8/10/2019 Milan Uzelac o Minimalizmu - Word 2003

1/4

8/10/2019 Milan Uzelac o Minimalizmu - Word 2003

2/4

apstrakcija u kojima nema vie nieg osim samih zvukova. %osledica toga je da uminimalizmu vie nema znaaja dramaturgija razvoj kulminacija ili kontrast i zato jeu minimalistikim kompozicijama svaki muziki elemenat samostalan samodovoljanpa kako nema ulogu sintaksike jedinice ta dela su zapravo ne-dela zato toelementi u njima nisu povezani i ne mogu stvoriti sistem koji bi se mogao

suprotstaviti elementima iz njihovog najbli$eg okru$enja. 0inimaliste ne povezujetoliko sama tehnika koliko muziko-flozo&ske koncepcije nastale pod uticajemistone flozofje. :va muzika je na socijalnom planu izraz postindustrijskog drutvakoje je visoko tehniko ali u isto vreme i globalno selo !stoga su neki kritiari uRajlijevom delu In C videli 3prvi sim&onijski ritual globalnog sela4" dok je nateorijskom planu tu re o 3novoj jednostavnosti4 koja se povezuje spostavangardizmom.

0inimalistiku muziku odlikuje permanentno ponavljanje kratkih motiva uzkorienje minimuma muzikog materijala !otuda i naziv 3minimalizam4"; ovi motivineprimetno se smenjuju i veoma malo variraju; beskonani ostinato je i jedini

sadr$aj ove muzike koja se percipira kao beskrajno kru$enje !pa je otudakoncentrina muzika jedna njena varijanta". ako nastaje prelivajue zvuanje kojemenjajui se nikud ne odlazi od svoje supstancije. Na taj nain promenom malihoblika ili prosto odr$avanjem jednog zvuka i pojave njegovih obertonova unitava serazlika izme5u kretanja i statike pa se stvara utisak da su oni istovremeni a todovodi do identifkovanja ontolokog i psiholokog vremena.

8/10/2019 Milan Uzelac o Minimalizmu - Word 2003

3/4

'snovni princip ove muzike ostajeprincip repetitivnosti# premda je sama repetitivnost poznata i

u ranijoj muzici, tek u (( stoleu poinje da se primenjuje u velikim razmerama# ono toodlikuje minimalizam to je repetitivnost na nivou malih formi. 'no to je u toj muzici malo, to

je "roj primenjenih figura# ali, kako u minimalnoj muzici sluajni zvuci, "ez kontrole, stupaju u

muziko tkanje, njoj nije strana ni aleatorika# iako se zapisuje i notama, ova muzika se ne smatra

prevashodno notnom poto se, po miljenju nekih minimalista, partiturajavlja kao autoritarnasila i pritom gui slo"odu te se stoga pose"no ceni improvizacija kao i spoj kompozitora i

izvo!aa u jednoj oso"i. )rototip takve muzike "ila "i indijska muzika i afriki ritmovi. *e!u

utemeljivaima ove vrste muzike su+ eri ajli /0123 A Rainbow in Curved Air delo zaelektronski klavirski instrument, /040#Persijski dervii u igri za solo improvizacije na klaviru,

/05/3, 6a *onte 7ang Kornjaa, njene mate i putovanja delo za jedan ili nekoliko glasova,

gudake zvuke sintesajzera, pojaalo, megafon i svetlosni projektor, /048-/0443, 9tiv eiDrumming, delo za etiri "onga, tri marim"afona, tri crkvena zvona, muki i $enski glas, /05/3,

kao i :ilip ;las operaEhnaton3, o"ert *ontana, :ridrih $evski. okom osamdesetih i

devedesetih godina (( stolea minimalistika muzika se rasprostrla po celom svetu pa se mogu

navesti i dela 03, )avlenka#$impar%ait ?znak seanja na =disona @enisova3, za kamerni ansam"l /0053. *inimalizam nije ostao "ez

odjeka u =vropi, ali se nije mogao pohvaliti pose"nim entuzijazmom *ihael Aamel, Ber!

6igeti, &rvo )jart, *ajkl Cajman3.

*inimalisti se odriu oz"iljne muzike iz koncertnih sala i "liski su tome da se odreknu i

sluanja muzike uopte# njihova muzika "i tre"alo da postane delatna, svakodnevni $ivot.

%zvo!ai i sluaoci tre"a da se sjedine u meditaciji, svoj pogled da usmere u se"e i na taj nain

do!u do smirenja. ;lavna funkcija takve muzike "ila "i u pripremi svesti za recepciju silaznogkretanja spiritualnih sila. ? isto vreme kad je u 7ugoslaviji "ila pose"no aktivna i razvijana ideja

samoupravljanja, ameriki minimalisti, sedamdesetih godina (( stolea, govore o

samoupravnom funkcionisanju dela koje se esto zamilja kao neka nadindividualna datost.)osledica toga je da autor minimalistikih kompozicija se"e u velikoj meri ograniava i ideju

minimalizma izdaje samo kad je re o du$ini dela, "udui da minimalistika dela po pravilu

nisu male forme jer su esto du$e od neke simfonije. re"a rei da minimalizam ne pati odgigantomanije poto o"likovanje dela poiva na drugaijim principima no to je to sluaj u

simfoniji# oso"itost ovih dela je otvorenost forme, a to znai da slualac mo$e delo neko vreme

sluati, ali i sluanje prekinuti kada hoe, no to ne naruava sam modus do$ivljaja.

? poetku minimalizam je "io tipino amerika tvorevina, delo nekolicine autora s jasnoodre!enom koncepcijom koja je nastala u suprotstavljanju ranijim avangardnim tendencijama#

me!utim, kao to to o"ino "iva, sa sve veom popularnou, dolo je do revizije ne samo

koncepcije nego i celokupnog shvatanja minimalizma kod njegovih vodeih predstavnika.)osledica toga je da su od minimalizma ostale samo odre!ene ideje, i sama slava tog pojma, dok

su se kasniji kompozitori slu$ili metodom minimalizma stvarajui dela koja su "ila sasvim daleko

od osnovne namere autentinog minimalizma. ako dolazi do integrisanja minimalizma u krupne

simfonijske forme @$on &dams, &leksandar a"inovi3 ili u dela poputRekvijema

8/10/2019 Milan Uzelac o Minimalizmu - Word 2003

4/4

Razvojem 3minimalne4 muzike nastaje koncentrina !ciklina" muzika !*,?@-*,?" iza to je dobar primer delo %eter 0ihael Aamela!*,@?" Continuous Creation!neprekidno stvaranje" 3koncentrina muzika4 za instrumente s dirkama; Aamel jepod neprekidnim stvaranjem imao u vidu proces razvoja elementarnog zvunogmodela koji je nazivao 3ishodina periodinost4; samo delo bilo je zapisano kao

sistem koncentrinih krugova. 1ela Aamela nastoje da otvore nov eksperimentalniput u savremenoj muzici; njegova muzika za razliku od veine dela na koja se ovdeukazalo pripada tzv. &unkcionalnoj muzici9 muzika se vidi kao sredstvo a ne kaoautonomni estetski cilj. 'ato se i tehnika koncentrine kompozicije bitno razlikuje odostalih 3tehnika4. >lavna osobitost te muzike je ispunjenost tematskim &akturnimdinaminim promenama kao i promenom tembra. %reovla5uje ritmika ponovljivost.(lementi koji se ponavljaju krajnje su jednostavni. 30inimalna4 muzika je uposebnom odnosu spram vremena B ona je na neki nain 3beskonana muzika4 kojamo$e biti 3zaustavljena4 u svakom trenutku ali se mo$e odvijati i neodre5eno dugopa je njeno delovanje esto nalik hipnozi.