miki-manojlovic_monografija_pregled (1).pdf

7/25/2019 miki-manojlovic_monografija_pregled (1).pdf

1/24

A ko si ti?Automonografija Predraga Mikija Manojlovia


2/24

Ova knjiga je posveena

Predragu Mikiju Manojloviu,laureatu nagrade

Dobriin prsten za 2012.


3/24

7

AutomonografijadobitnikanagradeDobriin

prsten

Dobitnici nagradeDobriin prsten

LJUBA TADI (1980.)MIRA STUPICA (1981.)MIJA ALEKSI (1982.)ZORAN RADMILOVI (1983.)NEVENKA URBANOVA (1984.)RAHELA FERARI (1986.)BRANKO PLEA (1988.)DANILO STOJKOVI (1990.)

MARIJA CRNOBORI (1992.)MATA MILOEVI (1994.)LJILJANA KRSTI (1995.)PETAR KRALJ (1996.)OLIVERA MARKOVI (1997.)RADE MARKOVI (1998.)STEVAN ALAJI (1999.)MIRA BANJAC (2000.)VLASTIMIR UZA STOJILJKOVI (2001.)STEVO IGON (2002.)MIHAILO MIA JANKETI (2003.)PETAR BANIEVI (2004.)SVETLANA BOJKOVI (2005.)BORA TODOROVI (2006.)KSENIJA JOVANOVI (2007.)PREDRAG EJDUS (2008.)VOJISLAV BRAJOVI (2009.)

JELISAVETA SEKA SABLI (2010.)RUICA SOKI (2011.)PREDRAG MIKI MANOJLOVI (2012.)JASNA URII (2014.)


4/24

9


prsten

SVEANA DODELA NAGRADEDOBRIIN PRSTENPREDRAGU MIKIJU MANOJLOVIU

NASLEEVELIKOG GLUMCA

LJILJANA URI, predsednica Udruenja dramskih umetnika Srbije

Verujem da veina vas poznaje istorijuDobriinog prstena, ali isto tako verujem daima i onih koji do sada ovu priu nisu uli. Zato mi dozvolite da proitam kratak zapisgospoe Ksenije ukuljevi Markovi:

Udruenje glumaca Kraljevine Jugoslavije dodelilo je zlatan prsten Dobrici Miluti-

noviu, velikanu srpskog glumita povodom etrdesete godinjice njegovog umetnikog

rada 1937. godine. Udruenje je smatralo da Dobricu Milutinovia treba izdvojiti iz

plejade velikih glumaca i ovenati nesvakidanjom nagradom koja e se pamtiti i simbo-

lizovati njegovu umetniku linost. Odluilo je da prsten bude prelazni, da se dodeljuje

najboljem glumcu i da se na taj nain sauva trajan spomen na Dobricu. Donet je i pra-

vilnik po kojem je trebalo da Dobrica odredi dobitnika prstena ili da to uini odabrana

trolana komisija.

Prsten je izradio beogradski kraljevski dvorski juvelir Milivoje T. Stefanovi kao

poklon slavljeniku. Izraen je od 18-karatnog zlata, u teini od 44 grama. Na prednjoj

strani prstena ugraviran je reljef lika Dobrice Milutinovia, sa bonih strana su likovinjegovih proslavljenih uloga: ajloka u ekspirovom Mletakom trgovcu i Orlia u

Rostanovom Orliu, a s unutranje strane ugraviran je tekst: Nasledni prsten DobriceMilutinovia, 16. oktobar 1937. godine i dva iga zlatare M. T. Stefanovia.

Meutim, prsten je ubrzo sa Dobriine ruke nestao, to je ovog velikana dovelo u

oajanje. Nameravao je da zaloi svoj dragoceni portret, rad Uroa Predia, i tako izradi

drugi prsten. Udruenje, naravno, to nije dozvolilo i odmah je poruilo izradu drugog

prstena kod istog juvelira, po uzoru na prethodni, ali kalupi prstena, poslati u Italiju

na izradu, izgubili su se i uruenje je kasnilo godinu i po dana. Na prstenu vie nije biloDobriinog lika u sredini, nego zlatni lovorov venac na crnom oniksu u ijem sreditu je

zlatnim slovima ispisano ime Dobrice Milutinovia.


5/24

10

PREDRAGM

IKIMANOJLOVI

Godine 1980, na dan stogodinjice roenja Dobrice Milutinovia, Nagradu Prsten

Dobrice Milutinovia, koja se dodeljuje glumcu za ivotno delo, ustanovili su Muzej

pozorine umetnosti Srbije i Udruenje dramskih umetnika Srbije kojima se pridruila

Zlatara Majdanpek.

Za svakog novog dobitnika nagrade, Zlatara izrauje prsten, po uzoru na prsten iz1939. godine, ali izmenjen, koji je do pre dve godine donirala kompanija Zepter.

Sticajem neverovatnih okolnosti, originalni prsten Dobrice Milutinovia iz 1937.

godine pronaen je u Zagrebu 1998. Zaslugom Ljubomira Mucija Drakia i Svetlane

Bojkovi, prsten je vraen u Beograd. Otkupila ga je u Zagrebu kompanija Zepter. Oba

prstena, iz 1937. i iz 1939. uvaju se u Muzeju pozorine umetnosti Srbije.

Od 1994. godine, Udruenje samostalno dodeljuje ovu nagradu. Sastavni njen deo je,

osim zlatnog prstena teine 44,30 grama, i unikatna diploma na pergamentu, rad akadem-

skog slikara i scenografa Geroslava Zaria, kao i objavljivanje monografije o dobitniku.Na zahtev lanova Udruenja, a odlukom Predsednitva, nagradu emo ubudue

dodeljivati bijenalno, to znai da e dvadeset deveti dobitnik Dobriinog prstena biti

poznat 2014. godine.

- Veeras se moramo setiti dosadanjih laureata Dobriinog prstena: Ljuba Ta-di, Mira Stupica, Mija Aleksi, Zoran Radmilovi, Nevenka Urbanova, Rahela Ferari,Branko Plea, Danilo Bata Stojkovi, Marija Crnobori, Mata Miloevi, Ljiljana Krsti,Petar Kralj, Olivera Markovi, Rade Markovi, Stevan alaji, Mira Banjac, Vlastimiruza Stojiljkovi, Stevo igon, Mia Janketi, Petar Banievi, Svetlana Bojkovi, BoraTodorovi, Ksenija Jovanovi, Predrag Ejdus, Vojislav Brajovi, Jelisaveta Seka Sabli,Ruica Soki, a sada im se pridruio i najnoviji laureat Predrag Miki Manojlovi.

U ime Udruenja zahvaljujem se svima koji su zasluni za ove radosne trenutkekoji e ostati zabeleeni u naoj pozorinoj istoriji.

JOVAN IRILOV, dramaturg

KRI NOVE PUTEVE

Veliki glumaki dar nije apstrakcija. To je skup osobina koje njegovi savremeniciprepoznaju kao glumu svoga vremena. Miki Manojlovi je jedan od tih glumaca kojije obeleio stil naih dana. Od onih koje pamtim, svako u svoje doba, takvi su bili Do-brica Milutinovi da, neete verovati, gledao sam ga tu negde odmah posle Drugogsvetskog rata kao Mitketa uKotaniu Narodnom pozoritu u Beogradu zatim RaaPlaovi, Branko Plea, Zoran Radmilovi, nekoliko jo ivih, a danas i Miki Manojlovi.

Dobrica Milutinovi je posle hladnoe klasicizma zavladao srpskom scenom kao

mona vertikala romantizma, Raa Plaovi je vladavinu romantizma smenio snagomsvoga racionalnog realizma, Branko Plea je patetiku socrealizma prevaziao moder-nistikom slobodom izraza, Zoran Radmilovi je osvajao duhom svojih ironinih i


6/24

11


prsten

samoironinih postmodernistikih moi, a Miki Manojlovi je bogata sinteza gotovosvih tendencija naeg glumakog dvadesetog veka, od razmaha oseajnosti do samerom dozirane intelektualnosti.

Pratio sam ga od njegovih prvih pozorinih koraka. Jo na probama JelieveFarse,

iliSavetini ljubavni jadi zbog molerau Podrumu Ateljea 212 mi, umetnika uprava saMirom Trailovi na elu, seam se kao danas, kako smo ve te rane jeseni 1971. godi-ne prologa veka, osetili da pred sobom imamo veliki i nesvakidanji talenat jednogmladog glumca.

U njegovoj glumi ni tada, pa sve do dana dananjeg, nema niti je bilo nieg kon-vencionalnog, a u toj svojoj nekonvencionalnosti autentian je i ubedljiv. Njegovagluma je otkrivalaka kao i predstave u kojim je igrao, bilo da je re o klasici, kao tosu italijanske komedijeRibarske svaeiMandragolaili da je re o mladalaki avan-

gardnom BrehtovomBaalu, Miki se poistovetio sa zadatim likom do kraja ispunjen, sjedne strane, tananim nijansama a, sa druge, majstorskim vladanjem scenom.Umetnost i jeste umetnost onim to nije svodljivo na jasne formulacije. To se

odnosi i na glumu Mikija Manojlovia. Ali, ako nije svodljivo na precizne formule,bar je moguno opisati na doivljaj uloge koje je Miki ostvario tokom ovih nekolikodecenija na naim scenama, filmu i malom ekranu.

Kod Manojlovia nema velike dileme da li je gluma velika emocija ili mudrost.Ona jeste doivljaj ali i svest o stilu i smislu scenske umetnosti. Posebno je znaajnoto je Miki Manojlovi u poplavi komercijalizama svake vrste u nas, sa svih svojih tri-deset i pet glavnih uloga u teatru i ezdeset sedam na filmu, i jo mnogih na televiziji,ostao na braniku pozorine umetnosti najvieg ranga i to bez kompromisa. Miki je,pored toga, i sjajan partner koji inspirie one koji su sa njim na pozornici. Jednomreju, Miki Manojlovi je pravi primer umetnika u najboljoj tradiciji naeg pozorita,umetnika voljenog, cenjenog, svojevrsnog novatora to kri nove puteve umetnostikojoj je posvetio ivot. U sredini koja je imala i ima velike darove u oblasti glumakeumetnosti teko je nai nekoga ko bi u veoj meri zasluioDobriin prstenkoji e seove veeri nai na njegovoj ruci.

PREDRAG EJDUS, glumac

KORIFEJ JEZIKA I KULTURE

Nikad nisam saznao otkud naem Predragu Manojloviu nadimak Miki. To jeneko znao jo dok je bio klinac da e jednog dana taj mali biti zvezda u nekom veli-kom belom svetu i da e Predrag, to lepo ali predugo ime, biti veoma teko za izgovor

producentima i kolegama.Dragi Predrae, imenjae, klasni drue i pre svega prijatelju, elim da ti od sveg

srca estitam na ovom velikom priznanju naeg esnafa. Ako je neko to priznanje za-


7/24

12

PREDRAGM

IKIMANOJLOVI

sluio, onda si to sigurno ti. Pored ogromnog broja nagrada koje si u ivotu dobio, ovoje moda kruna tvog rada i umetnikog delovanja. Umetnost glume je u principu i presvega zanat, koji nije lak, za koji se mora posedovati talenat, kole, intuicija, psihikastabilnost, srea i ko zna ta jo. Samo u izuzetnim sluajevima velikog nadahnua

glumca taj divni, efemerni zanat postaje vrhunska umetnost.Iza najveih glumaca na kraju puta ostanu zapamene moda dve-tri uloge koje

su obeleile epohu njihovog stvaralatva. Predrag Miki Manojlovi spada u red naih,sigurno, najboljih glumaca za koje se moe rei da su u kontinuitetu svoga rada i i-vota potvrivali da se moe i mora stalno teiti tom vrhunskom idealu biti i ostatiumetnik, bez ostatka.

Roen u umetnikoj porodici, okruen kao sin jedinac brinom ljubavi roditelja,takoe glumaca, neminovno se otisnuo u avanturu sveta glume, koju je u sebi vero-

vatno negde predosetio, a kasnije ozbiljno i temeljno formirao. Miki poseduje jednuspecifinu kreativnu inteligenciju i mudrost, satkan od nerva koji stalno treperi ikojim on oblikuje najfinije tonove i nijanse u vrlo sloenim likovima koje je igrao.

Pamtim ga jo sa Akademije, koliko nas je iznenaivao u nekim svojim vebama ineoekivanim reenjima koje su za nas ostale kolege i za profesore bili pravi mali bise-ri. Miki se frapantnom brzinom izdvojio iz svoje generacije. Nametnuo se specifinimmodernim izrazom koji je stalno nadograivao. Manojlovi se uroenom socijalnominteligencijom nepogreivo pozicionirao u sam vrh naeg glumita svojim darom italentom. Veoma rano imao je jasnu ideju ta hoe i moe. Ali uporedo s tim, gajioje sjajan partnerski odnos sa svojim kolegama i koleginicama. Radio sam s njim jood kolskih dana, posmatrao ga i divio se njegovoj energiji i eleganciji, njegovom ne-prestanom rastu u kreativnom i intelektualnom smislu. Miki nikada nije bio do krajazadovoljan postignutim, teio je jo veim iskuenjima. Njegov nemirni duh vodio gaje ka sve veim izazovima, a imao je i hrabrost i viziju. Srea prati samo jake i najbolje.

Ostvario je gotovo sve to se ovde moe postii i krenuo u neizvesnu internacio-nalnu karijeru. Radio je sa moda najveim rediteljem dananjice Piterom Brukom.Snimao je sjajne filmove sa naim najboljim rediteljima Kusturicom, Karanoviem,

Grliem i mnogim drugim ne manje znaajnim rediteljima.Zaprepastio sam se kada sam skoro negde proitao da je snimio vie filmova ne-

go to je odigrao pozorinih uloga. A u pozoritu je odigrao gotovo sve, fantastinulepezu glavnih uloga sa najboljim rediteljima sa ovih naih jugoslovenskih prostora Maelijem, Unkovskim, Savinom, Dukom Jovanoviem i mnogim drugima. Boe,kad je sve to stigao, a poznato je da ne seda u avion?!

Uporedo sa ovom briljantnom karijerom Miki je bio veoma angaovan i u drugimoblastima drutvenog i esnafskog ivota. Seam se, koliko truda, energije i mastila

smo potroili u ono tvrdo socijalistiko vreme da ubedimo kulturnu javnost i kulturnedelatnike onog vremena o potrebi donoenja zakona o pozoritu. On, kao predsednikUdruenja dramskih umetnika Srbije, i mi s njim koji smo ga pratili. Ta borba traje jo


8/24

13


prsten

i danas. Pala su tri reima a zakon jo nije donet. To svakako govori o permanentnojmarginalizaciji kulture koja je na ovom naem prostoru konstantna. Kulturna politikasve vie srlja u potpunu izolaciju i gubljenje svakog kulturnog identiteta i pozicije usavremenom svetu evropske civilizacije kojoj navodno toliko teimo.

Ali, likovi takvog kalibra kao to je Miki Manojlovi, njegovo delo, rad i uspesikoje je postigao, govore da u ovoj sredini postoje linosti koje dokazuju da vrhunskakultura i umetnost mogu i moraju na kraju pobediti. Neemo se predati. Kultura iumetnost u naoj zemlji moraju postati strateka grana politike i drave. Govorim tou ovom asu, u ovom hramu pozorine umetnosti, koji hoe takoe da degradirajui marginalizuju. Ne moemo dozvoliti da nam mlade generacije koje dolaze tonu umraku neznanja, primitivizma, netolerancije i bede. Umetnost i kultura su svetlost aPredrag Miki Manojlovi je sigurno korifej naeg jezika i nae kulture.

PAOLO MAELI, reditelj

UVEK NA PRVOM MESTU

Mislio sam da u napisati neto, a onda sam rekao da ako napiem o tim naim go-dinama, o tim naimSvaama ribarskim, onda u napisati knjigu. A bilo bi dobro. Bilobi dobro da napiem o tom naem Beogradu koji je mirisao na lipe. O tom Beogradu ukoji su dolazili ljudi iz celog sveta da vide ta se tu dogaa i ta tu ima novo u naemteatru. ta ima novo na Bitefu? ta ima novo na Festu? ta se dogaa na Bemusu? Tajna Beograd je bio centar kulture Evrope a da nismo toga bili svesni, a ti si, dragi Miki,ve bio vaan protagonist toga vremena. Prezirem biti sentimentalan, i nastojau dane budem, jer biti sentimentalan je sramna stvar, ali ne mogu izbei nostaligiju tognaeg ivota.

Veeras dobija nagradu koju si svojim ivotom na pozornici zasluio i ne elimpriati o onom to smo radili, jer ne elim priati o nama, nego elim rei dve reio tebi. Evo ta ti kaem. Posle mog dugog teatarskog putovanja, koje je dugo koliko

i moj ivot iz Beograda, prve stanice mog teatarskog ivota, vratilo me (za kaznuverovatno, sigurno ne za nagradu) u Italiju (a kako zna, proao sam pola sveta...) posle toliko reija, u trenutku kada bih volio da me se vie ne pita za reiju jer mi jedosadilo to, mora znati da sam radio sa toliko glumaca, na toliko jezika (a vie neznam niti jedan jezik, i ljudi tu veeras uju da ne znam nijedan), znaj, dragi Miki da,otkad sam sam te upoznao, nisi mi ni sekundu otiao iz glave. Jednostano, postaosi jedna od mojih glumakih opsesija. To ti nisam nikad stvarno imao prilike rei, aveeras je prava prilika.

Radio sam sa ogromnim glumcima, a ti si uvek tamo gore, na prvom mestu. Unutrasi mi ostao. Ti si neto mlai od mene, ne puno, iako izgleda divno, a ja grozno. Ti siza mene bio jedan neoekivani poklon u ivotu. Otkad smo poeli raditi u Krugu 101.


9/24

14

PREDRAGM

IKIMANOJLOVI

U Krugu 101 koji vie ne postoji. Nikad nisam zaboravio taj na prvi susret i na tome uostati. Predstava se zvala, sea li se,Pomozite mi da umrem. Vidi, Miki, ini mi se da mise taj naslov pribliio, u mome ivotu. I prije nego to odem u onaj na Krug 101, ja ti sezahvaljujem to postoji i to radi ono to radi. Mnogo ti hvala, Miki, idi dalje. Barem ti.

BOGDAN DIKLI, glumac

PLEMI GLUME

Poznata mi je ova muzika Grlom u jagode, al ne mogu da se setim. U to vremesam ja i upoznao mog dragog prijatelja Mikija Manojlovia i vrlo sam ponosan nainjenicu to pristaje da mu budem prijatelj do dana dananjeg.

Predrag Miki Manojlovi je sluga i gospodar pozornice, sluga i gospodar scene, ple-mi glume. Samo nisam mogao da odredim da li je on speleolog glume ili je alpinista.A u umetnosti je to jedno te isto, i kada sam to shvatio bilo mi je lake.

Miki Manojlovi svoju opremu za glumaki alpinizam nikada nije kupovao nabuvljaku. Ja jesam. On se uvek sluio najkvalitetnijom i vrhunskom alpinistiko-glu-makom opremom. Ti klinovi pomou kojih se peo na razne vrhove glume od MontTrepljeva, preko Mont Kaligule, do Mont Riarda, do Mont Sirana, do Mont Raskolj-nikova, do Mont Molijera i tako dalje, ti su, dakle, klinovi veoma kvalitetni i oni su odneprocenjive vrednosti. Oni glumca-alpinistu nikada izdati nee. Teko se pronalaze,teko se nabavljaju, veoma su skupoceni, od neprocenjive su vrednosti. Ima raznihmodela. Miki je koristio sve te modele. Neki se modeli zovu um, neki razum, neki do-stojanstvo, neki ast, neki inteligencija, a ue uz pomo kojeg je osvajao te glumakevrhove, kod Mikija Manojlovia... ja mislim da je on jedan od izumitelja, veoma retkihu pozoritu, tog ueta koje ne moe da pukne, i to ue se zove sloboda. Miki je bioovek koji je i u svom ivotu i u svojoj umetnosti uvek bio slobodan. Zato je dotle idogurao, zato se popeo tako visoko. Pa i ja bih da imam takvu opremu.

SLOBODAN UNKOVSKI, reditelj

I RUE I TRNJE

Poslednjih nekoliko dana pred ovu dodelu, pravio sam popis Mikijevih i mojihzajednikih radova, predstava, serija, i filmova, proveravajui arhive i konsultujuipreivele uesnike. Broj je fascinantan u proteklih etrdeset i dve godine uradili smozajedno ukupno jednu predstavu.

To je bilo osamdeset i druge godine prolog veka, u vreme kada je pozorite mlelopolitike i drutvene tabu teme, kada smo jo uvek imali traume od prethodnih za-branaKad su cvetale tikvei drugih dela, i kada je politika za trenutak bila oamuena,


10/24

15


prsten

a slube u fazi prilagoavanja novom sistemu, koji se pomaljao iz vidljivo neizvesnesudbine zemlje.

Radili smoHrvatskog FaustaSlobodan najdera, komad o odnosu politike i ideo-logije, s jedne strane, i kulture, pozorita, sa druge. Tema koja, koliko vidim, i danas

moe odlino da funkcionie, jer merak politike za upravljanje kulturom, za zloupo-trebu umetnika, za rebrendiranje kulturne tradicije ostao je do dana dananjeg, nesamo ovde ili u regionu, ve i ire. Bili smo mladi, u ranim tridesetim godinama, volelismo da ispitujemo sve mogue limite i drutvene i line.

Jedanaest godina posle diplomiranja na FDU, zakazao sam Mikiju sastanak povo-dom Fausta. On je ve uradio neke divne predstave u Narodnom. Samo jednom seljubije ve bio snimljen, kultne serije su se dosnimavale ili prikazivale. Razgovaralismo o moguem radu najpre u Manjeu a onda na Zvezdinom stadionu gde me

je poveo na utakmicu. Dok sam umirao od dosade, jedan mali sa loknama, modaMaradona, ne pratim ba fudbal, zabio je 23 gola Zvezdi, pa se razgovor oFaustutogdana nije produio.

Skupila se oko predstave jedna veoma posebna ekipa u kojoj su pored Manojlovi-a bili i Vladica, Berek, Leka, Lauevi, s jedne strane, pa sve do Pepija Lakovia i MilaMiranovia, sa druge. ivot e ih kasnije, kako znate, odvesti na razne i udne puteve.Politiki, ali pre svega, estetski radikalizam ove grupe progovorio je na jedan sofistici-ran naino bitnim temama tadanjeg drutva i sistema. to nije bilo bez opasnosti potalenat i telo umetnika.

Svejedno sto je Faustpobedio na Pozorju, Miki nije dobio nagradu, jer je braniopredstavu Golubnjau, koju su hteli da zabrane. Mnogo godina kasnije, sreu se saMikijem na podijumu za nagraene na Sterijinom pozorju, on za boksera Ljubu Vrap-eta iz sada novihKad su cvetale tikve, ja za neto slino,Srenu Novu 49.

Seam se njegovog monologa uFaustusa rukom koja ga je izdala, ali to ne moguda opiem reima. A ne mogu da zaboravim ni kako na kraju predstave Miki Manoj-lovi sa scene puca u Mikija Manojlovia na filmskom platnu i u sinhronoj akciji ubijasebe kao umetnika.

Tako se nekako dogodilo i nisam imao sreu da ponovo radim sa Mikijem. Pokua-vali smo, vie puta, nikad nismo uspeli da doemo do prve probe.

Ali se zato seam celog niza drugih slika sa Mikijem, koje, naizgled, nemaju vezesa pozoritem, niti sa ovom znaajnom nagradom, kao na primer:

- divan dan na pikniku, na suncu u Ohridu, sa Vlatkom Stefanovskim i MiromFurlan, dok jo nismo znali da je ve danima radijacija iz ernobilja;

- seam se uspeha i radosti na Teatru nacija u Nansiju gde je Faustbio jedna oddeset najboljih evropskih predstava, i jo kada je slepi mi preleteo iznad gledalita, u

trenutku kad je izgovoreno Jasenovac;- Mikija, pobeglog iz Beograda, kako bolesnog srca i due, rekao bih, spava mirno

na spojenim foteljama kod Linke i mene, kui, u Skoplju, i kako ga vodimo hitno kod


11/24

16

PREDRAGM

IKIMANOJLOVI

lekara jer mu je uasno zlo, a lekarka, naa prijateljica, kako nas ugleda na vratima,tako odmah, bez trunke razmiljanja urlikne, na moj uas: Gde si folirantu! to sepokazalo kao odlian lek za datog bolesnika;

- Onda smo ga kasnije ubeivali da nije strano da se leti avionom, i kada je kona-

no poleteo Konkordom iz Amerike u London, najmanje dva motora su se pokvarilai avion se vratio natrag. Da ne govorim o detaljima sa dodele Oskara... Ili o tome kakoje sreo jednu mladu glumicu koja se zvala Tamara.

Seam se kako smo ga ispraali sa neskrivenom zaviu kad je poao Piteru Bruku,da igra u velikojMahabharati, i jo se seam kako se Mikiju nije dopalo tamo, pa jeodustao od projekta i vratio se sav srean kui. Na moj uas! I jo se seam kako smose sluajno nali kod proroice Vave, i ta je ona tada rekla, to se ispunilo.

Onda ga je film sasvim uzeo, pa smo se bili izgubili neko vreme, a ja sam tiho patio.

emu sve ove line istorije? Ja nekako mislim da je posao glumca, i najveeg i onogkoji se trudi da bude nevidljiv na pozornici, sakupljanje proivljenih situacija, stanja,karaktera i tipova, muka artikulacije elja, borba sa samim sobom i svojim venim nevi-dljivim stidom, borba sa svojim glasom koji ga vodi u neprepoznatljive i nekontroliranevisine ili dubine, da je posao glumca da svoju vreu koju nosi na leima i u kojoj je hiljaduneodgovorenih pitanja, zameni vreom sa sakupljenim ivotima drugih ili bar drugaijihznanja o ljudskom. Miki je po tom pitanju imao uvek odlinu selekciju, brze zakljuke. Iuglavnom veoma tane. I uglavnom veoma duhovite. I esto veoma lascivne.

Veliki Milivoje ivanovi je bio u Skoplju na proslavi 50 godina rada, glume Petre-ta Prlika. Pojavio se na sceni sa ogromnim buketom crvenih rua i izgovorio: Celogivota si hodao po trnju, sada hodaj po ruama. Bacio je rue pred noge Prlika, ipoveo ga da hoda po ruama dok su obojica plakali od uzbuenja, da ne govorim oprisutnoj publici.

Kako se vidi, nisam poneo ni trnje ni rue. Nekako mislim da je Mikiju, kao i svimanama u pozoritu, sve to poznato. Nagledao se i rua i trnja.

MIRJANA KARANOVI, glumicaUVEK NETO DRUGAIJE

Moja veza sa Mikijem je poela u mojoj mati. Ja sam kao gimnazijalka ila u po-zorite i za mene, kao tinejderku, Miki Manojlovi u ulozi Princa od Homburga jebio olienje romantino-erotskog tinejderskog devojakog sna. Sve to je za menebio nekakav idealan princ, to je predstavljao on u toj ulozi. Tada sam jo bila mlada iveoma sam eznula da jednog dana postanem glumica i sanjala sam neke neverovat-

ne snove. Jedan od tih snova je bio da jednog dana igram sa Mikijem Manojloviem.Sanjala sam taj san, iako sam znala da od toga nita nee biti. I onda se to dogodilo.

Posle toliko fantastinih predstava s njim, koje sam odgledala, dobila sam ulogu u


12/24

17


prsten

Ocu na slubenom putui on je bio moj partner. Ne seam se tano kako sam se osealatada, ali znam da je ideja da uopte budem njegova partnerka u meni izazivala uasnutremu i strahopotovanje. Nekako sam ga zamiljala kao nekakvog neverovatnog,intelektualnog, tako zamiljenog, ozbiljnog i, kada sam ga upoznala, svi ti moji snovi

o njemu, i kao glumcu i kao mukarcu, zapravo su se sudarili sa realnou i od roman-tinog sna o idealnom mukarcu, zapravo stekla sam brata. A znate kakva su braa.Braa umeju da budu divni, a umeju bogami onako ba da vas dobro zezaju, i mojodnos sa Mikijem uvek je bio izmeu te dve krajnosti. Znai, on kao da, u nainu nakoji radi i nainu na koji komunicira sa ljudima, nikad vas ne stavlja u situaciju da jeto zavreno, da je to dato, da je to odreeno, da je definisano. On tu uvek iznenadi.

Seam se, ili smo u onaj bugarski free shop, tamo iza Nia, Aca Berek i on, i vozilisu mene i onda su sve vreme puta, uz jezivo cerekanje, priali najogavnije nekakve

njihove anegdote sa raznim devojkama i namerno su preterivali u tome da bi menezgranuli. Ja sam bila uasnuta da tako dva velika glumca priaju takve stvari predamnom i takav mangupski odnos prema raznim temama je neto to sam tek kasnijeshvatila zato je vano.

Radili smo jednu predstavu devet meseci, uasno ozbiljno, sa Harisom. Zvala seDozivanje pticai probe su trajale po osam sati dnevno; vebali smo sve, balet, bili smouasno posveeni tome. Sonja Vukievi nam je drala balet i mi smo se jako trudilida liimo na balerine i baletane, a Miki je dolazio u nekakvim raspadnutim patikamanamerno, i uivao je da te patike skida i da nam pod nos potura svoje arape i da ne-kako razbija tu atmosferu uasne ozbiljnosti i nekakvog idealnog dostignua, uvek setrudio da ne dozvoli da od njega napravi nekog idola... Mislim da o Mikiju puno znateiz njegovih uloga. Ne postoji glumac kao on... On uvek iznenadi. Kod njega nikad nitanije samo rutina ili ponavljanje. On uvek nae naina da te nekako prevari, da onoto oekuje, ono to podrazumeva, da se to ne dogodi, nego da se dogodi netopotpuno drugaije.

Dan-danas on je istovremeno i mangup, i intelektualac, i veliki emotivac, i slab,i jak, i uasno matovit, i esto poraen i nekako sve. Ja mislim da je to razlog zbog

ega on ima mnogo sadraja koji uplie u svoje uloge.

HARIS PAOVI, reditelj

KAKO GA VOLI SARAJEVO

Uobiajeno je da reditelji nau glumce, a rijetko glumci pozovu reditelje. Miki se ipo tome razlikuje. U ovom sluaju je Miki naao reditelja i, nakon to je videoBuenje

prolea, pozvao me je, mi smo se upoznali i od tada traje nae dvadesetpetogodinjezajedniko putovanje.

Mirjana je pomenula predstavuDozivanje ptica, prvu koju smo radili zajedno. Ja


13/24

18

PREDRAGM

IKIMANOJLOVI

sam od Mikija, kao i od drugih glumaca, uvijek mnogo uio o glumi, o teatru, od onogato oni rade na sceni. Od Mikija sam uio veoma mnogo i o tome ta on radi iza scene.Nikada nisam vidio da garderoberi nekoga toliko vole kao to vole Mikija. Jer, Mikizna da pozorite i film nisu samo ono to se vidi, nego svi ovi ljudi koji su danas oko

nas, svi smo mi zajedniki tim i on sa svakim dijeli to iskustvo umjetnosti koju on sasobom nosi.

Sljedea naa predstava je bila ekajui Godoai nekako smo zajedno proli krozjedan veliki slom istorije. Premijera predstave je bila u Beogradskom dramskom. Napredstavu su doli tadanja originalna podela, mislim, prvog Godoa koji je igran uBeogradu Rade Markovi, Mia Tomi, bio je tu Ljuba Tadi, a bila je neka posebnaatmosfera; bili su i Danilo Stojkovi, Ademir Kenovi iz Sarajeva, Dalibor Foreti izZagreba, Edvard Miler iz Ljubljane, Ljubia Risti iz Subotice, strano mnogo ljudi se

skupilo. Nakon prvog ina, u pauzi, neko je rekao : Tenkovi su krenuli na Sloveniju.Bio je to 25. juni 1991. godine i to je bila poslednja jugoslovenska premijera. Prvi in jeigran u SFRJ, a drugi in je igran u slomljenoj Jugoslaviji. Na kraju te predstave, Miki,koji je igrao Vladimira, drao je u rukama arka Lauevia, koji je igrao Estragona, iarko je zaspao, Estragon je zaspao, a Miki je govorio: On spava, pustite ga neka spa-va, vazduh je pun naih jauka, ali navika sve zagluuje.

Od tada se nismo bili videli neko vrijeme, igrali smo predstavu jo malo, a ondaprvo sljedee vienje sa Mikijem bilo je preko novina 1992. godine, u Sarajevu podopsadom. Dobio sam jedanInternational Herald Tribunei na naslovnoj stranici bilaje slika jedne grupe studenata iz Beograda koji su protestovali protiv opsade. Meunjima je bio i Miki Manojlovi. Za mene je to bilo strano vano jer nije bilo komuni-kacija, nismo se mogli uti, ali ta slika sa studentima mi je govorila da je Miki, zapravo,negdje sa mnom u cijeloj toj prii.

Devedeset tree godine bio sam direktor Meunarodnog teatarskog i filmskogfestivala MES u opsjednutom Sarajevu. Jednog dana na vrata je ula mlada djevojka,jako jako lijepa, sa divnim plavim oima i rekla je: Mene je poslao Miki Manojlovi,ja dolazim iz Beograda i sada sam preko Pala dola u Sarajevo. U to vrijeme niko nije

dolazio preko Pala u Sarajevo i strano je bilo opasno za jednu mladu djevojku daproe kroz sve te vatrene linije. Ja sam rekao: Izvolite? Ona je rekla: Ovo je za vasposlao Miki. I dala mi je jednu kesu. Rekla je: Dao mi je neki novac, da vam neto ku-pim na Palama i evo ja sam nala ovo. U toj kesi bila je teka cigareta holivud i biloje moda kilogram nekih jabuka. Te jabuke su bile vrlo, vrlo dragocjene, jer mi dvijegodine nismo vidjeli jabuku, a i te cigarete koje su se tako simbolino zvale holivudtakoe su bile dobrodole. U toj kesi bilo je jedno pismo. Pismo su pisale Iskra i arna,i strano je bilo vano i toplo to pismo. Dok sam itao te rijei, osjetio sam da u toj sobi

uti Miki i razumio sam tu njegovu utnju.Devedeset este godine, kada je opsada prestala, kad smo osloboeni, onda smo

poeli polako da dobijamo, nakon etiri godine, struju, vodu, telefon... Jednog dana


14/24

19


prsten

zazvonio je telefon. Ja sam se javio a na drugoj strani je bio Miki. Nastavili smo darazgovaramo tamo gdje smo stali devedeset druge godine kad nas je istorija rastavila.

Miki je prvi put nakon rata doao u Sarajevo sa predstavomMolijer, koju je Jugo-slovensko dramsko pozorite radilo sa Duanom Jovanoviem. Ili smo, tako, gradom

i ja sam stvarno rekao da se osjeam kao tvoja majka Zora, ne mogu da te se nagledam.Bilo je tako vano da smo se ponovo sreli, a to je mislila i publika koja je bukvalnovisila s balkona. Miki je igrao fenomenalno. Imao je jedan monolog kada njegovaena odlazi sa ljubavnikom u sobu i Molijer stoji ispred vrata i samo pominje njenoime. Nekoliko minuta, Miki, samo s njenim imenom, napravio je jednu veliku priu oumjetniku, o samoi umjetnika, o ljubavi umjetnika i o potrebi da bude s nekim. To jejedan od najboljih monologa koje sam ikada u ivotu vidio.

Godinu kasnije, zvao sam Mikija da doe na premijeruHamletau Sarajevo, kojeg

sam radio. Miki je krenuo automobilom i bio je neki strano veliki udes kod Kladnja(nekih sto kilometara od Sarajeva), a bilo je dva sata do predstave i oigledno da proi.Onda se angairalo Ministarstvo za kulturu i Ministarstvo za policiju, i, pod specijal-nom pratnjom, izveli su Mikija iz kolone i doveli ga do Sarajeva, tako da je stigao navrijeme (a bio je spreman i helikopter!). Ovo govorim samo da vam kaem do kojemjere Mikija voli Bosna i Hercegovina i do koje mjere Mikija Sarajevo voli. Kad ide snjim ulicom, to je jako iritantno, zato to petsto metara dok prolazi Ulicom maralaTita ili Ferhadijom u centru Sarajeva, to traje dva sata. Konobari izlaze iz kafane daga grle, ljudi koji sjede u batama ga zovu da pijemo kafu, kao da je on neki njihovprijatelj iz mahale. Kao to ga vi volite ovjde, tako ga mi volimo u Sarajevu i u Bosni.

Tako je bilo i nakon premijere oskarovca Danisa Tanovia. Njegov film CirkusKolumbijaje otvorio Sarajevski filmski festival i Miki je igrao glavnu ulogu. Na nekomvelikom prijemu posle toga i Miki, koji je naravno poseban u svemu, kae da ne moetu nita da jede i kae, hajde mi da neto jedemo na drugom mestu. I idemo nas dvoji-ca, bilo je ve vrlo kasno, pola dva uvee, nama se pripialo, i nismo mogli nigdje. Sje-tim se da ima jedan mali hotel, Orijent. Kucamo na vrata, otvori ovjek, recepcionarneki mladi, gleda ta je, ja kaem, oprostite, moj prijatelj i ja moramo u wc. On gleda,

preko mog ramena vidi Mikija, i kae: O, Miki, pa molim vas, izvolite. I mi krenemo,a on kae: Samo da se slikamo. Ja kaem: Posle emo se slikati. Vratimo se, a umeuvremenu se mladi ovjek presvukao iz svoje recepcionerske uniforme u jednofino odijelo i kae: Molim vas, da se slikamo. Ja ih slikam, a on kae: Ovo je za menejedna jako, jako vana no. E, to je ono kako Mikija doivljavaju u Sarajevu.

Kada smo igrali predstavuEvropa danas,po Krlei, u olimpijskoj dvorani Zetra,bilo je dvije i po hiljade ljudi za jedno vee, svi su ga na nogama doekali. On je, na kra-ju predstave, tako smo se i dogovorili, utiao aplauz i, izmeu ostalog, rekao nekoliko

Krleinih reenica: Od svih vjera i vjerovanja koje tvrde da mogu ovaj svijet uinitiboljim, vjera u poslanstvo ljepote koja kae da moe napraviti svijet da bude bolji,moda je naivna, ali nije liena svake vjerodostojnosti.


15/24

20

PREDRAGM

IKIMANOJLOVI

Svaki trenutak sa Mikijem u radu i u druenju, svaki trenutak u toplom i divnomdomu Tamare, Ivana i Mikija, za mene je jedno novo iskustvo. To me svaki put napra-vi boljim ovjekom.

EGON SAVIN, reditelj

VIE OD VELIKOG GLUMCA

Mi, pozorini ljudi, izgubili smo naviku da jedni drugima iskazujemo svoje poto-vanje i divljenje. inimo to iskljuivo na komemoracijama i dodelama znaajnih na-grada. Verovatno je naa uskogrudost posledica poniavajueg poloaja u kojem senalo srpsko pozorite poslednjih godina. U naoj maloj kulturnoj sredini umanjena

je uloga, mo i znaaj pozorita. Tako smo i mi umetnici postali nekako manji.Ali, s vremena na vreme, pojavi se meu nama toliko blistava umetnika karijera,koju je nemogue umanjiti i zaseniti. Filmska i pozorina karijera Mikija Manojloviaje jednostavno velianstvena. Uzbudljiva je i inspirativna za one koji tee nemogu-em, a opominjua za sve one koji stanu pred kameru ili izlaze na scenu bez dovoljnoukusa, vetine i strasti. Kultura, intuicija, analitinost, upornost, temeljitost, bespre-korna tehnika dugo bih mogao nabrajati Mikijeve glumake vrline. Ali, izdvojiuovom prilikom jednu koja me oduevljava. Ja bih je nazvao sklonost ka umetnikomriziku ili ljubav prema avanturi. Trebalo je imati mnogo smisla za avanturu da bi uve-bavao ulogu Magbeta, kojeg smo mesecima spremali u memljivom podrumu na-putene pivare u Skadarskoj ulici, daleke 1981. godine. Seam se Mikijevog ozarenoglica dok smo maljevima razbijali debeli zid pivare, da otvorimo ulaz za publiku. Slutilismo da je u pitanju uzaludan trud, ali smo zavrili predstavu i prikazali je nijednom,to jest samo na pretpremijeri.

Trebalo je, bogami, biti izuzetno sklon svakojakim rizicima kada je poeleoda radimo Sirana u Narodnom pozoritu sa dvadeset glumaca i trideset statista.Uprkos okolnostima, trista trinaest strana stihova Miki je odigrao u jednom dahu.

Slutio je da je nemogue, zato je uspeo. Trebalo je imati hazarderskog duha kada jeprihvatio ulogu Raskoljnikova, ve u zrelim godinama. Radili smoZloin i kaznuuBitef teatru uz stalnu Mikijevu nelagodu, jer je bio mnogo stariji od lika koji tumai.Sklonost riziku uinila je da ostane u projektu. Posle je Vladimir Stamenkovi usvojoj kritici napisao da je to najbolja Mikijeva uloga uz onu uHrvatskom Faustu. Ascene isleenja sa Predragom Ejdusom, kao Porfirijem, bile su neke od najuzbudlji-vijih u naem pozoritu.

elim da verujem da Miki i danas neguje vatru svog deakog avanturizma i da

e nas ponovo ushititi nekim ostvarenjem nemogueg. Dobriin prsten ponovo jedoao u prave ruke. Miki Manojlovi je vie od velikog glumca, on je jedan od najzna-ajnijih umetnika u savremenoj srpskoj kulturi.


16/24

21


prsten

MILAN VLAJI, kritiar

SJAJAN I NA SCENI I U FILMU

Nas je ovde veeras okupio jedan prsten koji ima mitsku auru. To nije prsten iz Go-

spodara prstenova, to je prsten koji je pripadao nekom ko je iveo ovde meu nama,ve odavno. Sudbina Dobrice Milutinovia pokazuje lepotu i krhkost ljudske sudbineu glumakom pozivu. ta mi danas znamo o njemu? Ostalo je nekoliko fotografija,u Radio Beogradu postoji jedan Mitketov monolog, u kom on ima onu svoju al zamladost, i to je sve. Ali, neki ljudi su pisali o njemu. Ovih dana sam itao esej MilanaGrola, jednog izvanrednog hroniara i kritiara. Knjiga je izala 1952. godine i zove se

Iz pozorita predratne Srbije. Taj esej je fantastian i naveu samo zavrnu reenicukoja govori neto o ovome zbog ega smo mi veeras okupljeni: Milutinovi, koji je

igrao bezbroj uloga, nije dozvolio da igra ulogu glumca, suvie potujui poziv glumei poziv oveka u glumcu. Ne znam nijednu drugu reenicu napisanu o glumcu kojatako divno iskazuje estetiku glumakog poziva i etiki kodeks glumca.

Ovih dana sam itao veliki intervju sa Dekom Nikolsonom i dva pitanja i dva nje-gova odgovora ukazuju na neto zbog ega smo mi ovde. Nikolson je pedeset godinaprisutan i sve znate o njemu. Pitanje, upueno njemu, glasilo je: Da li ste ikad poelelida igrate u pozoritu? On je rekao: Suprotno mnogim miljenjima, pozorina glumai filmska gluma su dve razliite discipline, teko se to spaja. Ja sam tek u trideset dru-goj godini odigrao ulogu u kojoj su me prepoznali kao glumca, do tada sam pet godinaigrao u nekoliko desetina holivudskih filmova, bio bitanga, mrtvi Indijanac, ubijali sume i prebijali, a onda je doao filmEasy rider(Nagi u sedlu)... Od tada poinje njegovavelika karijera.

Drugo pitanje je: Da li je tano da ste u filmu Stenlija KjubrikaShining(Isijavanje)jedan kadar snimili u etrdeset dublov? Rekao je: Tano je, Kjubrik je bio udanovek, vraao je etrdeset puta taj kadar. To je kadar u kojem Nikolson nije izgovorionijednu re, to je kadar gde on u desetak sekundi pokazuje uasavanje tog junaka. Ikae Nikolson: Dva dana smo snimali taj kadar. Kada ga je novinar upitao da li bi

ponovo radio sa Kjubrikom, rekao je: Neu da odgovorim.Ovde imamo primer glumca koji se sjajno iskazao u obema disciplinama, to je vr-

lo retko i u evropskim okvirima, da ne pominjem amerike, jer tamo ko krene u film,pozorite, sem retkih izuzetaka, nee videti. Zato? Pozorite u Americi ima potpunodrugaiju funkciju nego na ovom delu sveta, na naem kontinentu. Miki je igrao uetrdesetak najveih pozorinih komada koji postoje, od ekspira i Molijera, pa doBeketa, Duka Kovaevia... I, naravno, ovde nije prilika da podseam na ove domete.Samo u neto rei to je vezano za ovo mesto gde stojim: sedmog decembra 1982.

godine, Miki je ovde igrao Hrvatskog Fausta i to je jedna od najsjajnijih predstavakoje sam u ivotu video. A onda, dvadeset jednu godinu kasnije, igrao je u Molijerupo Mihailu Bulgakovu. Te dve sjajne predstave imaju neto zajedniko: obe govore


17/24

22

PREDRAGM

IKIMANOJLOVI

o nevoljama umetnika, o nevoljama glumca u tekim vremenima. Miki je to odigraosjajno i da sam samo to video u ivotu, bio bih srean.

Na filmu je odigrao sedamdesetak uloga i ovde bih samo podsetio na tri ulogekoje je odigrao u triptihu Rajka Grlia. U traginom filmu Samo jednom se ljubi to je

pria o partizanu koji dolazi na krilima jedne utopije i onda sam strada zbog toga toje prekrio normu partizanskog morala. Drugi film jetefica Cvek u raljama ivota, ukom Miki nema nikakav tekst on ulazi u stan tefice Cvek, obavi posao i ode i to jejedna komiarska uloga velikog stila. Trei,Za sreu je potrebno troje, je neto potpu-no, potpuno drugaije od prethodnog.

Kod Kusturice je odigrao dva filma koja su mitska, Otac na slubenom put (1985) i

Underground(Podzemlje), deset godina kasnije. To su dva potpuno razliita tipa glu-me kod istog autora. Prva je, naravno, uloga Mee koji odlazi u Zenicu, u zatvor. Zna

se zato, Informbiro, i onda se vraa. Druga uloga je u stilu jedne urnebesne komedijesa elementima karnevalizacije i tu se pokazuje taj raspon koji Miki Manojlovi ima usvom glumakom registru.

Igrao je glumac Manojlovi u vie francuskih filmova. Igrao je na bugarskom, naitalijanskom, najvie na francuskom, jer govori francuski, to mu je bio maternji jezik.Neke od tih filmova nismo videli. Jedan je ovde malopre bio zastupljen u video por-tretu, u odlomku iz filmaMortel transfert,poznatog reditelja an-aka Beneksa. Lepobi bilo da televizija napravi prikaz, panoramu nekih filmova koje je Miki odigrao uvelikim svetskim metropolama, a koji do nas nisu stigli.

Glumac je, ipak, vezan za kulturu iz koje nastaje. Glumac ne moe da se povue usamou. Recimo, pisac Ivo Andri, kad se vratio sa Hitlerovog dvora 1941, gde je bioambasador, etiri godine je proveo u samoi, napisao tri svoja sjajna romana, dobioNobelovu nagradu. Meutim, glumac, ipak, mora da igra i tu je njegova tragika. I estoglumac zbog toga strada.

Ovo su teka vremena za glumu i mi se sad nalazimo u pozoritu, u koje sam vee-ras kretao s jednim oseanjem tuge i besa, jer sam ovih dana itao da je neka komisijazakljuila da ovo pozorite nije od nacionalnog znaaja. Ne znam ta je taj nacionalni

znaaj. Ali, slutim ta se htelo. Neko je hteo da prebroji krvna zrnca Eliju Finciju kojije bio prvi upravnik ovog pozorita, Bojanu Stupici koji je bio prvi i veliki umetnikidirektor ovog pozorita, glumcima koji su se zvali Jozo Laureni, Rahela Ferari, Ma-rija Crnobori, Kapitalina Eri, Joa Ruti, Stevo igon, Branko Plea... Vidite koja samimena odabrao, neko je hteo da ih prebroji, da taj deo istorije Jugoslovenskog dram-skog pozorita baci u podrum. Mi to ne smemo da dozvolimo. Ova kultura je previejaka. Kada kaem neka komisija, to nije nikakvo politiko telo: veina ljudi koji su utoj komisiji su, naalost, poznata kulturna imena i to je jedna tragika nae sredine, da

neki kulturni ljudi olako dozvoljavaju sebi da prate takozvani duh vremena.


18/24

23


prsten

DUAN KOVAEVI, dramaturg

POSEBAN DAR

U ovim tekim, sumornim vremenima, pojavi se poneki lep dan koji nam vrati ve-

ru i nadu da je posao kojim se bavimo vredniji i trajniji od venog balkanskog ivota.Danas je lep dan zahvaljujui Mikiju Manojloviu i nagradi koju je dobio za etrdesetgodina dara na pozorinim scenama i pred filmskim kamerama. Kako je lepo kad odobitniku nagrade moete da govorite ono to stvarno mislite, a odavno mislim daje Miki Manojlovi od izuzetnih, posebnih glumaca u istoriji srpske, jugoslovenske, ivano je napomenuti, evropske umetnosti. Sve je ovo lako i lepo rei jer je toliko putapotvreno.

ta je to to naeg dananjeg slavljenika izdvaja i postavlja na posebno mesto u

kolektivnom seanju zvanom istorija glume? To je dar. Kakav dar? Poseban dar. To jeonaj neobjanjivi dar kad je, na primer, na pozorinoj sceni ili u filmskom kadru desetglumaca a vi gledate samo jednog. Zato? Zato. Moe li se to negde nauiti? Moe, akote majka rodi ba takvog posebnog.

Danas je lep dan jer je sa nama u najboljim godinama, za glumaki poziv, naravno,dobitnik Dobriinog prstena na drug, i gospodin, i prijatelj, drag ovek Predrag MikiManojlovi. Da je ovakih dana vie, bilo bi nam i bolje i lepe.

JELENA JANKOVI

Imamo ogromno zadovoljstvo i izuzetnu ast to smo veeras deo ovog velikogtrenutka naeg velikog glumca. Nau plaketu Pozorita Dobrica Milutinovi izSremske Mitrovice ostavljamo doajenu naeg glumita Predragu Mikiju Manojloviu.Sa dubokim potovanjem se pridruujemo svim estitkama.


19/24

24

PREDRAGM

IKIMANOJLOVI

Sedmolani iri za dodelu nagrade Dobriin prstenu 2012. godini radio je u sastavu:

dosadanji laureati Ruica Soki, Predrag Ejdusi Vojislav Brajovi,

glumica Duanka Stojanovi Glid, reditelj Slavenko Saletovi,teatrolog Ksenija ukuljevi Markovi,i dramski pisacIgor Bojovi.

Odluku je doneo 14. decembra 2012. godine.

irijem je predsedavao Predrag Ejduskoji je proitao obrazloenje irija.

Predrag Ejdus

STIL SVOG VREMENA

Predrag Miki Manojlovi je roen u Beogradu u porodici glumaca Ivana i ZorkeManojlovi. Ve veoma mlad postaje jedan od vodeih glumaca u tadanjoj Jugo-slaviji. Otada, pa sve do danas, a tome ima vie od etiri decenije punog umetnikogangamana, odigrao je na najviem nivou niz glavnih uloga u pozoritu i to odklasinog do savremenog repertoara, uvek uz znaajno traganje na planu novogscenskog izraza.

Nosilac je najviih priznanja bive Jugoslavije i dananje Srbije za izuzetne glu-make rezultate u pozoritu, na filmu i na televiziji. Izmeu ostalih priznanja, 1989.godine, kao prvi dramski umetnik nae zemlje, primio je uglednu nemaku nagradupokrajine Rur za najboljeg pozorinog glumca te godine. Nagrada Gordana Kosano-vi se dodeljivala jugoslovenskim glumcima jednom u etiri godine.

Van Jugoslavije igrao je na pozorinim scenama Nansija, Amsterdama, Bukureta,

Bratislave, Budimpete, Berlina, Trsta, Varave, Pariza. Pored domaih vrhunskihumetnika Miki Manojlovi je saraivao sa nekim od najveih stranih reditelja i glu-maca dananjice od Pitera Bruka do Deremija Ajronsa, od Katrin Danev do an-LujaTrentinjana, od Lika Bondija i Erlanda Jozefsena do Odri Tatu.

Miki Manojlovi spada meu one dragocene dramske umetnike koji su svojimglumakim rezultatima, stilom svoje glume, nagovestili i uveli novi senzibilitetglume koji je odgovarao najsavremenijem senzibilitetu publike. On spada meuone dramske umetnike koji stvaraju stil svoga vremena u umetnosti u kojoj deluju.

Posebno je znaajno to je Miki Manojlovi u poplavi komercijalizama svake vrste unas, sa svih svojih trideset i pet glavnih uloga u teatru i ezdeset sedam na filmu i jomnogih na televiziji, ostao na braniku pozorine umetnosti najvieg ranga i to bez


20/24

25


prsten

kompromisa, i to jedan od retkih. Miki je i sjajan partner koji inspirie one koji su sanjim na pozornici.

Jednom reju, Miki Manojlovi je pravi primer umetnika u najboljoj tradiciji sa-mog Dobrice Milutinovia, umetnika voljenog, cenjenog, svojevrsnog novatora koji

je krio nove puteve u umetnosti kojoj je posvetio ivot.

Jelisaveta Seka Sablije uruila Dobriin prsten laureatu:

- Imam ast i zadovoljstvo daDobriin prstenza 2012. uruim velikom internaci-onalnom, jugoslovenskom i srpskom glumcu Predragu Mikiju Manojloviu. Malopreme je pitao proveri da li je prsten unutra?

Miki Manojlovi

KULTURA OTVARA SVA VRATA

Evo ga, tu je. Zahvaljujem ovim sjajnim umetnicima i sjajnim ljudima koji su govo-rili; svaku re sam uo, bio sam tu iza i gledao sam sa ove strane ekrana ovaj montiranimaterijal iz dela mog rada.

Verujte, sve bi bilo drukije da tog 5. aprila 1955. godine, na moj peti roendan,protivno svojoj volji, nisam stao na scenu nikog Narodnog pozorita u predstavi

Sedam godina iekivanja. Nita ne bi bilo isto, kao to je danas meni, a i mnogimaod vas, koji oigledno pozorite volite i njega ivite, neki od vas, da nije bilo MilanaAjvaza, recimo, da nije bilo Vjekoslava Afria, recimo, da nije bilo Joze Laurenia,recimo, da nije bilo Milivoja ivanovia, da nije bilo Dobrice koga, naravno, nepamtim, a ove koje sam pomenuo pamtim kao dete... Da nije bilo ogromne, velike,velianstvene Mire Stupice, koju pamtim kao dete... Da nije bilo ustanovljenogDobriinog prstena... Da nije bilo Ljube Tadia, Mije Aleksia, Zorana Radmilovia,

da nije bilo Steve igona, Branka Plee, Olivere Markovi, da nije bilo generacijekoja je dola iza njih, da nije bilo mnogih, mnogih iza njih, da nije bilo Mate Milo-evia, da nije bilo uzora koji su danas tako uporno i sasvim van bilo kakve logikesrueni, urueni, koji vie ne postoje i to je jedna vrlo velika opasnost za kulturunae zemlje. Ruei uzore nismo stvarali nove. Da nije bilo Petra Banievia, danije bilo svih ovih sjajnih ljudi veeras koji su ovde govorili i radili, da nije biloSablieve, da nije bilo Ejdusa, da nije bilo Vojislava Brajovia, da nije bilo Prakekole, filmske, da nije bilo Zore Kora, te pametne ene koja je imala mo i uticaj

da tim klincima otvori mogunost da naprave svoje prve filmove, dokumentarne,a kasnije filmove koji su obeleili nau kinematografiju i evropsku. Da nije biloPere Kvrgia koga sam prvi put video na plai Prapratno, nekih pedesetih godina,


21/24

26

PREDRAGM

IKIMANOJLOVI

u kupaim gaicama, oveka jakih zuba, crne kose s kojim su moji roditelji raz-govarali na nekakav poseban nain. Ja sam osetio da se radi o nekakvom ovekukoji ima neto posebno, neku harizmu. Da nije bilo Fotezovog Sna letnje noinaDubrovakim letnjim igrama pedesetih godina, koju sam gledao kao dete, i te sli-

ke koje su me plaile i razvijale matu. Da nije bilo moje odluke, razumevanja dai gluma moe biti veoma ozbiljna, duboka i dokuiva stvar, da ta igra duha moebiti i jeste neto to ulazi u sferu nepoznatog, to moe unaprediti oveka makarza dva sata u sali, sve bi bilo drukije. Sve bi bilo drukije, verujte mi. Da nije biloVladimira Stamenkovia, kritiara, teatrologa... Da nije bilo Dragoslava Mihailovi-a, naeg pisca, ja se ne bih razvijao kako sam se razvijao. Zbirku njegovih pripo-vedaka sam proitao kao klinac, a kasnije, naravno, romane i sve.

To su samo neki od uticaja o kojima veeras govorim. Ali vam kaem: sve bi bilo

drukije meni, a to ne znai i vama. Svakako i vama na koje su ovi ljudi koje sam,izmeu ostalih, pomenuo, uticali na formiranje, na razvoj. Oni su uticali na kulturunae sredine, nae drave.

Budimpeta je grad koji ima dva miliona i dvesta hiljada stanovnika. Budim-peta danas, u ovom periodu krize, ima 191 pozorite, 191 mesto gde svake veerimoete videti, uti, doiveti, biti, razmeniti, eleti, ne znam. To ima Budimpeta.Meni je oduvek, kad sam poeo da razmiljam i nekako se sabrao kao ovek unekim poznijim godinama, bilo krivo zato ne uimo na sopstvenim ili, pak, natuim iskustvima ako je to mogue, i grekama naroito, a to je vrlo mogue.Kako je mogue, da li je mogue, da posle svega to je jugoslovenski, srpski filmuinio, za film u ovoj zemlji postoji nula dinara? Kako je mogue da je klju naekreativnosti i da li je mogue, ja mislim da nije, a mislili ste da jeste u rukamaljudi koji dre klju budeta? Ne, varate se vi koji mislite da je klju nae krea-tivnosti u vaim rukama. Klju nae kreativnosti je u naim rukama i nije sve unovcu, ali znajte da sve institucije koje su stvorene dravom, koje su stvorenegradom, moraju takve biti i moraju se kao takve potovati. Ne moe dolaziti dosituacije, kakvu mi imamo ovde u Beogradu, da amaterska pozorita postaju

profesionalna, a da se profesionalna gue, da se profesionalna unitavaju. Kako za poslednjih pet-est godina u gradu Beogradu. Ja sam protiv toga. Ne da samprotiv toga, nego javno govorim o tome, ne sada nego uvek, ali evo sada, ovomprilikom, mislim da je to dosta zgodno da se kae. Zato bi ovaj svearski trenu-tak bio takav da sada sve bude divno, da se mi radujemo. Ne. Ne. Skreem panju(ako uopte imam kome) da se prema pozoritu i prema kulturi ovoga grada, pre-ma stratekom blagu ove drave koje se zove kultura, odnose sa razumevanjemi sa sveu da nita ne otkljuava vrata izlaza odavde i ulaza na sva druga vrata,

blia, dalja, evropska od kulture i obrazovanja. Ko to ne razume ne treba dabude na tom mestu.

Dobriin prstenustanovljen je 1980. godine. Njega su dobili najbolji glumci koji


22/24

27


prsten

su postojali na ovim prostorima i njega e dobijati najbolji glumci koji ovde postoje.Neko je veeras veoma dobro rekao da ova sredina obiluje zaista tim talentima, i ovajPrsten e nastaviti svoje putovanje ka onima koji to zaista zasluuju. Tu nema nika-kve zebnje, ali ima zebnje hoe li nas biti da to vidimo.

(Jugoslovensko dramsko pozorite, Beograd, 16. februar 2013.)


23/24


24/24

1

979-2015.

Intervjui

Documents

miki-manojlovic_monografija_pregled (1).pdf