Mikelanđelo Merizi

7/30/2019 Mikelanelo Merizi

1/24

SEMINARSKI RAD

SADRAJ

1.UVOD................................................................................................................

2.MIKELANELO MERIZI DA KARAVAO .............................................

3.SLIKARSTVO BAROKA.................................................................................

ZAKLJUAK......................................................................................................

LITERATURA..................................................................................................

Str. 2.

Str. 3.

Str. 20.

Str. 23.

Str. 24.

1


2/24

SEMINARSKI RAD

1. UVOD

Mikelanelo Merizi (Amerigi) Da Karavao, (ital. Michelangelo Merisi, ilCaravaggio, 15711610) je bio italijanski slikaraktivan u Rimu, Napulju, Malti i Siciliji

izmeu 1593. i 1610. Smatra se prvim velikanom baroknog slikarstva u svetu. Njegovi radovise odlikuju realizmom prikaza i koritenjem izrazitog kontrasta svetlo-tamno (kjaroskuro).

Krajem XVI veka, Karavao se pojavio u Rimu, koji je svojim sirovim realizmom inegiranjem starih majstora, poeo da razara njihove doktrine i da potinjava italijanskuumetnost svome uticaju.

Karavaova biografija je isprepletana mnogim priama o ubistvima, tunjavama,tamnicama i beanja iz istih, priama koje ga pokazuju kao brutalnog i neobuzdanog oveka.Spremnog da potegne no na svakog ko ne deli njegovo miljenje. oveka koji ivot provodi

po krmama, u drutvu sa skitnicama, kafanskim oloem i kockarima, koji pred policijom bei

iz mesta u mesto.

Sin jednog zidara iz mesta Karavaa kraj Borgama, i sam je zapoeo kao zidarskiradnik, pripremajui freskistima malter za podlogu. U slikara se izgradio bez kole i uitelja.Od1585. godine, Karavao bedno ivi u Rimu, napola sluga (kod viteza d` Aprino), napolaslikar, a njegova dela polako postaju sve zapaenija. Cvee koje on slika, anr scene satipovima iz njegove blizine: kartaima, ubicama, ciganima, izazuvaju senzaciju svojomnovinom - realizmom i plastinou. Uspeh mu donosi podrka kardinala del Montia, koji mu

pribavlja bogate narudbine za crkve. Upravo crkveno slikarstvo ini glavni deo njegovihradova. Meutim, i u crkvenom slikarstvu Karavao istupa svojim inovacijama. Onrevolucionie tradicionalnu ikonografiju, uvodi u nju svoje snane, neugledne figure, slikano

bez doterivanja prema tipovima iz naroda. Ovakve inovacije nailazile su na otpor. Protivnici,karaijevci, nazivali su ga "slikarom prljavih nogu", jer je Karavao stvarno, na nogamaslikao i trag praine.

Neke od njegovih religioznih slika crkvene vlasti odbile su da prime.

Prinuen da posle nekakve kavge u kojoj je maem smrtno ranio jednog svog drugautekne 1606. godine iz Rima, Karavao poinje svoj lutalaki ivot po Napulju, po Malti,gradovima Sicilije, pun novih burnih zgoda i nezgoda a takoe i novih slikarskih uspeha. 1

2. MIKELANELO MERIZI DA KARAVAO1 Damnjanovi N., Istorija umetnosti, Beograd, 2004., strana 222-224

2
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1571http://sr.wikipedia.org/wiki/1571http://sr.wikipedia.org/wiki/1610http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%80%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/1585http://sr.wikipedia.org/wiki/1585http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/wiki/1571http://sr.wikipedia.org/wiki/1610http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D1%98%D0%B0%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BA%D1%83%D1%80%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A4%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/1585http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BD%D0%B8%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%B5_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D0%BF%D1%83%D1%99http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%BB%D1%82%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0


3/24

SEMINARSKI RAD

(Caravaggio 1573-1610), tako nazvan po malom mestu kod Begama, u kome se rodio,prvi je i najbolji predstavnik naturalizma, drugog pravca u tadanjoj italijanskom slikarstvu.Veoma mlad, uio je slikarstvo u Milanu, pa je oko 1590. doao u atelje vrlo popularnog

slikara Kavaliera d'Arpino, iji manirizam nikako nije odgovarao njegovom bujnomtemperamentu, pa on sam studira prirodu i samostalno se razvija. On se vrlo rano oslobodiomaniristikih stega i poeo je da slika na svoj nain, ograniavajui se na figuruizanemarujui sve ono to je okruuje, pa i pejza.

Njegova mladika dela su manjegformata, sa jednom figurom, najee sa

polufigurom, a meu njima sunajznaajnija Devojka sa lautom,Kotarica voa i Mladi sa kotaricomvoa.Karavao je bio burne i silovite prirode.

Stalno je bio po krmama i u drutvunjagorih skitnica, esto se tukao i

povlaio no, pa je posle jednog dvobojamorao da se skloni u enovu a, i kada sevratio u Rim, skandali nisu prestjali. Utui je ubio jednog oveka pa je pobegaou Napulj (1606).

Ali, i pored tako burnog ivota, on je veoma mnogoslikao, odbacujui svako idealizovanje i tenju zaulepavanjem, pa i na slikama sa religioznomtematikom, koje se esto zbog toga savremenicimanisu dopadale, iako su svojim vanredno snanim isugestivnim deovanjem na posmatrae odgovaralezadacima religioznog slikarstva protivreforamcije.Svoje prve velike kompozicije radio je pre 1600.godne u crkvi San Luii dei Franezi, slikajui nazidu Pozivanje sv. Matije i Muenitvo sv. Matije,na kojima je prvi put koristio efekte svetla koje se

probija u tamnoj prostoriji. Ove slike kao daprikazuju scene iz obinog ivota, pa seporuiocima nisu dopale. 2

Do svog odlaska iz Rima, pored ostalih slika, izradio je u crkvi Santa Maria del PoloMuenitvo sv. Petra i Obraanje Pavlovo a tada je nastala i jedna od njegovih najpoznatijihslika Polaganje u grob. Pred odlazak iz Rima izradio je izvanredan portret pape Pavla V.

Iako je u kompoziciji odstupio od renesansnih principa simetrinog grupisanja iharmonine ravnotee, on je postizao utisak vrste celine, dubine i pokreta, uzimanjemdijagonalne ili kose linije za osovinu svoje kompozicije, to e prihvatiti i ostali slikari 17.

veka u razliitim vrijantama. Meutim, glavna osobenost Karavaova slikarstva je tenebrozo,2 Milakara B., Umetnost slikarstva, Novi Sad, 2002., strana 111-114

3


4/24

SEMINARSKI RAD

naroito tretiranje kontrasta svetla i senke i podeavanje osvetlenja, koja su ve savremenicinazivali "podrumskim". Osvetljavajui scene i figure u tamnoj prostoriji, on je postizaotimung i dobijao eljene efekte i akcente isto slikarskim sredstvima, pa e tenebrozo,operisanje kontrastima svetla i scene, postati glavno izraajno sredstvo slikara baroka.

Iz Napulja Karavao je otiao na Maltu na poziv velikog majstora Maltekog redaAdolfa Vinijakura, iji je portret izradio, pa je postao i vitez, ali je smrtno uvredio jednogvisokog asnika, pa je iz zatvora pobegao na Siciliju. Slikao je i lutao od Sirakuze i Palermado Mesine, beei ispred progonitelja sa Malte, pa je amcem preao Napulj, gde su ga

progonitelji stigli i teko ranili. Od pape je dobio oprotaj za ubistvo, pa se uputio u Rim, alije na putu umro u malom mestu Porto Erkole.

Lutajui od mesta do mesta, Karavao je malo uio i sve je stvarao velikom snagomsvog sirovog talenta i, posle tako kratkog i burnog ivota ostavio je neverovatno veliki brojdela iza sebe. Iako nije uao u red najveih slikara, njegov uticaj na kasnije slikarstvo jeneobino velik i znaajan.

Veruje se da ga je poducavao Peterzano do 1588, koji je radio u tradicijisev.italijanskih manirista.Prekrtnica u njegovom slikarstvu je 1590-kada dolazi u Rim, gdeostaje do 1606 godine.Posle te godine, pa do smrti bice na relaciji Napulj-Malta-Sicilija.

U I Periodu u Milanu-bio je pod uticajem slikara Moretija i brace Kampi.Dela iznjegove prve faze nisu poznata.Vicenco i Antonio Kampi koriste svetlo baklje, tj.vestackoosvetljenje kao i Karavadjo u Prodavacica voca, Sahrana svete Cecilije, Smrt Bogorodice iSedam dela milosrdja.Milano je krajem XVI veka bio pod uticajem venecijanskogmanirizma.Tu je Karavadjo stekao prvo obrazovanje kod Petercana.Dakle, vazan uticaj naKaravdja su imali umetnici iz Lombardije /pominje se uticaj Lorenca Lota i Jakoba Basana-radi nocne scene/.Karavadjo je bio veoma otvoren prema uticajima iz Lombardije.

Dela iz II perioda-ranog rimskog perioda/1590-1600/ uglavnom su manjeg formata sajednom ili dve dopojasne figure.To su slike svetlih transparentnih boja i jasnog osvetljenja,gotovo bez senke.Ta koloristicka briljantnost komponovanja je sa preciznim crtezom iobradom detalja. To su: Korpa sa vocem, Decak sa korpom voca, Bolesni Bah, Bahus,

Prorocica.

U vreme njegovog dolaska Rim postaje internacionalni centar umetnosti.Mnogiumetnici poput Brojgela, Van Dajka rade u Rimu i to uglavnom mrtvu prirodu, zanr/zanr

odgovara niskoj grani umetnosti i zato nije toliko cenjen/.Na rimskom trzistu se javlja velikibroj takvih slika.To trziste je, sa druge strane, bilo veoma zanimljivo i papi.1606 kada jeotvoren papski trezor, mogao se videti veliki broj slika ovog zanra.To svedoci da je veliki brojslika naslika K.Darpino.Karavadjovi biografi tvrde da je on upravo kod ovog slikara radioneke mrtve prirode.Te rimske slike Karavadja nisu bile njegova inovacija.Takve slike su vecranije postojale na Severu.One su tu cesto imale satiricnu konotaciju, dok Karavadjove/Gatara, Igraci Karata/ nisu imale takvu dimenziju.Hibard naziva Karavadjove rimske slikepseudo-zanr, jer su one vise ilustracija nekog dogadjaja, nego nesto sto je Karavadjo videona rimskim ulicama i slikao.Igraci karata imaju pseudo-zanrovski karakter.

Gatara-1593/4 Belori je Karavadja smatrao tvorcem zanr slikarstva.Hibard ovu sliku i

Kartase definise kao pseudo zanr.Kaze da je temu preuzeo iz slikrastva severa, gde su oveteme samo deo kompzicije, a Karavadjo ih izdvaja.

4


5/24

SEMINARSKI RAD

Kada je u pitanju Karavadjov naturalizam, ne radi se o prostom preuzimanju motiva,scena iz svakodnevnog zivota, ovde je sve brizlivo postavljeno i prouceno.Belori je napisaoanegdotu da je Karavadju receno da uzme za modele klasicnu skulpturu.On je pokazao naulicu-priroda mu daje modele.Tako je nastala Gatara.Karavadjo slika a la natura,

medjutim kompleksan je odnos realnosti i ove slike.Rim je steciste umetnika, kulturnosteciste, ali i ogroman grad sa ulicom.Jos od antickog doba postoji literatura koja je imalajunake sa ulice.Komediji,satiri-gde se neguju pucki izrazi odgovara zar svakodnevnice.Ptanjeje:zasto visoka klasa kupuje ove slike?Sa ovm slikom Karavadjo zavrsava period u Rimu, a saKartasima stice naklonost Kardinala del Monte i postaje njegov nostro pitore.Ovakve teme suuveliko bile poplarne u literaturi-Pikarski roman, koji je razvijenu Spaniji, siri se na sever i

premoscava konfesionalne razlike.Duh tih romana oziveo je u slikama Karavadja.Slike imajudopojasne figure, neutralnu pozadinu, lazurnu teksturu.Ovako odevena Ciganka3/Gatara/ jeamblem komedije u zborniku Cezara Ripe.Zna se da se u to vreme igrala jedna komedija uRimu u kojoj glume cigani, a na premijeri je bio del Monte.Da li je K zeleo ovom slikom da

privuce njegovu paznju?Da li se ona moze smatrati naturalistickom?Ovde se radi o brizljivoj

konstrukciji, a ne spontanoj manifestaciji prizora sa ulice.Bitan je i erotski naboj.Postoji idruga verzija slike/u Luvru/, koja ima jos dvosmisleniji erotski karakter.

Igaci karata 1595-sliku je kupio del Monte.Ove slike su bili zivi, stvarni prizori kojipostoje u ukupnoj atmosferi taverni.Ali, ova slika nema ostru kriticku notu, kao u holandskomi flamanskom slikarstvu/u kalvinistickim zemljama/, gde se igra kartasa postavlja u mracnojatmosferi.U nemackom slikarstvu se u tim scenama pojavljuje nasilje.U Italiji je drugacije-tuimamo prikaze aristokratije koji u dokolici igraju karte i sah.Karavadjo ima tradiciju iza sebe,ali slika nema ostrar kriticki ton.Covek okrenut ledjima-je zanimljivo kompoziciono resenje,kojim se gradi ambivalentan odnos posmatraca i slike.Zapravo posmatrac je uvucen udogadjaj i postaje saucesnik.

Sto se tice stila Karavadjovih slika, svi autori mu odaju postovanje za ovaj rani rimskiperiod.Boje su mu slatke, bez senki, oni mu pripisuju taj venecijanski karakter, sto se uzimasa rezervom jer je ovde ocigledan Lombardijski uticaj.Izvesna ljupkost zraci iz ovih slika, iupravo to privlaci njegovog buduceg patrona Kardinala Del Montea.On je bio potomakznacajne porodice, bio je ambasador vojvode Toskanskog i bio je tipican za svoje vreme.On

je bio odan svom pozivu, ali je uzivao i u ovozemaljskim zadovoljstvima, narocito umuzici/sam je svirao, priredjivao je velike bankete, uzivao u drustvu mladica/.Kada je upravoovaj kardinal na trzistu naisao na Karavadjove slike, za njega se sve menja.Karavadjo bivausvojen od Kardinala da zivi u njegovoj kuci.Karavadjo je uzivao poseban ugled i polozaj, ali

je on i opsluzivao Kardinala, nesto poput sluge, ali ne u pravom smislu te reci.Del Monte jezaslusan za dobijanje prvih religioznih porudzbina.Zna se da je i sam kardinal voleo zanrscene sa mladicima, devojkama.U tom smislu je i isilo Karavadjovo stvaralastvo, dok je tamo

boravio.

Oko datovanja slika ima puno problema.Slika Bekstvo u Egipat je izgleda nastala prenjegovog dolaska u Rim.Ovde se vide Karavadjove maniristicke tendencije.Ovde se prvi putvide uticaju lombardijskih slikara, ali je cinjenica da prekid sa manirizmom nije bio tako ostarkao sto se smatra, njegovim dolaskom u Rim.Realisticna obrada glave, notnog teksta, lica, sveto je mogao da stekne u Lombardiji.

3 Cigani su u XV veku jako pozdravljani kao hodocasnici,ali slika o njima se menja.Filipo Neri ih brani odnapada.

5


6/24

SEMINARSKI RAD

Izvesno je da je slika Bahus radjena dok je boravio kod Del Montea.Ovde se izrazavakompleksna licnost Karavadjovog patrona.Moze se naslutiti izvesna eroticnost, cak homo-eroticnost.Poza, stav, pa i izgled proizilaze iz nekog antickog reljefa, skulpture.Primecuje se ineka vrsta androgenosti na licu ove figure.Ruka sa casom probija prostor slike i

posmatraca.Vazan je i gest kojim se gestikulira.U pitanju je gest pozivanja.Takve slike u

vreme kada su nastale nikad nisu znacile samo poziv za uzivanje, vec i opomenu, a opomenase ovde karakterise u prikazu voca.Voce je polutrulo i to je opomena na prolaznost, navanitas, na kratkocu zivota.

Pijani, bolesni Bahus- i ovde ja naslikana mrtva priroda, radjena prema modelu.Onanije idealzovana /ima voca koje tuli i propada/.

Decak koji je ugrizen od gustera sadrzi veoma dramatican pokret i to je ono sto jenovo kod Karavadja.Pokret tog decaka je veoma zanimljiv.Ruza i jasmin na slici znace ljubavi patnju, koju ljubav donosi, ali i simbol spoznaje.Tako se i ova slika moze protumaciti kaoopomena.Karavdjove slike uvek imaju viseznacno simbolicno znacenje.

Kosara sa vocem -mrtva proroda.U hijerarhiji umetnosti ovaj zanr je zauzimaoposlednje mesto.Medjutim, na trzistu su ove slike visoko kotirane, a Panofski smatra da jemrtva priroda proizisla iz nekih religioznih konotacija.XVII vek za mrtvu prirodu donosi kakodidakticku, tako i moralnu politicku formu.

Rim ne ceni mrtvu prirodu bas preterano, ali je cinjenica da je ovaj zanrprisutan.Umetnici sa severa stvaraju mrtve prirode u Rimu, a njih kupuju visoka crkvena licapoput Kardinala Del Montea.Sto se tice voca, ono se u ranijim slikama uglavnom prikazuje natrznicama.Medjutim, to je kasnije izmenjeno stavljanjem razlicitog vrsta voca u jednu kosaru.Ova slika je trebala da stoji iznad vrata i trebala je da privuce paznju sasvim slucajno.Kosarasa vocem postavljena je tako da delimicno lezi preko stola, pa se stvara neka vrsta iluzionizmakao da kosara lezi na nekoj polici iznad vrata.Poznato je da je ovu sliku MilanskojAmbrozijani poklonio milanski kardinal Boromeo.Ostaje otvoreno pitanje da li je upravo onnarucio ovu sliku, po svemu sudeci najverovatnije da jeste.Slika je nastala 1596, kada jeBoromeo boravio u Rimu.On je poznavao porodice za koje je Karavadjo radio, pa je takomogao da poruci sliku.Bitno je da se kardinal divio slici, i da je zeleo da ima jos jednusliku/od koga ne zna se/.

Postoji verovanje da se ovakve slike vezuju za jezuite; oni su bili vazni zapopularizaciju pejzaza, a neki jezuitski pisci cesto su opisivali cvece, sto je imalo moralnu

opomenu-prolaznost, telesna zadovoljstva, culnost.Takva literatura utice da se mnoge mrtveprirode krajem XVI i pocetkom XVII veka mogu povezati sa Katolickim formulacijama.Nekiod jezuitskih pisaca posebno su se pozivali na knjigu Proroka Amosa /treca glava-opisujeStrasni sud/.Smatra se da je upravo ta ideja o propasti ljudskog roda iskazana upravo ovomKaravadjovom slikom.

Postavlja se pitanje da li je Karavadjo radio jos neke mrtve prirode.Najverovatnije dajeste, ali one nisu sacuvane. Korpa sa vocem-osporavana je kao samostalno delo.Verovalo seda je ona samo fragment neke vece kompozicije.Danas se zna da je ova mrtva prirodanaslikana kao samostalno delo.

U XVII veku smatralo se da je prvorazredno slikarstvo Istorijsko, da umetnost treba dapodrazava prirodu, ali da je cini savrsenom, idealnom.Karavadjo se pobunio protiv ustaljenih

6


7/24

SEMINARSKI RAD

akademskih normi i pobedio je.On slika prirodu onakva kakva zaista jeste /naturavincere/.Tokom druge polovine XVI veka evropska umetnost je zaokupljena zanrom, ali onnije smatran zasebnom vrstom, sve do Karavadja i Anibala Karacija.Karavadjo je smatrao da

je za slikanje cveca ili voca potrebna ista umesnost kao i za figuru.U literaturi je postojalasistematizacija zanrova: 4

1.Tragediji i ep, glavni junaci su heroji i bogovi-kao najuzvisenijoj pripada najkultivisanijijezik.To je Visoki stil.2.Komediji-odgovara srednji stil, jer u nju ulaze termini koji nisu mogli biti primenjeni uvisoko kultivisanom recniku.3.Satira i pastirska poezija-odgovara niskom stilu zbog vulgarnih reci, stil puckog jezika.

Ova teorija je imala socijalnu notu:tragedija je namenjena visokom drustvu, komedijanizim slojevima...dok je zanr bio bez istorijske osnove.

Karavadjo zeli da prikaze prirodu kakava jeste-jer radi se o prirodi, a ne ideji.On ne

koristi iskustva predhodnih autora i uz to radi bez crteza na podlozi.Vazari uvodi pojamdisegno-govori o intelektualnoj osnovi umetnickog dela, a radovi bez crteza znaci raditi bezintelektualne osnove.Karavadju su zamerali da su njegova dela suvise realisticna da bi bilaverodostojan-pise Belori 1672.Karavadjova antiklasicna umetnost nije mogla da se odrzi ugradu kao sto je Rim i u trecoj deceniji XVII prestaje da bude aktuelan.

Kao i Karavadjo i Anibale Karaci dolazi sa severa Italije/Bolonja/ u Rim 1595.UBolonji rade majstori kao Vincenco Kampi iz Kremone, Bartolomeo Pasaroti/slika Mesarukao detalj svakodnenog zivota/.Kampi takodje slika zanr slike.Ovo slikarstvo u Italiji krajemXVI veka nije bilo uobicajeno.Dolazi sa Severa od Flamanaca-u pozadini je religiozna tema, au I planu mrtva priroda.U privatnim kolekcijama sirom Italije nalazile su se slikeflamanaca.Odatle potice inpiracija Anibala Karacija da slika zanr.Mozda je to bilo i

parodiranje pastoralne tradicije.Karaci slika Coveka koji jede pasulj.Ovakva dela Karacija irana dela Karavadja pokrenuce trend zanr slikarstva i mrtve prirode.

Oko 1599 Karavadjo dostize svoju zrelost.Dela iz ovog razdoblja su:Zrtva Avramova/Ufici 1603/, Vecera u Emausu/London 1600/, Sveti Jovan/Rim,Borgeze 1605/6/.

Posle ovih dela na pocetku XVII nastaju: Polaganje Hrista u grob, Amor pobednik,Madona Palafrenieri, Smrt Bogorodice, Sveti Jeronim koji pise.Sveta Katarina-1598- ovde jevec razvijen tipican tenebrozo metod.Slika je radjena za Kardinala del Monte.Sveti Jovan sa

ovnom 1601-2 sigurno je radjena po modelu.Tipovi koje K bira su plebejci iz nizeg staleza.Ipak, u ovom periodu dominiraju monumentalna dela namenjena crkvama tj. kapelama.Zacrkvu San Luidji dei Francezi nalaze se cetiri slike koje opisuju zivot Svetog Mateje: Sveti

Matej, Pozivanje Svetog Mateja, Matej sa andjelom, Smrt svetog Mateja.

U crkvi Santa Maria del Popolo, u kapeli Cerazi radi Preobracenje svetog Pavla iRaspece svetog Petra.Scene su ozivljene dramaticnim zivim gestovima i pokretma.

Postavlja se pitanje sta je prouzrokovalo ovu promenu i njegovo okretanje potpunoreligioznoj tematici u zrelom i kasnom periodu.Rec je o transformaciji, verskom

preobracenju, konverziji.Fridlender je primetio da je ta velika promena, izraz nuovo,

posledica njegove rimske poboznosti i dva reda-jezuita i oratorijanaca.4 Smiljevi M., Saga umetnosti, Beograd, 2005., strana 34-38

7


8/24

SEMINARSKI RAD

Realisticni misticizam je prvenstveno preuzet iz knjige Ignjacija Lojole Duhovnevezbe.U pitanju je cetvoronedeljni kurs kroz koji se vodi vezbac, kroz koji se hriscanske tajnemoraju doziveti na odredjen nacin.Sve to nije novo.Prevaga srednjovekovnog, franjevackogmisticizma je sustina baroknog.To se javlja jos u XII veku, a posebno u XIV.Na tim

temeljima su pisane Lojoline Duhovne vezbe5

.On pise veoma jednostavno, a od vezbaca setrazi da ocima maste ili telesno dozivi hriscansku misao /zamislja se via crucis, tezina krsta,svako mesto gde je Hrist doziveo bol/.Koncept pejzaza je veoma bitan u tome, pa i u XVIIveku uopste.To culno poimanje je bas karakteristicno za Karavadja.On je poznavao ovekurseve, radio je za avgustince, dominikance, franjevce, ali nikada za jezuite.

Cak je i u Rimu postojala jedna antijezuitska struja.Pa ipak, Lojoline vezbe jeupraznjavao i Karlo Boromeo, a ta poboznost je u Rimu vec imala ogromnu ulogu.Sa

praksom jezuita Karavadjo se izgleda upoznao preko Oratorijanaca. Osnivac ovog reda jeFilipo Neri /1515-1595/;on je bio firentinac, poznavao je Savonarolu, skolovao se u rimskojsapienci.Ali, njegov red nije stvorio neko posebno ucenje.Od XVI veka njegov red se okuplja

slobodno, pisu se propovedi, okuplja se sirotinja, ali i aristokratija, kompozitori /Palestrina/,istoricari.

Karavadjo na ranim slikama cesto prikazuje orkestire, muzicke skupove.To ima veze isa oratorijancima.Inace, Neri je prihvatio papu i katolicku crkvu, pa su zbog toga i oni vrlo

brzo prihvatili ovaj red.Od pape Grgura XIII oni su dobili tipik i crkvu;Neriju je nudjenozvanje kardinala, ali je on to stalno odbijao.Bilo je nemoguce da Karavadjo ne poznaje jednutakvu licnost.naprotiv, Neri je bio svima miljenik oratorijanci su se posebno istakli uvizitacijama i vijatikumu-nosenje pricesti umirucima.Postavlja se pitanje da li se krozkaravadjove slike moze dokazati uticaj oratorijanaca kada je radio u kapeli bila je prisutna

porodica, a tu je bio i Vitrice, Nerov prijatelj, Polaganje u grob-vidi tacno gde je to/.Sustinaje, da li je drustvena svest i briga za svakog pojedinca nesto sto je prozelo Karavadjovoslikarstvo.Sam Filipo Neri je upraznjavao Lojoline vezbe i otud veza Karavadjo-Oratorijanci-Vezbe.

Karavadjovo slikarstvo je apsolutno nov i iskren izraz.U Rimu, u to vreme, Belori idrugi su smatrali da je to bilo napustanje slatkoce i da je to bila posledica Karavadjove teskelicnosti.Ali upravo u tim njegovim teskim godinama on najvise i stvara.Promena uslikarastvu, taj tenebrozo je po Beloriju odraz njegovog crnog karaktera.Tako kompleksnogslikara i njegov izraz niko nije mogao da ponovi.Ponovljeno je sve drugo samo ne taj osecaj

poboznosti.Po Frindlenderu to je uspeo samo Rembrant /pod uticajem Menonita6/

1601 Karavadjo napusta kardinala Del Montea i seli se kod porodice Matei.DjirolamoMatei je bio clan Franjevaca.On je bio Karavadjov patron, ali i organizator nastankaslika.Njegova braca /Cirjako i Asrubale/ su posedovala mnoge Karavadjove slike.DjirolamoMateo je bio prefekt kongregacije koncila-starao se za sprovodjenje odluka koncila.Karavadjo

je radio za ovu porodicu, ali i mnoge druge stvari za druge patrone/Kapela Kontareli zaDjustinijana-Plaganje u grob i Smrt Bogorodice/.Boravak u porodici Matei je najsrecniji

period za stvaralastvo Karavadja.

5 Lojola je duhovne vezbe napisao na spanskom , a na latinski su prevedene 1548.Opisuju se uzastopna stanjaduse na putu ka savrsenstvu: razmisljanja o sopstvenim gresima, prakticni metodi molitve, ispitivanja savestiDuhovne vezbe opisuju I ono sto katolik moze posticilicnim naporom, perustajuci Bogu milost koju ce izliti na

coveka.Posebna su uputstva za redovnike, redovnice, zupnike, svetovnjake6 menoniti-po osnivacu S. Menonu, evangelisticka zajednica, slicna anabaptistima koja zahteva krstenje odraslih,uzstezanje od zakletve i borbu za toleranciju.Evropski centar je u Holandiji.

8


9/24

SEMINARSKI RAD

Prepoznavanje Hrista-Vecera u Emausu /jevandjelje po Mateji/:

Ovo je dramatican cin.Karavadjo radi mrtvu prirodu vrlo istancano;kotarica je nagnutana ivicu stola i prodire u prostor posmatraca /prevara oka-tromp lei/.Mrtva priroda ima

simbolicnu konotaciju.Ona aludira na evharistiju.Tamna pozadina je i ovde prisutna;njemu totreba da bi iskazao misticnost trenutka.Gestovi probijaju prostor slike, posmatrac se upucuje udramu slike.

Novi nacin razmisljanja o prostoru slike povezan je sa razvojem empirijskihnauka.Barok pociva na Aristotelovoj retorici.Aristotelova tumacenja da su tema slikarstvaljudska bica u akciji u humanistickim teorijama povezivano je sa shvatanjem da se pokretomtela izrazavaju emocije i psihicka stanja duse.Dusa stavlja ljudsko telo u pokret, pa su studijeljudskog pokreta bile vezivane za proucavanje emocija koje su ih izazvale.Predstavljanjeizrazajnih, teatralno naglasenih pokreta u slikarstvu, isticano je potrebom da se u posmatracuizazovu istovetne snazne emocije.Polazeci od ovakvih tumacenja humanistickih traktata,

poetika baroknog slikarstva potencira vaznost stava, pokreta, gesta, do teatralizovaneafektacije.

Problem razvoja evharistije-Kroz evharistiju su svi hriscani ujedinjeni u tajnizajednistva;sam taj obred od pocetka je bio jedinstven, a od III veka dolazi dolazi do raskolaizmedju katolika i pravoslavaca /katolici se pricescuju samo hlebom/.Ta preobrazba hleba ivina u telo i krv Hristovu je takodje veliki problem.Kada zapravo dolazi do tog trenutka?Ustalila se praksa da se to desava kada se zavrse obredne molitve i kada dodje do Amatore tj.do kanona mise.Tad svestenik izgovara reci iz Matejevog jevandjelja, zatim blagosiljadarove.Tog casa oni postaju telo i krv Hristova.U pravoslavlju je nesto drugacije.Arhijerejmolitvom priziva Boziji Duh, a ne izgovaraju se reci iz Jevandjelja.Posredstvom svetog duhadolazi do osvecenja darova.

Zapad vekovima uspostavlja dogmu transupstancijacije-dogma o realnom prisustvuHrista, pretvaranju celokupne supstancije hleba i vina u celokupnu supstanciju tela i krviHristove.Materija su hleb i vino, reci dobijaju funkciju forme/ili Formule/, tj. formiSakramenta i to je princip kauzaliteta.Bez tih reci materija se nece prebraziti u telo i krvHristovu.Ova dogma se branila na Tridenskom koncilu.Luter je smatrao da je Hristova zrtvana krstu neponovljiva i da se ne moze ponovaljati stalno.Po njemu, ljudi se na pricesti samosecaju hristove zrtve.Forma hleba i vina sa jedne strane, i tela i krvi sa druge strane, ostaju uopoziciji.To je bio udarac u srce dogme, u srce hriscanstva.U tom slucaju nisu potrebni ni

crkva, ni svestenik, ni reci.Posle Tridenskog koncila Vecera u Emausu se smatra prefiguracijom mise tj.

evharistije.Karavadjo je i ovde dobio jasne smernice sta treba da iskaze.Skoljka je je simbolhodocasca, to je nacin spasenja duse.

Izdaja Hrista:

Nekada se verovalo da je u pitanju neki Karavadjov sledbenik, a danas se zna da je to

Karavadjova slika.Hrist je zrtva, izdajnik Juda je uz njega, tu je vojnik i covek koji bezi.Ovdeje prisutan izvor svetlosti, ali to nije mnogo vazno.Pravi izvor dolazi spolja.Fokus cele slike je

9


10/24

SEMINARSKI RAD

Judin poljubac.Slika je radjena za porodicu Matei/Azdrubale/.Franjevci XIII i XIV vekapropovedali su Suzdrzavanje, Pokornost i Stradanje.Hrist upravo poseduje ove vrline kada jeizdat.

Neverovanje Tomino / u Mesini/:

Slika je radjena za Cirjaka Mateia.Postovanje rana je velika tema baroknepoboznosti.Toma ne veruje u Hristove rane, a da ih ne pipne.Ali Hrst kaze:blago onima kojiverovase nevidevsi..Kao da se sam Karavadjo prepoznaje u Svetom Tomi.

Kapela Kontareli u crkvi San Luidji dei Francesi:

Kako je Karavadjo dobio tako vaznu porudzbinu?Iza toga stoje porodica Kresenci ikardinal Del Monte.

Kapela kontareli je zaduzbina jednog francuskog plemica, on je zeleo da dekorise

kapelu slikama iz ciklusa Svetog Mateje, a za sprovodioce svog testamenta odredio je nekeclanove porodice Kresenci.Dekoracije u kapeli su radili razliciti rimski umetnici, ali je doslodo sukoba izmedju porodica Kontareli i Kresenci i 1597 je obustavljen rad.Umesao se i papa,

pa je celu stvar stavio u ruke organizacije Fabricieri di San Luigi.Tada se radovima prikljucioKaravadjo.Na oltaru je trebao da stoji Sveti Mateja i Andjeo, a na bocnim stranamaPozivanjei Smrt Mateje.

Pozivanje svetog Mateje /1599-1600/ je jevandjeoski dogadjaj, opisan u jevandjelju poMateji. Centralna tema je dakle Pozivanje Mateje, ali i preobracenje gresnika.Slika

predstavlja zavrsetak rimske faze, ali i pocetak onog novog promenjenog stila.Levi deo slikeje produkt ugledanja na severnjacke zanr kompozicije /gde se prikazuje drustvo koje igrakarte ili pije/.Ovde nema te satiricnosti, ali cela slika je bliska italijanskim resenjima/izuzevnekih u Lombardiji/.

Ono sto je novo je ta svetlost, velika, oslobadjajuca sila.Nacin na koji svetlo prodire usliku je karakteristicna za Karavadja.Ona dolazi izvani, nema izvora svetla na samoj slici.Kodnjega je prisutna tama-tenebrozo, zbog cega je posebno kritikovan /Belori/.Svetlo je takokoncipirano da jedan obican dogadjaj cini misticnim.Ono osvetljava samo manji, ali kljucnideo slike.Velika pokretacka sila pocinje sa ovim tretmanom svetlosti.Barok ce takodje svetlotretirati posebno, na poseban nacin.Svetlo je to, koje je uznemirilo ovu druzinu.

Grupa je podeljena na dva dela-jedna raskosno, pomodno obucena grupa ljudi, i drugakoju cine Hrist i njegovi ucenici.Sam gest Hrista, smatra se da je preuzet iz MikelandjelovogStvaranja Adama sa Sikstinskog svoda-/ Hrist je Novi Adam/.Hibard dovodi taj gest u vezu sa

pisanjem Svetog Avgustina-on kaze Hrist je prst Boziji.Iz cega god da je proistekao ovaj gest,on ima pokretacku moc, a ponovljen je i kod Mateje.

Postoje razni nacini za interpretaciju ove slike:7

-Slika je iskazala solo-fideisticki koncept spasenja samo miloscu bozijom.O tome je pisaoLuter, to je fundamet spasenja.Tako taj koncept postaje veoma vazan za luterance, ali ga

prihvataju i Avgustinci i Dominikanci.

7 Smiljevi M., Saga umetnosti, Beograd, 2005., strana 45-49

10


11/24

SEMINARSKI RAD

-Neki autori smatraju da cela slika odise idejom da je Matej spasen miloscu Bozijom, da je onodabran.Takva koncepcija bi mozda mogla biti opravdana za ovu sliku s' obzirom da se radi ofrancuskoj crkvi.To se pravda i cinjenicom da figura apostola u pocetku nije postojala;Hrist je

bio sam.Smatra se da je tokom rada doslo do promene koncepcije, s' obzirom da je slikamogla da ukaze na luterijansku jeres.Doslo je do izmene pa je prikazan apostol Petar.Tako je

slika bila bliza katolickom poimanju ove teme.

U trenutku kada je slika nastajala u samoj katolickoj crkvi doslo je do sukoba okoovog principa spasenja-Molinizam-po spanskom teologu Luisu de Molinisu, koji je napisaoknjiguKonkordija/veza izmedju slobodne volje i plodova milosti/.Ova knjiga je raskinula sasrednjovekovnim determinizmom.On je pisao da je najvaznija saradnja izmedju Boga icoveka.Knjiga je bila prihvacena od luteranaca jer se slagala sa njihovim religioznim

principima.Kliment VIII je prihvatio molinizam.Moguce da je na ovoj slici predstavljenportret Moline sa naocarima koje su atribut obrazovanja i vita contemplativa.

Bez obzira na sve, slika je iskazala cudo preobracenja, cudo pozivanja i ta vrsta

kombinacije misticne svetlosti i jednog obicnog dogadjaja je nesto sto niko nije umeo daponovi.

Martirij svetog Mateje, slika nastala u isto vreme, je dogadjaj iz apokrifa i raznihlegendi-Zlatna legenda.Prema Zlatno Legendi mateju je zadesila mucenicka smrt dok je

propovedao u Etiopiji.Postoji pitanje ima li veze ova slika sa jezuitskim boravkom uEtiopiji/njihovi misionari rade tamo/?Ako to nema veze, onda jezuiti imaju veze sa ikonceptom i sa idejom ove slike.

Stradalnicka smrt, martiriji, je ono sto su jezuiti negovali u svojim skolama.To jeohrabrivalo druge misionare koju su umirali u svojim misijama.Mnogi martiriji bili suoslikani martirijskim scenama, one su bile ceste.Na primer scene u bazilici San Nereo etAchileo.To je bazilika posvecena rimskim vojnicima.Baronijus je izabrao ovu crkvusmisljeno i zapoceo veliku reizgradnju i dekoraciju ove crkve..na bocnim delovima crkve jeciklus muka ovih vojnika i ciklus mucenistva 12 apostola.

Karavadjo ovom slikom u potpunosti odgovara katolickoj koncepcijimucenistva.Sredisnja figura na slici je u pozi antickog heroja.Ta poza se cesto pojavljuje, ima

je i na Ticijanovoj slici Smrt Petra Martirija/koja je izgorela/.Slicne prizore Karavadjo jemogao da vidi u Lombardiji/Mucijano ima jednu slicnu sliku/.

Slika dosta govori o ranijoj rimskoj fazi Karavadja-sa dosta detalja, daklenarativnosti.Ali, javlja se tu i cuvena Karavadjova svetlost i taj kontrast kjaro-skuro, sto ce uBaroku postati osnovni element svake slike.Sam Karavadjo u stvari nije poznavao samo samotamu, on je poznavao i svetlo, a sukob svetlo-tamno emocionalno pokrece, on prenosiosecanja sa predstavljenih figura na posmatraca.taj sukob iskazuje dan i noc, dobro i lose.Prvikoji je taj sukob uveo u emocionalnom smislu bio je Karavadjo.

Poenta na slici je na izrazu lica onoga ko zeli da ubije, a taj emocionalni trenutak sesiri i na ostale protagoniste koji se javljaju na slici.Karavadjo na slici neguje i nekemaniristicke elemente:skracenje figura, prikazivanje sa ledja .Strast duse, strast tela je poentaslike i uopste slikarstva od onda.

Oltarska slika Svetog Mateje/ili tzv Prvi Sveti Matej u Berlinu/:

11


12/24

SEMINARSKI RAD

Postoje svedocanstva da je to prva Karavadjova slika za kapelu Kontareli.Izvesno jeda je ova kompozicija nastala posle ovih zidnih slika.Belori kaze da se slika nikome nijedopala, da je odbijena i skinuta sa oltara.Jedan kardinal je spasio Karavadja bruke i otkupio jeza svoju kolekciju.Ovo ne mora biti istina, ali izvesno je da je ova slika morala biti

kritikovana.

To plebejsko lice, noge i stopala jevandjeliste, stopalo koje probija ravan slike i udaraposmatraca u lice, sve je to Beloriju dalo povoda za tvrdnju da je Karavadjo kao nekikomediograf koji prvo vidi prljave noge neke licnosti, pa tek onda ono sveto u njoj.To jenesto paradoksalno u Karavadjovoj umetnosti: tim plebejskim licima Karavadjo jezadovoljavao zakone Tridenta i nize crkve, ali se prvo dopao kardinalima, a ne nizemsvestenstvu.Karavadja vise ne interesuje mrtva priroda, nema one narativnosti, skocentrisan jena emocije i emocionalni trenutak.

Problem dekoruma, o koji se Karavadjo ogresio-nije zbog nogu, vec zbog izraza

lica.Anjgeo je uzeo njegovu ruku da je vodi dok ispisuje Boziju rec.Dakle, ta demokratizacijasvetitelja je postojala u Bresi, a Karavadjo je to preneo u Rim.

Matej ispisuje reci Bozije na hebrejskom, i ovde je nastao spor oko toga kada sehebrejski javlja prvi put.Karavadjo je ovde ocigledno imao savetodavce, verovatno medjuhebrejcima, a to svedoci da je on negde bio veoma omrazen kada je ova slika u

pitanju.Moguce je da je taj duh jednostavnosti predstavljen na slici, prepoznat od kardinala,ali da kada je slika stavljena na oltar nije zadovoljila ocekivanja svestenstva, te je vrlo brzoskinuta.

Tako je vrlo brzo nastao drugi Sveti Matej.Kompozicija je drugacija, intelektualnost jeizrazena.Slika nije kompromis:Karavadjo je ostao dosledan sebi, boja je veoma vazna-crna jei ovde dominantna, ali ona ovde istice psiholosku dimenziju slike.Kjaro skuro se takodje

javlja i slikama daje tezinu i voluminoznost.

Amor vincit omnia:

Markiz Vicenco di Djustinijani je imao ovu sliku u svojoj kolekciji.On se interesovaoza muziku, arhitekturu, i to se vidi i na slici.Ima raznih interpretacija ove slike.Tako se saslike cita uticaj Mikelandjela u formalnim resenjima.Ovo je poslednja slika sa svetovnomtematikom koju je izradio.

Kapela Cerazi-Santa Maria del Popolo:

U pitanju je porudzbina iz 1600 godine, a porucilac je bio Monsinjor Tiberio Cerazi,najvazniji clan papske svite.U pitanju je crkva Santa Maria del Popolo, a ova kapela se nalazilevo od oltara.To je crkva iz XI veka, a na glavnom oltaru je ikona Bogorodice sa Hristom, zakoju se veruje da je to portret Bogorodice koji je naslikao Sveti Luka.Crkva jeavgustinska.Veruje se da je Karavadjo dobio ovu porudzbimu zbog njegovih veza sasredistem ovog reda u Lombardiji.

Slike koje Karavadjo ovde radi su Preobrazenje svetog Pavla i Smrt Svetog Petra.To

su kompozicije koje se uvek slikaju zajedno/Mikelandjelo ih radi u Kapeli Paulini/, a u Rimuimaju posebnu dimenziju:Pavle pocinje da propoveda u Rimu, a Petar zivi u Rimu i tu je i

12


13/24

SEMINARSKI RAD

crkva posvecena njemu.Tiberio je za oltarsku sliku porucio Vaznesenje Hristovo od AnibalaKaracija.

Preobracenje Svetog Pavla je kompoziciono drugacija od ranijih rimskih primera.Onau potpunosti odgovara biblijskom tekstu.Hrist se javlja kao svetlost, konj je prikazan po nekoj

lombardijskoj tradiciji, a pre svega na osnovu jedne Direrove grafike na kojoj je prikazankonj.

U pitanju je jedna koncentracija prostora i vremena na ovde i sada, sto je Belorijako zamerio Karavadju, jer konsekvence jednog dogadjaja mogu da postoje i u proslosti i ubuducnosti.Belori kaze da ova slika nema katarzu, to je istorija bez akcije-jer akcija jepokret, a ovde nema akcije, mada se ona zbila u dusi.To je poenta i bitan momenat oveslike.Svetlost je fizicki oslepila Pavla, ali je on progledao u dusi.

Svetlost je ovde kljucna.Ona nema izvor.To je snop koji osvetljava figure Pavla ikonja.Istovremeno tu je i zgusnutost prostora i jedan katarzicni trenutak koji se prenosi na

posmatraca.

Telo Pavla je u vrlo cudnom skracenju, dok je telo konja postavljenodijagonalno.Skracenje ovde ima psiholoski, emocionalni karakter i to je ovde novo.Svetlost jeovde neki sustastveni simbol, a ne kao prikazani simbol, kao na nekim drugim slikama.

Ovde se najbolje moze govoriti o vezi Karavadjovog slikarstva i Duhovnih vezbaIgnjacija Lojole.To je ono sto Lojola naziva Realisticki misticizam-kada se zamisljaju svetamesta, moraju se tacno zamisliti, koliko je visok, sirok i dubok taj prostor, i to Lojola trazi, aKaravadjo prikazuje na svojim slikama.

Cerazi je u stvari trazio misteriju spasenja Svetog Pavla i tu je Karavadjo ispunionjegova ocekivanja, ali je ostao dosledan sebi.Ova slika je psiholoska studija-sva tri likaucestvuju u osecanju ovog cuda.Karavadjo ovo zapocinje sa Prvim Svetim Matejom, anastavlja i na ovoj slici.

Smrt Svetog Petra-Otkrice katakombi je /Priciline katakombe/ vrlo vazno u ovomtrenutku.Filipo Neri je silazio u katakombe i meditirao sa svojim ucenicima.To je bio posebandozivljaj. Protestanti su odbacili kult mucenika i martirija.Luter je pisao da su sa Hristomnestala i sva cuda i da je postovanje mucenika bilo nesto sto je trebalo iskoreniti.Mucenistvo

je isticano kao vrhunski cin Imitatio Christi, a mucenistvo Svetog Petra je najeksplicitniji

primer ovog imitatio.Taj prizor je imao posebnu dimenziju u Rimu, a posebno u trenutku kadase smislja dekoracija Svetog Petra u Rimu.U isto vreme nastaje i ova slika u kapeli Cerazi.

Ponovo je sve skoncentrisano na ovde i sada.Postoji samo apsolutna usresredjenostna egzekuciju, na trenutak kada mucenik najvise pati, kad umire, a na slici to je trenutak kadace se krst podici.Time Karavadjo odgovara na duhovnost Tridenske crkve.

Preobracenje Svetog Pavla i Raspece Svetog Petra su simbolicni kontrasti/hriscanskanada-smrt,kraj/.Karavadjo je uzore imao u Mikelandjelu/kapela Paolina/ i Rafaelu/tapiserije/ iSalvijatiju/Preobrazenje Sv Pavla/.Preobracenje je opisano u delima apostolskim, glavaIX.Kaze se da nije bilo nikoga ko je mogao da bude posmatrac/ranije je scena prikazivana sa

mnostvo figura/.Karavadjo je po prvi put ovu scenu prikazao onako kako je opisana uBibliji.Sve je svedeno na dve figure i konja.Takodje, nema Hrista kao vizije.Svetlost je ono

13


14/24

SEMINARSKI RAD

cime K sugerise da se radi o misticno-religioznom iskustvu.Ovakva interpretacija hriscanskogcuda, gde je dogadjaj misticno shvacen i smesten u samog coveka/Pavle cuje glas,zatvorio jeoci i sve se desava u njemu/ bez spoljasnje manifestacije,sustinski se razlikuje od katolickogstava/protivref./.Karavadjova predstava je intimna i u osnovi je vera/religija/, koja jezasnovana na prisnom kontaktu sa covekom.Ne smemo zaboraviti da je Karavadjo dosao sa

Severa-ideja bliska refrmacji, mozda vodi poreklo iz Milana.

Pocetkom XVII u slkarstvu katolicanstva pocinje period ublazavanja.Nosioci noveverske religioznosti postaju Jezuiti i Oratoriji.Oratoriji Sv.Filipa Nerija predstavljaju tipicnu

propagandu za baroknu umetnost /popularna religija/.Smatrali su da religija treba da budeprisna i najnizim slojevima.Njegovo ucenje posredno se vezuje za Karavadja.Fridlender jesmatrao da ovi plebejski elementi na slikama Karavadja imaju za cilj da privuku nove masevernika.Za razliku od akademskog manirizma, sada se umetnost priblizava svim ljudima, presvega nizim slojevima, a Karavadjova umetnost predstavlja revoluciju u ovom novomreligioznom slikarstvu.

Madonna di Loreto:

Ova slika iz 1603-4 je porudzbina avgustinaca za crkvu San Agostino u Rimu.Loretoje u katolicanstvu najznacajnije hodocasnicko mesto vezano za marijanski kult.Kada sumuslimani zauzeli Galileju, Bogorodicina kuca je na ? krilima preneta u Loreto.Oko te svetekuce podignuta je bazilika, a ceo slikani program posvecen je Bogorodici.Tako je Loreto

postao srediste sirenja dogme o Bogorodicinom bezgresnom zacecu.

Ovakva jedna slika odnosila se na njeno bezgresno zacece, a Karavadjo je prikazaoBogorodicu sa Hristom kako stoji u jednoj nisi, sto je opste prihvaceno u to vreme.Medjutim,Karavadjo je prosirio kompoziciju-predstavom ubogog coveka i zene koji se klanjajuBogorodici.Belori jasno kritikuje Karavadja zbog ovih predstava.U ovoj slici su zapravoutkane tri hriscanske vrline-ljubav, vera, nada.Bogorodica je dostojanstvena, tako su je iocenili.Uticaji Nerija i Lojolinih Duhovnih vezbi na Karavadja i na ovoj slici su ocigledni-duhovnost, ljubav, zgusnutnost/zamisljenost/.Boje su i ovde veoma interesantne.U pitanju suzemljane boje, ali one pri tom nisu izgubile na kvalitetu.

Slika moze da se poveze sa Duhovnim vezbama i zbog toga sto se ovde ne govori oBogorodici-sem o njenom zemaljskom zivotu.Karavadjo nikad ne slika scene poputVaznesenja/vec teme iz svakodnevnog zivota/.

Madonna del Serpe ili Palafrenieri:

U pitanju je Sacra conversacione iz 1605-6.Hibard kaze da je to bila kvazi papskaporudzbina, da je to bila slika izradjena za kapelu Palafrenieri, ali je bila skinuta sa oltara,sto je izazvalo skandal.

Karavadjo je predstavio Bogorodicu, Hrista i Svetu Anu, i to tako da Bogorodica iHrist gaze zmiju, sto upucuje na njeno bezgresno zacece.Radi se o Imaculata conceptio-cas

bezgersnog zaceca je bio apsolutno bezgresan i samo takva Bogorodica je mogla biti odabranada na isti nacin rodi Hrista.To je uspostavljeno u srednjem veku, a u baroku postaje tipicnatema.

14


15/24

SEMINARSKI RAD

Zmija predstavlja greh/zena-zmija-kao vecita opozicija/.Bogorodica je Nova Eva.Zbognje ce celo covecanstvo biti oslobodjeno greha i smrti.Posle Tridenta zmija postaje simbol

jeresi, protestantizma.Slika je skinuta zbog dekoltea Bogorodicinog, koji je jakodubok.Mislilo se da Karavadjo ovde slika svoju ljubavnicu i zbog toga je bio tuzen.Korkardinala odlucuje da se slika skine sa oltara, u isto vreme dolazi do promene

pontifikata.Umesto Klementa VIII, koji je veliki pobornik Mikelandjela i pobornikmiroljubive politike, stupa na papsku stolicu Papa Borgeze.On vraca spansku dominaciju upolitiku, menja umetnicku politiku i bas tada Karavadjo radi ovu sliku, kao i sliku SmrtBogorodice.Ovaj papa pokusava da restaurise kult Bogorodice, a u takvom kulturnom miljeuove slike nisu mogle opstati.Sliku je kupio Scipione Borgeze.

Cin gazenja zmije je kljucna tacka, poenta cele kompozicije.Kraj XVI veka je u znakuborbe protiv jeresi.Jeres je ovde predstavljena kao zmija koja ce biti pregazena.Biblijski tekstna latinskom imao je dve varijante.Protestanti su uvek na prvo mest stavljali Hrista-samo jeon gazio zmiju.Katolicka crkva je propovedala da su Hrist i Bogorodica podjednako zasluzniza unistenje jeresi, pa je na ovoj slici zajedno gaze.Karavadjo je uzor imao u ranijoj

kompoziciji Bogorodica sa zmijom iz 1580-Milano, Ambrodjo Idjino/proveri/.Karavadjovaslika namenjena je za javno mesto, a zavrsila je u zbirci S.Borgezea.Iz kog razloga je slikaskinuta za zida crkve Sv.Petra.Karavadjovi biografi pominju da se Karavadjo ogresio ozakone dekoruma.Figura madone bila je problematicna-ima prevelik dekolte.

Formulacija pojma dekoruma potice jos od Aristotela i Horacija.Kasnije su ova pravilareinterpretirana, pa je pojam dekoruma poistovecen sa pojmom pristojnosti.Dekorumodredjuje sta i kako treba da bude predstavljeno u crkvi, palati, narocito je izarzeno posleTridenta.

Smrt Bogorodice:

1605/6 godine nastaje ova Karavadjova najveca oltarska slika, izradjena zakarmelicansku8 crkvu Santa Maria della Scala.

Tema Bogorodicine smrti je bila vrlo komplikovana.Da li je ona fizicki umrla ili,posto je bila imakulata, uopste nije umrla.U baroku je ovo bila vrlo retka tema, ali sepojavljuje.Bilo je kriticara koji su bili protiv predstavljanja Bogorodice kao zene kako lezi nakrevetu.Istina, u srednjem veku Uspenje Bogorodice je prikazivano u lezecem polozaju.Onosto se ovde nije svidelo je taj mali krevet na kome Bogorodica lezi, to kako joj vise prljavenoga i pri tom ona ima zelenkasti inkarnat..Uz sve to ona je naduta, kao da je Karavadjo

slikao utopljenicu.U svakom slucaju, u pitanju je realisticna predstava, ali bi se ovo moglo dovesti u vezi

sa Nerijevom koncepcijom jednostavnosti, koja se ugradila u Karavadjovim slikama.Ali, tu jeparadoks-da se ovakva slika nije dopala onima kojima se Karavadjo obracao-Karmelicanimakoji su isli bosi i dosta jednostavno ziveli.

Ovo nije blistav trenutak Bogorodicine smrti, vec pre neki realisticni trenutak,trenutak pun tuge.Frdlender kaze da je slika oslobodjena svake kvintilijanske9 retoricnosti.Svese svedeno na osecanje tuge i bola.Boje su svedene, kao i tekstura, ali svetlost je ta kojagovori da je ovo cudo.

8 Katolicki monaski prosjacki red, osnovan 1155 na Karmelu -Palestina.9 Oko 35-96, prvi javni ucitelj retorike u Rimu, prirucnik "Obuka besednika".

15


16/24

SEMINARSKI RAD

Svaka odbijena slika Karavadja nasla je mesta kod ucenih ljudi.Ovu sliku je kupioRubens za svog patrona vojvodu od Mantove.Iz prepiski se vidi koliko je Rubens cenio ovusliku.Slika je stigla do Luja XIV i sada se nalazi u Luvru.

Polaganje u grob:

Slika je porucena 1601/2 /nije poslednje rimsko delo, poslednje su Madone/.Narucilacje bio Pjetro Vitrice/Nerijev prijatelj/.On je bio clan papske svite/gardarober/ i ktitor jedne odkapela u Santa Maria Varicela /tzv Chiesa Nuova/.Oratorijanci su cenili Karavadjove slike, aova porudzbina bas to i dokazuje.Kada je Chieza Nuova pripala Oratorijancima, Filipo Nerike naredi da se njene freske prekrece belim malterom.Ovo je okarakterisano kao jeres.Kaodokaz da se nije radilo o jeresi, jeste to sto je oltarskom prostoru ipak ostala jedna slika-freskaBogorodice.Kada je Rubens kasnije radio oltarsku sliku, njemu je bilo naredjeno da ostavi

jedan oval kako bi se videlo lice ove Bogorodice.

Filipo Neri je, sa druge strane narucio izradu oltarskih slika za svih dvanaest kapela, ajednu od njih radio je i Karavadjo.Sredinom XVII veka Pjetro da Kortona je oslikao svod izidove crkve.To je reprezentativno, barokno ostvarenje, ali ono vise neme niceg zajednickogsa predhodnom dekoracijom.

Slika ima sest figura, koje cine piramidalnu grupu.U literarnim izvorima u ovoj sceniucestvuju Marija Magdalena, Josif iz Arimateje, a na Karavadjovoj slici je predstavljena iBogorodica.Kamena ploca probija prostor posmatraca.Sama kompoziciona struktura jeuobicajena, uravnotezena, vrlo tradicionalna.Ovde je data atmosfera tuge, lamenta,

patnje.Slika je koncipovana na tradiciji rimske umetnosti-Rafaelova slikaPolaganje u grobjejos jedan primer koriscenja antickih motiva.Polozaj Hrista dosta podseca na MikelandjelovuPietu, a postoje slicnosti i sa Pietom Anibala Karacija.Dakle, klasicna nit utkana je i u ovusliku.Ona je prozeta onom linijom: Antika-Rafael-Karaci.Zbog toga je slika nazivana pravimremek delom, tek moderna nauka ce oznaciti njenu dubinu verske misli i njenu slojevitost.

Ali, biografi izbegavaju da daju naziv ove slike, npr. Belori kaze da je to prikaz grupeljudi koji na samrtnoj ploci drze telo Hrista.Cak i pre Firdlendera ustanovljeno je da je temaove slike kompleksnija od onog literarnog, a to je polaganje u grob.Fridlender kaze da se slikamora tumaciti u kontekstu kapele u kojo se ona nalazi, a kapela je inace posvecena Pieti.Ovajoltar je bio znacajniji od svih ostalih, jer odavde je mogla da se celebrira misa.

Kamen na kojem stoje figure je veoma bitan.Fridlender smatra da je to kamen kogapominje Jev. Matej, ugao od kuce.U starom zavetu ugaoni kamen je simbol vere, a u NovomZavetu to se prenosi na Hrista.Fridlender kaze da je taj kamen mesto pomazanja i da se tomora dovesti u vezu sa tim sto je katolicka crkva insistirala na obnavljanju prakse pomazanjatj. sedam bozijih sakramenata.Zbog toga je slika tako velika i znacajna.

Od samog pocetka tema Polaganja u grob vezana je za evharistiju.Sve to dovelo je dotoga da Hristovo telo polozeno na kamenu plocu postaje simbol Hostije.U obe crkve seinsistira na ljudskoj prirodi Hristovoj, ali i na Spasenju i Vaskresnju, u celu pricu se ukljucujeBogorodica, tako postaje kljucna figura u spasenju ljudskog roda, ona postaje saiskupiteljica.

Postoji jos jedna dimenzija ovog kamena, a to je eshatoloska.Po legendi, MarijaMagdalaena prenela ga je u Efes, a car Manojlo ga je u XII veku preneo u Carigrad u Crkvu

16


17/24

SEMINARSKI RAD

Pantokratora, gde ce biti sahranjen.Tako je ovo postalo jedna od velikih relikvijahriscanstva.U to vreme dolazi do velikih krstaskih ratova i do dodira sa ovakvim idejama, panije cudno da se ovako nesto nadje i na ovoj slici.

Bogorodica, kao licnost, postaje stozer ove teme, a sa druge strane veoma je bitno i

celokupno posvecenje kapele Bogorodicinim tajnama-Rosarium.Ova tema predstavlja se kroz15 scena-pet radosnih misterija /blagovesti, Rodjenje.../, pet zalosnih /Pasija, Stradanje/ i petslavnih /vaskrsenje, Vaznesenje/.U pozadini svega toga ide jedan kontinuirani sledmolitvi.Cela prica se vezuje za Dominikance i za XIII vek.Naime, Bogorodica se javilaSvetom Dominiku, dala mu brojanicu i naucila ga kako da se moli/vece zrno je za Oce Nas, amanje za Zdravo Marijo/.Molitva se mogla lako nauciti, pa je jasno zasto XVI vek prihvataovu dominikansku praksu i predstavljanje ovih Bogorodicinih misterija.

Jasno je da je Filipo Neri sam sastavio program svih oltarskih slika i da je ovajprogram-rosario, bio ovde ocigledno veoma prisutan, s obzirom da je u kapeli bilo 12 oltara,ova Karavadjova slika trebala je da objedini smrt i polaganje u grob Hrista, kao i njegovo

oplakivanje.Uz sve to, bitan je i taj kamen, ploca, kao nesto sto probija prostor i kao simbolevharistije.

Marija Magdalena je nastala na kraju rimskog perioda.Jedna je od prvih religijskhkompozicija Marije Pokajnice.Mnogi su odbijali da priznaju da je to Marija M.Belori je

posebno kritican prema Karavadju-kaze da je to rimska prostitutka prikazana u cinu susenjakose/ljubavnice se ne smeju koristiti za modele svetih licnosti/Vrlo je osetljiva granicaizmedju profanog i sakralnog.Moguce da je K za model uzeo neku od svojih zena.Marija M.

je jedna od najomiljenijih zenskih licnosti hriscanstva, narocito od Tridenta, od vremenamoderne poboznosti-koje istice idividualno osecanje vere, samoposmatranje, samoanalizu,

pokajanje.Ona je antiteza Bogorodici, ali i njen najveci saputnik u njenim najtezimtrenutcima.Ovako, obucena u gradsku odecu se predstavlja tek od Karavadja.Rim je tada biograd svetlosti i grad tame.Postojao je kvart gde su bile prostitutke.Oficijalni Rim ih poziva na

pokajanje dok su mlade.Jedan rimski propovednik je govorio da je Magdalena dozivelaiznenada preobrazenje-bacila nakit, zatvorila oci i meditirala o sopstvenom grehu.Karavadjo

je upravo predstavio taj momenat.Panigarola je veliki propovednik od koga je Karavadjomogao cuti ove propovedi.On je terminima svakodnevnog zivota iskazao individualnu iduboku dramu.Ovo je drama samospoznaje, sto je njegova omiljena tema i tema barokneumetnosti.

U XVII veku Karavadjo dovodi u pitanje dostojanstvo umetnosti.Pojam dignitas

potice iz kvatrocenta, kada su se umetnici trudili da dokazu da se njihova umetnost razlikujeod zanata.Karavadlo je radeci po svome, doveo u pitanje dostojanstvo umetnosti.Pojamsadrzaja ili predmeta bio je sveden na podtekst.Karavadjov savremenik Mancinikaze:Karavadjo je toliko posmatrao prirodu da su njegove slike postale neistinite.Karavadjose vise bavio modelom nego sto je proucavao tradiciju.On dovodi u pitanje akademske

postulate umetnickih dela predhodnika.

U XVII struja karavadjista ce ga slediti, ali ce oni brzo promeniti pravac, ili ce otici izRima, pa ce dominantna struja postati ona koju je negovao A.Karai.

Sve do Burkarta, karavadjova umetnost je smatrana za vulgarni realizam i tretirana

je kao prosta.

17


18/24

SEMINARSKI RAD

Karavadjo kao licnost je veoma paradoksalan.Kao umetnik on doseze vrhunac, ali kaodrustveno bice on stalno srlja u ambis.Vrhunac se desio 1606 godine prilikom jedne drustveneigre, kada je ubio svog partnera u igri.Cela stvar je morala da se sto brze stisa, pa neiznenadjuje da je Karavadjo dobio pomc mozda od pape, a po svemu sudeci od clana porodiceKolona.Tako, on se sklanja u Napulj /oktobar 1606/.Rubens je, nekako u to vreme,

organizovao Karavadjovu izlozbu, sto govori o njegovoj umetnickoj velicini.

Istina, Karavadjo radi i kasnije u napulju, stvara izuzetno velika dela, ali sve njihkarakterise izvesna nedovrsenost.

Iz III perioda, po napustanju Rima nastaju slike: Sedam dela milosrdja /Napulj-najznacajnija religijska slika XVII/, Odsecanje glave sv Jovanu/Malta/, Sahrana Svete

Lucije/Sirakuza/, Uskrsnuce Lazara/Mesina/.

Na ovim slikama dramaticna skracenja imaju psiholosko obelezje.Postoji namera da seposmatrac uvuce u sliku.Umesto staticnih figura Karavadjo predstavlja kulminaciju

drame.Oko figura se javlja prazan prostor-vrsta neutralne pozadine-sa namerom da se istaknefizicka prisutnost samih likova, koja cesto ima i dublju dimenziju-simbolicnu.Svetlost jeusmerena, a ne difuzna, dolazi iz jednog izvora, obavija figure ne zadiruci u njihovustrukturu.Ne sugerise prostor, ni atmosferu.Figue su cvrste, kompaktne, jednim delom utonuleu mrak, a drugim osvetljene.Ova svetlost je po svojoj prirodi iracionalna.Svetlost je

pseudorealisticna-uloga joj je da pojaca misticnost.Realisticno u delu Karavadja egzistira, alito treba primiti sa velikom obazrivoscu.

Karavadjo je dosta radio tehnikom alla prima-direktno na platnu, bez crteza, stopojacava utisak neposrednoti.Sigurno da je koristio modele u nekim ranim delima.

Vecera u Emausu/Brera, 1606:

Sklop kompozicije identican je sa slikom iz Londona, ali je psiholoskidrugacija.Manje je eksplicitan, slika je tisa, turobnija od iste slike sa ovom temom.

Sedam dela milosrdja:

Rec je o hriscanskom milosrdju i sve je to predstavljeno na ovoj slici.Sve ovo desavase pod patronatom Bogorodice.Kompoziciono ova slika podseca na ilustracije knjiga omilosrdjima, a to sa druge strane ukazuje na vezu sa jezuitima.Na slici se vidi jedna

klasicizirajuca karakteristika-u stavovima, gestovima, izrazima lica.Slika je nastala 1606godine.

Madona del Rosario/1605/6/:

Bogorodica sedi na prestolu sa Hristom i predaje brojanice Svetom Dominiku.Tu su idrugi dominikanski svetitelji.Ovo je tip Bogorodice del Rosario.Slika ima klasicizirajucihelemenata.izvesna ljupkost koja se javlja na licima, crvena zavesa u pozadini /naslikana kaomuzicka kadenca/

Bicevanje Hristovo 1607:

18


19/24

SEMINARSKI RAD

Agresivnost na licu mucitelja, pognuta glava Hrista.Karavadjo kao da nas vraca namanirizam, na Ticijana, figure su lisene gipkosti.

Posle Napulja, Karavadjo odlazi na Maltu. Sa jedne strane on je vrlo prihvacen, radiportret generala reda Malteskih vitezova.Medjutim, i tamo dolazi do obracuna i biva

uhapsen.Neko mu pomaze da izadje iz zatvora, pa odlazi na Sicilij, u Sirakuzu.

Usekovanje glave Svetog Jovana:

Nastalo je 1607/8.Po mnogima ovo je najvece Karavadjovo delo.Kolorit u poznimKaravadjovim slikama nije tako bitan.U pitanju je tema martirija.Boje su prigusene, atmosfera

je gusta.Smatra se da je on u ove pozne slike ugradjivao svoju tragediju, svoju tragicnusudbinu..

Sahrana Svete Lucije:

Ova slika nastala je u Sirakuzi.Ova je isto jedna slika koja pokazuje Karavadjovopoznavanje jezitske produkcije.Cela atmosfera na slici dokazuje turobnost koja ga jeokruzivala u zivotu.U Sirakuzi je bilo izuzetno dobro sacuvanih katakombi.Ova slika radjena

je za franjevacku crkvu, iznad katakombe Svete Lucije.

Poslednje Karavadjovo staniste bila je Mesina.Tamo nastaje slika VaskresenjeLazarevo i Rodjenje Hristovo.Ovo je jedna od poslednjih karavadjovih slika, radjena zaKapucine.Ovde se vidi koliko je u sebi nosio te oratorijanske poruke, jednostavnost presvega.Inace, u ovo vreme tema Hristovog rodjenja se zamenjje temom Poklonjenja Pastira.Medju poslednjim slikama terba izdvojiti iDavida sa Golijatovom glavom.Ovde je Karavadjoostavio svoj portret u Golijatovoj glavi.Tu je ugradio sebe, kao i osecanje skorasnjeg kraja,skoncanja/kao Mikelandjelo u Strasnom sudu/.

Rani rimski period Karavadja prilicno je nepoznat.O njemu je pisaoFriedlender/studija o K iz 1955/.Karavadjo je stupio u vezu sa K del Monte.Ova vazna licnostuvesce ga u krug velikih mecena.Prva velika porudzbina su cetiri slike iz zivota svetog Mateje1598-9 u crvi San Luidji dei Francezi u kapeli Kontareli.

1600-1 za Santa Maria del Popolo u kapeli Cerazi radi dve slike/Pavle, Petar/.

1606 napusta Rim u koji se vise nece vratiti.1607 nalazi se u Napulju.1608 na Malti,

potom i Sirakuzi.1609 je u Palermu.1610 u Napulju umire.Zbog svog temperamenta on je cesto bio u sukobu sa zakonom, terecen je za nosenje

oruzja,1606 napusta Rim zbog jednog incidenta.

Frilender deli njegova dela na tri perioda:

I Milanski-uticaj severnoitalijanskog manirizma/do 1588/II Rimski /dve faze/III Post rimski

U II Rimkom razlikujemo dve faze-Ranu 1588-99 i Zrelu 1599-1606.U ranoj fazi delasu pretezno manjeg formata,sa dve dopojasne figure,jasnog osvetljenja,bez senke,boje su ciste

19


20/24

SEMINARSKI RAD

i transparentne.U zreloj fazi nastaju dela za kapelu Kontareli, kapelu erazi.Ovaj periodkarakterise razvijanje tenebrozo stila.

III razdoblje provodi na relaciji: Napulj-Malta-Sicilija.Na Malti je primljen u redMalteskih vitezova.U ovom periodu nastaju slike sa jos vise figura:Sedam dela Milosrdja,

Odsecanje glave Svetom Jovanu i vaskrsenje Lazara/Sirakuza/.10

3. SLIKARSTVO BAROKA

Ubaroknom slikarstvu su karakteristine jake boje, snani svetlosni kontrasti i iluzijadubokog prostora koja se dobija primenom radikalnih perspektivnih reenja. Tematski

preovlauju sakralne i mitoloke kompozicije u kojim se prepliu religiozno patetini zanos isenzualnost nagih aktova. Pejsai i mrtve prirode postaju samostalne slikarske teme, a unekim se grafikama postie savrenstvo likovnog izraza.

Barokni nain izraavanja najlake je objasniti u njegovoj suprotnosti s renesansom.

Za renesansu je tipino jasno ocrtavanje linija (linearnost) dok se to u baroku zamenjujeotapanjem i mekanim obrisima i renesansno povrinsko oblikovanje se menja u baroknodubinsko, sa zatvorenim i mnogolikim kompozicijama a otvoreno i jedinstveno, jasnooblikovanje postaje nejasno.

Najpoznatiji predstavnici Baroknog slikarstva:

Italija

Mikelanelo Karavao, (Caravaggio) porodica Karai, (Carraci) Artemizija entileski, (Artemisa Gentileschi) ovani Batista Gauli, (Giovanni Battista Gaulli) ovani Batista Pjaceta, (Giovanni Battista Piazzetta) Franesko Gvardi, (Francesco Guardi) Pjetro da Korona. (Pietro da Cortona)

Francuska

porodica Le Nen, (Le Nain) an Kajo, (Jean Callot)

Nikola Pusen, (Nicolas Poussin) Klod Loren, (Claude Lorain) or de la Tur. (Georges de la Tour)

panija

Dijego Velaskez, (Diego Velzquez) Bartolomeo Esteban Muriljo, (B. E. Murillo) Husepe de Ribera, (Jusepe de Ribera) Fransisko Zurbaran. (Francisco Zurbarn)

10 Smiljevi M., Saga umetnosti, Beograd, 2005., strana 55-65

20
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%BA%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B0%D0%B6http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%92%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%9F%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%9F%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%B0%D1%98%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D0%B4_%D0%9B%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D1%80%D0%B6_%D0%B4%D0%B5_%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D1%83%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B3%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%B7http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BE_%D0%95%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%99%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BE_%D0%95%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%99%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BF%D0%B5_%D0%B4%D0%B5_%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BF%D0%B5_%D0%B4%D0%B5_%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%97%D1%83%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%80%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BA%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%BA%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%B0%D0%B6http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D1%80%D1%82%D0%B2%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%BAhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%92%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%87%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%80%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%82%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%93%D0%B0%D1%83%D0%BB%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B8_%D0%91%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0_%D0%9F%D1%98%D0%B0%D1%86%D0%B5%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%93%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B5_%D0%9D%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%B0%D0%BD_%D0%9A%D0%B0%D1%98%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0_%D0%9F%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9A%D0%BB%D0%BE%D0%B4_%D0%9B%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D1%80%D0%B6_%D0%B4%D0%B5_%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D1%83%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B3%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%B7http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BE_%D0%95%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%B1%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%99%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D1%83%D1%81%D0%B5%D0%BF%D0%B5_%D0%B4%D0%B5_%D0%A0%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE_%D0%97%D1%83%D1%80%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BD


21/24

SEMINARSKI RAD

Flandrija i Holandija

Rembrant van Rijn, (Rembrandt) Peter Paul Rubens, (Peter Paul Rubens) Frans Hals, (Frans Hals) Antonis van Dajk, (Anthonis van Dyck) Jan Vermer, (Jan Vermeer) Jakob van Rojzdal, (Jacob van Ruisdael) Hermen Stenvik, (Hermen Steenwyck)

Nemaka i Austrija

porodica Asam, ("Asam") A. Elajmer, ("A. Elsheimer") M. Rotmair. ("M. Rottmayr")

Barokno slikarstvo se razvilo najprije u Italiji, a za naglo irenje zidnog slikarstvanajzasluniji su bili Isusovcikoji su, borei se za pobedu protivreformacije, osnivali brojnemanastire i gradili uz njih blistave i raskone crkve po celoj Evropi. ak ta vie, Vatikan ikatolika crkva su odredili stroga ikonografska pravila u slikarstvu i zahtevali su da se naslikama izrazisnaan verski zanos iliskruena pobonost.

Prvo pravilo su za ideal uzeli slikari iluzionistikih kompozicija na svodovima crkava.To su bile slike koje su teile za pokretom, senzualnou i spektakularnou; slike koje suotvarale zidove, svodove i kupole i sugerisale su da se unutranji prostor crkve ili dvora

preliva i stapa sa spoljanjim prostorima. Uz kombinaciju odgovarajue arhitekture i slikanih

skulptura i ponekad je taj iluzionizam bio tako uspean da je kod posmatraa izazivao optikuvarku, kao da se mea stvarnost i naslikano.

Vrhunac iluzionistikog slikarstva nalazimo u delu Pjetra da Kortone Velianjevladavine Urbana VIII. u palati Barberini u Rimu. Naslikana i stvarna arhitektura se meaju,sve je uznemireno vrtlogom likova koji se uzdiu ka beskkonanom nebu. Neki likovi kao dalebde unutar dvorane. Da Kortonino slikarstvo je epska poezija pokreta, gesta i izraza koji selako itaju.

Umetnik kojeg zovemo prvim baroknim slikarom, Mikelanelo Merisi de laKaravao, pristao je uz drugi princip skruenu pobonost. Karavao je uneo krajnji realizam

u slikarstvo - njegove likove na slikama ocrtava neobino svetlo i tama intimne senke u kojesu uronjeni. Svoje likove je slikao gledajui ive modele, i to obino ljude sa ulice, pa i likovesvetaca i samog Hrista(to je izazvalo zgraanje rimskih graana).

Takvi likovi su i na njegovim prvim religioznim radovima: Pozivanje Sv. Mateja i Sv.Matej i aneo. Na prvoj slici su likovi Mateja i prijatelja ak prikazani u odei iz vremena kad

je slika nastala, a svetost lika Krista postigao je prikazom svetlosne trake koja kao da dolazi snekog prozora pored slike. Upravo ta leerna religioznost je odgovarala Protiv-reformatorskim tenjama (kao kod Francuza or de la Tura), ali i protestantskim slikarimakao to je bio Nizozemac Rembrant. Slike su mu esto bile i autobiografske (Golijat na slici

David s Golijatovom glavom). Svojim slikama je uneo svojevrsnu revoluciju u slikarstvo koja

se proirila izvan granica Italije, do panije, Francuske i naravno Flandrije i Holandije.

21
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82_%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B8%D1%98%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82_%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B8%D1%98%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB_%D0%A0%D1%83%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%81http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D1%81http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81_%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B0%D1%98%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B1_%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%BE%D1%98%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B2%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B2%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%81%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90._%D0%95%D0%BB%D1%88%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90._%D0%95%D0%BB%D1%88%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C._%D0%A0%D0%BE%D1%82%D0%BC%D0%B0%D0%B8%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BF%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%92%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%92%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%A1%D0%B2._%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2._%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2._%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D1%80%D0%B6_%D0%B4%D0%B5_%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D1%83%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82_%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%B8%D1%98%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB_%D0%A0%D1%83%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%81http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D1%81http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%81_%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B0%D1%98%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B1_%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%A0%D0%BE%D1%98%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D0%BB&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A5%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D0%BD_%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B2%D0%B8%D0%BA&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%81%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%90._%D0%95%D0%BB%D1%88%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B5%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9C._%D0%A0%D0%BE%D1%82%D0%BC%D0%B0%D0%B8%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%98%D1%81%D1%83%D1%81%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%92%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%B5%D0%BA%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%BF%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE_%D0%B4%D0%B0_%D0%9A%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B8%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%92%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9C%D0%B8%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BB%D0%BE_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%92%D0%BEhttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A5%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%A1%D0%B2._%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2._%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D0%B2._%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%98_%D0%B8_%D0%B0%D0%BD%D1%92%D0%B5%D0%BE&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D1%80%D0%B6_%D0%B4%D0%B5_%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D1%83%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%93%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82&action=edit&redlink=1


22/24

SEMINARSKI RAD

U Baroku osobito vaan postaje subjektivni utisak, tako se linini stilovi nekihumetnika razlikuju i upravo je u tome bogatstvo barokne umetnosti. To je najoitije u slikamadvojice slikara koji su poreklom iz istog podruja i slikali su u gotovo isto vrieme, ali potpunorazliitim stilom.

Tako je veliki Flamanski slikar Peter Paul Rubens slikar barokne pokrenutosti,neumerenog bogatstva i raskoi, jarkih boja, usmeren ka spoljanjim i ka esto pretrpanimkompozicijama istorijskih, alegorijskih, mitolokih ili religijskih tema. Posledicomivopisnog puta, Rubens, dete iz protestantske porodice, je postao revnosan katolik koji jesvakim svojim delom veliao veru. Istinski protiv- reformator, Rubens je svet doivljavao kao

pozornicu i njegove slike su prepune drame. Tako njegovo delo Podizanje krsta izgleda kaopiramida tela koja talasaju i kao da izlaze izvan slike, ukljuujui i posmatraa u svoju dramu.

Dok Nizozemac Rembrant van Rijn, najvei je genije nizozemskog slikarstva,istrauje unutranje duhovno bogatstvo, veitu ljudsku dramu, podjednako u portretima iautoportretima, kao i u biblijskim prizorima, a njegovo glavno izraajno sredstvo su plemenite

zlatno- smee boje i dramatian odnos probijanja zraka svjetlosti u preteno mraan prostorslike. Jedan od najplodonosnijih slikara svih vremena slikao je nebrojene teme iz Biblije,izradio mnoga grafika dela, a zanimljivi su i njegovi brojni autoportreti po kojima tanomoemo videti kako se ovek menja od mladosti do najdublje starosti. Njegova najvea slika

Nona straaje jedno od najuspelijih baroknih dela s pokretom i svetlou koje mu daje nikadpre vienu dramu. Upravo po toj tami i senzualnoj svetlosti se uveliko razlikovao od svogsavremenika Rubensa kojeg je doivljavao kao rivala. Pred kraj ivota slika najdirljivije slike,kao to je Povratak razmetljivog sina koja je tako jaka u osjeaju njene tiine da se

posmatra spontano intimno vee sa grupom na slici. U ovoj slici bogatstvo ljudskograzumevanja kroz celokupno ivotno iskustvo slikara se pretae u jedinstven izraz tuge ioprotaja. Moda najintimnije delo u istoriji umetnosti do toga vremena.

U baroku se osamostaljuju brojne slikarske teme, kao to su portret, akt, pejsa ilimrtva priroda. ak se neki slikari opredjeljuju i specijaliziraju za samo jednu od tih tema, iliunutar njih jo ue. Tako se Francuz or de la Tur bazirao na kontrastnu igru svetlosti isenke u nonoj rasveti, Nizozemac Frans Hals je hvatao ljudske emocije na lepravim

portretima, a Jan Vermer van Delft je opevao lepotu intimnosti ljudskog doma.

Najpoznatiji panski slikar je Dijego Velaskez. Njegova rana anrovska dela (npr.Vodonoa iz Sevilje) koja su prikazivala siromane posedovala su vie duha i emocija odnjegovih kasnih dela kada je postao kraljevski slikar u Madridu. Ipak je bio najbolji slikar

svetla, to se vidi na njegovim tenim i bogatim slikama (npr. Las Meninjas - Princeza islukinje).

ZAKLJUAK

Karavadjova karijera moze se podeliti u cetiri faze:

1. Milanski period-Iako nisu otkrivene slike iz ovog perioda, on je bitan zbog prvobitnogobrazovanja i uticaja starijih severnoitalijanskih slikara cija je dela mogao da upozna-

Savoldo, Moretto, Lotto i braca Djulio i Antonio Kampi.

22
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB_%D0%A0%D1%83%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%81http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D1%9B%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D1%9B%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D1%80%D0%B6_%D0%B4%D0%B5_%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D1%83%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D1%81http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80_%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B5%D0%BB%D1%84%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B3%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%B7http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%88%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%99%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B0%D1%81_%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D1%81&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D0%B5%D1%82%D0%B5%D1%80_%D0%9F%D0%B0%D1%83%D0%BB_%D0%A0%D1%83%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D1%81http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%9A%D0%B5_%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A0%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%B8%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BA%D0%B0http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D1%9B%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA_%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%82%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D0%B3_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%96%D0%BE%D1%80%D0%B6_%D0%B4%D0%B5_%D0%BB%D0%B0_%D0%A2%D1%83%D1%80&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81_%D0%A5%D0%B0%D0%BB%D1%81http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%88%D0%B0%D0%BD_%D0%92%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B5%D1%80_%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%94%D0%B5%D0%BB%D1%84%D1%82&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B3%D0%BE_%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%B7http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D1%88%D0%B0_%D0%B8%D0%B7_%D0%A1%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%99%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9B%D0%B0%D1%81_%D0%9C%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%9A%D0%B0%D1%81&action=edit&redlink=1


23/24

SEMINARSKI RAD

2. Rani Rimski period-1590-99-tokom kojeg Karavadjo vecinom radi male formate sajedom ili dve dopojasne figure.3. Period monumentalnih porudzbina za rimske crkve koji pocinje 1599, a zavrsava senjegovim bekstvom 1606 godine.4. Radovi za crkve u mestima koja je proputovao od 1606-1610.

Ukoliko se porede rano rimski /Bahus/ i post-rimski radovi/Vaskrsavanje Lazarevo/moze se sagledati kakvom se brzinom razvijao Karavadjo i koliko je mali razmak u nastankudela, koja gotovo izgledaju kao da su ih radili razliciti umetnici /13 god/.

Njegov realizam i tenebrozo, dva su stuba na kojima pociva njegova slava. Promene unjegovom zivotu podudaraju se sa promenama u stilu. Vecina nereligioznih slika pripadaranom rimskom periodu.To su u prvom redu zanr kompozicije, a potom i mitolske ialegorijske scene.

Za razliku od zanr slika, mitoloske i alegorijske scene jasno upucuju na umetnicko

prihvatanje ucene tradicije.Nalazimo mladog Karavadja kako radi u sklopu ove tradicije, alina svoj nacin.

LITERATURA

Damnjanovi N., Istorija umetnosti, Beograd, 2004.

Milakara B., Umetnost slikarstva, Novi Sad, 2002.

23


24/24

SEMINARSKI RAD

Smiljevi M., Saga umetnosti, Beograd, 2005.

24

Documents

Mikelanđelo Merizi