Nagrada Desanka Maksimovi}

NagradaDesanka Maksimovi}

19Milan \or|evi}

2013

BIBLIOTEKA NAGRADA „DESANKA MAKSIMOVI]“

1Qubomir Simovi} / U^EWE U MRAKU

2Stevan Rai~kovi} / RANE I KASNE PESME

3Miodrag Pavlovi} / SRBIJA DO KRAJA VEKA

4Tanasije Mladenovi} / NA KRAJU MILENIJUMA

5Matija Be}kovi} / OD – DO

6Milovan Danojli} / RAZGOREVAWE VATRE

7Branislav Petrovi} / GRADILI[TE

8Borislav Radovi} / PESME

9Slobodan Rakiti} / PLOVIDBA

10Radmila Lazi} / SRCE ME\ ZUBIMA

11Milosav Te{i} / U TESNOM SKLOPU

12Alek Vukadinovi} / KWIGA PRSTENOVA

13Slobodan Zubanovi} / KAD BUDEM IMAO 64 GODINE

14Miroslav Maksimovi} / [APAT KI[E O SLOBODI

15Rajko Petrov Nogo / ^OVEK SE VRA]A KU]I

16Mirjana Stefanovi} / PROMAJA

17Du{ko Novakovi} / ZABAVA ZA UTU^ENE

18Vladimir Kopicl / TUFNE

Milan \or|evi}

PEPEO UBA[TI

Zadu`bina „Desanka Maksimovi}“Narodna biblioteka Srbije

Beograd2013

SA OBE STRANEKO@E (1979)

POBUWENI ^OVEK

No}as }e neko nekoga jebatidok dr`avnici pregovarajurazvezuju ~vorove na kravatamadugim ga}ama i zategnutim me|unarodnimsituacijamai kri{om ispod stolova ~e{u i prote`u

mlohave udoveno}as neko }e sko~iti sa desetog sprataostaviv{i u sudoperu kuhiwske krpe i

neoprano posu|eneko }e se baciti iz voza u pokretuzaboraviv{i da za sobom zatvori i prozor i

vratai bi}e promaja i poba~aja stotine mrtvih

insekataneko }e kraj otvorenog fri`idera plakatigledaju}i zvezde glodati rebro prasetalewi kaktus rascvetava se no}as u vrtua meni }e se smu~iti i to malo tropine `ivota{to se poput crva sve`dera skutrila na dnu ~a{ezato }u ~a{u i prepuni no}ni sud prevrnuti stavi}u tampone u usta i u{i u nos i o~ii prkosno }u sebi u krti~wake mesa vikatitako da me i gluvi ~uju tako da im u glavama

sve brenca i bu~iprodrma}u glasom sve svoje kosti protestova}u protiv ne znam ni ja ~egaprotiv zemqine te`e i sve`e {tampanih

korisnih la`iprotiv svega u savr{enom poretku

dezodorisanog sveta koji ne postojiprotestova}u ja koji ne postojim u zemqi {to

ne postoji

7

i tako sve ne postoje}i hladnim oru`jemne`no ubijam psa ma~ku kanarinca i `enuspustim zavese na prozorima porazbijam

sijalicespalim name{taj pustim da bojlereksplodira i svuda prospem {amponsku penuoteram komarce i muve i zid zdruzgam ~eki}emtelefoniram predsedniku vlade i poniznim

glasomza`elim napredak u karijeria potom se proderwam: kretenu i obe}amda }u ga ~astiti otrovanim pi}emonda po~upam elektri~ne kablove i ise~em venei uveren da }e otsad sve na dobro da krene

svu~em sesebi ka`em laku no} mirno legnem da spavam

snatre}i u steqikako kratkovidi bog svojim uvek de`urnim

teleobjektivomkiklopski zakrvavelim okomkona~no blagonaklono piqi i u mene i u mene

8

MUVA I DRUGEPESME (1986)

KI[A BI DA SE UBIJE

Ki{a prstima po tvom prozoru mrqa,mrmqa. Htela bi da u|e da se ubije.A ja vidim. Le`i{ u posteqi. I ba{ te briga.U mraku. Gola. Ba{ te briga.Raspustila kosu. Ra{irila butine.I gle, crne mahovine!A prst sredwak leve ruke, radi li radi!Zlo~inac, tra`i crvenu krestu.I zla}ani med ve} pocurio.I zove{ me iz svog delirijum tremensa.A ja se u gavrana prometnuo.Doletim u tvoje krilo i kqucam, kqucam.A onda u kqunu odnesem uhva}enu ribu,pa odem da se kartam i pijem.A ki{a jo{ uvek prstima po tvom prozoru mrqa, mrmqa,prebira amajlije,htela bi da u|e da se ubije.

11

PESNICI, PISCI & OSTALA

MENA@ERIJA

Kazuj mi rode,kakvi su ovi va{i pesnici, pisci,kakvi su po du{i?Po du{i su, da prosti{,baba, muzo moja, po du{i suprqave u{i, muve mesare, zeleni{,sitna boranija, olo{ i bu}kuri{.[uwaju se, mudroseri, skutono{e,kev}u ali ne grizu. Laju na puni mesec,olajavaju jedni druge. A opet, nevini su,nevini, baba, muzo moja!

12

PRAH, SVE JE PRAH

Prvo ga je zavodila plavim o~icama.A on je zgrabio dlakavim ru~erdama.Koko{ka se smejala, smejala.Kao na ku}noj zabavi.A on je no`i}em zagolicao po vratu.I ne`no je polo`io na paw.I odsekao.I glava je pala sa osmehom na kqunu.I telo je tr~alo dvori{temi za sobom vuklo rep,crveni repi} krvikoja se razba{karila po travi. I dve vrane sedele na grani oraha.Sedele i pu{ile. I rekle:– Nara{taj jedan odlazii drugi dolazi,a zemqa stoji u vijek!– Sve je od prahai sve se vra}a u prah!

13

BU\EWE

I tako, ka`em ti, probudim se.Probudim se pro`et samo jednom ~etvrtinom

mog ja,te sluzavo-hladne te~nosti {to brzo vetri.I upla{im se. Onda se upla{im tog straha,Vazduha koji me gu{i i iznutra se migoqi

kao riba.I zaspim. I sawam da sam se probudiou danu koji je bio ju~e, duboko na dnu tog ju~eu danu koji se zaustavio, zaledio i ne}e da te~eprema ovom plitkom danas, prema nejasnom

sutra.I opet se probudim. I vi~em u no}: – Mamice!

Tatice!Gde je moj meda? Dotr~e mamica i tatica.Daju mi mog medu i ka`u: – Spavaj, ~edo,spavaj!I ja zaspim. I sawam: Imam duga~ku belu bradu.Le`im u krevetu. Umirem.I probudim se. I zbiqa,le`im u posteqi, a bela brada narasla do

pojasa,lice prekriveno borama, ruke se sme`uralei zgr~ile kao pti~je kanxe. Umirem.I zaspim. I sawam: Vri{tim. Hladno mi je.Tek sam se rodio. Uviju me u belu plahtu.I odmah zaspim, zaronim u vodu,{iroko otvorim krupne ribqe o~i.

14

KAPUT

Kaput le`i. Na podu.Bez kapi krvi u sebi.Kaput le`i. Umoran,zgr~en, odba~en i crn.– Kapute! Kapute! Kapute!– Mili brate! Ustani! Ustani!Barem klekni kraj tvogMilana \or|evi}a!Mili brate zasipan snegovima, ki{ama,pogrdama, laskawima,~uvaru moje samo}e!Ustani! Ustani!Tako ti praznih xepova,ispuni}u ih mojim {akama.Prhnu}e krilima u tebi.Tako ti zjape}ih rukava,pusti}u izmu~ene `ivotiwice,moje ruke, u tebi da gmi`u!I kaput po~e da di{e,otvori o~i, zadrhta, pokrenu jedan rukav,ra{iri krila, polete, zagrakta,zaogrnu me svojim mrakom. I sad sam wegova utroba.

15

VARVARI

Ka`em ti, prijatequ, varvari dolazeda osve`e krv planinskih reka, da toqagamapremlate umorne kipove i podviknu: Mar{ u

istoriju!Varvari imaju sunce u o~ima i xepove pune

praziluka.Sri~u dok ~itaju, a posle izri~u stroge

estetske sudove.Jo{ uvek su zeleni i sentimentalni. Mrko

gledajuna vidre i lavove. Brkati varvari osloba|ajuod pamuka. Sa `ivih le{eva i orhideja skidaju{minku i puder. [amaraju narodne

neprijateqe,vampire, a onda balerinama prave talentovanu

decu,budu}e sataniste.

16

MUMIJA (1990)

KROMPIR

U dubokoj grobnici le`ao je,bla`enopo~iv{i, faraon mrke boje.

Me|u svojima `alostive suze je lioza ~estitim blatom u kome se ispilio.

Ali evo ga na tawiru oholog, obarenog,per{unom krunisanog, maslacem pomazanog,

evo ga samotnog, kao od majke ro|enog,od gladi spasao je zatornika i pravednog.

Gle, vitki no` preseca ga napola,gle, viqu{ka mu se u le|a zabola!

Ali, prijateqi, nemojte zato tugovati,na svet krtola nemojte mra~no gledati,

jer drugi spasiteqi u vre}ama klijaju,da zvezdu-vodiqu na vedrom nebu ugledaju.

19

MUMIJA

Ja sam mumija.Kao deverika ispod ledaotvaram usta.Bez krika gledammodro platnona kome prskau`arena kuglai sipa kapidivqega meda.

20

UMORAN SAM

Umoran samod ponavqawautvarnih slika,bezbojnih re~enica,umoran od zagonetki,od topota kowicaHuna, Tatara, Turaka,umoran od igri maski,parodija, vrebawagluvih {koqki,dou{nika ni~ega,umoran golub,neotvoreno pismo,golub dolepr{aoiz daqine, doleteona dasku prozora.Zato idem, idemda obra|ujem vrt.U wemu da sklopimote`ala krila,rubine da odmorimod sijawai napeto slu{amkako vlatajuboje ve~nosti,guste bojezelene ti{inepoprskane mle~om svetlosti.

21

PESME

Ne odgonetatezagonetke istorije,klinasta pisma pobeda,rune kona~nih poraza.Ne nalazite put spasewa.Ne dajete odgovore na Sfingina pitawa.Ne veli~ate~ovekoqubive despote.Ne laskate narodu,ne izvodite ga iz Sinajskih pustiwatmurnih svakodnevica.Ne preme{tate brda,ne pretvarate bistru vodu u vino.Ne vaskrsavateuboge Lazare.Ne poma`eteda u|em u Elizijum.Ve} samo postojite,prirodno, jednostavno.Kao krzno proplanka,kao gutqaji vode.Na belinu hartije vejete.Vejete, pauci krsta{i,moj crni sneg.

22

DOJKE

Kada raskop~amtvoju punu ko{uquiz we meko skliznudva topla hleba,dva bela obiqa.Zapalacaju malim crvenim jezicima,jagodice na prstimane`no mi liznu.Napune mi {ake.Svoje u`arene usnemalinaste bojes mojim dlanovimaplahovito spoje.I onda se opetu dubini ko{uqe pla{qivo sakriju.Tamo belo gledaju,u pomr~ini }ute,jer mi strahujuda }e na svetlostiokopneti kao su{ac,sneg na prisoju.

23

]ILIBAR I VRT (1990)

JEZIKOM VATRE, KI[E I SNEGA

Jezikom ki{e, vatre i snegai svekolikih zemaqskih stihijamrmqaj, romori neizgovorqivo.Svetlo{}u opisuj nevidqivo.

Iz toplog pepela vidqivogaiznedri beli grumen `eravicekao `e`eno zlato tvrde ko{ticeiz mesa vi{we. Iz wega udi{i

mirise juna, sve`inu borovine,mirise jabuke, jurodive `ene –i bukti, posmr~e slepih peva~a,bukti i budi grimiz no}nog vra~a.

27

MAINA

U{tap na nebu prokrvari.Ne mogu mu vlati trava,ne mogu mu na ranu priviti.Pod prozorom miris, otava.Ni~im je ne mogu o`iveti.I ~ujem glas: Si|i na obalu!Si|em, nag. Na hridine, kamene.U ti{ini le`i zver, tmasto more.Vaqa oblutke i zuri u mene,u belu prikazu iz no}ne more.

28

NARANXASTA LAVINA

^uj me, bezimeni!Ja sam no}, poplava.Ti si pena oluje, java.Ti svetlosna lava,ja tmasto uqe jezera.U wemu su muwe ribe.

Ja sam vatra, ti si vetar.Seje{ me, bezimeni, savija{.Rastem iz zrna `erave.Ja sam vatrina kresta.Ti {ikqa{ o{tro kao mraz.Ti si mlaz ribqega mresta.

Trava sam, ka`e{, bezimeni.Vatra sam, ka`em, bezimeni.Ja crvena trava vatrina,ti zelena vatra travina.I tebe i mene ra|a i odnosinaranxasta lavina.

29

TI, KOJI SAZDA TRAVU I KI[U

Ti, koji sazda travu, li{aj, ahatnu ki{u,koji eonima spava{ u qubi~astom pli{uletweg sumraka, podari mi nar! Ime!Kao hleb na stolu Flamanaca, ozari me!

Da me|u tvojim di~nim tvorevinama:plasti~nim rugobama, neonskim muwamau dolini pla~a, me|u slatkim otrovima,vaskrsnem kao usov, bujica na bukovima

ili bar{unasti plod maju{ne kajsije{to }e naranxastim sjajem da prikrijeubo{tvo ove izbe, kajite, mahovinu podovai de~ije mrqe na belilu hladnih zidova.

30

DE^IJA SLIKA

No}, pod belom sijalicom sedimpred sne`inom gole hartije.Slikam ku}u, reku, travu, dimi stablo probu|ene magnolije.

Ku}a je `uta, reka pruski plava.U woj slikani kara{i, {tuke.To je biqur, ulep{ana Savakoja ti ne}e qubiti ruke.

Stablo ima stotinu lastara,zelenih o~iju. Dete ih gleda.Slikam sun~ev grumen }ilibara,jedri plod pun soka i meda.

Na hartiji drhti kapqa mleka.Dete se pla{i i tra`i pticu.Slikam ~avku, dognanu izdaleka,sestru gavrana, zloslutnicu.

^avka kre{ti. Slikam mi{a.Mi{ be`i. Podne nam pomra~ekre{taji ~avke. Pqusne ki{a.Gorko nad slikom dete zapla~e.

I ku}u, reku i ~avku raskidakao }ilibar i stablo magnolije.I ja mu, dok nevino `ali, rida,cepam pla~ od ~iste hartije.

31

MEHUR OD SAPUNICE

Stapaju se na wemu oblici, boje.Limun`uto i hlorofilno hvojeprelazi u cinober mihoqskoga leta,u predve~erje porfirnoga cveta.

Razaznaje{ obrise modrih planina.Obastire ih studen, lunarna belina.Vidi{ boji{ta, grumewe crnih lica,rojeve lu`waka, jata suvih ko{nica.

A kada ga takne vrh patuqice igle,u ni{ta prsnu}e strahovi, boje. I gle,na dlanu po~inu}e tri kapi sapunice,na snegu tri mrqe krvi gowene vu~ice.

32

TRST

U santu leda u{li smo u ribqem restoranu.Ti sa berzanskim igrama, gonetawem brojeva,sa osmehom deteta, o~inski misle}i na Anu,na cvet o kome brine{ sred letwih rojeva.

Napoqu p~eliwi vazduh `are junske panxe.Slu`imo se bojama sipe i zelenilom radi~a.Spaja nas Paraxanov, bajka Gruzije, pri~a,spaja nas qubqewe tri vla`ne pomoranxe.

Pirosmano{vili nam je blesak fisije plodova.U re~i nam se uvla~i sijawe Rusije, grumenazlata, svila meko}e hiqadugodi{weg imena,zvuk zvona i talasava zrelost `ita Rubqova.

Asfalt se topi, odlazi{ pomno da pro~itava{izve{taje „Herald Tribjuna“ i hladno

telefonira{preko okeana. Vreba te avet dedinog bankrota.Privla~e te opasnosti, slast propasti, nagota.

A ja, sirak tu`ni, sa vekovnim olovnim umorimaiz vrta naslada, u sparu{enoj ko`i samoubice,{estarim za izumrlim Gop~evi}ima,

Nikoli}ima,oko Svetog Spiridona, sam kao no} oko kresnice.

Svi kopnimo, svi smo Srbi iz Trsta, bleda slova,svi plava krv, svi za sobom na ku}noj pra{iniostavqamo trag prsta, letopise vodenih cvetova,sfumato se}awa na mirise, blude}i ogaw u tmini.

33

PUSTIWA (1995)

TI[INA I SNEG

Sneg pada na smrznutu zemqu. Sneg pada.U ti{ini kao da ~ujem {um wegovog padawa,{u{tawe tkanine ili pucketawe plamena.

U ti{ini gustoj kao milijarde ~esticarasprskavawa Nijagarinog vodopadaili obru{avawa usova na Himalijima.

Sneg se roji i na fotografiji iz Japana.A na woj bonze u naranxastim odorama,pod ki{obranima od trske, uhva}eni.

Uhva}eni dok idu kraj zida vrta, kraj hramai crnih borova, zauvek na slici zaustavqeni u ti{ini zgru{anoj padawem suvog snega.

Ova ti{ina je ve~nost i neponovqivo.Ona je ne`nost i meko}a pti~jeg paperjai milina oktobarskog popodneva boje meda.

Ona je pra{ina sa drvenih polica za kwigeili samo `udwa starca za bezbri`no{}ui beskrajnom sla{}u detiwstva, Pardesa,sve`eg poput ukusa tek ubrane jagode.

37

IMENA STVARI

^esto zaboravqam imena stvari.Uz wih, kao li{aj na steni,starim u svojoj zanemelosti.

Glasne `ice mi zatrepere,uz nepce jezik se priqubi,a usta rade skoro kriomice.

Oblikuju toplinu vazduha.Ali glas mi iz wih ne izlazi,dah se u re~i ne pretvara.

Pa imena stvari ostaju u bezimenostikao ikra u lososima, kao u zemqihiqadama godina mamutove kosti.

38

POMORANXA

Plavi~asta o{trica ure`e se u wenu koru kao krik galeba u nepokretnost vazduha iznad puste pla`e, gde su{e se mrke alge.

A prsti mi obna`e tu naranxastu svetiqku, da mirisom Krita ozari mrak moje sobe,kao kad sve`a voda po{kropi suvu biqku.

39

^AJ OD @ALFIJE

Ve~e, sredina marta. Sve`e je.Sve`e u kamenoj seqa~koj ku}i.Pijemo vreli ~aj od `alfije.

Pripijeni le`imo na ~ar{avima.Tonemo me|u trepqaste okreke.S ostrva sporo isparava zima.

Ostrvo je vrelina, kobaltnoplava,i crvenica koju bih golu milovao.Tu nema boja da kqu~aju kao lava..

Jo{ se ne talasaju grmovi lavande.Ni mednog soka nema u plodu smokve.Samo gusti kumulusi mewaju oblike.

Dolazi jutro. Hodamo asfaltnim putem.Na wemu je no} ostavila hladne lokve,{to nam o tami govore blistawem.

40

RE^I

Napu{taju ga imena bi}a i stvari.Bila su mu hleb, med, izvorska voda~iji mu {umor jo{ uvek sluh `ari.Bila su mu opori ukus {umskih jagoda,Da, bila su mu, a sad je niko i ni{ta.Kao far auta zuri u `drelo dvori{ta.Onde su zar|ale konzerve i olupine,katkada pse}i lave` i ostaci ti{ine.Jo{ ne zna {ta ga ~eka u bezimenosti.Mo`da suvi beskraj saharske jalovosti?Di{e, ali disawem `ar ne raspiruje,disawem samo svet oko sebe dodiruje.Taj zverski svet sa nakaznim oblicimai slikama u`asa {to se talo`e u snovima.

1989.

41

ENCIKLOPEDIJE, RE^NICI,

HERBARIJUMI

Srbi Mitrovi}u

^emu te u~e enciklopedije i re~nici,zbirke istro{enih imena i herbarijumi?Ni~emu glagoli {to trunu u re~enici,ni~emu jagor~evine, plamenci, encijani.Odbaci senke senki, lelujawa na zidutvoje sobe, te gole Platonove pe}ine.Narugaj se Ptolomeju i Euklidu,odbaci papire, be`ivotne snegove,iza|i iz ovoga carstva pra{ine,udahni vazduh, takni ko`u stvari,ti pokretna tamnice, su`wu vrline,samo se prepusti milini svetlosti,mirisima flore zasi}enoj omorinii pribli`i se ni{tavilu – na{oj istini.

1989.

42

RAVNODU[NOST I ZLO^IN

Od `ivotiwstva i hlorofilnog obiqaostala su nam samo u re~niku imena.odvojeni smo od lepote snega, biqai stihija kao plodovi od semena.Hologrami smo, deca entropije,humanoidi ve} davno programiranii li{eni `udwi, ~ula i memorije.Kao krv smo koju pokazuju ekrani.Sad nas ni mr`wa otrovom ne razjeda.Na{i `ivoti – samo dovr{ene pustiwe suili iwe i ti{ine polarnoga leda.Samo jo{ zlo~in mo`da nas potresa,jo{ samo se~ivo kad zapara po mesu,no{eno snagom ne~ijeg slepog besa.

1991.

43

GALEBOV KRIK

Toma`u [alamunu

^ini se, ~ujem kri~awe galebova,kao nad otpacima u luci Aleksandrije,u magli nad balti~kim gradom Rusijeili tamo gde se jo{ mresti bela riba.Sad le`im, jer mrtvo sam krzno kune.Ovde ne udi{em kiseonik planine,ne gwe~im hlebove – `enske obline.U sivoj zgradurini nema biqne vlage.[to god stvorim li~i mi na okamine.U `estinu ho}u ne`nost da pretvaram,u ovoj sobi ho}u da ~ujem kri~awe,reski pti~ji zov {to }e sve da mi o`ivi.Zato mi, galebe, krikni, krikni u tmini.I tvoj krik }e biti se~ivo {to led para.

1984–1992.

44

XUNGLA

Radoslavu Petkovi}u

Za mene su qudi sablasno pleme.Ba{ ni~eg novog iz wihovih usta.Glasni smeh je pra{ina, la`no seme.Beograd je xungla nequdski pusta.Po woj kora~am, jer to jedino znam.Od ostatka Zereka do Slavije hodam,slu{am tlapwe kao da otrove gutam.Udi{em vazduh, ali vazduh je pepeo.Beograd je klopka, asfaltna, pusta.Kako je ime po`ara, {to ga je spalio,pa nema `ivog daha iz qudskih usta?I daqe idem kao da sve sam ve} video.Za mene su qudi tek i{~ezla vrsta.

1990–1993.

45

IGRA

Draganu Veliki}u

Smejao se, jer mogao je da bude sve i ni{ta.Igrao se, kamewem ga|ao uli~ne sijalice,cepao teniske patike na betonu igrali{ta,rawavao kolena, od ku}e be`ao put reke,stajao na rubu provalije, ulazio u pe}inu.Iz kaveza de~a{tva potom je naglo iza{aoi opet se igrao: putovao je, pio recinu na pla`i u Solunu, slasti leta okusio,u sobi drhtao nad obna`enom Ruskiwom.A sada se igra bez re~i, smeha ili gneva.Zgro`en qudskom glupo{}u i svirepo{}u,`udi za zrelo{}u oktobarskih popodneva,sa ledenim savr{enstvom dijamanta i ti{inena kraju ovog umornog veka – odurne jazbine.

1990–1993.

46

XEPNI SAT

Kad god pogledam taj xepni sat, setim se tebe,dugih prstiju tvojih lepih ruku {to nisu

slikale,setim se tvoje sede kose i tamnoqubi~astih

usana.

Stisnute su bile, jer si prezirao sirovost i ru`no}u

sveta zaslepqenih i okrutnika, slepara i fanatika,

a }utawem krio svoju ne`nost i rawivost deteta.

U vreme germanskih demona gladovao si u Nirnbergu

i s nama zatim godinama `iveo poput odsutnikaili kao jedan od trideset{estorice

pravednika.

Posle svega, iza tebe su ostali: izgubqena }erka,ovaj xepni sat i pra{wava mandolina bez `ica.U`asavao si se i „mora `ivota i mora smrti,

duboko `udeo za sne`nim visovima“ i dalekim poqima

netaknutim plimama promene, a u na{oj pustiwi,

ispuwenoj okeanima, kontinentima i gradovima,rekama, dr`avama i ratovima, bio senka {to

drhti.

47

KARNEVAL

Valentinu Du{i

Idem u grad koji plesnivi na lagunama.On je prezreli nar iz kog zrwe pr{ti.U wemu smo rojevi u mednim ko{nicama.Sle|enu krv na{ih tela on }e ra`ariti.

Hteo bih da mi hladno}u zameni toplina,pa idem izme|u padina gde uspeva teran.Kao te{ka crna vina puna oporog taninaopijaju me Kobarid, jasna So~a i Tolmin.

U tim {umama mislim na maj~inog oca,na no}nu vatru i smrt u rovu sred blata,na Crwanskog i propast crno-`utog carstva.U brdskoj ti{ini pronalazim ostatke rata.

Po furlanskoj dolini klizim autostradom,sti`em do vreve i sivih i siwih talasana Velikom kanalu i hodam tonu}im gradomkao scenom kojom se vaqa qudska masa.

Stapam se s igrama i drevnim svetkovinama,gde nam je sve drhtawe tela, kome{awe voda,paqewe ogwa, cvetawe, mra~na omamai karneval, groznica i paganska sloboda.

48

MLEKO SIPE

To je onaj `ivot gde sam pao i jaVladislav Petkovi} Dus „Tamnica“

No} je sipino mleko to se razlivaili meko runo koje nikoga ne greje.Sunce je naranxa, wen sok ne obliva,niti me obli wen `ar ne~im daruje.

Jo{ deca pod prozorom, u parku, ci~e.Sve boje mrtve prirode oko upija.Se}awe je bledi trag `ive pri~e.Malo je vremena ostalo do kraja.

Detiwstvo mi je oduvek bilo tama,kra|a tre{awa u toploj no}i jula,strah gde su se radost i omamaistopile kao na jeziku granula.

Pod ovim mlazom bestrasne energijekasno je za mirne i opojne igre.Gledam travwake kao fotografijei na wima zveri, qude, moje bli`we.

Udi{em memlu, ve} me i vlaga truje.Kasno je i mleko sipe se razliva.Nema cvasti lipe, ni mirisa oluje.Kao krv ranu, sve`a no} me obliva.

1993.

49

MUQ I SE]AWE

Znam va{a detiwstva na obali reke,pri~e o muqawu jesewih grozdova,detiwe no}ne strahove, sad ve} dalekekao vreme survavawa sne`nih plazova.

Sve znam i od vas uzimam {ta mi treba.Boje neba, imena i mirise biqa, zveriwa,godi{wih doba, ukuse kupina, mleka i hleba.Ali jeo sam i ja crveno grumewe dudiwa.

A va{a detiwstva nisu jedina prava.Ko`u mi je izgrebala bagremova kora,{akama sam gwe~io blato kad se travawihala nalik algama u pli}aku mora.

Tr~ao sam kroz visoku travu, pa vikaoi }utao sa u`ivawem, kao kod okrutnika,de~aka {to vranu hvata da joj o~i kopa.Moje se}awe je hladna polaroid-slika.

Se}am se – vidam tu nevidqivu ranu.Sva su detiwstva mesta zatravqenosti,potkrovqa, podrumi, tamni ~ak i po danu,mesta otkrivawa zverski nevine ~ulnosti.

Ta je nevinost jo{ topli muq, pro{lost.Muq treba razgrtati, ta~no se se}ati,tra`iti kao pod zemqom mamutovu kost,da bi na{ao mrak koji }e te hraniti.

50

KI[A

za F. Hundertvasera

Niz padine lije, u bujicu se pretvara.Zasipa beogradska brda i tragove `ivotawegovih Srba, Grka, Jevreja ili Cincara.Pada ki{a na olupinu tog broda {to pluta.

Ona je monotono mrmorewe u olucima.Ona remeti san lokvama i baru{tinama.Rasprskava se na izlizanim plo~nicima.Podse}a me na drevnu vlagu diluvijuma.

Li~i na monsunske potope koji u tropimahrane drve}e i so~ne biqke i teraju ihda bujaju ili se ogr}u jarkim bojama.Pada ki{a na mrtve i one {to zaboravih.

I kada prestane, svet }e mi se probuditi.Predeli }e postati o{triji, zablista}e kao lice `ene posle orgazma i sakritibedu Beograda koji je sada suvo sa}e.

51

SUTON

Stojim na praznom plo~niku, pred izlozima.Kao nagotu grad mi pokazuje svoju tamnu stranu.Grimiznocrvene odsjaje uhva}ene u prozorima,sve ono {to je nalik na tvoju i moju `ivu ranu.

Jesen je, doba `utomrkog li{}a kestena, topola,klenova, vreme jare zalazaka i hla|ewa reka.Septembarska svetlost gasne, a iz dubine

Dor}olani~e qubi~asta senka, {iri se gola ispolinka.

Te~e tama niz plavi~aste ulice, put mirnog Dunava,

sliva se niz Terazije, klizi po suvim travwacima,

guta Kalemegdan, Ru`icu i ogolelost Ratnog ostrva,

pohodi zapu{tene ba{te Sewaka, gusne u parkovima.

Sad prekriva kro{we Top~idera, gu{te Ko{utwaka

i tad odlazim, vra}am se tamo gde }u ledenom vodom

pokvasiti lice i onda nad sobom ~uti pokli~ osvetnika,

pa u najgu{}oj tami otkriti grozno obli~je an|ela,

obli~je na{eg zatornika, i daqe nasmejanog Samaela.

52

IMITACIJA @IVOTA

Sti`u ti razglednice, snimci Wujorka,Lojd Rajtovi oblici od stakla i betonaili fotografije starog Pariza, de~aka,izmaglice nad vodom koja se zove Sena.Ili slike crvenih stena Velikog kawonavetrovima brazdanog milionima godina.

^ini se, drugde su svetkovine i kretawe,{ikqawe vode i brza razmena energije,tamo su boje i re~i `ivi kao plamsawe ili talasawe visoke trave sred prerije.A ovde je gu{ewe ili tromo kapqawe,ovde su kopawe jazbine i nestajawe.

Ovde smo izme|u sna i totalne anestezije,usred ve~nog vra}awa put istog po~etka.Dok ispod tanke emulzije toplokrvnog `ivotajo{ tiwa sukob softvera i epskog pretka,an|ela i gorile kog ba{ ne privla~i lepota,}utqivi smo kao ~ista glupost ili dobrota.

1993.

53

PISATI SONETE

Milovao si krzna i bar{un, penu{avim vinomzalivao naga tela kada su razjareni Skitihrupili u Zimske dvorce, u lo{e

beskona~nosti.Kad su sto~ni vagoni nosili mu{karce, decu,

`ene,omamqivao si se opijumom, opijao eterom,u posteqama tra`io jo{ vla`nije usmine.Kad su milionima `ivih „kopali grob u

vazduhu“,pisao si sonete, prizivao re~i, mirise breskve,belu igru, vejavicu, ti{inu posle grmqavine.Sad odgoneta{ izreke Talmuda, kao da gleda{Leonardove mrqe na zidu, se}a{ se jezera,dok ulicama izgladnele gomile bazaju, idu.Ose}a{ strah, tektonska pomerawa istorije,drhtawe prozorskog stakla u ~asu potresa,prisustvuje{ padu sive i memqive imperije.Proba{ sve otrove, sva zabrawena vo}a,vidi{ sve game cinobera mihoqskog leta,oporosti flamanske jeseni, dara prole}a. Pije{ sa svih izvora, udi{e{ ultramarin,isparewa algi i `ala, zeleno ~etinara,proba{ sve |umbire, korijandare, amin,amin, o{trina si se~iva, blista{, se~e{i smiruje{ se kao pra{ina julskog drumai opet i{~ezava{ tamo gde zver jo{ spava,gde je bezimenost no}na sve`ina {uma.

1992.

54

ELEGIJA ZA PARISKO PLAVO

Na tvojim slikama crne se potpisi, kao de~jom rukom

ispisano latini~no S. Choumanovitch, }irili~no Sava [.

Gleda{ s fotografije u zagreba~kom ateqeu 1922.O~ima vol{ebnika zuri{ s autoportreta iz 1925.jer mo`da ve} zna{, ve} zna{, kako i kuda

odlazi{.[idske ulice prekrio je celac, a jesewi

predeliizmiruju zlatno`uto kro{wi, rumeno krovova

i oker tla.Slikao si pra{wave puteve koji mo`da nisu

nikuda vodili.Slikao si, mu~en utvarama, za sobom na

platnima ostavqaoku}e, aktove, drve}e, kao rawenik crvene mrqe

na snegu. Tamu si razbijao zelenim pigmentom i

{ikqawem radosti.U isto vreme neko be`i, poku{ava da pre|e

Pirineje.Na {panskoj granici zastaje, gone ga brutalni

demoni,tra`e ga spodobe u crnim uniformama {to }e

za dve godinei tebe i tebe sti}i i jednog jutra u avgustu

odvesti.Na granici, umoran od gowewa, uzima dozu

morfijumai nestaje, napu{taju}i bajkovite prizore iz

Berlina

55

oko hiqadudevetstote, mirise detiwstva, cimeta,

tajne znake, re~i rabina, se}awa na memlu hodnika,

vru}i {~i, Moskvu, opojnost vina, kwige dece i ludaka.

Sad se raspala gwila imperija – otrovno qubi~asti plod.

Zaboravqaju se papirnata u~ewa kratkovidih proroka.

Monstrumi stavqaju druge maske, prekrajaju se mape.

Iz kome{awa opet izrawaju nove dr`ave – nage Venere,

qudske ko{nice i tamnice, vatre bukte, mo{t previre.

A sve je nedostojno patwe i posledweg deteta i starice.

Da, svet je mle~nobela maglu{tina iznad reke i grada.

U woj nikom ne vidi{ o~ne zenice, osmeh, blistavo lice.

Qubazna re~ zvu~i kao pogrda, ru`no}a se {iri, cveta.

Deca u~e ume}e razarawa, ume}e du{evnog trovawa.

I daqe `ivim zato~en u mra~noj izvesnosti i daqe

u izgnanstvu, bez budu}nosti, slu{am osione barabe,

osiwake, kontaminirano more {to potapa obale moje Itake.

Gledam gorqive puzavce, gwide, qude za sva vremena.

Povla~im se u }utawe, ono je moje pusto ostrvo,oaza sred pustiwe gde mi je sumrak jedina

muzika.Kopnim u }utawu kao pr{i} u ru~erdi

humaniste-krvnika.

56

Istorija je samo niz nedela ubica sa ~vrstim alibijima.

Stvarno postojim samo dok hodam pod gracilnim pinijama,

kraj hrastovih xinova ili u pusto{i nedeqnih ulica.

Ja sam nemost podmorskog biqa i o{trina minerala.

@udim za belom sobom u ~ijoj }u ti{ini halucinirati

so~no zeleno li{}e pra{ume, jarke bobice, sok papaje,

pti~je krike, `arke predele s kojim }u se u snu stopiti,

kao ti, Savo, posle groznice, s mirom parisko plave boje.

januar-decembar 1992.

57

^ISTE BOJE (2002)

AHEN

Nedeqom popodne Ahen je prazan kao xep moga kaputa.

Po ulicama grada trupkaju samo znati`eqni i umorni turisti,

Japanci, Poqaci, Amerikanci, mo`da Arapi ili Belgijanci.

Toplo je u ahenskoj katedrali kao u vunenoj rukavici.

Posle telefonirawa, automat mi guta plasti~nu karticu,

pa pi{ti i ne `eli da je iz svojih metalnih usta vrati.

O, svojeglavi automate bo`anstva, svetog Telekoma,

za{to guta{ ono {to je moje, za{to me onemogu}ava{

da ~ujem sve one koji su mi bliski, prijatni ili dragi?

Za{to me spre~ava{ da tim komadi}em plastike

spajam pro{lost i budu}nost, sever i jug, iwe i toplinu,

gladne ptice i site insekte, fantazije i golu stvarnost?

Za{to izaziva{ moj bes i gnev balkanskog pravednika?

@eli{ li da te udarcem pesnice odmah podsetim

da zaista pravi{ te{ku i neoprostivu istorijsku gre{ku?

Ulice Ahena prazne su ovog nedeqnog popodneva,

prazne su kao osu{eno p~eliwe sa}e u ko{nici.

61

Ne znam kakve me sve tajanstvene sile gone da u Ahenu po mrazu tumaram kao da je leto.Prijateqa nisam susreo u ahenskoj katedrali.Na kamenom tlu okolnih ulica sede prosjaci.Mo`da sam i ja samo prosjak koji bi da

umilostivisve raznolike sile vode, vatre, zemqe i vazduha.Mo`da sam prosjak koji na sumornom severu

tra`isamo ono {to }e dobiti od jarkih boja i

crvenice juga.I napu{tam Ahen sa naranxastom kartom u xepu.Ostavqam Ahen i zahvaqujem se mo}nom

bo`anstvutelekomunikacije, nema~kom Telekomu i

wegovom slugi,metalnom automatu {to mi je vratio

telefonsku karticu.Pomo}u we uspostavi}u veze me|u stvorewima

pro{losti i budu}nosti, izme|u svih bliskih i dalekih

stvari,jeseweg cinobera, vatrinog `ara i zimskog leda.

62

ANZELM KIFER

Zvonku Makovi}u

U kwizi koju mi je dala crnokosa, crnookai uvek u crno odevena lepotica Olga, po ocu

Nemica,po majci Ruskiwa, gledam crno-bele fotografije„crnoga“ slikara, Bojsovog u~enika, Anzelma

Kifera.Slikar je prkosno navukao duga~ki vojni~ki

{iwel.Na nogama ima jaha}e ~izme i stoji na ledu u

kadi.Kao Hrist kad hoda, on stoji na zale|enoj vodi.U polutami, led sija kao suncem obasjana

~iwenica.U kwizi koju mi je dala crnooka, crnokosa,

vitka Olgavidim olovne avione, staklo, emulziju, crna i

siva platna.U kwizi je mnogo crnog na belom, ba{ kao u

ovoj pesmi.I mada iz crnog nesanice, iz nigreda, ili iz

crnice mo`dadolaze mnoga sun~ana stvorewa, biqke i svetle

stvari,svim svojim mo}ima suprotstavqam se bi}ima

tame,crnom no}nih ptica, mra~noj lepqivosti

gmizavaca,gavranovoj i vraninoj tamnini, ledenoj boji

pono}i,podzemnoj tmini i qudskoj zaslepqenosti i

pomr~ini.Ali blistawe i energija ne dolaze samo odozgo,

sa neba,

63

ve} i od sila zemqe i mada nas mitovi u~e {ta je prvo,

a {ta posledwe, jedino obo`avam sile vazduha, vode, vatre

i `enskog tela i samo se wihovim jarkim bojama opijam.

U kwizi koja preda mnom le`i naga, kao {to crni hleb

na seqa~kom stolu le`i dok ~eka no` da ga prese~e,

u toj kwizi vidim tragove vremena, slamu, pesak, olovo,

Sefirote i kosu Sulamit, izgorelo `utilo leta izobiqa.

Ali {ta vidim iza slika, {ta vidim iza opipqivih stvari?

[ta vidim u Kiferovoj kwizi „Herojski simboli“?

Mo`da kona~nu istinu i stvarnu boju Nema~ke?

Ne{to o{tro i lepo kao kod Kaspara Davida Fridriha?

Uni{tavawe, vaskrsavawe iz pepela i ru{evina?

Zastra{uju}i red i ~isto}u, u`asnu grani~nu crtu

izme|u pe}inskog crnila i alpske beline?

64

PODZEMNA @ELEZNICA U BONU

Treba da se vozim podzemnom `eleznicomda bih od glavne `elezni~ke stanice u Bonu

do{aodo Bundestaga i do Muzeja moderne umetnosti.Dakle, da bih od crnog kamena brzo do{ao do belog kamena treba da idem podzemnim putem.I da bih oti{ao u Bon treba da imam vodi~aili `enskog an|ela ~uvara a wih je te{ko na}iu qudskom svetu kupoprodajnih odnosa,u ovom svetu r|ave i dobre glume.Da bih na neko mesto do{ao, o bo`e, moram to istinski i sna`no da `elim.A u ovom osun~anom i sumra~nom svetu,ostavqen od bogova i prepu{ten ni{tavilu, mo`da mojoj jedinoj pravoj qubavi,ali i trenucima opijawa oblinama i jarkim bojama plodova pomoranxi,mo`da zaista, zaista ni{ta ne `elim.Zaista ni{ta ne `elim jer mi se ~ini da sam u opasnoj igri skoro sve bioi plodove sa svih stabala saznawa okusio.A onda sam sve zaboravio i izgubio.

65

HODAWE

Qiqani Gakovi}

Dok hodam seoskim putevima, stvaram pesme.Udisawe vazduha i hodawe jesu stvarawe

pesama.Ritam mojih koraka stvarno je ritam mojih

pesama.Dok hodam, se}am se, i to je kao kada te~e voda.To je kao planinsko `uborewe ili {irewe

energije.Se}am se, a telo mi se tada radosno se}a wenog

tela,oblina dojki, prevoja le|a, butina, obiqa

zadwice,crne mahovine wenog kapqicama ovla`enoga

pubisai prkosno ponu|enog procepa crvenkastog seksa.Se}am se i kona~ne slasti, jer telo je moje

se}awe,telo je moj `ar, telo je moja so~na pomoranxa.Re~i pi{em telom a ne crnim i plavim

slovima.Pesme pi{em telom a ne dalekim i hladnim

re~ima.Sve re~i propu{tam kroz telo kao {to jasna

svetlostprolazi kroz staklo, dijamante ili ulazi u

mora i jezera.Telo je vrelina i blistawe ali i te{ki

ve~erwi umor.A umor je gledawe kroz prozor na sivi ki{ni

dan.Umor je mlohav poput krila {i{mi{a u uglu

pe}ine.

66

On je pokva{eni crni ki{obran {to kuwa pod stolom.

Dok hodam seoskim putevima umrqanim blatomna ivici moga posledwom zimom rawenoga tela,na ivici gde prestaju `arewe i unutra{wa

groznicaa po~iwu radost, prozra~nost i ~isti seoski

vazduh,ra|aju se vidqive, `ive i ponekad opipqive

stvari.Ono {to je uvek va{e ali i moje, ono {to sve naskao melem povezuje jo{ od Homera i opevawa

Troje: beskrajni svet slasti i u`asa i wegove jarke

boje.

67

USAHLI GRAD

Se}am se, bio si usahla jabuka sred leta,plod koji su napustila i sawiva bo`anstva.Regent’s Park be{e oaza so~noga, zelenoga,park pravilnih crta, leja, potkresanih grmova,aleja, ukro}enost ostri`enih kvadrata trava,rukama ba{tovana obuzdana ma{ta zelenila.U tebi, sreo sam si}u{nog crnca iz Mozambika.U tebi, razgovarao sam sa pederastim portirom

iz studentskog svrati{ta puste ulice York Terrace.

U tebi, pogledala me je Meri, crna ~arobnica,da sam je odmah po`eleo i gladan i `edan

crnilauronio u somalijski tamno i glatko obiqezarobqeno oklopom wene purpurne haqine.Se}am se podrhtavawa wenih sve`ih dojki.One su mi govorile najopojnijim nare~jem.Se}am se ukusa vrelih kami~aka wenih usanai medqanog, mekog jezika {to je softly,softly razgrtao pepeo i budio mi `eravicu.U pabu sam tada pio mlako Guinness beer,a u restoranu jeo bqutavo-slatki beans.Lakonoga jara spalila je travu u Hajd parku.Jaha~ice na belim kowima promicale sume|u stablima, pod krpama kro{wi platana.Tog avgusta 1973. godine nekada{woj imperijivrtoglavo je na berzama padala vrednost funte.]askao sam sa starcem, pijanim Poqakom,nekada{wim kuvarom, odrpancem u kaputu.]askao sam ispred prepune stanice Viktorijai nudio ga mlekom koje je sa gnu{awem odbijao.

68

Jedne no}i u podzemnoj `eleznici bio sam zaslepqen

bleskom svetlosti i spopala me je osamatokom {etwe na ki{i po Marylebone Road, kraj odurnih, kraj avetiwski zjape}ih prozorazgradurine Kraqevske muzi~ke akademije.A sada, se}am se izmagli~astoga Tarnerau Tejt galeriji i jagoda koje nisam brao.Se}am se rasisti~kih izjava mojih prijateqa.I vo`we crvenim polovnim automobilom u pogre{nom pravcu, kraj Bakingemske palate,oko Belgrejv skvera ili kraj dokova na Temzi.Pro{lost se podigla iz mraka kao neman iz

talasa,neman {to sa sluzavih krqu{ti stresa dagwe,

alge,stresa moruzgve, otresa pesak, {qunak i

doga|aje.Podigla se nezasita neman izgubqenog

vremena.Izronila je ta zbirka imena ~iwenica,

Vitgen{tajne.Izronila mi je aleksandrijska biblioteka

ne`nosti.Na dnevnoj svetlosti zatreperila je kao

~estica pra{ine.I rasprsla se kao imenica, ogledalo ba~eno sa

sprata.I pretvorila se u grudvu snega {to se iz

nigdinekao pas dokotrqala do mojih vrata, da bi se

rasulau halapqivom `drelu sada{wosti, da bi se

istopilaod miline mihoqskog leta, od slovenske

toplinemojih srpskih glagola i svih glagolskih

predakakao da nikada, stari krvni~e, kao da nikada,~ini mi se, ba{ nikada nije ni postojala.

69

MELANHOLIJA I TAJNA ULICE

Sada meko urawa{ u popodnevnu ti{inu.Ruka si {to ulazi u ze~je krzno rukavice.Golotiwa si {to glatko klizne da zaiskrime|u tamnim pokriva~ima od pamuka.Senke se izdu`uju i ribizlasto dozrevaju.Iza qubi~astih zavesa u zagu{qivim sobamaavganistanski tepisi upijaju polumrak i

korake.Na pletenim stolicama po~ivaju mrtve

prirode.Mrke doge tiho re`e i zidni satovi odbijaju.Rubini prstewa na dnu srebrnih {kriwane isijavaju ~ak ni boju vinskoga taloga.Sve je to samo iluzija, samo ki~ i onanija.Fijuke se~iva finskih no`eva zamewuje{u }umezima pored `elezni~kih stanica,zamewuje{ ih za milovawa ko`e nadlanica.Ali isparavawa eteri~nih uqa pretvara{u mirise tek ubranih i oqu{tenih jabuka.Pa ipak si patina sve}waka i bakrewaka.Zato iz Berlina u desetle}u posle Velikoga rata,iz rugawa ~udovi{ta, iz Grosovih wu{ki

sviwa,iz Sutinovih impasta boje rasporenog

gove~eta,iz Ensorovih pastoznih a iscerenih maski,iz alkoholnih delirijuma, iz kokainskih

snova,prelazi{ u ti{inu, u lazurnu nostalgiju

beskraja.Ulazi{ u hladno, u zagonetku jeseweg

popodneva.

70

Meko urawa{ u nepokretnost, u popodnevnu ti{inu.

A tvoji koraci ~uju se na drugom kraju grada.I devoj~ica svoj to~ak kotrqa u

nepokretnosti,ispod zelenog neba, kao i do sada, kao i do sada.

71

^ISTE BOJE

On sko~i preko drvenih stepenica.I zaigra u no}i punoj ikre i svitaca.Zaigra u no}i punoj zmija i svetlaca.I crnog ma~ka baci na postequ.Ogreban, baci ga kao u sneg celac.Tad mu do|emo ja i moja `ena.Paramo svilu, gwe~imo tre{we.I odmah izjurimo na osun~ani trg.Glave zagwurimo u opojni sok.Odemo do mora i belim brodom otplovimo sve do Venecije.Di{emo u Giardini di Castello.Miri{emo odore kro{wi.I o~ima gutamo zelenilo.U krvi nam se razlivajuultramarin i golubije belo.U Palazzo Grassi upijamoKlimtovo zrelo zlatoi [ileovo zgru{ano crveno.Pu{imo travu, meki dodirujemotela, penu, pa nam sunce popijesiwu, uvek sve`u crtu vode.Zato pobegnemo u najcrwu goru.Zato pobegnemo gore, u Alpe.Beremo gqive, u studenoj Savi milujemo pobelele oblutke.Milujemo led i kao nikada do tadagrizemo tvrde, grizemo so~ne jagode.Prepleteni, jedno drugom li`emo med.I stapamo se sa svim {to vidimo:sa biqkama, `ivotiwama i qudima.Stapamo se jer svet je praznik svetlosti.A mi smo wegove ~iste boje.

72

AKVARIJUM

Jedne letwe ve~eri de~ak stoji na plo~niku,stoji pred akvarijumom u izlogu restorana.Iz obasjanog akvarijuma motre ga tamne o~i pastrmki, kara{a ili mo`da tustih {arana.Kraj wega je }utqivi otac i dr`i ga za ruku.Ribe miruju me|u mehuri}ima u zelenoj vodi.U ribqim o~ima de~ak mo`da vidi strah.Za ribe mo`da je spasiteq iz obli`we ulice,mo`da wihova posledwa nada i ozarewe.Ribqe o~i i usta iza stakla kao da mu govore:„Spasi nas, de~a~e! Oslobodi nas, oslobodi! Zdrobi zid na{eg providnog i uskog kaveza!“De~ak gleda ribqa usta i o~i, pa sporo

prilazii kamenom razbija staklo zelenog akvarijuma.I ustreptale ribe sa vodom padaju na crni

asfalt.I srebrno se pra}akaju me|u stakli}ima. I kao de~akova {aka krvare i di{u slobodne.Krvare, pani~no otvaraju usta i sluzave {krge.I, spasene, udi{u mlaku no}, di{u i sahnu.A tama i blede boje grada razlivaju im sepo blistavim krqu{tima i rawenim bokovima.

73

UGQENISANA MANDARINA

U kaqevu pe} ispuwenu crvenkastim `arom od ~amovih cepanica

ubacio sam omek{alu mandarinu {to ve} be{e po~ela da se kvari.

Wena kora i meso zacvr~ali su kao krvavi komad junetine na vatri.

Iz te jo{ so~ne mandarine suknula je bela para, kora je pucala,

iz ploda je navirao vreli sok ali naranxasti sok pocrneo je za~as,

pretvorio se u crno jaje i ostao {}u}uren u gnezdu od `eravice.

Tako i mi, uba~eni u ovaj svet kao u golemu pe}, brzo gorimo

da sagorimo, ugqeni{emo se, postanemo pepeo koji treba razvejati

jer tako zapoveda Ni{ta u koje }e svi qudi jednog dana verovati.

74

LIMUN

Dawu bi{tim va{i sa patuqastog drveta limuna.Tog prole}a drvo je procvetalo kao nikada.Bi{tim va{i i oslu{kujem daleke eksplozije.

Beli cvetovi stabla ba{ opojno miri{u.Mravi idu po wegovoj glatkoj kori i mladom li{}u dok mu va{i krv si{u.

Ali dan miri{e na zapaqene zgrade. Trunke gare`i veju na zeleno li{}e. A maleno stablo nije nikakav ratnik.

No}u stojim kraj limuna u ba{ti nedaleko od zgari{ta.

Gledam nebo i odbleske eksplozija, samotan gledam

kako posle vatre, buke i besa lako dolazi veliko Ni{ta!

75

DRVOSE^A

Krajwe je vreme da po~nem da pucam od zdravqa.Vreme je da budem ple}ati drvose~a u

flanelskoj ko{uqi,drvose~a {to se smeje kao na reklami za zubnu

pastu,pokazuje bele kutwake i rukavom bri{e znoj sa

~ela.Vreme je da prestanem da mislim na sumraki sve wegove tamne nijanse i crne oblike.Ujutru treba jesti zdravu hranu i piti mleko.Ujutru se treba polivati ledenom vodom,raditi gimnastiku i cepati drva da leti iverje.Telo od toga sija kao beli fosfor u mraku,ba{ kao kod tr`i{no najuspe{nijih svetaca.Vreme je da budem zdrav, da budem drvose~a.Vreme je da glasno izgovaram „dobro jutro“kako ga izgovara krepki {umadijski seqakili preplanuli ribar sa jadranskog ostrva.Vreme je da jednostavno ka`em „zbogom“svim metafizikama, svim maglovitim

teorijama,strahovima i sumwama koje me razjedaju.Nad tigawem razbi}u jaje a iz wegove belineblesnu}e `umance, kao u jasno podne!Ono }e re}i: Kucnuo je ~as, Milane!I bi}e kao da sam ugledao suncesred o{trog plavetnila neba na Kritu.

76

SREDOVE^NI I PRO]ELAVISRPSKI GENIJE GLEDAKROZ PROZOR I VIDIHLADNO MARTOVSKO SUNCE[TO SE IZJUTRA POJAVILONA NEBU NEMA^KE

Jutro je i ovo je jo{ jedan po~etak.Ali znam, znam kakav }e biti kraj.Jutro je i kroz prozor gledam sunce.Dobro je jutro, jednostavan samkao tek oprana vunena ~arapa.Jednostavan sam i jutarwe beokao gutqaj hladnoga jogurta. Glupo je re}i da sam radostan.Glupo je re}i da sam tmuran.Danas ne}u biti nimalo tmuran.Danas }u hodati i udisati vazduh,neponovqivi i sve`i vazduh.Danas }u biti ono {to nisam bioi {to sam uvek `eleo da budem.Danas }u biti sopstvena `eqa.Otvori}u se prema sjaju sunca, plavetnilu neba, belini cirusai jarkom zelenilu mokre trave.Danas ne}u biti nimalo tmuran.Danas }u imati lice radosnika.Ozaren, gleda}u kroz prozorna vla`na poqa, kvrgava stablai kamene plo~e seoskog dvori{tana kojima se lewa voda presijava.Pretvori}u se u ono {to vidim.Jednostavno, pretvori}u se u ni{ta.

77

OBLAK

Vidim rujni i tmasti,vidim hvarski Belinijev oblak.Se~ivo, sun~ev zrakkroz wega koso pada.Dok gledamo oblakvazduh je melem.Oblak je majka,oblak je jagwe,tvoj tamni znak,kro{wa hrasta.Treba biti ta~an,treba, ka`e{,i briznu}e mlaz.Bi}emo spaseni!Gleda{ oblak,gleda{, u ti{inipod oblakom veje{na vino, hleb i ribe,na porodi~ne sage,razgovore oca i sina.A ja ~ekam, ~ekamda mi se izme|u maslina,makija, gu{tera, zmija,izme|u kamewa, {korpija,~ekam da mi se uka`e put,da krenem kroz no}.Kao pas pod zvezdama.Aliluja, aliluja!

78

PORED OKEANA

Pozdravqam te, Fernando Nogeiro,pozdravqam te kao ~ovek koji znada se posle otvarawa jednih vrata pred wim sva ostala vrata zatvaraju.

Pozdravqam te kao onaj koji znada posle svakog uplovqavawa u lukudolaze novi odlasci i nove plovidbekoje jedino smrt mo`e da zaustavi.

A smrt je prava plovidba bez krajai mo`da kona~no spasewe od svega.Mrak ne mo`e{ plavetnilom izbrisati.Pomr~ina ima bezbroj oblika i lica.

Pozdravqam te, Fernando Pesoa,`udeo si za tolikim dalekim lukamai plovidbama a ostao u Lisabonu,`ele}i sve a dobijaju}i veliko Ni{ta.

Vrata okeana stvarno su najve}a.Pored wih stalno kora~am i sedim.Pored wih udi{em isparewa algii ~ekam da nemi okean progovori.

Raspori sawivo telo, tamni okeane,ti xinovska `ivotiwo plave krvi,da onaj {to je uvek pred vratimau tebe u|e i odmah vedro zaplovi!

Tako }e mu ono daleko postati blisko.Tako }e se stopiti sa tvojom krvqu,sa belinom talasa i sa prostranstvomgde se izmiruju uzvi{eno i nisko.

79

TAMNOKOSA

Biqani Srbqanovi}

Ova jednostavna pesma je za vas, tamnokosa.Ovu pesmu upu}ujem va{im snenim o~ima.Duge su no}i samo}e, bdewa i nesanice.

Mo`da je slu{awe rada ma{ine za prawe ve{astvarno isto {to i oslu{kivawe otkucaja srca,grmqavine topova ili buke i besa istorije.

Dani su zagu{qive ili osun~ane tamnicekoje otvaraju svoja mala i velika vratapa kroz wih prolazim i mislim na vas.

I vidim kako drhtite nad re~ima na hartijikao majka nad novoro|enom decom{to }e jednoga dana morati da je napuste.

Sve na{e komedije i tragedije nisu odigrane,nije sve re~eno ni u~iweno, krhka tamnokosa,beogradska Lauro, a propadawe se produ`ava.

Dok okean zapquskuje pesak Bretawe,mislim na va{u borbenost i o{tru lepotu,na grozni~avost i blistawe va{ih o~iju.

Istinska snaga je u smehu, ne`nosti i qubavi,a ne u zlo~inima vo|a i gluposti vojnika,sve{tenika i brbqivih dr`avnih pesnika.

Ta snaga mo`da ne mo`e pomeriti planine,niti zale~iti rane i zaustaviti rat ili

krvarewe,ali mo`e osvetliti put kroz na{e pomr~ine.

80

Znam, i u vama je ta snaga, lepa tamnokosa.Jo{ nisu odigrane sve igre svetlosti i mraka.O na{em padu nije sve re~eno, on i daqe traje.

Sen Nazer, april 2000.

81

ODGOVORI

Tra`i{ odgovore na svoja pitawa, jer ne zna{ ko si,

odakle dolazi{ i kuda ide{? Tra`i{ ta~ne odgovore

u snovima iz Starog zaveta, u nejasnim se}awima.

Ali, mo`da su odgovori u gutqajima crnog vina~iji te opori ukus vodi do grozda ili

crvenicesredozemnog ostrva ili do dunavskih zelenih

obala.

Mo`da su odgovori u opojnosti udahnutog dimaavganistanskog ha{i{a ili u beli~astim

ku}amau primorju Tunisa, mo`da u vla`noj utrobi

dagwe?

Ili u je~awu `ene, u svim groznicama i slastima?

Ali to nisu odgovori, to nisu nikakvi odgovori.

Odgovori su ono {to }e{ u~initi, slepi ~ove~e!

Oni su mo`da u posecawu stabla u beogradskoj ba{ti,

u gwe~ewu ploda vi{we {to ti prste boji tamnocrveno?

Ili su u tebi, jer u idu}em ratu usmrti}e{ prijateqa.

82

A mo`da }e{ jedne no}i, posle dugotrajne olujine,

u samotnoj ku}i kraj razjarenog Atlantika otkriti

da je svet pri~a koju je izgovorio neko zaboravan.

Neko ko pri~u nikada ne ponavqa, neko ko ba{ nikada,

nikada ne}e do}i, mada ga prizivaju, mada ga uvek ~ekaju,

kao {to spr`ena Gobi ~eka da topla ki{a na wu pada.

83

VELIKO I MALO

za Aneliz Gotje

Pesnik Ba{o u~i me kako slavna dela vojskovo|a, krvnika mogu postati ni{taa da skok `abe mo`e trajati vekovima.

Sa Atlantika dolaze crni oblaci i ki{a.Bilo je sun~ano a sad na Sen Nazerkao pirina~ sa neba padaju zrna leda.

Pesnici su bi}a ~esto li{ena su{tine,qudi {to govore gluposti i neistine,lude i brbqivci koji sva{ta umi{qaju.

Pa ipak, pa ipak, mrmqaju o ~udima,buncaju ono {to drugi ne naslu}uju,a re~i u mraku fosforno im blistaju.

Japanski pesnik Ba{o u~i me da blisko mo`e biti u`asno daleko a put u daqinu pribli`avawe sebi.

Iznad Atlantika smra~ilo se nebo i pqu{tao je sitan led a sada gradozaruju ble{tawe sunca i vedrina.

84

MUZIKA

Xonatanu Harviju

Samo uz muziku plovim osun~an i jasan kao radost.

Deli} ve~nosti dodirujem kada ~ujem glas de~aka

po imenu Dominik i zvona katedrale Sv. Pavla.

Samo kad ~ujem muziku mogu biti mlaz ikre u vodi.

Muzika se rasprskava, ona je krv planinskog potoka.

Ona je opojnija od mirisa cveta limuna i biqnog soka.

Muzika je u svemu, u vla`nom li{}u, u kori drveta,

u {kripawu ga`enog snega, u kotrqawu kamewa,

u crvenom klokotawu vina koje se prosipa iz boce.

Slu{am, kao {to oslu{kujem no} punu zrikavaca,

slu{am muziku, postajem ti{ina koju muzika natapa.

Wenim jezikom govore plemenitost i dobrota.

I mada nas qudske nesre}e svojim crnilom odvla~e u dubinu,

mada nas turobni doga|aji pribli`avaju mraku i velikom Ni{ta,

samo nas muzika podi`e put sunca i plavetnila neba, u vedrinu.

85

RADOST

Mariji Durkovi}

Nikad se nisam do kraja radovao. Svako ra -do vawe bilo mi je zatamweno nejasnom `alo {}u.Savr{enu radost nisam do`iveo ni kad sam sla -vio ro|endane ili u mraku detiwstva jeo tre{we.A jeo sam ih kao da }e me one nahraniti svetlo -{}u. Nisam znao da se radujem ni kad sam omam -qen teranom i suncem mumlao nemu{te re~i kao da govorim sumerski, pa ni kad sam odu{evqenokriknuo i, pored stada ovaca, otr~ao niz padinu ostrva Susak prema pe{~anoj obali mora. Ra dostme nije pohodila ni na berbi gro`|a sred osun -~a nog Krasa, gde sam za seqa~kim stolom od gru -bo istesanog drveta razgovarao sa dobrim i jed no -stavnim qudima. Ali milo i jasno lice prele peplavokose `ene koja je sedela u sku~enom tele -vi zijskom studiju i svojom vedrinom otvaralapukotinu u zidu moje olovne samo}e i tamnice,~inilo me je radosnim da sam na sav glas mogaoda zavri{tim, zaigram i staklo beogradskog mra -ka radosnim vri{tawem razbijem. Sad razumemVan Goga kad je mahnito slikao `ito i ~empre -se. Sad znam kako je Matis slikao svoje platno„Radost ̀ ivqewa“, a Xekson Polok po slici napodu izlivao jarke boje. Oni su se tad ovako ra -dovali. Oni su pripadali osun~anom podnevu, ane pono}noj tmini i podzemnoj pe}ini u kojoj in -sekti vrve i gde se sluzavi gmizavci klup~aju.Prirodno su se radovali kao {to psi laju, kowiwi{te, deca ulicom jurcaju, kao {to se jelen iko{uta na ivici {ume pare. Istinska radost je

86

muwa koja retko sevne na crnom nebu. Radost jekratkotrajno buktawe suvog grma kupine. Do|e,zapara moju i tvoju turobnost, svojim mlekom jenatopi. I nestane kao da je oblutak koji padne uglatko uqe no}ne vode.

87

POETIKA

Borislavu Radovi}u

Izme|u onoga {to jesam i onoga {to bih dabudem, zjapi ponor kao izme|u re~i ispisanih napapiru i qubavnog dahtawa u posteqi. Izme|uobdelavawa vinograda, gutqaja tamjanike i pes -me o vinu le`i provalija kao izme|u ko`e `i -vo tiwe i tvorevine obu}ara. Izme|u onoga {to~inim i onoga {to mislim da ~inim, tako|e zi -ja ponor. Zato ispisujem poruke. [ifrujem ih.Pretvaram ih u re~i {to podse}aju na iwe i ma -hovine, na meso pomoranxe i krvave bobice ka -li ne. I sve poruke sa pustog ostrva {aqem nepo -znatima. Darujem ih nedostupnim strankiwamai dragim tu|incima. Upu}ujem ih mrkim i ra dos -nim bli`wima, ozbiqnim i razigranim qudi -ma. Pru`am ih onima sa druge strane staklenogili olovnog zida. Poklawam ih onima ravnodu -{nim prema mom disawu. Ili onima {to sebenalaze u mojim divqim, {amanskim, satanskimili pripitomqenim re~ima. Ali sve su porukequbavne jer igram se dugim i kratkim re~eni -cama i zavodim vas, uvodim u svoj vrtlog, vi ne -poznati, nevi|eni, skriveni. Ne {aqem porukesvoga plemena ili umornog istorijskog naroda.Nisam mu de`urni telegrafista, nisam mu sa -mo progla{eni prorok. Dosta mi je istorije ipri~a o iskonskom, dosta mi je qudskih prene -magawa i preina~avawa prvobitnog zakona. Iz -me|u onoga {to zaista pi{em i onoga {to mi -slim da napi{em, {iri se jo{ jedan ponor, kaoambis izme|u krvotoka i tamne strane meseca.

88

Kako bih taj ogromni ponor voleo da zatrpampeskom tuniskih obala, zrelim urmama, naro vi -ma i ugla~anim komadima }ilibara! Kako bihvoleo da spojim sever i jug, ven~am `ar i led,~empres i smreku. Ali pateti~an sam kao uza -vrela voda u doma}em loncu na usijanoj plotni.Pateti~an sam kao oguqeni krompir kad se u vo -di golu`drav bari. I zato, bi}e boqe da samo di -skretno i uqudno kijam. Bi}e boqe da lirskivarni~im i skromno pucketam kao doma}a vatri -ca ukro}ena u epskom kaminu, u mraku buxaka pu -nog presnih i prekuvanih mitova, me|u poslu -{nim glodarima. Da, bi}e boqe da tako radim ma -da bi moja pustiwska oaza, moje siroto ja htelosa vrha planine da vi~e, da se nadvikuje sa sever -cima ili urla sa o{trice ledenog brega i gla -som nadja~ava talase okeana.

89

CRNA POMORANXA(2004)

PLOVIDBA

Dosad sam samo zami{qao plovidbu,a sad }u se stvarno ukrcati na brod,sad }u jednostavno isploviti iz luke.

Izlo`i}u se fijukawu ledenih vetrova,golemim talasima i ~udima Atlantika.Oslobodi}u se ma{tarija i sawarewa.

Napusti}u sve jednoli~no i beskrvno. Odbaci}u svu jalovost zami{qawa.Disa}u kao `ivotiwa, bi}u mornar.

Po~e}u zaista ve{to da ska~em i petqamoko brodske snasti i ~vorova konopaca.I raspli}em sve {to je davno zamr{eno.

Evo me, iskusni mudri morski vukovi,siro~e sam, na kopnu nikom potrebno.Neka me zato usvoji ustalasani okean.

Primite me, kapetani najdu`e plovidbe,mewam suvu dosadu zemaqske izvesnosti za beskraj uzbudqive neizvesnosti vode.

Primite me, vi {to klizite plavetnilom,vi koji ste sve daqe od prve nevine luke, primite me da pobedim strah i da se nadam.

93

VELIKO PLAVO

Tu je so daleko od suve beline.To je carstvo planktona i kitova{to uvek zapquskuje obale tmine.

U tome bih nestao kao u mraku dan. To mi je pred o~ima i nije nikakav san.Spaja me sa qudima i drevnim vatrama.

Spaja me sa ribqim mrestomi }utawem grenlandskog leda{to ga sivo nebo samo gleda.

I kad me plavim sa svima spoji,zapenu{a}e se, rasrditi i uzburkatijer tako milione svojih godina broji.

94

BE^, ERLAHGASE

Sive ku}e napuwene bezvoqnim qudima.Iz sivoga ne mo`e{ naranxasto cediti.Samo te naranxe mogu osve`iti radostima.Wih }e{ vla`nim jezikom i nepcima

okusiti.

So~ne naranxe `ive na gr~kim ostrvima.One svojim oblim samo}ama zavodetog {to im `ivo meso pla{i o~wacima,{to ih qu{ti, rawava ili li{ava slobode.

Ku}e, prozori a iza wih neko strahuje.Iza wih ~ovek stoji pa netremice gleda.Vidi wihawe dojki `ene {to se razgoli}ujeuz prozor ku}e okovane ti{inom leda.

Bezvoqni qudi u sivim ku}ama spavaju.A tu su i dobro na{minkane, hladne `ene.Sive su ku}e kao pesak koje ki{e natapaju.U wima je mrak obasjan poput crne pene.

Sive ku}e naseqene su mrtvim qudima.Iz sivoga ne mo`e{ naranxasto cediti.Samo te naranxe mogu o`iveti radostima.Wih }e{ vla`nim jezikom i nepcima okusiti.

95

OBLACI

I oblaci imaju svoju istoriju.Istoriju nastajawa, trajawai postepenog i{~ezavawa.

Qudska istorija je pri~a o prolivawu krvi i zlo~inu.Istorija oblaka je ne`nija.

Istorija oblaka je bela.Oblaci se zgu{wavajupod raznim imenima.

Vedrinom klize nalik ribama,sne`nim grudvama, dojkama ili drugim `enskim oblinama.

Podse}aju na san o ve~nosti,na ono {to u qubavnim igramastvaraju nebo, voda i zemqa.

Oblaci su zgru{avawe mleka,pretvarawe kapi u guste rojeve,nagomilavawe gvaqa pamuka.

Wihova istorija je ne`nai paperjasta i olujno tamna, ispisivana ratovima muwa.

Oblaci pripadaju istoriji nebai uzvi{enih nebeskih zbivawaa ne istoriji kru`ewa vode.

96

Davno su bogovi odavde oti{lii sve ostavili na milost i nemilost ni{tavilu istorije i kona~nosti.

Davno su bogovi odavde izvetrili samo su na vedrom nebu zaboravilioblake, oblake {to kao i mi prolaze.

Oblake {to imaju burnu istoriju.Istoriju nastajawa, belog trajawai postepenog i naglog i{~ezavawa.

97

QUBAVNA PESMA

Drago moje Ni{ta, qubavqu i re~ima jednako poku{avam da ti udahnem `ivot.Od silnog udvarawa postajem deo tebe.

Zanosno moje Ni{ta, k}eri qudske praznine,sad bih da izdahne{ ali ti si mi neuni{tivo,ti si ba{ nedodirqivo kao sve izmi{qeno.

Ho}u li se mo`da tebe jednog dana osloboditi?Ili }u te duboko u sebi kao ne{to ~udno kritia ti }e{ okolo ra|ati ~udovi{ta i sablasti?

I {aputa}e{ iste pri~e, pqu{ta}e{ po meniistim crnim pepelom i pustiwskim ki{amaali ne}e{ mi izbrisatimrqe krvi detiwstva.

Moje milo i bezobli~no, ti beskrvno i bezbojno, ti moje najdra`e Ni{ta, kojim o~ima da gledam da bih te stvarno video i lik ti ve~no zapamtio.

98

VATRA U BA[TI

Filipu Davidu

U ba{ti pod stablom bora nove rukopise pali.Gleda ih pa misli na qude oti{le iz ove doqe.Kao i na sve nas {to smo u belom gradu ostali. Ne zna {ta je bilo i {ta je moglo da bude boqe.

Stvarno ne zna, jer da je iz Beograda oti{aomo`da bi na Damrak bulevaru bio sneg celac. Izgubio bi najmiliju zverku {to je ovde na{ao.Ona na dnu mo~vare umire kao `rtveni jarac.

Ali ostao je ovde i tone u na{u sluzavu tminu.Tone u svakodnevni glib i slu{a glasove qudi.Ti su golubovi preleta~i, oni {to mrze i

patinu,kameleoni, majstori mimikrije od koje se ludi.

Gledao je kako neman postaje xinovska nakaza.^ijom li se krvqu nahranila, da li se ve}

umirila? Je li ~vrstim snom zaspala kao trava posle

mraza?Da li je u dubokom snu mo`da samu sebe

uni{tila?

U ba{ti pod stablom bora nove rukopise pali.Dok gleda pepeo, misli na one koji su oti{li.Misli na sve nas koji smo u Beogradu ostali. Mo`da smo i mi pepeo koji bi drugi razvejali?

99

DANI

Do`iveli smo najcrwe dane, `ena govori bez imalo `ara.Bi}e gorih dana i ve}ih u`asa,mirno joj mu{karac odgovara.Uz wih dvoje ni vatra da plane. Ali daleko im je kona~ni mrak. Jedu beli hleb ili grizu jabuke, piju ledenu vodu i zure u Ni{ta {to se primi~e korak po korak kao iz mrtvog mora grozni rak.

100

OGLEDALO

Ovaj svet mo`da }e nestati u eksploziji. Ito }e biti veli~anstveni kraj igre. Mo`da }emo se sudariti sa asteroidom {to ka Zemqi hrlikao qubavnik koji zaslepqen juri ulicama jer`eli da usmrti `enu {to ga je nedavno napu -stila. Mo`da je putawa asteroida ve} milioni -ma godina odre|ena kao smrt mrava, pu`eva, kak -tusa, Mle~nog puta i qudi. Na{ svet mo`da }ei{~eznuti u vatri i velikom raspadawu. Ili}e se postepeno hladiti kao lava i lagano sepre tvarati u sve o{triju zimu koju }e pre ̀ i -veti samo crni pacovi i neke vrste insekatatvrdokrilaca i skakavaca. Ali ni to ne}e bitidugo jer posle nestajawa biqaka i `ivotiwa, ukoje ubrajam i na{u pomalo oholu vrstu, i{~ez -nu}e vazduh a onda voda i osta}e minerali, tra -govi ~estica, zrnca pra{ine u velikoj pusto {i.Ali da bi svet br`e nestao, treba na tome istin -ski i zdu{no raditi, o dobri bo`e. Treba u rekebacati otrove a prozra~ni vazduh terati u smrt.Treba spaqivati i kr~iti {ume, jer ~emu div -qi na, ~emu zelena rasko{ {to raspiruje disa -we? Treba svim na~inima zatirati hlorofilnopam}ewe. Tu su i mora i jezera da im uni{ta va -mo blistawe i ribqe }utawe. Gustim crnilomtreba preliti plavetnilo okeana. Plank ton tre -ba ugu{iti, galebove ocrniti, kitove ulovitipa rasporiti na obalama da trule kao oborenistoletni hrastovi. Povr}e, zemqu i sve ̀ ivo ti -we i qude treba izlo`iti opasnim zra~ewima.

101

Da, mo`da }e na{ svet nestati u ~udovi{nojeksploziji. I to }e mo`da biti zavr{etak jednenesre}ne igre. A ti, nesavr{ena pojavo izme|uribe, majmuna i entropije, ti sputano meso, mi -sli na crnu pomoranxu, seti se ponekad smrti,seti se pustiwskog peska i pepela, seti se dokgleda{ kro{we borova {to se na vetru povijaju,seti se – gleda{ vlastiti lik u ogledalu koje}e{ razbiti.

102

RADOST (2008, 2009)

KWIGA

^itam veliku kwigu sveta.Iz utrobe joj izraste planina.Na vrhu joj se bele snegovi.

Iz kwige zamiri{e okean.I onda besno udara u obale.U kwizi nastane bonaca.

^itam veliku kwigu sveta.Ulazim u wenu tamnu {umu.Sunce ima boju li{}a hrasta.

U kwizi nastane pustiwa.Iz peska izviruju kosti.Pustiwi se u`ari `uto telo.

^itam tu okrutnu kwigu,tu ne`nu kwigu bez kraja,jer se dobru jo{ nadam.

Kwiga mi je Nojeva barkasred svakodnevnog potopa.Slep za re~i ~itam kwigu.

^itam i krv mi br`e kru`i.^itawe mi je pusto ostrvou okeanu dobrog ni{tavila.

105

TRI GRACIJE

za Vladimira Kopicla

Gospo|a Ironija, vrtirepka, ba{ nikada ne zadovoqavani tajkuna ni „duva~a“ lepka. O{trinom ni{ta ne spasava, niti nas di`e iz ku`nih mlaka. Suvi{e laka, ona ne obasjava zgu{wavawe biblijskog mraka.

Ni biv{a lepotica Melanholija stvarno nije ba{ nimalo boqa. Iz kombinezona dojka joj zija. Namr{tenu, sa podo~wacima,mu~i je sve ja~a glavoboqa.Zarozana, sa crnim nao~arima,na usni dr`i cigaretu kao droqa.

Ali najdebqa je gospo|a Istorija. Kad seda, gledam je zguza i spreda.Zadwicom gwe~i gomile qudi, zmija, gu{tera, ptica, wi{tavih kowa i goveda.Provla~i se kroz iglene u{i no}i i dana,kroz {umu nedeqa, ponedeqaka i sreda. Wena golema metlu{tina radi bez planajer, znajte, wu hrane samo smrt i beda.

106

BELI LUK

O, mali beli korene oblih bokova,kakvu krv pije{ iz zemqine tmine?Je li ~aroban miris tvojih sokova?

Zemqa je tajna, mesto tmastih snova,crnilo bu|eno besom sunca i ki{urine,ne`no{}u snega i divqawem vetrova.

O mali beli korene oblih bokova,ho}e{ li op{toj ~orbi dodati za~ineili ostati sred zemaqskih okova?

Tvoji mirisi stapaju lepotu beline,ru`no}u crnila, buku na rati{timai plavetno ni{ta okeanske ti{ine.

O mali i obli korene belih bokova,tera{ li \avola svojim sokovima?Jesi li mo} kuhiwe veselih bogova?

Ili si jestivo ~udo {to samo spaja glupost i dubinu kao penis i vaginuusred na{eg elektronskoga Raja?

107

DANILO KI[ I POMORANXA

Kako mi prijateq Filip David re~e,taj kibuc je u blizini grada Haife,gde miri{e na more i dobro ve~e.

To je mesto po imenu Kapija dolina,{to bi Jevreji rekli, Saar Hamakim,zeleni pojas sred Galilejskih planina.

U Izraelu, tamo u Svetoj zemqi, pisac Danilo Ki{ tiho razgovara.Ve} su iza wega vek, pepeo i dim.

Promuklo govori sa Evom Nahiro golom `ivotu, logoru i patwiu goloj pustiwi dvadesetog veka.

Razgovara i igra se pomoranxom,stiska je {akama i u wima je prevr}e.O, tako malo mu je `ivota jo{ ostalo.

Igra se visoki Ki{ i Smrt ga vreba.A `ivot je pomoranxa kojom se igra. Opijaju ga sunce i plavetnilo neba.

No, wegove o~i ne}e ih videti vi{e.Posledwa mu je godina putovawa. U wemu Smrt sve glasnije di{e.

108

QUBAV

Voleo bih da imam kwigu.Kwigu ~ija je utroba beskraj.Voleo bih da je otvorim.

Iz kwige bi radosno izleteleptice Amazonije jarkog perja.One bi mi sletele u crnu ba{tu.

Voleo bih da imam `ivu kwigu sveta.Bila bi to kwiga ve}a od svih okeana,dubqa od svakog rudnika dijamanata.

Iz wene tame kopao bih dijamante re~i.Iz we bih donosio vodu i ne{to vatreda mi ka`u kako kwigu da pro~itam.

Iz kwige bih izvla~io bele hlebovekao iz usijane pe}i dobrog pekara.Iz we bi me zimi grejao crveni `ar.

Voleo bih da imam `ivu kwigu sveta.U woj plod breskve koji bih zagrizao. Vo}no meso pr{talo bi mi pod zubima.

O, da, voleo bih da imam takvu kwigu iz koje bi kro~ila crnooka krupnih dojki,poqubila me u usta, pokazala me|uno`je.

Tako bih, kona~no, i ja iz kwige saznao{ta je ne`nost, {ta je strast, {ta je qubav.Poqubio bih devojku i nastala bi ti{ina.

Savr{eno bela ti{ina kao na po~etku sveta.

109

MALA RADOST

Da, i ti }e{ mi kona~no do}i,mala, obi~na, dnevna radosti.Bi}e{ komad ra`anog hlebaili ~a{a puna ledenog mleka.

I dok tmasti oblaci klize nebomi pomaqa se wu{ka dragog sunca,oseti}u te ~ak na jeziku i nepcima.I posta}e{ mi devojka lepih dojki.

O mala, crvena, prazni~na radosti,poqubi}u ti svaki deli} nagog tela,odne}u te u postequ i milovati.I usnu}u kao zemqa pored vrela.

110

SEDI ^OVEK ZA STOLOM

Sedi samotni ~ovek za stolom.Ispred wega puna ~a{a crnog vina.U vinu sva krv, qubav i radost sveta.

Sedi samotni ~ovek i se}a se.Brat mu je ubio psa u dvori{tu.I ku}u mu je potom spalio.

Sedi ~ovek i se}a se u`asa.Se}awa mu ne daju da zaspi.Se}awa ga bude otrovom.

Mr`wa ga je pretvorila u kameni zid. Zid stoji i wegov svet deli na no} i dan,na vatru i vodu, dobro i zlo, javu i san.

Sedi tako ~ovek sam za stolom,sedi nem kao suvi, kameni zid,daleko od sunca, daleko od mora. Svet oko sebe ne miri{e, ne dodiruje.Sve se u wemu granitno zatvorilo.Ni{ta ne mo`e da u|e, ni{ta da iza|e.

Postao je savr{en, postao je sna`an i ve~an.Postao je neuni{tiva ku}a bez prozora i vrata.Jedino se mr`wom hrani i mr`wom `e| gasi.

Pred wim na samotnom stolu stoji puna ~a{a,netaknuta ~a{a crnog vina a u vinu sva krv, qubav i sva radost tvog, mog i na{eg sveta.

111

ISPRED BILBORDA

Prirodu gledam na bilbordu.[uma je zelenija, voda bistrija i nebo plavetnije na bilbordu.

Prirodu obo`avam na bilbordu.Qudi se lep{e smeju sa fotografije.A divqe `ivotiwe tamo su umiqatije.

Zato vas molim, u ovom gradu secite stabla, uni{tavajte travui sve vi{e sadite ~eli~ne bilborde.

Jer bez bilborda nama nema radosti.Bez wih priroda je pra{wava i prqava.Bez wih goli smo kao u pustiwi kosti.

112

RADOSNI DOGA\AJ

Napusti{e te oni koje si voleo.Ostavi{e te oni koje si mrzeo.Samo ti pas u dvori{tu prilazi.Vla`na wu{ka ruku ti dodiruje.

Ali pas se brzo okre}e i odlazi.Nikom nema{ {ta da ponudi{.Sve si dao, sve qudima pru`io.@eqan naranxi napu{ta{ ku}u.

Ba{ kao pre tridesetak godina, se}a{ se, misle}i na `ive i mrtve. Hoda{ ulicama kroz vrevu grada.Ruke dr`i{ u praznim xepovima.

Ba{ ni{ta nije ostalo iza tebe.Ni{ta ti je vedrina iznad tebe,tvoje budu}e ni{ta ispred tebe.Smrt }e biti radosni doga|aj.

113

DETIWSTVO

U detiwstvo ulazi{iz krvotoka Beograda.Ono je senoviti prolaz.

U prolazu ma~ji mirisi tamni kao utroba naraili somot u crnoj misi.

^uje{ zvuk makaza, vidi{ belo ~ar{ava i pono} ~e{qeva.

Uhva}en u ogledalima,sedi{ u ko`noj stolici,obasjan crvenkastim `ara.

Krvotok }e se zaustaviti.I se}awa }e se raspr{iti.Osta}e taj senoviti prolaz.

Prolaz od ni~ega ka ni~emu.

114

BEOGRADSKI SEQAK

Beogradski sam seqak.I boqe razumem bube,mrave, kosove ili mraknego qude kad govore.

Raznobojni insekti i ptice`ivi su mi svedoci radosti.Jednostavni su kao osmeh,kretwa ruke i qudsko lice.

Beogradski sam seqak.Sam se vozim liftovima.Plo~nik gazim kao mrak.I stojim ozaren farovima.

Koju to zemqu obra|ujem?Izmi{qenu zemqu iz kwiga?Onu nastalu iz straha i briga?To {to na ekranu prime}ujem?

Beogradski sam seqak.Bli`i mi je miris otaveod qudi kad mi govoreili gaze bube i mrave.

115

SMEH DALAJ LAME

Pri~a sa Englezom i onda se smeje. Ovaj mu ka`e: „U slede}oj inkarnaciji bi}u slon i radoznalo }u da putujem.“

A vrhovni lama kroz smeh mu odgovara:„Na televiziji, znate, gledam razne emisije“.I smeje se a dobro zna: svet je dim i para.

Svet je samo stalna oseka i plima.Nema razlike izme|u crvenog `arai belog leda na planinskim vrhovima.

Tibet je jako daleko i planina je utvara.A ba{ isto je u stvarnosti kao i u snovima.Sve i Ni{ta, jedno drugo razara i stvara.

Smeh i crna `alost jedno drugo hrane.Kao voda i suvi pesak praznih pustara.Isto su pono} i jutro, {to }e da svane,kao i svet i krv {to u wemu damara.

116

MANEKENKE

O, drage moje pesme,kao krhke manekenke,evo, {aqem vas u svet.

Poluodevene, na{minkane,izvodim vas na svetlostkao na nove modne piste.

Tu vrckajte zadwicama,wi{ete svojim kukovima,neka vedro skaku}u sisice!

[aqem vas mrzovoqnima,{aqem vas ravnodu{nima,{aqem vas ve} otupelima.

@elim da usnule rasanitei mrtvima poka`ete ode}uali da ih i telima odu{evite.

Ako vam na pisti sevne dojka,ako vam se zacrni runo pi~ke,to }e i okamewene razbuditi.

A mene }e rado{}u preplaviti.

117

KRATKOVIDOST

Moje o~i bez nao~ara u ba{ti opa`ajuzelene mrqe u rasko{nim kro{wamai vide ugru{ke krvi u niskom `buwu.

Kad nao~ari stavim, sve postaje jasno.Zelene mrqe su listovi oraha i plodovi,maline crveni ugru{ci u zelenilu `buwa.

Sad vidim celinu, mutnu i ba{ nejasnu,kao {to filozof ima celovitu sliku sveta,pro{log i budu}eg: sliku ne ba{ strasnu.

Kao seqak, ne razumem ono {to ne vidimili {to ne dodirujem ogrubelim dlanom.Sve drugo za mene je samo pleva i dim.

[ta je istina, {ta stvarnost a {ta privid,odlu~i}e mi o~i {to ne vide tako dalekoa paradajzima u ba{ti o`ivqavaju moj vid.

118

TRAGOVI

Otisci bosih nogu na mokrom peskunalik crnilu tinte na belom papiru.No}, ozarena lica u muwe blesku,paslike, ~isti odsjaji {to brzo umiru.

Pro{lost, mrakovi, davno zaboravqeno,to {to si nekad u jednom gradu ostavio.No tu su mrqe, belezi, sve zadimqeno,mre{kava voda i led {to se otkravio.

Tragove koje ostavqa{ za sobomkao u {umi belutke Ivica i Marica,ni{ta ti ne mogu oduzeti zlobom.

Svaki taj trag ~udesna je klicaiz koje ni~e pro`et na{im dobomvremena i radosti vedri ubica.

119

IME CARA*

Oti{ao je iz centra Beogradapod imenom jednoga cara.Pa je `iveo u Parizu tada.

I kao mladi} velikoga daraobreo se u imperiji bez careva.Pod imenom drugoga cara.

Pre{la se ba{ „velika bara“.I plovilo se iz svoje mladosti,a daqe od diktatorskih jara.

Daqe od bombardovawa, le{eva, straha u podrumima.Gde ni{ta vi{e ne be{e bawa.

Jela se samo crna pawau zemqici sviwogojaca,isto~ne Evrope i srawa.

I svi pomahnitali vladarina Balkanu su terali svoje.Ali ko za obi~ne qude mari?

Niko, niko i zato je odjezdio.I, eto, novi `ivot zapo~eo tamo.U pesni~kom vrtu se ugnezdio.

Pa se ma{ti i smehu prepu{tao.I istinu govorio o ovom svetu.Re~ima je kao li{}em {u{tao.

120

I govorio i tebi i meni, o hranii `ivotiwama, prizivao setui tople re~i ali i slike nemani.

Ovaj svet je jednostavan i beo.Ali zelen i crn i crven kao meso.Tu ide, ide ~ovek i mr{av i debeo.

I na kraju pri~e i posle smejawa,qubavi, igrawa, u`itka ili alkohola sve nas ~ekaju skoro ista nestajawa.

Ali do tada ipak `ivimo {to mudrije.Ba{ daleko od patwe i svakog bola.U ne`nosti a blizu sne`ne ma{tarije.

__________

* ^arls Simi}

121

ISTORIJA*

Ka`u, ra|amo se nevini ali u to ne verujem. Nismo tabula rasa, u nama su zapisane pri~e. Trujem se istorijom – i kroz vreme putujem.

I ti si putovao ali i zbog svojih uverewale`ao si u zatvoru u zemqi gde je slobodabila zapravo tamnica koja se, kao, mewa.

Sad ~itamo tvoje kwige, brodimo, putujemo,re~i zovu pro{lo a nas jo{ budu}nost zanima.Vladaju nam animus i anima koje po{tujemo.

Ali na kraju {ta posle svega qudima ostaje?Stvari, trgovina, novac, dobra i lo{a klima?Ili Sve ipak tone u onom Ni{ta ve~ne domaje?

__________

*Borislav Peki}

122

GOVOR I JEZIK*

Govor je ba{ vedra ali i `alosna lutalicaa jezik je wegova najhladnija tamnica.Dok govor `udi da topli hleb dodiruje,jezik okamewuje, gospodari ili caruje.

Put od gutqaja do opisa oporog vina re~imakao put od paqewa vatre do nastanka dima.Na tom putu ra|aju se re~i pesme, radovawe,u`ivawe, sloboda ali i razarawe i crno }utawe.

Govor i jezik igraju se skrivawa i otkrivawa, svetla i tame, jedan tako bdi dok drugi sawa.Mo`e li se slatki miris lipe u govor

pretvoritiili strogim zakonom materweg jezika ugu{iti?

@ivotna mudrost je ba{ pouzdana zaobilaznica{to skoro nikoga ne zanima i svako je prznica,pa i mudrost ni~iju znati`equ ne zadovoqava.Kao, isto je `ivi{ li poput sivog mi{a ili

lava.

Govor je vedra ali i neka `alosna lutalicaa jezik mu je mo`da najhladnija tamnica.Dok qudski govor `udi da hleb dodiruje,jezik vi{e okamewuje, gospodari i caruje.

Da, mo`da sam u pravu ili mnogo gre{im.Raspirujem samo blagu vatru da grejem se,jer tim buktawem cinobera jedino se te{im,odlaze}i me|u planine leda da smejem se.

__________

*Borislav Radovi}

123

KRV U POMORANXI*

Nekada{wi buntovnik, pesnik i plemenito bi}eizme|u snegova Alpa i talasa Jadranskog mora,krv u pomoranxi koju krije neoqu{tena kora,sve tamnija no} {to drugima nikako ne svi}e.

Vidim ga na Hvaru kako gleda nebo i oblake.Nebo je izlaz, boja ve~nosti koju belina gu{i.Govorim o wemu, govorim o vodi a ne o su{i.Wegov element je more a ne gusti talog mlake.

Mladi odbacuju tih stihova zagonetne re~enice.Oni tra`e nove puteve ili otkrivaju svoje

svetove.Mo}na sila {to razdvaja i spaja qude, luke i

brodove,spaja ali i razdvaja jezike, plovidbe, vatre i

ledenice.

Pro{lost sve okiva, ona je u wima i wihovim re~ima,

u ru{ewu zidova koji ih sputavaju, pa grade dimom

u vazduhu ili kule na morskoj obali zidaju peskom.

A wih i wega jednog dana pomiri}e ni{tavila plima.

__________

* Toma` [alamun

124

ZEMUNAC*

Visoki pesnik, zavodqivi govornik,mirno stoluje u svom gradu na Dunavu.[ta su karantin i granica, dobro zna pesnik.

U pro{losti je izgovarao proro~anstva mada se re~ima igrao i onda ih napustio,upla{en od wihovog rawivog savr{enstva.

Spoznao je uspone i padove, opojnost,uzvi{eno i nisko ali prona{ao je most{to wega i qude nosi preko tamne vode.

To su re~i, re~i, lepo i dobro slo`ene.To su pesme, i to lepe kao nage `ene{to u dobro sutra nose i wega i mene.

_________

* Ra{a Livada

125

PIJEMO PIVO*

Za stolom pijemo pivo, iz krigli pivsku poeziju.

Najboqi su prvi gutqaji, pena ima boju snegova.Sve`a pena je, ba{ mi otrcano zvu~i, poput

snova{to dawu nestanu a no}u nas kao placente

obaviju.

Sivo bi da pretvorimo u naranxasto i jarko crveno.

Pijemo pivo, radujemo se `ivotu i igrawu bez okova.

Stolwak se pretvara u more gde su ~a{e poput bova.

Kafane sa nama daleko plove kroz vrevu i zeleno.

Koja je prava istina piva? Da li zlatna opojnost?

Da li belina i ne`nost pene? Ili to {to tebe i mene

odvodi ma{tarijama ili re~ima koje su vi{e most

prema okrutnom svetu gde zavodimo lepe `ene.

Za stolom pijemo te~nu divotu dobijenu od hmeqa.Svaki gutqaj je dobar, pena ima boju Alpa i

vrhova.Mi `ivimo od igre, a svet nam je rasko{na

posteqa.I jedrimo ka `ivahnim ose}awima, put jarkih

snova._________* Slobodan Zubanovi}

126

CRNO*

Opevao si tog labuda, belo prikovao za daske.I ovako {krt na re~ima ~eka{ ~as Stra{nog suda.

Jesu li znawa skaskeili na{e leto i zima?Jesmo li gomila luda? Ili nosimo samo maske?

Ipak u tebi mi plovimo,burni okeane poezije,i stvarnosti se bli`imo,ali i poqima istorije.

Ti si opevao tog labuda, belog prikovao za daske.I ovako {krt na re~ima ~eka{ ~as Stra{nog suda.

_________* Milutin Petrovi}

127

BEOGRA\ANIN*

Rodio se tamo gde sa Dunavom stapa se reka Sava.De~a~ki se verao po drve}u i oti{ao u zemqu

predaka.Tr~ao je na poqanama gde je skoro uvek mokra

trava. Slu{ao je re~i oca i jo{ krepkih dedova i

blagih baka.

Ali {ta sada radi, da li putuje izme|u raznih svetova?

Jesu li oni {to spajaju svetove osu|eni da ih qudi gaze?

Jesu li wihove sudbine zapravo udesi krhkih mostova,

sudbine prtine u snegu no}u i neuga`ene {umske staze?

Vavilonska pometwa, me{awe razli~itog i ratovawe,

samo su neke od pri~a ovoga na{eg rasko{nog sveta,

sveta u kojem ima mr`we i gde su qubav i radovawe

kao i znawe, prijateqstvo, ume}e plovidbe, te{ka seta.

Da, dragi moj prijatequ, pesni~e koji ta~no iskazuje{

{ta su putevi kretawa pro{losti, sada{wosti, budu}nosti,

znam da je te{ko spajati mo`da nespojivo ali ti ~uje{

zvuke koje drugi ne ~uju i o wima govori{ ve~nosti.

128

Rodio si se tamo gde sa Dunavom stapa se reka Sava.

De~a~ki si tr~ao Dediwem pa oti{ao u zemqu predaka.

Jurio si poqima gde je gotovo uvek vla`na zelena trava.

I tamo slu{ao re~i oca i krepkih dedova i blagih baka.

_________* Boris A. Novak

129

STARI DRUGAR*

Se}am se tebe, drugaru iz kwi`evnih redakcija,

kao i drage mi zemqe koja se zove Makedonija.Jesu li stihovi o crnoj ki{i i aterirawu

nosorogai }u}orewu esesovaca na~ini tvog tra`ewa Boga?

Ili je u pitawu bogiwa Ironija ili sve mla|a Poezija?

Dokle se`e zemqa okrutnosti, gde raste pesme ~arolija?

A gde se zapravo zavr{ava stvarnost, gde po~iwe poezija?

Tamo gde ruka ustukne pred vatrom ili gde nam zlo klija?

Crna kosa ti je osedela, skoro sve smo igre izgubili,

vra}amo se detiwstvu, no bogovi su nam re~i ostavili,

igramo se piqcima, radost nam je samo re|awe stihova

i `alost {to smo sve daqe od svojih mladala~kih snova.

_________* Du{ko Novakovi}

130

GQIVAR*

Skupqati plodove zemqe, onda mirisatijestivo i nago meso pa oslu{kivati pri~e{to ih pri~aju kvrgava deca no}i ili bratiove izrasline tamo gde mrka trule` ni~e.

Znam da si dete vazduha i livada planine,no za{to mrak zemqe i gwilobe tebe privla~ikao {to zdravqe ponekad privla~i bole{tine,kao {to nas privla~i radost `ene {to se svla~i?

Da li ta privla~nost re~i tvojih pesama hranikao ono {to le~i rane nastale tokom putovawa od prvoga jutra do kraja no}i gde se ni`u danikao plovidba plavim jednoli~noga talasawa?

Ili je tra`ewe i skupqawe gqiva tajno ume}ekao i pisawe pesama i nala`ewe pravih re~iu ovom na{em `ivotu gde nas radost sre}evrlo retko i smrt se pred nama ~esto ispre~i?

Pronalaziti plodove zemqe, onda mirisatihranqivo i nago meso pa oslu{kivati pri~ekoje nam pri~aju ove patuqice no}i i bratiizrasline gde mrko iz mrkog polako ni~e.

_________* Ibrahim Haxi}

131

@ENA*

Biti krhka `ena od krvi i mesaokru`ena najpoganijim jezicimai si}u{nim mu{kim krvopilcima.Stihom slaviti sok pravednog besa.

Mi {to vekovima ve} gospodarimo,ocewujemo i uloge vam dodequjemoba{ kao mlohavi ze~evi poskakujemoi za ratnim igrama vedro klatarimo.

Neki stihovi su bili udarci satare {to `ivo od mrtvih kostiju odvajaju, jedno da sahrane, à drugo da sa~uvaju, kao telo od du{e za koju ipak ne mare.

Biti `ena sa mnogo dobrostivosti,prkositi i najpoganijim jezicimai si}u{nim mu{kim krvopilcima.I stihom slaviti dah pravednosti.

_________* Radmila Lazi}

132

TOP^IDERSKO BRDO

Rastiwe Top~iderskog brda prekrilo mi jedetiwstvo kao {to trava obrasta nekada{westaze. Zelenilo i zaborav ugu{ili su drhtawedavnog plamena, prikrili su detiwu nagost, igre,nevinost, zanemelost i prve `udwe za bojama ioblinama ̀ enskosti, sakrili su ̀ udwe za plavet -nilom, za daqinama, za toplinom kamenih oba -la, belutaka i sipkavog peska. Bujawe hloro fi -la zatrpalo je nekada{we vrutke. Ali se}am seda je kroz i{~ezli rasadnik vodila utabana sta -za. Po woj smo detiwe trupkali. Odlazili smoda skupqamo blistavo kestewe i na izvoru gasi -mo `e|. Sused je sekirom odsekao glavu petlu itako me spojio sa drevnim i svirepim a te{kimdisawem zemqe. Petlov bezglavi strah udarao jekrilima, jurio dvori{tem i rujio zelenu travu. Pored moje ku}e dozrevale su malinaste o~i,crveno grumewe nalik nabubrelim vrhovima doj -ki. Iz kro{wi crnih {qiva javqali su se ko -sovi. Nad provalijom kru`ile su ptice grabqi -vice i mrvile liskun i kredu top~iderske ti -{ine. Ti zvukovi, o{tra kliktawa, plamsave sli -ke i neponovqivi mirisi samo su zakotrqanooblu}e, samo su svetlucawe krhotina zaborav qe -ne pro{losti. Se}am ih se dok tumaram Top~i -derskim brdom i tra`im nekakva znamewa, be -lege i wihova blistawa kao da tra`im odavnozakopano blago. Jer samo tako mogu da rasporimhlorofilnu koru koja mi je prekrila detiw stvo,samo tako mogu da pocepam skramu zaborava. Pa

133

ipak nikakvim sawarijama ne mogu da o`ivimsve mirise, oblike, fluide, zrele, jarke i hlad -ne boje. Nikako ne mogu da ih otrgnem iz lep qi -vih raqa {ume u kojoj su uzavreli vatrenocr -veni talozi i pigmenti septembarskog na smrtbolesnog leta {to sve guta.

134

JEZIK

Jezik kojim govori{, divota je koji nas do -bro ~asti i dobrim spaja. Kad govori{, to je ~a -robno a prirodno kao kad u {umi rastu divqejagode. A kako do}i do sr~ike jezika, do wegovogdijamantnog sjaja? Kako osetiti wegovo ledenoblistawe i `arewe? Sve ne mo`e{ samo telom itoplinom da iska`e{. Telo ima tajnu koju nemo`e{ da pretvori{ u govor. Telo je ubrana po -moranxa koju ne mo`e{ da iscedi{. Jezik ko -jim govori{, slatko-gorki je sok {to nas spaja.I mada jezik nema vrhovnog gospodara, velikoggraditeqa, postoje rojevi p~ela koje pune wego -ve ote`ale ko{nice. One se roje i koliko god semed jezika lepio za stvari, on se sa wima ne iz -jedna~ava. On ih samo spoqa obliva. I tako stva -ri ostaju neme i ogrezle u svojoj stra{noj ti{i -ni. Takvo je kamewe u Stonhenxu. Takve su steneu Bretawi. Takvi su obluci u Lepenskom Viru.Glupo }utqivi u svojoj beznadnoj i ve~noj oka -mewenosti. Prepu{teni ki{ama, bujicama, sne -govima i wihovoj milosti. Jezik kojim govo ri{,melem je koji nas dobro spaja. Kada govori{, toje kao kad u dubokoj {umi rastu crne kupine.Ali kako do}i do granica jezika, do o{tricawegovog dijamanta? Kako osetiti wegovo ledenoblistawe, vrelinu `arewa i radost? Mo`da pe -vaju}i, ni`u}i re~i, raspiruju}i wihov `ar uno}i, u hladnoj zanemelosti.

135

SVEMO]NA GOSPO\A(2012)

BLIZINA SMRTI

Pribli`avawe onome {to ipak ~udno zovem Svemo}nom gospo|om i moje pre`ivqavawesusreta sa wom i svim opasnostima oko weali i nenadana umirawa mnogih prijateqa,poznatih mi qudi i smrt mog ostarelog ocaodmah su me razbudili i hitro me podsetili:mo`da }e mi trenutak smrti ipak brzo do}ia mo`da }e to biti tek za nekoliko decenija.Pre mog udesa, gospo|a Smrt je bila daleko.Na wu sam gledao kao na ne{to nepoznato.Sad je ovde, u blizini, mo`da tu oko mene.Verovatno jo{ uvek lukavo vreba na mene.Sad sam, evo, ja na redu da odavde odem.Nema vi{e roditeqa da me od smrti {tite.Ali, Svemo}na gospo|o, treba da zna{,pravo da ti ka`em, ne bojim te se vi{e.I sada drugujem sa svojom pro{lo{}u,sa se}awima, `ivim stvarima iz prirode,sa bi}ima koja se kre}u, sawaju, di{uili samo govore, miruju i dawu i no}u,sa bi}ima koja su poput vatre i vode.

139

STVARNOST I CRNKA

Poslali su me da upoznam crnku, va`nu i svemo}nu gospo|u Smrt,Eh, ta dama nije mi se ba{ dopala.Ma, dosadna je, preozbiqna i misli,uobra`ena, da je samo ona u pravu.Sem toga, ~as je kr{na, pa ko{~ata,~as si}u{na, ali kada wu pogledam,pomislim na odavno ve} mrtvu travu.Avaj, ona nema nimalo velike grudi.To ka`em jer kada rana zora zarudivolim da mazim oble `enske grudi.Stvarnosti, okrutno, zapaqivo mesto,iz tebe sam putovao ba{ dosta ~esto.Krv tvoga tkiva puno sam istra`ivao,ne`no mirisao i kao i meso opipavao.Mnogo je `ivih i hladnih boja u tebi.Sve ih stapa{ i oduvek si ih hranila.Taj tvoj postupak mene je u`asavao.Znam, znam, pa tvoji su i na{i snovi.Evo, sada si moje posledwe uto~i{te.Mada mi neki ~udni i u`asni svetoviiz tvoje vla`ne i mra~ne utrobe vri{te.

140

UMIRAWE OCA

Polako odlazi, `mure}i i sasvim malo otvaraju}i usta u koja moja `ena i }erkaka{ikom stavqaju na jezik malko vode i jedva pomalo sve`eg a kiselog mleka.Danas sam ga mo`da posledwi put video.Moje prisustvo mo`da nije ~uo, ni osetio.Danas sam mu lako dodirnuo suvu ruku. Da, mi se rastajemo, to pouzdano znam.Jo{ pre {est dana mi smo razgovarali.Kraj moga kreveta on je na stolici sedeo.A sada je ve} odavde pomalo daleko.I predve~e }e ga odneti u bolnicu.Moja starija }erka mu pri~a i govorida }e sad oti}i na zeleno i lepo poqe.I pita ga, da li te zelene livade vidi.Ipak joj stari odgovara sa „da, da, da“.To je kraj starca koji je pro`iveo svoje.To je odlazak iz pustiwe u tamu doqe.Znam, sigurno }e umreti tamo u bolnici.I znam, ve} je daleko, daleko, daleko.I na putu ka nigdini i gospo|i Tmici.

141

ISTINA KRAJA

Dobri moji, ne znam, stvarno ne znamkoja je prava i vaqda jedina istina kraja.Svemo}na gospo|o, proveo sam vi{e te{kih dana u tvojoj ti{ini i praznini.Tonuo sam, pa opet izrawao i takovi{e puta a ne znam kakav je miristvojih predela, svemo}na gospo|o?Da li mo`da miri{u kao sve`a vanila?Ili vowaju poput ne~ijeg vla`nog pepela?Znam da se tamo vode posledwe bitke,`e{}e bitke vrele krvi i nepopucalog leda.No, upoznao sam te kraju i znam da }e{jednom ipak do}i i buknu}u u tvojoj no}ii u tebi potopiti svoje telo, ma{tu i kosti kao u svojoj posledwoj ku}i ali znamne}u potonuti u ne~em nepoznatom.Iz predela kukuruza, malina, {qiva,tre{awa i zelene salate do}i }u tamo gde je ve~na i mirna pustopoqinai odakle nikakve sile, u`arene snagene}e mo}i a ni smeti da me vrate.

jun 2007.

142

GOSPO\I

U stvari, gospo|o, svemo}nai uva`ena, ne}u da ti se smejem,ne}u grohotom da se radujem{to sam ti, evo, nekako umakao,{to sam te pobli`e upoznaoi odmah tvoj zagrqaj izbegaoi {to sada poku{avam da se na svoj stari put opet vratim.No, gotovo na sve oko sebei na ono u se}awu, priznajem,gledam sada dosta druga~ije.Pitam se, gde sam pogre{ioi za{to mi se ovo dogodilo?Gospo|o Smrti, eto, tebe se, izgleda, ipak vi{e ne bojim.Do |avola, znaj, grabqivice,dao sam ti ba{ dosta svoga.Ostavila si me da ovako postojim i di{em mada mi ruka nije rukakao ni desna noga zaista noga.Hodawe je utopija ili praznik,mo`da kratkoro~no radovawe.A tebi sam, svemo}na gospo|o,svoju qudsku snagu za to predaoposle ~uvenog udesa i nesre}e.Ne brini, sveznaju}a i strogamadam, zavr{i}u ti u dalekoj nigdini, tamo kod tebe, odista, jer ne mogu boqe da se uglavim.Eh, gde su mir, radost i spokoj?

143

VE^NOST

Volimo da koristimo jednostavne re~i i imena pojava: ve~nost, besmrtnost.Mada treba znati: oni su na{a iluzija.Na kraju sve ipak odlazi put zaborava.No, postoje vredna ili imena onih qudibez ~ijeg delovawa na{e ~ove~anstvo ipak ne bi bilo {to jeste i imalo {to ima.Ta imena traju mo`da vi{e hiqada godina.A koliko traje ovaj na{ beskrajni kosmos?Ili na{a planeta Zemqa pusta i bez qudi?Zato, kad ka`emo ve~nost, besmrtnostte re~i ozna~avaju samo na{u besmrtnost,samo qudski beskraj i ~ove~ansku ve~nost.Dakle, ipak tek samo ne{to ograni~enovremenom, prostorom pa i sposobno{}uzami{qawa, da, tvojom i mojom mo}iuvi|awa {ta je belo a {ta sasvim crno,{ta je stvarno a ~ega zapravo nema.

144

RODITEQI I DECA

Evo, i ja sam na kraju ostao bez roditeqa.Do`iveo sam i ose}am ono {to su ose}alioni i wihovi roditeqi i praroditeqi kad suisto do`iveli, od deteta postao sam roditeq.Puno sam `alio pesnika koga zovu velikima protiv koga sam pisao i sa kojim se ne

sla`em,puno sam ga `alio i jo{ uvek ga danas `alimjer je odrastao bez oca koga su ubili

protivnici,partizani, ubili ga negde u {umama Slovenije bez su|ewa i {to se borio protiv partizana.Evo, i ja sam na kraju ostao bez roditeqa.Ose}am kako nedostaju oni {to su me stvorili.O`ivquju slike mog detiwstva i iz svih

predmetapreda mnom se razvijaju slike mojih roditeqa.Dodirujem ih u se}awima a ve} sam kao oni.Otac dece koja }e me jednom tako ispratiti.Odnos roditeqa i dece dobija mi novo zna~ewe,novu boju i za mene je druga~iji nego nekada,pre nego {to si nas posetila, svemo}na

gospo|o!

145

BUDU]NOST

Majka i otac sad su pepeo.Mrtva tela su im spaqena,vatrom uspavana u urnama.Grob ih, }ute}i, dr`i u sebi,u suvim, zemqanim ustima.Pro{lost ali i sada{wost suu re~ima i pokretima qudi.Ovim se vremenima hrani,ja~a pa se kao plamen budina{a najgladnija budu}nost.Od wih je izgleda sazdana.Budu}nost, prosuto mleko{to isparava i mu{ko seme~ija se vlaga na zemqi su{i.[ta }emo biti u budu}nosti?Gomila re~i {to }e ih nekomo`da glasno izgovarati?Mo`da tek nekakvi gosti{to se ni~ega ne}e se}ati?Kretwe koje }e neki ~ovek,nama nepoznat, ponavqati?Slike na koje }e neko bi}eza trenutak mo`da pomisliti?Ili }emo `iveti samo i jedino u potomcima, ako ih bude?U wihovim `eqama i telima,u belom fosforu kog natapa crvena, naranxasta i zelena.U qudskim okeanima koji }e zapquskivati na{u sada{wost poput letwe ki{e iz crnog nebaneku osu{enu koru belog hleba{to prqava le`i na pustoj ulicikao zgwe~eno telo ptice zeba.

146

I OPET POEZIJA

Navodno, qudima malo potrebna stvar.Ali svi govorimo i hteli bismo da izrazimoono {to do`ivqavamo, ose}amo i o ~emusamo mislimo ili {to ponekad sawamo.Ka`u, zato si najboqa ti, sa rimama,katrenima, dvostisima, pa sonetimaili naprosto u slobodnim stihovima.^itam ogled pesnika Josifa Brodskogu kojem pi{e za{to si potrebna, poezijo,~ak i onima koji te ne ~itaju, o, tako misvega gradskog, ali na koji to na~inpribli`iti tebe i wima koji jedva govore.Sada, dok ovde le`im, samo se nadam,tu si mi ozbiqna ali zahvalna terapija.Poezijo, olak{avaj muke moje glave.Udarac auta i plo~nika nije je ubio.A ne nosi{ me na put velike slave.Ti si mi golema uteha zato {to samdanas izgubio boje koje ima planetaali izgubio sam vodu, oblutke, travei {ume i sve {to sam negda dodirivao prstima, dlanovima i usnama qubio.Izgubio sam umetnost `ivog hodawa i svetlost otkrivawa skrivenog sveta.O, za{to ovako sa gospo|om Smr}u razgovaram iako me ona ovde vreba i taj na{ opasni razgovor mi smeta?

147

POSLE GODINU DANA

Pre godinu dana `ivo smo razgovarali,dodirivao sam te i gledao, mili star~e,tebe koji si mi nekad poklawao igra~ke.To su mi radosti a ja sam brodski malina plovidbi i na brodu {to je samo moj.Bio si slabiji od svakodnevnog `ivota.A svi smo slabiji od svemo}ne gospo|ekoju mogu da zovem Smrt ili druga~ije,mo`da sne`ni nanos, pa kretwa mistrijeili biqka prkos i gusta te~nost misterije.A sada si tek uspomena, samo niz slikakoje se pojave i onda potonu, nestanu.Na tebe me tu podse}aju neke stvari,planinski cvet koji sam s Alpa ubrao,no, zaboravio sam mu ime kao i imebele ma~ke koju sam u detiwstvu imao.Sve ipak tone u tamnini ili u zaboravu.^udim se tom iznenadnom nestajawu.Da, ~udim se i pretvarawu prisutnostii `ivog postojawa u qudsku odsutnostkoja je kao tvoje pretvarawe u pra{inui pepeo, pretvarawe govorewa u ti{inu.Sad si u meni, sad si trenutak pro{losti{to se budi kao `eravica u koju duvamo.Evo, sada si samo buktawe nalik onome{to nam greje smrznuta tela ali i kosti,plamiwawe koje gledamo ali i vidimo poput jarkog crvenila zalaze}eg sunca.

148

UMESTO ONIH KOJIH NEMA

Da li govorim umesto onih kojih nema?Skoro kao vatru{tina koja tiwa i gasi se.O`ivqavam se}awa na pro{le doga|aje.Budim usnule i nejasne slike iz pro{losti.Ostao sam ovde, vreme polako prolazimeni ali i onima koji su mi dosta bliski.Pa, {ta, qudi, zapravo, ostaje od svega?Tek truwe, krhotine, iscepana pau~ina?Ali ne di{em umesto ve} i{~ezlih qudii blizu sam, blizu wihovog kratkog putakojim su svi ti qudi odavde brzo oti{li.

149

NOVE PESME

SAOBRA]AJNI UDES

Ovo bi se moglo tako nazvati.Automobil me ba{ jako udario.I bacio me na asfalt plo~nika.Iz mene na trotoaru {ikqa krvdok Qiqana G. dr`i moju ruku,nada mnom glasno jau~e i rida.Brzo, brzo mi se pribli`ava smrt.Telo mi ~eka wenu krajwu odluku.Qiqana i hitna pomo} me odvoze u bolnicu gde me lekari spasavaju.Od svemo}nice me ipak otimaju.Ali tamo se jo{ wi{em i odlu~ujem.Kolebam se izme|u `ivota i smrti.No, na kraju izlazim na pravi put.Tu gde se i danas ovako nalazim.I qudima veoma te{ko govorim.I ba{ nikako, nikako ne hodam.A jedva, jedva da ne{to ~ujem.Ali na putu prema budu}nostinadam se da }e mi le~eno telo biti kao pre, u lepoj pro{losti.

153

JEDNA PORUKA SVEMO]NOJ

Smrti, mada si me ve} imala,eto, ipak nisam oti{ao sa tobom.Pusti me da se sada bar smejem,obi~nim stvarima da se radujem.To su gutqaji sve`e vode za pi}e,par~i}i hleba ili zrele crvene jabuke.Sada sam ovde, naravno, u bolnici.I jedva govorim a uz mnogo muke.Ali se nadam da nisam u slepoj ulici.Nadam se `ivom hodu sa prijateqima,mirnom sedewu kraj pune ~a{e vinau kafani, mo`da tamo u ba{ti Dor}ola.U trenu bli`e mi je svetlo nego tmina.Ova sna`na nada ja~a i moje disawe. Nadu mi u telu ubrzava krvi kru`ewe.Tvoje silne mo}i, gospo|o Smrti, gle, izgleda ima sve mawe, mawe i mawe.

154

NA PRVOJ STRANI LISTA„POLITIKA“ FOTOGRAFIJAANONIMNOG PE[AKAMILANA \. (52)

Posle vi{e meseci nakon ovog doga|ajatu fotografiju dobio sam od svoje sestre.Na fotografiji jasno se vidi kako le`im.A le`im i trzam se dok krv {ikqa iz tela.Smrt me tako polako uzima pod svoje.Dok fotograf fotografi{e stra{ni prizor.Mo`da }e fotografijom privu}i publiku.Urednici novina fotografiju objavquju.I to na naslovnoj strani kao da je re~o umirawu kraqa ili predsednika republikemada je re~ samo o anonimnom pe{aku.Strahote se pokazuju ~itaocima novina.A neke postaju opasnije tamo u bolnici.I sada ovako dosta nesavr{enoga telaputujem ka mo`da boqoj budu}nosti.Fotos grozote ostaje mi kao uspomena i svedo~anstvo o dobrim i zlim qudima.I o tome da na svetu postoji promena. [to pokazuje da nisi samo ve~no goreve} i to da ide{ i dole ali i to da pravdaipak svoje ka`e {to god mo}ni da tra`e.

155

BA[TA

Odrastao sam u zelenoj i staroj ba{ti,uz dedu koji je pre`iveo rat u Italiji 1915.Porastao sam kraj `ivahne `enke vu~jaka.U toj ba{ti otac je spaqivao svoje hartije.Gledao sam plamen gde drhti i guta belinuizme|u stabala vi{awa, {qiva, jedine tre{weiz koje nam se pesni~ki „crvene zrna korala“.Da, jo{ uvek me svojim sokom ja~a ma{ta.A tu su i tre{we, daleko od stvarnog kalai pene gliba {to po meni prska sve be{we.No ti, ba{to, gde sam proveo pola veka,ni ti mi sada nisi potpuna radost i uteha.Uteha bi mi bile {etwe kraj nekih reka.Uteha bi bila da „kao oko koje se otvara, zasvetle vatre s Top~iderskog brda.“Tu sam brao crvenkaste plodove malinei pu{tao bele ma~ke da gaze travu ba{te.Znam, jednom }e ba{ta nestati bez krika.Ovde u bolnici ona je sada sasvim cela jedino u se}awu vrlo krhkog rawenika.Odrasta i zri i ona, dugove~nica, u meni da bi se jednom pretvorila u zrelo ni{tavilo. Ili da bi ovu }utqivu siroticu slatko pojela armirano betonska grabqivica,

vi{espratnica.

156

BOLNI^KI KREVET

Ovaj krevet mi je postao ostrvo.Na wemu nemo}an i polumrtav,kao drowavi mornar ~ekam brod.Taj brod je moj posledwi izlaz.Da, hodawe, slu{awe, govorewerazli~ita su imena ovog mog brodaizmi{qenog kao i gubitak zdravqa,kao po mravima i travi pr{tawe voda.

157

BOLNI^KA SOBA

Tu su nam umrla ~etvorica.On sad le`i slomqene noge.Alkohol mu je napao jetru.^esto urla i ho}e da ustane.Za krevet mu vezuju ruke.Stalno prokliwe i sve vre|a.Dawu i no}u na nas vi~ei ne daje nam da spavamo. Smrt se okolo tiho {uwakao prodava~ica novina.

158

PACIJENT, PE[AKMILAN \.(52)

Hranu su mi donosile `ena, sestra,k}erke, prijateqice i hranili mei polako, polako me o`ivqavale.Na po~etku, zakratko, u {ok sobibio sam te{ko rawen, gotovo mrtav a posle polumrtav pa sve vi{e `iv.Ali nisam u licu postao vi{e siv.Naravno, nisam bio pacijent-div.Prale su me `ena i jedna }er~ica.^ekao sam ih ba{ svakoga dana.Voleo sam i one ve~erwe posetepre no}nog sna i tame groznica.Uvek sam bio mek poput lana.A voleo sam da me se sete i drugi pacijenti i bilo je tako.Naravno, nisam orangutan i nisam rukama mahao lako,pa `ivo skakao i vikao koje{ta.Samo bih poneku re~ prozborio,procedio a onda bih i daqe le`ao,nadaju}i se da }u hodati jedared,{to ka`u, kao {to je zaista i red.U ovoj igri bolova i jarkih boja.Me|u kojima je i neka `iva moja.Znam {ta su sneg, led, ki{a a i medi tu le`im i zami{qam celi ovaj svet.A sve bih dao za jedan no}ni pokret.Gledam ali kao da me zbog svega grize, grize nekakav otrov i jed.

159

CENTAR U SOKOBAWSKOJULICI

Da, ba{ divno zelenilo svuda naokolo.To je u stvari park a tu sam zbog terapije.Neko re~e: „Lepo kao u [vajcarskoj.“^oveku do|e da se u blizini napije.Dolazio sam ovamo kod prijateqice.Oporavqala se tada a sada sam ba{ i jaukeban kao pacijent, ah, ni{ta veselije.Evo, sada sam ja uva`eno le~eno lice.Doneli su mi ~okoladice i to }u pojesti.Svakakve ~okolade mi ulep{avaju `ivot.Nema ni kontemplacije, ali ni su|ewa,udvarawa ili onih divota zavr{nih scena. Tu je samo ~okolada umesto lepote `ena.Direktor me je na mese~noj viziti pitaoda li pi{em a ja sam mu brzo odgovorio da }u sve ovo i sva le~ewa opisivati.Daleko sam sad od Pesoine Portugalijekao od svoje beogradske hoda~ke magije.Mo`da }e mi biti boqe, kao, evo, di{em,svemu }u se smejati kao da cepam sargije.A mo`da }u nekako skoro ovakav ostati. Ili }u izgubqen na svet ovako gledatii nikad vi{e ne}u onako kao pre hodatipo Adi i slu{ati pti~je glasno ~avrqawe.I `ude}i za Ni{ta i Nikad jo{ }u pri~atida je ceo `ivot jedno veliko mrqawe,misle}i na drugu re~ ali ne}u buncati.Ti{ina dobi}e ime ulice Sokobawske.Zelena ti{ina u koju }e mi sve stati.

160

KAMEN

„Pola srce, pola kamen –To sam bio ja.To sam bio ja;Pola studen, pola plamen“,ka`e pesnik Jovan Jovanovi} Zmaj.Ali meni je `ao {to ceo nisam kamen.Da mi obi~ni qudski udarac, prijateqi,ba{ ni{ta vi{e zlo ne mo`e da uradi.Da me samo dodiruju i miluju tople ki{e,da me studeni pqusak qubi krupnim kapima.Ili da mi morski talasi mo`da oblikujuglatku i belu a kamenu i }utqivu ko`u.Da se pla{im samo hladnog ~elika ~eki}au ruci ~oveka {to divqa ili voli da razbija.Da, ba{ mi je jako `ao {to nisam kamen.Mo`da bih samo tako upoznao ili osetio ve~nost i {ta gore ili tu dole izrasta, izbija.Iako ona, zapravo, ni za koga ne postoji.Zar ne, zar ne, zar ne, dragi na{ Bo`e?Voleo bih da sam kamen tvrdog srcai, dakako, vrlo tvrdog tela, glave i ko`e.Mo`da oblutak koji se spokojno kotrqa,mo`da belutak koji se na dnu mudro beli.Mojim telom da se grade i podi`u ku}e,hramovi, gradovi i zidovi vla`nih ba{ta.Da budan bdim nad svim i mo`da sva~im.Da budem rasko{na okamina koja ma{ta.Da bdim nad qudskim, zveriwim i biqnimkao nad naranxastim, crvenim i zelenim.Da kameno nem ali ~vrst i beo postojim.

161

MASLA^AK

Usred zelenog krznasevnu wihove `ute o~ii onda u travi greznu.U tim o~ima samujepredivo i moje detiwstvo,vla`no i, ~ini mi se, ~isto.Se}awe dodiruje ovo `utiloi gorko mleko {to iz vratovacvetova belo kapqe ili {ikqakao crna krv iz palih zverova.Masla~ci, vi u ba{ti spavate.I na }ebadima trave ~ekate krv ki{e pa da lica osve`avate.Preko vas doti~em crnu zemqu,tvrdoglavu staricu {to vas hrani.O davno otkinuti `uti cvetovi,vi ste, priznajem, mog detiwstva ba{ pravi obezglavqeni {amani.

162

UTEHA

Te re~i me umiruju ali ipak, ipak,ipak, ne odvode li me od ovogau ~emu `ivim danas i ne ~ine lida zatvaram o~i pred stvarno{}ui pred opipqivim ~iwenicama?Patwa mi je svakodnevna, velikaili mala, ona je telesna i du{evna.Kad mi `ena grubo ka`e da }e menapustiti, ne, nije mi ba{ svejedno.A jo{ mi dodaje da je maltretiramsvojim zahtevima i pitawima,jutarwim i dnevnim tvrdwama.Razmi{qam o kona~nom odlaskukao obliku spasewa, izbavqewa.Nebo nije vedro, sve`e je napoqu.Nema~ki slikar Ernest Ludvig Kirhnerna jednom mestu ka`e: „...u sumornimvremenima bede i gladi u Drezdenubile su mi wegove Vlati trave utehai podstrek, a to su mi jo{ i danas...“Moje utehe su u re~ima prijateqa,u wihovim delima, pa i u qubavinekih iz moje porodice, da, qubavimeni dalekoj kao {to je pustom ostrvuu Tihom okeanu daleka obala Azije.

163

TAJKO

Tajko, Tajko, da, tako sam te zvao,tako sam ti nekada zapravo tepao,da, tako, moj dragi o~e Tomo!A sada si oti{ao tamo daleko.Tamo gde je crno ~ak i mleko.Po meni, odjednom si zaspao,uronio u neke snove, za}utao.Za mojih {est meseci u bolnicivideo si me u stvari dva puta.Onda kad sam mo`da umiraoi onda kad sam samo le`aou onom rehabilitacionom centrui iz posteqe sa tobom pri~ao. I ovde si mi sedeo kraj kreveta,donosio mi vodu ili smo pri~ali.Previ{e sam mo`da govorio.Eto, du`e }emo zajedno biti,mislio sam i verovao a ti si ondapre deset dana odjednom potonuo.Le`ao si, otvarao usta i `murio. Polako si se od sveta udaqavao.I ju~e si iz wega zauvek oti{aoba{ istoga dana kad je i mama ~etiri godine ranije sa wega oti{la. U~io si me {ta su Betoven, Mocart,[ubert, ^ajkovski ili Mendelson. Zajedno smo slu{ali muziku.A pokazivao si mi i slikarstvo.Pored tebe nau~io sam da crtam. Da, ti si projektovao onaj enterijerMuzeja moderne umetnosti na U{}u.Onaj {to ga je hvalio Viktor [klovski.

164

Bio si mi vodi~ na putovawima. Sa tobom sam, moj tata, upoznaoBe~, Grac, Qubqanu, Se`anu, Trst,pa Hanover, Minhen ili sam Beograd. Sada si daleko i mnogo mi je `ao{to si put daleke nigdine odlutao.Ali, znam, ti ipak ostaje{ u meni.Tvoje re~i }u u sebi jasno ~uti.I ja }u se sa tobom tako sretatii na taj na~in }u, o~e, o tebi brinutikao o nekoj neponovqivoj stvari,o neponovqivom blistawu i pojavi,kao o nezaboravnoj uspomenii ne`nosti koje stvarnost ne kvari.

165

MOJ SVET

Moj svet je danas vrlo uzak i mali.Nekada su u wemu blistali obluci.Ili su zreli plodovi sa stabla padali.Nekad je i{ao od Homera i Dantea,preko [arla Bodlera, Trakla i Pesoe do dana{wih sasvim nestvarnih dana.A sad se temeqi na iskustvu bolnica,na nekoj ve} turobnijoj `ivotnoj {ali.Zasniva se na ~ekawu i na borbamaza obnavqawe mog iznurenoga tela.Rane, bolovi, lekari ili ~ak dijagnozezamewuju kwi`evne slike ili one re~ipune na{e katastrofe i qudske groze.Ne mislim na okean ili plavetno moreve} na obi~no hodawe po sivoj ulicii obi~no govorewe qudi i sve {to mi jezasada nedosti`no a to se mo`e re}ipomalo i za kore hleba i tvrde kola~e i sve ono {to radije ipak zaobilazim.Ova mucawa i razne re~i zapisujem bri`no, strpqivo i putujem od ni{tavilado obi~nog `ivota i jednostavnih stvari.Rado bih do tebe svratio sve~ove~anska,sveop{ta mudrosti ali tu sam zarobqensvim tim ~iwenicama poput roba i skota.Zarobqen kao mrazom i vodom jendeka.Bolni~ki svet postao je za mene skoro sve.Do |avola, lekovi, terapije postaju Meka.A telo hodaju}a zver, najopasnija `eqaovog ~oveka i neka oko mene mjau~utigraste ma~ke i laje moj crnobeli ker.Prijateqi, put ka blistavoj budu}nosti gde me sna`no telo ~eka sad je postaojedini spasonosni smer kojim idu kosti.

166

TRAVE SA TIBETA I SAHIMALAJA

]erka mi je iz Bombaja donela poklon.Zeleni jastu~ak pun svakojakih trava.Tu su Maticaria camomila, Brassica nigra,Cinamomum camphora, Menta arvensis,Zingiber officianale, Nardastachys jatamansi.Hladna su i o{tra ova imena na latinskom

jeziku.Taj jastu~i} treba da stavim u jastuk kad

spavami moj san }e, ka`u, biti mnogo ~vr{}i i

dubqi.Bi}e pro`et mirisima ali i snagom ovih trava.Travu u mom dvori{tu sekle su o{tre koseili su ih {i{ale elektri~ne i motorne

kosilice.Znam, trave zavr{avaju kao `uti stogovi sena,kao dewkovi ili kao i{~upano veliko busewe.Gledao sam stogove putuju}i ka lepom ^a~ku.Gutaju ih vatre i pretvaraju u crno i sivi pepeo.Mo`da smo i mi qudi samo nekakvi strukovi

travekoje visoke povijaju i lelujaju vetrovi s juga i

severa.Ne li~imo na zeleno busewe ali i toga ima u

nama.Lekovite trave, travuqine iz kojih cure

zeleni sokovi,krv trave, krzna zemqe {to kao da su nokte u

tlo zarile,vlati trave koje grickamo, kojima hranimo

`ivotiwe,

167

trave Volta Vitmena, trave detiwstva, morske trave.

Nalik lelujawu u vazduhu ili razila`ewu lakog dima.

Ono {to gusto i trepqasto ni~e i buja u snovima.

Toliko sli~no wima kojima hranimo na{e du{e,

wima u kojima smo kao kamewe na dnu vode.

168

PLODOVI

„Po wemu plovi plod, u kojizagrizao si pre mnogo godina...“

Paul Celan „Ve~e re~i“

Bademi, le{nici, {ipak, plodovi,kajsije, tre{we, vi{we, maline, {qive i bele dudiwe, obli plodovi,crveni, `uti, naranxasti i mrki.A {ta su, {ta su i ~ega su slike?@ivota, svega, pesni~ke slike?Ono so~no uzeto iz stvarnosti?Pitam se, {ta su, {ta su, {ta su?Probam ih jezikom i nepcima.Wihove jarke boje mrqampo toplim dlanovima ruku.Plodovi, zavr{etak ro|ewa,cvetawa, zelewewa i rastewa?Mo`da posledwe uto~i{te svega.Ono {to nestaje pre mraza i snega.[to tek tone pod crnom zemqom.Ono {to i{~ezava u najdubqoj tami.Gde su i oko i slepilo goli i sami. Snaga reke, damar `ile kucavice,`ar tela, dodirivawe `enskih oblina.Sawawe `ivih punina i plakawe, izbacivawe lave kao `estine.U prazninu, u hladni vazduh {to }e ga odmah progutati tmine.

169

CRVENO

Boja tre{awa, boja malina i latica cveta bulke,boja jagoda ili boja poznog sun~evog zalaska.Boja krvi koja curi iz posekotine na mojoj ruci.Pa grimiz, purpur, boje bobica usred zelenila.O boji ploda nara i boji {ipka da ne govorim.Svi su ne{to drugo a ne to opipqivo, ukusno.A nije li ta boja u stvari i glavna boja `ivota?Boja ogweva i kuqawa iz dubina vulkana?Kapqe u snovima ali i u se}awima na pro{lost.Ona je u svemu {to se doga|alo i {to se de{ava.Na kraju ona dobija mrku boju ili tek boju r|e.I umire kao tolika `ivahna bi}a i tolike

stvaripod na{im plavim a punim ili praznim nebom.Sve`i je miris crvenog {to hrani o~i i

pam}ewe.A budi i radost koja nas tera na daqe putovawepo zemqi, {umi, po zatravqenim proplancimai pustiwama, kraj reka, mora i po gradovima.Boja vi{awa i razderanog mesa, jedna od bojaovog sveta qudi, zverki, biqa i malih insekata.Sveta koji nas na ro|ewu zarobqava, brzo hvataa u smrti pu{ta pa smo kao la|e {to

isplovqavajuiz nekog gata i tonu u dalekim dubinama okeana.

170

PLA^

Kao dete plakao sam kada bi me udarili,kamenom mi razbili glavu ili oteli igra~ku.A kao stariji nisam plakao ili sam to ~iniovrlo retko, a nisam ridao ni na sahranama.Da, hteo sam da budem istinski mu{karac.Bar tako se sna`an ~ovek naziva tu kod nasgde misle da `ene postoje da kuvaju i peru.A bio sam ube|en da su ti hrabri i ne pla~u.I pla~emo kada nam neko nedostaje i umre,kad se rastajemo, od ne~eg daleko odlazimo.Pla~emo i od one silne radosti ali to je retko.Da, priznajem, promenio sam se posle udesa.I tako ~esto pla~em samo zbog kakvih sitnica,zbog osetqivosti i se}awa na sve drage mrtve.Pa zbog iznenadne `alosti, odmah posle toga,ali tako|e nakon gledawa televizijskih serija.Jesam li postao sentimentalan ili preosetqiv?Jesam li se pretvorio u qubiteqa ki~a i suza?^esto urawam u pla~ kao da je burno more~iji {umoravi talasi bri{u tragove na obali.A ovi tragovi su se}awa, ono {to izbledi,potone u zaboravu kao {koqka u pesku.

171

PROKLETA SAMO]O

Prokleta samo}o, da li ima{ milosti?Odvaja{ me od onog {to je bilo blisko.[ta mi ostaje, da gledam kao gole kostiono {to su samo odrazi ne~ega {to je bilo,vlage, krvarewa, kapqawa soka, kao i onog {to je sklisko poput zale|ene sne`ne padine ili mokrim algama zatrpane obale mora.[ta je beli~asti smog, kakve je boje glog?Na sva pitawa ipak postoje odgovori a miloi drago ipak ostaje ono {to su nam korakoja postaje sve tvr|a, pa zaista ne znamoda li nas {titi ili gu{i ali, samo}o, ipak sihranqiva pustiwa svakoj qudskoj du{i.

172

SE]AWE NA PESNIKAMILO[A KOMADINU

Gordani ]irjani}

Da, sedeli smo u tvom potkrovqu.Malo sam gledao drvene grede i nebo.Sedeli smo tamo u visokoj zgradina ulici izme|u Slavije i @elezni~ke stanice.U razgovorima odlutali bismo daleko.A se}am se i tvojih odli~nih slika. Bio sam kod tebe sa Gordanom,o~e lepe dece i mu`u lepe `ene.Govorio si o neobi~nim stvarimai svojim re~ima spajao nespojivo.A le`ao si na posteqi jedva pokretan.Rastali smo se da bismo se opet videli.A onda sam sreo Gordanu na Bulevaru.Rekla mi je da si umro, prijatequ, pesni~e.Nisam mogao ni{ta da ka`em, }utao sami pitao se za{to si od nas tako oti{ao.I se}ao sam se pro{losti gde smo lutalikao dva stvora koja se svemu ~udei {irom otvorenih o~iju gledaju qude.

173

CRNA GODINA

Ove godine umalo da umrem u januaru na asfaltu Beograda.A potom su umrli moji prijateqii poznanici, pesnici Srba i Ra{a,prozaista Vasilije i o~evi prijateqi,Bo`idar i Du{an a, evo, pre vi{e od dva meseca umro je odjednomi moj stari otac, arhitekta Toma.Prijateq, pesnik Ibrahim bio je u bolnici zbog predinfarktnogili mo`da postinfarktnog stawa. Tako je i pesnikiwa Radmilapala, slomila i operisala rame.Pesnik Toma` je pao u ponori od pada na dno se zadr`aoali na stubu slomio je rebra.A pesnik Radivoje do`iveo jeove godine te`ak mo`dani udar.Ba{ crna godina, oko jednih sesvemo}na gospo|a Smrt muva,drugi su `rtve gospo|e Bole{tine.Oko nas kru`e pti~urine tmine.]utimo i kao da samo ~ekamodolazak ogromne i duboke ti{ine.

2007. godina

174

PESMA ZA DRAGOG AMERIKANCA

^ARLSA SIMI]A

Dragi ^arli, pesni~e, dobri ~ove~e,da, ovo je moja duga pesma za tebekoji si tamo, tamo daleko u Americi.Ne zameri mi {to ti sad ovako pi{em.Qudski sam nesavr{en i te{ko rawen.Ali, ka`em ti, upoznao sam donekleonu koju je boqe izbliza ne upoznati.Mislim na svima znanu svemo}nicui prema nama slaba{nim qudimastvarno bezobzirnu gospo|u Smrt.Vi{e dana bio sam u wenoj blizini,u toj dosta crnoj praznini i ti{ini gde nam vi{e ni{ta nije potrebno.Mislila je da }e me zauvek odnetiu svoj hotel odakle nema povratka.Ali `ivotiwa, `eqa `ivota, besnela jei ipak je, crvena, lepo u meni pobedila.Da, vratio sam se me|u `ive qude{to di{u, psuju, jedu, piju ili se smejui {to strogo gledaju i nepravedno sude.Sri~em moj nerasko{ni rukopis, `ivot,kao da sam neiskusno i naivno detence,kao da ne umem da ga ose}am i ~itam.Pred wim i tim zelenim i cinober obiqem neuk sam, ba{ gluv, mucav i nepokretan.A, evo, `elim da mu se potpuno vratim. Ali, zna{, moje telo se dosta istopilo.I kada }e taj sve~ani povratak biti,kada }e ta zagu{ena vatra buknuti,zaista, zaista ba{ nikako ne znam.Nisam ni prorok, niti neki mudrac.

175

Samo sam te{ki i le`e}i rawenik,slaba{ni pre`iveli iz saobra}ajnog udesa.U`ivao bih u hodawu po visokoj traviili na plo~nicima po ulicama grada.U`ivao bih u slu{awu pevawa `utokqune ptice kos crnoga perja,kao i u pesmi iz mog crnog radija.Ali jo{ uvek sam daleko od svega.^ovek sam koji }e se mo`da obnoviti,da, pedesetdvogodi{wi Beogra|aninkoji opet po~iwe da pi{e i ~ita, ~ita debele i tanu{ne, lepe i ru`ne kwige.I voli tople qudske a izgovorene re~i.Ili napisane re~i koje mu, evo, otkrivajutajanstvene predele, ba{ ~udesna mesta,gradove, poqa i {ume, `ive boje i stvari,radost, bajke, gole istine i onu stvarnostod koje je daleko i koju kao da ne poznaje.Eto, dragi ^arli, ti mudri i `ivi pesni~e,eto moje mucave ispovesti i jadne pri~e.Putuj svetom, otkrivaj taj zagonetni sveti tu ~udnu stvar pretvaraj u svoje pesmeda se i mi drugi qudi radujemo, veselimokao da posmatramo orlovski ili leptirov let.

176

BOJE

Mileti Prodanovi}u

U mladosti sam `eleo da budem slikar.Na platnima da govorim kroz oblike i boje.Sada pomiwem boje, one su u svemu `ivom.One su imena stvarnog, imena dobrog `ivota.Ali {aqem ih u na{ svet samo pomo}u re~i.Da, rado bi ih ra`ario poput `eravice u pe}i.Zelena spava u li{}u a crvena u plodovima,bela u pti~jem perju i krznu mirnih ma~aka.Siva je u pepelu a tamno plava sred okeana.Crna je u podrumima, u ugqu i izgorelomdrvetu kao i u pono}nom miru oko ku}e.Izra`ava{ se bojama na platnu ali i re~ima.A koliko tvoje kwige ose}aju kako `ivi{i sa crte`ima, kistovima i raznim bojama?Spaja{ onaj kraj oko Knez Mihailove ulicesa {umskim padinama Top~iderskog brdai letewe golubova sa tminom Dor}ola.Prijateq si sa bojama, }utqivim i divqim,rasprskavaju}im, gustim ili dubokim.Urawaj im u krv i iz we nam donosiono tajanstveno kao iz kamewa pe}inaispod zemqe ili iz planinskih nutrina.

177

RE^I I STVARI

Vojislavu Karanovi}u

Koliko su, koliko ove re~i dalekood svih dana{wih va{ih i mojih stvari.Koliko su od stawa moga `ivota daleko,koliko od svih stvarnih qudskih doga|awa.Od svih jakih `ivotiwa i ozeleneloga grawa.Ali i plamena vatre, koja jako bukti ili tiwa.I od letwih vru}in~ina i jutarwih sve`ina.Koliko su, koliko daleko od svega onoga{to me sigurno i pouzdano ali polako le~i,od svih radosti i ~ekawa da mi ozdravi noga,od o~ajawa i od vanrednog neba na{eg Boga.Ali volim hiqade svojih i tu|ih re~enica i

re~i.Tim re~ima, evo, gradim bele i najbeqe ku}e,one crvene domove u kojima je mudro }utati.]utqiv tu stanujem kao fosforno uskrsnu}e.Re~ima klizim, brodim, plovim i putujemkao izmi{qenim a zapravo `ivim vodama,ve~nim vodama na{eg sveop{teg okeana,morima, jezerima ili nabujalim rekama.Volim neponovqivost ~ulnosti i plamenakao {to volim naj`ivqe i vrlo jarke boje,crvenu mesa, naranxastu pomoranxe,one me{ane i guste boje kao zelena hvoje.Od onoga {to sam bio jo{ uvek sam daleko.Moje telo u posteqi ~eka kao da nije moje.I bori se, jer mo`e da se uvu~e meko, mekokroz zakqu~ana vrata onoga danas i ju~e.I po tim vratima lupa te jau~e kao nekoko misli da vikawem mo`e sve da otvori.Ili izigrava nevaqalo ku~e koje laje jako,veruju}i da se tako protiv zatvorenosti bori.

178

Samo sam ukr{tawe krvi i telesnih bolova,kucawe sata i ona vatra {to jo{ jedina gori.Ali voleo bih da sam okeanska bela bova,da plutam nad ribom koja plivawem zborivodi {to penom govori u telu okeana brata.Voleo bih da sam rzawe i galop crnog ata.Znam, re~i su od stvarnosti veoma dalekokao proticawe vremena od otkucaja sata,kao o{trina leda od beline pamuka plahte {to na posteqi le`i i spava toplo i meko.

179

SUSRET

Sa{i Radoj~i}u

^itam u ~asopisu tvoj esej o pesniku Paulu Celanu

i prevod gospodin An~elove pesme „Todnauberg“.Da, tu su smrt i breg obrastao gustim biqnim

krznom.A tvoj odli~ni esej odvodi me u daleke, druge

prostore.Mislim o obi~nim stvarima i neobi~nim

predelima,o livadama, {umskim putevima, kolibama i

svemu, svemu iz ~ega ni~u re~i i tamne ili

razumqive pesme.Ti{ina, smrt, belina, zelenilo doti~u

Hajdegerove tajne.I {ume, vode, planinske padine iz kojih su

izrastalete{ke filozofske re~i mada ne zaboravqam

zlo i u`as.Ne zaboravqam otrov i karcinom iz dvadesetog

veka.Mudri filozof se wima ba{ ~udnovato

odu{evqavao.Mada nas svojim mudrostima vodi izme|u

ni{tavilai obiqa, izme|u bujne prirode i }utawa

utabane staze,od vreline i jasnosti podneva do leda i

pomr~ine.

180

DOBROVOQNI IZGNANIK*

Oti{ao si, a detiwstvo je ostalo tu da snatri i spava.

Pri~a{ pri~e, ovde se stapaju boje: crna, `uta i plava.

Gleda{ planinske vrhove koji se onde sne`no bele.

I mo`da se pita{, jesmo li mi qudi kao neke imele?

^ega ima u Kanadi, u {umi, tamo na oporom severu?

Pro{lost nam je i rege muzika, pa kako joj na}i meru?

Evo, zahvaquju}i tebi ~itam ovu Grosmanovu kwigu.

Ali, kao da znam samo za ovo moje danas i te`u brigu.

Re~i spajamo, ra|amo pri~e, samo ih pisawem pletemo.

Jesu li pri~e ono {to otkriva deli}e tamne qudske tajne?

Da, mogli bismo u snu ka nebeskoj vedrini da letimo.

Opipavajmo so~no, vidqivo, opisujmo tragove bajne.

Re~i se probijaju kroz kameni ugaq i kroz sle|eno mleko.

U na{im se pri~ama dodiruju qudi, ali ~ak i Niko i Neko.

Svi smo pomalo izgnanici, mo`da smo i u slepoj ulici.

Dragi Davide, ne bojim se vi{e ni~ega i nisam u tmici,

181

pa ni u groznici budu}nosti, ali sneg, led, toplo more

sada kao da su mi isto kao jabukove i naranxine kore.

Pitamo se, sumwamo, mo`da dajemo odgovore re~ima.

Putujemo kroz prostor i vreme, razgovaramo sa qudima.

A ti, ve} daleko od Zemuna, pri~aj pri~e u na{oj tamnici,

pisawem koje nas primi~e ~as studenoj vodi, ~as `eravici.

Sve drugo samo je dim, raspr{eni pepeo beline i tmine.

Pri~e su crvene bobice u bujno zelenoj nutrini ba{tine.

_________* David Albahari

182

ZIMA

In memoriam Novici Tadi}u

Eto, i ti si oti{ao, prijatequ Novice,dobri i po{teni ~ove~e, veliki pesni~e,ti bi}e ~esto tiho kao duboko {umsko ve~e.A nismo se ni videli posle moje nesre}e,samo smo se jednom ~uli preko telefona.Znano je {ta nam ravnodu{na Smrt radi.Ali ipak je ja~a od nas koji joj prkosimo,mada }e na{e re~i ovde mo`da du`e `iveti.Ovo je zima u kojoj se skoro sve smrzava.Ovoga sne`nog januara mnogi qudi umiru.Eh, {ta da ti ka`em sem onoga ZBOGOM.A oti{ao si tamo gde je trebalo da odempre ~etiri godine, da, oti{ao si ali ~ita}utvoje ~arobne, ta~ne, tamne re~i, se}a}u sepro{log i misli}u na tebe, o dobri ~ove~e!

2011. godina

183

KAO DA SAM SVE REKAO

Jovici A}inu

Kao da sam Sve rekao,ja {to biqe nisam no`em sekao.A koliko sam re~i samo napisaona hartiji ba{ kao da sam disao.I to nikako, nikako nije malo.Mo`da mi je ipak ostalosamo }utawe,samo belina,jedino ti{inaa onda tela umirawe.Da, Sve sam ve} rekao.Mada ono Ni{ta nisam do~ekao.I ka`em BELO GRO@\E,te SREBRO i USIJANO GVO@\Eda na ovu pesmu ukras stavimme|u re~ima crnim i plavim.

184

KWIGA PESAMA

^itao sam opet kwigu pesama SNIMCI ZA PANORAMU

Srbe Mitrovi}a, moga prijateqa, danas pokojnog ~oveka.

A pesma POKLOWEWE U SMRTI, posve}ena pesniku,

umrlom Aleksandru Ristovi}u, govori o posledwoj stvari.

Ali neko }e re}i da sam optere}en smr}u i wenim mrakom

pa, eto, ba{ stalno govorim o tome i o onima koji su umrli.

Mo`da je u pravu onaj ko ovo ka`e, jeste, ~esto razmi{qam

o posledwoj stvari i se}am se onih qudi kojih vi{e nema.

I da bih mo`da ipak, ipak lepo zavr{io ovu tamnu pesmu,

ka`em da vetar quqa zelenu granu jele, mesec avgust je

i letwe toplo je vreme a {ta }e biti sutra ili prekosutra

ne znam, ali gledam `ivot ma~aka i ba{ ni{ta ne sawam.

Vidim neobi~nu sliku: kapi crnog tu{a, ah, crno i smrt,

padaju u punu ~a{u hladnog mleka na drvenom stolu.

I to je mo`da u pesmi danas sve, mo`da stvarno sve.

185

INSEKTI, BUBE

^emu kwige, pesme, re~i – krici tajne sekte?Pita{ se, a zuri{ u ekran svoga kompjutera.Na wemu pi{e{ slova {to ti li~e na insekte.

^emu mirisi, ukusi, krv koja u telu damara?Govori{ u sebi a tvoj glas je samo pitawe,se~ivo {to zaseca drvo pa ga u {umi obara.

^emu to vrvqewe i ~emu ono mraviwawe?Jesi li `iv, da li je krv vrednija nego voda?Jesi li samo }utawe ili ogwa plamiwawe?

Podse}aju me na sve ono qudsko i mojeva{a letewa, crni insekti, i va{a puzawa.Ali ~emu sve, ka`i mi, ~emu te `ive boje?

Pita{ se a zuri{ u ekran svoga kompjutera.Na wemu ispisuje{ slova {to li~e na insekte.Oko tebe hladno je kao pod o~ima kamera.

186

MRTVI

Samo odu, odu i tamo i{~eznuu hladno}i jutra ili u vrelini no}i. A bili su kao robovi sive nemo}i,bili su lutke koje u pesak greznu.

Ka`em, samo se izgube, izdahnu,pa ostave prazne cipele, stolice,iza sebe ostave neko de~je lice,nekakve fotose koji `ute ili sahnu.

I vrate se tako me|u one nero|ene,pa potonu tamo gde ni{ta ne mrmori.Odu iz ove pustiwe me|u bezimene.

Taj koji je sa wima bio, u vrevi ostane,brzo ih zaboravi, pa u paslike pretvorida kao fle{ blesnu i onda sve nestane.

187

GRA\EWE

Po~iwe kopawem temeqa, pa se i zemqom bavi.

Tako se kopaju jame, da, tako se ulazi u pomr~inu.

Tako rade rudari, krtice, tako ~ine gliste i mravi.

Sve po~iwe kopawem, ula`ewem u sr` zemqinu.

Mada zemqa nije spokojno mesto, ti vadi{ glinu,Da, bi}e osnova za ove tvoje kamene gra|evine.Tu gradi{ ono u {ta bi da u|e{ kao zvuk u

ti{inu.I bi}e to mesto me{awa `ivih boja, crnog i

beline.

188

NE@NOST

U kwizi „Ko`a“ Kurcio Malapartedetaqno pi{e o smrti svoga psa Febai moram re}i da ga jako dobro razumem.Nisam imao snage da gledam smrt moga psa.I sad kad ga nema jo{ mi je samo u se}awima.Ba{ je ~udna ta ne`nost ili qubav {to postojiizme|u doma}ih `ivotiwa, qubimaca i ~oveka.I ona je jedna od jarkih boja koje ~ine

~udesnijimovaj svet kojim hodamo izme|u ro|ewa i smrti,sveta koji bojimo i svojim bolovima,

radostima,strahom i krvqu, svet biqa, `ivotiwa, qudi i

stvari,svet za koji ponekad ~ak ni ni{tavilo ba{ ne

mari.

189

MO@DA

„Mo`da spava s o~imaiznad svakog zla“ Vladislav Petkovi} Dis

Mo`da mi vi{e od qudskih podsmeha,glasnih grohota i slika ru`nih stvari,mo`da mi ipak vi{e od mnogih gadostii cepawa nekog ba{ prenapetog meha,o, mo`da od svega {to vidim kao kostiu uzburkanoj i ba{ `ivoj svakodnevici,mo`da mi od toga vi{e zna~i da opi{emozelenelu granu bilo kog drveta u ba{tii da ka`em kako je i ~ime ona odse~enaili da gledam jako otvorene i zelene o~ii kako u svom krilu ma~ke dr`i moja `ena.

190

LIST I VEPAR

Razboleo sam se i jako mi je hladno.Grozni~av le`im u posteqi ispod tri

pokriva~a.Ispod jorgana i dva }ebeta i drhtim, tresem se.Treba samo trenutak i ve} }u biti blizu kraju.Mi qudi smo kao list na drvetu, a on po`uti,osu{i se i sam ili na vetru padne na zemqu.A kako je ovo previ{e ne`na pesni~ka slika,re}i }u da smo i kao te{ko raweni vepar,kome krv lipti iz usta dok le`i i u ropcu trzasvojim nogama duboko u {umi, umiru}i.

191

KODER

\or|e Markovi} Koder ka`e: „Suknu kobac,i ulovi ronca.“ i „Srce nam se topilo u slasti,U svudini svet’ Cveta oblasti“ i jo{ ispisuje:

„Plavog svoda, blista ~udotvorca“.A zavr{ava: „Ptica lu`i/Romoranka tu`i.“Eh, voleo bih da mogu kao on da romorim,da mrmorim, re|am re~i, pevam romoranke.Ali ne umem, ja sam jasan, razumqivih re~i,a nisam tajanstven ili vrlo mra~noga jezika.Zato i pi{em tek pesme o onome {to moguda vidim, da rukama opipam, da ga omiri{emili makar jasno i slikovito samo da zamislim.Mo`da bih i ja mogao da u tami ma{tam,da nespojivo spajam i stapam, da, mo`da.Pa neka gusta {uma uzleti put plavog neba,neka se travnata brda naglava~ke okrenua elektri~ni stubovi neka hitro tr~e ulicama.A qudi neka se pretvaraju u ono {to zamisle.Pa neka izme{aju krv i kost, nemost i most,zgru{avawe i zgra`avawe, svetlost i svetost, zavijawe i savijawe, ali i piksle i kapisle.

192

CRVENA KRPA

Znam, puno pi{em pesme ili ovo{to na wih pomalo ~ak i li~i pa tako,evo, {to ka`u, dosa|ujem Bogu i qudima.Ali ne{to me tera da {aqem ove porukebez rima, sa re~ima i pesni~kim slikama.Ne{to mi {apu}e da se drugima obra}am.A pesnik Seferis u pesmi „Se}awa“ ka`e:„[apnuh: Boli se}awe kad god ga dirne{,tek malo je vidqivo nebo, a ne vidi se more...“Dok se ja stalno se}am pro{loga, mrtvih i kao da stalno mislim na smrt a qudi }e re}ida sam opsednut wom i da samo o woj pri~am.Odlazimo odavde a nismo nekakvi pobednici.Poneko od nas ne{to uradi pa ga za sobom ostaviali sve }e se to jednom zaboraviti, da, sve iscurikao suvi pesak iz posude sa malom rupom na dnu.Da, mogu samo tako obi~no da ka`em kako `ivotbrzo pro|e i ne}u ga porediti sa plamsawem

sve}eve} vi{e sa crvenom krpom {to bledi na ki{i

i suncu.

193

KUTIJA

Kutija iz istoimene pesme u prozi pesnika Jehude Amihaja,

ona iz pesme D. Dragojevi}a „Takozvana kutija – pitawe“

ona iz novijega i kra}ega romana „Kutija“ Gintera Grasa,

pa mala kutija iz pesama Vaska Pope i ja sada razmi{qam

o kutiji i otvaram neku kutiju a voleo bih da je ona ~udesna

i da u woj nalazim ono {to `elim ili da je lako otvorim

pa iz we da isko~i mali ~udotvorac i ostvari sve {to `elim.

No, to su puke ma{tarije pa uzimam kutiju {ibica i u ba{ti,

pored travwaka, palim odba~ene i ispisane papire

a iza wih ostaje samo pepeo ali i ja, nesavr{eni ~ovek,

iznad wega, mada znam da je i ~itav kosmos kutija.A mo`da da se malko poigram re~ima pa

hrvatski da ka`em kut i ja i samo }utim kao {to na

polici }uti metalna kutija za ~aj Lapsang su~ong mog

pokojnog oca.

194

MA^AK DARVIN

Ovaj u mom `ivotu, neznatnom i na ivici na{eg mnogo~estivoga gospodina Dru{tva,ovaj stari ma~ak koji nas je zimus usvojiosad nas je napustio i oti{ao svojim putem.Vreme se prolep{alo, otoplilo, hrane ima,do{ao je februar, tu je doba ma~jeg parewa.Mo`da smo ga uvredili jer mu, eto, nismo,nismo dali ono {to smo mu nedavno davali.]erka nije pustila da le`i u wenom krevetu,ja ga nisam primio da legne u moje krilo.A `ena nije dala da le`i na platnenoj stolici.To {to mu je tu bilo toplo i {to je imao hranuwemu, strpqivom ma~ku, ipak nije bilo mnogo.Kada je Qiqana prolazila na ulici kraj wega,na weno dozivawe samo se malo osvrnuoali na sve te re~i nije obratio ve}u pa`wu.I eto, ma~ak Darvin nam postade metafora.On li~i na mnoge qude a tako se i pona{a.I samo mi ostaje da ~ekam prole}e, toplinu,vedro i plavo nebo i sijawe jasnoga sunca.Mo`da }e se tada i Darvin pojaviti u ba{ti.Mo`da }e pogledom zelenih o~iju ne{to re}i.Ne{to va`no {to se ne mo`e re~ima iskazati,ne{to u ~emu se me{aju ne`nost qubimcaali i `ivotiwska a ipak `ivotna `estina.

195

NISAM

Nisam ni Milo{ Crwanski ili Vasko Popa.U meni nema ~ak ni tih ili takvih melodija,kao ni pesni~ke veli~ine, pa zapisujem ove re~i,tek ih pu{tam da mi ovako pore|ane mrmore, romore a to {to one verovatno qudima govore, kao da nije va`no ali va`no je, ba{ mi je va`nomrmorewe re~i koje li~i na `uborewe potoka.A kako je i ovo veoma obi~na pesni~ka slika,eto, zavr{avam romor koji mo`da nije pesma.I gledam kroz prozor tmurno nebo i pqusak.Gledam ki{u {to pada, gledam prole}nu olujui muwe dok se gromovi sada blizu i jako ~uju.Pa mislim na smrt mladun~adi moje ma~ke.Mada ne razumem kako te ma~ke nisu ostaleovde da `ive, porastu, tr~e, ska~u, mjau~u,ve} su se razbolele pa su u mukama nestalezauvek u tvojim crnim predelima, o Svemo}na!

196

CRNE KAPI

Uginulo je jedno mladun~e ma~ke @ute.@alostan sam zbog toga ali i zbog svogastawa a ipak ove moje dane, sate i minutepu{tam da jednoli~no ovde prolaze bez Boga.Evo, nekako sam tu spakovao svoja ose}awai le`im u posteqi, ~itam kwigu Dostojevskog.Mo`da samo treba da uronim u svoja se}awaili da sad u`ivo vidim Ne{to va`no i Nekoga?Ne, ne, ne, ostaje mi jedino ovo: trn u prstu.I potom ula`ewe u ba{ duga~ki red i u vrstukoja se strmoglavquje ili ide tamnom stazom,ka sudaru sa gladnim i ogromnim gmazom.Pitam se sada, da li su takve sve crne kapiili je sve samo voda {to u pari brzo ishlapi?

197

PAUCI

Bila su dva ve}a pauka.Do{li su iz vlage dvori{ta.I {etali su po belom zidu.Ba{ kao da im nije ni{ta.@ena ih je brzo pojurila.Jednog je udarcem usmrtila.Drugi se sakrio iza kwiga.Kwige poezije su ga spasle.Izgleda, sada je bez briga.Na zidu se opet ba{kari.Plete svoju mre`u i lovi:mu{ice, bubice, sitna bi}a.Wima se gospodin hrani.Gledam, insekti su `ivqi od mene usred svetlostii tople ili hladnije tmine.Insekti, ve}i ili oni mawi,maju{nog `ivota {amani.

198

GUNDEQI

O, gundeqi i prema vama sam bio zao. Vi ste leteli i zujali kroz moje detiwstvo.Ali hvatao sam vas i nabadao na drvca.Wih sam potom u meku zemqu zabadao.Iz braon tela curila vam je zeleno`uta sluz.Gundeqi, vama sam se toliko, toliko radovao.Va{e letewe najavqivalo je boje i lepotu leta.Prema vama, mrka krilata bi}a, bio sam zao.Spopada me kajawe zbog zla koja sam ~inio.Mo`da je ono samo jednostavnost zbog koje patim sada ili je sve samo slu~aj {to mi pru`aova planeta, uto~i{te leda zime i vreline leta?Planeta gde su mo`da isto prosta kravqa muzaili ~ove~ija seta ili ime, meso pu`a ili

silueta,ova planeta gde se zlo i dobrota istim hrane.A isti im je kraj, ista gusta, crna i bela meta,isti ciq padawa lake a beli~aste pene i mane.

199

ARI[ I SENICA

Kroz prozor sobe vidim pticu.Sle}e na po`utele grane ari{a.Telo ptice nije ve}e od mi{a.To je senica koja sa jedne letina drugu granu i svaku kquca.Na wima hranu tra`i ili nalazi.I onda odle}e, nekuda odlazi.I niko u wu pu{kom ne puca.Ova slika spaja me sa ba{tom.Ba{ta je ime i `iva kora `ivota.Svoju krv o`ivqavam pogledom.I re~ima razbuktanim ma{tom.

novembar 2007.

200

MRAVI

„Sve putem koji vodi slavikrenu{e kao vojske mraka.“ka`e pesnik ali sada se se}am:moj greh prema wima jo{ je ve}i.I oni su mi, mrki i crni, naseqavalidetiwstvo, nadgledao sam ih s visine i {tapi}em ~eprkao po mraviwacimai sipao vodu „u no}i tu|eg mraviwaka.“ Ili sam im spaqivao uspani~ena tela{calupom usmeriv{i na wih zrak sunca.Se}am se i slatkog mirisa te paqevine.I skvr~enih mrava, sada bi}a tmine.„Svud ostaviv{i smrt i senke.“I kao da ose}am svetu vla`nost i nimalo laki miris neke `enke.

201

^AVKA

Sneg je prestao da veje a neka crno-bela ~avkaskaku}e po tom betonu staze prekrivene snegom.Ona ulazi u suvi sneg i samo tra`i ne{to za jelo.I, naravno, onda oble}e pored ve} pobelele jele~ije su granetine ote`ale od snega poput bradenekog tromog starca, snega koji poput pra{inerasipa vetar koji duva kroz mraz, crno i beloi `ivo zeleno okovano tom jakom hladno}om.Nebo je obla~no sivo ali polako postaje belo.A mo`da }e iza wega Sunce da promoli nos?Pa ~emu da se u ovom belom januaru nadam?Crvenom brizgawu sve`ine iz plodova vo}a?Vazduhu topline prole}a, medu na komadimajo{ vru}eg i crnog hleba ili ni~emu iz

nigdine?I ~avki {to skaku}e pod sivilom ovog neba?

202

GOLUBOVI

Vidim ih gde sede na elektri~noj `ici.A crna `ica rastegnuta je iznad ulice.Dan je turoban, ki{ovit i nebo sivo.Vidim ih pribijene jedno uz drugo.Ki{a im kvasi perje i tiho romiwa.Oni se jedva pokre}u i svoje glave ne okre}u jedan prema drugom.Da li ih spaja qubav i greju li se? [tite li se od hladno}e ki{nih kapi?Ne znam, samo prime}ujem telaovako pribijena jedno uz drugo.Na toj crnoj i dosta debeloj `icividim dva siva pti~ja stvorewauobli~ena u jedno jedino pitawe.Kad sam opet napoqe pogledao, video sam praznu `icu sa koje su oboje odjednom i naglo odleteli,odlepr{ali, a ne znam kuda i za{to.

203

SVRAKA

Kroz mali prozor kupatilavidim je gde stoji na grani stabla bele breze iza ku}e.Nakostre{ilo se perje ptice.Trese se a grana je suva.Nadam se da ne}e pasti.I da se grana ne}e slomiti.Za{to tako na grani stoji?Za{to joj je perje ~upavo?Uskoro }e da padne ki{a.Sa ~im je povezana svrakai {ta joj se stvarno de{ava?Ne znam, tek sam radoznalost,pitawe zatvoreno u sku~enost,izme|u stvari koje su moj svet,u neznawu {to }e jednom na svedobiti posve ta~an, jasan odgovor.Kao {to muwa na nebu suvo sevnesred oluje i ki{a nastavi da pqu{ti.Kao {to trava pod krestom {ibicebukne pa se `uta u crno pretvori.I nikad vi{e zelena i `uta ne {u{ti.

204

SPAQIVAWE KWIGA

Ponestalo nam je drva za lo`ewe.A ipak jo{ uvek je vreme hladno.Uradio sam ne{to {to me ne raduje.Uzimam svoju prvu kwigu poezije,uzimam SA OBE STRANE KO@E,da, donosimo je iz podruma, iz paketa vadimo je i tim kwigama belih koricalo`imo `utu kaqevu i crnu metalnu pe}.Spaqujem kwigu koju sam davno napisaoi sve me to podse}a na druga spaqivawa,na mnoga okrutna spaqivawa u istorijiali i paqewa kwiga u dvadesetom veku.Kwigama dodajem i kwi`evne ~asopise.Ali, qudi, spaqujem samo svoje kwige.Od tog papira sa re~ima ostaje puno pepela.Pe}i se zagrevaju od plamena papira kwiga.Toplije nam je i mo`da se primi~emo prole}u,sijawu sunca, toplom vremenu i vedrini neba.A mo`da }e nam ova spaqivawa ipak oprostitioni strogi i sve sudije koje treba da nam oproste?Ali ba{ se, evo, pitam, ima li to spaqivawe

kwigaopravdawe, ho}e li me zbog toga gristi savest?Treba li se ipak `rtvovati u svemu i do kraja?Smrzavawe u hladnom domu mo`da, prijateqi,nije ne{to ~emu se treba ovako suprotstavqatii spaqivati kwige, re~i, re~enice, belinu

hartije a od wih dobijati crni, sivi pepeo i malo

topline.

205

O@IQAK

Taj o`iqak na nozi samo me podse}ana pro{lost i `ive slike od we otima.O`iqak je sme`urana ko`a i svedokonog {to se dogodilo davnog januara.Razume se, postoje i o`iqci u du{ama,ono zaboravqeno u ovo doba ra~unara.No, da li se qudsko postojawe sastojiod krhotina se}awa i ru`nih o`iqaka?Jesu li oni kao roj `ivih p~ela ili vrevamrava, mo`da gu`va uzletelih muva?Ili gusto jato crnih i |avolastih vrana?O`iqci ipak na kraju polako zarastaju.A ono na ~emu su, telo, samo nastavqa,ovde ipak nastavqa i daqe da postoji.Ali ovde sve me|utim nije sasvim isto.O`iqak je do{ao, stvorio se iz pro{lostii ovde samo postoji, u svoj ru`ni izgledupija sve patwe, jake bolove i gadosti.I ~eka jer zna {ta }e biti u budu}nosti.

206

LEKOVI

To su kuglice, braon ~okoladne i crvene boje.Wih mi je iz Katmandua donela }erka Jelena. U Kunfen tibetanskom medicinskom centruwoj ih je preporu~io doktor Ngavang Dhakpa.U kuglicama su isu{ene i smrvqene lekovite

trave.Mo`da su to mrvice stvarnosti sveta ili

poezije.Prvog dana pre doru~ka pijem jednu braon

kuglicua posle ve~ere uzimam druge dve, isto tako braon.Drugog dana i ujutro pre doru~ka uzimam drugua ponovo posle ve~ere i onaj lek koji pijem uve~e.Tre}eg dana pijem kuglicu zavijenu u

ru`i~asto platnoi crvenu hartijicu i onaj isti braon lek

uzimam uve~e.Stavqam ih u usta, `va}em, pijem sa ~a{om

tople vode. A ba{ svakog jedanaestog dana trebalo bi da

uzimamverovatno najja~i lek, jednu kuglicu zavijenu

u plavo.Tako u sebi spajam Srbiju i Nepal, Evropu i

Aziju,tajanstva beogradskog Top~iderskog brda i

Himalaja,veruju}i da }e me kuglice izbaviti od

dana{wih tegoba. Naravno, ne o~ekujem veliko ~udo, no, ipak

~udesno jeovo spajawe Istoka i Zapada u lekovima –

kuglicamai u meni, u neuronima, u svetu kog sada ~ini

moja soba.

207

^IWENICE

U svom razgovoru sa Dejvidom Silvesteromslikar Frensis Bejkon na neposredno pitawe:„Kako ste shvatili da i vas o~ekuje smrt?“odgovorio je: „Shvatio sam kad sam imaosedamnaest godina... Se}am se da sam posmatraogovno na plo~niku i iznenada shvatih - eto, to

je `ivot...Postoji{ samo jedan tren i na kraju si zbrisankao muva na zidu.“ Da, surove su ~iweniceali i one su poezija a Bejkon ih je puno slikao.Poku{avam, poku{avam da govorim o wima.Pribli`avam se, udaqavam, lutam, gubim se.Ipak je najlak{e biti vezan za ~iwenice.^esto opore, okrutne ali i zabavne, slatke,gole ~iwenice, komadi}e sirove stvarnosti.Ali one nisu ni {e}er u tvojoj slatkoj hrani, pa ni opijum koji te uspavquje i odnosi.One su kao imela u kro{wama drve}a.A ono daleko, nevidqivo, tajna iza svegane spu{ta nam se ni u snove i ~ovek je mirankao pogled crnih o~iju put vedroga neba.

208

RUPA

Na stomaku imam rupu.Ta rupa je sada zarasla.Kroz taj otvor u mom teluplasti~nom cevi ulazila jete~na hrana ili supa.Rupa i u woj praznina.Praznina i ni{taviloodre|uju na{ `ivot.Tako nam ta~no ka`uoni mudri Isto~waci,`uti Kinezi, tamni Indusii, naravno, Japanci.Ta rupa me ispuwavala.A kroz wu je ulaziloono {to me je nekadapa i sada u ovom `ivotu odr`avalo i jo{ me odr`ava.Treba da budem sre}an{to sam uop{te `iv,govore mi mnogi qudi,dodaju}i jo{ pone{to vrlo gorko ili sme{no.Na neki na~in, ja sam rupa, praznina koju treba popuniti.Goreti, sagoreti, govoriti,vikati ili samo se buniti postojalo je za mene preno {to sam sreo Svemo}nu.

209

ARI[ I SOL@EWICIN

– Kakvo ~udnovato drvo!Aleksandar Sol`ewicin,„Ari{“

Taj ari{ o kome sam povremeno pisao pesmeporeklom je, zapravo, iz Medvoda u Sloveniji.Ba{ davno nam ga je doneo o~ev prijateq Edo.A pro{le subote u novinama, eto, pro~itao sampesni~ki zapis Aleksandra Sol`ewicina o

ari{u.Ne`an tekst za pisca kwige „Arhipelag Gulag“.On govori o ari{u, o ~etinaru ali o

listopadnom,o drvetu {to se, kako nam ka`e, „iz sa`aqewa“osipa „uz treperewe sun~ica“ i na kraju pomiwesvilenkaste iglice ari{a: „E, ima i takvih

qudi“.Tome nemam {ta da dodam, ve} samo gledamna{ ari{ ili zimi skupqam wegove opale

gran~icei male {i{arke i time palim vatru u pe}i i

se}am seMedvoda, gustih {uma, jezera i izgubqene

pro{losti.

210

U SOBI

Tu ste nekada vi `iveli, a sigurno su ovde i va{i tragovi,

a ne samo u meni, u onom {to ~inim, dragi moji baba i deda.

Se}am se crnih kreveta i prastarih pokriva~a, a tu ste i umrli.

Sada sam vam i ja jo{ bli`i i na putu ~iji kraj dobro znamo.

I moji majka i otac oti{li su tamo put ni{tavila ili za vama.

Do{lo je leto, kajsija je puna te{kih plodova koji sazrevaju.

Malo je zelenog ostalo od onoga {to je raslo za va{ih dana.

Nema tre{we, ni {qiva, stabla vi{awa, nema grmova malina.

Tu su ipak orah i leska i jo{ pone{to, a drugo je u se}awima.

Ovde sam u va{oj nekada{woj sobi, se}am se na{ih praznika,

se}am se, crtao sam lutke od kartona, isecao sam te likove,

kao i dekor – ku}e, ograde dvori{ta, svakakva stabla i biqke

i uve~e pravio vam predstave po pri~ama Milovana Gli{i}a.

Otac mi je pomagao, a pe} od {amotnih cigala sa otvorom,

sa metalnim otvorom na obe strane bila mi je ba{ pozornica.

Sada je sve nestalo i samo je u meni koji }u tako|e nestati.

Tu su nestajawe starog, nastajawe novog, i postoji ta igra,

beskrajna, turobna, radosna, beline, crnila, mira i groznica.

211

SKAKAVAC

Pre svega ne mislim ni na kakav no`a ni na „mu{ki znak“, kako re~e pesnikRastko Petrovi}, ve} ovako jedino mislim na skakavca kog sam na{ao u dnevnoj sobi.Be`ao je od mene a hteo sam da ga spasem.Posle lova ispod televizora ipak ga uhvatih.Zgrabio sam ga svojim uko~enim rukama.I izneo ga napoqe, u ba{tu, te bacio u travu.Na`alost, moje danas jo{ slabuwave rukeotkinule su tom sivom jadni~ku jednu nogu.O, siroti skakav~e, jesam li te ovako spasao?Ili }e{ zahvaquju}i takvom svom spasiocusada biti `rtva nekog krvolo~nijeg insektaili mo`da laki plen kakve izgladnele ptice?Oprosti mi zbog takvog mog spasavawa.Oprosti, ako te{ko raweni mo`e da opra{ta.Da, bilo bi boqe da sam te ostavio u sobi da ska~e{ po podu i kraj pra{wavih kwiga,obasjan treperavom svetlo{}u televizora.I bude{ komadi} nevine ali `ive prirode pored nekog zabludelog komarca i muve,gde su jedina briga reklame i stvari mode, usred ove ravnodu{nosti, hladne i gluve,gde se ba{ slabo zna {ta su siga ili bigai ~emu slu`e ne`nost ili drevne pagode.

212

VIDRE

Gledam na televiziji rusku emisiju.Govore o vidrama i tako doznajem da te ~upave i jako okretne `ivotiwejedu gotovo sve i vidim wihov sukobsa dabrovima, kao i to da jedu pacove.Pro`diru im sve, ~ak i kosti, i saznajemda ih zato qudi porede sa samom smr}u.U legendama okretne vidre se pretvarajuu `estoke qubavnice ili zavodqive `ene.I takve dolaze qudima koji ih jako `ele.Ka`u, vidre ne podnose nikakvo ropstvo.Nikada ih nema u zoolo{kim vrtovima.I ~esto svoje krzno ~iste, i tad se vaqajuu suvom pesku a jo{ ~ujem da su vidreba{ hladnokrvne ubice ali i veliki igra~i. A mislio sam da su one ne`ne, maju{ne,`ivahne a ipak bezazlene gomilice krzna.Kao naivnom pesniku, eto, izmaklo mi jeda i si}u{na qupkost zna da bude opasna.I da se smrt skriva i iza najlep{e ne`nosti.

213

OPADAWE LI[]A

Da, stigla je tzv. jesen, kako ka`e Milan ]ur~in.A „lisje `uti ve}e po drve}u“, {to ka`e

Radi~evi}.Opada to li{}e koje najpre po`uti, pa se onda

osu{i.Jesen i kraj jedne lepote – prole}a i topline

letai prela`ewe na mraz, sneg, belinu i ledenu zimu.Da, sve po~iwe i zavr{ava se, ra|a se i umire, raste, zeleni se, pa truli i sa zemqom me{a se.

I ono }e postati glina ili pod pquskom blato.Jesen, stara tema a za mene je ono {to vidimsvojim o~ima, {to dodirujem svojim rukama.Suzio se moj vidqivi svet i to je sada ba{ta.Tu je jesen sa svojim `utim, crvenim i mrkimbojama, sa su{ewem onoga {to je bilo zeleno,sa izgu`vanom ode}om Mihoqskoga letapo kojoj ska~u nevelike `abe – krasta~e.Ni{ta me ne goni protiv tebe, jeseni, kraju,smrti bujawa i zelenila, i ti dolazi{ i

odlazi{kao sve `ivo pod ovim nebom, kako i trebada bude u igri koja se ve~no igra, u tminii svetlosti, u o~ajavawu, bolu ili radosti,u Boliviji, na Alpima, u Keniji i u Kini,u igri izme|u beskraja pra{ine ve~nostii vla`ne a qudski opipqive prolaznosti.

214

HRAST

Ovo malo drvo raste skoro tri godinepored ograde, na samoj ivici dvori{ta.A raste pored stabla breze i vi{awa,nedaleko od sve ve}eg stabla tre{we.Niko ga ne neguje, samo ga ki{a zaliva.Verovatno je veverica donela neki `iri posadila hrast koji je jo{ uvek mali.Voleo bih da raste negde u sredini ba{te.Mo`da tamo pored katalpe, jele ili ari{a.Ali hrast sada raste gde nema mnogo zemqei gde }e mo`da rastewem da se ru{i ograda.Znamo {ta je hrast, ~itali smo to u kwigama.Kada ga gledam, mislim o snazi, ve~nosti,mislim o starim pri~ama o hrastu i svetosti.Ne znam da li }u ga ovakvog ise}i ili ostavitida samo raste, ja~a i razvija se u budu}nosti.Mogao bih ga vatri dati i testerom

obezglaviti.U mojim rukama su wegovi danas i

sutra{wica.Ne znam i gledam tu mo} kako se pove}ava,grana se, zeleno olistava i polako ide u visinu.Gledam ga i ne poredim svoju i wegovu sudbinu.

215

GOSPO\A PRIRODA

I priroda je po~ela da se buniprotiv na{e velike qudske mo}i.A mo`da smo je previ{e kiwilii sebi~no uni{tavali deo po deo.Bili smo slepci a jako samo`ivi.Kao da mi qudi nismo wen deli}.Kao da smo neki oholi gospodari.Uragani usmr}uju qude na Haitiju,na Kubi i u Americi, besne tajfuni,pada led i jo{ duvaju mo}ni vetrovi.Iz zemqe su ~upana stabla i bandere.Nestaje struje u Americi a zemqotresiprotresaju delove Azije i qudi umiru.A veliki ameri~ki pesnik mi javqada su bez struje i da se kao medvediutopqeni okupqaju oko pe}i s vatrom.Uvek sam ti se divio, gospo|o Prirodo,i poku{avao sa tobom da razgovaram.I dok moj prijateq, ~uveni prozni pisac,govori o padu asteroida ili o crnoj rupiusred na{e galaksije i o propasti Zemqe,samo gledam sijawe sunca, vla`nu travui ma~ka {to jede hranu koju sam mu dao.Nemam odgovore na zagonetna pitawa.Nisam ~ovek koji obelodawuje tajnui razbija duboku, te{ku magiju Prirode.Priprost i skoro u svemu jednostavan,samo gledam u jednostavnost `ivotai poku{avam da nastavim putovawe.Pa tabanam putem koji mi je darovan.A nebo sve strogo gleda i ne `muri,makar nas pro`imao o~aj ili radovawe.Svejedno mu je, sivo i plavo samo zuri.Ili samo grmi iz oblaka kao da se duri.

216

DEBELI SNEG

Voleo sam nekad taj izraz debeli sneg.Sad gledam gde danima pada, pokrivagrane jele, zemqu i ostalo pa je vi{inego ma~ak koji kod nas prespava.Vidim i kako ga vrlo suvog vetar nosisa susedovog krova a on je bela pra{inakoja leti iznad ulice i sada je sve nekakobelo i brzo se raspr{i a i pahuqe su sitne.Eto, zima pokazuje da je jo{ uvek ovde.A mi bismo da vidimo nasmejanu wu{kugospo|ice Prole}e i da nam se suna{ceodozgo i sa vedroga neba malo iskezi.Nema, a tu su vetar, vejawe i belo, belo.I mladi Mraz koji {krgu}e belim zubi}ima.A mi ga teramo zapaqenim cepanicama. I ostalim vatrama u ve} starim pe}ima.

217

MAMUT

Danas su, ka`u, prona{li kostur mamuta.Star je oko milion godina i dobro o~uvan.Na{li su ga kod Kostolca, u sloju zemqeza koji vele da vaqda poti~e iz pleistocena.Arheolozi govore da su ti mamuti ovde do{liiz Severne Afrike pre milion i po godina.I da je ovaj kostur mamuta najstariji u Evropi.Da dodam nekoliko zdravorazumskih re~enica,ali ki~astih i ru`i~astih kao golo dupence

bebe,a dodajem ih da bih malo ulep{ao svoju pesmu:[ta je radio taj mamut, {ta je jeo, kuda je i{ao,kako je disao i bio usmr}en, kakav je stvarno

bio?Mnoga pitawa a na wih nemamo ba{ odgovore?Poredim doba tog mamuta i na{e dana{we vreme.Sve je ipak samo trenutak na putu ka

ni{tavilu.I na{e qudske mo}i i na{a znawa ipak su mali.A ti ve~nosti samo }uti{ ili se javqa{ u

re~imaraznih velikana, golemih pesnika ili genija.]uti{ kao vre}a soli ba~ena na dno potoka.Ipak jako daleko od na{ih radoznalih o~iju,daleko od urokqivih pogleda i mrmqawa,A ipak iza svega vidqivog kao sok jarkih boja ispod kore plodova tre{we, breskve i naranxe.

218

UMESTO DA GOVORIM

Umesto da govorim o onom zlu i dobru,govorim i govori}u vam o onom {to radimi sada gledam a to ne}u opisati kao kobru, no, isto tako ne}u za to re}i ni da je dim.Dakle, mu~e me klizave ulice pokriveneledom i snegom a snage su ba{ skriveneispod toga i samo nam treba sjaja suncada se zale|enost istopi i da do vrhuncado|emo te da svi tu hodamo bez padawa.A ovo kroz {ta idem puno mi je nadawai borbe ali kako su ovo ipak obi~ne re~ipu{tam da se pribli`ava kraj {to sve le~ii sawam o vremenima str{qena, plodovaraspuklih {qiva i stabala koja qudi seku.Znam, tada se iz {ume no}u ~ula i sova.Ribe su pohodile ~istu Top~idersku reku.Danas je reka zaga|ena, pa u woj tekuotpadne vode iz fabrika a moja ma{tane vidi an|ele ve} vi{e krpe i sva{tadrowavo kao i zemqu, blatnu i meku.

219

TI[INA MATI(dvoumqewe)

Zar }e u meni pobeditistrah od leda, pada i bola?Pa mogu me ipak prevozitido tamo, po hladno}i, i kola?Ali mo`da je boqe ostatiovde u vrtu kraj }ilibaranego i}i gde mrzne i baraulice i da ne padnem na ledupa da le`e}i izigravam medu.Tako }u u samo}i samo }utatii bez loma noge belo gledati.A daleko od mladih qudi,daleko od januarske studikao da mi je ti{ina mati.

220

PONEKAD

Da, smrti, ponekad si izbavqewe,oslobo|ewe od grozota i od tegoba.I kakvo je ovo na{e pro`ivqeno doba?Da li je ono radovawe ili mu~ewe?Pitam se, a odgovori su ipak skriveni.I sada ne mislim o prijateqima i `enis kojima se zavadih a neki me ostavi{e.Gledam samo grane koje vetar wi{e,le`im ovde, prevr}em i ~itam kwigei poku{avam da uni{tim `ivotne brige.Ki{urine su nam do{le pa ovde pqu{te.A jabuke, mandarine i naranxe se qu{te.E, gde }u na pitawa na}i duboke odgovore{to su kao talasi kojima obalu qubi more?

221

BITI @ALOSTAN

Biti `alostan {to odre|eni ~oveknije `iv jer nije ve~an qudski vek.A radovati se nad onim {to ostaje za wim jer je pisao kwige i to traje.Te re~i nisu spomenici ali ~ine `ivimonoga koji je kao telo umro i nestao.I {ta treba da radim, ~emu da se divim?@ivi u pisawu onaj ko je sa smr}u stao.Da, i vatre bukte a onda se sve smiripa vetri} samo kroz crnilo i gare` piri.Trave rastu, `ivotiwe postaju sve ve}e,zeleno li{}e po`uti, opada, pa ga u vre}ekupe, da, a mnogih qudi vi{e ne}e bitiali ~itaju}i im dela sa wima }u govoriti.

222

VI[E VOLIM

Da, ka`em, vi{e volim toplo vremei da je vedro i sun~ano a ne da bremeturobnih oblaka lebdi ba{ iznad Svega.Lepo je i kada ni~e gusta trava bregai {ta da vam ka`em ja koji ne biramizme|u dijamanta i belutka niti sviramve} se igram re~ima pa radim rukamai pri~am o prolaznosti, smrti i mukama.Eh, volim jasno i ~isto plavetnilo nebaili trenutak kad me|u li{}em peva zeba.Volim i mrmorewe vode i romor potoka.Da, kao i sve `ivo {to vidim pomo}u oka.I da te u~inim stvarnijom, pesmo-pohvalo,velim, volim planine i mrave, veliko i malo.

223

KAD POGLEDAM

Kad pogledam u zelenu ba{tu kroz prozorsvojim o~ima jasno vidim da majski dan puno li~i na turobni jesewi i zato – pozor!– uh, ba{ je hladno vreme a to nije crni san. E, nije ovo metafora, sada sam lo`io pomalokaqevu pe} u mojoj sobi i to ispisanim

hartijama,nekim ~asopisima i onim izgu`vanim

novinama.I {ta mi je, joj, siraku na kraju svega ovde

ostalo? Mo`da to da po ki{i i hladno}i odem do centragrada i tamo vidim svoje nezlobive prijateqe?Ili da ostanem ovde i da me vreme sporo meqe? E, samo }u gledati grupu ma~aka {to se pentrapo stvarima u sobama i dosta gladna jedino ~ekada do|e hrana kao bolniku zrno spasonosnog leka.

224

ODLAZAK

Eto, probudio sam se u ti{ini no}ii satima sam tad ~itao veliku kwigu.A potom sam se iznenada prisetio:kopa}u po svojoj kamenoj samo}i

kao da iz memle sanduka vadim brigu(ovo ne govorim da bih nekome pretio).Ali kao da mi je jedini problem `ivota,a taj nije ba{ nere{iv i nije ~ista grehota,

dakle, to kako {to lak{e i ba{ bez nevoqada odem sa ovog na{eg ~udesnoga sveta,jer mo`da znam {ta su nam osun~ana poqa.

A da odem sa sveta koji su mnogi napustili,da odem sa onoga {to nekima puno smeta,da bi se i moji ostaci u ono Ni{ta pretvorili.

225

POKU[AVAWE

Da li jedino treba da poku{avamda {to boqe pro`ivim ove godineostale mi do kraja a ne da spavamdok kraj mene idu doga|aji a ti{inekao da su iza svega ili mi se to ~ini?Hteo bih da tu nabrajam bitne stvari.Neke su omiqene, za druge niko ne mari. Ili pak mogu da ma{tam kako sam u Kini.Dakle, tu su plodovi, cvetovi sred trava,ma~je {ape i trula drvca pala sa stabala.A mislim, {ta su stvari la`ne, {ta prave?I da li im je vrednost velika ili mala?Na kraju, tu su obla~no nebo i ki{e.Ruka mi re~i i daqe nesavr{eno pi{e.

226

VREME JE DA PRESTANEM

Mo`da je ve} vreme da ipak prestanemda pi{em pesme, da kona~no ve} za}utimjer sam sigurno dosadio mnogima i qutimmla|e pesnike pesmama u listovima i da nemvi{e radim druge, opipqive i korisnije stvari.Nisu pesme tamna krv i krvotoka `ividamari.Biv{i prijateq me zove nemoralnim ~ovekomi kao takav ne}u se dru`iti sa ovim vekom.Mo`da je vreme da samo gledam i }utimi u ti{ini i u stvarima oko sebe da naslutimi prona|em Sve a ono crnilo i veliko Ni{taneka budu {to daqe od zemaqskog boravi{ta.

227

SVET

Evo, moj svet sada polako nestajete zaboravqam krupne i sitne stvari.Jo{ uvek su tu disawe i krvi damari.Pa kako sve to vidim i {ta mi ostaje?

Prirodno je jednom nestati ili umretiali uvek verujemo da nam je to prerano.I {ta ste nam vi, vatro, vodo i, ti, hrano?Kakvi su bili i kakvi jesu na{i susreti?

Ono {to sam rukama dodirivao, gradio,mewao sada mi polako tone u tamninu.A pre nego {to odem i {to sam se ohladiomogu li da osetim onu kona~nu ti{inu?

228

[TA ONDA DA RADIM?

Da li o~ajavam zbog prolaznosti na{eg `ivota,zbog toga {to sam svestan kako dani nestajui odlaze u nigdinu kao vrpca kad se odmota?I sve kao da te`i da se baca ka svome kraju.

[ta onda da radim, svet samo da gledamili da nabrajam i izgovaram sve te stvariu wemu, a mo`da da mislim o vodenoj parii da ipak za stolove i na razne stolice sedam?

Pa, dobro, dru`im se sa svakojakim re~ima.A o~i samo upirem ka bi}ima i predmetima. Da li je su{tina svega mo`da pramen dima?

Kao da vi{e nemam ne{to bitno ovom da dodam.Zato }u ispod olistalog drve}a i po travi da

hodam.I ovu hrpu krhkih re~i sada }u vama tu da

predam.

229

HTEO BIH

Hteo bih Ne{to a ne ono Ni{ta da ka`emi tako, evo, u debeloj svesci crtam i ma`embojicama, hemijskim i obi~nim olovkamaa ne starim stvarima iz Borhesovih pesama.I kao na buri plovim me|u lukama, {araju}ina hartiji svakakve ~udne oblike i ~ekaju}ida ono tajanstveno iska`em a mo`da i ni{ta, ni{ta da ne govorim i usred punoga dvori{tada budem kao opali `uti list orahovoga drvetaili siva gomilica pepela na dnu bezdana sveta.Da, hteo bih ne{to ispod neba da vam ka`empa ovde na hartiji u podebqoj svesci ma`em bojicama, hemijskim ili drvenim olovkama kao brod na vodama {to plovi me|u lukama.

230

PRI^A O RUHU I DU[I

Svega kod nas ima, pa i pri~a o ruhui du{i ali i lakog brbqawa i gomilaware~i a opet u na{em takozvanom duhupostoji i svest o kraju toga tumarawa.

Ki{e su nam do{le, ma~ke su se sklonilea ma~ak Darvin, stari lutalica, uginuo je.Vi{e znanih je umrlo, `alosti nas skolile.Mislim, za koga mogu re}i: odahnuo je!

Pitam se, sa ~ime se treba danas izboriti?[ta treba raditi i o ~emu i sa kim govoriti?Po~e}u s hranom, onda }u tra`iti stvar~ice.

One koje su mi potrebne i sve one sitnice{to se sakri{e ispod kwiga i drugih predmeta.I to }e mi danas biti ciq i moja `ivotna meta.

231

@ELIM

@elim da ste nam lepo tkana i plemenita svilaili glatki saten a ne da ste krpe, drowci i

krpare.Da, `elim da mi ozarite ove `ivotne darmarei da vas ja i ko`a ose}amo kao da ste od tila.

Ali vi ste svakakve re~i koje sada {krabampo papirima i proste a ne zagonetne re~eniceiza kojih se kriju smaragdi i najja~e groznice.Pa kao da se kroz vas polako tro{im i habam.

Eto, to je, ma boqe je govoriti vi{e tajanstveno,

pisati mra~ne znake ili te opevati, drusna `eno!

Sad ostaje da svoje disawe i ~aroliju pretvaram.

I da ovo pisawe nije ono ~ime vas mo`da varam,ve} da je ono otkrovawe, `e{}a radost i `ivost~ime darujem milost i u qude unosim blagost.

232

OPSEDNUTOST

Ne znam da li je to nekakva opsednutost,ovo moje stalno razmi{qawe o umirawu,o smrti dok mi ta svakodnevna okrutnostodnosi bliska bi}a lako kao da se sawa.

I stalno mislim o woj kao i o nestajawu.A qudi danas mnogo ginu u nesre}ama,u kolima, u ratu {to je ba{ grozna drama,da vam ne govorim ja, a veran stajawu.

Smrti, crnilo, ne treba da te se pla{imomada znamo da }e{ nam na kraju do}i.Ali, smrti, pre toga ne treba da patimo.

A jesi li ti zver – otima~ica iz ve~ne no}i?Boqe da se crvenom i `utom bojom bavimoi da u wih ula`emo sve na{e telesne mo}i.

233

TVOJ DOLAZAK

In memoriam Radomiru Konstantinovi}u

Navikao sam se na tebe, gospo|o Smrti, svemo}nice,

ne bojim te se iako znam da }e{ pre ili kasnije i meni do}i.

Skoro sve {to u `ivotu ~inimo zapravo je suprotstavqawe

tebi i to su raznoliki poku{aji da te poni{timo mada znamo,

ba{ dobro znamo da si ti, o svemo}na gospo|o, neuni{tiva.

Stari Egip}ani su tebe davno zami{qali kao prelazak reke,

pa napu{taju}i grad `ivih odlazi se tada u grad mrtvih.

Neki drugi su te predstavqali opet mnogo druga~ije,

eh, uvek si deo na{e qudske ma{te i svakakvih snova.

Ono si kad ~ovek ispusti posledwi dah, prestane da di{e

i zauvek se smiri pod ovim nebom, suncem i zvezdama.

Nisi stra{na za pisce jer za sobom ostavqaju napisane kwige

pa dokle god one ovde traju, ~itaju}i ih, sa tim qudima

~itaoci kao da glasno razgovaraju a pisci kao da su `ivi.

234

TE[KO MI JE

Da, te{ko mi je sada ali ne zbog usamqenostive} zbog susreta sa mogu}om smr}u drugih bi}a,zbog patwi i koraka crnih cipela u ovoj

stvarnosti.I {ta da radim, da pi{em i slavim cvet

rastavi}a?Da glasno razgovaram sa qudima i ~itam kwige?Ili je boqe da zaboravim Sve i `ivotne brige,pa hemijskom olovkom samo da ispisujemu bloku ove re~i i da se pomr~inom trujem?Onda kao Ni{ta da za}utim, ~ekam tamu no}ii razmi{qam kada }e mi Svemo}nica smrt do}i.Bolest mi je tu, mo`da grip ili ja~a prehladai bogaqast borim se protiv we koja sad vladamojim telom a nisam razma`enko {to se {epuriali ni mrzovoqnik koji se tu vazda ne{to duri.

235

SAMOTNI MI[

Ribqe krqu{ti, volim kao srebro da vas vidimali `eleo bih i na obali mora da mirno sedim.No, jako sam daleko, daleko od svega toga,daleko poput gorqivog bezvernika od Boga.

Ovde sam sa `ivotnim sitnicama i kwigama,sa mladuncima i velikim ma~kama i qudima.Mnogo toga se uokolo topi i zauvek nestajeuz potpuno }utawe ili uz puno dreke i graje.

Travu i osu{enu zemqu, najzad, natapa ki{a.Ja gledam kroz prozor poput samotnog mi{a.Igram se ovako re~enicama i raznim re~ima.

Do{li su nam vla`na jesen i bi}e ba{ zima.Palim vatru suvarcima i gledam `ar u pe}i.I, eto, samo }u vam jo{ to na kraju re}i.

236

IZME\U SVEGA I NI^EGA

Tu sam me|u sitnicama i izme|u Svega i Ni~ega.Jedna bi}a sa ovog na{eg sveta ba{ brzo nestajua druga bi}a `ive, kre}u se i pod ovim nebom

traju.Ne pitam se {ta se krije iza nekog bliskog brega.

No}u spavam i budim se izjutra, radim rukama,~itam novine i kwige, jedem hranu, su|e perem.Malo se borim sa kojekakvim `ivotnim mukama.A boqe je da vi{e }utim i ne}u sada da se derem.

Nebo je vedro, sunce sija i ba{ je mihoqsko leto.I pitam se, kako, kako onda da gledam na sve to?Mogu da dodirujem drva, ma~ke, kamewe i trave.

Mogu na ekranu da gledam qude koje drugi slave.Nisam bezbri`an, mislim o odla`ewu i svom

kraju.^ekam zimu, sneg a nisam u radosti pa ni u o~aju.

237

USAMQENOST

„...groza usamqenosti.“ Johan Volfgang Gete„Stradawa mladog Vertera“

Sam sam u svojoj sobi.Pomalo lo`im pe} da bude toplo.@eleo bih da pomognem svim ma~kamaali nemam vi{e tu snagu pa hranim i dr`im u toplijem samo Qubicu i weno dete.Oteran sam iz trpezarije sa televizorom.Poku{avam {to vi{e da budem ovde,u svojoj sobi, u potpunoj samo}iali sa kwigama, papirima i kompjuterom.

238

JE@URKO

^esto tuda prolazim pa kraj `i~ane ograde,pored betonskog stubaza elektriku na ulicividim to mrtvo telo.To je` koga je ubioneki qubiteq qudii `ivotiwa a nalikna onog koji je ubioone moje ma~ke.Jedno vreme jeto telo le`alokraj prazne bo~icekoka-kole a sadale`i, nasloniv{iwu{kicu na beton.Da li me to ~ini`alosnim pa ovo pi{em na taj na~in?Ili je to mala slikasitnog i mrtvog bi}ai onoga {to se radiu na{em divnom svetuqudi, nequdi, ubica,rodiqa, graditeqa,ru{iteqa, slepaca, dalekovidih, qubavi, mr`we, la`i i istine?Stavi}u ta~ku na kraju ovih re~i i gleda}ukroz zatvoreni prozorkako se no} pribli`ava.

239

A voleo bih da vidimokrugli rubin u ti{inikako sija na praznom stolu ispred mene.

240

SIGARA

]erka, koja je bila u Brazilu,pri~a mi o insektima velikimkao pesnica {to u Rio de @aneiru glasno se ogla{avaju a taj zvuktoliko je jak da, ka`u, ~ak mo`eda nam razbije prozorska stakla.Te krupne insekte ina~e u Brazilutamo{wi qudi nazivaju sigara.Ovi insekti prskaju krajem leta,ispu{taju}i jake zvuke pa umiru.A }erkina kratka pri~a jeste jednasitnica ovoga za nas, ina~e malenequde, ogromnog ali na{ega svetakoji je ipak samo jedno zrnce peskau ovom golemom beskraju vasione.

241

PESNIK

Mirku Magara{evi}u

^ovek iz istorijski zna~ajne porodice,pametno, osetqivo bi}e i odli~ni esejista,ina~e lekar, poku{ava da ispravi zabludeiz one na{e daqe ali i polubli`e pro{losti.Naravno, te{ko je re~ima mewati svet.No, on ipak poku{ava a i pesme koje oni mi drugi pi{emo nekakve su zagonetkeali i lepi i mawe lepi odgovori na pitawakoja nam postavqa ~uveni qudski `ivot.A re~i pesama su tragovi, grumewe rude,sitne krhotine dragog kamewa {to ozarujunas qude, na{u no} i svakodnevno sivilo.

242

@AR

Znam da nije sve na {ta ~esto pomislim,{to vidim ili rukama dodirujem poezija.Ali ja ipak ovde pravim gomilice re~i,poku{avaju}i tako da do ne~ega do|em.Opisujem ono {to svojim kratkovidimo~ima gledam ili oslabqenim uhomslu{am a ti se opisi ba{ glasno smejumojim nastojawima i tada uzimam svoj drveni {tap pa }opam, {antampreko trave i blata a do se~enih drva.Tu sakupqam cepanice i kao hranu u usta mirne zveri unosim ih u ku}ui stavqam ih u dve pe}i gladne vatre.Palim vatru, stvaram `ar i to je, qudi,mo`da, mo`da ipak poezija, poezija.

243

SAMO POLOVINA MENE

Smrt me, evo, nije odavde odnela.Ali kao da je na na{oj Zemqi ostalatek polovina mene i snaga mog telasada je nekako veoma, veoma mala.

Gledam gomile pu`eva posle ki{e.Puze i idu tamo gde ima vi{e vlage.Da, priroda na{ega sveta tako di{e.I pu`evi su `ivot a ne stvari blage.

Bogaqski mi se omakne da ih zgazimiako ovde dok }opam ba{ dosta pazim.I to me tad jako grize jer smrt zadajemonom `ivom kao da za `ivot ne hajem.

244

PESNIKIWA

Puno toga ona je za mene u ovom gorkom `ivotu u~inila a i ina~e veoma volim wenu o{tru

poeziju.Mada `ivim i u ti{ini, a uz to sr~em i

melanholiju,pi{em i ~itam pesme ~ak i u vrlo mo}nom

glomotu.Ova pesnikiwa nam ka`e: „Ne pevam. Ne

ple{em“.A dok govorim usred prola`ewa, ovde re~i

te{emi pitam se kako hodam pod plavim ili sivim

nebom,te {ta nam sada sve mogu ovi bolovi, ali ne znam,ne znam ni{ta osim da se hranim sirom i

hlebom.I moram glasno, o qudi, da vam tu sada priznamkako vi{e volim osoj i pre~istu sun~evu

toplinunego mraz, belo iwe i snegom pokrivenu padinu.Da, ba{ kao {to sam ma~ke vi{e od pasa zavoleo,ja koji ni od kakve nostalgije nisam ovde oboleo.

245

ZBOGOM!

mojoj sestriMariji Manojlov,in memoriam

Draga Majo, nikada, nikada te vi{e ne}u ovde videti.

O moja sestro, oti{la si tamo odakle nema povratka.

Oti{la si iznenada i Smrt kao da nam se tu sada sveti.

[ta onda da radim, da pla~em pokraj ovoga dovratka

ili da otputujem sa `enom tamo gde me ba{ slave?

Da, samo smo pra{ina a ne ostaci ohla|ene lave.Sa tobom je oti{ao deo moga `ivota i moga svetaizme|u sne`nog smeta, leda i masla~kovog cveta.Eh, zbogom, dobra i draga moja sestrice Marija!Da, to ka`em, ostaju}i usred crnih i belih

igrarija.

246

LE@IM BOLESTAN

Le`im bolestan i skoro nepokretan od bola.Jako mi je `ao {to ne mogu pomo}i ma~kamakoje su tu, u ku}i, u sobama, na zastakqenoj

terasii naokolo svuda po dvori{tu gde se pewu i na

stabla.Jedna je moja miqenica, {arena i lepooka

Qubica.Spavala je i hranila se u mojoj sobi i u mom

krevetudok se nisam razboleo i mo`e se re}i, da, bila jepomalo privilegovana kao neka ma~ja kraqica.Ali sada je napoqu, hladno joj je, ~esto le`ipored crnog ma~ka u mom hladnom hodniku.Zima je ma~kama i drugima i nije najprijatnije.Vaqda }u brzo ozdraviti i kako vaqa prohodatida mogu kao pre da brinem o ovim ma~kama.One su postale moje male u~iteqice `ivotaa umilna su bi}a koja se bore u ovom svetu.

247

OTVARAWE

U uglu moga ba{ nevelikoga dvori{ta,koje nije Sve ali ni ono golemo Ni{ta,cvet crvene lale mirno sad otvara latice.To je deo biqne qubavi, kao i groznice.

A ja sve ovo sa rado{}u qudski gledami tada na ve} ozelenelu travu sedamusred na{e {iroke Zemqe-tamnice,daleko od leda Sveta i ogwa-zver~ice.

Otvarawe cveta je pravo o`ivqavaweali i ono u crnilu jako hitro nestajawepa izjedna~avawe zvuka izvorskog vrelai ti{ine hrpe sivoga i ohla|enog pepela.

248

BLI@I

„^ovek zaboravqa da je mrtvackoji razgovara s mrtvima.“

H. L. Borhes

Kao da sam bli`i onim mrtvima nego `ivim qudima.

@ivi qudi kao lutke skaku}u okolo, ne{to poku{avaju,

vi~u, ma{u, hodaju, brzo ili sporo govore o poslovima,

sva{ta rade ali naj~e{}e ne uspevaju u onom {to `ele.

Oni u mnogo ~emu ovde ba{ divno i jasno uspevaju.

Mada nisu neki lavovi, tigrovi ili barem neke imele.

Mrtvi su postojani, u ve~nosti, cela pro{lost je u wima.

To su stameni spomenici koje je ona golema opasnica,

Svemo}nica zvana Smrt, zauvek odnela kao crna plima.

Od mrtvih se puno mo`e nau~iti, me|utim kod tih zlica,

dragi moji, nema budu}nosti {to nas zavodi poput tmine.

Uzalud pomoranxe, narovi, so~ne breskve, mandarine,

kod wih je samo sivo i kamewe {to se sa obale obru{ava.

Da, wihova je samo ohla|ena i stvrdnuta vulkanska lava.

249

SAN

Spavawem i snom pribli`avam se Smrti,onom {to kwiga Zohar naziva Svetkovina.Ali danas ~esto spavam jer se no}u budimi verovatno sam zato preko dana pospanpa spavam popodne i ranije uve~e le`em.Znam da je san golemo tamnoplavo jezeroili mo`da i tamni bunar ba{ velike dubine iz kojih na svetlosti dana izvla~im stvari,mnoge, ~udesne, ~udne i bi}a {to me hrane te me svojim bojama teraju da idem napred,napred, napred na ovom svom putovawu.

250

MILI MOJI

Dragi moji preci, oni koje sam videoi oni koji su pre moga `ivota nestalipa su u pri~ama i na fotosima ostali, naravno, mili, vi ste ipak dobar deomoga r|avoga i mo`da boqega `ivotagde nisam poput nekog la`qivog skota.Ne veli~am vas, vi mi niste spomeniciali znam da bez vas na sveop{toj slicinikako, nikako, ba{ nikako ne bih bio.Ovde sam ali, da znate, nisam se saviokao osu{eni hrastov list, pa, evo, }utimi govorim i sve re|e se na qude qutim.Samo sam ovo stalno disawe i gledawesveta a tu su zverke i voda i plamsawe,no}i i dani, mora i planine, crno i belokao i ono bujno zelenilo i `uto a uvelo.

251

DVEHIQADESEDMA

Dvehiqadesedma godina za mene je bila nesre}na.U tebi, godino, postadoh bogaqa potom u avgustu umro mi je otac.Nesre}e se samo {uwaju oko nas.Vrebaju nas strahovi a Smrtpostavqa nam svoje zamke.Eh, nezaboravna godino,se}a}u se tebe, do svog krajase}a}u te se kao vrlo crnemada vi{e volim druge boje,plavu, crvenu pa i `utu.A lepotu i malo radostinalazi}u u `ivotnim sitnicama,u crvenim plodovima u travi,u `ivotu ma~aka i u nekim,samo nekim re~ima qudi.

252

ZAROBQENIK

Da li sam osu|en samo na ovo razmi{qaweo kona~nom nestajawu i o i{~ezlim

prijateqimai poznanicima: Srbi Mitrovi}u, Ra{i Livadi,Novici Tadi}u, Ja{i Zlobecu, Matja`u

Kocbeku,o majci, ocu, sestri i mnogim drugim qudima?Ne znam, ali kao da sam zarobqenik togai kao da ne prime}ujem vrevu, `ive boje,lepe stvari, biqe i bi}a pred mojim o~ima.Mo`da samo treba da za`murim i }utimi prizivam te, zovem te, zovem, belino, ~udesna i dubqa od najcrwe pono}i!

253

SAWAM

Sawam ono {to je skriveno u meni.To su se}awa – kao nero|eno u `eni.@ive slike sada se pretvaraju u snove,kao la|e na morskoj buri u snu plove.

Sawam, pa sve biva poput mraviwaka,groznice, vreve ili blesaka sred mraka.Mogao bih re}i, to je krv u krvotoku.Ili bih dodao da je re~ o biqnom soku.

Sawam slike koje su potonule u meni.Ne radi se o gejziru ili o morskoj penii Smrti, predelu kom sam se primakao

mada ka wemu nisam tr~ao ni skakao.I {ta se toj {umi re~i mo`e jo{ dodati?Mo`da neko ^udo koje }e sve isprati.

254

DO]I ]E

Do}i }e Smrt a da li }e imati stra{ne o~i?I telo }e tada polako po~eti da mi se ko~i.Ne znam da li }e to biti no}u ili po danuali oti}i }u daleko i to tamo na onu stranu.

Mo`da o tome nemam vi{e ni{ta da ka`emali nemam `equ da izmi{qam i lepo la`em.Koje jo{ re~i da iznesem, {ta jo{ da tra`im?Mo`da je najboqe da ni{ta vi{e ne govorim,

da za}utim i na duboku ti{inu da se odva`imIli hleb no`em da re`em i naranxu rasporim?Do}i }e Smrt i, znam, ima}e tada stra{ne o~i?

I onda }e ovo moje telo po~eti da se ko~i.Sve }e se za mene na taj na~in zavr{itia ono u meni brzo }e se istopiti i raspr{iti.

255

PATWE

Po nekim qudima i wihovim verskim u~ewimapatwe su isku{avawa gde se vidi kako one ~ovekamewaju a prolazim kroz patwe, pa i takvog me ima.Ali sve se nadam, pro}i }e i one ne}e trajati

doveka.

Mogao bih da opi{em sve svakodnevne patweali ne}u jer se ne udaqavam od te crne pratwe.Sa ~ime da ih poredim, jesu li one kapi otrova{to padaju u moju ~a{u punu hladnoga mleka?

Ili su to ~udovi{ta koja meni dolaze iz daleka?Najradije bih se smirio i bio kao trava iz snova.Ali patwe me mu~e i sva|aju me sa bli`wima.

Na kraju ostajem sam samcijat a ipak sa wima. Tu su telesni bolovi i muke {to me ba{ kao

plimapreplave ali te{ko mi je i kao da sam tu stub

dima.

256

NAHERITI SE(vrlo traqav sonet)

Naheriti se ili se odmah iskeziti.Pa se raspomamiti te se iznedriti.Onda se razbremeniti ili se zatomiti.Nekom skresati, put ne~eg se sjaviti.

^esto se pa{tati ili glasno pi{tati.Bi{tati se i duga~kom ulicom {etati.I dosta znatito {to se te{ko shvati.

A tu je i ka{qawe.I lajawe.Ali i smejawe.

Kao i sawaweuz kajawei nagva`dawe.

257

NEVIDQIVA

Smrt se {uwa ili nam se u gu`vu uvla~i.Pa provaquje vrata i sa treskom ulazi.Nije ona izazovna `ena {to se svla~ii u posteqi gola po~iwe da se mazi.

Smrt je ovde vidqiva samo po namakad mrtvi le`imo ili kad joj ne te`imo.Nevidqiva mo}, zla kob na{im telimai du{ama, uvek radi i zalud joj be`imo.

[ta o woj jo{ re}i mada skoro sve znamo?Boqe da se radujmo ili da se podsmevamowoj koja nam je tu najopasnija zlobnica.

I kada nas okru`i wena najgu{}a tmicapod nebom ne}emo ni{ta mo}i da radimo,pa ni ono Ni{ta ne}emo mo}i da osetimo.

258

@IVOT, SMRT ITD.

„Dr`i ma~ku u krilu,duva joj u u{i...“ Aleksandar Ristovi}, „Danino} 475“

Razigranim ma~kama, koje vidim u ba{ti,ka`em da su sam `ivot a u svojoj ma{tiputujem kroz sneg i led ili kroz pustiwu,onu pe{~anu, koju `ari sunce kao detiwu glavu pored ku}e obdani{ta kada je igrabila sve i med i zlato ali i okretna ~igra.To {to o~ima vidim, `ivot je za mene,a ja vi{e li~im na malko morske pene.Kad }e{ mi do}i, o, Smrti, da odemoput nigdine i u woj tamo zabodemokao p~ele svoje `aoke pa i{~eznemo,u belom ili u crnom, gluvo i ba{ nemo.I tako }emo svi jednom da nestanemoa ovde }emo samo kratko da putujemo.

259

POSREDNIK

E, gospodo, nisam vam vi{e posrednikizme|u onoga vidqivoga i nevidqivoga,niti sam qudima i zverima ve{ti ~arobnik.

Nisam ni buktiwa ili pa`qivi posmatra~okeana hlorofila i krvavih ko{tica tre{weili u sredi{tima hrastovih {uma tamni vra~.

Ne{to sam {to li~i na jarku, `ivu boju.Nisam ni sama boja a ~ujem wen pla~i smeh u crnom, tamo na osoju i prisoju.

Ne{to sam izme|u {to je veoma stra{no,ne{to {to bi da bude stvarno i izmi{qeno,krv i meso, voda, mo`da najcrwe bra{no.

I `ivo i sneno, stvarano ili uni{teno.Ne{to {to sa Velikim Ni{ta druguje.Vatrino je crveno ili bora zimzeleno{to put pepeqastoga i sivoga putuje.

260

CEDUQICA SA PESMOM „@IVOT“

Iz bloka iscepana ceduqica sa pesmom „@ivot“na kojoj pomiwem pisca Davida Grosmanai iz wegovog romana „Vidi pod: qubav“ citiram:„Qudska bi}a nikada ne umeju da cene `ivotkoji im je dat, kada dobiju `ivot nisu spremnida razumeju taj dar i tokom vremena ne prestaju

da lupaju glavu o tome. Zbog toga ne uspevajuda osete `ivot sve dok lagano ne po~ne da im

laganonapu{ta telo, a oni lagano, postojano da

propadaju.“ Prepisav{i ove re~enice na izgubqenoj

ceduqici sa mojom pesmom, zamislio sam se i shvatioda se ovo odnosi i na mene i ovu obilnu pijacuna{eg postojawa a ovo pi{em le`e}i u svojoj

posteqi.Pijem lekove, drhtim, imam neizdr`qive

bolovenoge i ponekad ba{ zaurlam a ne mogu da ustanem.I ne mogu da stojim a ju~e su mi lekari dali

iwekciju.Ali, eto, se}am se te svoje izgubqene pesme

„@ivot“. I mo`da poku{avam da je ovim pisawem

nadma{im.Dok ovo pi{em ba{ ose}am jaki bol noge i tela,znam da sam `iv i da sve ovo ipak ne sawam.Da, a mnogo vi{e bih voleo da sam mrtava ne da ove nepodno{qive bolove ose}am.

261

VELIKI POZNAVALAC I MOJA

POZNAVAWA

^itaju}i dela Horhe Luis Borhesa prepoznajem ~oveka

golemog znawa i ~oveka koji je pro~itao mno{tvo kwiga

Naravno, tu su i tajna znawa, tamni simboli i znamewa.

Moje znawe nije takvo, malo je ali znam kojim putem

idu mravi, gde sle}u p~ele, gugutke a gde vrapci i ~avke

i razne bube i gde skaku}u veverice, te kuda sve prolaze

ma~ke a kuda pak psi, da, razume se moje znawe je mawe

nego kod seqaka koji imaju pravi odnos prema Prirodi

o ~ijim dubokim tajnama Borhes najvi{e zna iz kwiga.

Ali znam da ise~em granu i sekirom raskolim cepanice.

Znam i kuda i}i kada napada sneg i gde je led ili prtina

gde nije klizavo pa umem leti da na|em i najboqe kamenice.

A znam i da sam od onih koji ne vole da gaze mladu travu,

niti da kidaju tek iznikle cvetove sa zemqe ili iz grmqa.

Divim ti se, Borhese, ali ostajem u svojoj sku~enosti

i nastavqam da idem pod tamnim i vedrim nebom.

262

IPAK, DOSTA JE

Dosta je pisawao mojoj svakodnevici,o stvarima opipqivim, o ovoj sku~enosti i u nepokretnosti.Zato sada ~itam ono{to je nekada odabraoGer{om G. [olemiz kwige ZOHAR,iz „Kwige sjaja“.I sada }u poku{atida u svojim pesmamagovorim o dubokom,o ve~nom, o nebu i Zemqi.Re~i izgledaju lake,ali nisu sve re~i lake.Neke su te{ki kamenkoji nas odnosi u dubine,tamo gde su tmineali i svetlosti koje se sa wima stalno bore.

263

DOK ^ITAM KWIGE

^itaju}i kwige umrlih pisaca, ne znam {ta }e od toga ostati

u dalekoj budu}nosti i za nove ~itaoce i mogu}e radoznalce.

Naravno, me|u tim piscima ima ba{ jako mnogo velikana.

Pisali su dok su `iveli a ja danas, evo, jedino poku{avam

da to {to su nam napisali, pa`qivo ~itaju}i i ma{taju}i o`ivim.

I wihove re~i traju ili nestaju, pa da li da ih mo`da poredim

sa vodenim cvetovima i da ka`em da se zaborav i pam}ewe

tako me{aju a znam da }e tako, mo`da, biti i sa mnom

kao {to se me{awem `ute i crvene boje dobija naranxasta.

Besmisao i smisao `ivota sada se igraju kao {to se no}

i jutra smewuju i kao {to dve ma~ke u travi lopticu guraju.

O, kwige, ipak je jako lepo ovako se sa vama u samo}i

dru`iti i iz vas iznedriti ~udesne i bujne svetove ma{te.

I pored svega, re~i kwiga, prati}ete me i sa mnom i}i

do kraja moga `ivota koji se sve vi{e i vi{e pribli`ava.

264

NO] JE

Jako te{ko mi je pa bih da crtam.Malopre sam, eto, nahranio ma~ke.Neke su u toplom, neke u hladnom.Druge su, evo, na zastakqenoj terasi.A ne poma`e im pe} koju sam nalo`io.Ali ovakav ne mogu im vi{e pomo}i.^etiri ma~ke su u mome predsobqu.Nahranio sam ih ali tu nije najtoplije.Le`im u krevetu uz kwigu stripovagde su tekstovi pisca Bore ]osi}ai crte`i raznih autora i sve na temuMiroslava Krle`e, wegovog `ivota i dela, a no} je i posle ~itawa kwigezaspa}u i poput mora prepliva}utu kratku no} da do|em do obale:hladnoga jutra i sutra{wega dana.

265

SVE

Kako Sve saznati i Sve tada znati?Nemogu}e, ne mogu se sve kwigena ovom svetu pro~itati, ne mogu sesve stvari ovde do`iveti ili iskusiti,niti se mo`e na svim mestima biti.A ne mogu se ni svi qudi upoznati.

266

KADA PI[E[

„Pro{etaj sa mnom krozjednu veliku varo{...“ Qubomir Nenadovi}, „Pisma iz Italije“

Kada pi{e{ o i{~ezlim Pompejima,{tovani Nenadovi}u, tako mi svetiwe,ona je, ka`e{, pokrivena kamewimaili {to vladika Wego{ veli, to opomiwe,ba{ vazda, ~oveka na wegovo ni{tavilo.Uostalom, {ta je ovde hiqadu godina,pa {ta je to {to se ispod neba zgr~ilopa nagomilalo usred na{ih pustolina?Ni{ta, suva gomila li{}a, siva pra{ina{to le`i dok ovde sve ne postane ti{ina.

267

OD DETIWSTVA DO STAROSTI

A, evo, „...~ini mi se da je ~itavo detiwstvoproveo u svetu bajke,“ Robert Muzil ka`e.Iz detiwstva idemo u mladost, materinstvonije sa nama, napu{tamo ga s hrpom baga`euspomena i potom ulazimo u sredwe dobakoje je kao kakva prolazna i ogromna soba u koju se veomo brzo u|e, pa se zatim iza|e.I na{ ve} du`i `ivot sada je poput hitre la|e.Uplovqavamo u starost, pustu luku blizu kraja.I potom, padaju}i sve ni`e, kao april put maja,dolazimo do smrti koja nas onda zauvek odnosi u ni{tavilo gde su ista stvar obuveni i oni bosi.

268

SPAVA MI SE

Spava mi se i ~itawe klasi~ne kwigeme uspavquje dok one dnevne brigeiza mene ostaju i tako ovde zaspa}uu posteqi i mo`da ~ak ne{to sawa}u.

Ali san mi nije ni sigurno uto~i{te,niti dubina a nije mi ni mo}na hrana.Tu sam i ~ekam kao da sam sedi{tegde niko ne sedi poput nekog derana.

Daleko su vatreno kr{tewe i se~ewatortica i kola~a, kao i pivska vrewa.Ipak sam bli`e ledu nego br{qanima.

I ovde sam dok mi dolazi hladna zima.A tonem dubqe i dubqe u svoju muku,ba{ nikom ne pokazuju}i praznu ruku.

269

PUNO SAM PISAO

Puno sam pisao pesme o Svemu i Sva~emu.Mo`da je toga sada dosta, vreme je da stanem,U svet oda{iqah previ{e pesama ali ne na temuduboku i ozbiqnu koju razvijam kada planem.

Vreme je da ovde samo skromno za}utim.Dosta je bilo da re~ima druge qude qutim.Mogu jo{ pod ovim nebom da se se}ambuba, biqa, ptica, zelenih grana ari{a i jela.

Pa da mislim na okean, reke i penu vrela,pa gde je drago kamewe mogu da ve}amu samo}i i prizivam moje dane i no}i.

No, sada }u put Izmi{qenoga, evo, po}i.U ti{inu zaroni}u i u Ma{ti }u se igratia golemo Ni{ta }e tu nemo da me prati.

270

GETE, ISIDORA, PROLAZNOST

Dok opet ~itam Geteovu kwigu„Stradawa mladog Vertera“, koju je prevela Isidora Sekuli},u`ivam u re~ima „nedoku~ne, snishode,kotrq“ i mislim o mudroj `eni Isidori.Na Top~iderskom grobqu gledamwen skromni grob i znam da je `ivelau ku}i nedaleko od ove moje, u ku}i,gde, sada prepravqenoj, `ivi pisacDu{an Kova~evi} a nekada davnou tu Isidorinu ku}u dolazio jemlad pesnik Miodrag Pavlovi}.Ne, najboqe je da nastavim da ~itamlepi prevod sa nema~kog na srpskiGeteovog romana, povremeno gledaju}i u naobla~eno nebo,gledaju}i kroz prozor i misle}io prolaznosti svega i svih.

271

EH, VI, MOJE RE^I

Nisam ~ovek koji vam, evo, ovakogovori kako da `ivite i {ta da radite.Ali ne bih ovde ba{ ni da suvi{e lakopri~am o svemu {to treba da iskusite.

Re~i mi se gomilaju i ovde se govori.Nekoga to dirne dok drugim qudimabiva daleko pa se tako }uti ili se zaoriglas a potom sve nestaje poput dima.

Eh, vi, moje re~i, pa za{to ne opisujetekuqawa lave vulkana ili pak kotrqawabelih lavina ve} samo malko dodirujetep~ele, mrave, ptice i trave sred }utawa?

I, tako, vi znaci na ekranu i beloj hartiji,ostaje mi samo da sa vama razgovaramili da bu{im svet kao da sam nalik burgiji.A mo`da sam tu samo da mu krpe param.

272

SONET NA KRAJU

(poku{aj)

Na kraju treba iz du{e iznedriti pa napisatine{to duboko, Gospodu bli`e, a da oblikombude {to vi{e ~isti sonet ali, avaj, moji sati,dani, meseci i godine prolaze te mimikom i svojim qudskim likom nikako ne uspevamuzvi{eno re~ima da udahnem i da sad pevam kako treba a {to stari klasici vazda odre|uju.Zato, dragi moji, boqe ne{to ovde da uradim,ja koji umem krompire i paradajze da sadim.Voleo bih da me najvi{i hvale i u zvezde kujuali, koriste}i struju, ba{ traqav, mada i odanstvarawu, molim se Svevi{wem da do|e dankada }u opisivati ~arobno rubina, dijamanta,grimiza, zlata i belinu koju ima ledena santa.

273

BESEDA

NA DODELI NAGRADE DESANKAMAKSIMOVI] U BRANKOVINI

Dragi prijateqi i qubiteqi poezije,pesnikiwa Desanka Maksimovi}, ~ije ime

nosi ova velika kwi`evna nagrada, bila je `e -na velikog dara koji joj je pomagao da tokom niza stvarala~ki plodnih godina i decenija izne driobiqe vrhunske poezije. Ali ta poezija nije bi -la pisana nerazumqivim jezikom koji je dalekood takozvanih obi~nih qudi za koje poezija ni -je ne{to najbli`e wihovom `ivotu, ne, napro -tiv, wena poezija je pisana jezikom bliskim irazumqivim svim qudima. A teme wenih pesa -ma su, zapravo, sve ono lepo ali i ru`no od ~egase sastoji sam ̀ ivot svih nas qudi. Dakle, to suqubav, strah, smrt, mr`wa, radost, lepota, ~ove -~nost, saose}awe, qudska snaga ili slabost, do -bro i zlo, svet biqa i `ivotiwa, istorija i jo{mnogo, mnogo toga.

Desanka Maksimovi} je volela prirodu i pi -sala je pesme i o woj. Jedna anegdota ka`e da jeona, `ive}i u Beogradu u ku}i gde su `iveli idrugi pisci, recimo Branko ]opi}, izlazilana svoju terasu i hlebom hranila golubove idruge ptice koje su onde doletele. Da, i ja volimprirodu, biqke i ̀ ivotiwe, wihov ~udesni ̀ i -vot, sve ono {to mi je bilo blisko jo{ od detiw -stva, pa pi{em pesme o wima ali i o mnogimdrugim stvarima koje se ti~u nas qudskih bi}aa i mi smo samo deo velike prirode. I tako, po -ku{avam da {to razumqivije, jednostavnije iz -razim ono {to do`ivqavam i ose}am i da svoja

275

ose}awa, pretvorena u pesme, dakle u ne{to estet -sko, po{aqem qudima da to mo`da pro~itaju ine{to iz toga razumeju, nau~e pa tako i steknunekakvo `ivotno iskustvo ili da ih moje pesmene~emu donekle pou~e. Pesmama im prenosim isvoja iskustva ali ne kao neki sveznaju}i u~i -teq, ve} kao onaj koji poku{ava da ih svojim do -`ivqajima i iskustvima barem malo duhovno iemotivno obogati i pomogne qudima, ~itaocima poezije, na tom wihovom ili, jo{ preciznije re -~eno, na na{em nimalo lakom putu od ro|ewa dosmrti. Naravno, poezija nije ~udesni kamen a ni ~arobni {tap koji sve preobra`ava u ne{to bo -qe ili ostvaruje na{e `eqe.

Po meni, poezija je ono {to u dana{wem sve -tu buke, brzine, {arenila i {a{avosti rekla -ma, koje u ovo doba elektronike i velike kupo vi -ne i prodaje postado{e ne{to gotovo polubo ̀ an -sko, dakle poezija je ono {to ipak jednostavnimi qudskim re~ima govori o svetu u kome `i vi -mo, o na{em radu, nastojawima i delawima, `e -qama, tegobama, razmi{qawima, snovima, ma {ta -wima, `alostima, nadawima, strahovima, taj -nama, sklonostima i radostima. Ali ona ne govorisamo o wima.

Hvala Vam na ovom priznawu i srda~nopozdravqam sve vas, dragi prijateqi, kao i Ra -brovicu, rodno mesto Desanke Maksimovi}, alii Brankovinu, gde je odrasla, i odakle su i prota Matija i Qubomir Nenadovi}!

276

BELE[KA O AUTORU

Mi lan \or|evi} ro|en je 1954. godine u Beo -gradu. Pesnik, pripoveda~, esejista, romanopi -sac i prevodilac. Kwige pesama: Sa obe straneko`e (1979), Muva i druge pesme (1986), Mumija(1990), ]ilibar i vrt (1990), Pustiwa (1995),^iste boje (2002), Crna pomoranxa (2004), Va tra u ba{ti (izabrane pesme objavqene kao dobit ni -ku Disove nagrade za 2007. godinu) (2007), Ra dost(2008), Svemo}na gospo|a (2012). Kwige pri~a:Glib i vedrina (objavio pod pseudonimom Mi -lan Novkov) (1997), Slepa ulica (2002), Majmun(2006) (prevod na slovena~ki kwige objavqen 2009),Sme`urana ko`a (2013). Kwiga eseja: Cve}e ixungla (2000). Kwiga izabranih pesama Pusti -wa i pomoranxa objavqena u elektronskom ob li -ku u ediciji Metafora na sajtu www.metafora.com.Izbor pesama Pjesme sa uporednim prevodima naengleski jezik objavqen u izdawu HrvatskogPEN-a u okviru festivala Kwi`evnost u`ivo2006. godine. Ro man: Ru{evina (2009). Poezija,pri~e i tekstovi prevo|eni su mu na engleski,nema~ki, slova~ki, rumunski, ma|arski, portu -galski, poqski, makedonski i slovena~ki jezik.Prevedene kwige objavqene su mu u Sloveniji iu Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Dobitnik je nagrada „Vasko Popa“ (2005), „Disova nagra -da“ (2007), „Branko Miqkovi}“ (2009), „Desanka Maksimovi}“ (2013) za poeziju i stipen dije – na -grade „Borislav Peki}“ za koncept romana „Ru -{evina“ (1998) i nagrade „Istok-Zapad“ (2009)za isti ro man. Dru{tvo slovena~kih pisaca do -

277

delilo mu je povequ „Oton @upan~i~“ (1989) zaprevodila~ki rad. Bavi se prevo|ewem sa slove -na~kog, engleskog i francuskog jezika. Kwi ̀ ev -ne stipendije: Slovenija (1995, 2000), Nema~ka(1998), Austrija (1998, 1999, 2000), Italija (1999),Francuska (2000). U~estvovao na kwi`evnim sku -povima u Minsteru, Vilenici, Sarajevu, Sen Na -zeru, Minhenu, Kraqevu, ^a~ku. Bio urednikedicije Fo rum pisaca. Sada je invalidski pen -zioner.

278

S A D R @ A J

SA OBE STRANE KO@E (1979) ........................... 5

Pobuweni ~ovek ............................................... 7

MUVA I DRUGE PESME (1986) ........................... 9

Ki{a bi da se ubije ......................................... 11Pesnici, pisci & ostala mena`erija ......... 12Prah, sve je prah .............................................. 13Bu|ewe ............................................................... 14Kaput ................................................................. 15Varvari ............................................................. 16

MUMIJA (1990) ..................................................... 17

Krompir ............................................................ 19Mumija ............................................................... 20Umoran sam ....................................................... 21Pesme ................................................................. 22Dojke .................................................................. 23

]ILIBAR I VRT (1990) ...................................... 25

Jezikom vatre, ki{e i snega .......................... 27Maina ................................................................. 28Naranxasta lavina .......................................... 29Ti, koji sazda travu i ki{u ........................... 30De~ija slika ..................................................... 31Mehur od sapunice .......................................... 32Trst .................................................................... 33

PUSTIWA (1995) .................................................. 35

Ti{ina i sneg .................................................. 37Imena stvari .................................................... 38Pomoranxa ........................................................ 39^aj od `alfije ................................................. 40Re~i .................................................................... 41Enciklopedije, re~nici, herbarijumi ........ 42Ravnodu{nost i zlo~in .................................. 43Galebov krik ..................................................... 44Xungla ............................................................... 45

Igra ................................................................... 46Xepni sat .......................................................... 47Karneval ........................................................... 48Mleko sipe ........................................................ 49Muq i se}awe ................................................... 50Ki{a .................................................................. 51Suton .................................................................. 52Imitacija `ivota ........................................... 53Pisati sonete ................................................... 54Elegija za parisko plavo ............................... 55

^ISTE BOJE (2002) ............................................... 59

Ahen ................................................................... 61Anzelm Kifer .................................................. 63Podzemna `eleznica u Bonu .......................... 65Hodawe ............................................................... 66Usahli grad ...................................................... 68Melanholija i tajna ulice ............................ 70^iste boje .......................................................... 72Akvarijum ......................................................... 73Ugqenisana mandarina ................................... 74Limun ................................................................ 75Drvose~a ............................................................ 76Sredove~ni i pro}elavi srpski genije gledakroz prozor i vidi hladno martovsko sunce{to se izjutra pojavilo na nebu Nema~ke ........ 77Oblak ................................................................. 78Pored okeana .................................................... 79Tamnokosa ......................................................... 80Odgovori ............................................................ 82Veliko i malo .................................................. 84Muzika ............................................................... 85Radost ................................................................ 86Poetika ............................................................. 88

CRNA POMORANXA (2004) ................................ 91

Plovidba ........................................................... 93Veliko plavo .................................................... 94Be~, Erlahgase .................................................. 95Oblaci ............................................................. 96Qubavna pesma ............................................... 98Vatra u ba{ti ................................................. 99

280

Dani ................................................................. 100Ogledalo .......................................................... 101

RADOST (2008, 2009) ........................................... 103

Kwiga ............................................................... 105Tri gracije ..................................................... 106Beli luk .......................................................... 107Danilo Ki{ i pomoranxa ............................ 108Qubav .............................................................. 109Mala radost .................................................... 110Sedi ~ovek za stolom ..................................... 111Ispred bilborda ............................................ 112Radosni doga|aj .............................................. 113Detiwstvo ....................................................... 114Beogradski seqak .......................................... 115Smeh Dalaj Lame ............................................ 116Manekenke ....................................................... 117Kratkovidost .................................................. 118Tragovi ............................................................ 119Ime cara .......................................................... 120Istorija .......................................................... 122Govor i jezik ................................................... 123Krv u pomoranxi ............................................ 124Zemunac ........................................................... 125Pijemo pivo .................................................... 126Crno ................................................................. 127Beogra|anin .................................................... 128Stari drugar ................................................... 130Gqivar ............................................................. 131@ena ................................................................ 132Top~idersko brdo ........................................... 133Jezik ................................................................ 135

SVEMO]NA GOSPO\A (2012) .......................... 137

Blizina smrti ................................................ 139Stvarnost i crnka ......................................... 140Umirawe oca ................................................... 141Istina kraja ................................................... 142Gospo|i ............................................................ 143Ve~nost ............................................................ 144Roditeqi i deca ............................................ 145Budu}nost ........................................................ 146

281

I opet poezija ................................................ 147Posle godinu dana ......................................... 148Umesto onih kojih nema ................................ 149

NOVE PESME ....................................................... 151

Saobra}ajni udes ............................................ 153Jedna poruka svemo}noj ................................ 154Na prvoj strani lista „Politika“fotografija anonimnog pe{akaMilana \. (52) ................................................ 155Ba{ta ............................................................... 156Bolni~ki krevet ............................................ 157Bolni~ka soba ................................................ 158Pacijent, pe{ak Milan \. (52) ................... 159Centar u Sokobawskoj ulici ....................... 160Kamen ............................................................... 161Masla~ak ......................................................... 162Uteha ................................................................ 163Tajko ................................................................ 164Moj svet ........................................................... 166Trave sa Tibeta i sa Himalaja .................... 167Plodovi ........................................................... 169Crveno ............................................................. 170Pla~ ................................................................. 171Prokleta samo}o ............................................ 172Se}awe na pesnika Milo{a Komadinu ...... 173Crna godina .................................................... 174Pesma za drugog Amerikanca^arlsa Simi}a ............................................... 175Boje ................................................................... 177Re~i i stvari .................................................. 178Susret .............................................................. 180Dobrovoqni izgnanik ................................... 181Zima ................................................................. 183Kao da sam sve rekao ...................................... 184Kwiga pesama ................................................. 185Insekti, bube .................................................. 186Mrtvi ............................................................... 187Gra|ewe ........................................................... 188Ne`nost ........................................................... 189Mo`da .............................................................. 190List i vepar ................................................... 191

282

Koder ................................................................ 192Crvena krpa .................................................... 193Kutija .............................................................. 194Ma~ak Darvin ................................................ 195Nisam ............................................................... 196Crne kapi ....................................................... 197Pauci ............................................................... 198Gundeqi ........................................................... 199Ari{ i senica ............................................... 200Mravi ............................................................... 201^avka ............................................................... 202Golubovi .......................................................... 203Svraka .............................................................. 204Spaqivawe kwiga .......................................... 205O`iqak ........................................................... 206Lekovi ............................................................. 207^iwenice ........................................................ 208Rupa .................................................................. 209Ari{ i Sol`ewicin .................................... 210U sobi ............................................................... 211Skakavac ......................................................... 212Vidre ............................................................... 213Opadawe li{}a .............................................. 214Hrast ................................................................ 215Gospo|a priroda ............................................. 216Debeli sneg ..................................................... 217Mamut .............................................................. 218Umesto da govorim ......................................... 219Ti{ina mati .................................................. 220Ponekad ........................................................... 221Biti `alostan ............................................... 222Vi{e volim .................................................... 223Kad pogledam .................................................. 224Odlazak ............................................................ 225Poku{avawe ................................................... 226Vreme je da prestanem ................................... 227Svet .................................................................. 228[ta onda da radim? ....................................... 229Hteo bih .......................................................... 230Pri~a o ruhu i du{i ..................................... 231@elim ............................................................. 232Opsednutost .................................................... 233

283

Tvoj dolazak .................................................... 234Te{ko mi je ..................................................... 235Samotni mi{ .................................................. 236Izme|u svega i ni~ega ................................... 237Usamqenost ..................................................... 238Je`urko ........................................................... 239Sigara .............................................................. 241Pesnik ............................................................. 242@ar .................................................................. 243Samo polovina mene ...................................... 244Pesnikiwa ...................................................... 245Zbogom! ............................................................. 246Le`im bolestan ............................................. 247Otvarawe ......................................................... 248Bli`i .............................................................. 249San .................................................................... 250Mili moji ....................................................... 251Dvehiqadesedma ............................................. 252Zarobqenik ..................................................... 253Sawam .............................................................. 254Do}i }e ............................................................ 255Patwe ............................................................... 256Naheriti se .................................................... 257Nevidqiva ...................................................... 258@ivot, smrt itd. ............................................ 259Posrednik ....................................................... 260Ceduqica sa pesmom „@ivot“ ..................... 261Veliki poznavalac i moja poznavawa ........ 262Ipak, dosta je ................................................. 263Dok ~itam kwige ............................................ 264No} je ............................................................... 265Sve .................................................................... 266Kada pi{e{ .................................................... 267Od detiwstva do starosti ............................. 268Spava mi se ..................................................... 269Puno sam pisao ............................................... 270Gete, Isidora, prolaznost ............................ 271Eh, vi, moje re~i ............................................ 272Sonet na kraju ................................................ 273

BESEDA ................................................................. 275

BELE[KA O AUTORU ........................................ 277

284

Milan \or|evi}PEPEO U BA[TI

Izdava~i

Zadu`bina „Desanka Maksimovi}“Beograd, Skerli}eva 1

Narodna biblioteka SrbijeBeograd, Skerli}eva 1

Za izdava~e: Stani{a Tutwevi}

Urednik

Stani{a Tutwevi}

Grafi~ki urednik Branko Hristov

Tira` 300 primeraka

[tampa Draslar partner, Beograd

ISBN 978-86-82377-44-33

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd