Milo Nikoli

Atentat

Komedija u bezobrazno vezanom stihu

Lica: JEDAN KAPETAN JEDNA KAPETANICA JEDAN UA JEDAN VEITI STUDENT JEDAN STOLAR JEDAN STOLARSKI POMONIK JEDAN KRALJ JEDNA KUVARICA JEDAN SLEPAC JEDAN AUTANT KRALJEV JEDAN STRAAR

VREME: sreom, prolo

(Nekadanji ljivik, sad poseen, da bi se pripremilo jedno idilino mesto u prirodi, za kralja. Stolar i njegov pomonik prepravljaju jedan stari klozet, kuvarica za koritom pere ve, nekakav slepac sedi mirno po strani. Ulazi kapetan sa prljavim stolnjakom, ubaci ga u korito. Kuvarica gadljivo izvue jedan kraj.) KUVARICA: Znaju da zasvinje, zaseru a ne i da operu! KAPETAN (kratko): Glavu u korito! POMONIK STOLARA: Opa! Ovaj je bez glave! KAPETAN (strogo): Jesam te ta pito? POMONIK (pokae ekser): Kaem za klin! Nije na va raun. KAPETAN (kao kuvarici): Volim one to se "zaborave". Mnoge takve ve sam prevaspito! (Ulaze Ua i nekakav veiti student. Kapetan ih gleda prezrivo. Naroito studenta koji posmatra poseen ljivik sa previe nostalgije. Kuvarica guna dok mulja ve.) KUVARICA: Glavu u korito! U prljavu vodu, ce, prakljau! S isparenjem kunim se pomiri i peri, ispiraj, cedi i prostiri! (sklanja glavu van korita da uzme malo "istog" vazduha) Al ista voda tu pere svearske stolnjake, arav to se pod mladu stere, plahtu za mrtvake prekrivae, prostirae za slavu i proslavu,

i areno barjae i dravnu zastavu! (cedi jedan arav, prostire ga na trik okaen sa strane) O, peri, peri! Nemoj prestajati! to vi zaserete drugi e oprati! (kapetan se nakaljava, pravi seda nita nije uo) STOLAR (pomoniku): Nemoj da ti proBije na drugu stranu taj ekser! Jer, ako zapara samo malo guz naeg vladara stradae i dupe kapetanu! KAPETAN (pogleda ih besno): Ne priaj! Poso nastavite! SLEPAC: Slepcu udelite. KAPETAN (slepcu): Bar od tebe sam se nado neem lepom. SLEPAC: Udelite slepom! (Smejulji se. Student prilazi Ui) STUDENT: Ovo uasava! UA: Mete? STUDENT: Kad prirodu neko ulepava! (Pokazuje) Tu je bio ljivik... desno nunik stari, a tu sasvim napred, tu je lipa bila ukratko.. idila... A gledajte kako sada stoje stvari! udo kako nesrenik na vlasti ume askom sve da upropasti... UA: Mislite na nunik? Moda ste u pravu... STUDENT: Mislim na dravu! Prepunu poltrona, ifti, ulizica Umaenih lica, debelih guzica... Ostaje nam samo jo san o slobodi kada pomislimo ko je danas vodi! Ostaje nam samo mala nada ona da e jednom tvrdo da zagrizu... UA: Odoste daleko... STUDENT: Vi ste od poltrona? UA: Ja? Ovaj... ni blizu... STUDENT: Pomislih to... Doi e im glave sve ono to sad od nas prave! Kad se jednom ova zemlja opismeni kad na raanj natakne sve bire nee vie moi nekanjeni nepismeni na vlast da privire! Kad se ova zemlja jednom opismeni kad istrese svu gamad iz koe pismeni e biti zatieni od budala to se sada mnoe!

Kad se ova zemlja opismeni kad odbaci stare, proste stvari taj e ljivik da se zazeleni i nunik e opet biti onaj stari... UA: I sve to... zbog nunika il, moda, ljivika? STUDENT: Sve je zbog vazduha! Zbog istog vazduha... Ne pravite se neveti, ja pravog namiriem. UA: Za politiku, znate, nemam sluha ali... volim slobodno da diem! (Kapetan se od Stolara gde se zamajavao pribliava njima STUDENT: Pazite! Evo kapetana... efa niih, sluge viih dounika. I zapamtite... kad se jednog dana... UA: "... Ova zemlja najzad opismeni" I onda ono: vinovnika, inovnika... i takoe: vlast... vlast... (Smeje se. Kapetan prilazi Ui) KAPETAN: A vama se ukaza posebna ast! UA: Meni? KAPETAN: Ve od sutra ivot moe da vam se promeni. UA: Boe! Meni? KAPETAN: Vi ste danas nita... UA: Ja? KAPETAN: Da. Niko i nita! Sutra ste ve neto ali, ako veto tj. neveto i veto zadrite taj izraz nevinog derita. UA: Kako? Ali... KAPETAN: Vas su izabrali! Izmeu tolikih vama u med sekira je pala. UA: Meni? KAPETAN: Ne ponavljajte to Ja i Meni ko kakva budala! Kada sluaj hoe ivot da izmeni ne pita se zato to pade ba meni ve se srea zgrabi dok ka vama leti inae e je drugi oteti! Zapamtite ove rei, nisu glupe. (Stolar dri dasku i testeru, treba da see, a ne zna gde.) STOLAR: Kapetane! KAPETAN: Da? STOLAR (naivno): A koliko na kralj ima dupe? (Kapetan ostavlja uitelja, prilazi stolarima, uitelj kaska za njim)

POMONIK (da zabauri): Daska je lepa, borova, glatka, bez vorova... UA: Ja... (Kapetan ga ne gleda. Obraa se pomoniku) KAPETAN: ta ovaj ree?! POMONIK (poslovno): Ne zna gde da see! Ne sme premalo, ni preveliko, ni preblizu, a ni predaleko. to e rei, da bi seko mora da zna tano koliko, ako razumete... KAPETAN (stolaru): Jesi li ve rezo dasku za klozete? STOLAR: Rezo sam ih u svome ivotu i za pojca kao i za protu za krojaa, saraa, trojaa, za velikog i malog seraa! Za pravoslavce i za katolike pravio sam prokote, nunike za neverne, i odane veri ali uvek, precizno, po meri! POMONIK (struno): Ako je rupa mnogo manja telo dobro ne prianja pa naulji ono mesto koje seda na na presto, dok prevelik otvor ini vonj nesnosnim u kabini... STOLAR (nauno): Ne moe da se zanemari ne samo obim datog kruga ve! Ni jedna injenica druga odnosno, u stvari, sa naeg gledita jo je vaniji razmak od kruga do ivice sedita jer tu i jedan santimetar menja udaljenost sedenja. KAPETAN (sluen): Sve je znatno delikatno! Ako ne zna pravu meru zapeatio si karijeru! Al, kako izvesti da se guz na pravo mesto smesti? (Huke, nervozan) Skupo ima da me staje prikinji li kralj na jaje! Sto me sveca ne sakupe prikinji li na kralj dupe! O, koliko neprilika zbog nunika!

O, male su muke sveta prema muci zbog klozeta! Boe, nek se nebesa pomere ti mi otkri te kraljevske mere! Boe sluaj rei prijateljske otkri meni te mere kraljevske! Boe skloni nebo tri frtalja pa mi otkri guzne mere kralja! KUVARICA: Antihristi! Ruljo nevernika! Prizivate boga zbog nunika! Ne za duu, milost, pokajanje molite se za rupu, za sranje! Gnev boiji kad se s neba stuti zaklon nek vam ta rupa priuti! Za te rei kazni ih Usude: klozet nek im vena kua bude! STOLAR: Da, lepo reeno... Uz jednu opasku: (kapetanu) Gde da seem dasku? Kapetane, morate mi rei: Tu, i Tako! Ja u tako sei! POMONIK (gladi dasku): Daska je lepa, borova, glatka, bez vorova... STOLAR (kapetanu) Radiu ta mi naredite, il secite sami! KAPETAN (za sebe): Ako pak mera ne bude prava... ode mi glava, s njom i karijera... (Klekne, prekrsti ruke Nebu) Skloni, boe, nebo tri frtalja pa mi otkri guzne mere kralja! KUVARICA (krsti se) Sine boji, duo ista ne sluaj ih! Skloni, boe, Hrista! Skloni boe angele s nebesi da ne uju sve ove jeresi! O, ue bog rei moje suzne kaznie vas za te mere guzne! (nebu) Spasitelju, u sva zvona zvoni ovo mi se u srce zabolo... STUDENT (kuvarici): To to pria... to je: duplo golo! Bog je vea hulja nego oni! STOLAR (insistira): Kapetane, s poslom ne bih da oteem. Recite mi, gde, kako da reem?! KAPETAN (izbezumljen): Kralj je mrav... ne! Debeo, nizak, usto visok... i vitak, u stvari... Donjim delom.. isti ko kralj stari, dupetom mu... ini mi se... blizak...

Ali ipak ne znam... kolko bi mu santimetara bilo... u obimu... (Izgubljen) Nek propadnem, nek izgubim glavu... Dupeta mu ne znam meru pravu... STOLAR: Da, uasno... Al je ovo pree: Kapetane, gde da se zasee? KAPETAN (predaje se ve): Dajem konja... ne, konja i prase onom ko me iz ovoga spase! (Gleda sve, svi ute) Pomozite! U sosu sam lepom... SLEPAC (kao nezainteresovano): Udelite slepom... KAPETAN: O! Spaste me od ovog stvorenja! SLEPAC: Udelite slepom... malo poverenja... oveku skromnom, bez velikih htenja, koji nikad nije traio ordenja il kakva priznanja, koji, sem potenja ima jednu lenu zbirku ponienja... e tom je oveku... sam prst provienja... KAPETAN: Spasite me, od ovog stvorenja! SLEPAC (nastavi) ....Pokazao da tamo... (pokazuje tapom) u nenom hladu smre lino kraljev autant ba hre... (Svi se pogledaju Lakne kapetanu. Menja ve raspoloenje) KAPETAN: Slepe, ti me spase! (Stolaru) Zaboravismo oveka... ba vala! Idi uzmi meru! (Stolar ode. Kapetan potape slepca) Pa... hvala! POMONIK: A konj onaj? Prase? kapetan: Konj i prase? Zna se: konj e jo da pase... POMONIK I KUVARICA: A prase? A prase? KAPETAN: A prase u... za se! KUVARICA: O, al ima re tvrdu, i veru! KAPETAN: Pst! Il u svima sad da uzmem meru! (Okrene im lea, etka. Ua, na rastojanju za njim. Nema smelosti da mu se obrati. Pomonik i kuvarica nastave svoj posao, Student stoji kraj njih) STUDENT: Tu je bio ljivik... Iza drvoreda maline, kupine, i jagode rane. Lipe su nad stazom nadnosile grane, a gledajte kako sada sve izgleda! SLEPAC: Sumorno prilino! STUDENT: Bee idilino... Sa polegle, malo zautele trave skupljali smo zrele ljive plave a s jeseni, uslovi kada bi se stekli ljivku mirisavku dan i no smo pekli. Tu je bio kazan, iz kazana tekla tanka curka to je divno grlo pekla.

Al, protiv prirode, ko da se zarekli pa su redom, ljivu... po ljivu posekli... (Pokazuje) A ovde smo... nas dvoje, na travi provodili dane, u ljubavi. Kriom js, s jutra, dolazila k meni pa smo tu leali, nemi, zagrljeni i da ne naie majka joj sa ocem i otac sa kocem sav svoj ivot bih joj obeao lino. KUVARICA: Zbilja, idilino! STUDENT: A gledajte kako stoje stvari sada! Tu sve redom truli, kopni i propada! KUVARICA: Mislite na ljivik?... Moda ste u pravu... STUDENT: Mislim na dravu! Punu raznog taloga i blata, odljuenih poslanika, delegata! Zar ne oseate zadah raspadanja to se iri po celoj dravi? Trule ljudi i dravna zdanja, teki zadah polako nas davi! POMONIK: Odoste daleko! STUDENT: Da, to sam ve uo... Ve je neko reko. No, nita ne mari! Rei u vam kako stoje stvari: kad se ova zemlja jednom opameti, kada spozna, odnosno kad shvati kakve su joj dabine, nameti nikome se vie nee dati! Kad se opameti jednom zemlja ova rasterae pogrene sa vlasti i izmenie se tad sve, iz osnova, a ovde e onda... nov ljivik izrasti! KUVARICA: Moda e se jednom to i zbiti, ali gae sumnjam da iste e vam biti! POMONIK (farba klozet):A ja mislim da ovako stvari stoje: klozet isti... al su nove boje... Ipak... ja se drim svoga klozetita, ena, deca... da bi bili siti. (Ua najzad dobija priliku da se obrati kapetanu) UA: Ja sam danas... nita! A ve sutra?... (Zastane, eka reakciju kapetana) ta bih mogo biti? KAPETAN (rasejano): Ti? UA: No... Ve sutra... ta bih mogo biti?! Vi ste rekli... KAPETAN: Ja reko?! UA: Da ve sutra... biu neto! Neko!

(Za sebe) A tome... ko tajno ne udi? KAPETAN (seti se): Ah, da! Taj me klozet sludi! (Poverljivo) Vi navike naeg kralja mislim... znate... do detalja? UA: Pa o tome... ne znam puno, ako nije oportuno... KAPETAN: Graanin ste lojalni? UA: Nemi lojalnijeg. KAPETAN: I kralju ste odani? UA (servilno): Nema odanijeg. (Kapetan prihvati uu podruku povede ga par koraaja, govori u poverenju) KAPETAN: Kralj je ovek, kao ja.. i vi, al ipak, poto je NJegovo velianstvo on, za nijansu, lepe ivi no ja i vi, tj. graanstvo. On ne trai, ipak, na kraju najlepe pare njemu daju. Od akonija na stolu to stoje ono najlepe, njegovo je. Najvei batak, najvee jaje kralju se daje! Vino, ako ve pije, pije najlepe, najstarije, ono to je u podrumu starost doekalo sipamo mu. NJegov stomak ba ne vari prazan pasulj, gula, te stvari a poto je u dravnom interesu da jede i bude pri apetitu pred njega mlado jagnje iznesu srnu, fazana, tortu il pitu. Ukratko, sve najbolje ima da se spremi, tj. zakolje. UA: Dunost nam nalae da mu damo ta mu usta, oi trae. KAPETAN (zadovoljan): Ono to imamo, najbolje daje mu se... UA (prihvata): Od svoje volje! KAPETAN: Dakle... razumete? UA: Nisam dete. (Servilno) Sve to imamo, to najvie valja to je za kralja! KAPETAN (jo poverljivije): Upravo to... A posle obeda kralj na dasku klozetsku seda i kad, rastereen briga, izae odlazi da malo otpoine

naravno, s najlepom damom nae sredine koja je tu... da mu se nae... dok mi ovde... da mi se oprosti... grickamo preostale kosti... UA (oaran): Ba domainski! KAPETAN: Mislite, odistinski? UA (uvereno): Ma, ta tu ima jo da se kae! Odanost, red, dunost to nam nalae! KAPETAN: Ali... UA (u patriotskom zanosu): Nema tu: Ali! To je odnos pravi! KAPETAN: Ali... vas su izabrali! T.j. vau enu, da mu drutvo pravi! UA: Molim? Kako? Pa to me ve... slama... KAPETAN: Pazite! To ne moe biti bilo koja dama... UA: To nisu kolai... ni guska peena... Vino... jagnje... To je moja ena! KAPETAN (hladno): Graanin ste lojalni? UA: Nema lojalnijeg... KAPETAN: I kralju ste odani? UA (ne ba uvereno): Nema odanijeg... KAPETAN: Pa onda? Kakve smetnje tu se vide? UA: Pa... on e s mojom enom ...u krevat da ide! KAPETAN (podsea ga): Sve to mu usta... oi... trae... rekli ste: kralju to nam je najdrae! UA: Rekoh... neto slino. KAPETAN (odseno): Volite li kralja sasvim ili delimino? Il smo patriote sasvim, ili nismo, deliminih tu nema reenja! Ili nismo spremni, ili pak spremni smo dz se damo sasvim, bez okolienja! Ma, ljudi su spremni ak i da poginu za kralja, to e rei otadbinu, za ciljeve takve nieg se ne boje! A vi tu: Ju, pa ja ne bih... to je moje! A gledano ire, svi smo, po prilici u kraljevstvu ovom kraljevi podanici i svi mu mi dajemo, na smenu, neko svoju glavu... UA: A ja... svoju enu! KAPETAN: Ne shvatate poastvovan je taj ko e biti kraljev zalogaj! A pomislite i na njeno razoaranje to ste bili smetnja za takvo priznanje da bude, ko najlepa ena meu nama za trenutak, ne bilo ko, ve kraljica sama! UA: ta e ljudi rei? KAPETAN: O, oni e preko toga prei!

I ne samo to, vas i nju mrzee to sami nisu bili te sree! UA (vie za sebe): A ona... ta e ona rei? KAPETAN (za sebe): O, ona e tako rado lei! (Ui) Da ste bili protiv, sami joj recite! Ako se ne naljuti, ovde me secite, jer je lepa ena stvorenje uvredljivo... UA (slomljen): Govorite dosta uverljivo... Savete pametne dajete... KAPETAN: Dakle, pristajete? UA: Vae su mi rei samo srce takle... KAPETAN: Pristajete, dakle? UA: Ali... moja ena... no, pa... ona je potena! KAPETAN: Kao malo koja, ko to ne bi znao! Upravo je zato izbor na nju pao! UA: Ako smo ve duni da deo ivota damo svojoj zemlji, svojoj rodnoj grudi eto, ja u, prvi izme ljudi na ovakav nain biti patriota... (Kapetan ga potapa po ramenu. Dolazi stolar i nosi od pruta, meru kraljevu.) STOLAR (pokazuje meru): Sad e biti zapoeta i dilema naeg veka: je l kralj ovek od dupeta ili dupe od oveka? Meni, lino, ba ne smeta to pitanje to me eka: je l kralj ovek od dupeta ili dupe od oveka? Al u masi raznog sveta nee proi bez odjeka: je l' kralj ovek od dupeta ili dupe od oveka? Iz obrade tog predmeta parola e da procveta: kralj je ovek od dupeta, kralj je dupe od oveka! KAPETAN: Kralj je dupe? O, od takvih rei apsana nam vrlo brzo lei! STOLAR: Omaklo mi se, onako, od sree a zbog mere (pokazuje) ali vie nee! POMONIK: Da vas pitam neto neumesno: kau da je u zatvoru tesno? STUDENT: Pa teko je istinu porei zatvori nam svakog dana vei! POMONIK: Kau: nou, dok sve mirno spava

komija komiju tiho otkucava... STUDENT: Kako zatvori ne bi bili puni kad smo sami svi sebi pijuni? Sve to vredi, to misli, ustvari, u zatvoru se uva da se ne ukvari! KAPETAN: O, kad e da prestane da narod bulazni: da su pune apsane a muzeji prazni! O, dokle e zlotvori narod da nam pale da su puni zatvori prazne koncert sale! O dokle e te rune rei da nas blate: da hapsimo nedune duni dok dug ne vrate! STOLAR (pokazuje meru kapetanu): Ostavite zatvor, kad vas tako dere, nego, ne rekoste, ba nita za mere? KAPETAN (prouava meru): Pa mere su taman.. za kraljevske rupe, ba, to bi se reklo, za kraljevsko dupe. Za kraljevsko dupe, kraljevske i mere da kralj moe kraljevski da sere. KUVARICA: Opet neko sranje! STOLAR (prinosi meru kapetanu): Kapetane, i vae e dupe tu moi da stane! KAPETAN (ljut): Ja sam hapsio za manje! POMONIK (da izvadi stvar): Kapetanovo dupe pusti kapetanu, a mi da posao svrimo po danu! KAPETAN: Kapetanovo dupe, dakle kapetanu! Ba dobro reeno, mislim, za apsanu. STOLAR (uzima da see dasku): De, alu na stranu! Ostavimo ve jednom dupe kapetanu! KAPETAN: Rekoh, da sam hapsio za manje! STOLAR: Posao nas eka, ovo krasno zdanje! Odnosno, ve davno zapoeta prestona dvorana kraljevskog dupeta. (See. Pomonik mu pomae. Kapetan frke) STOLAR: Kapetane, recite istinu: radimo li ovo mi za otadbinu? KAPETAN (da mu doskoi): Kad kralj dobro prdne, mrkne, ili kine, sve je to za opte dobro domovine! A kako je sranje jeden stepen vie u vee vam se ovo i zasluge pie!

STOLAR (dok ree): Pravio sam klozete po meri za neverne, i odane veri za krojaa, saraa, trojaa, al prvi put za kralja meraa! Nasluo sam se i smeha i plaa otimaa, estih udavaa, ali sve to moe da nadjaa sreni uzdah ba tekoseraa! Teak rad je enoudaraa a jo tei oraa, sejaa premetaa i jamokopaa al najtei ba tekoseraa! POMONIK: S kapetanom i elanom letimo ti mi klozet praviti! KAPETAN: U zatvoru, klozet nam se klati... neto mislim... moda u vas zvati... STOLAR: Pomogo sam ja vama, seronje da vas spasem kie, vetra, mraza, al jo niko, nikad mi ne kaza lepu re, il bar onu do nje! Pomogo sam ja vama, serai al vi meni nikad niste rekli: "De sa nama sedi i umai" pojeli ste, sve to ste ispekli! Pomogo sam seljaku i knezu, ama svima, od popa do prote, al me niko, valjda od sramote, nije pozvao s njima za trpezu. Sopstvenog se svi produkta stide, tajno vre svoja olakanja. Zato posle nee ni da vide arhitektu svoga vanog zdanja Pomogo sam ja vama, seronje da vas spasem kie, vetra, mraza ali nikad niko mi ne kaza lepu re, il bar onu do nje! (Za to vreme, ua, sav slomljei, sedi na nekom panju s glavom u akama, kuvarica prostire ve) KUVARICA (gleda ga): Kako, jadnik, pati... STOLAR: Za tu patnju, kralj e neto dati! SLEPAC (raduje se): Sad emo bar znati da l' valja ne samo dupe, ve i kita kralja... KUVARICA: Pusti prostakluke! STOLAR: Doznaemo to iz prve ruke!

KUVARICA: Pustite oveka ba mu nije lako. POMONIK: NJoj lake, svakako. STOLAR: Kau: u kralja prava komadeka! POMONIK: Ne, greka! Na osnovu iskustva, ili raznih znanja: sve to je vlast vea, ta stvar je sve manja, i obrnuto to ti je in nii u onoj si stvari veliinn blii. STOLAR: Kaem: parekanja! POMONIK: Ne, stvar je osrednja, ili znatno manja! STOLAR: ta o tome misln kapetan? KAPETAN: Ne znam ta da kaem, nisam pametan. STOLAR: Neka uzme meru, gospou zamoli, pa da znamo tano, kolko je to coli. (Uzima daske i ulazi u klozst, pomonik i kaletan gledaju ta radi) KAPETAN: Ne udari li ekser kako valja Atak je na kralja! Ako pak zbog tebe kralj prikinji jaja to je veleizdaja! POMONIK (kapetanu): Mi klozete gradimo pedantno i p recizno, i tako konstantno! STOLAR: Dodaj vaser vagu! Ako kenja ukrivo, odosmo svi k vragu. (Student prilazi polako Ui. Zastane, opet razgleda okolinu) STUDENT: Bilo je leto... ne, poetak leta njoj bee petnaest, i meni petnaesta... Tu smo ljive brali, i dok smo pletenu koaru nosili, taknuh ruku njenu. Prooe godine... u dobu sam zrelom ali, onaj dodir... jo mi struji telom... (Stavi ruku Ui na rame) Mora da vam je sad teko na dui ko da vam se sve iz korena rui. UA (tronuto): Oseam se bedno. Onako, ko pizda... ko kad te najverniji najpodlije izda. Ne ivi mi se a i ne umire veoma i da me ne mrzi veo bi se oma... STUDENT: Zato na sve pristajete? to prihvatate vi takve savete? UA: A da radim ta u? STUDENT: Da viete! UA: Pa, dobro... vikau... STUDENT: Da grizete, kidate, ujedate, da ne date po glavi da vas mlate! Ne enite! Ruke im ne liite! Ne dajte se, moral podiite. Jer vi zahvalni ste

to vam se osmehnu kad vas iskoriste! Pokaite zube! Zareite i nipoto s njima ne spreite! Uinite li tu gadost svojoj eni, i vi ste s njom isto natreni! to imate, stisnite, ne dajte! Sa sudbinom se svojom ne igrajte ne cmizdrite nad njom kao plaipika vaa je sudbina, naa zajednika! Ne dajte nikom, ni kralju, ni nebu sebe samog! Dokle da nas jebu?! (Kapetan i stolari ih gledaju zalanjeno) Pokaite zube! Zareite! Ukopajte se vrsto, ne beite! Ne okreite lea vlasti, kapetanu, videete oni e da stanu! Viite u lice samom bogu, nebu: Neu vie! Ne dam da me jebu! Pocepajte samo nebo krikom: Ja se ne dam! Ne dam vie nikom! U ivotu jednom bar stisnite dupe videete da e da odstupe! Zareite! Pokaite zube! Neka vas redom (pokazuje kapetana) u dupe poljube! (Kapetan prilazi, ne ljut, ve prezirui ga) KAPETAN: On ko petli! Kljucka neprestance dok ne prokljuca sopstveno govance! STUDENT (ljut): Ja? KAPETAN: Samo laje ko psi sumanuti, podvikne li, on odmah uuti! STUDENT: Vi vreate!... Pokazau ko sam! KAPETAN: O, te rei, ve esto uo sam! On e nama pokazati, o pa! Kad pokae, vidi da je tropa! U ta ti zapravo sebe broji? Ti si niko! Nita! Ne postoji! STUDENT: Ja? KAPETAN: De pokai ko si! UA: On se... ovaj... s nepravdama nosi... pravdu brani... KAPETAN: More, mani! On je utva, pnjida, crvi sitan, prirepak, potrko, usto nevaspitan... STUDENT: Molim, bez uvreda! Ja sam obrazovan KAPETAN: Da, u svemu veoma potkovan! Prizpaj vole ta ima od kole? Odaj nulo, tj. duplo nita

svoja uilita! STUDENT: O, studiro sam ja... filozofiju... pravo, medicinu... i teologiju... KAPETAN: I ta si, do moga zavrpo od toga? ta si? Filozof? Lekar? Pravnik, ili teolog bar? ta? STUDENT: Ovaj... pa... KAPETAN: Ovaj pa, ili: Pa ovaj! I od nauke tu ti je kraj! STUDENT: Pa... to je banalno na sve gledati tako formalno. "Mudriji sam od svih mazgova doktora, ua, pisara, popova" to bi reko Gete... Ali... vi to ne razumete! KAPETAN: Da, mi smo mazgovi, mule, konji, sve sami volovi! Samo, kako ti izdrava meu nama meu tolikim budalama? STUDENT: Budalama doskoim alama! A glupaku dajem prednost svaku! Izvolite... KAPETAN (Trlja ruke od zadovoljstva): Osvetite me! Vodom me polite! Pa to petli ve skae na pevca! To kuence skae na rundova! E, ne proputa se vie ansa ova: iseu ga sve na sitna crevca! KUVARICA (uplaena): Ne! KAPETAN: O, ne maem, nogom, niti akom, ni alatom, lopatom, budakom, neu nita drveno, metalno iseu ga naprosto verbalno! Kada petli ve skae na pevca iseu ga sve na sitna crevca! STUDENT: Uplaen sam! Gledam vas sa stravom jer preda mnom tu maete glavom! KAPETAN: Kad kuence ve skae na dukca iseu ga ko glavicu lukca, nek se dere, neka puta krike! STUDENT: Ne treba vam pomo? KAPETAN: Meni?

STUDENT (kooperno): Mislim... gramatike! KAPETAN (iasmeje se): Seu te verbalno i bez gramatike, poeu banalno s malo patetike: pre no ponem da te reem na rezance dokazujem nisi govno ve govance! STUDENT: Ja? KAPETAN: Tu ivi sa nama, a s nama ti ne prija smetaju ti, smrde, nai uljevi i znoj! Roeni ti narod rulja najprostija sam pakao, umez rodni kraj je tvoj! Strievi, ujaci bedasti bedaci komije sve redom najgori prostaci. Pa kad ti sve ovo smeta, kad te kolje, to ne ode tamo, gde je bolje? KUVARICA: Kad nas se ve gadi to ne ode nekud, da nas iznenadi? Kad smo za njega nepismeni, glupi, to ne ode? ta e sa nama u rupi? KAPETAN: Zbilja, kad te ovo ve toliko kolje to ne ode tamo gde je bolje? STUDENT: Otii? Napustiti sve? Moda je reenje al trebo sam pre. Otii? Napustiti sve? Moda je reenje? Al otii kuda? Peli je dobro sa pelama svilenbubi s listovima duda budali je dobro s budalama govnetu je samo dobro svuda! Zlotvoru je dobro tek sa zlima ludaku je najbolje kod luda pametnom je dobro s pametnima govnetu je samo dobro svuda! Zato otii... napustiti sve moda je reenje... Al otii kuda? KAPETAN: Da, lepo reeno! Popravlja se, mali, ali popust vie nema, ni u ali! Pre no te upiem u minus, u manjak dokazujem: nisi prde, ve puvanjak! STUDENT: Ja? KAPETAN: Da, ti! I videe da sam ja u pravu samo lepo sad naulji ui: Ako e ti ruiti dravu molim lepo, samo je ti rui! Podii u sad glas za oktavu,

prodrau se, reeno prostije: ako e ti ruiti dravu, molim lepo, samo ti rui je! STUDENT (zbunjen): Kako...? Pa vi... znate? KAPETAN: Mi moramo sve da znamo za to nam daju plate! Kad neko tajno vlast psuje policija to prva uje! Ako si zaboravio to si reko, reci nai emo te u kartoteci! Policijska kartoteka za budua vremena kazivanja uva usmena, tako e otrgnuta od zaborava biti jedna knjievnost prava! Sve vas, sve vas neno eka policijska kartoteka! Za budua pokolenja ona uva javna mnenja. Policija je na kratko svela celokupna vaa dela! Pedantno je zapisano sve reeno nekom tajno. STUDENT: Uasno! KAPETAN: Ako to nije krasno nek me nosi vrag! Bar e ostati od vas neki pisan trag! Ti postoji, ima vanost neku tek kad ue u kartoteku! STUDENT: Bedno! KAPETAN: Ne, ba izvanredno! Jer, kad uzmem, recimo, tvoju fasciklu ta tamo nalazim! Biljicu tek niklu koja se neto nespretno razvija ali se ponavlja, i sebe pobija i najgore to je odmah je tu jasno sve je tako vodnjikavo, bezopasno! Da hapsim tu gnjidu? Ne! Jer imajui u vidu da trua bez rezerve obrnuti efekat ima, jer na nerve ide svakom, zato je bolje pustiti prostaka da sebe uini jo veim prostakom u oima radnika, seljaka... STUDENT: Vreate me, to je nepobitno!

KAPETAN: Ja te alim to si tako govno sitno! to si baba, strina, kmeza to nisi ovek velikog poteza to nisi estok razbija, delija da te punim srcem drim u memli elija! De uini neto veliko, ta bilo da te hapsim, da mi bude milo! Uini neto najzad, znaajno to e da se pamti trajno! Budi heroj, nosilac ideje svet da ti se veito ne smeje! Uini neto veliko i smelo, ili neko sitnije zlodelo, da te bar deca u ovom mestu pamte po velikom gestu! Daj, molim te, neto uini za domovinu domovini! Budi heroj i srcem gvozdenac ne veito provincijski kenjac! STUDENT: A... da li se to sme? KAPETAN: Pa ti si, zaista, sitan, bre! Hoe za veleizdaju u policiji dozvolu da ti daju? Sam uini neto s tim tvojim ivotom a mi emo te ve hapsiti potom! Osmeli se, mrdni, neega se lati muki najzad prdni, nemoj puvakati! Stisni dupe veto stisni dupe trajno i uini neto veliko, znaajno! STUDENT (nemoan od besa): Uiniu! Pamtiete mene vi prodane due zamaene... Pamtiete dan kad ste hteli da me ismejete! Pomisili ste me, poaljuvali, ali... KAPETAN: ekaj, nisam gotov, mali! Na kraju u biti kao i ti, tvojim u te orujem prebiti! Misli; ume vlast da psuje! Al to znamo i mi! Sada e da uje! Umemo i mi estoko takoe da okrpimo dravu i voe!

Kae: udo kako nesrenik na vlasti ume askom sve da upropasti! Zar samo to? Zar ti slabo radi muza kad je re o naoj vladi? Nije li lepe: Nesrenik na vlasti mogao bi najzad sa nje pasti! I ubojitije: Nesrenik na vlasti sve je ve pokrao, pa nema ta krasti! I zato "Nesrenik"? Bolje je: Budala! I zatim: Kako se budala na vlasti toliko odrala? A gde su ti poslanici, delegati? I ono: Dokle e tamo samo srati zaboravljajui koga predstavljaju? Zato ih odande sve ne rasteraju? A gde su ti stranke i partije koje su se rasplinule u hartije? Gde ono: Moda je tako, il mi se ini najgore u Skuptini: gde sluaju gluvi, govore nemi! Hoe li jo o toj temi? Ili: da ukratko samo optu sliku jo damo: ivimo u doba grozno nepoetsko, suvoprozno: nigde staza ni izlaza, svi ekamo Deda Mraza. Lopovi nam pravdu dele ponavljai pamet sole due su nam ipak cele jer andari jo nas vole! Naputa nas svaka nada, u apsu su svi veseli, u tom mraku koji vlada golo dupe nam se beli! I finale onako od ale: uvaj dupe, Kralju! Jer na tebe (Pokazuje studenta) jaku vojsku alju! (Opti smeh, aplaudiranje) STOLARI: Bravo! Bravo! SLEPAC: Izvrsno, zapravo! KUVARICA: Al mu pokazaste! STOLAR: askom ga smazaste! STUDENT: Posraste me! Baciste u blato... Jo nie! Al, svako e svoje da polie!

Pokazau vam ja! Pokazau svima! I za vas govana jo ima! A i vama (kapetanu) kaem izazovno: zavriete ko poslednje govno! KAPETAN (zavre rukave): Vrapi koji ne zna da poleti nikom drugom lino meni preti! Moda neu, il se samo varam... ipak mislim da u da amaram! Sada e tek ui da ti bride a i obraz pocrveni pride! U, al u da bijem za te rei! Da vidimo ko e da me sprei da tog onju... (Ulee kapetanica kao furija) KAPETANICA (kapetanu koji naglo uzmie): A gde si ti, konju?! STOLAR: Ala ovaj bei! KAPETANICA (stolaru): Zavei! (Kapetanu) Gde si slepe? SLEPAC: Tu sam. KAPETANICA (slepcu): Gledaj svoja posla! POMONIK: Ala bi je tuko da je moja! KAPETANICA (pomoniku): Ti zavei isto! (Kapetanu) Gde si antihristo? KUVARICA: E, tu ste u pravu! KAPETANICA (kuvarici): Ti u korito glavu! (Kapetanu) Nemoj da mi bei! Ako te razvuem dan-dva e da lei! KAPETAN (meko): Ali... mama! KAPETANICA: Puta da se tu lomatam sama po ovoj vukojebini! KAPETAN: Draga... Pa, izvini... Posao dravni... Taj klozet me sprei... KAPETANICA: Od svih poslova, ja sam ti najprei! Prvo ja pa sve drugo! Jasno? KAPETAN: Da... Ali ve je kasno... Kralj samo to nije tu doo... KAPETANICA: I on bi sad s tobom loe proo! Kad kaem: Tu budi, ima da tu bude! A ne da dangubi sa kraljevima! KAPETAN: A pomisli na mene...moju karijeru... KAPETANICA (gleda klozet): Klozet izvanredan. (Majstorima) Napraviete takav meni jedan. STOLAR (gleda je nie): Dobro! Uzeemo meru. KAPETAN: Mojoj eni da merite dupe?! KAPETANICA (kapetanu): ut!

(Meri sve pogledom) Kakve njuke glupe! Sve sam mamlaz kud god se okrene! (Zadri pogled na Ui koji ne skida pogled s nje) A zato ti blene? (Ua joj prilazi teatralno) UA: Taj va profil... KAPETANICA: ta? Nosina ga kvari? UA: Linija njegova... KAPETANICA: Seljaka? UA: Divna je, u stvari... KAPETANICA: Preteraste malo! UA: Oblik ela... KAPETANICA: Gde tu vidi oblik, o budalo! UA: ...U prirode spada remekdela! KAPETANICA: Nije nisko odve? UA: Ni malo! Da je vie, u skladu bi palo... Pa vrat! KAPETANICA: Opa! Zar ja imam vrata? UA: Onaj koji lepotom barata u enstvene bi ga svrsto... Kosa... nestano ekinjava, koa lica zategnuta vrsto, boja oiju... neno utoplava, podvaljak draestan... divota! Sve u svemu ba retka lepota! KAPETAN; ta taj lupa! Neto, kanda, muti... KAPETANICA (kapetanu): Uuti! Gospodin nije ko ti prostaina. Ako preteruje... to je neto... malo... UA: Ne, to mi nije ni na pamet palo! Ipak, vaem licu fali tek zrnce zaina... KAPETANICA: Biber? UA: Mladei... ovde... jedan mali! KAPETANICA (kikoe se): Mladei? Nije bolje... vei? UA: Pa.. nisam smeo rei... (Student prihvata igru, zagleda kapetanicu) KAPETANICA: ta se ovaj krivi? UA: Lepoti se... kao i ja...divi. KAPETANICA (vano): Prii i... razgledaj! KAPETAN: Draga...Ne nasedaj! Hoe ogledalo? KAPETANICA (kapetanu): Mar! Da ti je do mene stalo ne bih ovde dolazila sama. A za njih ja sam ipak dama! (Studentu) Rekoste? STUDENT: Da... zaista!

U proporciji je idealnoj bista s donjim delom! Da vas ak na glavu postavimo opet bismo imali proporciju pravu! Neverovatan sklad! KAPETAN (izgubljen): Zeza gad! KAPETANICA (kapetanu): Nek zezaju, preteruju, lau, lepoj eni godi, to to oni kau. Da sluam te rei... nije mi navika. One nisu, stoko, iz tvoga renika! UA: Kad drimo glavu uz glavu nikad ne vidimo druge glave vrednost pravu. Ali, za nas, vi ste lepi! (Kapetanu) Za tu lepotu vi ste ipak slepi! Eto, oni nek procene (Pokazuje ostale) ima li u naem kraju lepe ene? STOLAR (prihvata): Lepe? Ne bih znao... POMONIK: Skoro da bih za to i ja ruku dao! KAPETAN: Lupei! KAPETANICA (kapetanu): Zavei! (Kuvarici) Mislite li... da je to... istina? KUVARICA: Da ste krompir... bili biste krompirina! KAPETANICA (kapetanu): Da ujemo ta e rei slepi? SLEPAC: Isto, da ste lepi. KAPETANICA (slepcu): Mar! KAPETAN: Boe, ti joj pamet vrati! KAPETANICA: Nemoj srati! UA: Po otmenom izraavanju, i gestu, bilo bi vam mesto i na prestu! Da ne preteramo bar na sveanosti kad naiu visoki nam gosti da budete prva za astalom... KAPETAN (besno): E, dosta sa alom! UA (nastavlja mirno):... kao to je ova ovde danas od vanosti za nas... KAPETAN (benje): Nee ona biti pored kralja! UA (hladno): O, za kralja, ona vam ne valja? Nije lepa dosta il je odve prosta? Il mislite, neka druga vie vredi? Recite, koja moe s njom da se poredi? KAPETAN (van sebe): Nee moju enu kralj da trti! KAPETANICA (sike): Neu ti oprostiti ovo ni do smrti... Hvala vam gospodo, sada vidim tek s kakvim sam ubretom proivela vek! (Fiksira kapetana)

Dovodio bi, dakle, druge ene, a da prilika koja se dogaa jednom u ivotu proe mimo mene! Kralj e da me trti? A, to te pogaa! E, pa neka trti! A ti e, mazgove, dobiti lepe, kraljevske rogove! (Ui) Da l dobro postupam? KAPETAN (ljut): Draga!!! KAPETANICA (mirno kapetanu): Da l da se okupam? Miris stavim? KAPETAN (jarosno): Nekog u da davim! KAPETANICA: Ta ti valja! U besu ljubomore ti udavi kralja! (Ignorie ga) Udesiu frizuru, doterau malo i... figuru.... Obui u novu suknju, bluzu... (Ui) A mladei ovde... i jedan na guzu! (Polazi. Kapetai za njom, ve slomljen) KAPETAN: Draga... nemoj tako... tu pred svetom... KAPETANICA: Ti na posao! Zavri sa klozetom! (Ode. Kapetan sedne na onaj panj, zarije ruke u kosu) STUDENT (ui, kao poverljivo): Kapetan e, da sprei blamau, oko kue postaviti strau, da na miru moe kralj da se pokae iza lea pomenute strae... (Odlaze i oni, kikou se. Stolari, u tiini, nastave da rade, kuvarica iznese neki arav sa trika, slepac mirno sedi) STOLAR (iz klozeta): Kaem komadeka! POMONIK: Ne, stvar je osrednja, ili znatno manja. STOLAR: Po kile, bar, teka! POMONIK: Tanka... ne, jo tanja... KUVARICA (gleda kapetana): E, al se uplatko! (Stolar baca iz klozeta pare daske) STOLAR: Ve trei put seem uvek kratko! KUVARICA (gleda kapetana): Kako, jadnik, pati... POMONIK: Za tu patnju kralj e neto dati!, STOLAR: Dobie nov mundir, nove epolete, jedan novi orden... jedno novo dete... (Kapetan uzdahne): KUVARICA: Gle, kako uzdie. KAPETAN (za sebe): Al me natrie! STOLAR: Kaem: parekanja! (Kapetan hukne) POMONIK (tei kapetana): Stvar je znatno manja! STOLAR: Razbija, grubijan! POMONIK (ka kapetanu): Ne... nean ko Talijan... KAPETAN (vie za sebe): S Venerom se... ne da porediti... katkad vedra, stalno naburena... Moli retko... ee naredi ti... Al ona je ipak... moja ena...

Monstrum alapaa naroitog soja.. al ona je ipak... ena moja... (Stolar udari nekoliko luta dasku u klozetu ekiem, pa onda jo jednom da oznai kraj. Gleda klozet s uivanjem) STOLAR: Zavrismo poso! Jo da proverimo da nije koji ekser grebiguz zaosto pa da se za probu naotrimo... jer ja bi se ba majstorski posro! (Kapetan naglo dolazi i isprei se pred klozetom) KAPETAN: Ne! Niko da klozetu nije prio! Niko da tu nije srao! Niti pio! (Udvoriki) Prvenstvo emo ipak kralju dati, ali... odmah za njim... ja u prvi srati! STOLAR: Raspoloenje vam se, vidim, vrati... (Kapetan ga pogleda popreko) Ako sam to zasro... nek mi se oprosti. KAPETAN (zvanino): Ja sam na dunosti! Dakle, klozet je zavren? STOLAR: Gotov! (Otvara irom vrata) Zar nije savren? U tom krasnom zdanju uivae kralj u svom sranju! KAPETAN (proverava klozet): Uraeno dobro... Trinje i daice te... da se pokupe! STOLAR: Da li nedostaje to? KAPETAN: Ne... SLEPAC: A ime e kralj da brie dupe? KAPETAN: Slep, a sve vidi! (Slepcu) Mi smo vei slepci, slepe, nego ti! Zbilja ovo zdanje mora imati neto za brisanje! STOLAR: Brisoguz ba nije stvar najprostija... ta e kraljevom dupetu da prija? POMONIK: Najbolji je, mislim, brisoguz prirodni, da oseti kralj duh narodni! Ja doivim, opet... radost pravu kad koristim poresku prijavu. KUVARICA: Ne, bolje su pelenice deje a najlepi: muf, od koe zeje! KAPETAN: Prostak brie dupe sa zastavom bogat ovek sa istim aravom, ilko voli obrisati guzu onim hitnim pozivom za uzu! Glupak, opet, metlom bez dralja! Ali ne znam... ta da spremimo za kralja... POMONIK: Kraljevi su u tome otmeni njima briu dupe potinjeni! (Kapetan nervozno eta, zamiljen) KAPETAN: Trivijalno je... brisati se tampom, a riskantno, opet, mirglom, crepom,

dosta bolno, fenjerom, letlampom, uvredljivo priom zapoetom. Flegmatinom dobra je kopriva, slikar majstor, slui se paletom, mazohista sa etkom uiva, tedljiv ovek brie se konfetom! Rasipnik ve brie dupe novcem, dobar vernik biblijom i krstom, neni stric se obrie sinovcem, samostalni ovek svojim prstom! LJubitelj prirode obrie se listom, vatrogasac kukom il brentaom a istunac kouljom, al istom, dok zoolog ba albom krastaom! Politiar sopstvenim govorom, fakir iglom, ekserom araem, pesnik muzom Pegazom, lovorom, a poslanik dupe obrie biraem! (Hvata se za glavu) A za kralja? ta valja za kralja? Da obrie, da se ne ukalja... (Odluno) Spremiemo... lie, i pappra... brisoguze razne... pa nek bira! (Svi najozbiljnije poinju da trae najbolje brisoguze i slau ih u klozet) KAPETAN (dok trai brisoguze): Otmeno je brisati se pliom, svilom, ojom, ili neim slinim odve mudro programom-afiom, a prirodno ne brisat se niim! STOLAR (cepa deo koulje): Onda... kralju parence koulje! POMONIK (bere koprivu): ...Par listova koprive arulje! KAPETAN (vadi iz depa listove): Anonimne dostave... KUVARICA (cepa postavu prsluka): ...i svilene postave... SLEPAC (prua bilo kome): Poziv za pelcovanje... (Kapetan uzima od slepca poziv, stavlja u klozet) KAPETAN: Dosta... za jedno sranje! Nek bira ta dupetu mu prija (Nabraja ta je ve sloeno) list... koulja... postava... dostava... Dupeta su esto pametnija i od naih glava! (Zatvara vrata klozeta, gleda ta jo treba da se uradi) Klozet ve moe da se koristi... al dajte, da se sve ovo spremi i poisti! (Svi poinju da raspremaju scenu, kuvarica odnosi korito, vraa se sa aravom, prostire ga) POMONIK (prolazi kraj slepca): Je li, bre? Sa sranjem, kako se ti snae? Kada brie dupe... kako dupe nae?

SLEPAC: Za brisanje, kada god bih srao ruku naem nekog, ko je radoznao! KUVARICA (dok brie tanjire): Ja sam koristila ljuske od krompira, listove kupusa... duleka i zove, al najvie... mene iritira za brisanje krpa za sudove... STOLAR (zgadi se): Brrr! Gadost prava! POMONIK: Tvoja jela vie neu ni badava! STOLAR: (Stolar izbaci jedan naramak daica, vrati se i gleda sve polako) Moj otac je bio... govnoliferant! Uvozili smo govna, govna izvozili... Bio je potenjaina... pravi prevarant! Ali su ga ipak... drugi ugrozili... Taj posao se sad brzo razgrano premaivi sve smele prognoze... Naima je uvek lepe govno strano! Zato svi uvoze, svi govna izvoze! Karakteristika je... mislim... naih dana meunarodna razmena govana... (Kapetan glela unaokolo, sve je sreeno) KAPETAN: Sve smo udesili onako, poteno! (Kuvarica unosi tacnu sa pitama) KUVARICA: I sve je peeno to smo zamesili! (Kapetanu) Probajte KAPETAN (sklanja gadljivo tacnu): urim! NJima dajte... Ja moram da doekam svitu... (Ode urno) KUVARICA (stolaru): Pa, probajte i kraljevsku pitu! STOLAR (gadljivo) Ne... KUVARICA (pomoniku): Samo pare, dua da vam se zasladi! POMONIK (sklanja tacnu): Kralj nek jede... a meni se gadi... KUVARICA (slepcu): Hoete li parence uzeti? SLEPAC (gura je tapom): Ja sam na dijeti... (Ulazi student, presvuen. Kuvarica mu prui tacnu) KUVARICA: Tek peena, i ni malo masna... Uzmite! STUDENT (zagrize): Pita krasna! KUVARICA: Jo parence? STUDENT: Vie ne bih smeo. (Kuvarica stavlja tacnu na sto. Stolar prie studentu) STOLAR: Ja to ne bih jeo. (apue mu. Student izbaci zalogaj u aku, i baci pitu daleko) STUDENT (zgrozi se): ta sve ne jedemo! STOLAR (pomoniku): De, pokupi alat, pa da idemo! (Pomonik skuplja alat, kuvarica izae) Da beimo! Tu nam mesto vie nije gde se jede, pije! To se veito ponavlja: odlazimo, kad poinju slavlja! (Kuvarica donosi peeno prase na sto, pa ode. Pomonik prebaci kai drvenog sandueta preko ramena, kontrolie alat)

POMONIK: Vinkl... sandui za eksere... vaservaga, eki, kleta... testere... STUDENT: Dakle, idete... STOLAR: Vreme je da se krene, po svetu da pravimo klozete! Mravima... u pola cene! (Stolari odu. Student gleda slepca, koji poinje da dremucka. Vadi testeru runu sakrivenu pod pazuh. Ue u klozet, zatvori vrata. uje se testerisanje. Slepac se trgne, oslukuje) SLEPAC (vikne): Ta zar niste ve dosta sekli? STUDENT (izviri iz klozeta): Neto ste rekli? SLEPAC: Uini mi se... u snu... Testera! STUDENT: Ne uh nita... Samo vetar.... zavijanje kera... SLEPAC: Mora da sam u snu, neto seko... STUDENT: I ja bih to reko. (Slepcu opet klone glava. Student saeka jo koji trenutak, pogleda na onu stranu gde je kuvarica, zatvara vrata. uje se rezanje. Slepac se trgne) SLEPAC (vikne): Hej! (Student odkrine vrata) Gde ste? STUDENT: Tu... kod stola... SLEPAC: Jeste li uli? STUDENT: Tandrkanje kola? SLEPAC: Ne testeru! STUDENT: Nisam uo. SLEPAC: Zvuk testere... rezak. Ne potmuo... STUDENT: Moda u snu... nema ga na javi... SLEPAC: im zadremam... odmah se pojavi... (Slepac zevne, zaklima glavom, klone. Student saeka par trenutaka, pa zatvara vrata. uje se rezanje. Slepac naglo digne glavu, oslukuje. Ustane, slua) SLEPAC (vikne): Hej! (Student izae iz klozeta, sklanja testeru) Tu se neto sprema! STUDENT: Ali... nikog nema! SLEPAC: A, ne! Tu neega ima! Verujem uima, uz pomo njih ja vidim kroz mrak! Taj zvuk testere zlokoban je znak! STUDENT: Da, i ja uh! SLEPAC: Ne vara me sluh: to je neka sabotaa! STUDENT: Preteraste! SLEPAC: Ne... Straa! Straa! STUDENT (smeje se): ta e rei kralj, kad uje da se neko dere zbog zvuka testere? SLEPAC: Kralj! Pa da! Sada vidim sve! (Vie) Kralju me vodite to pre! (Ulee kapetan sa straarem) KAPETAN: Kakva je to dreka? SLEPAC (panino): Testera, testera! KAPETAN (studentu): ta?

STUDENT (neduno): Testera neka... SLEPAC: I jo kakva testera! Opaka! KAPETAN (straaru): Vodi tog ludaka! (Straar gura slepca, slepac se otima) SLEPAC (vie): Vodite me kralju! Kralju, neizbeno! (Straar ga odvodi) KANETAN (gleda studenta): Rei u ti sada neto neno to se s mojim nazorima kosi: Be odavde! Odavde se nosi! Situacija je, slutim, vrlo zrela (Zadie rukave) da preem sa rei, na dela! STUDENT: Nisam ovek za velika dela ni junaka, tj. odve smela jednostavno za to nemam dara. Kad slab ovek eprka po glavi shvati povue li jedan koni pravi tada moe sve da se opara! Razumete? Jedan potez kada se uini sve se tad raspada! To je kao fitilj sa bombom povezan... KAPETAN (nadmeno): Nai u taj fitilj! STUDENT: O, ja sam oprezan! Koni je povuen, i polako para konstrukciju celu koja vrsto sada jo izgleda, ali nema neimara da je zaustavi kad pone da pada! A tada e, kao od pepela na nae oi, raspasti se cela! Kad se sve raspadne, ko zemljani lonac zapamtite: ja sam povukao konac! Kad svi budete u govna upali zapamtite... ja sam... KAPETAN (prezrivo): Hajde, dosta, mali! Mar odavde, tene! STUDENT (uvreen): Zapamtiete mene! KALETAN (kao psu): Mar! (Student urno ode. Vraa se straar) STRAAR: E, taj slepac, udan ovek ba! Ja ga bijem, on se ipak dere: "Kralju nikako ne dajte da sere!" Pa... muno sam ga jedno dvatri put... KAPETAN: Svet je danas udno sumanut! (Pokazuje klozet) Strogo da se dri nareenja osim kralja, niko ne sme tu da kenja! STRAAR: A ako neko ipak naumi? KAPETAN: Neka obavi u umi! Osim kralja, svi smo tu domai... moemo se, dakle, lako snai... STRAAR (zauzima stav mirno): Izgleda dolazi!

KAPETAN: Tu stoj! Na sve budno pazi! (Kaletan izae. uje se amor, oduevljeno klicanje. Uurbano dolazi kuvarica i rea po stolu peene pilie) STRAAR (guta ih pogledom): Jednom skloni! KUVARICA: Jee to ne pojedu oni. STRAAR: Skloni, pa u neto da ti dam! KUVARICA: Ima ta da da! Dobro te znam! (Odmeri ga, pokoleba se) Pa... da sklonim jedno manje... vee? STRAAR: Niko znati nee! (Kuvarica smota jedno pile i izae. amor se pojaava. Ulaze: kralj, kapetan, kapetanica, autant, ua, jo neki iz pratnje. Kapetan domainski daje opis mesta) KAPETAN: Polja su naa... prostrana, i, u principu... zelena... Sa strane... malo posrana, ali... precizno merena... KRALJ: Sjajno, kako priate zbrdazdola.. skokovito, plastino, i slikovito! KAPETAN: Narod nam je prostoduan, lojalan... pa i posluan... I zahvaljujui meni svi nepoteni su sad... poteni... Ukratko... narod pitom i prek dosta... pritom... KRALJ (rasloloen): A mee? Traju li jo svae i suenja, zbog mee? KAPETAN: Pa... tu i tamo se nae... ali, sve ree i ree... KRALJ (oduevljen): Kako se on sono izraava! (Autantu) Zapii, da se ne zaboravi! (Autantu tie) Od budale ove boli glava! AUTANT (kralju): Da, da... (tie) Nitkov pravi! KRALJ: Dakle, narod se vie ne bode noevima na slavama? KAPETAN: Pa, i tog... tu i tamo ima, ali sve se zavri alama... KAPETANICA: Jednome je pukla glava ko ljuska! KRALJ (zainteresovano): Jelte? KAPETANICA: iva istina! KRALJ (autantu): Ko je guska? AUTANT (kralju): Kapetanova gora polovina! KRALJ (kapetanici ljubazno): I kakve su bile posledice? KAPETANICA: Pa, to se tie udovice, tu ide po starom: udala se za neko lojno lice a i dalje ivi sa jednim umarom!

KRALJ (oduevljeno): Krasno! KAPETAN (pokazuje scenu): A ta kaete... na predeo? Ia posao da li je vredeo? KRALJ: I to je isto krasno! (Autantu): Gde smo mi to? Uasno! (Kapetanu) Negde je zapisao Pindar da ne treba nita dirati to je stvorila majka priroda, ali, to je njegova stvar, Mislim, tog grkog izroda, neemo se mi zbog njega sekirati! KAPETANICA: Ma, ne verujem ja tim Pindarima! I kod nas jedan takav ima! KRALJ: Zanimljivo! KAPETANICA: Nije tu, ba mi je krivo! AUTANT (odvlai kralja u stranu): Odande, vae velianstvo kud god se ovek okrene svud samo beskrajno prostranstvo... (Svi ute dok se kralj divi predelu) KAPETAN (kapetanici): Ako doe do... ti misli na mene... KRALJ: Kako ti proplanci samo oko plene! Kako u oveku neto divno bude! KAPETAN (kapetanici): Ako kralj... ti misli na mene da mi lake bude... KRALJ (egzaltiran): Prirodno, nikad u ivotu ne stigoh da ti kaem hvala to si nau zemlju izabrala da baci na nju svu svoju lepotu! KAPETANICA (dok kralj uzima vazduh za nastavak): Ah to je za spomenar! KRALJ (kapetanici, kao ljupko): Ili herbarijum, bar! KAPETANICA: Da, da ne uvene! KAPETAN (kapetanici): ...i misli na mene! (Kralj gleda straara kraj klozeta) KRALJ: Je li ovaj tu zbog parade, ili pazi da neko iz nunika neto ne ukrade? KAPETANICA (bezazleno): On pazi... KAPETAN (prekida je): On upravo prolazi! ta bi ovde imao da radi? (Daje znak straaru da nestane, straar ode) Pa... posle razgledanja prirodnih lepota bilo bi greota dopustiti... jelu da se hladi... (Pokazuje sto) KRALJ (uz osmeh): Da, i to u protokol spada: da se vlast od jela raspada! (Vri smotru jela) Narod se, izgleda, ovde dobro hrani, jedino povre slabo vam uspeva. KAPETAN: Nemamo mi velikih prohteva, a zeleni... doktor esto brani... (Jo jednom pokazuje sto) Izvolite sesti...

KRALJ: Pa, da jedem, ne znam da l u smeti a izboru se ovom teko odupreti... KAPETANICA: Morate neto malo jesti, bar da alabrcnete, aponjak glocnete... KRALJ: Da... alabrcnem, mogu. KAPETANICA: Al nemojte s nogu (Kralj sedne. Kapetanica odmah do njega, autant s druge strane, do kapetanice kapetan itd. Kralj bi da odmakne stolicu od kapetanice) KAPETANICA: Stolica se klati? KRALJ: Ne... KAPETANICA: Moemo vam neku drugu dati! KRALJ: Ne... (Autantu) Dokle e da davi? KAPETAN (nudi kralja): Praseu glavu? Glavu glavi! KRALJ: Dakle: svinji svinja! (Kapetan zadrhti) De, alim se... KAPETANICA (nudi kralja): Domaa lepinja. KRALJ: Kako odoleti tolikim jelima a kralj eludac samo jedan ima? Trebalo bi da vlast ima svaka ne jedan, ve dvatri stomaka, pa kad to zvanini protokol nalae da moe u jelu ba da se pokae! Mnogima iz nae vlade se, za dranje mora odati posebno priznanje: oni uvek pokazuju na delu da su pravi umetnici u jelu. Uvek je gladna vlast naa i sve to je vea, vea joj je glad ona samo jedan tek priznaje sklad: uvek puna zdela, uvek puna aa! iveli! KAPETAN: Vae velianstvo... i mi bismo hteli dauzvratimo sa jednim: iveli! Ovamo svraaju samo vuk i besan pas... (Kralj se nakalje) olujni vetrovi, mraz ljut, i zato smo sreni, to ste makar uz put svratili i do nas. Zato je i naa elja iskrena da zapamtite ovaj dan... za sva vremena... Kako je va dolazak dogaaj na glavni dan emo ovaj slaviti... kao praznik dravni... KRALJ (ustane): Narode moj! O cenim ja tvoje srce, uljeve tvoje, i znoj! to ima, da, da kako zna, al samo srean kralj je tvoj,

kad si ti srean, narode moj! Svejedno gde ko od vas ivi u gradu, umi, il njivi, sve vas kralj isto broji, i svi ste jednako moji! Narode moj, da zna, podjednako svi ste moji, i podjednako ja va! Postoji lo kralj a dobar narod, a dobar kralj a lo narod ne! Zapamtite: jedan smo rod bez obzira ko je gde! Postoji samo sloboda kad je vlast po meri naroda! Gledano ire, moj narod valja, a ja sam ovde naao narod po meri... (uje se galama van scene) SLEPAC (van scene): Kralju! Vodite me kralju! KRALJ (nastavlja mirno): Ja sam ovde naao narod po meri... SLEPAC (van scene): Vodite me! Kod kralja! (Kapetan izbezumljen ustane i izae) KRALJ: Ja sam po meri... (Pojavljuje se slepac koji se otima od kapetana i straara) SLEPAC (moleivo): Kralju... KAPETAN (pravda se): Uporno vas trai! KRALJ: Dovedite ga. (Privode slepca kralju) De, kai! I prestani da se tu dere! SLEPAC: Kralju... KRALJ: Molim...? SLEPAC: Ne seri! KRALJ: ta? SLEPAC: Nemoj da sere... (Kapetan ve odvlai slepca sa straarem) KAPETAN (pravda se): Budala.. KRALJ (besan): Na veala! Ma... ta hoe taj? KAPETAN: Ko e znati... SLEPAC (otima se estoko): Kralju... nemoj srati... (Odvode ga. Svi koji su dosad bili skamenjeni, posedaju, kralj stoji, nastavlja govor) KRALJ: Ja sam ovde naao po meri... (Prekida ga urlik van scene) SLEPAC (van scene): Kralju, ne seri! KRALJ (nastavlja jedva):... Ja sam ovde naao narod po meri one idealne slike naroda antike... pa ako uzmemo... (Prekida ga dolazak kapetanov, koji seda) KAPETAN (s olakanjem): Jedva da mu omu namaknemo... (Kralj naglo sedne, iz njega izbija prikriveni bes. Tresne rukom o sto) KRALJ: Kakav Rim, i opti sklad, sve je to do gada go gad!

Antika! Moe misliti... Grka stara! Idealan spoj naroda i vladara! Ma, sve vas treba mougom biti i preivele pohapsiti! Kakvi ideali! Uzvienost! Kad je narod prost, on je prost! Neodgovoran, prljav i valav, jo uvek nos brie o rukav! Mrze se svi ko zveri, brat bratu ne sme nita da poveri! I eto, to uvek u vatru padam: tom narodu ne samo to i ja pripadam ve moram njime i da vladam! (Autantu) Umesto rua svom kralju onakvu protuvu da poalju! AUTANT (smiruje ga): Velianstvo... ne bih, na vaem mestu, o narodu sudio samo po jednom gestu... Ovo je incident! Incidenta svud ima... nije na njih imun ni Be. Pogledajte ih (pokazuje one pokunjene za stolom) pomislite: kako je tek njima! Zato im uputite... neku utenu re... KRALJ (smirenije) Zaista... kako su pokunjeni, bledi, uplaeni... zbunjeni... Narode moj... zaboravi kraljev iznenadno razliven gnev! Govorila je iz mene ljutnja bes, jarost i pomutnja... A sad, nek se za sto, pod hitno raspoloenje vrati (kao strogo) to je nareenje! Nareujem: svi nek se vrate jelu i piu ko veseo nije tog obesiu! KAPETANICA (zacerska se) E, ja neu na veala! KRALJ (autantu): Raspoloenje vrati mi budala! KAPETANICA (autantu): Neto ste sumorni... AUTANT (njoj): A, ne... (kralju) Ako ste umorni... KRALJ (pije na iskap): Raspoloenje tek sad mi se vrati! Ve i vidim da sam dobre volje... Sad u tek svojski piti, drati, a posle toga neto i... (Zastane, pone sve da meri pogledom, odmeri kapetanicu, okrene se autantu) Zar nema ta bolje? (Autant slegne nemono ramenima) KAPETANICA (vesela ui): De, pesmu razvuci.... KRALJ (snudeno): Pa, dobar je i vrabac... kada je pri ruci... UA (snebiva se): Ne slui me glas...

KAPETANICA (kralju nametljivo): A da otpevam ja neto za vas? KRALJ (ustane, s aom): E, to volim! Pesmu kraj astala, nije li nas ona odrala? Nije li nam svakodnevno slavlje odralo u narodu duh i zdravlje? Zato pesma! Jer pesma spasava da ne propadnu narod i drava! Ia vrhuncu ushienja, sree molimo pesmu koja e da gane naa srca, a nae dumane opomene, dovde doi nee! Vi pevajte... veselte se samo... za to vreme (pokae klozet) ja u biti tamo... (Krene ka klozetu) KAPETANICA: A kralj, ta bi volo? Da pevamo skupno... il ja, moda, solo? KRALJ (polazei ka klozetu): Prima sve se! S ogradom, naravno: da ne bude protivustavno a da uvo moe da podnese! (Smeje se i ueu klozet. Kapetanica ustane) KAPETANICA (peva): Domovino spokojna nam budi! Kad ostanemo bez puke i maa od uljeza, od zavojevaa branie te nae gole grudi! (Pokua da razgoliti grudi) KAPETAN: Ne! KAPETANICA: Domovino samo te jo molim municije kada nam nestane dozvoli da uljeze, dumane uguimo bar grudima golim! (Pokuava da razgoliti grudi) SVI: Ne! KAPETANICA: Domovino ne znamo zato vole neprijatelji nae grudi gole?! (Pokuavada se razgoliti. Autant skae, obuzdava je) AUTANT: Nemojte, madam! (Iz klozeta se zauje kripa, lomljava, proladanje) KRALJ (iz klozeta): U pomo!!! Propaadaaamm... (Svi skau juredo klozeta. Kapetan odkrine vrata, svi uzmaknu, zaklanjaju noseve) KAPETANICA (autantu): Ta, to ga ne izvuku? (Autant pogleda svoje belo odelo i odmakne se) KRALJ (iz klozeta): Ruku! (Kapetan mahinalno pruiruku, ondaje povue, okrene se ka Ui) KAPETAN: Ruku! UA (vie unazad): Ruku! KRALJ (iz klozeta). Pomagajte! SVI VIU: Ruku! Ruku kralju dajte! (Pojavi se straar, kapetan mu pokazuje klozet) KAPETAN: Dodaj velianstvu ruku! KRALJ (iz klozeta): Izvlaite! Ubie me ovaj zrak! STRAAR (kroz vrata): Velianstvo, evo... (Prua ruku la se predomisli, prua puku) evo vam kundak! KRALJ (napree se, iz klozeta): Izvlai iz govana... tvog kralja!

Vuci! Zapni jae! Sebe uva bitanga, da se ne ukalja! (Dolazi kuvarica s jediim ebetom. Straar ide unazad drei puku za cev. Svi se sklanjaju od kundaka. Straar gadljivo baci puku van scene. Kroz odkrinuta vrata kuvarica dodaje ebe) KUVARICA: Zagrnite, velianstvo, ebe... (uje se ljapkanje po daskama. Iz klozeta bez krova izviruje poprsje kralja, koji je ogrnut ebetom. Krajem ebeta brie lice) KAPETAN: Velianstvo... sami smo krivi! Onaj slepac... (Kralj ga besno pogleda) KAPETANICA (kralju, zabrinuto): Kralju, jeste li ivi? Uplaiste nas valjano! AUTANT (dosta rezervisano): Kako ste? KRALJ: Usrano... KAPETAN: Oprosti, kralju na... KRAJB: Mar! SVI (plano): Oprosti nam... KRALJ (otro): Mar! (Obrie se. Ogoren je, utuen) U govna ste me bacili, o srama! Sudbina se sad naa vekovna evo ovde, evo sad prelama dravu sanjah nad dravama a ona je potonula u govna! U govna su me bacili, o srama, kao crkotinu, nepotrebnu stvar! A mislio sam, deliu sa vama sve zlo i dobro, gubitak i ar! U govna ste me bacili, o srama! O, kako sam ja duboko pao! Sad znam vie, no sam ikad znao fukarama, bagri, budalama, ivot, snove, u ruke sam dao! (Plano) Zato niste oruje vatreno koristili, il sredstva otrovna, to me niste ubili poteno, zato ste me bacili u govna? KAPETAN (plae): Kralju moj, krivi smo... UA (plano): Ne kralj samo, u govnima svi smo... KRALJ: to me niste sekli na komade, il pucali na kraju parade da raznese kugla me olovna zato ste me bacili u govna? Zato niste, ko drugde u svetu izboli me sabljom u krevetu, il u vazduh sa mnom digli sredstva plovna zato ste me bacili u govna? to me niste na veala digli, il na mene bacili kamenje!

Smrt je milost, kazna: ponienje, to ste hteli, to ste i postigli! U genima vaim neeg ima, loza to je takva! Da se istakne ne da nikom, radije bi da smakne tle pod nogom, i sve ponizi, i sroza! (Obrie se opet) O, pao sam! Dublje ne mogu da padam! To kraj, poslednje dno to je, i ujedno kraj pladavine moje takvim narodom ja neu da vladam! KAPETAN (suzno): Milost, kralju! Teko pogreismo... UA: Ne kralj samo, u govnima svi smo! KRALJ (ne gleda ih, ne slua): Nisu za vas kraljevi, i voe! S takvim narodom teko vladarima! Ko god doe, isto e da proe zavrie ko ja, u govnima! Dua vam je odsad zatvorena, i dokle god da budete ivi osloboditi se neete govana zauvek ete ostati govnjivi! O, tek sada, vi ete spoznati svoju bedu, pakao i jad! Od govana ja u se oprati ali zato vi neete nikad! (Izlazi, zigrnut ebetom. ljapkajui, diui lagano noge. Svi idu za njim, ali paze da ne nagaze kraljev trag) KAPETAN (vie za sebe): Oprosti nam, kralju! Nade ima... Spasi nae due! UA: Ne kralj samo, svi smo u govnima do gue! Do gue... KRALJ: Kakav kraj... Kakav kraj! Pfuj! Boe! Ti huljo bedna uj: ako sam zasluio ja takav kraj ni ti se boljem ne nadaj! KAPETAN: Velianstvo... tu ba ispod nas potoi... pa da malo mi vas... KRALJ (besan): Mar! Vi kralja da perete? Na kolena! Trag moj da liete! Straa! Straaru... (Straar salutira) Neka poljube svi ruku vladaru! AUTANT (servilno): Velianstvo... Tu bi... (Kralj ga prekida, prua mu ruku, rei) KRALJ: LJubi! (Autant gadljivo ljubi ruku kralju. Straar sve gura ka kraljevoj ruci) KRALJ (u zanosu osvete): LJubi! LJubi! (LJube mu ruku. Kapetan odbija, gadljivo) KAPETAN: Ubi... KRALJ: LJubi! (Straar gurne kapetana, kapetan ljubi ruku. Kralj polako odlazi sa scene i stalno prua ruku da mu ljube, ponovo, dok ne ode. Svi odlaze, samo kapetan ostaje. I

dalje se uje osvetniko kraljevo: "LJubi! LJubi!" S druge strane dolaze student i slelac. Oko vrata slepca odseena oma. Slelac opipava lut tapom. Kao pas se orijentie njukajui. Ide tragom kralja od stola do klozeta) SLEPAC: Upade! Uas... . Il ne! Ba iva zgoda... Ta on ni glas ne hte da uje naroda! (NJuka dalje, prejak trag ga tera da stavi ruku na nos) Ovuda ode.. Pa da... do vode! O, hoe li narod znati po ovakvom tragu vlast svoju da prati? (Po tragu ode. Student, demoralisan, gleda klozet. Kapetan sve vreme gleda studenta. Kuvarica unosi korito, sklanja sve sa stola, stolnjak ubaci u korito. Pere i guna. Pojavi se autant sa ebetom, spusti ga gadljivo u korito i izgubi se) KAPETAN: Pa... povukao si koni... STUDENT: ...Kakva ironija! To je onaj klozet gde sam pao i ja! S nevinih daljina i visina zvezda goludravo ptie palo je iz gnezda pa pravo u klozet! Bio sam obuzet idejom da e, svemir sve zbog mene uz pomo konia, da se preokrene... KAPETAN: Povukao si koni... oparao av... STUDENT: I goliav osta taj moj sistem sav! Nestade ideja, prsnu iluzija... ta ostade? Klozet, gde sam pao i ja! Umesto trulei, vode ustajale nade u promenu tu su se raspale! Povukao sam koni... KAPETAN: ...I gae ti spale! STUDENT: Spale su mi gae! Al dupetom golim hteo sam da volim bar san da je svemir drugaije skrojen, da je samo za nas tim bojama bojen da ne vidimo da nad nama vlada sila koja mora ve da se raspada. Taj sistem je i vrst i dobro razraen, ali moram slabo mesto da mu naem! Ovde sam propao... (zanesen) Al irom sveta ima jo klozeta ije dake bi trebalo zasei! KAPETAN (promenjen): Da neete rei... da idete? STUDENT (u zanosu dalje): Da! Po svetu da zasecam klozete! KAPETAN (lomei se): Stanite... Moda bih i ja...

(Uveren) Od jednog su dvojica vrednija! STUDENT (srean): Novost izvanredna! KAPETAN (i on u zanosu): A i dve su testere vie nego jedna! (Kuvarica ih gleda prezrivo) KUVARICA: A svetu ba takve stvari fale jer od jedne su gore dve budale! STUDENT: Ko te je ta pito? KAPETAN: Glavu u korito! STUDENT: Svet ne moe da se menja ako se nita ne ukenja! KAPETAN: Ne moemo zbog toga stati! to se zasere da se oprati! STUDENT: Ne! Nek svet se obrnuto kotrlja! to je isto treba da se uprlja! KAPETAN: Prljavo nek se opere a isto zasere! STUDENT: Ma, sve je, u krajnjoj liniji, isto i prljavo i isto! (Student polazi, kapetan za njim) Sve je isti avo i isto i prljavo! (Odlaze. Kuvarica skuplja preostalo to je za pranje, gura sve u korito. Pere) KUVARICA: to je prljavo, bie isto to je isto, bie prljavo, jer sve ti je to isti avo isto i prljavo su isto! Na prljavo doe etka, voda e odneti zasrano a kad sve bude oprano moe da se prlja ispoetka. I to je isto bie prljavo a to je prljavo isto. Jer sve ti je to isti avo: isto i prljavo su isto. A to sve zajedno znai da se nikad nita promenilo nije i da su i publika i izvoai tek deo iste komedije. to e rei, kad se stvari suze i iznutra, i izvana: oni to nas danas guze mogu ve sutra biti jebena strana, a oni koji nas danas peru mogu ve sutra sve da zaseru. I, to je prljavo bie isto to je isto, bie prljavo, jer sve ti je to isti avo isto i prljavo su isto...

(Scena polako tone u mrak Kuvarica svoj refren govori sve tie i tie.)

Kraj komedije, koja se zaista dogodila krajem prolog veka, negde na naem tlu, samo to tada nije bila u stihu.