UVOD

Pred njom su bili postrojeni pukovi. U slavu njenog imena podizane su zastave. Njene junake i mladalake grudi krasila su najvea srpska i francuska ratna odlikovanja: Karaoreva zvezda sa maevima, dva Ordena francuske Legije asti, francuski Ratni krst sa zlatnom palmom, dve zlatne obilieve, Albanska spomenica... ...A imala je obino ime: Milunka. Jo od one dvadesete, kada je Srbija ratovala sa Turcima, pa tridesete, kad se sudari sa Bugarima, pa etrdesete, kad navali vaba, zvali su je i znali samo po imenu. Jedino je uz zvanina akta, uz predloge za odlikovanja ili u reenjima o njima stajalo prezime: Savi. Milunka Savi. Legenda.1

1. O MILUNKI1

URI A., Slovenci govore, poglavlje: ene u ratu.

1

Milunka Savi, ker Milice i Radenka, roena je 1888. godine u selu Koprivnica kod Rake. Ve kao mlada, pokazivala je svoje vrline. Bila je pravina i portvovana. Skoro pa savrena ena XIX veka. Skoro? Milunka nije bila obino eljade srpske porodice. U njoj se krila razboritost. Iako je imala brata, ratove je sama vodila. Kada je poeo rat, 1912. protiv Turaka, je na prevaru, pod imenom Milun, u mukom odelu i oiana na kratko, stala u stroj srpskih ratnika i neprekidno je ratovala do kraja Prvog svetskog rata. U sastavu Drinske divizije je, izmeu ostalog, uestvovala u borbama oko opsednutog Skadra (zauzet 22. aprila 1913. godine) i u Bregalnikoj bici (30. juna do 8. jula 1913. godine). Na Bregalnici je dobila kaplarski in i prvu medalju za hrabrost. U toj bici je i ranjena, te se u bolnici otkriva da iza imena Milun, se krije Milunka, to se brzo i proulo vojskom. Poetkom Prvog svetskog rata ponovo se prijavljuje kao dobrovoljac i to kao lan "gvozdenog puka". U isto vreme u jedinici ovog puka bile su dve hrabre heroine: Milunka Savi i kotlananka Flora Sanders. U toku povlaenja srpske vojske preko Albanije, poetkom januara 1916. bila je teko ranjena pa je dospela na Krf i, posle leenja i oporavka u Bizerti, ponovo staje u prve borbene redove srpske vojske, u kojoj se i tada istice hrabrocu. Istakla se u borbama za Kajmakalanu, u okui Crne reke, kada je "gvozdeni puk" bio prikljuen 122. francuskoj kolonijalnoj diviziji, zarobila je 23 bugarska vojnika. Za njena junatva uli su i savezniki vojnici, pa se i kod njih pronosila vest o hrabroj srpskoj devojci Milunki Savi. O ratnici Milunki Savi pisala je strana saveznika tampa. Posle osloboenja Bitolja, kad je otpoeo rovovski rat, kao dobrovoljac ula je u Moravsku jurinu etu, da se bori sa najboljim i najhrabrijim ratnicima ove divizije.U njenu ast postrojavani su elitni savezniki pukovi i njihove ratne zastave sputane u njenu ast na pozdrav.2

Posle rata dopisivala se sa francuskim ratnim komandantima: Emilom Gepratom i Lujom Frane Depereom. Uprkos slavi i poastima ostala je i dalje skromna kakva je bila kao obanica u dolini Ibra. Najpoznatija i najhrabrija ena ratnik u Prvom svetskom ratu meu Srbima, dobila je mnoga srpska i saveznika odlikovanja: dva ordena Karaoreve zvezde sa maevima, Srebrnu i Zlatnu medalju za hrabrost Milo Obili, Spomenicu oslobodilakih ratova 19121913. Albansku spomenicu, Spomenicu za osloboenje i ujedinjenje 19141918., dva francuska Ordena legije asti, francuski orden Ratniki krst sa zlatnom palmom, ruski orden Krst svetog ora Pobedonosca i druga. Zbog podviga u ratu prozvana je Srpska Jovanka Orleanka.

2. POSLE RATOVA Kada su ratovi zavreni, krae vreme bila je na slubi u vojsci u Sarajevu, gde se venala sa Veljkom Gligorijeviem, inovnikom Hipotekarne banke. Ubrzo se demobilisala.3

Kao dobrovoljac dobila je malo imanje na novoosnovanoj dobrovoljakoj koloniji Marijin majur, kasnije nazvanoj Stepanovievo, nedaleko od Novog Sada. To imanje je prepustila sestri Slavki, a ona prela da zivi u Beograd sa porodicom. Mu Veljko, sa kojim je imala ker Milenu ubrzo je napustio porodicu, a Milunka kao samouka bez kole, zaposlila se u Hipotekarnoj banci kao istaica gde je doekala i penziju. Deo njenih odlikovanja se nalazi u muzeju u Begoradu, a neka su, na alost, pokradena. Meutim, kada su prola ratna vremena i kada je baba Milunka odbila da se preseli u Francusku, kako joj je bilo ponueno, uz obrazloenje da je ona srpska majka i da mora da ostane sa svojim ratnim drugovima, drava je polagano poela da je zaboravlja. Izmeu dva rata ivela je oskudno u svom iznajmljenom stanu negde na periferiji Vodovca, a od svoje skromne penzije je izdravala svoju erku Milenu. Milunka Savi odgajila je i tri usvojenice: Milku, zaboravljeno dete sa eleznike stanice u Stalau, Radmilu-Vinju, svoju sestru od ostarelih ujaka i ujne i Zorku, sirotu devojku iz Dalmacije. Kroz njenu kuu je prolo jo i oko tridesetoro dece iz sela Koprivica koje je odkolovala i izvela na put. Iz tih razloga ova humana i hrabra ena danonono je istila Hipotekarnu banku i jo nekoliko beogradskih kafana i stojiki podnosila sve nedae zaboravljenog ratnika, da bi na kraju zavrila kao istaica komunistikih javnih toaleta. Za vreme nemake okupacije u toku Drugog svetskog rata, Milunka je odbila da se odazove pozivu nemakog oficira zbog ega je bila uhapena i odvedena u logor na Banjici. Pred samu njenu smrt, nakon nekoliko novinskih tekstova o zaboravljenoj srpskoj heroini, dodeljena joj je garsonjera u naselju Braa Jerkovi. Milunka Savi umrla je u Beogradu 5. oktobra 1973. godine. Sahranjena je na Novom groblju, bez ikakvih poasti. ZAKLJUAK

Danas jedna ulica u Beogradu nosi njeno ime, i ne samo u Beogradu, i u apcu, i u Niu, i u Jagodini i Stepanovievu, u kom je i dobila prvo materijalno priznanje za svoju hrabrost.4

Uspomenu na ovu hrabru enu, srpsku Jovanku Orleanku, danas od zaborava jedino uvaju njen unuk Miroslav i praunuk Vladimir Savi, vlasnici kafane "Konak Milunke Savi" koji se nalazi na delu Ibarske magistrale izmeu aka i Mrajevaca. Oni imaju arku elju da obnove i domainstvo u selu Koprivica u kojem je roena srpska Jovanka Orleanka i da pred njenom rodnom kuom postave spomenik u bronzi dostojan njenog doprinosa srpskom narodu. Meutim, Saviima je to za sada samo elja dok, kako kau, finasijski ne ojaaju, a da mole nee, kao ni njihova baba i prababa, nikoga. Vest da e Francuzi, uvari seanja na heroje Prvog svetskog rata, ove godine otvoriti muzej u kome e biti i bista, ordenje i fotografije Milunke Savi obradovala ih je. Kako oni kau, baku Milunku vie su cenili Britanci i Francuzi nego naa drava. U Srbiji je postavljen samo jedan spomeni, u Joanikoj Banji, ali zaista ruan.

LITERATURA

1. URI A., Solunci govore, Knjievne novine, Beograd, 1989.

5

2. http://www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=12444 [pristupljeno 01.03.

2012.]3. http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:322641-MilunkaSavic-Heroina-pa-cistacica [pristupljeno 01.03. 2012.] 4. http://www.vozdovac.rs/index.php? option=com_content&task=view&id=472&Itemid=173&lang=srl

[pristupljeno 01.03. 2012.]

6