of 41/41
PRIMENA MIKROORGANIZAMA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

Mikroorganizmi u OP Konv

  • View
    186

  • Download
    14

Embed Size (px)

DESCRIPTION

gvhb

Text of Mikroorganizmi u OP Konv

  • PRIMENA MIKROORGANIZAMA U ORGANSKOJ PROIZVODNJI

  • Mikroorganizmi su karika u kruenju materije i energije Proimaju svaku esticu i poru zemljita i sa biljkama i ivotinjama ine njegovu ivu komponentu. Procenjuje se da po ha plodnog zemljita na dubini orninog sloja biomasa moo iznosi nekoliko tonaMikrobiolokim procesima u zemlj. Omoguena je mineralizacija sloenih organskih materija do pristupanih asimilativa i uestvuju u procesima sinteze humusaOsim toga sami predstavljaju nehumifikovanu organsku materiju koja e podlei procesima mineralizacije.

  • Moo autotrofi sintetiu sami organsku materiju obogaujuI njome zemljiteHife gljiva i sluzasti omota bakterija je polisaharidne prirode povezuju strukturne agregate u zem.ime direktno utiu na vodno vazdune osobine toplotni reim stvarajui direktne uslove za razvoj biljaka i moo.Moo vre mobilizaciju teko rastvoljivih neorg. Jed. Produkcijom organskih i neorganskih kiselina i tako iz uvode u kruenje.Neki moo vre detoksikaciju zemlj razgradnjom pesticida,Neki vre adsorpciju tekih metala vezujui ih za sebe ime je smanjena mogunost njihovog dospevanja u biljke

  • Sposobnost nekih moo za fiksaciju azota u poljoprivrednoj proizvodnji je predmet velikog broja istraivanja jer se mogu koristiti kao bioubriva i kao biopesticidi.

  • Bioubriva

  • Prednost primene mikrobiolokih ubriva je u tome to se obogauje organskom materijom odnosno biomasom. Biofertilizacija je bioloki proces u kome se plodnost zemljita poveava neposrednim ueem ili unoenjem moo koji svojim aktivnostima uestvuju u pripremanju biljnih asimilativaPrema nainu kako se u zemlj. ostvaruje moe biti prirodan ili biotehnoloki nainOva ubriva se mogu koristiti u organskoj polj., jer zadovoljavaju potrebe biljaka za hranom, i predstavlja proizvod koji pozitivno deluje na biljke, zemljite i ivotnu sredinu

  • Spoljna sfera rizosfere-egzosfera i histosfera, prua povoljne uslove za ivot moo pa se smatra najnaseljenijom biosferomU rizosfernom zemljitu pored azotofiksacijeVre mobilizaciju P,K,Mg,Ca, izluuju biotike materije:vitamine,auksine, aminokiseline, enzime, hormone, to poveava proces fotosinteze kod biljaka otpornost prema bolestima idr.Selekcijom i izolacijom korisnih moo posebnim postupcima njihovog umnoavanja uz odgovarajue nosae dobijaju se materije mikrobiolokih ubrivaNjihovim unoenjem za razliku od prirodne ostvaruje se biotehnoloka fertilizacija

  • KRUENJE AZOTA U PRIRODI

  • Na osnovu poznavanja mehanizma mikrobiolokih procesa u zemlj., i moo koji direktno uestvuju u tim procesima, mikrobioloka ubriva mogu biti veoma raznovsnaPolazeci od potrebe biljaka za hranom, vrste biljaka, od osobina zemljita, primenjenih agrotehnikih mera najvie se proizvode i primenjuju m koja se zasnivaju na specifinim odnosima izmeu moo i biljaka.* Simbiozni * Asocijativni

  • TIPOVI AZOTOFIKSACIJESIMBIOTSKA FIKSACIJA: * sa leguminozama koja je genetski odreena izmeu bakterija iz rodova Rhizobium i leguminoznih biljaka gde se vee do 500 kgN/ha*sa neleguminozama, gde su nejei mikrosimbionti aktinomicete iz roda Frankia i veu od 2-300 kgN/haSLOBODNA AZOTOFIKSACIJA: podrazumeva da mikrosimbiont nije vezan za biljku nego slobodno ivi u zemljitu i veu od 20-60 kgN/ha , a najvaniji rodovi su Clostridium, Klebsiella, Azospirillum, Azotobacter, Enterobacter, Derxia, Pseudomonas

    ASOCIJATIVNA AZOTOFIKSACIJA- podrazumeva fiksaciju azota diazotrofima koji ive u bliskoj asocijaciji sa biljkom, gde mogu da veu do 150 kg N/ha, (Azotobacter paspalum)

  • Raspored vezanog azota u procesu bioloke fiksacije azota (BNF)Mikrobi godinje vezuju u biosferi139175 mil t azotaumama 29%panjacima 32%leguminozama 25%neleguminoze 7%neobraeno 7%

  • iste kulture odabranih moo se u obliku preparata unose u zelj semenom ili sadnim materijalomiste kulture se umnoavaju u podesnim hranljivim podlogama. Umnoavanje se vri u fermenotrima u kojima se obezbeuje hranljiva podloga, optimalna tem., aeracija i povoljna koncentracija vodonikovih jona

    Umnoene iste kulture meaju se sa nekim od podesnih nosaa, supstratom, (sterilno zemljite, tresetom, kaolinom i dr) Kvalitetan mikrobioloki preparat treba da sadri dovoljan broj moo po jedinici teine (mikrobioloki titar) kao i koliinu koja se primenjuje na odreenoj povrini zemljita (hektarska doza) Primena preparata mora biti prilagoena tipu zemljita i ekolokim uslovima (pH)iste kulture odabranih moo se unose u zemljite sa semenom ili sadnim materijalom pripremljene u razliitim formama

  • Mikrobioloka ubriva- forme

    Vlana ubriva sa tresetnim nosaem- Treset se prethodno osui Osueni (5-8% vlage) treset, se samelje i pakuje u polietilenske vreice, plastine kutije i sterilie gama zracima. Umnoeni mz u tenoj podlozi unose se u treset u sterilnim uslovima do vlanosti do 55-60%. Inkubira se 2-3 nedelje na 250C pred setvu.* Primena mea se sa semenom pred setvu ili unosi u obliku granula ispod semena za vreme setve, za inokulaciju rasada povra ili sadnica drvea ili pored iznikle biljke. Treset je dobar kao nosa jer ima rezervu hranljivih mat za preivljavanje moo, lako prijanja za seme i koren, i ima veliki vodni kapacitet * Nedostatak je u nainu primene to treset nije odgovarajueg kvaliteta.

  • Mikrobioloka ubriva-formeTena ubriva umnoeni mz zajedno sa hranljivom podlogom pakuje u manje cisterne kanistere ili staklene posude.

    Primena: tretira se seme ili koren, moe se unositi prskalicama ili cevima za navodnjavanje.Primenjuju se na majnje povrine (staklenici, vrtovi)* Nedostatak : teko se transportuju i moe doi do kontaminacije Zamrznuta ubriva su granule i unosi se direktno u zemljite bez dodira sa semenom

    *Nedostatak- zahteva specijalnu doradu i granulaciju na niskim tem. i trasport u hladnjaama

  • Suve forme (u prahu dobijaju se liofilizacijom i granulacijom umnoenih mz)Primena : unose se sejalicom zajedno sa semenom ili se rastvore u vodi pa se koriste za inokulaciju rasada Prednost ove forme je u tome to se liofilizacijom i granulacijom elije mogu dugo uvati, zauzimaju malo prostora i lako se skladite i transportuju.*Nedostatak : potrebna specijalna aparatura (liofilizator),a broj ivih elija se smanjuje.Mikrobioloka ubriva

  • Mikrobioloka ubrivaPolazei od potrebe biljaka za hranivom, vrste biljaka, od osobina zemljita, obrade i drugih mera, najvie se proizvode i primenjuju ubriva koja se zasnivaju na specifinim odnosima izmeu moo i biljaka.Ti odnosi su simbiozni i asocijativniSimbiozni odnos (bakterije i leguminoze i mikorize)je vie specifian i odreen sposobnou moo da prodru u korenov sistem, a asocijativni da kolonizuju koren i sa njim uspostave vezu koja nije morfoloki vidljiva

  • Simbiozni mikroorganizmi u biofertilizacijiIma izuzetan ekonomski znaaj, jer se njome obezbeuje oko 55% ukupne koliine azota koja se biljkama stavlja na raspolaganje.S obzirom da se ove bakterije nalaze u korenune dolazi do gubitka azota usled isparenja, ispiranja vezivanja i dr. Osim toga pri preimeni ovih ubriva ne dolazi do zagaenja ivotne sredine, jer se biljke na najjednostavniji nain snabdevaju najpovoljnijim odlikom azota.Simbiotski azotofiksatori ive u kvricama u korenu leguminoznih biljaka (soje, pasulj, lucerka, detelina, graak bob i dr.)Zbog toga su leguminoze dobar predusev u plodredu.

  • Unoenje elija mikroorganizama u zemljite biopreparatima naziva se mikrobizacija zemljitaPredstavnici simbioznih azotofiksatora su Rhizobium/Bradyrhizobium koji u obezbeuju godinje oko 250-1550kgN/ha..

    U simbiozi sa Rhizobium meliloti lucerka fiksira godinje proseno do 350 kgN/ha, dok na korenu deteline vrtse Rh. leguminosarum vr. trifoli fiksira od 45-670 kg/ha, Rh. leguminosarum vr. phaseoli u simbiozi sa pasuljem fiksira od 25-120 kgN/ha, a vrsta Rh. leguminosarum vr. vicea kod graka, boba soiva, fiksira 50-120 kgN/ha.

  • U simbiozi sa sojom kvrice formira spororastua vrsta Bradyrhizobium japonicum. Ona fiksira i do 180 kgN/ha a produkuje i materije rasta kao to su giberelin i indolin

    U ubrivo se mora uneti visok titar elija (109 u 1ml). Primenom simbioznih selekcionisanih aktivnih sojeva postiu se vei prinosi, sadraj proteina,smanjuje upotreba mineralnih N ubriva i poveava bilans N u zemlj. U svetskim razmerama procenjuje se da leguminozne biljke fiksiraju godinje oko 35 mil N, dok nelehguminozne (panjaci, livade, ume) oko 45 mil Nitragin, Azotofiksin, Nitagin Gold,Gold Coat, Unico, Rizotrofin, i dr.

  • Bradyrhizobium japonicum - soja-fiksira se 180 kg.N-1

    Rhizobium leguminosarum v. viceae - grahorice, bob, soivo- 50-120 kg.N-1 Kvrice su okrugle, pojedinane i u grupama i broje od 10-40 po biljci, najefektivnije su one na centralnom korenuRhizobium leguminosarum v. phaseoli pasulj-25-120 kg.N-1 , a njihova brojnost se kree od (103-105.g-1). Formira krupne i okrugle kvrice, broje 5-30 po biljci. Pored fiksacije N utiu na poboljanje morfologije mahuna i na povean sadraj proteina u zrnu i biljci Rhizobium leguminosarum v. trifoli detelina- 45-670 kg.N-1, kvrice su sitne, elipsaste, rasporeene po celom korenu, na jednoj biljci moe da ih ima do 100Rhizobium meliloti- lucerka - 50-460 kg.N-1, osetljiva na pH, tako ispod pH 6 malo ih je, ispod 5.5 ih nema. Elipsoidne su i koralne na bonim koreniima su brojne a na centralnim delovima korena propadaju

  • Simbiozna azotofiksacija sa neleguminoznim bijkamaTo je zajednica aktinomiceta i neleguminoznih biljaka znaajna za panjaka i ume-Franckia aktinomiceta formira kvrice na oko 170 biljnih vrsta.-Najpoznatija asocijacija izmiu roda Franckia i Alnus (Jova),gde se na korenu jove formiraju koralne kvrice crvene boj. Aspcijacija sa nekim rodovima rua.-Fiksiraju 2-300 kg.h-1 godinje.-Neke plavo-zelene alge Nostoc, Anabena (Anabena azolla) ive na korenu pirina i formiraju vei broj okruglastih izrataja pomou kojih vezuju od 10 - 72 kg.h-1 godinje

  • Mikorize su simbiotski odnos biljke i gljivaMikorizin je mikrobioloko ubrivo iju aktivnu materiju ine mikorizne gljive koje ine predstavnici:Ascomycetes, Bazidiomycetes, Deuteromycetes

    Ove gljive ive u zajednici sa skoro svim biljkama, a po nainu uspostavljanja zajednice razlikuju se tri tipa mikroize: endotrofna, egzo-ednotrofna i egzotrofna., to je u vezi sa specifinou gljive za biljnu vrstu i veze koje uspostavlja sa korenom

    Biljka gljivu snabdeva ugljenim hidratima iz fotosintata, a gljive spletom hifa poveavaju kapacitet apsorpcije korenovog sistema, ime se pospeuje usvajanje vode i mineralnih materija.Adsorpcija se udvostruava, s obzirom na duinu hifa omogueno je usvajanje fosfora

  • Produkuju organske kiseline kojima sniavaju pH i na taj nain rastvaraju tee rastvorljive fosfate i pomau usvajanje jona Zn, Cu, S,Fe, B, Al

    Neke imaju enzim nitratreduktazu koji nitrate transformiu u amonijak koji se direktno ugrauje u aminokiseline

    Mikroize tite biljku od fitopatogenih gljiva (stvarajui ovojnicu oko korena ili produkcijom antibiotika) i tekih metala (vezujui ih za karboksilne grupe pektinskih komponenti),. Ovo je veoma vano u postupku bioloke rekultivacije zemlj u podruju ugljenokopa

    Stimuliu rast biljaka i odravanje stabilne strukture agregata zemljita, poveavaju ukupnu masu korena i sadraj pojedinih elementata

  • Asocijativni mikroorganizmi u biofertilizacijiAsocijativni moo se razvijaju u rizosfei na povrini korenovog sistema u razliitim agroekolokim uslovima u zemljitu. Predstavnici asocijativnih moo su bakterije igljive koje su stalni stanovnici zemljita ali se mogu i dodatno unositi.Bakterije koje imaju sposobnost stimulativnog delovanja su : Azospirillum, Azotobacter, Bacillus, Gluconoacetobacter, Herbaspirillum, Pseudomonas *Meu stimulatorima biljnog rasta najvie je prouena Pseudomonas fluoroscens. Izluuje siderofore koji vezuju Fe3+ ime se ometa razvoj fitopatogenih gljiva iz roda Fusarium . Predstavnici ovih grupa bakterija su aktivni u oslobaanju fosfore iz tako rastvorljivih oblika

  • Asocijativna azotofiksacija-To je prelaz izmedju simbiotske i slobodne, gde mz stvaraju tanku sluzavu navlaku na korenu ili listu i mogu da uu u intraelijske prostore.-Iz korenskih eksudata ili direkto iz biljke organska jedinjenja C,a biljku snabdevaju NH4-N nastalim u procesu azotofiksacije -Vezuju do 200kgN.h-1 u Tropskim predelima a u umerenom od 20 do 100kgN.h-1, produkuju materije rasta.-Azospirillum, Azotobacter, Pseudomonas, Beijerinckija i Derxia-Asocijacija izmedju kukuruza, penice, eerne repe i suncokreta sa azotofiksatorima iz roda Klebsiella,Azotobacter i Beijerinckia -Brojnost zavisi od sastava eksudata, koliine P,Mo i Fe, tem. pH i vode

  • Neki asocijativni moo obavljaju proces afotofiksacije : Azotobacter, Azospirillum, Derxia, Beierinckia

    Produkuju i sluzaste materije kao i bioloki aktivne materije tipa giberelin, auksin, biotin, pirodoksin i nikotinsku kiselinu.Poboljavaju ishranu jer stimuliu razvoj korena (27-52%) verovatno produkcijom hormonskih supstanci

    Komercijalni naziv na mikrobioloko ubrivo Azotobakterin, Bactofil Azotobacter chroococcumKoriste seu proizvodnji neleguminoznih biljaka u proizvodnji rasada povrtarskih biljaka, tretiranje sadnica u voarstvu. U ratarskoj proizvodnji poveava sadraj N u zemljitu

    Slobodni azotofiksatori cianobakterije iz roda Nostoc, Anabena, Calotrix, koriste se u zemljama Istone Azije u proizvodnji pirina, povra i pamuka

  • Fosfobakterin sadri istu kulturu sporogene bakterijeBacillus megatherium var. phosphaticus primenjuje se za sve kulture naroito ita i to na zemljitima bogatim organiskim mat ili predhodno ubrena organskim ubr ivima. Bakterija ima visoko aktivnost fosfataza enzima koji organska jed fosfora prevode u mineralne oblike. Fosfor je slabo pokretljiv jer se pristupani oblici veoma brzo imobiliu u organske oblike i vezuju. Ova bakterija kolonizuje koren te ortofosfat direktno u tenoj fazi predaju biljkama.Daju se kao dopuna fosfornih ubriva, osim toga produkuje biotin, vitamin B12 , pirodoksin, i poveava otpornost biljaka.Ne moe da zameni mineralna P ubriva ali ga treba primenjivati za stimulaciju rasta.Mikrobioloka ubriva

  • Slobodna aotofiksacija-Prema izvoru energije dele se na heterotrofe i fototrofe, a u odnosu O2 na aerobe fakutativne anaerobe i anaerobeAerobna heterotrofni Azotobacter, Pseudomonas, Achromobacter, Bacillus, Azospirillum, Beijerinckia, Derxia, energijom se snabdevaju iz organske materije zemljita u rizosferi, fiksiraju 50 kg.h-1.Azotobacter - osetljiv na pH, brojnost od 102-104 /g zemlj. prisustvo O2, tem. 15-250CBeijerinckia- tolerantan na nizak pH 3-9, Derxia je aktivniji u kiselinam sredinama pH 5-9.Rodovi Azotobacter, Beijerinckia, Derxia, su pravi aerobi, te su brojniji u dobro aeriranim zemlj. Bacillus, Azospirillum zahtevaju manje kol. slobodnog O2 i nastanjuju vlane i dublje slojevePlavo zelene alge (Cyanobacteriae) rodova Anabena, Nostoc, Geocapsa vezuju azot kao i zelene purpurne bakterije kojeenergiju dobijaju iz sumpovodonika i sumpora, a kao akceptor koriste CO2

  • ULOGA MIKROORGANIZAMA U KRUENJU FOSFORARezerve fosfora u zemlj su 96-160x1012kg, od ega vie od 50% u organskom obliku, odnosno 2% u ukupnoj organskoj materiji zemlj.Fosfor ne podlee redukciji ve ulazi u sastva organskih jedinjenja u oksidovanom obliku-fosfatiNeorganski oblici P su njegova jedinjenja sa Ca, Fe I AlOrganske forme (0.5-2% u org. mate. zemlj.) su fitin i njegova jedinjenja, nukleoproteidi i fosfolipidi. Nukleoproteidi (protein i nukleinska kiselina 7-9%) potiu od mz, (bakterija) u zemljitu je 1% nukleoproteida u ukupnom organsom fosforu.Fosfolipidi (lipidi i fosfor) u zemljitu u obliku lecitina 2.5% u ukupnom organsom fosforu. Dospevaju od protoplazme mz i manjim delom od ivotinja i biljaka

  • Znaaj bioloke azotofiksacijeIz elementarnog N nastaju proteini amidi, amonijak, nitrati poboljava i odrava azotni bilans U procesu BNF se fiksira oko 140 kg.ha-1 zem.godinje to je za azotni bilans znaajno, jer se troi besplatna suneva energija ili energija org. mat. zemljita, dok se u industrijskoj proiz. troe skupa energija fosilnih goriva

    -Manja upotreba mineralnih ubriva do 50% BNF posle etve leguminoza ostajeu velike kol. Azota u zem.-Ekoloki i ekonosmski efekat u odrivosti sistema -Na oteenim zemljitima oko ugljenokopa u rekultivaciji ponovo stvara organsku materiju i zemljite osposobljava za biljnu proiz. -Azotofiksatori su producenti mate. aktivatora rasta-Selekcionisani efektivni slojeve se koriste za proizvodnju mikrobiolokih ubriva kojima se pridaje sve vei znaaj

  • Humivorin se priprema od aktivnih vrsta dehumifikatora gljiva aktinomiceta, bakterija koj se unose u osueni i usitnjeni treset.Gljive: Trihoderma, Alternaria, Fusarium spp., Aspergillus Bakterije: Clostridium, Aplanobacter, pseudomonas, CorynobacteriumAktinomicete: Actinomiyces, Streptomyces, Nocardia idr.Pored unetih mz razvija se i celulolitska, proteolitska populacija mz uloga unetih moo je ubrzavanje procesa mineralizacije organske materije*Primena unosi se u zemljite kao stajnjak i kompost i kao supstrat u proizvodnji povra i cvea. Uloga unetih mz je ubrzavanje mineralizacije organske materije* Nedostatak-oteana priprema i transport zbog velike mase.Mikrobioloka ubriva

  • Silikobakterin je mikroobiolosko ubrivo koje pomae oslobaanje K iz alumoksilata. Priprema se iz aktivnih predstavnika Bacillus circulans ili Bacillus mucilaginosus var. siliceus koji produkuju vee koliine ugljene kiseline i tako rastvaraju alumosilikate i druge minerale kalijuma. K2SiO3+H2CO3 K2CO3+SiO2+H2OSilikobakterin se primenjuje prvenstveno u zemljisima formiranim na almosilikatnom supstratuU zemljiste se unosi semenom ili sadnim materijalom

  • Mikorizin je preparat u ijem sastavu su aktivne komponente mikorizne Primenjuje se za inokulaciju semena sadnica prilkom poumljavanja zemlj siromanih gljivama i pri podizanju umskih pojaseva za zatitu biljakaAzotofiksin, Azotobakterin, BactoFil A i B

  • Biopesticidi

  • U organskoj poljoprivredi koriste se biopesticidi koji se zasnivaju na korienjuKorisnih moo ili produkata njihovog metabolizma. Ovi moo kao produkt metabolizma stvaraju toksine, kristale, spore, antibiotike, kojima tite biljke delujui antagonistiki na razne prouzrokovae, bolesti, tetne insekte i korove a bezopasni su za ljude i okolinu. Posebnom tehnologijom umnoavanja bakterija potencira se produkcija materija koje deluju na imuni sistem biljaka

    U svetu je registrovano oko 185 preparata biopesticida od kojih Su 72 aktivne materije-bakterije, kod 47- gljive, kod 40-entomopatogene nematode,kod 24-virusi i kod 2 protozoe.Preparati se primenjuju na razliitim biljnim vrstama povre, voe, itarice, krmno bilje i dr.

  • Mikrobioloki preparati u zatiti biljaBioinsekticidi u borbi protiv insekata zasnivaju se na osetljivosti insekta na produkte metabolizma mz. Bacillus thuringiensis protiv kukuruzne sovice, jabukovog moljca, kupusnog leptira i komarca itd. *Primena: tretiranje biljaka sporama, kristalima u vreme pojave larve.Nakon ulaska u digestivni trakt izazivaju paralizu larve to spreava dalju ishranu i dolazi do uginuaU cilju smanjenja primene hemijskih sredstava sve vie se panja pioklanja proizvodnji preparata koji su prihvatljiviji sa ekonomskog i ekolokog aspekat

  • Protiv tetnih insekata proizvode se : bakteriski, gljivini i virusni bioinsekticidi.

    Bakterije Bacillus pumilis stvaraju produkte koji deluju fungicidno i insekticidno.Bacllus mycoides deluje insekticidno na larve koje napadju koran biljaka produkcijom u vodi rastvorljivih metabolita.Vrsta Bacllus cereus u toku svog metabolizma produkuje dva antibiotika koji inhibitorno deluju na fitopatogene gljive.Gljive Bauveria koristi se u borbi protiv kupusnog leptira. Gljiva se umnoava do formiranja konidija sui, melje, i unosi u sterilni nosa. Primenjuje se prskanjem i klija ulazi utelo insekta.

  • Mikrobioloki preparati u zatiti biljaBiofungicidi i Biobaktericidi mz produkuju antibiotike koji usporavaju ili spreavaju rast drugih mz, izazivaju lizis elija ili uginua. Dejstvo proizvoda metabolizma mz zasnovano je na inhibiciji sinteze belanevina.Streptomyces griseus producent streptomicina, Streptomyces aureofaciens producent hloramfenikola. Sintezu citoplazmine membrane inhibira polimiksin Bacillus polymyksa, Dok Penicillium notatum produkuje penicilin inhibiciju elijskog zida bakterija vri Pored navedenih mz iru primenu imaju vrste asporogene bak. Pseudomonas

    * Primena: tretira se seme pre setve, koren rasada povra i sadnica drvea, i nadzemni deo biljke.Dobri rezultati su postignuti u borbi protiv mikoza na pamuku i penici,kao i u borbi protiv bakterioza na vou i povru.

  • Bakterije * Bacillus licheniformins produkuje antibiotike bacilomicin, liheniformin kojima inhibira fitopatogene gljive. * Bacillus subtilis se moe koristiti kao biokontrolni agens protiv fitopatogenih gljiva: Botrytis sp; Verticillium sp; Rizoctonia sp...Bacillus megaterium pokazuje antagonistiki odnos prema Fusarium sp.

    Osim bakterija i gljive metabolitskim procesima inhibitorno deluju na patogene moo.Inokulacijom gljiva Trichoderma sp. znaajno je smanjen potencijal infekcije Polymixa betae i Aphlanomyces. Ova gljiva se u SAD koristi kao biofungicid i ini 30% ukupne koliine hemijskih fungicida koji se koriste u staklenikoj proizvodnji. Vrste koje pripadaju ovom rodu na fitopatogene gljive deluju kao mikoparaziti i preko antibioze i kompeticije.

  • Preporuke za primenu biopreparata moraju da sedre sledee: Mikrobioloki sastav preparata, Hranljivi biljni element koji prarat obezbeuje,Biljke, korisnike preparataNain primene: tretiranje biljnih delova i unoenje u zemljte,Potrebne doze Potrebne zemljine uslove za primenu preparata (tipovi zemlj, struktura, kiselost, obara itd.) Pogodne vremenske uslove za primenu,Rok trajanja preparata,Ime proizvoaa preparata i njegovu adresu

    ****