimo neke napasti jeste da joj popustimo. (Kurtlen)Najteži vid rešenja problema jeste predvideti probleme nastale iz rešenja. (Teodor Levit)Najveća je greška u lečenju bolesti, što postoje lekari za te-lo i lekari za dušu, a ipak je to dvoje jedno i nedeljivo. (Platon)Naravno da je mnogo lakše da predložite rešenje kad ne znate previše o samom problemu. (Tuholski)Nauka treba da služi čoveku, i to nije fraza, to je neophodnost da čovek pomoću naučnih tekovina savlada teškoće koje se javljaju na njegovom putu za opstanak i dalji razvoj civilizacije. (Savić)Ne bacaj staru kantu sve dok se ne uveriš da nova drži vodu. (Mikeš)Ne jedi do sitosti, ne pij do iznemoglosti. (Franklin)Ne kloni duhom nego ustaj, leci se čim bolest osetiš. Napuštanje vodi u upropaštavanje. (Pelagic)Ne pij ništa dok ne pogledaš, ne potpisuj ništa dok ne pročitaš. (Fišer, M.)77Ne plači, ne ljuti se, već shvataj. (Spinoza)Ne trudi se da među pijancima jedini izgledaš trezan. Njima će se činiti da si ti jedini pijan. (Kej)Ne uznemiravaj se zbog sitnica ili opštih i neizbežnih nesreća. (Franklin)Ne verujte recima, ni svojim ni tuđim, verujte samo delima, i svojim, i tudim. (Tolstoj)Nedefinisani problem ima beskrajan broj rešenja. (Hamfri)Neka ljudi svih staleža, imali uspeha ili ne, trijumfovali ili ne, vrše samo svoju dužnost i neka tim budu zadovoljni (Platon)

Neka se upotrebljavaju čovečanska sredstva kao da nema božanskih, a božanska kao da nema čovečanskih. To je pravilo nad svim pravilima, za koje ne treba razlaganja. (Gracijan)Nekad je književnost bila umetnost, a fmansije — zanat. Danas je književnost zanat, a fmansije — umetnost. (Lipman)Nema arhitektonskih pravila za kule u vazduhu. (London) Nemam rešenje, ali se divim problemu. (Ešli Brilijant)Nemojte mi davati savete, ja i sam znam da grešim. (Pitigri-H)Ni oni koji vole istinu, ni oni koji vole lepotu, ne mogu da se bave politikom, jer se ona ne bavi ni istinom ni lepo-tom. (Kami)Nikad ne napišem svoje ime na knjigama koje kupujem pre nego što ih pročitam. Tek tad mogu reći da su moje. (De-lib)Niko ne sanja o onome što za njega nema značaja. (Hese) 78Niko nije tako gluv kao onaj koji neće da čuje. (Karajan)Ništa ne postoji iz čije prirode ne bi sledovala neka posledi-ca. (Spinoza)Odgovor je uvek unutar problema, ne izvan njega. (Maršal Meklaun)Ogorčenje uopšte igra u politici obično najgoru ulogu. (Lenjin)Oko ide gde hoće, ali noga nikad. (Dikens)Onaj čovek koji nikada mije zapao u neku veliku protivreč-nost, uopšte se ne bori. (Poveze)Onaj što okleva ponekad je spašen. (Morijak)Ono što vodi i vuče svet nisu lokomotive, nego ideje. (Li)Optimist svuda vidi samo zeleno, a pesimist samo crveno svetio... Međutim, mudrac je šlep za boje. (Sartr)Počni! Započeto je pola dela. (Latinska poslovica) Pola života je želja, a pola nezadovoljstvo. (Dosi)Pomozi onome koji nosi teret, a ne onome koji ga spušta pored tebe. (Seneka)Ponavljanje je majka učenja, ali smrtni neprijatelj stvaranja. (Čajkovski)Posle pronalaska mašine koja sama piše stihove, jedino je ostalo da se pronađe neka naprava koja bi te stihove slušala. (Buhvald)Pošto su izvukli neke pouke iz susreta sa lavom, ljudi su počeli da izbegavaju životinje, čak i one najmanje. (Likok)Postoje teorije koje puze i postoje teorije koje imaju krila. (Solovjov)79Pre nego što ja podigoh zid, htedoh da znam, šta ugrađivah i od čega se ograđivah sam, kao i da li koga tim možda ne vređam. (Frost)Pristanište je mesto gde se brodovi sklanjaju od nevremena, da bi se izložili besu carinika. (Mikeš)Problem je mogućnost koja ti je ponuđena da bi uradio bolje. (Elington)Problemi se ne mogu rešavati na istom nivou spoznaje koja ih je stvorila. (Anštajn)Prošlost je isto toliko neotkrivena kao i budućnost. (Blok)Prosvećenost je izlazak čoveka iz stanja samoskrivljene nezrelosti. Nezrelost je nemoć da se svoj razum upotrebljava bez vodstva nekog drugog. (Kant)Protivnik se i zagrljajem može onemogućiti u akciji. (Kekonen)Provalnici i hirurzi navlače rukavice da ne bi ostavili tragove. (Tati)Radi ono šta ti kaže pop, ali ne radi ono što radi pop. (Gvareski)

Reci su kao pčele, one su istovremeno i med i žaoka. (Švajcarska narodna poslovica)Religije su kao varnice: da bi svetlele, potreban im je mrak. (Sopenhauer)S filozofskog gledišta Mocart nam izgleda još čudesnija pojava nego što nam se predstavljao kao autor divnih muzičkih dela. (Stendal)Sa živima razgovaramo, o budućima ne mislimo. Varamo sebe i varamo druge, uvek, svuda i u svemu, na našem kratkom putu između dva tamna predela nepostojanja. (Andrić)Saveti moraju da se dele, jer je to jedini način na koji moguda se upotrebe. (Gras) Sećanje je jedini raj iz koga ne možemo da budemo protera-ni. (Kronin) Slogom rastu male stvari, neslogom se i najveće raspadaju.(Latinska poslovica)Snaga se ne ogleda u čvrstom i snažnom udaranju, već u promišljenom. (Balzak)Spolnost upotrebljavaj za zdravlje i potomstvo, nikad za okrnjenje svog ugleda i ugleda drugih. (Franklin)Srdžba čini ljude sentimentalnijim više nego ljubav. (Remark)Šta je to konzervatizam? Nije li to odanost starom i oprobanom protiv novog i neisprobanog? (Linkoln)Šta znači putovati? Menjati mesta? Ne. Menjati iluzije ipredrasude. (Frans) Stil znači, u prvom redu, ništa suvišno i svebitno. (Balzak)Sto je potrebno da učiniš, učini odlučno, svoju odluku izvedi bez pogreške. (Franklin)Strpljenja! Vremenom od trave postaje mleko. (Narodna mudrost iz Kine)Stvarnost budi želje, ali nikad da ih zadovolji. (Remark) Sudbina i duša su dva imena jednog pojma. (Remark) Sudbina mesa karte, a mi igramo. (Sopenhauer)Sumnjičavost ruši sve, da bi konačno srušila samu sebe.(Volter) Svaka nacija treba i može da uči od druge. (Marks, K.)8081Svaki umetnik-stvaralac oseća se ocem svojih dela. (FrojchSvakog dana odnesi kotaricu na jedno mesto i sagradićeš planinu. (Konfučije)Sve što je uopšte vredno raditi, vredno je da bude urađeno dobro. (Česterfild)Sve što jedemo i pijemo prelazi u krv, a naša krv biće takva kakva je naša hrana, piće i vazduh. Od dobre hrane zavisi blagostanje i zdravlje naroda. Samo sit čovek može da misli pravilno i da radi uredno i dovoljno. (Pelagic)Svet je pozornica gde svako igra svoju ulogu. (Šekspir)Svi mi imamo dovoljno snage da podnosima tuđe nevolje. (Beket)Televizija je jedini lek za spavanje koji se uzima očima. (Tati)Ti se ćeli život žališ, jer nisi preuzeo odgovornost za svoje odluke. Preuzeti odgovornost za svoje odluke znači da smo spremni umreti za njih. (Kastaneda)Treba najviše poštovati ono što je najstarije, a zaklinjati se onim što se najviše poštuje. (Aristotel)Treba pokušati i teške stvari. (Latinska poslovica)Treba se uspraviti da bi bio veliki — da bi bio mali dovoljno je da budeš onakav kakav si. (Mirabo)Treba tražiti samo jedno, da bi se dobilo mnogo. (Paveze)Trn je telohranitelj ruže. (Čehov)U borbi je život, a u radu spas. (Narodna poslovica)

U pustinji su mogući svi pravci. (Kovačević. P)U svakom od nas je očekivanje koje zovemo nada. (Platon)821] životu jedne nacije ništa nije opasnije od pravih rešenjaza pogrešne probleme. (Robert Rajh) Ujedenog ne možemo izlečiti ako ubijemo psa. (Linkoln)Umetnost je stvarana da se oseti, a ne da se razume. Zato se uvek, kad se o umetnosti želi govoriti razumom obično kažu gluposti. (Drajzer)Uvek kada vreme brzo nagli i prenagljuje, na površinu iskaču prirode koje su spremne da se bez ustezanja bace u ta-lase. (Cvajg) Uvek ovde na zemlji tek krajnja nevolja pruža neuporediveprimere sloge. (Cvajg)Uzbuđenje nas pokreće iz nepokretnosti, to je njegova glavna zasluga. (Karlajl)Vaspitanje razvija sposobnosti, ali ih ne stvara. (Volter) Važnije je proučavati ljude nego knjige. (Ruso) Važno je da nam napori budu okrenuti pravog srži problema, a ne da se rasipaju na sporedne aspekte. Sto su složenije teškoće koje susrećemo, to je bitnije da ih imamo na umu jer je sastavni deo ljudske prirode da pokuša da iz-begne ono sa čim ne ume da se suoči. (Bernard Baruh)Velika životna tajna jeste u tome da bar nekoliko nedelja ne otvarate pismo koje ste dobili. Kada to vreme prođe, pri-metićete da sva pitanja sadržana u pismu već imaju odgovor. (Šari de Gol)Velike odluke se najčešće brzo donose; o njima se uvek više misli posle, no pre donošenja. (Ćosić, D.)Veliki duhovi treba da očekuju uspeh od velike raznolikosti, od velike darovitosti, a ni od čega drugog. (Dizraeli)Vi mislite da ja to tapkam u mestu? Greške. Ja samo pripremam teren za sledeći korak. (Tuholski)83Vladao sam na taj način što sam udružio silu i pravo. (Solon)Vladari moraju da se čuvaju laskavaca kao kuge. Da bi s odbranili od njih, neka izaberu pametne ljude, pa neka im odobre da im slobodno govore istinu. (Ruso)Vremenu se valja pokoravati. (Latinska poslovica)Za formiranje ukusa ništa nije pogodnije od prepisivanja najboljih pasusa ili beleženje dubokih misli. (Moroa)Za svaki složen problem postoji jednostavno rešenje. I to pogrešno. (Šo)Zamračite, da vidimo ko svetli. (Kovačević, P) Zlatno je pravilo da nema zlatnog pravila. (Šo, B.)Živeti — znači menjati se, i posmrtni život naših misli, ove-kovečenih perom, podvrgnut je is tom zakonu: one i dalje postoje, ali se stalno menjaju i sve manje liče na one kakve su bile kada su se pojavile na svetu, ponikle u našoj duši. (Frans)Život je crtanje u kome ne možete da upotrebite gumicu za brisanje. (Bergman)Životna snaga jednog čoveka meri se, pored ostalog, i njegovom sposobnošću zaboravljanja. (Andrič)Žurba nije nikad dobra, sem kad treba uloviti muvu. (Aver-čenko)BOGATSTVO / SIROMAŠTVO

Pohlepan čovek uvek muči dvostruku muku: kako da zgrne novac i kako da ga potroši. (Lao Će)84Ako prisvajate pozajmljen novac, imaćete teške misli, ako prisvajate pozajmljene misli, imaćete lak novac. (Lenč)Ako proizvodite nešto bez čega ljudi ne mogu, zarađivaćete novac. Ali ako proizvodite potpuno beskoristan predmet napravićete bogatstvo. (Gras)Beda ne može ništa onome ko joj sam ponudi utočište. (Albusiri)Blagostanje svih pojedinih ljudi treba u svakom obziru daje cilj države i čitavog društva ljudskog. (Njegoš)Bliži se kraj godine, vreme je za inventarisanje. Zdravi ljudi inventarisaće samo ono što imaju, a bolesni isključivo ono što nemaju. (Radović)Bogataš se i u tuđini oseća kao kod kuće, a siromah je tuđin i u svojoj kući. (Morijak)Bogati ljudi uvek kraj sebe imaju uljeze; nauka i umetnost takođe. (Čehov)Bogatstvo i snaga jedne zemlje ne zavise od broja njenog stanovništva, već od količine hrane kojom raspolaže. (Han Fei Ću)Coveku je potrebno mnogo novca — da bi ga prezirao. (Zošćenko)87Čovjek pripisuje sudbini uvek dvostruko više ono što mu nedostaje od onoga što već poseduje. (Keler)Ćela logika privatnog preduzetništva leži na fundamentalnoj pretpostavci aktivne konkurencije na slobodnim tržištima. Ako takav sistem treba sačuvati, bitno je da se konkurencija održi aktivnom i tržišta slobodnim. (Samuel son)Čovek ne izvrši samoubistvo iz ljubavi, ili zbog neke žene. Čovek izvrši samoubistvo zato što ga jedina ljubav, bilo koja ljubav, potpuno razotkrije u svoj njegovoj bedi, pa uvidi da je obezoružan, da je niko i ništa. (Paveze)Da nema siromaha ne bi imao ko da radi (Bugarska narodna poslovica)Dan hvali posle zalaska sunca, mač posle bitke, ženu posle smrti, kolač posle probanja, a psa — uvek. (London)Danas je svet znatno izmenjen, jer čovek u svojim smrtnim rukama drži moć kojom može da ukine sve oblike siromaštva i sve oblike života čoveka... i tako, moji sugrađani Amerikanci, ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas — već pitajte šta vi možete da učinite za svoju zemlju. (Kenedi)Duhovna i duševna sirotinja neizmerno su opasnije i od najgore materijalne bede. (Vukasović)Finansijska politika je veština obrtati novcem iz ruke u ruku sve dok vam u ruci ništa ne ostane. (Alen, V.)Glad je stvorila većinu genijalnih ljudi. (Karlajl)I darivanjem može čovek poniziti čoveka (Mirko Božić)I zaista, ništa nije nemilije nego biti na primer bogat, od čestita roda, pristojne spoljašnosti, valjano obrazovan, bistar, pa i dobar, a u isti mah nemati nikakva dara, nikakve osobenosti, pa ni čudaštva, ni jedne vlastite ideje, biti sasvim onakav kao i svi. (Dostojevski)Ima ljudi koji od svog bogatstva nemaju ništa osim straha da će ga izgubiti. (Didro)Ima mnogo puteva da čovek postane bogat, ali su većinom naporni. (Bekon)

Ima onih koji znaju da zarađuju novac i onih koji znaju da žive. Ali veoma su retki oni koji znaju i jedno i drugo. (Moravija)Imao bih, zapravo, da kažem samo ovo: živeći u siromaštvu, među poniženim ili taštim ljudima, začelo sam dotakao ono što mi se čini pravim smislom života. (Kami)Inflacija vam je kao i trudnoća: kad počne (a malo joj treba pa da počne), niko je više ne može zadržati. (Buhvald)Javno isticanje svoje skromnosti najnepodnošljivija je od svih sujeta. (Ostrovski)Jedina razlika između bogataša i siromaha je u tome što se siromah nada sledećem obroku, dok je bogataš zaokupljen prethodnim. (Demokrit)Jedno pravilo koje, avaj, zapljuskuje bankara koji ga se ne pridržava: ... nikad ne posuđuj novac bilo kome, sem onome kome nije potreban. (Neš)Još uvek čovek troši novac koji nije njegov za stvari koje mu nisu potrebne da bi imponovao ljudima koje ne trpi. (Kej)Kad bi raditi bilo tako lako kao znati šta bi trebalo raditi, kapelice bi bile crkve, a siromašne kolibe kneževi dvori. (Šekspir)Kad imaš sve, ne vidiš ništa, pregledaš tek kad nemaš ništa. (Šekspir)Kad imaš sve, ne vidiš ništa. Pregledaš tek kad nemaš ništa. (Šekspir)89Kad je u pitanju novac, onda je svako iste vere. (Volter) Kad su palate raskošne, žitnice su prazne. (Lao Će) Ko hleb prezire, kupi sa stola mrve. (Šekspir)Ko kaže da je važno imati novca? Važno je da ga imaju drugi- (Šo, B.)Ko mnogo poklanja — sa hrpe poklanja; ko malo poklanja — od srca poklanja (Narodna poslovica)Ko ograničava svoje želje, uvek je veoma bogat. (Volter) Koliko više imate, toliko manje jeste. (Marks, K.)Kovanice su bogatstvo onih koji su siromašni idejama. (Hašek)Lako je biti izdašan s tuđim novcem. (Platon)Lenjost korača tako sporo da je siromaštvo brzo stigne. (Frans)Lihvar je čovek koji drugima pozajmljuje novac pod teškim uslovima uz garanciju i oduzimanje robe, radnje, nekretnina. Obično radi kod kuće, na ulici ili u kafani. Kad ima poslovnicu i činovnike, onda se to zove banka. (Likok)Ljudi nisu skloni samo tome da zaboravljaju dobročinstva koja su im učinjena, več čak i mrze one kojima bi morali da budu zahvalni. (La Rošfuko)Ljudi se hiljadu puta više trude da steknu bogatstvo nego duhovno obrazovanje, mada je sasvim sigurno da našu sreću stvara ono što jesmo, a ne ono što imamo. (Sopen-hauer)Meni sudbina uvek onda daje kašiku kada nemam juhe, i obratno. (Petefi)Mnogima nedostaje samo novac da bi bili pošteni. (Molnar)90Mnogo vremena straćio sam u životu zarađujući pare. Jer sticanje novca jeste traćenje vremena. (Šubert)Može li iko da se seti kad to vremena nisu bila teška i kad novaca nije bilo malo? (Emerson)Mudrac ostaje postojan u bedi. Prosjak kad se nađe u nevolji ne zna da se obuzda. (Konfučije)Muzika je hrana duše. (Šekspir)Najveće iskušenje je siromaštvo. I najmudriju ribu glad tera na udicu. (Gete)

Najveće iskušenje je siromaštvo. I najmudriju ribu glad tera na udicu. (Gete)Ne dozvoli nikome da zaviri u tvoju kesu i tvoju dušu. (Bokačo)Ne preziri hleb jer ćeš jednoga dana sa stola skupljati mrvice. (Šekspir)Ne troši više nego što treba drugima i tebi, ništa ne odbaci. (Franklin)Neko je siromah zbog poroka, neko je siromah zbog vrlina (Isidora Sekulić)Nema i ne može biti pravednog bogatstva. (Čehov)Nemaština i beda ne čine ljude boljim, nego ih, naprotiv, kvare. (Madagaskarska narodna poslovica)Nije muka u tome što sam siromah, već što je to svetu poznato. (Šmit, M.)Ništa ne iščezava tako neočekivano kao ono što se neočekivano pojavljuje. (Lenč)Novac je kao jež: mnogo ga je lakše uhvatiti nego držati. (Mrožek)91Novac je kao žena: da bi ga sačuvao, treba da se baviš ni' me, inače će da usreći drugoga. (Safir)Novac je kao žena: da bi ga sačuvao, treba da se baviš njime, inače će da usreći drugoga. (Safir)Novac nam je pre pameti udario u glavu! (Pajović) Novac nam pomaže da podnosimo siromaštvo. (Tuvim)Novac ponekad uklanja neprilike, ali ih i stvara. (Gras)Novac u džepu — vrag u srcu. (Kozarac)Od prosjačkog štapa i zatvora niko nije bezbedan. (Cvajg)Oporezivanje je umetnost da se guska očerupa sa što manje gakanja i sa što više perja. (Resler)Opšte bankarsko staro pravilo o kreditu: »Nad kreditom moraju bditi i onaj ko novac uzima i onaj što mu potpisuje garanciju. (Vasiljević)Pitate li: koja je prava granica bogatstva? Ona je: prvo, imati što je potrebno, a drugo, imati što je dovoljno. (Sene-ka)Pohlepan čovek uvek muči dvostruku muku: kako da zgrne novac i kako da ga potroši. (Lao Će)Pohlepan čovek uvek muči dvostruku muku: kako da zgrne novac i kako da ga potroši. (Lao Će)Pošlo mi je za rukom da napravim podvig: polazeći od ničega dospeo sam do bede. (Ale)Postoje hoteli u kojima nema buva, jer ne bi mogle da žive od stenica. (Katajev)Pravo oporezivanja... nije samo pravo da se poreski obveznik razori, već i pravo da se održi u životu. (Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država).92komerna oholost oznaka je sitne duše. (Jesenjin) Put do blagostanja je vrlo kratak, ali i vrlo opasan. (Šmit, M.)Rasipnik je gori od tvrdice, jer troši ne samo svoje, nego i tuđe. (Didro)Ribe se love udicom, a ljudi korupcijom. (Gvareski) Ruka koja daje uvek je iznad one koja prima. (Didro)Sam po sebi, novac ne vredi ništa. Jedinu njegovu vrednost primećujemo tek kad se od njega rastajemo. (Ale)Samo siromasi misle više na novac nego bogataši. (Heren)Seks je kao novac. Samo ako ga ima mnogo, onda je dovoljno. (Džon Apdajk)Seks je poslednje utočište siromašnih ljudi. (Kventin Krisp)

Siromaštvo i nada su majka i kći. Dok se zabavljaš sa četkom, zaboravljaš na majku. (Morijak)Sirotinja je najbogatija, uvek sve plaća. (Pajović)Škrtica postaje bogat glumeći siromaška; rasipnik pak osiromaši glumeći bogataša. (Šekspir)Sopstveni interesi uvek će da upravljaju svetom. Ne bi trebalo da pokušamo da to zaustavimo. Trebalo bi da pokušamo da sopstvene interese nevaspitanih ljudi dovedemo više u sklad sa interesima pristojnih ljudi. (Batler)Štednja je veliki prihod. (Ciceron)Sto ljudi više imaju, to više žele. (Latinska poslovica)Sto se neko više goji, tim više postaje razborit, trbuh i razboritost uvek rastu zajedno. (Fernandel)Što više daješ, tim više imaš. (Lao Će)93Strpljivost je, nažalost, jedina odeća koju je otac Adam ostavio svojim golim sinovima. (Servantes)Suđeno nam je da umremo, pa hajdemo da trošimo! Ali pred nama je dug život, hajde da štedimo. (Gribojedov)Svako bogatstvo je proizvod nečijeg rada. (Lok) Svi siromašni su velikodušni. (Ibn Zafar)Svojina je zamka: ono što verujemo da mi posedujemo, to poseduje nas. (Balzak)Treba imati apetit siromaha da bi se uživalo u bogatstvu bogataša. (Fokner)Tri su velika pronalaska od kada je sveta i veka: vatra, točak i centralno bankarstvo. (Rodžers)Usta bez zuba isto su što i mlin bez kamena. Zato mnogo više treba ceniti zub, nego dijamant. (Servantes)Za sva siromašna društva karakteristično je da imaju mnogo praznika. (Mikeš)Zabluda je shvatanje da su siromašni i bogati jednaki pred smrću. Oni su jednaki tek posle smrti. (Emerson)Zna se šta je konjuktura: kupovati kad svi prodaju i prodavati kad svi kupuju. Ali zato treba imati dovoljno hrabrosti, inače se ne može postati Rokfeler. (Rokfeler)ZNANJE / NEZNANJEposlednji učenik zna danas istine za koje bi Arhimed žrtvovao svoj život. (Ten)94Atribut je najveći neprijatelj imenice, ako se upotrebi gde ne treba. (Volter)Bolje je biti sa svima budala, nego sam pametan. Tako kažu političari. Jer ako su svi ludi, ne izostajemo ni iza koga, a ako je pametan sam, to će ga svi držati za ludu. Toliko vredi ići niz struju. Ponekada se najveće znanje sastoji u neznanju ili u afektovanju neznanja. Mi moramo da živimo sa ostalima, a oni su u većini neznalice. Da bismo ži-veli sami, morali bismo biti mnogo slični Bogu ili sasvim slični kakvoj životinji. No ja bih ipak hteo, da prekrojim taj aforizam, pa da kažem: bolje je biti sa ostalima pametan, nego sam budala. Ima ljudi koji u himerama traže originalnost. (Gracijan)Bolje je naučiti nepotrebno, nego ništa. (Seneka)Bolje je znati malo ali temeljito, nego mnogo i površno. (Kant)Čovek bi morao da zna nešto i o sopstvenoj zemlji pre nego što krene u inostranstvo. (Forman)

Čovek je svojim umom određen da bude u društvu sa ljudima i da se u njemu umetnošću i naukama kultiviše, civi-lizuje i moralizuje. (Kant)Čoveku koji sve zna ne preostaje ništa drugo nego da sebi prosvira metak kroz glavu. (Sestov)97Danas ljudi znaju cenu svemu, i vrednost ničemu. (Vajld)Filozofski sistemi su potpuno istiniti samo za svoje uterne ljivače. (Niče)Gotovo sve što je rečeno o novcu — i za i protiv — i tačno je, i nije. Novac ima tamnu stranu kao mesec, koju ne mogu da vide ni oni koji ga imaju, ni oni koji ga nemaju. (Fokner)I najslabiji učenik zna danas istine za koje bi Arhimed žrtvovao svoj život. (Ten)Iluzije još nikad nisu bile zaštita pred činjenicama. (Ačeson)Ima knjiga iz kojih saznajemo sve, a na kraju ipak ne shva-tamo ništa. (Gete)Izreke su ukras govora. (Narodna mudrost iz Persije)Ja još nisam sreo čoveka od koga se ne bi moglo ništa naučiti. (Mirabo)Kad vidim seljaka kako živi neosetljiv prema čarima prirode, on me uvek podseti na bibliotekara koji ne ume da čita. (Kišon)Knjiga je u celini put od zla ka dobru, od nepravde ka pravdi, od neistinitog ka istinitom, od noći ka danu. (Igo) Ko bude naučio ljude da umru, naučiće ih da žive. (Ruso) Ko mnogo govori — ili mnogo zna ili mnogo laže. (Heltaji) Ko mnogo zna, toga je teško zadovoljiti. (Gracijan)Ko ne ide na fakultet kao u hram nauke, taj ulazi tamo kao u predvorje karijere. (Pisarev)Ko se posvećuje učenju, postaje iz dana u dan veći. (Lao Će) Koliko li ima ljudi na čije bi se biblioteke, kao na bočice sa lekovima, mogao da stavi natpis: samo za spoljnu upotrebu. (Dođe)98mdikamo je bolje znati o svakoj stvari ponešto nego o jednoj sve. (Paskal)lo znanje čini ljude oholim, a veliko — smernim. Zato prazno klasje naduveno diže glavu u vis, a puno — smer-no obara glavu ka zemlji. (Neruda)Mana mnogih ljudi je to što žele da budu učitelji drugih, a ustvari trebalo bi još dugo da ostanu učenici. (Spinoza)Mi rado potcenjujemo ono što imamo, a precenjujemo ono što jesmo. (Mirabo)Misli su kao žene: jeftinije ih je deset hraniti, nego jednu oblačiti. (Goldoni)Mišljenja su kao ekseri: što ih više bijemo, sve se dublje zabijaju. (Dizraeli)Mnogi ljudi čitaju, ali malo je onih koji znaju da čitaju. (Aragon)Mnogo znao, mnogo i patio. (Narodna poslovica)Mnogo znati, znači pre vremena ostariti. (Ruska poslovica)Na svetu postoje dve vrste ljudi: inteligentni bez religije i religiozni bez inteligencije. (Aragon)Najbednije delo koje čovek može počiniti u polemici jeste isticati gramatičke i pravopisne greške protivnika. (Gva-reski)Najvažniji rezultat svakog obrazovanja jeste upoznavanje samog sebe. (Sagan)Naučna misao ne trpi kompromise. (Šo, B.)Ne berite ruže i ne žurite da biste ih sačuvali, već pođite dalje. One če se sačuvati same, cvetajuči duž celog puta. (Tagore)99

Ne trudi se da znaš sve da ne bi u svemu postao neznalir (Demokrit)Ne veruj onome koji izdaleka dolazi, već onome koji se odande vraća. (Servantes)Neki ljudi idu za nama. Ako ne mogu da nas stignu, oni se kunu da smo mi zalutali. (Petefi)Nemoguće je da se sve dokazuje. (Aristotel)Nepotpuno znanje je opasnije od neznanja. (Bolivijska poslovica)Neučen ne može nauku trpeti jer zna, kako nauka dođe, sva vlast koja je na sujeverju osnovana i utvrđena da će propasti. (Obradović)Neznalica je onaj koji ne zna danas ono što mi nismo znali juče. (Nestroj)Neznalice imaju čudnu bolest: nisu svesne svog neznanja. (Rable)Neznanje je bliže istini nego predrasuda. (Didro) Neznanje je uvek spremno da se samo sebi divi. (Boile)Ni u šta se tako čvrsto ne veruje kao u ono što se najmanje zna. (Monteskje)Nije dopušteno sve znati. (Latinska poslovica)Nije teško znati kako se nešto radi. Teško je samo to raditi. (Lao Će)Nije važno da čovek zna mnogo stvari, već da ume korisno da ih upotrebi. (Tenison)Nikada dovoljno ne razmišljamo o tome koliko je prijatno ne pitati ništa. (Seneka)100Mišta tako destruktivno ne utiče na naučni rad i naučnu ličnost kao kult sebe samoga... Svaki naučni radnik polazi od metode i rezultata koje su drugi stvarali. Svi se mi penjemo jedni na ramenima drugih. I ljudi velikih rezultata mali su faktori u ogromnom naučnom razvitku. Naučne hipoteze koje čine važne beočuge u razvitku nauke, teku kao reka: jednih nestaje, da ih drugi smene. (Cvijić)O mnogim stvarima znamo samo kako se zovu i ništa više. (Čapek)Obrazovanje bi moglo da nam mnogo pomogne da razvijemo sopstvena ubeđenja i da živimo sa više svesti o sebi samima. (Honoraj)Od velikog do smešnog je samo jedan korak. Povratak je mnogo duži. (O' Keli)On se služio samo mišljenjima drugih ljudi. Bio je profesor filozofije. (Hičkok)Oni koji čitaju znaju mnogo, oni koji posmatraju znaju katkad još i više. (Dima)Oni koji daju besplatno savete i sami ih se ne pridržavaju. (Fonda)Onog ko uči novo, s time da obnavlja staro, možemo smatrati učiteljem. (Konfučije)Optimista je po pravilu savremenik koji nije dovoljno infor-misan. (Prišli)Pitanja na koja je najteže dati odgovor jesu ona čiji je odgovor očigledan. (Šo)Prava naslada nije u tome da nađeš istinu, već da je tražiš. (Tolstoj)Prošlost je prekrivena crnom koprenom, a budućnost ružičastom. To je zbog toga što je prvu istaklo iskustvo, a drugu nada. (Leonov)101Prost narod je bolji od prosvećenog sveta samo u velikim društvenim vrenjima; on je sposoban za plemenite strasti. (Stendal)Razgovor je čudna pojava: tako suvišna i tako potrebna. Tu jedni uvek kažu ono što znaju, a drugi ne znaju ono što kažu. (Čapek)Reci su ekseri za koje treba zakačiti ideje. (London)Sa svakim jezikom koji naučiš, oslobađaš po jednog duha koji je sputan u tebi. (Štajnbek)Samo onaj ko veruje u budućnost, veruje i u sadašnjost. (Neruda)Samozadovoljan čovek je izraslina na grudima društva. (Gorki)Što čovek manje zna to mu se njegovo znanje čini obimnije. (Ruso)

Stručnjak je osoba dovedena u poslednjem trenutku kako bi podelila krivicu. (Buhvald)Svako znanje proističe iz sumnje, a završava se verovanjem. (Ten)Sve naše saznanje počinje čulima, odatle ide razumu i završava se kod uma, iznad koga se u nama ne nalazi ništa više što bi moglo da prerađuje materijal opažanja i da ga podvodi pod najviše jedinstvo mišljenja. (Kant)Sve što znamo o stvarnosti proističe iz ogleda i završava se njime. (Ajnštajn)Svi ljudi po prirodi teže da dođu do znanja. (Aristotel) Svi ljudi po prirodi teže ka znanju. (Aristotel)Televizija je izmišljena zato da bi i nepismeni imali razloga da nose naočare. (Brando)102Toliko lud nisam da bih znao sve. (Didro) U praznu glavu stane mnogo toga. (Kraus)Učenje bez razmišljanja je prazno, razmišljanje bez učenja opasno. (Lao Će)Učenje je svetlost. (Japanska poslovica)Uski stručnjak saznaje sve više o sve manjem da bi na kraju znao sve o ničemu i ništa o svemu. (Šo)Veliki broj ljudi imaju mišljenja koja su oprečna jedna drugima, i svako od njih misli da su u zabludi svi koji ne dele njihova mišljenja. (Aristotel)Verovanje u postojanje spoljašnjeg sveta nezavisnog od subjekta koji ga usvaja, leži u osnovi ćele nauke o prirodi. Ali, pošto čulni opažaj daje informaciju o tome spoljaš-njem svetu, ili o »fizičkoj realnosti« posredno, mi je možemo prihvatiti samo putem razmišljanja. Iz toga proizi-lazi da naše predstave o fizičkoj realnosti nikada ne mogu biti konačne. Moramo uvek biti spremni da zameni-mo te predstave, tj. da promenimo aksiomatičnu osnovu fizike, da bismo činjenice opažanja obrazložili na logički najsavršeniji način. I zaista, površan pogled na razvitak fizike pokazuje da njena aksiomatska osnova tokom vremena trpi duboke promene. (Ajnštajn)Više zna glupan u svojoj kući nego mudrac u tuđoj. (Servantes)Vračare ti pomažu da ti sudbina ostane nepoznata. (Konfučije)Za neko ubeđenje kaže se da je čvrsto ukoliko odoleva svesti da je pogrešno. (Valeri)Za razliku od nekih doktora nauka, seljaci imaju mnogo više znanja nego školske spreme. (Radović)103Zaista, kao što dnevna svetlost zaslepljuje oči slepih va, tako i stvari najočiglednije po prirodi, zaslep]iuju teligenciju naše duše. (Aristotel) ln~Zanat je svakidašnji dobitak. (Narodna poslovica)Zbirka anegdota i maksima za svetskog čoveka je najveće blago, ako one prve ume na prikladnom mestu da ubaci u razgovor i ako mu ove druge u pravi čas padnu na pamet. (Gete)Znanje čini čoveka slobodnim, ali ne i srečnim. (Remark)Znanje i hrabrost: na njima se zida veličina. Oni ostvaruju ono što je besmrtno, jer su i oni besmrtni. Svaki vredi onoliko koliko zna, a mudar može sve. Čovek bez znanja — svet u mraku. Uviđavnost i snaga — oči i ruke. Bez hrabrosti znanje je neplodno. (Gracijan)Znanje i prava govore, dok neznanje i nepravda urliču. (Graf)Znanje je jedini instrument proizvodnje koji ne podleže opadajučim prinosima. (Klark)Znanje je oruđe, a ne cilj. (Tolstoj)Znanje je potrebno u životu kao puška u borbi. (N. Krupska)

Znanje je otrov koji u velikim dozama leci, a u malim ubija. (Mor Jokai)Znanje se ne može kupiti. (Vuga)Znati mnogo stvari ne znači biti mudar. (Heraklit)Znati napamet ne znači znati (Montenj)104Ako dokazujem da sam u pravu, ja priznajem da sam možda u zabludi. (Bomarše)Ako glupost preživi, može se reći da je čak toliko glupa da ne ume ni da umre. (Likok)Ako je razum moć koja ujedinjuje pojave posredstvom pravila, onda je um moć koja daje jedinstvo pravilima razuma posredstvom principa. Prema tome, um se nikad ne može odnositi neposredno na iskustvo ili na ma koji predmet, već na razum, da bi njegovim raznovrsnim saznanjima dao na osnovu pojmova jedinstvo a priori, koje se može zvati jedinstvo uma i koje se potpuno razlikuje od onog jedinstva koje razum može da proizvede. (Kant)Ako mnogo čitamo, postajemo ponosni i tačni, ako mnogo vidimo, postajemo mudri, razumni i korisni. (Lihten-berg)Ako mudrac ne pouči budalu, nastaje dvostruka šteta: umanjio je svoj ugled, a budalu ohrabrio da i dalje greši. (Spinoza)Ako naiđeš na čoveka s kojim vredi govoriti i ne govoriš, izgubio si čoveka. Kad naiđeš na čoveka s kojim ne vredi govoriti i govoriš, izgubio si reci. Mudar čovek ne gubi ni čoveka ni reci. (Konfučije)Ako pošalješ devet glupaka da ti nešto kupe, ti si postao deseti. (Tuholski)107Ako reč vredi jednu paru, ćutanje vredi dve. (Jevrejska izreka1)Ako ti je pamet slaba, moraš imati zdrava leđa. (Bugarska poslovica)Ako već nisi u stanju da sipaš munje, okani se i grmljavine (Bernar, T.)Bol podstiče čoveka da misli, misao čini čoveka mudrim mudrost čini život podnošljivim. (Džon Patrik)Bolest smeta zdravom, a glupost pametnom. (Konfučije)Bolje je s mudrim plakati, nego sa budalom pevati. (Slovenska poslovica)Čitati, a ne razumeti, to je kao da loviš, a ništa ne uloviš. (Goldoni)Čovek koji je uvek mudar vredi malo više od onoga koji je uvek glup. (Bini)Čovek postaje pametniji više od tuđih gluposti, nego od svoje pameti. (Dođe)Ćutanje je velika umetnost konverzije. (Buhvald)Diplomata je gospodin koji sedam puta prevrne jezikom pre nego što ne kaže ništa. (Mrožek)Dobro je smejati se poslednji: tako bar imate vremena da shvatite u čemu je vic. (Katajev)Dok se pitamo šta treba početi, trenutak za početak je već prošao. (Haj ne)Drugi deo života kod pametnog čoveka sastoji se u oslobađanju od ludosti, predrasuda i pogrešnih mišljenja koje je stekao tokom prvog dela života. (Čehov)Genijalni ljudi imaju najkraće biografije. Njihovi rođaci ne mogu ništa da kažu o njima. (Tuvim)108nijalnost je jedina patnja za koju niko nema sažaljenja, Čak ni žena. (Vulf)Genije je čovek koji može da ostvari sve osim dovoljno sredstava za život. (Panjol)Genije je onaj koji rešava probleme za koje uopšte nismo znali da postoje. (Gras)

Genije je sam sebi nagrada, jer ako je čovek najbolji, on je to prvenstveno zaradi sebe sama. (Šopenhauer)Genije ništa teže ne podnosi nego osrednjost. (Šopenhauer)Glad je služavka genija. (Tven)Glupak uvek nađe većeg glupaka koji mu se divi. (Boalo)Glupost je najneobičnija od svih bolesti, od nje ne pati bolesnik, nego svi ostali. (Prever)Glupost je nesalomljiva: sve što naleti na nju, mora da se razbije. (Flober)Glupost je nešto što svako ima pravo da kaže, ali neka bar to ne izriče sa dostojanstvom. (Čerčil)Glupost potiče iz uverenja da za svako pitanje postoji spreman odgovor. Mudrost znači imati spremno pitanje za svaku pojavu. (Kundera)Homo sapiens jedina je zverka obdarena razumom, ali i jedino biće koje svu svoju energiju može da posveti kakvoj nerazumnoj stvari. (Bergson)Idealista, dogmatičar po pravilu teži da svet i ljude ukalupi u svoje vizije, a kad to ne ide milom — vizije pokušava da uspostavi silom. Čoveka ne opredeljuje njegov idealizam nego njegov stvarni doprinos višim ciljevima. (Božić)109Imaš bogatstva, ali nije Rotšildovo; ime ti je čestito, ali se nije nikada ničim proslavilo; vanjština je pristojna, ali slabo izrazita; obrazovanje ti je valjano, ali ne znaš na šta da ga upotrebiš; imaš pameti, ali bez svojih ideja; imaš srca, ali bez velikodušnosti, i tako dalje, i tako dalje, u svakom pogledu. Ovakvih ljudi ima na svetu sva sila, pa i kud i kamo više nego što ti se čini; oni se dele, kao i svi ljudi, na dve glavne vrste: jedni su ograničeni, drugi »mnogo pametni«. Prvi su sretniji. Ograničenom, »običnom« čoveku nije, na primer, ništa lakše nego da uobra-zi da je neobičan i originalan, pa bez ikakvih kolebanja uživa u tome. (Dostojevski)Iskustvo je jedina stvar koju bi smo imali računa da kupujemo polovnu. (Morijak)Ja mudrosti seme sejah svakom zgodom, čekajući željno da urodi plodom; a sva žetva koju požnjeh bese ova: dolazim sa vetrom, odlazim sa vodom. (Hajam)Jasne ideje ponekad dovode do odsustva bilo kakvog dela-nja. (Valeri)Jedan bednik može da upita više nego što devet mudrih zna da odgovori. (Jugoslavenska narodna izreka)Jedino je glupost dovoljno hrabra da se predstavlja kao savršenstvo. (Man)Jedna pamet je dobra, a dve su — bolje. (Dostojevski)Jeste li primetili da čovek koji je neobično rasejan u krugu svojih podređenih, nikad nije rasejan pred svojim pretpostavljenim. (Turgenjev)Jezik mudraca je u srcu, srce glupana je na jeziku. (Ščedrin)Kad bi ljudi govorili samo ono što znaju i u šta se razume-ju, oni gotovo ne bi ni govorili. (Molijer)Kad diskutujem sam sa sobom, uvek sam u pravu. (Hašek) 110Kad je priroda u isti mah stvorila i razum i strasti, drugim poklonom, izgleda, htela je da čoveku da pomogne da zaboravi zlo koje mu je učinila prvim. (Šamfor)Kad svi isto misle, znaci da niko ne misli mnogo. (Lipman)Kada bi se štampale samo korisne knjige, bilo bi ih sto puta manje. (Volter)Kakva bi tišina nastala kada bi ljudi govorili samo ono što znaju. (Čapek)Kakva je korist od mudrosti, ako ona ne može da zaštiti čo-veka od gordosti? (Man)Knjiga je dobra ako autor govori samo to što treba i tako kako treba. (Aristotel)

Knjiga je pijuk koji treba da razbije ledeno more u nama. (Kafka)Ko ne razume logiku, on obično ne razume ni to da je ne razume. (Bontempeli)Ko uvek govori, on nema vremena da misli, a ko mnogo misli, on samo misli da misli. (Molijer)Ko želi da svima ugodi ili je lud ili če postati lud. (Buhvald) Lako je biti pametan za dvadeset godina unazad. (Pijade)Ljubiti u mraku, spavati na suncu, jesti u tišini: tri gluposti. (Ojeti)Ljudi su više glupi i nesretni, nego što su krivi. (Krleža)Logika je korisna sprava koja nam se gotovo uvek prodaje bez uputstva za upotrebu. (Pasternak)Loš novinar još uvek nije filozof (Tuholski)Ma koliko dobro čovek govori, kad previše govori uvek na kraju neku glupost kaže. (Dikens)111Mašta je utoliko jača ukoliko je razmišljanje slabije. (Hauptman)Misli nam nisu uvek pri ruci. Zašto onda da pišemo i kad ih uopšte nemamo. (Gribojedov)Mnoge ljude smatraju mudracima samo zato jer ćute. (Šekspir)Mudar čovek nije onaj koji ume da razlikuje dobro od zla nego onaj koji od dva zla zna da izabere manje. (Amundzen)Mudar ne kažnjava zato što je neko loše postupio, već zbog toga da ne bi loše postupio. (Niče)Mudrac je taj, koji zna u datom trenutku da sam sebe prekine. (Igo)Mudrac smatra da mu je vrlina jedina nagrada. (Konfučije)Mudre izreke se, na žalost, pišu za druge, a veoma retko za sebe. (Rilke)Mudrost ne prihvata verovatnoću, ona se uvek kreće po jasnoj svetlosti razuma. (Ten)Mudrost nije lek koji bismo mogli uzeti. (Kongo)Najbolje je uložen onaj novac koji nam je ukraden, jer nam je poslužio da kupimo razboritost i iskustvo. (Šopenhauer)Najbolji dokaz mudrosti je uvek dobro raspoloženje. (Euripid)Najkorisnija mudrost za čoveka je pogoditi šta drugi misle o njemu. Opasno je samo nagađati, a žalosno je kad to i tačno pogodite. (Moravija)Najpametniji je onaj koji toga nije svestan. (Boalo) Najučeniji ljudi nisu i najpametniji. (Coser) 112Neke su knjige, čini se, napisane ne zato da iz njih učimo, nego da bismo saznali kako je njihov autor nešto znao. (Gete)Neki su gluhi za tuđe reci, oni su nesreća i sebi i drugima. Ali uvijek treba pokušati. Pitaćeš: zašto? Nizašto. Da bude manje gluho i pusto. (Selimović)Nema ništa gluplje i jalovije no kad neko hoće da postane intelektualac na osnovu nekoliko pročitanih knjiga koje nije ni razumeo. (Cosić, D.)Nema takve besmislice koju već nije izrekao neki — filozof. (Ale)Nemam ništa protiv glupaka, ali imam protiv gluposti. (Klauzevic)Nemam ništa za carinu, osim svoje genijalnosti. (Vajld)Neznalica je onaj koji ima odgovor za sve — samo što taj odgovor nije tačan. (Tuholski)Nije dovoljno biti pametan, treba tu pamet umeti upotre-biti. (Vuga)Nije mudar onaj koji poznaje svet, nego onaj koji može da živi ne mrzeći ga. (Ten)

Niko ne može biti pametan s praznim želucem. (Eliot T. S.)Ništa nam se ne čini strasnijim od razuma — kad nije na našoj strani. (Haksli)O lekovitoj moći gladi najbolje se razmišlja posle ručka. (Ostrovski)Obični ljudi se trude da im vreme prođe, inteligentni i obdareni nastoje da ga korisno upotrebe. (Skot)Onaj koji daje savet glupaku, sličan je onome što kuva jelo u razbijenoj činiji. (Konfučije)113Onaj koji poseduje razum uvek radi s izvesnim ciljem. (Aristotel)Oni koji lako žive, brzo oglupe. (Gorki)Oni koji ne pamte prošlost, osuđeni su da je ponavljaju. (Kafka)Osrednji duhovi obično osuđuju sve ono što prelazi njihov domet. (La Rošfuko)Pamet je u nepristrasnosti. (Solženjicin)Pametan čovek nauči deset stvari, a veruje u jednu; budala nauči jednu stvar i veruje da ih zna deset. (Konfučije)Pametan priča o onome što je video, budala o onome što je pojeo. (Heltaji)Pametni imaju prava da govore gluposti, za glupane je to obaveza. (Lagerlef)Pametni ljudi uče na tuđim greškama, budale na vlastitim. (Engleska poslovica)Pametnom čoveku ne događaju se sitne gluposti. (Gete)Pazi da se ne varaš u osobama. To je najopasnija, a i najlakša prevara. Bolje je da te prevare u ceni, nego u robi. Kod ljudi je više, nego kod svega drugog, potrebno, da im se gleda u unutrašnjost. Razumevati se u stvari i poznavati ljude, dva su sasvim različita predmeta. Pri proučavanju čudi i pri razlikovanju karaktera hoče se duboka filozofija. Kao stoje nužno proučavati knjige, isto je tako nužno proučavati i ljude. (Gracijan)Pesimista je optimista sa iskustvom. (Ditrih) Pijanstvo je dobrovoljna ludost. (Seneka) Poslovica je duh jednog, a pamet mnogih. (Golsvorti) 114^toie dv/a stabla ljudske spoznaje: čulnost i razum Prvim od njihi stvari primamo, a drugim zamišljamo. (Krleza)Praktično je nemoguće naučiti čoveka da piše, ali ga je još teže ubediti da se okane toga posla. (Katajev)Pravilo mudraca je da ostave stvari pre nego što stvari ostave njih. (Karlajl)Prema odgovorima koje daje, možete zaključiti koliko je neki čovek pametaa. A koliko je mudar, možete uvideti na osnovu njegovih pitanja. (Mahfuz)Priroda nam je dala po dva oka i po dva uva, a samo jedan jezik da bi smo mogli više da slušamo a manje da govorimo', jer se nikad ne može reci toliko mudrosti koliko se može prećutati gluposti«. (Konfučije)Proste misli dolaze iz srca. (Valeri)Prvi čovek je i nesvesno postao prvi filozof onog časa kad je prvi put izgovorio reč „ja". (Kroče)Reci su igle kojima se pričvrščuju misli. (Igo)Sposobnost da danas možeš misliti drukčije nego što si mislio juče je ono po čemu se pametan razlikuje od glupog. (Štajnbek)Srce glupaka je u ustima, usta pametnog čoveka nalaze se u srcu. (Kokto)Srce umetnikaje nj egova glava. (Vajld)Sredi svoje misli, pa ćeš videti da nemaš šta da sređuješ. (Heltaji)Šta ljudi najradije nazivaju glupim? Nešto pametno što sami ne razumeju. (Garibaldi)

Suštinu šaha treba posmatrati kao borbu dva mozga. (Lasker)115Sve ima svoje granice, izuzev ljudske pakosti i gluposti. (Paskal)U mudrosti života spada da se gluposti prave u skladu sa svakim životnim dobrom. (Pikaso)U obmani živi onaj ko u životu ne vidi ništa veliko, ništa divno. (Frans)U raspravama je najteže saznati ono o čemu se raspravlja. (Sartr)U šahu, kao i u životu, primećujemo svoje greške tek onda kada se drugi njima koriste. (Tolstoj)U školi pitanjem najbolje naučiš mudrost. (Eshil)Učenost se sastoji pre svega u znanju mnoštva nekorisnih stvari. (Hegel)Več je dovoljno velik dokaz razboritosti i kad čovek zna da pita pametno. (Kant)Većina ljudi neće da pliva pre no što nauči. (Novalis)Velikaši su kao Hotentoti: divimo im se čim pokažu malo zdravog razuma. (Kasu)Vladar ikoji hrani mudraca, a ne pita ga za savet, isti je kao i bogalj koji nema noge, ali ima konja za jahanje. (Kasu) Zabava je sreća onih koji ne mogu da misle. (Bomarše) Zašto da se stidimo ako menjamo ideje? To samo znači da ih imamo dovoljno na skladištu. Ovaj luksuz dozvoljen je samo milionerima inteligencije. (Goldoni)116ISTINA / LAZNišta na svetu nije teže od iskrenosti i nema ništa lakše od laskanja. (Dostojevski)Ako bismo se trudili da budemo takvi kakvi bi trebalo da budemo, kao što prikrivamo kakvi jesmo, mogli bismo biti takvi kakvi jesmo, a ne bismo bili u teškoći da uopšte nešto prikrivamo. (La Rošfuko)Ako zatvorite vrata svim manama, i istina će ostati napolju. (Tagore)Bez ljudske emocije nikad nije bilo, niti može biti ljudskog traženja istine. (Lenjin)Biti prirodan je jednostavno poza, i to poza koja najviše nervira. (Vajld)Biti prirodan, to je najteža poza koje se čovek može prihvatiti. (Baro)Bodrenje je najviši odlik laskanja. (Vulf)Bolje je verovati svojim očima nego tuđim recima. (Tajmur)Budi prijatelj istine do mučeništva, ali ne budi njen zaštitnik do netrpeljivosti. (Sartr)Budi uvek spreman da govoriš ono što misliš, pa će te podli ljudi izbegavati. (Nehru)Čak i štetna istina vredi više od korisne laži. (Man)Cinik je čovek koji svemu zna cenu, a ničemu vrednost. (Vajld)119Čuvajte se brbljivaca koji žrtvuju smisao radi praznih i gromkih reci. (Balzak)Da bismo održali reč, najbolje je da je nikad i ne dajemo, (Napoleon)Da nije obmana, čovečanstvo bi izumrlo od očaja i dosade. (Frans)Diplomati možete bez rizika poveriti i najdelikatniju istinu. On ionako neće poverovati u nju. (Kavur)Dočekajmo vreme onakvi kako nas ono traži. (Šekspir)Filozofija ima tu dobru osobinu što služi našoj utehi, zbog svoje beskorisnosti. (Strindberg)Govori ono što koristi drugima i tebi, kloni se neozbiljnog govorenja. (Franklin)Govoriti iskreno često je najveća pustolovina. (Direnmat)Ima istina, koje nisu za sve ljude, niti za sva vremena. (Volter)

Ispravan čovek se može postideti čak i pred psom. (Čehov)Istina je jedina stvar koja se ne može ulepšati i bez koje se propadne. (Rostan)Istina se nikada ne može reći tako da bi se razumela, a da joj se ne bi verovalo. (Blejk)Istorija je sveukupan zbir činjenica koje mogu da se priznaju pred javnošću. (Adenauer)Izlečiti se može jedino udarcem mača, ali nipošto jednim udarcem jezika. (Gandi)Izreku: »Gutanje je zlato«, proturili su oni što su se obogatili pričom. (Crnčević, N.)Jedi da zadovoljiš sebe, a odevaj se da zadovoljiš druge. (Franklin)120Jedna od najznačajnijih osobina histeričnih i ovlaš histerič-nih priroda nije samo njihova sposobnost da dobro lažu nego i da same sebe lažu. (Cvajg)Jezik nije haljina, nego živo meso. (Sekulić)Još je Barun Spinoza ustanovio da istina omogućuje (a laž onemogućuje) komunikaciju među ljudima i da se razlike među ljudima najsigurnije otkrivaju iz njihovog odnosa prema istini. (Goldštajn)Kad protiv nekog lika čovek ne bi mogao da kaže ništa sem onoga što može da dokaže, istorija ne bi bila ni napisana. (Semjuel Džonson)Kad se žalimo da nam mnogi ljudi dosađuju i kradu vreme svojim posetama i razgovorima i svojim traženjem save-ta ili usluga, mi to činimo samo napola iskreno. U stvari, jedino što mi žalimo to je: što to nisu neki drugi i drukčiji ljudi. I ništa drugo. (Andrić)Kako je teško biti hvalisavac! Mudraci ga preziru, budale mu se dive, gotovani žive od njega, a on je sam rob sop-stvenog hvalisanja. (Bekon)Kao prah sa voćke koja ide od ruke do ruke, sa čoveka spadne najpre ono što je najfinije na njemu. (Andrić)Klevećite, klevećite, nešto će od toga uvek ostati. (Petrov)Kleveta je kiša koja pljušti po svima onima koji — uspeva-ju. (Volter)Ko bi sa samog sebe svukao sve iluzije, ostao bi go. (Graf)Ko ćuti, neka ga ne more brige: čovek ostaje skriven pod jezikom. (Gete)Ko gleda kroz naočare nepoverenja, on vidi gusenice i u kiselom kupusu. (Bus)Ko laže za tebe, lagaće i protiv tebe. (Narodna poslovica)121Ko najsporije obećava, uvek najvernije ispunjava svoje obe ćanje. (Ruso)Ko se mnogo šali, često greši. (Lao Će)Lako zaboravljamo svoje pogreške ako za njih ne zna niko drugi. (Volter)Lasno je s punim trbuhom post hvaliti. (Narodna poslovica)Laž je religija robova i gospodara. Istina je bog slobodnog čoveka. (Gorki)Laži su tako plodne da je dovoljno samo jedna, a već ih je na hiljade. (Gorki)Lažljivac se uvek odaje zaklinjanjem. (Kornej) Lažna skromnost ne uliva mnogo poverenja. (Kornej)Lažovu ne veruju čak ni onda kad daje časnu reč da laže. (Lošćenko)Ljudi koji se nikad ne varaju — mrtvi su. (Demokrit) Ljudi od vas traže kritiku, ali očekuju samo pohvalu. (Defo)Ljudi ponekad lažu i zato što to zahteva pristojnost. (Gorki)Ma koliko dobro čovek govori, kad previše govori on uvek na kraju neku glupost kaže. (Dikens)Mač ima samo dve oštrice, a jezik stotine. (Munte)

Mada se ponose svojim smislom za humor, Englezi zaziru od humorista. (Lord Anan)Malodušnik je samo korak udaljenja od poricanja. (Singer)Mnogi ljudi su kao satovi: pokazuju jedno vreme, a otkucavaju drugo. (Narodna mudrost iz Danske)122Moj glavni svedok da govorim istinu jeste moje siromaštvo. (Sokrat)Na ljudsko licemerje naići ćete na svakom pogrebu, pri svakom porođaju, na svakoj svadbi i u — svakom intervjuu. (Kišon)Najglavnije je, samom sebi ne lažite. Onaj koji sam sebe laže, i svoju rođenu laž sluša, taj dolazi dotle da nikakvu istinu ni u sebi, niti oko sebe ne razlikuje, nego dolazi, dakle, do nepoštovanja i prema sebi i prema drugima. (Dostojevski)Najštetniji lazovi su oni koji klize po ivici istine. (Fokner) Najveće laži često se izgovore u najvećoj tišini. (Kronin)Najveći prijatelj istine je vreme, njen najveći neprijatelj je predrasuda, a njen stalni pratilac je poniznost. (Kolton)Najžešće branimo mišljenja koja su zasnovana na predrasudama. (Linkoln)Ne kazuj ćele istine, pa ipak ne laži. Smotrenost nije kod ničega tako potrebna kao kod istine, jer je istina bilo srca. Jednako je teško istinu kazati kao i umeti prećutati je. Jednom jedinom laži gubi se sav glas naše neporočnosti. Prevara se smatra krivicom, a varalica zločincem, što je još gore. Svaku istinu ne možemo kazati: jednu ne, zbog samih sebe, a drugu ne, zbog nekog drugog. (Gracijan)Ne mora se misliti sve ono što se kaže. (Aristotel)Ne upotrebljavaj prevaru koja šteti, misli neštetno i pravedno, ako govoriš, tako i govori. (Franklin)Neko može uvek biti ljubazan sa ljudima koji mu ništa ne znače. (Vajld)Nevolja je u tome što jednakost tražimo samo sa našim pretpostavljenim. (Heltaji)123jeNije filozof onaj koji ima nekakvu filozofiju u glavi t nema i u srcu. (Barbis)Nije Joše hvaliti sam sebe: ljudi to počnu da ponavljaju i kraju se zaboravi s koje je strane poteklo. (Ašar) aNije potrebno mnogo dosetljivosti da bi se prevario čovek koji nam veruje. (Kronin)Nijedan čovek ne može razumeti ono što nije doživeo (Hese)Nikad nisam cenio duhovite ljude i šaljivdžije. To su najčešće nesrećnici koji žele da sakriju svoje nezadovoljstvo pred sobom i pred svetom. (Ruso)Niko nije sasvim obrazovan pre nego što nauči da čuti. (Horacije)Niko vam ne može usaditi osečanje manje vrednosti bez pristanka. (Breht)Ništa na svetu nije teže od iskrenosti i nema ništa lakše od laskanja. (Dostojevski)Od dana kada jedna istina pobedi, nju toliko preuveličavaju da postaje laž. (Dizraeli)Od neopravdane kritike još je opasnija neopravdana pohvala. (Stendal)Oni koji pripaljuju svece na oltaru ideala, imaju uvek fabriku sveca koja ih finansira. (Pirandelo)Ono što stoji nasuprot mnjenju jeste istina. (Hegel) Opasno je biti iskren ako nisi glup. (Vajld) Politika je egoizam, preobučen u lik ljubavi. (Brijan)Postoje tri vrste laži: laž, besramna laž i — statistika. (Dizraeli)124

ii jedno oružje koje je mnogo strasnije od klevete — to P° -e istina. (Taljeran)ebno je mnogo lopata da bi se sahranila istina. (Gandi) Poznato je da cenzor cenzuriše ono što ga uzbuđuje. (Pover)Pričalice govore mnogo samo zato da ne bi ništa rekle, a još češće govore mnogo da ne bi ništa rekle. (Nesin)Reci istine su jednostavne kao i sama istina. (Eshil)Reku nećeš upoznati ako plivaš, čoveka ako razgovaraš. (Rilke)Samo žene i lekari znaju koliko je laž potrebna ljudima. (Frans)Samoobmana je ubitačna i za ljude i za narod. (Njegoš)Smeh mi je uvek zvučao kao najcivilizovanija muzika na svetu. (Justinov)Statistika podseča na kupaći kostim bikini. To što čoveku pokazuje jeste sugestivno, ali ono najvažnije je ipak sakriveno. (Kej)Sto je veća istina, to je veća i kleveta koja se protiv nje govori. (Bergman, Ingrid)Sto je za sovu svetlost dana, to je za rđave ljude iskrenost. (Safir)Svaka istina, kao uostalom i svaka zasluga, ima protiv sebe savremenike. (Emerson)Svakoga možeš slagati, ali stomak nikako. (Seneka)Sve istorijske knjige koje ne sadrže laži krajnje su dosadne. (Anatol Frans)Takav je čovek, samo onima najviše zavidi kojima najviše duguje. (Latinska poslovica)125iU glavi pijanog čovekavrti se tek posle dve ili tri č u glavi sujetnog čoveka vrti se već posle prvog (Gandi) sU izvesnim prilikama tišina je opasna. (Sveti Ambrozije) U ljubaznosti ima mnogo prezira prema ljudima. (Niče)U pogledu svake želje treba postaviti jedno pitanje: kakva bi bila korist da se ona ne ispuni. (Epikur)U politici istina mora da čeka dok nekome ne postane po trebna. (Masarik)U velikim stvarima ljudi se pokazuju onakvima kakvi bi hte-li da budu, a u malima onakvi kakvi jesu. (Ulman)U vinu je istina. (Latinska poslovica)Uloga iskrenog čoveka — teška je uloga. (Gorki)Uvek je lakše protiviti se nečemu što niste ni pokušati da razumete. (Paund)Volim više štetnu istinu nego korisnu zabludu: istina leci bol koju nam ona možda zadaje. (Gete)Zabluda se odnosi prema istini kao san prema javi. Zapazio sam da se čovek kao osvežen vrac'a iz zablude u istinu (Gete)Zabluda, glupost, laž ne počinju od misli, nego od reci (Karei Capek)Zašto se istina obično prikazuje gola? Da bi svako mogao da je obuče prema svojoj želji. (Bus)126Šta vredi galopirati ako se krećemo u pogrešnom pravcu. (Kipling)Ako čitalac ne poznaje pisca zato je kriv pisac, a ne čitalac. (Iljf)Ako je savet neke budale slučajno dobar, onda molim da ga u delo sprovede pametan čovek. (Lesing)Ako ste besposleni, nemojte ostajati sami, ako ste sami, nemojte biti besposleni. (Haksli)Ako su sve druge nagrade razgrabljene — uzmi prvu. (Buhvald)

Ako želite da ništa ne radite, zaljubite se u ono što radite. (Svift)Ako želite da uspete u društvu, ubijte svoju savest. (Mirabo)Ali samo onaj ne greši ko ništa ne radi. (Lenjin) Beskrajan je put koji ničemu ne vodi. (Kovačevič, P.)Bogu se obraćamo samo onda, kad hoćemo da postignemo nemoguće. Za moguće su nam dovoljni i ljudi. (Lagerlef)Bolje je biti tri dana čekić, nego godinu dana nakovanj. (Ibn Zafar)Bolje je da na čelu ovaca ide lav, nego da ispred lavova ide ovca. (Defo)Bolje je poslovati s ljudima koji nešto žele, nego s onima koji su postigli šta žele. (Bekon)129Bolje jedan dan soko nego sto godina lešinar. (Buda) Bolje pesnik bez publike, nego publika bez pesnika. (Zilah'4 Brbljivac je slab radnik. (Šekspir)Brige više ubijaju čoveka nego rad. Zbog toga puno ljudi umire, jer je više onih koji kukaju, nego onih koji rade (Buhvald)Čeprkajući po hrpi đubra Petao nađe zrno bisera. (Kirilov)Cilj glume, odvajkada i sada, bio je i jeste da bude, takoreći, ogledalo prirode, da pokaže vrlini njeno rođeno lice, poroku njegovu rođenu sliku, a samom vremenu i biću sveta njegov lik i otisak. (Šekspir)Čitava tajna da produžimo svoj život sastoji se u tome da ga ne skraćujemo. (Saltikov-Ščedrin)Čovek bez strpljenja je kao lampa bez špiritusa. (Segovija) Čovek je biće stvoreno da samog sebe prevaziđe. (Niče)Čovek se može zaustaviti kad se penje, ali ne i kad pada. (Napoleon)Čovek sve može samo ako hoće. (Gorki)Čoveka primaju u društvo prema odeći koju nosi, a ispraćaju ga prema duhu koji je pokazao. (Šolohov)Čoveka smatraju objektivnim ako se slaže sa drugima. (Gvareski)Da bi izvršio velika dela, čovek treba da živi kao da ne mora nikad da umre. (Dizraeli)Da bi knjiga imala sreću sa prodorom među ljude, valja o njoj kazati nešto dobro i nešto loše. Oni ikoji je hvale, svakako su zadovoljni, oni koji je kritikuju možda su još i zadovoljniji. (Strindberg)i130n bi se vodila zdrava i pametna politika nije dovoljno da poznajemo ljude, potrebno je još i da ih volimo. (Masa-rik) Da bi skrenuo pažnju na sebe, čovek nekad mora da stigneposlednji na cilj. (Likok)Da bi ste bili popularni, morate biti osrednji. (Vajld) Dakle, više nema budućnosti u industrijskom zaposlenju. Rađa se novi rad koji će zaposliti humano tkivo društva. (Servan-Šrajber)Dobar lekar spašava, ako ne uvek od bolesti a ono bar od lošeg lekara. (De Sika) Dobar putnik ne zna gde ide. Savršen putnik ne zna odakledolazi. (Lao Će) Dobar učitelj ume druge da nauči čak i ono u što se sam nerazume. (Kotarbinski) Dok radi, čovek s uživanjem pomišlja na odmor, a čim se

odmara, odmah oseća potrebu za radom. (Brauning) Doktor može da se postane iz počasti, ali lekar ne može.(Godar) Dosadno je ono pozorište kad na sceni ne vidiš ljude, većglumce. (Gitri) Dreserima se ne pokoravaju sve zveri — samo dresirane.(Lenč)Društveno stanje je ratno stanje između monarha i svih njegovih podanika i svih članova društva između sebe. (Hol-bah)Duhovno sam ponovo razmotrio ćeli svoj minuli život, pretresao sam sve do poslednje sitnice, duboko razmislio o prošlosti svojoj, sudio sam sebi nemilosrdno i strogo i čak ponekad blagosiljao sudbinu što mi je poslala tu usa-131mljenost, bez koje ne bi bilo ni suđenja samom sebi • strogog proveravanja ranijeg života. (Dostojevski) Dvaput se umire. Druga je smrt biti zaboravljen. (Fontane) Gde ima mnogo svetlosti, tu su i senke duboke. (Didro) Gde slab preteruje, jak se uzdržava. (Zid)Hleb jesti — nije majstorija. Hleb peći — mala je majstorija. Hleb zaraditi — to je najveća majstorija. (Rolan) I svaki uzlet opet se završava na zemlji. (Simić) Ideje zastarevaju brže nego reci. (Ruso)Ima mnogo starih ideja koje, katkad, iznenadno, postaju nove. (Dostojevski)Interes govori sve jezike i igra sve uloge, čak i ulogu neza-interesovanog. (La Rošfuko)Iskustvo je kao čačkalica: služi samo vama. (Pitigrili) Iskustvo nam upravo daje mogućnost da se dobro snađemou životu, dok nas nedostatak iskustva prepušta slučaju.(Platon)Ispred svega treba postaviti dužnost, a u drugi red plod koji se njome postiže. (Konfučije)Izgrađivati zemlju možda je značajnije nego njome vladati. (De Gol)Jedno zvanje vredi uvek samo onoliko koliko je čovek kadar iz njega da stvori. (Cvajg)Još uvek je bolje biti luđak u modi, nego izvan nje. (Kant)Kad čovek nije baš najraspoloženiji za posao, uvek mu u pomoć pritekne — glavobolja. (Sartr)132r/ad jedan film uspe, onda je to profit. Kad nema uspeha, to je onda umetnost. (Ponti)Kad radi, čovekov položaj je stojeći; Kad ne radi, njegov položaj je sedeći; Kad traži rad, klečeći; Kad brine o tuđem radu, ležeći. (Bulatović)Kad radiš, neka ti je bogom prosto! Ali kad ti je srce zapečaćeno mrtvim voskom, onda je to prokletstvo. (Veseli-nović)Kad se ljudi slažu sa mnom, uvek imam osećaj da sam ne-gde pogrešio. (Hemingvej)Kad već nemaju drugih izvanrednih sposobnosti, neki među nama obično se hvale da su velike pijanice. (Petefi)Kakva je ogromna razlika između varvarizma koji prethodi kulturi i varvarizma koji dolazi posle nje! (Fridrih Hebel)Katkad se postaje neko tek kad se ne želi više biti niko.(Brant) Književnost nije obogatila svet samo dajući mu knjige, već irazvijajući novi tip čoveka, pisca. (Borhes) Ko hoće nešto da učini, nađe način, ko neće ništa da učini,nađe opravdanje. (Pikaso)Ko je duhovit, najjači je. (Igo)

Ko ne putuje nikud ostaje prost. (Šekspir)Ko ne zna da se pretvara, ne zna ni da vlada. (Luj XIV)Ko nije pripremljen za veliki uspeh koji je postigao, obično ostatak života provodi kod psihijatra. (Mom)Ko otkrije da čuva neku tajnu, već je pola te tajne izlanuo, drugu polovinu neće dugo sačuvati. (Beket)133Ko žali ekser, izgubiće potkovicu, ko žali potkovicu, i će konja. (Hašek)Ko želi da bude svuda — nije nigde. (Li)Ko želi da peva, uvek će naći pesmu. (Švedska poslovica)Koliko je ljudi koji ne misle sami nego žive od misli koje su izmislili drugi. (Dostojevski)Konac delo krasi. (Šekspir)Lenjivci nisu samo oni koji ne rade, već i oni koji mogu da rade bolje. (Sokrat)Ljudi će zavoleti rad tek kad im zabrane da rade. Odgovorni za društvene reforme o tome gotovo i ne vode računa ... Šteta. (Miler)Ljudi koji su završili posebne studije sede bez posla, ili rade na mestima koja nemaju ništa zajedničko s njihovom strukom. Zato je viša tehnička naobrazba u nas još neproduktivna... (Čehov)Ljudi nas često bolje razumeju kad im manje pričamo. (Strindberg)Ljudima koji ne moraju da obave neki posao ništa nije nemoguće. (Malro)Luđak ima uvek prednost pred nadarenim čovekom, večito je zadovoljan sam sa sobom. (Napoleon)Majka korisnih veština je beda, a lepih obilje. Otac onih prvih je razum ... (Šopenhauer)Manje uživamo u onome što smo postigli nego u onome čemu se nadamo. (Ruso)Mi smrtnici, postižemo besmrtnost u stvarima koje ostaju posle nas, koje stvaramo zajedničkim snagama. (Ajnštajn)134rim ljudima služi glava satrto da je vrte. Ali od toga ne-' velike vajde. (Prišli)Najteža stvar u ljudsko, *vooa je kad č vi (Šolohov)

blizini kopna. (Emerson)Ne gubi vreme, uvek se bavi korisnom stvar.; korisna čina. (Franklm)Ne pitaj kako je umro, nego k^ko je živeo., w bila bar jednaNe postoji toliko utrven put na kome ne b. W prepreka Ш rupčag, (Senates)Ne valja biti tako šaljiv da načiniš sebe smesnrm-Nećeš postati svetac preko grehova drugih. (^i- i-ro triiumfovah шNeka ljudi svih staleža, imali uspeha .ili ne, ^ zadovolj. ne, vrše samo svoju dužnost, i neka om ni. (Platon) .Neke kancelarije su kao groblja: slobodno bi navratima glo da se napiše: »Ovde počiva taj i ta] - 14r ali ni jedna nijeNeke knjige su nezasluženo zaboravljene, nezasluženo zapamćena. CAragon)npke na lepim no-Neke se karijere zasnivaju na čvrstim, a neke gama. (EduardPetiška)

.... „rimete kad su sti-Neki tako žure za svojim ciljem, da i ne prime gli do cilja. (Sartr)Nemoj verovati u uspeh. Rad sve ide da treba najviše da se plasts neuspeha.135Neočekivano dolazi samo onome koji ništa ne očekuje (Ten) J 'Neshvaćeni ostaju samo oni koji ili sami ne znaju šta hoće ili nisu vredni da budu shvaćeni. (Turgenjev)Nesposoban jednom uspe, celog veka ovacije. Sposoban jednom zgreši, celog veka negacije. (Bulatović)Neuravnotežene prirode posle naglih uspona uvek same padnu. (Cvajg)Nezadovoljstvo je podsticaj napretka. (Tagore)Nije dovoljno da čovek bude spreman za obavljanje svoje dužnosti: treba da zna šta mu je dužnost. (Polaček)Nije veliki onaj čovek koji mnogo zna, nego onaj koji je mnogo razmišljao. (Remark)Niko ne uspeva tako brzo kao onaj koji se koristi tuđom greškom. (Bekon)Niko nije velik čovek u očima svoga sobara. (Rable)Nisam se mešao u politiku jer nisam verovao da jedan glumac može da postane predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Sada tek vidim koliko sam pogrešio. (Vels)Ništa nije moguće uraditi, ako to uradi neko drugi. (Fernandel)Ništa nije umreti. Strašno je — ne živeti. (Igo)Ništa u životu ne može tako da nas razveseli kao kad nas gađaju, pa promaše. (Čerčil)Obavljanje posla u nekim kancelarijama slično je parenju slonova. Na visokom je nivou, okončava se uz mnoge krike i rike i potrebne su dve godine da bi se pokazali rezultati. (Kišon)136Odricanje svih obzira je prastari strah, davna suština ljudskog bića koje želi moć, jer se boji. (Selimović) On je bio čovek u punom smislu reci. (Šekspir) Onaj ko je lakom i iz buve pije krv. (Lao Će) Oni koji se penju stepenicama uspeha nikad se, ne žale dasu ostali bez daha. (Eliar) Oni koji žele nešto da nauče nikad nisu besposleni.(Mirabo) Onome, ko ume da čeka, vremenom sve dolazi. (Francuskaposlovica)Originalni pisac nije onaj koji nikoga ne imitira, već onaj koga niko ne može da imitira. (Strindberg) Oslanjati se na talenat, znači — nemati mašte. (Mopasan) Ovaj nije vest u govoru, ali je nevešt u čitanju. (Demokrit) Penjanje na položaj tegobno je i ljudi s mukom dolaze do —većih muka. (Frensis Bejkon) Pesimist je onaj koji između dva zla izabere — oba. (Bernar)Pesimisti su jedini ljudi koji mogu da budu radosni, jer samo oni mogu da dozive prijatna iznenađenja. (Remark)Pesnici počinju da žive tek onda kad umru. (Petrarka) Pisati jednostavno isto je toliko teško koliko i biti dobar.(Somerset Mom) Postoje samo dva načina da se čovek uzdigne: ili svojomsopstvenom veštinom ili glupošću drugih. (Babel)) Poučnije su pogreške velikih duhova, nego istine malih.(Graf) Poznato je da su u životu mali lični doživljaji najuverljiviji.(Cvajg)

137Pre je neko morao da bude slavan da bi mogao sebi da d zvoli skandal. Danas je potreban skandal da bi neko n°~ stao slavan. (Ševalije)Pred svima nama je samo jedan put: nije ga teško naći, ali i veoma teško održati se na njemu. (Ostrovski)Preterana poverljivost smanjuje poštovanje. Preterana uslu-žnost vas čini pogodnim za iskorišćavanje. (Balzak)Prilikom prikazivanja svake nove komedije autori izgledaju kao poslanički kandidati, a dvorana kao skup birača (Houp)Prvi cilj svakog pravog britanskog producenta jeste da održi lekciju Holivudu. (Mikeš)Prvo su stekli tuđe poverenje, a potom i sve ostalo. (Baljak)Ptica ugleda crva na visokom drvetu i upita ga: kako si do-speo čak dotle? Puzanjem, draga moja, samo puzanjem. (Krilov)Rad zaslađuje život, ali ne vole svi slatkiše. (Kestner)Reci prvi put nešto što se samo po sebi razume i — posta-ćeš besmrtan. (Frans)Reklama je dragocen ekonomski faktor, jer je to najefikasniji način za prodaju robe, naročito bezvredne. (Luis, S.)Remek-delo je dete koje uvek krste tek posle očeve smrti. (Luis, S.)Sa svakom stvari koju si propustio, nešto si dobio. Sa svakom stvari kojom dobiješ, nešto si izgubio. (Kant)Šahovsku slavu ne smemo staviti u vitrinu, ako želimo da ne izgubi svoj sjaj. (Andersen)Samo je jedan korak od uzvišenog do smešnog. (Hajne) Samo ono stoje prirodno ima snagu dugo da traje. (Balzak) 138veti su kao iznošena odela: ne upotrebljavaju se rado čak i ako vrlo dobro pristaju. (Vajler) Sigurno dobija onaj sistem koji igra na sve kombinacije.(Kovačevič, P.) Slava dolazi samo onima koji su o njoj uvek sanjali i radili.(De Gol) Slava može da se uporedi sajcasnim kruškama koje sazreva-ju leti, ali se jedu zimi. (Šopenhauer) Slavni ljudi bili su za mene kao bogovi koji niti govore, nitihodaju, niti jedu kao obični ljudi. (Balzak) Slikanje i vođenje ljubavi ne idu jedno uz drugo. Seks slabičovekov mozak. (Van Gog) Slogom rastu male stvari, neslogom se i najveće raspadaju.(Latinska poslovica)Slučaj je ime kojim označavamo zasluge drugih ljudi. (Deval) Slučaj je jedini zakoniti vladar kosmosa. (Napoleon) Soba bez knjiga je slična telu bez duše. (Ciceron) Sta je veći zločin od izgubljenog vremena? (Bekon)VSta vredi galopirati ako se krećemo u pogrešnom pravcu. (Kipling)VSto ja imam dobar vid: bez naočara vidim sve svoje snove.(Houp)Sto je manje breme sposobnosti, to je lakše isplivati na površinu. (Spenser)Sto je mislilac veći, jasnije se u njegovoj biografiji ističu odlike epohe, a njegova biografija prirodnije prelazi u isto-riju. (Kuznjecov)Što je u državi bolja muzika, bolja će biti i država. (Platon)139

Što su glumci lošiji, predstave su sve posećenije. Loš glumac privlači lošu publiku kao pokvareno meso muve. (Stanislavski)Stvarni život je za većinu ljudi večni kompromis između idealnog i mogućeg. (Rasel)Svađe i međusobna optuživanja nastaju uglavnom ili onda kada oni koji su jednaki ne dobijaju jednako, ili kad oni koji nisu jednaki dobijaju i uživaju jednako. (Aristotel)Sve što je ljudsko — nazaduje, ako ne napreduje. (London)Sve umemo: da se uparadimo, nakaradimo, bogoradimo, najmanje da radimo. (Bulatović)Svetlost je slava a slava je smrt. Ali do saznanja se dolazi prekasno. (Karalajl)Tajna da se bude dosadan jeste u tome da se kaže sve. (Volter)Takva je slava: dođe i prođe. Takav je svet: uzdiže čoveka do slave samo zato da bi imao koga da zaboravi. (Petefi)Talenat je sličan strelcu koji pogađa jednu metu do koje ostali nisu u stanju da dobace: genije pak, onome što pogađa u metu koju ostali ne mogu ni da vide ... (Sopenha-uer)Talenat se stvara u samoći, karakter u društvu. (Gete) Tamo gde nema tigra i zec se smatra vladarom. (Konfučije)Teško je razumeti kako se danas postupa sa privredom, jer privreda nije pacijent koga možete stalno da podvrgavate operaciji. (Bernar, T.)Točkovi karijere najbolje se podmazuju mazivom laskanja. (Graf)140Treba živeti tako da bi mogao samog sebe da poštuješ. (Gorki)Trgovanje bez reklame je isto što i namigivanje devojci u mraku. Ti znaš šta radiš, ali niko drugi to ne zna. (Dali)U evropskoj pustinji leže izbledele kosti mnogih neuspelih zajedničkih poduhvata. (Vilson)U školi nas nikad nisu učili kako da budemo nezaposleni.(Moravija) Učini sve da upoznaš, a ništa da te upoznaju drugi. (Farel)Umetnost ikoja ne služi narodu samo je zabava besposlenih ljudi. (Majakovski)Umetnost koja se postiže bez muke ili je nestašluk ili zavaravanje. (Ostrovski)Umetnost traži žrtve, a žrtve umetnosti traže — kompenzaciju. (Lenč) Uopšte uzevši, ponos je na dnu svih velikih grešaka. (Raskin)Uspeh je čest hemijski spoj između dobre prilike i loše na-mere. (Sartr)Uspeh je uvek dete smelosti. (Volter)Utopisti su srećni ljudi jer nikad neće dočekati ostvarenje svojih snova. (Renoar)Veličina spomenika se smanjuje kad se od njega udaljavamo, a veličina ljudi se smanjuje kad im se približavamo. (Servantes)Velika umetnička dela samo su zato velika što su dostupna i razumljiva svima. (Tolstoj)Velike stvari imaju smrtnog neprijatelja: velike reci. (Kokto) Veliki ljudi su u ličnom životu najjednostavniji. (Cvajg)141Vi ćete sagoreti brzo i beskorisno. Iza vas će ostati samo pepeo." „Ako! Znaće se bar da smo bili vatra. A iza va će ostati samo balav trag kao iza puža." (Andrić) SVrh izgleda kao da para nebo, a put koji vodi do vrha nazvan je istrajnošću. (Darvin)Vrlo je nezdravo živeti. Ko živi, taj i umire. (Lee)Za istinski jakog čoveka progonstvo nikad ne znači slabljenje, već samo jačanje njegove snage. (Cvajg)

Zaboravljaju nas rođaci, prijatelji, ljubavnica, pa čak i neprijatelji, samo nas ne zaboravljaju poverioci. Zato nastojte da napravite što više dugova, kako bi nastavili da živite u uspomenama drugih. (Safir)Žalim prošlost, nadam se u budućnost, nezadovoljan sam sadašnjošću — to je moj život. (Čajkovski)Žalostan je takav učenik koji ne nadmaši svog učitelja. (Leonardo Da Vinči)Zapažajući tuđe greške čovek lakše može da ispravi svoje (Haksli)Živi tako da bi tvojim poznanicima bilo dosadno ako umreš. (Demosten)Život nije smrtnicima ništa dao bez velikog truda. (Latinska poslovica)142PRAVDA / NEPRAVPASamo slabi se ne usuđuju biti pravedni (Tagore)pokidaju, čovek više neće moći ni da seAko se svi konopciobesi. (So) Bolje je zaslužiti a ne dobiti, nego dobiti a ne zaslužiti.(Spenser) Borbu je stvorila priroda, mržnju je pronašao čovek.(Čapek) Čoveče, seti se da si ravan onome, pred kojim se ponizuješ:ne ponizuj se! (Krleža)Čovek koji je sklon da čini protivprirodna dela kažnjen je time što ne može biti prirodan ni onda kada to želi da bude. (Paveze)Čovek uživa, uživa i provodi sve, uprkos svemu, dok ne zažali što se uopšte rodio. Život — to je nešto što prelomi, a ipak ne da ti da želiš da umreš — u tome je gadno lukavstvo. (Golsvorti)Čoveka duša uvek silnije boli nego kosti. (Gribojedov) Da je čovečanstvo želelo pravdu, moglo ju je odavno imati.(Hazlit)Dakle, dragi prijatelju, ni u kom slučaju ne treba da pazimo na ono šta će kazati o nama svetina, nego šta će kazati onaj koji se razumeva u pravdi i nepravdi, onaj jedan, i sama istina. (Sokrat)145Demokratija je politika, politika je osvajanje vlasti, a osvajanje vlasti je prljav posao. (Mikeš)Duhovitost je pretvorena u krčmaricu i traci svoje oštrou-mlje na sastavljanje računa. (Šekspir)Formula »oko za oko« dovela bi na kraju krajeva do toga da svi postanemo slepi. (Martin Luter King)Gubitak iluzije je normalan, gubitak nade je tragedija. (Jevtušenko)Imajte u vidu, molim vas, da ja nisam Furije. Brkajući mene s tom sladunjavom i nepraktičnom slabotinjom vi samo dokazujete da vam je moj napis potpuno nepoznat, iako ste rukopis imali u rukama. (Dostojevski)Iskustvo je takva provalija u koju čovek i pored svih upozorenja neminovno pada. (Bodler)Iz vode obično izlaze suvi oni kojima pođe za rukom da je zamute. (Averčenko)Jadna je pravda koja mora da se pravda. (Bulatović) Jedini način da američke žene dobiju toliko željenu ravnopravnost jeste da se odreknu nekih svojih prava. (Parker) Jedna od

teškoća u razmišljanju o smrti sastoji se upravo u nemogućnosti da se oslobodimo svesti. (Sartr)Kako je strašno pomisliti da je istina ono što ljudi govore o nama? (Lafonten)Klevetom dvojica čine nepravdu, a samo jedan trpi. Naime, onaj koji kleveće, postupa nepravedno što govori protiv nekog iza njegovih leđa, a onaj koji sluša čini nepravdu što veruje, a ne trudi se da se sam o tome uveri. Onom, pak, trećem, koji nije tu, nanosi se nepravda time što jedan od one dvojice govori za njega daje rđav,. a drugi — što veruje da je tako. (Herodot)146Ko lopovu gleda kroz prste i sam je lopov. (Španska poslovica) Ko nije spreman da trpi, radije neka ne rađa. (Šopenhauer'Ko se donekle upoznao sa statistikom zločina tome)6 mo~ rala da upadne u oči svojevrsna pravilnost kojom d°cmi svake godine napreduju, kojom određeni uzroci pr°izvo~ de određene zločine. (Engels)Ko služi dobro svojoj zemlji, ne poziva se na pretke. №°'Ko štedi potkovicu — izgubi konja. (Krilov)Ko zna nije li smrt život, a život — smrt? (Euripid)Kod unutrašnjih borbi koje čovek vodi sa samim sob°m l sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde prav^0: ne predaj se nikad. (Andrić)Ljutim se za tebe, a ne protiv tebe, čoveče. (Jožef)Masa sudi po spoljnom i vidljivom, zato što samo t° rnoze i da shvati. (Aristotel)Medicina je umetnost koja se vežba u očekivanju n°v^ ot~ krića. (Kami)Mušterija je uvek u pravu, samo prodavač to ne (Zošćenko)Na ovom svetu sve se plaća, naročito uživanje.Na zemlji nema pravde, kažu svi,No nema je ni gore. To je jasnoza mene kao gama jednostavna. (Puškin)Najviše se podmazuje točak koji najglasnije cvili, (fišer M.)Nasilje koristi samo onima koji nemaju šta da izgU^6-(Sartr)147Nažalost, ima daleko više dvorskih luda nego dvorova (Buhvald)Ne rnenja li se sve na svetu? Zašto da se onda ne menjajn ' naše strasti? (Hajne)Nema tužnijeg prizora od dosadnog čoveka sa interesantnom životnom istorijom. (Merime)Nemoj reći da su stvari prolazne, jer svaki od naših časova najavljuje večnost. (Buda)Nepravdu zaboravljamo tek kad nam ništa drugo ne preostane. (Borel)Nezadovoljni i gladni porotnici uvek su na strani tužioca. (Skot)Nezahvalni smo samo zato jer nismo u mogućnosti da se odužimo. (Balzak)Nezahvalnost je najprošireniji oblik gubitka pamćenja. (Pikaso)Nije gadno što ljudi greše, nego način na koji sami sebi te greške opraštaju. (Rostan)Nije teško biti dobar, nego pravedan. (Igo)Nikad se ni na koga ne ljutim. Niko na ovom svetu ne može da učini ništa toliko značajno da bih seja naljutio. Ljutiš se na ljude onda kad misliš da su njihovi postupci važni. (Kastaneda)Ništa ne vredi toliko koliko nepravda propraćena ironijom. (Napoleon)Ništa nije skuplje od onoga što se mora kupiti molbama. (Fonda)

Ništa nije tako neprijatno kao biti neslavno obešen. (Volter) 148Mišta nije univerzalnije od onog što je individualno. Onošto pripada pojedincu, pripada svakom. (Karlajl) od dva različita mišljenja uvek pobeđuje bučnije. (Darvin) Omiljeni ste na svakom mestu, osim ako ste na svom!(Pajović)Osveta je uvek posledica slabosti duše koja ne može da podnese nepravdu. (La Rošfuko)Ovaj žalosni svet obučenog oblači, a golog svlači (Kalderon) Počasti i uvrede što dolaze od svetine treba jednako primati: neka te prve ne vesele, a druge ne vređaju. (Seneka) Podobni su samo oni koji na sve pristaju. Nepodobni su svioni koji se još uvek plaše posledica. (Radović) Politika, to je veština uzimati od bogatih novac, a od sirotih glasove pod izgovorom da ćeš štititi jedne od drugih. (Perpit)Pošto si sebičan, ceo svet ti se udvara iz interesa. (Paveze) Postoje samo dve vrste ljudi: pravednici koji se smatraju grešnima i grešnici koji se smatraju pravednima. (Paskal)Praktična politika sastoji se iz ignorisanja činjenica.(Klemanso)Prava gerila u zapadnim zemljama počinje u području kulture. (Vels)Prava pravda je savest. (Igo) Pravo je najzgodnija izmišljotina koju su ljudi pronašliprotiv pravde.Pravda bez moći je nemoguća; moć bez pravde je tiranija. (Paskal)149Pravičnost u apsolutnom smislu nikad nije postojala, ne samo sporazum zaključen u međusobnom opštenju, bil na kom mestu, uvek s vremena na vreme, koji predviđ mere da niko drugome ne nanese štetu i da od njega pre-trpi neku štetu. (Epikur)Prljavo je nekoga sumnjičiti kad postoje nepobitni dokazi (Lee)Putovanja su lakoumni deo života ozbiljnih ljudi i ozbiljan deo života lakoumnih osoba. (Tempi)Rad je za nekoga strašno jednostavan, a za drugoga jednostavno strašan. (Fišer)Razgrađena livada je svačija ispaša. (Pelin)Retko se nalazi ono što je pravo, a još rede se ceni. (Šopen-hauer)S čistog teče čista voda. (Erazmo Roterdamski)Sa nepravdom možeš sav svet proći, ali se natrag ne možeš vratiti. (Dostojevski)Samo onaj poznaje život u celini ko poznaje i njegove tegobe. (Cvajg)Samo slabi se ne usuđuju biti pravedni. (Tagore)Setimo se onog divnog doba kad je kiša padala samo onda kad smo izlazili bez kišobrana. (Fišer M.)Smrt je lepa — kad je život ružan. (Bak)Smrti se bojimo samo dotle dok još nešto očekujemo od života. (Stendal)Specijalista je onaj građanin koji vam uvek kaže šta ne smete da radite. (Leonov)Što je vrsta sporta plemenitija, to ima manje publike. (Bor) 150. ro ?ivot? _ popunjavanje vremena između rođenja i Štas]mrti Bajnim nizom uživanja i promena, bez dužno-sti i odgovornosti. (Cosic, B.) Sudbina je more bez obala. (Svinbern) Sudbina mesa karte, mi igramo. (Šopenhauer) Svaki progres civilizacije bio je u početku proglašavan za ne-prirodan. (Rasel) Svako ima toliko prava koliko ima mod. (Latinska pošlo-vica)Svet voli da ozarene prlja

i da uzvišene blatom trlja. (Siler)Svi događaji koji nastupaju prirodnom nu^ nose U se" bi svoju utehu, ma koliko bili strahoviti. (Engels)Tajna ljudske smrti krije se baš u tome što ljuto smmima nerazmerno više nego ljudskog zi«nra. Nema m jecinog jedinog normalnog živog čoveka k povorka mrtvaca. Hteli mi ili ne, -•-" - ,., , ž ч spram mase mrtvih kao jedan prema hiljadu. (Krleza)Tragedija slave je u tome da moraš izgubiti previše vremenada bi ostao slavan. (Pikaso)U ljubaznosti ima mnogo prezira prema ljudima. (Niče) U nekim poštama poštari brže napreduju nego pisma.(Houp) U pravu je ko je jak, ko je kadar braniti i odbraniti svoje pra-vo. (Matoš)U pravu je samo onaj koji to ne mora da dokazuje. (Crnčevič, B.)151U školi života, nažalost, ne može da se zabušava. (Prust)Uzdržite se od kritikovanja čak i u dobroj nameri, jer ranit' ljude lako je, a ispravljati ih, nemoguće. (Šopenhauer)Veliki se moraju češće saginjati. (Kovačević, R) Vreme je stari sudija. (Šekspir)Vreme je veliki učitelj — šteta je, međutim, što ubija svoje učenike. (Mrožek)Vreme nekad leti kao ptica, a nekad puže kao crv. (Turge-njev)Zaista je tragično kad čovek nadživi svoje telo. (Frojd)Zakon ne može da ubeđuje tamo gde ne može da kažnjava. (Tomas Fuler)Zakone, u načelu govoreći, ne razumeju tri vrste ljudi: oni koji ih donose, oni koji ih sprovode i oni koji ispaštaju ukoliko ih prekrše. (Edvard Halifaks)Živo biće umire zato što postoji protivrečnost: sebi je ono opšte, rod, pa ipak, neposredno ono postoji samo kao jedinka. Kod smrti, rod se ispoljava kao snaga koja gospodari nad neposredno pojedinačnim. (Hegel)Život je uvek nepravičan, a za većinu nas je baš dobro što je tako. (Šolohov)152Ako bi smo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje zadovoljstvo bi im ostalo. (Volter)Ako je tiranija nasilje, onda je revolucija nasilje protiv nasilja. (Goce Delčev)Ako poželim da kaznim neku pokrajinu, postavicu joj filozofa za namesraka. (Fridrih II)Ali ja sam baš mislio da je to dovoljan dokaz pravednosti kad neko ne želi da čini nepravdu. (Sokrat)Bolje je boriti se i bitku izgubiti nego li nikad ne boriti se. (Hegel)Covek je jači od sudbine sve dotle dok se ne preda. To je staro vojničko pravilo. (Remark)Covek je onakav kakvo je društvo u kome se kreće. (Euripid)VCovek je sve više rob slobode i žrtva boljeg života. (Crnčević, B.)Covek može da se odrekne mnogo čega, samo ne ljudi. (Mičel)Čuda se stvaraju kad narod negoduje. (Sekspir)Čuvajte se slobodnih dana. Nisu slobodni dani za svakog. Slobodan čovek uvek je u iskušenju da misli. Ako pet da-155na nije mislio, možete misliti šta taj može misliti kad jednom počne da misli. (Radović)

Da čovek bude slobodan treba dvoje: treba da zna da bud slobodan i da hoće da bude slobodan. (Marković)Demokratija je hronična sumnja da li je više od polovine ljudi u pravu više od polovine vremena. (Vajt)Dok nas etika uči šta se sve ne srne, život nas uči šta se sve može. (Bulatović)Dok živiš, dolikuje ti da se nadaš. (Latinska poslovica) Domovina je nalik na svog sina — čoveka. (Didro) Domovino, ti si kao zdravlje. (Cankar) Fašizam je kapitalizam plus ubistvo. (Sinkler) Gde je strah, onde nema vere. (Gandi)Gde nema tigra, tu se i zec smatra vladarom. (Korejska narodna poslovica)Građanski rat. Hura! U ime naroda istrijebićemo sami sebe! (Čapek)Gvozdenim ljudima ne smetaju lanci, oni ih smatraju za deo svoga tela. (Amadu)I najzaslužniji duguje domovini više nego ona njemu. (Ibzen)I vladari za koje vi prolivate svoju krv, usred vaše najogorčenije borbe jedan drugom stežu ruku, pa hladnokrvno dele vaše haljine i vašu zemlju. (Ugo Foskolo)Ideje postaju snaga kad zavladaju masama. (Lenjin) Ironija je kada te narod ateista poštuje kao boga. (Likok)156torija nas, uopšteno, samo obaveštava šta je to loša vlada-S vina. (Tomas Džeferson)Išli su na lomaču gordo, dignute glave, jer su znali i naučili da onaj koji će poginuti za nju nikada ne umire. (Racin) javno mnjenje je nalik na duhove: nevidljivo je, a ipak svepritiska i teroriše. (Sartr)Jedan direktor reče: »Ja sam vam oduzeo slobodu, ali samvam zato udahnuo svest o ličnom dostojanstvu. (Hašek)Jedna od slabosti našeg vremena je u tome što umemo darazlikujemo svoje potrebe od svojih želja. (Ulman) Kad je neko vredan sluga, čista je šteta da postane gospodar.(Bus) Kad opozicija dođe na vlast, ona radi gotovo sve ono čemuje ranije zamerala. Sreća. (Ruzvelt) Ko je revolucionarac bio samo jednom u životu, taj to nijebio nikada. (Stanislav ŠIMIC) Ko se pred jednim klanja, pokazuje drugom leđa. (Turskaposlovica)Ko uvede diktaturu a ne usmrti Bruta, ili osnuje republiku a ne smakne Brutove sinove, vladaće samo kratko vreme. (Makijaveli) Ko zavisi od drugog, treba i njegovom psu da se umiljava.(Narodna mudrost iz Japana) Kraljevi nam nikad ništa ne daju, ono što hoćemo od njih —moramo sami da uzmemo. (Aragon) Likvidacija je imala uvek više publike nego rehabilitacija.(Bulatović)Ljudima najviše smeta ako njima vladaju oni koji su im ravni. (Spinoza)157Lukav političar uspeva da nagovori narod da se stidi njegovih grešaka. (Bulatović)Među malobrojne prednosti diktature ubraja se i to što ona odražava u životu misao o slobodi. (Ruso)Mi smo toliko navikli na buku da nas uznemiruje samo tišina. (Moravija)Mnjenje je subjektivna predstava. (Hegel)Moć kraljeva zasniva se na razumu i ludosti naroda, ali mnogo više na ludosti. (Paskal)

Moja politička filozofija glasi: ljubi svog bližnjeg — a moj bližnji, to je ceo svet. (Kenijata)More u koje je potonuo Ikar nazvalo se po njemu. (Vinaver) Mrtvog vuka i ovce preskaču. (Servantes)Na ovom svetu, odvajkada, jedan kuka, drugi peva. Kuka ko mora, peva ko srne. Nikad nije bilo da svi kukaju. (Cosić, D.)Nacionalna ograničenost je najveći neprijatelj kulture. (Lukač)Najveća snaga kojom čovečanstvo raspolaže jeste nenasilje. (Gandi)Najveći je moral raditi da ugnjeteni postane slobodan čo-vek. (Vaša Pelagic)Napredovanje naroda ogleda se poglavito u ove tri glavne stvari: materijalnom blagostanju, obrazovanju i slobodi. (Marković)Narod koji je slobodu poistovetio sa svojim postojanjem izabrao je patnju. (Cosić, D.)Ne možemo očekivati da nas neko iz despotizma u slobodu prenese u krevetu od perja. (Džeferson)Neka ovog časa i sa ovog mesta krene u svet glas, upućen prijateljima kao i neprijateljima, da je buktinja prešla u ruke novog pokoljenja Amerikanaca — onih rođenih u ovom veku, prekaljenih u ratu, oprobanih u teškom i mučnom miru, ponositih na svoju staru baštinu... (Kenedi)Nema poslednje revolucije — revolucije su beskrajne.(Zamjatin)Nevolja je danas u tome što političari nemaju poverenja jedan u drugog — i što zato imaju puno opravdanje. (Miler)Nije slobodna zemlja ona u kojoj svako može da kaže šta hoće, već ona gde niko nije obavezan da sluša ono što govore drugi. (Macini)Nikad nemoj živeti u zemlji u kojoj dovoljno ne poštuju vladara. (Sirijska narodna poslovica)Niko nije protiv slobode uopšte. Čovek je obično protiv slobode drugog čoveka. (Bulatović V.)Niko nije protiv slobode uopšte. Čovek je obično protiv slobode drugog čoveka. (Bulatović V.) Onde gde je koza privezana, tu treba da brsti. (Lao Će) Ono što je kavez divljoj životinji, to je zakon sebičnom čo-veku. (Spenser) Onome ko je jednom vladao nad drugima nesnosna je vlastsvakog drugog nad njim. (Konfučije)Osobina dobra pastira je da striže ovce svoje, a ne da ih guli. (Gaj Trankvil Svetonije)Osveti nema mesta u politici... (Čerčil)159Plata je sredstvo za produžavanje ropstva. (Saltikov-Ščed-rin)Po pravilu se smatra daje sposoban da vlada samo onaj koji nije nikad vladao. (Tacit)Pobuna misli uvek prethodi pobuni oružja. (Vendel F.) Pokoravamo se zakonima da bismo bili slobodni. (Ciceron)Pravda bez moći je nemoguća; moć bez pravde je tiranska. (Paskal)Pravo da praštaju imaju samo kraljevi i rogonje. (Taljeran)Preterana sloboda da svako radi šta hoće, neće biti u stanju da zadrži zlo koje postoji u svakom čoveku. (Aristotel)Preterana sloboda da svako radi šta hoće, neće biti u stanju da zadrži zlo koje postoji u svakom čoveku. (Aristotel)

Priroda i sloboda su stožer filozofije. (Kant)Progonstvo nikad nije izmenilo i popravilo kraljeve. (Bizmark)Pustite ljude da misle kako vladaju, i vi ćete vladati njima. (Kronin)Samo provetravajuća mogućnost revolta kadra je spasiti nas od ludila, od bezakonja, od gluposti, od kriminala, od dogmatizma, od dosade, od umiranja, pa nema ljudskog područja koje se može zamisliti bez revolta. (Vučetić, Š)Sivilo — kako su raznovrsne tvoje boje! (Buhvald) Slabo leti ptica kojoj je lepo na zemlji. (Kovačević, R) Slava je trošna zakrpa na trošnoj odeći pesnika. (Puškin)Sloboda je kao novac: jednima pomaže, druge kvari. (Novalis)160Sloboda je pravo da radimo ono što zakon dozvoljava. (Neruda)Sloboda je život. (Tolstoj)Sloboda ne bira između dobra i zla, ona uništava zlo. (Paveze)Sloboda rađa šale, a šale slobodu. (Žan-Pol Rihter)Sloboda se mora pretpostaviti kao osobina volje svih umnih bića. (Kant)Slobodan čovek misli šta hoće, a jede šta ima. (Crnčević, B.) Slobodan čovek misli šta hoće, a jede šta ima. (Crnčević, B.)Slobodom ljudskom zavlada samo onaj koji umiri njihovu savest. (Niče)Sve je skupo, samo patnja sveta je jeftina, patnja sveta je besplatna. (Igo)Svet je ovaj tiran tiraninu, a kamoli duši blagorodnoj.(Njegoš) Tako oblačno nebo neće se razvedriti bez bure. (Šekspir)Tamo gde je narod autoritet — pravo ne uživa poštovanje. (Strindberg)U revolucijama postoje dvije vrste ljudi: oni koji ih dižu i oni koji se njima okoriste. (Napoleon)U zemlji slepaca i ćoravi postaju kraljevi. (Lope de Vega)Uzajamna je radost vladati drugima i dozvoliti da drugi vladaju tobom. (Sartr)Više volim slobodu koju imamo nego liberalizam koji nam obećavaju, a više volim Prava čoveka nego prava Engleza. (Dizraeli)161Vladar: ja vam naređujem da me plaćate, a vi me plaćate da vam naređujem. (Capek)Vladari moraju da se čuvaju laskavaca kao kuge. Da bi se od njih odbranili, neka izaberu ljude i onda ih ovlaste da im slobodno govore istinu. (Makijaveli)Vladari zaboravljaju obećanja, ali narodi nikada. (Macini)Vlast osvaja samo onaj koji se usudi da se sagne i da je uzme. (Dostojevski)Za stado, svakako, nije dobro ako mu je pastir — ovca. (Gete) Zalud ste prvi kad ste stali. (Crnčević, N.)Zna se koje neupotrebljiv čovek: onaj koji ne ume ni da za-poveda ni da sluša. (Gvareski)Život čoveka na Zemlji je borba. (Biblija)Život nije toliko odvratan što ga prekida smrt nego što je svaki dan po koje uniženje za čoveka. (Gorki)162RAT / MIRSrećni li su narodi koji imaju dosadnu istanji/. (Monteskje):Š>WO'.C/f* $&r\ o--$u * wp^

O-Ako čovek ne nalazi svoj mir u sebi, uzalud će ga tražiti dru-gde. (Nehru)Ako se upitamo treba li na ljudski rod gledati kao na dobar ili loš soj, ja moram da priznam: nemamo se čime pohvaliti. (Kant)Ali oni (građani) nikada neće biti jedni drugima prijatelji tamo gde među njima postoje mnogobrojni sporovi i mnogobrojne nepravde, nego samo tamo gde su sporovi što manji i neznatniji i što malobrojniji. (Platon)Često je očaj dobijao bitke. (Volter)Čim se završilo ono što se uglavnom naziva poslednji rat, počeo je takozvani, »Poslednji period« koji su neki od nas uspeli da prežive. (Gaben)Čuvajte se ugroženih ljudi i ljudi koji misle da su ugroženi. Oni osećaju potrebu da se štite i brane, i zbog toga često i neočekivano i podmuklo napadaju. (Andrić)Deviza pravih generala je: biti hrabar pred neprijateljem, a bojati se rata. (Brijan)Dovoljno sam živeo da bih video kako razlike među ljudima rađaju mržnju. (Stendal)Državnici su kao i hirurzi — greške koje oni prave smrtonosne su. (Morijak)165Fanatizam možemo iskoreniti samo ako ga uspavamo. (Kla-uzevic)Gnev naroda nikada nije bez razloga, ali je najčešće posredi pravi razlog. (Rolan)I najveće radosti u ratu su kratkotrajne«, (Ćosić, D.)I patuljak može da se naljuti na diva, ali srne da ošamari samo patuljka. (Katajev)I u mirno vreme ima mesta za podvige. (Katajev)Ja verujem u mir, inače ne bih mogao da budem ministar rata. (Hapel)Jesu li mrtvi pali uzalud? Ako svet treba da ostane kakav jeste — onda jesu. (Sartr)Junaštvo iz ponosa i časti je najlepše i najređe. (Ćosić, D.)Kad bi se ljudi u svom privatnom životu ponašali kao što se ponašaju izvesne nacije u međunarodnim odnosima, njima bi odmah bile navučene luđačke košulje. (Viliams)Kada nekog plašimo to je zato da bismo sebe ohrabrili. (He-se)Kod svih velikih vojničkih operacija uvek je presudan mo-menat iznenađenja. (Cvajg)Lov, rat i udvaranje vrede koliko i jedno zadovoljstvo, ah i koliko hiljadu muka. (Tagore)Mamut je na mnogo pristojniji način iščezao sa Zemlje nego što se danas čovek sprema da to učini. (Gras)Mi stalno govorimo o detantu, ali to je često dijalog između gluvih. (Suarez)Mir je doba u koje sinovi sahranjuju očeve, rat je doba u koje očevi sahranjuju sinove. (Herodot)166jvlir, naime, nije posledica rata, nego vrlina koja se rađa izhrabrosti duha. (Spinoza) Mrzak mi je rat, ali su mi još mrskiji oni koji pevaju o ratuu kome nikada nisu bili. (Rolan)Mudrost... to je skup istina stečenih umom, opažanjem i iskustvom primenjenih na život... to je harmonija ideja sa životom ... (Gončarov)Ne znam šta bih sve dao kad bih tačno znao za koga su stvarao učinjena dela o kojima se u javnosti govori da su bila učinjena za domovinu. (Ginis) Neko mora da započne mir, kao što neko započinje rat.(Cvajg)

Neko može da pobedi hiljade ratnika na bojnom polju, ali taj se ne može meriti sa pobednikom, koji je pobedio samoga sebe. (Konfučije) Nema nerentabilni]eg posla nego što je rat. (Čerčil)Nema toga ko s' ne boji čegaDa ničega, ano svoga hlada. (Njegoš)Nikada nije bilo dobroga rata ili rđavog mira. (Franklin) Niko ne zna šta je rat ako u njemu nema sina. (de Mestr) Obe strane ne žele rat, ali nijedna nema dovoljno razrađenustrategiju sprečavanja istog. (Šmit)Obe svetske sile ne žele rat, ali nijedna nema dovoljno razrađenu strategiju sprečavanja rata. (Šmit) Od fanatizma do varvarstva samo je jedan korak. (Didro)Ono što razboritim suverenima i dobrim generalima omogućuje da izvrše napad i osvajanja, da postignu ciljeve koje obični ljudi ne mogu, to je prethodno saznanje. (Sun Ću)167Pobednik je uvek onaj koji je sposoban da voli, popušta i zaboravlja, a ne onaj ko se svojeglavo drži svojih procena (Hese)Pobuna nije sama po sebi plemenita, već po onome što traži. (Alber Kami)Politika je i uzbudljiva i opasna kao rat, ali u ratu se može poginuti samo jednom, a u politici više puta. (Čerčil)Posle izgubljenog rata trebalo bi pisati samo komedije. (No-valis)Postoji samo jedno sredstvo da bi trijumfovao mir: usvojiti zakon po kome, u slučaju rata, ratnu štetu plaća — po-bednik. (Ajzenhauer)Pregovarati znači činiti ustupke u jednoj stvari da bi se izvukli ustupci u drugoj. (Mok)Protiv sudbine se valja boriti čak i kad nema nade u pobe-du. (Spenser)Prva dužnost čoveka jeste da pokori strah. (Karlajl) Rat je najveći i najsigurniji potrošač. (Masleša)Rat neće nestati pre nego što nestanu misli o ratu. (Bjern-son)Rat, i najduži, samo protrese pitanja zbog kojih se zaratilo, a njihovo rešenje ostavlja vremenima koja nastupaju posle sklapanja mira. (Andrić)Ratnik misli na svoju smrt kad mu stvari postanu nejasne. Jedino misao o smrti čelici naš duh. (Zafar)Ratovi su mrski majkama. (Horacije)Razaranja koja se čine nasumice samo oslabljuju slabe, obogaćuju bogataše, a moćne čine još moćnijim. (Sartr)168Sa politikom je kao i sa jezičkim pravopisom: greške koje svi prave postanu pravilo. (Malro)Samo aktivni ljudi i njihova borbenost i bezobzirnost pokreću život napred, ali ga samo pasivni ljudi i njihova strpljivost i dobrota održavaju i čine mogućim i podnošljivim. (Andrić)Srećni li su narodi koji imaju dosadnu istoriju. (Monteskje) Srećni li su narodi koji imaju dosadnu istoriju. (Monteskje)Stablo slobode ne može da procveta ako ga ne zalijemo krvlju kraljeva. (Robespjer)Stigao je mir! Sada opet možemo da se posvetimo daljem naoružanju. (Čapek)Što je veća moć, to je opasnija zloupotreba. (Klauzevic)Sudbina sveta zavisi, u prvom redu od državnika, a zatim od prevodioca. (Li)

Svi govore da sam veoma hrabar i to me raduje. Ali me i nešto brine: šta da radim kad jednom budu zahtevali da to i dokažem. (Fejdo)Svi se nalaze u ratu protiv svih, kako u javnom tako i u privatnom životu. (Platon)Tek sada smo u škripcu: objavljen je mir. (Napoleon)Treba se bojati onoga od čega se boje ljudi. (Lao Će)„U jednoj ruci slama, u drugoj vatra", kažu ovde za čoveka koji svojim govorom i postupcima izaziva nemire i sukobe. (Andrić)U ratu se za napad javljaju najbolji, u miru najgori. (Bulato-vić)169U ratu: odlučnostu porazu: prkosu pobedi: velikodušnostu miru dobra volja. (Cerčil)U svakom paktu moralo bi da se zna ko laje, a ko grize. (Ačeson)Umetnost ratovanja je umetnost uništavanja ljudi, a politika je umetnost zavaravanja. (Gandi)Uspeh je čest hemijski spoj između dobre prilike i loše na-mere. (Sartr)Uveren sam da je čovekova sudbina ili u opštem bratstvu ili u opštem uništenju. (Jevtušenko)Veština ratovanja jeste veština uništavanja ljudi kao što je politika veština da budu prevareni. (D'Alamber)Zec smatra da je svaki napad uperen protiv njega. (Lenč)LEPOTA/ RUŽNOĆALepota uvek muškarcu i ženi donosi više problema nego koristi. (Tommaseo)170Ako čovek zaroni do dna naslade, izneće odande više šljunka nego bisera. (Balzak)Budite uvereni da za sve što volite morate da platite određenu cenu. (Agata Kristi)Cilj vaspitanja je u tome, da telu i duši da svu lepotu i potpunost koju mogu da imaju. (Platon).Danas bi žalile lepotice tada, kad bi ih voleli samo luđaci. (Zenon)Dok posmatra oznojene kelnerice golih grudi, čovek izgubi volju i za jelo i za seks istovremeno. (Mikeš)Idealna lepota za žapca je — žaba. (Volter)Kako je dosadno biti karijatida koja podupire nekakav ružni balkon (Uja A. Iljf)Kuće su izgrađene da u njima živimo, a ne samo da im se divimo. (Bekon)Lepi su lepi samo zato što su okruženi ružnima. (Flober)Lepo je ono što nam godi, a da pri tome nemamo kakav interes. (Kant)Lepota — kad je najmanje odevena, najbolje je odevena. (Petrarka)Lepota bez draži isto je što i udica bez mamca. (Kami)173Lepota uvek muškarcu i ženi donosi više problema nep u/i-i-i \ o^ KO-nsti. (Tommaseo)Ljudska lepota traje taman toliko koliko je potrebno čovek koji u njoj uživa. (Bernar)Moda počiva na saznanju da i najlepši sadržaj gubi od svoje vrednosti ako se ne menja pakovanje. (Moroa)

Moda, kako je ja shvatam, oduvek je bila estetska smicalica da se nešto prikrije, a ne da se otkriva. Nije izmišljena toliko, da poveća lepotu, koliko da sakrije ružnošću (Hau-ard)Na prvi pogled u sećanju se urezuju samo upadljive crte, kao pod olovkom karikaturiste. (Zilahi)Najlepše građevine nisu namenjene nekim korisnim ciljevima: jedan hram, na primer, nije kuća za stanovanje. (Šo-penhauer)Nema sumnje da genije traje duže nego lepota. (Vajld) Plač je utočište ružnijih žena, a propast lepih. (Vajld)Priroda je u svojoj prostoj istini veća, lepša od bilo koje tvorevine ljudskih ruku, od svih iluzija ljudskog duha. (Ma-jer)Retko kad osećamo dragost maternjeg jezika tako zanosno kao kad nam dopre do ušiju ispod tuđeg neba. (Gete)Ružne žene ostare pre nego lepe — one prelaze iz senke u tamu. (Hemingvej)Više se leti vidi na plaži, nego zimi u krevetu. (Houp)Vrednost lepote je u beskrajnoj raznolikosti vidova pod kojima nam se javlja. U tome je i njena oplemenjujuća snaga i njena najveća draž. (Andrić)Zlato može mnogo, a lepota još više. (Filip Massinger) 174Tuga često puta ume biti lažna, dok radost retko kad. (Nušić)Bol je isto tako neizbežan kao i smrt. (Volter)Bol je jedina reč koja je i muškog i ženskog roda. (Vuga)Bol podstiče čoveka da misli. Misao čini čoveka mudrim. Mudrost čini život podnošljivim. (Džon Patrik)Bol se smanjuje jadikovkama. (Gete)Bol se svlada strpljivošću. (Latinska poslovica)Bol za izgubljenom stvari mnogo je veći nego što je ona sama vredela. (Momčilo Nastasijević)Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti. (Andrić)Čovek sa lakoćom podnosi samo jedan bol, to je bol drugih. (Leriš)Ćutanje je najbolji glasnik radosti. (Šekspir) Dosetka je nadmudren bol. (Strindberg) Grlatije kukaju oni koji zaista manje tuguju. (Tacit) Hoće ti se tuđa žalost da uspavaš svoju bol! (Nazor)177Hteti izbeći neizbežno znači povećati svoj bol. (Čung-Ce) I pisanje testamenta može da pričini zadovoljstvo: ne zar što će se obogatiti naslednici, već zato što će se razočarati oni kojima niste ništa ostavili. (Bus)I u plaču je slast. (Ovidije)Ima osmeha gorih od suza. (Turgenjev)Kad je bog u sivom prapočetku stvarao stvari,on stvori sunce; ono izlazi, zalazi i ponovno se vraća.On stvori mjesec; on izlazi, zalazi i ponovno se vraća.On stvori čovjeka; on dođe, prođe - ali se ne vraća.

Afrička narodna pjesma (pleme Dinka) Istinske boli preziru utehu reći. (Manzoni) Kad oko ne vidi, srce ne pati. (Servantes) Kad sunce šija, i na groblju je veselo. (Čehov) Kako dugo izgleda noć boli koja bdi! (Saurin)Kako malo mašte imamo za bol koju nanosimo drugima (Niče)Kruna žalosti su sećanja na srećnije stvari. (Tenison)Ljudi koji trpe bol uvek misle da ne saosećamo dovoljno s njima. (Semjuel Džonson)Ljudska duša samu sebe vređa ako dopusti da je savladaju naslada ili bol. (Marko Aurelije)Nakon, što je dao svoju krv, suze su najviše što čovek može dati od svoga. (Lamartin)178Narkoza: rane bez bola. Neurastenija: bol bez rana.(Karl Kraus)Ništa nas ne čini tako velikima kao velika bol. (De Mise) Od novoga jada stari bol će proći. (Vilijem Šekspir) Patnja je prednost u životu, isto kao i sreća. (Bliher) Posedovanje nas ne čini ni upola tako sretnima kako nas gubitak čini nesretnima (Žan Pol) Prava bol je stidljiva (Hebel)Radost i strah su uveličavajuća stakla. (Kazancakis) Radost je kći boli. (Guerazi)Radost nije ništa drugo do prestanak žalosti. (Selden) Smrt je ipak još uvek brža od svega. (Al-Mutanabi) Smrt ne čeka niko odveć dugo. (Andrić) Smrt te zaista može zaboraviti jedan dan, ali te neće zaboraviti sutradan. (Arapska izreka) Snađe li te kakav bol, stani mirno i pitaj šta od tebe želi.(Emanuel Gajbel) Što je više gorčine okusio, čovek sve češće čezne za slatkim.(Gorki) Što ne boli — to nije život, što ne prolazi — to nije sreća.(Andrić) Sumornost najradije leci sa sumornošću, kao što se pijanicaleci vinom, a žalost suzama. (Nenadović) Suze su poput oluje: posle njih čovek je uvek mirniji.(Turgenjev) Suze su tih jezik bola. (Volter)179Sve je smešno dok se događa drugima. (Rodžers)Sve nevolje dolaze na krilima, a odlaze vukući noge. (Volter)Tuga često puta ume biti lažna, dok radost retko kad. (Nušić)Tuga je kao pirinač u ambaru: svakog dana se osipa po malo. (Nehru)U moru tuge nikad se ne naziru obale (Zakani)Veliki bolovi traže velike duše i samo velike duše trpe velike bolove. (Božidar Knežević)Vera u radost gotovo da je ista kao i sama radost. (Sekspir)Vrlo je bedan onaj sretnik koji nije nikad zaplakao. (Aleardi)Zaista tuguje samo onaj koji tuguje bez svedoka (Marcijal) Žalost koju nosi dete jednaka je teretu koji nose odrasli, ali je ono nosi na vrlo slabim ramenima (Kekonen)Žalost prenosi čoveka iz veće savršenosti u manju. (Spinoza)Život je komedija onima koji misle, a tragedija onima koji osećaju. (Pikaso)SREĆA / NESREĆANiko nije zadovoljan svojom srećom, ni nezadovoljan svojom pameću. (Golsvorti)180, 'IAko ljudima usled njihove slabosti ili kratkovidosti nešto ne ispadne za rukom, uvek im je sreća za to kriva. (Njegoš)

Ako nemamo vremena da budemo sami sa sobom, nemamo ni vremena da budemo srećni. (Černiševski)Ako sreća nije umerena, ruši se sama od sebe. (Seneka)Biti srećan celog života, to nijedan čovek ne bi mogao dapodnese, to bi bio pakao na Zemlji. (Molijer) Često bez razloga prava dobra duša na pravdi stradava.(Zmaj)Čini ono čime ćeš postati dostojan da budeš srećan. (Kant) Čovek je srećan samo onda kada uspe da usreći drugog.(Bjelinski)Čovek se potvrđuje i u sreći i u nesreći. (Hese) Da bi čovek u ovome svetu išao pravim putem, treba da sežrtvuje do kraja. Svrha čovekova postojanja ne sastoji sesamo u tome da bude srećan. On mora da otkrije za čo-večanstvo nešto veliko. (Renan) Dobri i tihi ljudi imaju tajne želje koje ostvaruju na neki, zanas nevidljiv način. Ne zavidimo im na željama, jer sunaše veće, ali im zavidimo na sreći. (Radović)183Dosada je bolest srećnih ljudi. Nesrećni se nikad ne dosa đuju, jer su prezaposleni. (Kami)I sreća se umori ako nekoga dugo nosi na leđima. (Fišer M )I to je nesrećan slučaj: kad neko padne pod točkove sreće. (Zošćenko)I u nesreći treba biti istinoljubiv. (Stefan Cvajg)Ima dve vrste nesreća: nesreće koje se događaju nama i sreće koje snalaze druge. (Kišon)Izgleda da smo manje nesrećni ako nismo sami. (Volter) Jedni isti se uvek izvuku, ostali su srećni dobitnici. (Baljak)Kad brod tone najnesigurnije je biti uz kapetana. (Kovačević, R)Kad kuješ svoju sreću, ne udaraj bližnje po prstima. (Ibn Zafar)Ključ sreće, leži u kontroli energije sopstvenog tela. A da bismo je ostvarili ne moramo se baviti sportom, već jednostavnim vežbama za koje je važno da se noge ne odvajaju od zemlje. (Loven)Ko želi da bude srećan, mora ostati kod kuće. (Konfučije) Koga bogovi vole, mlad umre. (Platon)Lenjost je praosnova svake sreće i svršetak svake filozofije. (Remark)Lična sreća je nemoguća bez sreće drugih. (Černiševski) Ljudi jednako preuveličavaju i sreću i nesreću: nikada nismo ni tako srećni ni tako nesrećni kako se govori. (Balzak)Ljudi koji su nesrećni, kao i oni koji pate od nesanice, uvek su na to ponosni. (Betrand Rasel)184Ljudi osećaju potrebu da uvek nekoga okrivljuju zbog svoje nesreće ili štete. (Pirandelo)Ljudska sreća je sastavljena od isto toliko delova koliko joj ih još nedostaje. (Hajne)Ma koliko dugo da traje, nesreća se lakše podnosi sa novcem u džepu. (Fransoaz Sagan)Malo je toga što će ljude više odobrovoljiti nego kad im ispričamo nesreću koja nam se nedavno dogodila. (Artur Šopenhauer)Nada je pretplata koju daje sreća. (Rivarol)

Nada je šarlatanka koja nas neprekidno vara. Za mene je počela sreća kad me je ostavila nada. (Mineli)Nadimak je najteži kamen koji đavo može da baci na čoveka. (Tenison)Najbolji način da se odbranimo od pesimizma je: nikad se ne pitati da li smo srećni. (Kestner)Najnesrećniji obično manje plaču nego drugi. (Rasin)Najsrećniji je čovek koji misli o najzanimljivijim stvarima. (Dvajt)Najsrećniji je onaj čovek koji može kraj svoga života da poveže sa početkom. (Kronin)Najsrećniji su oni ljudi, koji su toliko zauzeti da to i ne pri-mećuju. (Molnar)Nesreća oblikuje čoveka i prisiljava ga da upozna samoga sebe. (Gete)Nesreća produbljuje naš smisao za prijateljstvo i ljubav. (Novali s)185Nije dovoljno dati čoveku sreću, treba mu još objasniti kako da je koristi. (Katajev)Nije lud onaj koji je izgubio razboritost, nego onaj koji je ' izgubio sve osim razboritosti. (Lilijenkorn)Nije tačno rečeno da je svaki čovak kovač svoje sreće; tačno je, naprotiv, da je čovek uvek sam kovač svoje nesreće. (Jovan Dučić)Nikad nismo toliko srećni, ni toliko nesrećni, kao što mislimo. (La Rošfuko)Niko nije zadovoljan svojom srećom, ni nezadovoljan svojom pameću. (Golsvorti)Ništa nije smešnije od nesreće, naravno tuđe. (Beket)O, smrtnici, često se događa da ste i bez svog znanja, uzročnici vlastitih nesreća! (Ezop)Od svih nesreća koje nas snalaze u životu, najveća je ona da smo jedinom ranije bili srećni. (Haksli)Od svih nesreća naše sudbine najnesrećnija je ona da smo jednom bili srećni. (Beotije)Pijanog od sreće dva nesrećna pridržavaju. (Kovačević, R) Podmazuju ga, podmazuju, a on rđa, pa rđa. (Crnčević, N.)Retko ćete sresti čoveka koji je bio srećniji dok se odmarao, nego dok je radio. (Seku Ture)Sama borba da se stigne do vrha dovoljna je da ispuni ljudsko srce. Sizifa treba sebi da predstavimo kao sretnog. (Kami)Samo jedan tren može nas učiniti zauvek nesrećnim. (Džon Gej)186Slučaj: neizbežan događaj koji počiva na nepromenljivim zakonima prirode. (Embrouz Birs)Sreća daje mnogima previše, nikome dovoljno. (Marcijal) Sreća dolazi sama, a nesreća u društvu. (Konfučije)Sreća je biti živ, moći osetiti svet oko sebe, biti sluga lepoti, voleti i biti voljen, biti bogat zdravljem, bilo kojim. Reč obična za veličanstveno večnu vremenom omeđenu životnu radost. (Gligorić)Sreća je dobro zdravlje i — slabo pamćenje. (Švajcer)Sreća je kad čovek poznaje sebe i svoje mogućnosti, ikad zna dokle može i — šta može. A nesreća je ikad su ljudi na pogrešnim mestima. (Tadić)Sreća je kao pijaca: često, ako samo možeš malo da pričekaš, cena počinje da pada. (Averčenko)Sreća je kao pijaca: samo ako možeš da pričekaš, cena će da padne. (Moravija)Sreća je lutrija u kojoj se dobij a čak i ako se ne kupi srećka. (Tuholski)

Sreća je nešto što dolazi u raznim oblicima, a ko je taj koji će je prepoznati? (Hemingvej)Sreća nije mesto prema kojem putujemo, nego način putovanja. (Taso)Sreća postoji u tome da čuvaš samog sebe. (Spinoza)Srećan je onaj čovek koji se sa zadovoljstvom pronalazi u buđenju, prepoznaje se onakvim kakav želi biti. (Valeri)Srećni ljudi ne gledaju na sat. (Averčenko)Sretan je onaj čovek koji sedi u svojoj kući. (Latinska poslovica)187Što manje misliti o sebi znači biti manje nesrećan. (Kontesa Dijana)Što mi veliš — nek' mi bude, što mi želiš — nek' ti bude (Gribojedov)Što se češće događaju iznenada i neočekivano, nesreće nas više plaše i zastrašuju. (Frančesko Gvičardini)Sudbina vodi one koji hoće, a vuče one koji neće. (Seneka)Svako životno iskustvo se plaća. Međutim, srećniji dobijaju popust. (Kokoška)Svaku nesreću pokušao sam da pretvorim u šansu. (Rokfeler)Sve trepti samo u neizvesnosti, nesreća sama po sebi nije ništa strašno, ali strašno je nemirno očekivanje i besplodno nadanje. (Cankar)Tek u nesreći čovek sazna ko mu je pravi prijatelj. (Semjuel Džonson)U nama uvek postoji potreba da za svoje nesreće i gubitke optužujemo druge. (Luiđi Pirandelo)U složnu porodicu sreća sama od sebe dolazi. (Narodna poslovica)U sreći se ne treba gorditi i u nesreći očajavati. (Nenadović)Uzrok mnogim nesrećama leži na dnu vinske čaše. (Ginis)Veliku sreću prati zavist. (Latinska poslovica)Zapali u nesreću lako iščile iz sećanja. (Siler)Znak nesigurnog čoveka je da veruje u sreću. (Konrad)188VRLINA / MANADa bi vas ljudi ostavili na miru,važnije je da skrivate svoju vrednost,nego svoje mane«. (Karlajl)Ah, gde su na svetu činjene veće ludosti nego među milosrdnima? I šta je na svetu zadavalo više patnje nego ludosti milosrdnih? Teško svima koji imaju ljubavi, ako nemaju još i visine koja nadvisuje njihovo milosrđe!Ako bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje zadovoljstvo bi im onda ostalo? (Volter)Ako ne možeš gnev savladati, počinje on tebe da savladava. (Seneka)Ako nekoga mrzi mnogo ljudi, to mora da je dobar čovek. (Šekspir)Ako se hoće dobro vladati ljudima, bolje je iskoristiti im mane nego vrline. (Napoleon)Ako ste na visokom položaju pa vam neko laska, onda ili vas je prevario ili će vas prevariti. (Pirandelo)Ako uspemo da pobedimo svoje strasti, to je više zbog njihove slabosti nego zbog naše snage. (Cvajg)Ako želiš da uživaš u svojoj čestitosti, valja da ponekad i zgrešiš. (Kurtlen)Austrijanci neprekidno umanjuju sami sebe, ali Bizmark je zabeležio: oni žele da izgledaju mali kako ne bismo vide-li koliko su veliki. (Mikeš)Bavim se tuđim stvarima pošto nemam svojih. (Horacije)

191Bez ljudske emocije nikad nije bilo niti može biti ljudsko traženja istine. (Lenjin)Bez suprotnosti nema napretka: to je zakon koji je civilizacija do sada sledila. (Marks, K.)Biti mudar u pravo vreme predstavlja devet desetina mudrosti. (Ruzvelt, T.)Biti zloban znači svetiti se unapred. (Heltaji) Bogatstvo menja ćud, retko nabolje. (Latinska poslovica)Bol podstiče čoveka da misli. Misao čini čoveka mudrim. Mudrost čini život podnošljivim. (Spenser)Bol postaje radost, a sreća patnja onome, koji u smrti život doživi. (Cvajg)Bolja je časna skromnost, nego sramotno blagostanje. (Lao Će)Bolje da ti zavide, nego da te sažaljevaju. (Petrarka)Bolje je biti mrtav nego lopov, ali teško onome koji živi, a ne robuje nijednoj dužnosti. (Mirabo)Bolje je patiti od istine, nego biti nagrađen za laž. (Leonardo)Bolje je razumeti malo nego razumeti pogrešno. (Frans) Budite zahvalni savetima a ne pohvalama. (La Fonten) Čak i vestalku možete da zavedete laskanjem. (Dostojevski) Čast je dijamant na prstenu kreposti. (Volter)Čast je nalik na šibicu: može da se iskoristi samo jednom. (Panjol)Čast je nemoguće uzeti, može se izgubiti. (Čehov) 192Čast je stati Svetac, koga više niko ne slavi. (Ibn Zafar)Čast treba da bude mamuza za vrlinu, a ne uzengija za oholost. (Hercen)Čednost otkriva sebe uvek, čak i kad greši. (Marks i Engels)Ceni reci! Svaka od njih može da postane tvoja poslednja. (Lee)Čestitke su najučtiviji oblik zavisti. (Heitaji)Čovečanstvo ipak napreduje. Ubicama se svaki put sudi sve humanije. (Lee)Čovek bez karaktera je kao dojilja bez mleka, kao vojnik bez oružja, kao putnik bez novca. (Konfučije)Čovek je često dobar samo zato što nema prilike da bude zao. (Petefi)Čovek koji nije patio, ne zna ni da oprašta. (Tomazeo)Čovek nije anđeo ni životinja. Nesreća je u tome što onaj koji želi da postane anđeo obično postaje životinja. (Pa-skal)Čovek prezire samo onda kada nije dovoljno jak da se sme-je. (Bus)Čovek se loše smeje drugima, ako ne ume da se smeje samom sebi. (Njumen)Čovek se može otuđiti od samoga sebe time što će mistifi-kovati i sebe i druge. (Leing)Čovek se ne vara samo onda kada prašta. (Semiramida)Čovek se upozna u tri slučaja: u jelu, u bogatstvu i u pijanstvu. (Narodna poslovica iz Jugoslavije)Čovek velikog duha ponašaće se sa umerenošću u dobroj, kao i u lošoj sreći: on se nikad neće pokazati ni deprimi-ran, ni egzaltiran, on se neće poneti uspehom i obeshr briti neuspehom; on neće tražiti pohvale za sebe, ni n0 kude za druge. (Aristotel)Čudno i samoubilačko ludilo, koje na mahove kao smrtonosan plamen zahvata slaba i ograničena ljudska bića: hte-ti biti sve, hteti učestvovati u svemu. (Andrić)Da bi čovek izgledao pošten, mora biti pošten. (Boalo)

Da bi se dobrovoljno i slobodno priznala i uvažila tuđa vrednost, neophodno je imati sopstvenu vrednost. (Be-ket)Da bi vas ljudi ostavili na miru, važnije je da skrivate svoju vrednost, nego svoje mane. (Karlajl)Da bi vas ljudi ostavili na miru, važnije je da skrivate svoju vrednost, nego svoje mane. (Karlajl)Da nema loših ljudi, ne bi bilo dobrih pravnika. (Dikens) Dobar glas je ono što drugi ne znaju o nama. (Delon)Dobro je govoriti, a još bolje ćutati; treba samo znati kad je čemu vreme. (Rumunska narodna poslovica)Dobro koje računa na protivuslugu, nije dobro. (Narodna mudrost iz Kine)Dobro se kajati znači ponovo živeti. (Bodler)Dok stvaramo budućnost, moramo voditi računa o tome da čestitost nije nasledna. (Pejn)Dokolica je izvor svih poroka, ali je zato porok otac svih umetnosti. (Nesin)Dosada je pustoš duše. (Šolohov)Dosadan čovek je ona osoba koja govori o sebi kad bi smo mi hteli da govori o nama. (Caplin)194Dosta smo se klanjali bogovima, klanjajmo se za promenu,samima sebi. (Man) Dovoljno dugo sam živeo da bih video kako razlike međuljudima rađaju mržnju. (Stendal) Drskost je najbolje sredstvo protiv zakona. (Remark) Drugom često opraštaj, sebi nikad. (Latinska poslovica) Duhovitost je drskost koja je stekla obrazovanje (Aristotel) Dužnost je ono što očekujemo od drugih. (Vajld) Egoist je čovek lošeg ukusa koji se više interesuje za sebenego za druge. (Capek) Gde nema prilike nema ni greha. (Lao Će) Glasina je kao lažni novac: pošten čovek je neće izmisliti, aliće je bez razmišljanja preneti dalje. (Moravija) Govori ono što koristi drugima i tebi, kloni se neozbiljnoggovorenja. (Franklin) Hteo bih pravu smrt. Očajanja nema. Ali želeo bih da živim;a ne da stražarim nad svojim životom. (Tolstoj) Humor je najdemokratskija od svih ljudskih vrlina. (Čapek) I gordosti stavimo granicu. (Njegoš)I najskromniji čovek ceni sebe više nego što ga cene i najbolji prijatelji. (Balzak)I tek kad me se budete svi odrekli, vratiću vam se opet. Zaista vam kažem, draga braćo, drugim ću očima potražiti tada moje izgubljene, drugom ću vas ljubavlju tada vole-ti. (Niče) I vrline su zarazne. (Kestner)istina koje mogu da ubiju čitav jedan narod. (Ruzvelt)195Ima ljudi, i to mnogo, koji se iskreno kaju samo zbog svoi'h dobrih dela. (Haksli) ЈШImamo pravo da se žalimo na život jedino ako tražimo od njega nemoguće. (Gorki)Imaš li protekcije — zlo! Nemaš li je — još gore. (Iljf)Imati vrednosti i umeti je pokazati znači imati dvostruku vrednost; što se ne vidi, to je kao i da ga nema. (Brijati) Iskren čovek kaže istinu, a pametan — u pravi čas. (Ten)Iskustvo je najbolji savetnik, samo taj savetnik uvek stiže prekasno. (Lilijenkron)Ispovest je verovatno dobra za dušu, ali je veoma rđava za reputaciju. (Moravija)Istina je jedna: mudraci su je nazvali različitim imenima. (Tagore)

Istina je sve ono što može da se prikaže kao verovatno. (Miksat)Ja nosim odeću lakeja, ali u vas je lakejska duša. (Igo)Jaki duhovi odbijaju od sebe strasti baš kao što moreplovci izbegavaju grebene. (Klauzevic)Javno mnjenje je uvek ispred Zakona. (Golsvorti)Jedna nepravedna presuda napravi više zla nego mnogi nepravedni postupci. (Bekon)Jedna štetna istina je korisna zato što može da škodi samo trenutno, a zatim vodi ka drugim istinama koje će biti uvek korisnije; dok je jedna zabluda štetna, jer može da bude korisna samo trenutak, i da zavede u druge zablude koje će biti uvek štetnije. (Gete)196• |j se ti smeo izvući ispod jarma? Postoje mnogi koji su odbacili svoju zadnju vrednost, kad su odbacili svoju potčinjenost. (Niče)Kad bi bog zaista postojao, niko u njega ne bi verovao. (Buhvald)Kad je čovek u dilemi koje je mišljenje najistinitije, treba da se opredeli za ono koje je najpoštenije. (Merime)Kad neko ubije čoveka, onda je ubica; kad ubije milione ljudi, onda je osvajač, a kad ih pobije sve, onda je bog. (Ro-stan)Kad obavljam svoju dužnost ne tiču me se dobre ili loše po-sledice. (Kant)Kad smo srećni uvek smo dobri, ali kada smo dobri, nismo uvek srećni. (Bernar, S.)Kada je neki Persijanac upitao Lisandra koji državni oblik najviše odobrava, on je odgovorio: „Onaj, u kome se poštenima i nevaljalima sudi prema zaslugama". (Plutarh)Kada jednom priviknemo svoju savest da nešto primi kao »nužno zlo«, to uskoro počinje sve više da nam izgleda kao nužno, a sve manje kao zlo. (Turgenjev)Kajati se zbog počinjene ludosti ili zbog toga što je nismo učinili — teško je reći šta je od toga teže. (Balzak)Kakva bi tišina nastala kada bi ljudi govorili samo ono što znaju. (Čapek)Karakter nekog čoveka upoznaćeš tek kad ti postane pretpostavljeni. (Spinoza)Kasacija je viši sud koji ispravlja greške nižih sudova, a održava sopstvene. (Munro-Saki)Ko hoće da upravlja ljudima, ne treba da ih tera ispred sebe, već da ide za njima. (Monteskje)197Ko ne ceni sebe, taj je nesrećan, a ko se precenjuje, taj ' glup. (Mopasan)Ko nema želja ima sve. (Nievo)Ko opisuje sopstveni bol, makar i plakao pritom, na putu je da se uteši. (Kami)Ko se sveti za jednu podlost, pričinjava drugu. (Didro) Ko zna laskati, zna i klevetati. (Napoleon)Koliko je ulja laži potrebno u jednom parlamentu da bi se stavila u pokret mašina istine. (Breht)Komplimente i uvrede sveta treba jednako primiti, prvi neka te ne vesele, a drugi ne vređaju. (Seneka)Krivnja sebi ne srne dozvoliti poraz, već Pravda. (Tagore)Lako je govoriti kad se ima šta reći, ali je teško imati šta reći kad treba govoriti. (Eliot, Dž.)Lakomislenog čoveka ne more brige ni za sutrašnji dan, a vi hoćete da ga zaplašite večnošću. (Zošćenko)Lakše je ljude laskanjem naterati u vrline, nego ih isterati iz poroka. (Gandi)

Laskanje je legalan vid korupcije. Zakon za to ne predviđa kaznu. (Bodler)Laskanje nikad ne potiče iz velikih duša. Ono je svojstveno sitnim dušama kojima lako uspava da se načine manjim nego što su, da bi lakše ušle u životnu sferu ličnosti kojoj laskaju. (Balzak)Licemerje je, u stvari, poštovanje koje porok ukazuje vrlini-(La Rošfuko)Ljubi istinu, ali praštaj zabludu. (Volter) 198T mde hvalimo kad ih smatramo oholima, a molimo kad ih smatramo slabima. (Volter)Ljudi će vam najteže oprostiti one pakosti koje su o vama govorili. (Man)Ljudi koji nemaju nikakvog poroka spadaju i u ljude sa najmanje vrlina. (Šo)Ljudi mogu veličati istinu, istina ne može veličati ljude. (Konfučije)Ljudi nisu skloni samo tome da zaboravljaju dobročinstva koja su im učinjena, već čak i mrze one kojima bi morali da budu zahvalni. (La Rošfuko)Ljudi odbacuju svoje poroke i ubijaju ih ali ljudi vole svoje mučenike i slave one koje su ubili. (Dostojevski)Ljudi se razlikuju po onome što pokazuju, a sliče po onome što kriju. (Valeri)Ljudi su prvo bili braća, kasnije su postali jednaki... slutim da jednog dana čovek čoveku neće biti ništa. (Crnčević, B.)Ljudi uvek najviše mrze ono čemu najviše zavide. (Garibaldi)Ljudi vole ono što je dobro ili što im se čini da je dobro, ali obično pogreše u proceni šta je dobro. (Ruso)Ljudsko društvo nije ni raj ni pakao, jer se u njemu nalaze elementi i jednog i drugog. (Hičkok)Lud je samo onaj čija se ludost ne poklapa sa ludošću većine. (Beket)Lukavstvo je oružje prostaka, a pamet oružje kulturnog čoveka. (Heraklit)199Mada vidim da se čovek danas učiDa sažaljenje svoje iskoreni,A lukavstvo više od savesti ceni. (Sekspir)Malo je koristi od očiju ako je um šlep. (Bodler)Mi smo dvosekli mačevi: svaki put kad oštrimo svoju vrlinu, brusi se i naš potok. (Ten)Misli rađaju patnju. (Stendal)Misli su mi bura jaka, Sa mnom čine valovanje, Nagone me napred plivat, Žele štogod videti. (Njegoš)Misliti iskreno čak i ako je protiv svih, ipak je za sve. (Rolan)Mnogi organi društvene kontrole i zaštite liče nam na prevarene muževe i oni poslednji saznaju ono što se njih najviše tiče. (Radović)Moguće je svemu se odupreti, osim iskušenju. (Vajld)Moj način zbijanja šale je da kažem istinu. To je najsmešni-ja šala na svetu. (Šo, B.)Moral je nemoć stavljena u dejstvo. Kad god se bori protiv nekog poroka, on podlegne. (Marks i Engels)Moral je veoma često putna isprava za ogovaranje. (Kelerman)Moral se ne uči kao pravilo trojno. (Poenkare) Moral zalazi zajedno sa suncem. (Ten)Moralan je onaj koji reaguje već i na iskušenje koje doživljava u samom sebi, ne prepuštajući mu se. (Frojd)Moralni svet ne može se izvojevati silom... (Tolstoj) 200Moralni zakoni i sva pravila svode se samo na jedno jedino:

istinu. (Gete) Moralnost je stav koji mi usvajamo za ljude koje ne volimo.(Prust)Mržnja je aktivno nezadovoljstvo, a zavist je pasivna. Zato se ne treba čuditi što zavist tako brzo prelazi u mržnju. (Gete)Mudrost je kapital, ali lukavost uzima kamatu. (Heltaji) Muzika uz ručak uvreda je i za kuvara i za violinistu.(Česterton)Nada je avans koji uzimamo na svoju sreću. (Šo, I.) Nada je jedan od onih lekova koji uopšte ne lece, već samoprodužavaju patnju. (Kronin) Nada je san budnih. (Aristotel)Nada nije uvek dobar vodič, ali je ipak prijatno biti u društvu s njom. (Kroče)Najbolja je ona vladavina koja izgleda suvišna. (Spinoza) Najbolja vladavina je ona u kojoj čovek mora da se pokorava samo zakonima. (Volter) Najjači je onaj čovek koji ume da vlada svojim strastima.(Singer) Najopasnije kod poluistina je neshvatljiva pojava da se uvekveruje pogrešnoj polovini. (Buhvald) Najveća dužnost je sa svojim najboljim snagama, pomagationima koji tu pomoć zaista trebaju. (Ciceron) Najveća sreća za misaonog čoveka jeste da je ispitao ono što se može ispitati, a da se mirno pokloni pred onim što se ne može ispitati. (Gete)201Najveće teškoće nalaze se tamo gde ih ne tražimo. (Zola)Najveći dokaz vrline je imati neograničenu moć, a ne zloupotrebljavati je. (Didro)Najveći prijatelj istine je Vreme, njen najveći neprijatelj je Predrasuda, a njen stalni pratilac je Poniznost. (Ten)Najviše greši onaj koji neće da prizna. (Bjernson)Najviše vređamo čoveka u trenutku kad ne želimo da priznamo da pati. (Paveze)Najviše zakona ima u najpokvarenijoj državi. (Tacit) Naše vrline su najčešće samo prikrivene mane. (Ruso)Naučite se da na vagu pravde ne stavljate teret svojih strasti. (Gveraci)Ne budite ravnodušni, jer je ravnodušnost smrtonosna za ljudsku dušu. (Gorki)Ne jadikuj mnogo nad sitnim bolovima, jer bi sudbina mogla početi da te leći — krupnim. (Neruda)Ne postoji apsolutna vrlina — postoje okolnosti. (Balzak)Ne pripisuj sebi pošten rad: on mora da proslavi tvoga sta-rešinu. (Katajev)Ne traži čovek istinu kao što je smatrao Šopenhauer, nego istina traži i progoni čoveka. (Šestov)Ne veruj nikad čoveku koji o svakom govori samo dobro. (Breht)Neka bude borba neprestana,Neka bude što biti ne može. (Njegoš)Neka novo bude dobro ne zato što je novo, nego zato što je dobro. (Emerson)202Neki ljudi se svete pre nego što ih neko uvredi. (Mrožek) Neki ljudi, kada govore, nogama gaze našu dušu. (Ulman)Nema spasa bez vrline, nema vrline bez rada. (Latinska poslovica)Nemoj da se kaješ zbog prestupa, nego učini jedno dobro delo više. (Niče)

Nemoj nikad toliko ispružiti ruku da više ne možeš daje povučeš. (Skot)Nemoj svoje slabosti smatrati strastima. (Klemanso)Nesavršenost nije negacija savršenstva: konačnost ne poriče beskonačnost. To se samo celina pokazuje u delovima, to se beskraj otkriva u granicama. (Tagore)Nesreća je stooka i svevideća, a ipak šlepa na najgori i najstrašniji način, jer vidi i ono čega nema. (Andrić)Nije lepo kad se hvališ, a još je gore kad nemaš čime da se pohvališ. (Gribojedov)Nije potrebno mnogo dosetljivosti da bi se prevario čovek koji nam veruj e. (Kronin)Nijedna stvar nije tako banalna kao nepravda i patnja. (Cankar)Nikad ne govoriti o sebi, veoma je rafiniran oblik hipokrizije. (Niče)Nikad se ne čudim što vidim zle ljude, ali se često čudim što ih ne vidim da se stide. (Istrati)Niko nije zadovoljan svojom srećom, ni nezadovoljan svojom pameću. (Golsvorti)Niko se ne diže visoko kao onaj koji zna kuda ide. (Stendal) Nikoga na svetu nije lakše prevariti nego savest. (Bodler)203Ništa ne može da izleći dušu osim čula, kao što ništa ne može da izleći čula osim duše. (Vajld)Ništa ne može da zaštiti čoveka od ljudi. (Jonson)Ništa ne može toliko da poveća duševni mir kao to, kad čo-vek nema uopšte nikakvo mišljenje. (Ale)Ništa u toj meri ne ohrabruje greh kao milost. (Šekspir) Nisu loša vremena, nego čovek. (Darvin)O moralu znam samo toliko da je moralno ono posle čega se dobro osećam, a nemoralno ono posle čega se osećam loše. (Hemingvej)O, jadni ljudi, kako ste sićušni sobom, a kakva gordost i želje u vašim dušama žive. (Ilić)Oboje je zlo: i svima verovati, i nikome. (Latinska poslovi-ča)Obožavati samog sebe zove se samoljublje, obožavati druge zove se laskanje. (Monteskje)Očajanje je svojstveno onima koji ne razumeju uzroke zla, koji ne vide izlaza.... (Lenjin)Odricati grešku — dvostruka je greška. (Monteskje)Oh, kakvo je uživanje raditi ono što ljudi kažu da ne smeš da radiš. (Mom)Onaj ko je dobar u lošim delima, dobar je i u dobrim deli-ma. (Haksli)Onaj ko teško daje obećanje, vernije ga održava. (Gras)Onaj koji svakome odobrava retko kad će doći u situaciju da kaže i svoju reč. (Sartr)Onaj koji želi, a ne čini, rađa otrov. (Karlajl) 204Oni koji misle da se novcem može učiniti sve, bez sumnje su sposobni da učine — svašta za novac. (Morijak)Oni koji misle da su suviše važni za nevažne poslove, obično su nedorasli zaista važnim poslovima. (Tati)Oni koji nikad ne opozivaju svoje reci više vole sebe nego istinu. (Karlajl)Oprostiti svima isto je tako pogrešno kao i ne oprostiti nikome. (Spenser)Ostani dosledan vrlini, to je uzvišeno mučeništvo. (Balzak)Ovako mi jednom govoraše đavo: »i Bog ima svoj pakao: to je ljubav njegova prema ljudima.« A nedavno, čuh ga gde reče ovo: »Bog je mrtav, Bog je umro od svog milosrđa prema ljudima. (Niče)

Paun ima tako malo u glavi, a tako mnogo u repu. (Fonda Dž.)Plemenit čovek prebacuje sebi, a prostak drugima. (Konfu-čije)Plemenit čovek privlači plemenite ljude i zna kako da ih zadrži. (Kan t)Pobeda jednog moralnog ideala zadobija se istim onakvim »nemoralnim« sredstvima kakvim se zadobija svaka po-beda: nasiljem, laži, klevetom, nepravdom. (Niče)Pohlepna želja je najveći izvor boli. (Fo Šo Hing)Poltron je dvonoga životinja s dušom pacova, vodom u glavi umesto mozga i kičmom od lepila i želatina. Tamo gde drugi ljudi nose srce, on ima tumor iskvarenih principa. (London)Ponekad mislimo da mrzimo laskanje, a u stvari mrzimo samo način na koji nam se laska. (Ruso)205Poneki su toliko uporni u otkrivanju tuđih slabosti kao da se radi o otkrivanju skrivenog blaga. (Monteskje)Ponos rađa mnoge vrline. (Vilijem Kolins)Postoje mnoge religije, ali je samo jedan moral. (Fokner)Postoje samo tamnice, reče on. Pobeći — za mene znači promeniti ćeliju. Qonson)Postoje, na žalost, vrline koje mogu da pokazuju samo bogataši. (Maskanji)Postoji mnogo stvari koje bismo odbacili kada se ne bismo bojali da bi ih drugi mogli pokupiti. (Vajld)Prava vrednost čoveka sastoji se u tome, u kojoj meri je i u kom smislu mogao da se oslobodi svoga ja. (Ajnštajn)Pravda je mašina. Ako je gurnete, ona juri dalje sama i lako pregazi. (Golsvorti)Pravnici — to su skroz naskroz neracionalni ljudi. (Bebel)Pravo i dužnost su kao palme koje ne donose plod ako ne rastu jedna pored druge. (Tekeri)Pravo je najzgodnija izmišljotina koju su ljudi pronašli protiv pravde. (Čapek)Pre no što pokušamo da budemo lukavi sa drugima, treba da budemo lukavi sa samim sobom. Velika veština je pretvoriti u svojoj svesti greh koji smo počinili u vrlinu. To se može naučiti od svake žene. (Poveze)Prema velikim ljudima treba se odnositi kao prema vatri: ni suviše blizu, da se ne bismo opržili, ni suviše daleko, da se ne bismo smrzli. (Molnar)Priroda jeste velika u velikim stvarima, ali je ogromna u najmanjim. (Sen-Pjer)9ПКPristojnost sakriva mane, kao što masiranje sakriva bore. (Ditrih)Problem 19. veka: umro je bog. Problem 20. veka: umro je čovek. (Bergman)Promisli jedanput pre nego što daješ, dvaput nego što primaš, hiljadu puta pre nego što zahtevaš. (Servantes)Prva je vrlina biti bez mane. (Latinska poslovica) Psovke su argumenti onih koji nisu u pravu. (Ruso)Ravnodušnost je najbolji način u brigama. (Latinska poslovica)Razlog što svi volimo da mislimo tako dobro o drugima je taj što se svi plašimo za sebe. (Vajld)Razum može da nam kaže šta treba da izbegavamo, ali jedino srce ume da nam kaže šta treba da radimo. (Rasel)Razuman duh je roditelj svakoj vrlini, ali isto tako i mnogoj nevolji. (Mirabo)

Reč izgovorena u pravo vreme je jabuka u srebrnoj čaši. (Solomon)Reći dobro o rđavom čoveku isto je što i kazati zlo o dobrom. (Leonardo da Vinči)Sa manama vam je isto kao i sa zaslepljujućim farovima na automobilu: smetaju nam samo tuđi. (Buhvald)Samo jak bol ima pravo na slabost. (Alen, D.)Samo je jedna stvar na svetu gora od ogovaranja: ne bitiogovaran. (Miksat)Samo jednostavne stvari nikad ne razočaraju. (Remark) Samo potpuno časni ljudi mogu biti srećni. (Franklin)207Samo skučeni duhovi razlikuju svoje i tuđe. (Indijska poslovica)Samo su dva izvora ljudskih poroka: lenjost i praznoverje. Samo su dva dobročinstva: rad i razum. (Tolstoj)Samoljublje je naš najopasniji saveznik. (Napoleon)Savest je kao osoba koju volimo: ako je jednom izneverimo, više je ne možemo povratiti. (Moničeli)Savete primaj uz vino, a upotrebljavaj ih uz vodu. (Franklin) Skromni ne govore o svojim zaslugama. (Kolmen)Skromnost bi morala da bude vrlina onih koji nemaju drugih vrlina. (Linkoln)Skromnost se daruje veličinama. Kako je teško biti skroman, ako si niko i ništa. (Renar)Slava je otrov koji smemo da uzimamo samo u malim količinama, jer su velike smrtonosne. (Dikens)Slava me obeščašćuje, jer u sebi čeznem za njom. (Tagore)Slobodan čovek najmanje misli o smrti, njegova mudrost je u istraživanju života, a ne — smrti. (Spinoza)Snaga je pravo životinja. (Ciceron)Solidarnost je snaga slabih. Samoća je slabost jakih. (Amadu)Srce ima svoje razloge koje razum ne shvata. (Paskal) Stid i sramota ostaju (Tolstoj)Stida se treba osloboditi na vreme, dok još možemo da radimo sve ono čega se stidimo. (Radović)Stil je oduvek privlačio ljude niskog morala. Zbog toga ve-rujem da, bez ikakvih izuzetaka, genijalne tirane nasle-đuju nitkovi. (Ajnštajn)208Što je veća moć, to je opasnija zloupotreba. (Klauzevic)Što se mene tiče mislim da je, ako se dobro razmisli, bolje biti i prevaren, nego mrtav. (Molijer)Što želiš da ti se čini to nemoj činiti nikom drugom, jer su ukusi različiti. (O' Henri)Strasti su sokovi duha, ali ako ih je previše, od njih oslabimudrost. (U Nu) Strpljenje je gorko, ali donosi slatke plodove. (Ruso)Svaki čovek krije u sebi želje kraljeva. On bi hteo da može svašta protiv drugog, a da drugi ne može ništa protiv njega. (Seneka)Svaki čovek shvata stvari zavisno od svojih kvaliteta.(Singer)Svako može da bude dobar sam za sebe, ali za porok je potrebno dvoje. (Olivije)Sve je skupo; samo patnja sveta je jeftina; patnja sveta je besplatna. (Igo)

Sve mane, kad su u modi, postaju vrline. (Fejdo) Sve što čovek radi, radi iz samoljublja. (Tolstoj) Svi laskavci žive o trošku onoga koji ih sluša. (Lesing) Svi veliki su skromni. (Lesing)Svi vole da je njima bolje nego drugima. (Latinska poslovi-ča)Svojstvo je ludosti tuđe mane videti, a svoje zaboraviti. (Latinska poslovica)Tajna uspeha u životu poznata je samo onima.koji u životu nisu uspeli. (Spenser)209Teže je prikrivati osećanja koja imamo, nego glumiti oseća-nja koja nemamo. (Stendal)Teže je primiti savet nego odbiti neki poklon. (Sand)Težnja da se služi opštem dobru mora odmah da postane društvena potreba i uslov za ličnu sreću. (Čehov)Težnja ka istini je vrednija i draža od sigurnog posedovanja istine. (Lesing)To je pusta zemlja u kojoj venu duše. (Martinson)Treba gasiti požar, ali svojevolju treba gasiti brže nego požar. (Heraklit)Treba se uspraviti da bi bio veliki — da bi bio mali dovoljno je da budeš onakav kakav si. (Mirabo)Trebalo bi se ponositi bolom — on nas podseća na naš visoki položaj. (Novalis)Tri puta vode do mudrosti: razmišljanje — ono je najplemenitije; odgoj — on je najlakši; iskustvo — ono je najneu-godnije. (Konfučije)U brodolomu zanosa primećuje se da je samoljublje još ono jedino što nas drži da ne potonemo. (Balzak)U moralu je dobra volja sve, a u umetnosti ništa. (Šopenhauer)U politici je kao u šahu: jedan pogrešan potez i upali ste u matnu mrežu«. (De Mirvil)U svađi je zloba pravi porok. (Cvajg)U svim stvarima treba misliti na kraju. (Lafonten)Ubeđenje je ono što je mnoge mučenike učinilo smešnim, a mnoge dželate grotesknim. (Mickijevič)210Ustrajati kod svoje dužnosti i ćutati — to je najbolji odgovor na svaku klevetu. (Vašington)Uvek će biti samoće za one koji su je dostojni. (Spenser)Uz dobro pravosuđe, najređe stvari na svetu su biseri i dijamanti. (Karlajl) Uz velikog čoveka često idu i velike greške. (Man)Večni odmor je dobro upotrebljena definicija za pakao.(Šo)Veliki ljudi su uvek najdobrodušniji. (Cvajg) Veseli se da te ne znaju. (Toma Kempinski)Više ima luđaka nego mudrih, a i u samoga mudraca više je ludosti nego mudrosti. (Bontempeli)Vrlina koju treba stalno čuvati, teško da je uopšte toliko vredna da je treba čuvati. (Devis)Vrlina ne cveta, ali plodove ipak rađa. (Karlajl) Vrlina se ponajviše stiče znojem. (Haksli)Vrlina tačno zna šta je izgubila time što nije bila potok. (Haksli)Za čoveka nema ništa primamljivije od slobode njegove sa-vesti, ali ni ništa teže. (Dostojevski)Za život je najvažnije strpljenje. Da bi ste dugo živeli, morate imati mnogo strpljenja. (Radović)

Zahvalnost ne postoji u prirodi. Zato je onda tražimo od ljudi. (Šopenhauer) Zakon često dopušta ono što čast zabranjuje. (Makijaveli)Žalosno je kad je čovek izuzetak. Ali, još je mnogo žalosni je ako to nije. (Katajev)211Zapazio sam da me ljudi slušaju samo kada govorim o ne-delima. (Rasel)Zato što patimo, mi priznajemo da smo zgrešili. (Sofokle) Zavist je plesan duše. (Habe)Zdrav razum ne može da analizira, zato je potrebna i kapljica ludosti. (Katajev)Živeti za druge nije samo zakon dužnosti nego i zakon sreće. (Prust)Živi imaju pravo na obzirnost, o mrtvima treba govoriti samo istinu. (Volter)Živi kako možeš, kada ne možeš kako hoćeš. (Latinska poslovica)Živi ništa ne znaju. Poučite me, mrtvi, kako se može umrijeti bez straha, ili bar bez užasa. Jer, smrt je besmisao, kao i život. (Selimović)Život nije najveće od svih dobara. (Šiler)Životni cilj svakog pojedinca je uvek isti: napredovanje u dobrome. (Tolstoj)Zlo je zaboraviti odjednom, bolje je zaboraviti pomalo. (Konfučije)Zlo koje ljudi čine živi i posle njih. Dobro se, međutim, često sahranjuje s ljudima. (Šekspir)Zlo na svetu ne prouzrokuju oni što kažu sve što znaju, nego oni koji kažu više nego što znaju. (Stendal)Znam čoveka koji je mrzeo Judu, ali ne zato što je izdao, već zbog toga što se pokajao. (Averčenko)212PRIJATELJSTVO / NEPRIJATELJSTVOAko kažeš neku tajnu svom prijatelju, vodi računa da i on ima svog prijatelja. (Nesin)OAko kažeš neku tajnu svom prijatelju, vodi računa da i on ima svog prijatelja. (Nesin)Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao. (Dostojevski)Ako ste besposleni nemojte biti sami, ako ste sami nemojte biti besposleni. (Semjuel Džonson)Ako želiš da sačuvaš tajnu od neprijatelja, čuvaj je od prijatelja. (Lilijenkron)Bivši prijatelj je gori nego neprijatelj. (Ruska narodna poslovica)Bolje je ostati bez dosetke, nego bez prijatelja. (Tomas Fu-ler)Budite pažljivi kad birate prijatelja, a još pažljiviji kad ga menjate. (Goldoni)Čak i u najvećoj pustoši naćiće se prijatelj koji će već reći neprijatne stvari. (Ineni)Češće se sahranjuju prijateljstva nego prijatelji. (Mirabo)Činjenica da imamo neprijatelja dokazuje dovoljno jasno da imamo i zasluga. (Berne)Čisti računi — dobri prijatelji. (Latinska poslovica)215Covek čoveka ne može da upozna dok s njim ne pojede onoliko soli koliko može zubima da podigne. (Buda)Covek nema prijatelja, ima ih samo njegova sreća. (Napoleon)Čoveka treba ceniti kako po njegovim neprijateljima, tako i po prijateljima. (Rišelje)Čovekova senka je, često, slična prijatelju: nestane čim zađe sunce. (Latinska poslovica)Da bi postojalo prijateljstvo, prijatelji treba da veruju jedan drugom, a da bi verovali treba da su prijatelji. (Tolstoj)

Da li si svom prijatelju čist vazduh, samoća, hleb i lek? (Niče)Da li su i među rođacima mogući dobrosusedski odnosi? (Lenč)Doručak jedi sam, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju. (Kineska poslovica)Dostojan čovek neće živeti u usamljenosti, jer je on društven po prirodi i praktično aktivan. (Diogen)Draž susreta sa prijateljem znatno mi umanjuje osećanje da ne volim njegovu ženu. (Pikaso)Gnjavator je onaj koji ti oduzima usamljenost, a ne pravi ti društvo. (Burjan)I najskromniji čovek ceni sebe više nego što ga ceni i najbolji prijatelj. (Ebner-Ešenbah)I prijateljima treba reći istinu u lice. (Cankar)Ima ljudi koji bi sa zadovoljstvom otišli u krevet sa ženom svoga prijatelja, ali bi s gađenjem odbili da puše iz njegove lule. (Kurtlen)216Ima ljudi toliko dosadnih da sa njima za pet minuta izgubimo čitav dan. (Bomarše)Jedi da zadovoljiš sebe, a odevaj se da zadovoljiš druge. (Franklin)Kad govoriš o svom neprijatelju ne zaboravi da bi mu jednog dana mogao postati prijatelj. (Periander)Kad je čovek sam, uvek je u lošem društvu. (Kafka)Kao i obično kad je čovek silan i moćan, onda ima i previše prijatelja, a kad zapadne u nevolju onda se i najverniji otuđe, kao da nisu ni poznavali onoga kome su do juče govorili da bi za njega pošli u vatru. (Cvajg)Kaži mi ko ti je prijatelj, pa će on meni reći ko si ti. (Averčenko)Knjige su kao prijatelji, treba da budu dobre, ali malobrojne. (Strindberg)Ko ne može da podnese neprijatelje nije dostojan da ima prijatelje. (Čajkovski)Ko traži prijatelja bez mana, ostaje bez prijatelja. (Eliot Dž.)Lepo je kad nas ima više bliskih, u raznim kombinacijama, i porodičnim i prijateljskim. Jači smo i zdraviji kad smo zajedno. Imamo obaveza jedni prema drugima, a to nas čini odgovornim. (Radović)Loše je ako primetiš da nemaš prijatelja tek kad su ti zaista potrebni. (Plutarh)Među prijateljima treba voleti ne samo one koje žaloste naše nesreće, nego i one koji nam ne zavide na sreći. (Sokrat)Meni nije potreban prijatelj koji se u svemu slaže i na sve klima glavom, jer to isto moja senka može da uradi još mnogo bolje. (Plutarh)217Meni nije potreban prijatelj koji se u svemu slaže i na sve klima glavom, jer to isto moja senka može da uradi još mnogo bolje. (Plutarh)Mi imamo manje prijatelja nego što zamišljamo, a više nego što znamo. (Hofmanstal)Mišljenje koje naši neprijatelji formiraju o nama bliže je istini nego ono koje mi imamo o samima sebi. (Brijan)Na kraju života nećemo se sećati reci naših neprijatelja, već ćutanja naših prijatelja. (Martin Luter King)Najbolji prijatelj je onaj koji je maločas umro. (Markes)Najopasniji su oni neprijatelji za koje čovek ne pomišlja da bi od njih trebalo da se brani. (Graf)Najveći uspeh vašeg protivnika je ako i vas uveri u ono što govori o vama. (Parker)

Naši saveznici su i naši neprijatelji. (De Gol)Ne kidajte grubo niti prijateljstva, jer ako ih treba ponovo vezati, ostaće čvor. (Linkoln)Ne smemo zaboraviti činjenicu da su do pojave ljudi žito i korov bili dobri prijatelji. (Maks Fišer)Neka se niko ne hvali da nema neprijatelja, jer je to samo dokaz njegove bezvrednosti. (Bužer)Nekada su nam neprijatelji bili stariji i deblji od nas. Sad kad smo mi i stari i debeli, neprijatelje treba ponovo tražiti među onima koji su drugačiji. (Radović)Nema opasnijeg čoveka od glupog prijatelja. (La Fonten)Nepostojan čovek upotrebljava svoje prijatelje kao haljine. Nova moda, novo odelo, nova sreća, novi prijatelji. (Ob-radović, D.)218Neprijateljima treba neprekidno opraštati, jer je to upravo ono što ih najviše ljuti. (Vajld)Ništa me ne osvaja tako brzo i ništa ne cenim tako, kao — poklon. (Averčenko)O neprijatelju ne govori zlo, nego misli. (Latinska poslovica)Od deset osoba koje govore o nama, devet ih govori zlo, a često jedina koja govori dobro, govori — loše. (De Gol)Od rakije se opiješ na početku, od prijatelja na kraju. (Zoš-ćenko)Onaj ko je nesposoban da boravi u društvu, ili kome je ono nepotrebno zato što je sam sebi dovoljan, ne sačinjava deo zajednice i sam je ili divlja zver ili božanstvo. (Aristotel)Ono što nam najviše nedostaje u životu, jeste neko ko bi nas prisiljavao da činimo šta možemo. (Emerson)Opasni su samo oni neprijatelji koje ne možete prepoznati. (De Gol)Oportunist uvek poštuje principe drugih, jer ne zna da li to već sutra neće biti njegovi principi. (Fišer, O.)Oprezno biraj prijatelje zato što postoje ljudi koji su zarazni kao bolest. (Gorki)Pas ume da bude toliko veran da nekad jednostavno ne ve-rujem da čovek zaslužuje toliku ljubav. (lijf)Pažnja je najbolji put do prijateljstva. (Spenser)Platone, ti si mi prijatelj, zar ne? A ipak me ceniš?(Gvareski) Posle poraza čovek poznaje svoje prave prijatelje. (Marks)219Potrebni su ti i prijatelji i neprijatelji da bi te ranili u srce: jedan da te kleveće drugi da ti to javi. (Kišon)Preživeli neprijatelj je kao neugašeni požar ili kao neplaćeni dug: raste sa vremenom. (Rišelje)Prijatelj bi morao da nosi prijateljeve slabosti. (Sekspir) Prijatelj je čovek koji ima iste neprijatelje kao i vi. (Linkoln) Prijatelj je najbolja imovina u životu. (Latinska poslovica) Prijatelj svih nije ničiji prijatelj. (Šopenhauer) Prijatelj: čovek koji te neće prodati budzašto. (Hemingvej) Prijatelja nasamo kori, a javno ga hvali. (Latinska poslovica)Prijateljima lako opraštamo greške koje nas ne pogađaju. (Šopenhauer)Prijateljstvo ne treba ni robova ni gospodara. (Gončarov) Prijateljstvo prestaje onde gde počinje dug. (Labiš)Prijateljstvo se ne bira, ono biva, ko zna zbog čega, kao ljubav. (Selimović)Prijateljstvo zahteva ravnopravnost. (Gončarov)

Prijatelju i neprijatelju daj uvek dobar savet, jer prijatelj ga prihvata, a neprijatelj otklanja. (Latinska poslovica)Primetio sam odavno da ljudi koji ne umeju da pričaju nisu sposobni ni da slušaju tuđe pričanje. Tako imaju u isto vreme dva nedostatka i na dvostrukoj su šteti. Tome treba dodati da ti ljudi nisu svesni tih svojih nedostataka i smatraju ih svojim preimućstvima nad drugim ljudima. (Andrić)Radije bih bio sudija u sporu između dva svoja neprijatelja, nego između dva prijatelja. (Bijas)220Rana koju ti zada prijatelj nikada ne zaceli. (Kineska poslovica)Reci su kao jaja: tek što se raspuknu, dobiju krila. (Narodna mudrost sa Madagaskara)Retka poseta uvećava prijateljstvo. (Arapska poslovica) Samo prijateljeva ruka vadi trn iz srca. (Ibn Zafar)Samoća je lepa stvar ako čovek sam sa sobom živi u miru i ako se bavi nečim određenim. (Gete)Što više prijatelja, što manje doušnika. (Apolonije)Što više volimo svoje prijatelje to im manje laskamo. (Molijer)Sudbina nam daje roditelje, a prijatelje biramo sami. (Morijak)Svaki čovek ima neprijatelja. (Cankar)Svi tvrde da ne vole ogovaranja, ali svi uživaju u njima. (Konrad)Tako nešto kao što je dobar uticaj ne postoji, svaki uticaj je nemoralan — nemoralan sa naučne tačke gledišta. Jer uticati na nekoga znači dati mu vlastitu dušu. On ne misli svojim vlastitim mislima, niti govori svojim vlastitim strastima. (Vajld)U nesrećama naših prijatelja uvek nađemo nešto što nam pričinjava zadovoljstvo. (Ruso)U pogledu pića može se reći to, da ono najpre pijanca otklanja iz društva, a onda sa sveta. (Emerson)U samoći se, doduše, stiču znatni kvaliteti; ali u istoj toj samoći se i gube kvaliteti, i često i oni urođeni. (Sekulić)221U stvari, kad dižeš ruku protiv svog neprijatelja, ti udaraš na samoga sebe, jer su, po svome biću, jedno isto i onaj koji vređa i onaj koji je uvređen. (Tolstoj)Usamljenost nije u tome što smo sami nego u tome što ne postoji ništa za čim čeznemo. (Stendal)Vaši prijateljj ne znaju mnoge stvari, ali uvek znaju šta bi uradili da su na vašem mestu. (De Sika)Veća je sramota nemati poverenja u svoje prijatelje, nego biti od njih prevaren. (Larošfuko)Većina ljudi uživa u inferiornosti svojih najboljih prijatelja. (Klemanso)Veliki ljudi dobijaju dvostruko ako neprijatelja učine svojim prijateljem. (Kroče)Verujemo samo u onu privrženost koja staje žrtve: sve ostalo je, u najboljem slučaju, obično fraziranje. (Paveze)Veseli i dobri ljudi traže prijateljstvo, a rđavi — jatake i ortake. (Ibn Zafar)Više vredi poznavati odlike svog neprijatelja nego svoje slabosti. (Ruzvelt)Volite svoje neprijatelje, jer vam oni ukazuju na vaše pogreške. (Franklin)Zemljom mi vidimo zemlju, vodom vodu, vazduhom božanstveni vazduh i vatrom večnu vatru, ljubavlju ljubav i svađu žalosnom svađom. (Aristotel)

222RIZNICA MUDROSTIPriredio Konstantinović StevanI IzdanjeIzdavač: Ljubitelji knjige, Novi Sad Za izdavača: Milenko Ranin Urednik: Milorad Grujić Dizajn korice: Jovan TrkuljaŠtampa: Plavo slovo, Beograd 011/394-7535Tiraž: 6 000 kom. ISBN 86-86107-10-9CIF - Каталогшација у публпкацпји Бпб.чиотека Матице српске, Нови Сад821-84(082.2) 821-84:398(082.2)RIZNICA mudrosti / Stevan Konstantinovii:). - Novi Sad : Ljubitelji knjige, 2006, (Beofirad : Plavo slovo). -222 str. ; 21 cmTiraž: 6.000.ISBN 86-86107-10-9COBISS.SR-ID 214377223