MIKROEKONOMIJA, 2.PARCIJALA DA/NE PITANJA 1.Najbolja strategija koja je na raspolaganju jednom od igraca u zavisnosti na to kakvu ce strategiju odabrati drugi igrac zove se dominantna strategija. NE (tacan odgovor: ona je najbolja bez obzira na strategiju drugog igraca) 2.Na trzistu monopolisticke konkurencije vodi se aktivna politika cijena. NE 3.Monopolista u odnosu na TPK uvijek nudi vise uz manju cijenu. NE 4.Kontrola sistemske distribucije je jedna od barijera za ulazak na oligopolska trzista.DA 5.Na TPK cijena je jednaka granicnom prihodu preduzeca. DA 6.Na trzistu monopolisticke konkurencije ne postoji sloboda ulaska u granu. NE 7.Razlog zasto monopolista proizvodi pomalo jeste sto on izjednacava svoje MC ne sa granicnom korsinoscu za sebe, nego sa granicnom korisnoscu za drustvo. NE 8.Regulacija monopola koristenjem stope povrata na investirana sredstva ne moze dovesti do pretjeranog koristenja jednog proizvodnog faktora na ustrb drugog. NE 9.U teoriji oligopola se najcesce proucavaju heterogeni oligopoli. NE (tacan odgovor: homogeni oligopoli) 10.Fiksiranost sredstava nastaje kada su odredjena stalna sredstva upotrebljiva samo u odredjenim tipovima proizvodnih aktivnosti. DA 11.Oligopolista vodi aktivnu politiku cijena. NE(tacan odgovor: aktivno-pasivnu politiku cijena) 12.Samuelsonova klasifikacija trzisnih struktura je funkcionalisticka.DA 13.U Bertrandovom modelu oligopola ucesnici uvijek reaguju kolicinama. NE (tacan odgovor: uvijek reaguju cijenama) 14.Na TPK funkcija ukupnog prihoda ima oblik parabole. NE 15.Teorija igara obuhvata i cjenovne i necjenovne strategije preduzeca.DA 16.Monopson je stanje kada imamo jednog kupca nasuprot mnostvu konkurentskih ponudjaca. DA 17.Na trzistu monopolisticke konkurencije vrijedi p=MR. NE 18.Oktopodski monopol predstavlja kombinaciju prirodnog i javnog monopola. NE (tacan odgovor: prirodnog i ekonomskog monopola) 19.Niti jedan model oligopola nema tendenciju da postane univerzalan model oligopola. NE (tacan odgovor: ima Teorija igara) 20.Na trzistu monopolisticke konkurencije su cijene proizvoda vise nego na TPK. DA 21.Postoji razlika izmedju ciste i potpune konkurencije. DA 22.Na trzistu monopolisticke konkurencije je p=AR=MR=d. NE 23.Monopolista moze ostavrivari ekstraprofit u dugom roku samo ako koristi postojece proizvodne kapacitete optimalno. NE

24.Oligopolista u odnosu na monopolistu uvijek nudi vise uz manju cijenu. DA 25.Preduzece na trzistu monopolisticke konkurencije u dugom roku moze ostvariti ekstraprofit. NE 26.Model oligopola u Teoriji igara ima tendeniciju da postane opstevazeci model oligopola.DA 27.Cijena proizvoda monopsoniste je zadata velicina. DA 28.U kratkom roku na TPK preduzece moze ostvariti ekstraprofit. DA 29.Ukoliko monopolista uoci da mu granicni prihodi premasuju granicne troskove, tada profit moze biti povecan sa smanjenjem outputa. NE (tacan odgovor: sa povecanjem outputa) 30.Diferencijacija proizvoda je potpuno vazna kod oligopolskih proizvoda. DA 31.Za svaku industriju bi najbolje bilo da posluje na TPK. NE (tacan odgovor: najlosije) 32.Ako monopolista ima u cijelom obimu proizvodnje opadajucu krivu ATC, on nece uspostaviti cijenu jednaku granicnim troskovima zbog toga sto ce ostvarivati gubitak.DA 33.Optimalni nivo zagadjenja je tamo gdje je MCB=MPB. DA 34.Teorija igara predstavlja najbolji do sada izgradjeni model oligopola.DA 35.Nevidljiva ruka Adama Smitha ne vrijedi u slucaju monopola.DA 36.Granicna privatna korist je vrijednost koju potrosac pripisuje potrosnji dodatne jedinice dobra.DA 37.Na trzistu oligopola vrijedi jednakost MR=AR=p=d. NE 38.Kod monopsona zaposlenost nije veca kad na strani kupca faktora proizvodnje postoji TPK. DA 39.Na trzistu monopolisticke konkurencije su cijene proizvoda vise nego na TPK. DA 40.Stackelbergova klasifikacija trzisnih stanja polazi od broja ucesnika, diferencije proizvoda i utjecaja prodavaca ili kupaca na formiranje cijena. NE 41.Razlog zasto monopolista proizvodi premalo jeste sto on izjednacava svoje MC ne sa granicnom korisnoscu za sebe, vec sa granicnom korisnoscu za drustvo. NE 42.Sumpeter je tvrdio da se vrelo inovacija i tehnoloskih promjena nalazi u velikim korporacijama i kod sudionika nepotpune konkurencije. DA 43.Osnovni cilj poslovanja preduzeca je maksimiziranje kapaciteta preduzeca u dugom roku. NE 44.Samuelsonova klasifikacija je u biti strukturalisticka. NE (tacan odgovor: funkcionalisticka) 45.Povecanje cijene je u interesu monopoliste zbog obima prodaje i povecanja profita.NE

46.Trziste monopola je prvi puta naucno proucavano pocetkom 30-tih godina proslog vijeka. NE 47.Teorija igara je primjenjljiva za mali broj ucesnika na trzistu.NE (tacan odgovor:i za veliki i za mali broj ucesnika na trzistu) 48.Koeficijent elasticnosti supstitucije na monopolu je beskonacan.NE (tacan odgovor: odredjeni mali broj) 49.Rigidnost cijena je objasnjena preko Teorije prelomljene krive traznje.DA 50.Regulatorno tijelo utvrdjuje visinu naknade za interkonekciju naknadno.NE 51.Preduzeca na trzistu monopolisticke konkurencije mogu ostvariti izvjesnu, ogranicenu kontrolu nad cijenom vlastitog proizvoda. DA 52.Prilikom klasifikacije trzisnih struktura Stackelberg je posao od pretpostavke da su broj ucesnika i njihova ekonomska moc velicine sa suprotnim kretanjima. DA 53.Dominantna strategija je ona koja je najbolja za jednog od igraca bez obzira na to kakvu ce strategiju slijediti drugi igrac. DA 54.Niti jedan model oligopola nema tendenciju da postane univerzalan model oligopola. NE 55.Koeficijent elasticnosti supstitucije na TPK je beskonacan. DA 56.U kratkom roku na TPK preduzece moze ostvariti ekstraprofit.DA 57.Ukoliko monopolista uoci da mu granicni prihodi premasuju granicne troskove, tada profit moze biti povecan sa povecanjem outputa. DA 58.Diferencijacija proizvoda je posebno vazna kod monopolistickih preduzeca.NE 59.Svako preduzece ima za cilj da bude oligopolista. NE 60.Ako monopolista ima u cijelom obimu proizvodnje opadajucu krivu ATC, on nece uspostaviti cijenu jednaku granicnim troskovima zbog toga sto ce ostvariti gubitak.DA 61.Weintraubova klasifikacija je u sustini funkcionalisticka. DA 62.Najvece bariere za ulazak na trziste ima oligopolska struktura. NE 63.U kratkom roku preduzece na TPK moze ostvarivati ekstraprofit. DA 64.Na TPK normalna cijena postoji u kratkom i u dugom roku, ali ne i u trenutnom.NE 65.Model oligopola Teorija igara ima tendenciju da postane opstevazeci model oligopola. DA 66.Preduzece ce uvijek izaci iz grane ako ne ostvaruje minimalno prosjecan profit bez obzira na vremenski period. NE 67.Nepotrebni drustveni trosak ili gubitak nastaje uslijed toga sto monopol proizvodi vecu kolicinu nego sto je to drustveno optimalno. NE 68.Na TPK, sto je vremenski rok duzi, utjecaj traznje na formiranje cijene je veci. NE (tacan odgovor: utjecaj ponude)

69.Kod monopola, ravnoteza se uspostavlja u zoni rastucih prosjecnih troskova.NE (tacan odgovor: u zoni opadajucih prosjecnih troskova) 70.Monopolista ne moze istovremeno odredjivati i kolicinu i cijenu svojih proizvoda.DA 71.Na TPK, preduzeca u odredjenim okolnostima mogu uticati na formiranje cijena proizvoda. NE 72.Prema Cournotovom modelu oligopola ucesnici na trzistu medjusobno konkurisu cijenama. NE (tacan odgovor: konkurisu kolicinama) 73.Prema Weintraubovoj klasifikaciji trzisnih struktura, proizvod monopoliste nema supstituta, sto znaci da je koeficijent elasticnosti supstitucije jednak nuli. NE (tacan odgovor: koeficijent elasticnosti supstitucije je odredjen mali broj) 74.Prema Bertrandovom modelu oligopola, ucesnici na trzistu medjusobno konkurisu kolicinama. NE (tacan odgovor: konkurisu cijenama) 75.Medjuovisnost preduzeca je posebno izrazena na trzistu monopolisticke konkurencije.NE 76.Na TPK, sto je vremenski rok kraci utjecaj drzave na formiranje cijena je veci. NE (tacan odgovor: drzava se nikad ne mjesa na TPK) 77.Sto je veci nagib krive traznje, ekstraprofit monopoliste u kratkom roku je manji.NE 78.Jedna od bitnih karakteristika trzista monopolisticke konkurencije je mogucnost udruzivanja ucesnika na strani ponude. NE (tacan odgovor: nemogucnost udruzivanja ucesnika) 79.Ekonomski monopoli nastaju davanjem dozvola od strane drzave za obavljanje odredjene djelatnosti samo jednom preduzecu. NE (tacan odgovor: Zakonski monopoli nastaju na ovaj nacin) 80.Stackelbergov model oligopola objasnjava ravnotezu ucesnika na strani ponude pracenjem reakcija jednog ucesnika na cijene drugog ucesnika. NE 81.Sweezyjev model oligopola objasnjava zasto se ravnoteza cijena na trzistu oligopola ne mijenja bez obzira na pomjeranja krivulja grancinog i prosjecnog troska.DA 82.Jedan od preduslova za postizanje tehnicke efikasnosti sa stanovista drustva kao cjeline jeste stanje pune zaposlenosti ekonomskog sisitema. NE 83.Stackelbergova i Samuelsonova klasifikacija trzisnih stanja su strukturalisticke klasifikacije. NE 84.Postoje 3 osnovna razloga koja dovode do pojave prirodnih monopola.NE (tacan odgovor: 2 osnovna razloga) 85.Kvazimonopol je trzisno stanje kojeg u svojoj klasifikaciji prepoznaje Stackelberg.DA 86.Jedna od karakteristika oligopola je mogucnost udruzivanja ucesnika na strani traznje. NE(tacan odgovor: na strani ponude)

87.Neshov ekvilibrij je situacija kada strategija jednog igraca ostaje za njega najboljom bez obzira na strategiju drugog igraca. NE 88.Uslov alokativne efikasnosti sa stanovista drustva je da je cijena jednaka ukupnom trosku. NE (tacan odgovor: da je cijena jednaka granicnom trosku) 89.Antimonopolski zakon je prvi put donesen u Americi. DA 90.Polipol je trzisno stanje kojeg u svojoj klasifikaciji prepoznaje Weintraub. NE (tacan odgovor: Samuelson) 91.Jedna od karakteristika trzista monopolisticke konkurencije je je nemogucnost udruzivanja ucesnika na strani ponude. DA 92.Teorija igara obuhvata cjenovne strategije ucesnika.DA 93.Monopson uvijek angazuje vise prirodnih faktora u donosu na TPK. NE 94.Jedna od bitnih karakteristika trzista monopolisticke konkurencije je mogucnost udruzivanja ucesnika na strani ponude.NE 95.Ekonomski monopoli nastaju davanjem dozvola od strane drzave za obavljanje odredjene djelatnosti samo jednom preduzecu. NE 96.Antimonopolsko zakonodavstvo odredjuje ucesnicima sta smiju da rade na trzistu.NE (tacan odgovor: sta ne smiju da rade na trzistu) 97.Teorija igara obuhvata i necjenovne strategije ucesnika. DA ZAOKRUZIVANJE 1.Prema Weintraubovoj klasifikaciji trzisnih stanja, jedan ucesnik na strani ponude i malo ucesnika na strani traznje predstavlja sljedece trzisno stanje: a) bilateralni oligopol b) monopson c) kvazimonopol d) oligopol e) ni jedno od navedih 2.Elasticnost supstitucije kao faktor klasifikacije trzisnih stanja prisutna je u: a) Weintraubovoj klasifikaciji b) Stackelbergovoj klasifikaciji c) Samuelsonovoj klasifikaciji d) ni jednoj od navedenih 3.Oktopodski monopola nastaje: a) kada neko posjeduje strateske sirovine b) zbog dodjele licence od strane drzave c) zbog koncentracije kapitala i posjedovanja strateskih sirovina d) kada je koeficijent unakrsne elasticnosti traznje dovoljno velik broj e) ni jedno od navedenih

4.U dugom roku cijena koju zaracunava monopolista u odnosu na kratkorocnu cijenu je: a) veca b) ista c) manja d) ni jedno od navedenih 5.Staticku efikasnost na nivou drustva kao cjeline mozemo posmatrati kao: a) alokativnu efikasnost b) proizvodnu efikasnost c) tehnicku efikasnost d) ni jedno od navedenih 6.Karakteristike TPK su: a) mali broj ucesnika na strani ponude b) mogucnost tajnih sporazuma c) sloboda ulaska i izlaska iz grane d) ni jedno od navedenih 7.U ostale metode regulacije monopola spadaju: a) regulacija monopola putem granicnih troskova monopoliste b) regulacija stope povrata na ulozena sredstva c) porezi na monopolski profit d) regulacija monopola utvrdjivanjem cijena na bazi vrsnog opterecenja e) ni jedno od navedenih 8.Ako oligopolista ostvaruje ekstraprofit njegovi granicni troskovi: a) nalaze se ispod krive traznje u tacki ravnoteze b) nalaze se iznad krive traznje u tacki ravnoteze c) jednaki su prosjecnim troskovima d) ekstraprofit se ne odredjuje u odnosu na prosjecne troskove e) ni jedno od nevedenih 9.Uslov ravnoteze preduzeca na trzistu oligopola je: a) MR=MC b) ATC=MC c) AVC=MC d) nista od navedeog 10.Rigidnost cijena je objasnjena: a) Cournotovim modelom b) Sweezyjevim modelom c) Bertrandovim modelom d) Ni jedno od navednog

11.Nulti koeficijent unakrsne elasticnosti traznje je karakteristika trzista: a) ogranicene konkurencije b) monopola c) monopsona d) potpune konkurencije e) oligopola 12.Na trzistu oligopola postoji: a) izuzetno visoka mogucnost kontrole cijena b) ne postoji mogucnost kontrole cijena c) potpuna kontrola cijena d) djelimicna kontrola cijena e) ni jedno od navedenog 13.Na trzistu monopolisticke konkurencije u trenutnom roku preduzeca mogu ostvariti: a) ekstraprofit, normalan profit ili gubitak b) normalan ili ekstraprofit c) samo gubitak d) samo normalan profit e) samo ekstraprofit f) zavisi od industrije u kojoj preduzece posluje 14.Na TPK kod preduzeca sa rastucim troskovima, kriva ponude u dugom roku: a) opada b) raste c) ima horizontalan polozaj d) ima vertikalan polozaj e) zavisi od vremenskog perioda 15.Monopolista moze da odredjuje: a) cijenu b) kolicinu c) cijenu i kolicinu d) kolicinu ili cijenu e) ni jedno od navedenog 16.Karakteristike trzista monopolisticke konkurencije su: a) mali broj ucesnika na strani ponude b) mogucnost tajnih sporazuma na strani ponude c) znacajno diferenciran proizvod d) sloboda ulaska i izlaska iz grane 17.U ostale metode regulacije monopola spadaju:

a) regulacija monopola putem grenicnih troskova monopoliste b) regulacija stope povrata na ulozena sredstva c) porezi na monopolski profit d) regulacija monopola utvrdjivanjem cijena na bazi vrsnog opterecenja e) ni jedno od navedenog 18.Ako monopolista ostvaruje ekstraprofti njegovi prosjecni troskovi: a) tangiraju krivu traznje u tacki ravnoteze b) nalaze se ispod krive traznje u tacki ravnoteze c) nalaze se iznad krive treznje u tecki ravnoteze d) ekstraprofit se odredjuje samo u odnosu na granicne troskove 19.Uslov ravnoteze preduzeca na TPK u kratkom roku je: a) MR=AVC b) minimalni AFC c) MC=P d) NC=ATC e) Ni jedno od navedenog 20.Model oligopola po kome ucesnici na trzistu reaguju kapacitetom je: a) Cournotov model b) Sweezyjev model c) Bertrandov model d) Stackelbergov model e) Ni jedno od navedenog 21.Ekonomsku efikasnost je moguce posmatrati na nivou: a) drustva kao cjeline b) svakog pojedinacnog preduzeca ili davaoca usluga na trzistu c) industrijeske grane ili sektora d) pojedinacnog potrosaca e) ni jedno od navedenog 22. Na TPK preduzece moze ostvarivati ekstraprofit u: a) kratkom roku b) dugom roku c) trenutnom roku d) kratkom i dugom roku e) ne moze ostvarivati ekstraprofit 23.Kod monopola ravnoteza je u pravilu u: a) zoni opadajucih troskova b) zoni proporcionalnih troskova

c) zoni prosjecnih troskova d) zoni rastucih troskova e) nista od navedenog 24.Koje pretpostavke spadaju u trziste monopola: a) homogen proizvod b) koeficijent unakrsne elasticnosti je odredjen mali broj c) koeficijent elasticnosti supstitucije je 0 d) aktivno-pasivna politika cijena e) sprijecen ulazak drugih ponudjaca u granu 25.Kada ekonomisti koriste termin Nepotrebni gubitak sta je u stvari izgubljeno: a) profit preduzeca b) potrosacev visak c) vladini poreski prihod d) ukupni poreski prihod e) nista od navedenog 26.Pod oligopolom se podrazumjeva: a) jedan ponudjac b) dva ponudjaca c) nekoliko ponudjaca d) regulirana djelatnost e) ni jedno od navedneog 27.Ako u kratkom roku na TPK cijena gotovog proizvoda poraste preduzeca ce: a) traziti vise resursa b) smanjiti granicne troskove c) smanjiti proizvodnju d) smanjiti proizvodne kapacitete e) ni jedno od avedenog 28.Uslov alokativne efikasnosti jeste da se roba proizvodi tako da je: a) cijena jednaka granicnom trosku b) granicni trosak jednak prosjecnom trosku c) granicna korisnost jednaka granicnom trosku d) granicna korisnost jednaka prosjecnom trosku e) nista od navedenog 29.Da bi preduzece moglo izvrsiti diskriminaciju cijena potrebno je: a) da preduzece ima diferenciran proizvod b) da je preduzece medju vodecim na trzistu, ali nije dominantno c) da moze drzati trzista sapariranim

d) ni jedno od navedenog 30.U ostale politike reguliranja monopola spadaju: a) regulacija putem razlicitih cijena za razlicite segmente potrosnje b) pretvaranje privatnog monopola u drzavno vlasnistvo c) reguliranje monopola preko stope povrata na ulozena sredstva d) sve od navedenog e) ni jedno od navedenog 31.Kod monopolskog preduzeca funkcija traznje obavezano ima: a) rastuci nagin b) jednak nagib c) opadajuci nagib d) ni jedno od navedenog 32.Vezu prihoda,troskova i profita kod reguliranja stope povrata monopoliste mozemo prikazati sljedecim obrascem: a) TR=OC+CD-r (V-AD) b) TR= CD-OC + r (VD-AD) c) TR=OC+CD+r (V+AD) d) TR=OC+CD+r (V-AD) 33.Preduzece na TPK u dugom roku nudi proizvode po: a) minimalnim dugorocnim granicnim troskovima uvecanim za prosjecan profit b) dugorocnim ukupnim troskovim uvecanim za prosjecan profit c) dugorocnim prosjecnim ukupnim troskovima uvecanim za prosjecan profit d) ni jedno od navedenih 34.Najbolja osnova za utvrdjivanje cijene interkonekcije prema Direktivi EU jeste: a) LRATC b) LRMC c) LRAIC d) LRTC 35.Kriva MRP,kod monopsoniste predstavlja: a) granicni prihod uzrokovan cijenom prizvoda Pa b) granicni prihod uzrokovan prodajom prizvoda Pa c) granicni prihod ostvaren angazovanjem proizvodnog faktora Pa d) ni jedno od navedenog 36.Na kojim trzistima je koeficijent elasticnosti supstitucije nula: a) na TPK b) na trzistu monopola

c) na trsiztu oligopola d) na trzistu ogranicene konkurencije e) ni jedno od navedenog 37.Troskovno liderstvo prisutno je na trzistima: a) monopola b) monopolisticke konkurencije c) oligopola d) potpune konkurencije e) monopsona 38.Preduzece na TPK u dugom roku nudi proizvode po: a) dugorocnim ukupnim troskovima uvecanim za prosjecan profit b) dugorocnim prosjecnim ukupnim troskovima uvecanim za prosjecan profit c) dugorocnim fiksnim ukupnim troskovima uvecanim za ekstraprofit d) ni jedno od navedenog 39.Prema Sweezy-jevom modelu oligopola vazece pretpostavke su: a) kada jedno preduzece obara cijenu, konkurenti ga slijede u tome b) kada jedno preduzece obara cijenu, konkurenti ga ne slijede u tome c) kada jedno preduzece povecava cijenu, konkurenti ga ne slijede u tome d) kada jedno preduzece povecava cijenu, konkurenti ga slijede u tome e) ni jedno od navedenog 40.Uslov alokativne efikasnosti jeste da se roba proizvodi tako da je: a) granicna korisnost jednaka prosjecnom trosku b) granicna korisnost jednaka ukupnom trosku c) granicni trosak jednak granicnom prihodu proizvodnog faktora d) ni jedno od navedenog 41.U odnosu na TPK monopsonista placa faktore proizvodnje po: a) visoj cijeni b) nizoj cijeni c) istoj cijeni d) ova 2 trzista nije moguce usporedjivati 42.Bilateralni monopol je trzisno stanje gdje imamo: a) nekoliko kupaca i jednog ponudjaca b) vise ponudjaca i jednog kupca c) jednog ponudjaca i jednog kupca d) vise ponudjaca(od kojih je jedan dominantan) i jednog kupca

e) ni jedno od navedenog 43.Sto je mogucnost supstitucije proizvoda na trzistu veca, politika cijena je: a) pasivnija b) aktivnija c) neutralnija d) odredjenija e) mogucnost supstitucije proizvoda nema utjecaja na vodjenje politike cijena 44.Koeficijent unakrsne elasticnosti traznje na trzistu oligopola je: a) jedan b) manji od jedan c) manji od nula d) veci od nula e) beskonacan f) ni jedan od navedenog 45.Natalozeni trosak predstavlja: a) troskove investiranja u prethodnom periodu b) investicioni izdatak za koji ne postoji alternativna upotreba c) troskovi nastali usljed povecanja obima poslovanja, a prevaljuju se na dobavljaca d) trosak koji imamo po fazama investiranja 46.Osnovni uslov ravnoteze na svim trzistima jeste: a) prosjecan prihod=prosjecan trosak b) marginalni prihod=marginalni trosak c) marginalni trosak=prosjecan ukupan trosak d) cijena=marginalni trosak e) cijena=marginalni prihod 47.Oktopodski monopol predstavlja kombinaciju: a) prirodnog i zakonskog monopola b) prirodnog i ekonomskog monopola c) ekonomskog i zakonskog monopola d) javnog i prirodnog e) javnog i zakonskog 48.Koju od dole navedenih trzisnih struktura karakterise visok stepen medjuzavisnosti ucesnika: a) TPK b) monopol c) monopolisticka konkurenicja d) monopson

e) oligopol 49.U odnosu na TPK kolicina nekog od inputa koje angazuje monopsonista je: a) veca b) manja c) ista d) angazovana kolicina inputa ne zavisi od vrste trzisne strukture e) ova 2 trzista nije moguce usporedjivati 50.U dugom roku svaka firma ce napustiti granu ako: a) cijena ne pokriva ni prosjecne ukupne troskove b) cijena nije jednaka granicnim troskovima c) cijena je veca nego prosjecni varijabilni troskovi d) cijena nije jednaka ni minimumu granicnih troskova e) ako su druge firme u industriji vise efikasne 51.Preduzeca koja nude komunalne usluge najcesce primjenjuju: a) diskriminaciju cijena prvog stepena b) diskriminaciju cijena drugog stepena c) diskriminaciju cijena treceg stepena d) ni jedno od navedenog 52.Koeficijent unakrsne elasticnosti traznje na TPK je: a) jedan b) manji od 1 c) manji od nula d) veci od nula e) beskonacan f) ni jedan od navedenih (tacan odgovor: nula) 53.Drzavna regulacija monopoliziranih industrija moze prouzrokovati promjene monopolskih: a) cijena proizvoda b) proizvodnih troskova c) nivoa proizvodnje d) pristupa trzistu e) sve od navedenog 54.Kada ekonomisti koriste termin Nepotrebni gubitak sta je ustvari izgubljeno: a) profit preduzeca b) potrosacev visak c) vladini poreski prihodi

d) ukupni prihodi preduzeca e) sve od navedenog f) nista od navedenog 55.Izbjegavanje nepotrebnih direktnih steta ili gubitaka u poslovanju u svim preduzecima predstavlja: b) tehnicku efikasnost sa stanovista drustva kao cjeline 56.Na TPK preduzece moze ostvariti gubitak u: a) kratkom roku b) dugom roku c) kratkom i dugom roku d) nista od navedenog 57.Kod oligopolskog preduzeca funkcija traznje obavezno ima: a) rastuci nagib b) jednak nagib c) opadajuci nagib d) ni jedno od navedenog 58.U faktore koji odredjuju oligopolsku strukturu spadaju: a) ljudski b) troskovni c) inovacijski d) iznosi kapitala 59.Monopolista ostvaruje maksimalan ukupan prihod kada je: a) cijena proizvoda najvisa b) granicni prihod jednak nula c) koeficijent cjenovne elasticnosti traznje jednak jedan d) koeficijent cjenovne elasticnosti ponude jednak jedan 60.Koje pretpostavke spadaju u trziste monopolisticke konkurencije: a) homogen proizvod b) aktivno-pasivna politika cijena c) ne moze doci do tajnih sporazuma d) koeficijent elasticnosti supstitucije je odredjen velik broj e) koeficijent unakrsne elasticnosti traznje je nula 61.Barijere ulaska na oligopolska trzista su: a) tajnost recepta b) posebne dozvole od strane drzave c) patentna prava d) posjedovanje strateskih sirovina

e) ugled proizvoda IMA JOS BARIJERA NAVEDENIH U VODICU! 62.Na trzistu monopolisticke konkurencije u dugom roku: a) ravnotezna cijena je visa nego na TPK b) ravnotezna kolicina je veca nego na TPK (tacan odgovor: manja) c) moze ostvariti ekstraprofit d) LMC=LAC 63.Sta je od navedenog obiljezje TPK: a) proizvod koji nema bliskog supstituta b) savrsena informiranost ucesnika c) koeficijent elasticnosti supstitucije je odredjen (mali) broj d) sloboda ulaska i izlaska e) aktivna politika cijena 64.Trziste odjece u Sarajevu spada u: a) nesavrseni oligopol b) TPK c) trziste monopolisticke konkurencije d) monopol e) cisti oligopol 65.Kod monopolske diskriminacije drugog stepena: a) trzista moraju biti separirana b) razlicitim kupcima odredjuje se razlicita cijena c) za dodatne obime potrosnje odredjuje se druga cijena d) odredjuju se razlicite cijene za domace i ino trziste 66. Reakcija kolicinama predstavlja jednu od osnovnih pretpostavki: a) Chamberlinovog modela b) Bertandovog modela c) Ni jedno od navedenog (tacan odgovor: Cournotovog modela) 67. Na TPK preduzece ne moze ostvariti gubitak u: a) kratkom roku b) dugom roku c) kratkom i dugom roku d) ni jedno od navedenog 68.Ravnoteza na trzistu monopola se uvijek uspostavlja u zoni: a) rastucih troskova b) konstantnih troskova c) opadajucih troskova

69.Koje od navedenih elemenata posmatra Samuelson u svojoj klasifikaciji trzisnih struktura: a) koeficijent elasticnosti supstitucije b) broj ucenika c) koeficijent unakrsne elasticnosti traznje d) diferenciranost proizvoda e) stepen kontrole cijena 70.Na trzistu monopola vrijedi: a) MR=p b) MR>p c) MR(vai i u kratkom i dugom roku). 31) Na tritu monopola to je vremenski rok dui, uticaj tranje na formiranje cijene je vei. DA 32) Oktopodski monopol nastaje: - kada neko posjeduje strateke sirovine, - zbog dodjele licence od strane drave, - zbog koncentracije kapitala i posjedovanje stratekih sirovina, - kada je koef. unakrsne el. tranje dovoljno veliki broj. 33) U dugom roku, cijena koju zaraunava monopolista u odnosu na kratkoronu cijenu je: MANJA. 34) Ekonomski monopoli mogu nastati i kada se oformi kartel na tritu. DA 35) Ako monopolista nekon regulacije ostvaruje extraprofit njegovi prosjeni trokovi su: ISPOD FUNKCIJE TRANJE U TAKI RAVNOTEE. 36) Na tritu monopola, to je vremenski rok dui, uticaj koliine na formiranje cijene je vei. NE, (ponuda i tranja) 37) Kad monopolista nema trokova, tada njegov MR uvijek vei od 0. NE 38) Privatizacija prirodnih monopola ima osnovni cilj da povea stepen konkurencije.NE, liberalizacija. 39) Monopolista pored ulaznih ima i brojne izlazne barijere. DA 40) Kvazimonopol predstavlja da su na strani ponude i tranje po 1 uesnik. NE, to je bilat.monopol.

41) Monopolista bi poslovao efikasno ako bi cijena njegovog proizvoda bila jednaka gran.troku. DA 42) Drava najee u svom vlasnitvu dri prirodne monopole.DA 43) Liberalizacija nekog trita e dugorono dovesti do: OPADANJA CIJENE PROIZVODA. 44) Kriva MRP-a kod monopoliste: GRANINI PRIHOD OSTVAREN ANGAOVANJEM PROIZVODNOG FAKTORA Pa. 45) Kod monopolskog preduzea funkcija trokova u dugom roku u odnosu na kratkoronu jeste: ELASTINIJA. 46) Vezu rashoda, trokova i profita kod reguliranja stope povrata monopoliste prikazujemo: TR=OC+CD+r(v-AD) 47) Edgewortov model oligopola objanjava ravnoteu uesnika na strani ponude praenjem reakcije 1-nog uesnika na cijene drugog uesnika. NE, Bertrantov model je. 48) Oligopolista ne moe istovremeno odreivati i koliinu i cijenu svih proizvoda NE 49) to je vei nagib krive tranje, extraprofit oligopoliste u kratkom roku je manji. NE 50) Jedna od bitnih karakteristika oligopola je mogunost udruivanja uesnika na strani tranje. NE, Na strani ponude.

51)Oligopolista moe istovremeno odreivati i cijenu i koliinu svojih proizvoda. DA 52) to je nagib krive tranje vei, extraprofit oligopoliste u kratkom roku je vei. DA 53) Metodologija utvrivanja cijena na bazi vrsnog optereenja vre preduzea koja: - imaju ogranien kapacitet, - imaju periode velike potranje.

54) Osnovna prednost Teorije igara jeste to moe analizirati na sve vrste cjenovnih strategija.DA 55) Osnovna svrha diskriminacije cijena jeste rast cijene proizvoda postojeim kupcima. DA 56) Oligopoliska preduzea se ne mogu udruivati na tritu jer su im interesi suprostavljeni. NE 57) Teorija igara se najee koristi kada znamo mali broj strategija.NE 58) Preduzee u dugom roku nudi proizvode na tritu oligopola: a) minimalnim dugoronim grani.trokovima uveanim za prosjean profit, b) dugoronim ukupnim trokovima uveanim za poveani profit, c) dugoronim ATC uveanim za prosjean profit, d) dugoronim varijabilnim trokovima uveanim za prosjeen profit, e) nijedno od navedenih. 59) Trokovno liderstvo prisutno je na tritu: OLIGOPOLA. 60) Konkurisanje cijenama na oligopolskom tritu e: REZULTIRATI SMANJENJEM PROFITA U INDUSTRIJI.

61) Preduzee na tritu oligopola u dugom roku nudi proizvode po: ZAVISNOSTI SVOJE POZICIJE FORMIRA SVOJU CIJENU.

62) Teorija igara se formira na konkurentske borbe izmeu oligopolista su: PRAVILA, STRATEGIJA I MATRICA REZULTATA.

63) Jedna od bitnih karakteristika TMK je mogunost udruivanja na strani ponude.DA 64) Karakteristike TMK su: - mali broj uesnika na strani ponude, - mogunost tajnih sporazuma na strani ponude,

- znaajno diferenciran proizvod, - sloboda ulaska i izlaska iz grane, - opadajua funkcija tranje, - blagi diferencirani proizvodi. 65) Jedna od bitnih karakteristka TMK je mogunost udruivanja uesnika na strani potraivanja. NE 66) Kod monopolistike konkurencije ravnotea se uspostavlja u zoni opadajuih prosjenih trokoa.DA 67) Uslov ravnotee na TMK u kratkom roku je: - MR=MC - min AFC - MC=ATC - MC=p - nijedan. 68) U koje trino stanje spadaju benzinske pumpe u jednom veem gradu: TMK. 69) Kod monopsona zaposlenost nije vea nego kad na strani kupaca faktora proizvodnje postoji TPK. DA

70) Cijena proizvoda monopsoniste je zadana veliina. DA 71) Monopson je stanje kada imamo jednog kupca nasuprot mnotva konkurentskih ponuaa. DA 72) Monopson uvijek angauje vie proizvodnih faktora u odnosu na TPK. NE 73) Kod monopsona ravnotea se uspostavlja u zoni rastuih prosjenih trokova. DA 74) Monopsonista ima vei extraprofit od monopoliste. DA 75) Preduzee na monopsonu u kratkom roku nudi proizvode po: TRINIM CIJENAMA.