Minority News12mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbji

maj | juni | juli | avgust

INTERVJU: Vera Jovanovska – Tipko, ambasadorka Republike Makedonije u Srbiji

Briga o Makedoncima u dijasporistrateško je opredeljenje matične države

Podsećanje na one koji su ostavilineizbrisiv trag u istoriji Srbije

IZLOŽBA: Znameniti Slovenci u Beogradu

INTERVJU: Enis Imamović, narodni poslanik

Država treba da ima više poverenja u Bošnjake

Izbori za savete nacionalnih manjina 26. oktobra

izdvaJamo

2

UvodNiK 12

Minority News 12

Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina se približavaju i stiče seutisak da javnost, državni organi, stručnjaci i međunarodna zajednicanikada nisu bili više zainteresovani za pitanja nacionalnih manjina u Srbiji. To je svakako pozitivan efekat izbora i odlična prilika da se uključne nacionalne medije plasiraju informacije o tome ko su, kako žive ikoje su perspektive nacionalnih manjina u Srbiji. Sa druge strane, postoji svojevrsna trema kod predstavnika nacionanihmanjina jer se izbori ovoga puta održavaju po novom zakonu i premasloženijim procedurama, uz nadzor i direktan angažman Republičkeizborne komisije. Nacionalni saveti nacionalnih manjina ipak ne treba dabudu zabrinuti da će zbog neinformisanosti učiniti određenu grešku iliuskratiti pravo svome pripadniku jer unapređena procedura i konstantnomedijsko objavljivanje poziva i apela pripadnicima svih nacionalnih manjina da se upišu u poseban birački spisak, trebalo bi da budu dovoljnida bi se svako ko je zainteresovan za učešće na izborima informisao i biosiguran da će izbori biti demokratski. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave se ispostavilo kao najaktivniji resurs za različite informacije o izborima za nacionalne savetei ostavlja utisak da u samom ministarstvu postoji velika motivacija da sečitav proces izbora članova za nacionalne savete sprovede bolje istručnije nego ikad do sad. Jednim delom je to tako zbog toga što jepredsednik Republičke izborne komisije podneo ostavku, te je Ministarstvo neformalno preuzelo ulogu da pruži informacije sve zainteresovanijim medijima i organizacijama. Predstoji faza predstavljanja kandidata i njihovih programa i u toj faziočekujemo napredak i veću koncentraciju kandidata na nadležnostisaveta nego što je bio slučaj do sada. Određeni aktivisti u okviru zajedni-ca nacionanih manjina poseduju višedecenijsko političko iskustvo isvakako su garant da će komunikacija sa biračima tokom predizbornekampanje biti vođena prema visokim standardima. Određene političke partije su najavile učešće na izborima, iz pojedinihnacionanih manjina možemo čuti da očekuju učešće nekoliko veoma“jakih” lista, iz albanske nacionane manjine imamo vest da verovatnoneće biti bojkota i da će većina političkih partija učestvovati na izborimaza nacionane savete nacionanih manjina. Verujemo da će izbori 26. oktobra biti ne samo praznik demokratije već iveliki datum u afirmaciji manjinskih prava u Republici Srbiji koja je pomanjinskim pitanjima krenula svojim putem i na ozbiljan i kvalitetannačin pristupa potrebama nacionalnih manjina.

Izbori su pozornica za najbolje ideje,programe i kandidate

Konferencija nacionalnih savetau Novom Sadu

Definisani standarditransparentnosti

Okrugli sto „Položaj i pravaRoma u prekršajnom

postupku“

Da se čuje reč Slovaka

Novinsko-izdavačka ustanova“Ruske slovo” obeležila 90

godina štampanog informisanjana rusinskom jeziku

Obeležena 158. godišnjicarođenja velikog naučnikaObeležena 158. godišnjicarođenja velikog naučnika

Kula Nikole Tesle uJabuci

Sve o izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina

na jednommestu

www.izbori.minoritynews.rs

Da li Ustav Republike Hrvatske posebnoštiti prava nacionalnih manjina ilije zaštita obuhvaćena opštim člano-vima o zaštiti ljudskih i gradjanskihprava?

Republika Hrvatska Ustavom je defini-rana kao država hrvatskog naroda i pri-padnika nacionalnih manjina, kojima sejamči ravnopravnost i pravo na ostvariva-nje nacionalnih prava. Ustav RH u Izvori-šnim osnovama navodi autohtonenacionalne manjina te utvrđuje da im sejamči ravnopravnost s građanima hrvat-ske narodnosti i ostvarivanje nacionalnihprava u skladu s demokratskim normamaOUN i zemalja slobodnoga svijeta. Statusnacionalne manjine u Republici Hrvatskojimaju pripadnici Srba, Čeha, Slovaka, Ta-lijana, Mađara, Židova, Nijemaca, Austri-janaca, Ukrajinaca, Rusina, Bošnjaka,Slovenaca, Crnogoraca, Makedonaca,Rusa, Bugara, Poljaka, Roma, Rumunja,Turaka, Vlaha i Albanaca.

Da li su pitanja prava nacionalnih ma-njina regulisana posebnim zakonom ida li su predvidjena odredjena tela zamanjinske samouprave?

Republika Hrvatska donijela je posebniUstavni zakon o pravima nacionalnih ma-njina, kojim je utvrdila posebna prava islobode pripadnika nacionalnih manjina,a koja su dodatno razrađena u posebnimzakonima za svako područje.Pripadnici nacionalnih manjina ostvarujuvećinu etničkih prava putem redovitih in-stitucija Republike Hrvatske kao i većinskihrvatski narod čime se osigurava i omo-gućava razvoj kulturnog i nacionalnogidentiteta u cilju njihove integracije u hr-vatsko društvo. Putem Ureda za ljudskaprava i prava nacionalnih manjina VladaRepublike Hrvatske neposredno provodipolitiku u području prava nacionalnih ma-njina.

Krovne manjinske institucije su vijeća na-cionalnih manjina, putem kojih sudjelujuu javnom životu i upravljanju lokalnim po-slovima.

Savjet za nacionalne manjine povezujemanjinske institucije na državnoj razini, ačine ga parlamentarni zastupnici naciona-lnih manjina, predstavnici vijeća za nacio-nalne manjine i predstavnici iz stručnih,kulturnih, vjerskih manjinskih udruga,koje imenuje Vlada RH. Savjetu za nacio-

nalne manjine kao tijelu koje se bavi cje-lovitom manjinskom problematikom,utvrđena su široka prava iz područja pro-vođenja Ustavnog i posebnih zakona, kaoi razmatranja i predlaganja mjera zaštiteprava i sloboda nacionalnih manjina.

Na koji način Republika Hrvatska vršiintegraciju nacionalnih manjina,odnosno da li postoje odredjena drža-vna tela u kojima predstavnicinacionalnih manjina odlučuju zajednosa visokim zvaničnicima države?

Akcijskim planom za provedbu Ustavnogzakona o pravima nacionalnih manjina,koji je donesen s ciljem poboljšanja nje-gove provedbe, utvrđena su tijela državneuprave odgovorna za implementacijuprava iz svoje nadležnosti (izjašnjavanje onacionalnoj pripadnosti, služenje jezikomi pismom, obrazovanje, očuvanje kulturei tradicije, pristup sredstvima javnogpriopćavanja i dr.).

Pripadnicima nacionalnih manjina osigu-rana je zastupljenost u Hrvatskom saborui Vladi Republike Hrvatske, te tijelima vr-

hovne sudbene vlasti po razmjernomprincipu, odnosno po udjelu u ukupnomstanovništvu. Aktualni saziv hrvatskogparlamenta čini osam zastupnika nacio-nalnih manjina direktno biranih sa izbor-nih lista nacionalnih manjina: trizastupnika srpske nacionalne manjine, pojedan talijanske i mađarske te tri zastup-nika ostalih nacionalnih manjina.

U cilju zaštite i unapređenja prava nacio-nalnih manjina Republika Hrvatska jesklopila bilateralne ugovore s pojedinimdržavama, među kojima i Republikom Sr-bijom, kojima se uzajamno određujuprava pripadnika nacionalnih manjina kaošto su izražavanje, očuvanje i razvijanjenjihova nacionalnog, kulturnog, jezičnogi vjerskog identiteta kao i pravo na održa-vanje i razvijanje manjinskog školstva, od-nosno obrazovanja, medija i ostvarivanjeposebnih interesa pripadnika manjina.Isto tako utvrđeno je pravo direktne za-stupljenosti u predstavničkim tijelima naregionalnoj i državnoj razini u RepubliciHrvatskoj, odnosno na pokrajinskoj i dr-žavnoj razini u Republici Srbiji.

Markotić je rođen u Beogradu, a bio je i član vladine Kancelarije za zatočene inestale i šef Odseka za saradnju s međunarodnim kaznenim sudovima, stalnipredstavnik Hrvatske u sedištu UN u Ženevi i Svetskoj trgovinskoj organizaciji,kao i nacionalni koordinator Pakta za stabilnost i koordinator Inicijative zasaradnju u jugoistočnoj Europi (SECI).

Minority NEWS istražuje kako se u evropskim državama tretiraju potrebe nacionalnih manjina

Pripadnicima nacionalnih manjina osigurana je zastupljenost u Hrvatskom saboru i Vladi

Nj. E. gospodin Gordan Matković, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji

312 Minority News

Javnost u radu je moguće kvantifikovati Na Konferenciji, koja je bila završnica re-alizacije jednogodišnjeg projekta “Moni-toring transparentosti rada petnacionalnih saveta-bugarskog,mađarskog, romskog, rumunskog islovačkog”, predstavljeni su rezultati is-traživanja u pomenutih pet nacionalnihsaveta.Transparentost u radu je važan principdemokratskih mehanizama koji su uslovodgovrnog upravljanja javnimposlovima. Nacionalni saveti kao najvišioblici kulturne samouprave manjinskihzajednica svoj kredibilitet bi morali up-ravo izgrađivati na javnosti svoga radakao bitnom preduslovu za izgradnju poverenja i u zajednici koju predstavljajukao i u sistemu državne strukture Srbije.“Prošlo je 12 godina od osnivanja na-cionalnih saveta i pet godina oddonošenja Zakona o nacionalnim save-tima tako da imamo iskustva i ofunkcionisanju nacionalnih saveta ikvalitetu donetog Zakona. Nažalost,pretpostavke zbog kojih je ustanovljeninstitucionalni okvir za funkcionisanjemanjinskih zajednica nisu u potpunostiispunile očekivanja. Respektujućinameru da nacionalni saveti kao najviši

stepen kulturne autonomije treba dareprezentuju pluralizam interesa jednemanjinske zajednice i izgrade dobru ko-munikaciju sa pripadnicima manjinekoju predstavlja, naša višegodišnja is-traživanja su utvrdila da su nacionalnisavet pod jakim uticajem pojedinihpolitičkih opcija. Zato smo i sproveli is-traživanja da te probleme evidentiramo iponudimo standarde transparentostikao alate ili mehanizme koji omogućujunacionalnim savetima da unaprede svojrad u svim aspektima svojihnadležnosti,” rekla je AleksandraŠanjević koordinatorka programa u Fondaciji za otvoreno društvo.Tokom višemesečnog rada,istraživači projekta „Monitor-ing transparentosti rada petnacionalnih saveta-bugarskog,mađarskog, romskog, rumun-skog i slovačkog“ su dobiliodgovore na više od 50 indika-tora čime je utemeljen validanmaterijal za definisanjeodgovarajućih preporuka istandarda.Treba istaći da je upravo ovodefinisanje standarda zamerenje stepena javnosti radanacionalnih saveta pionirski

poduhvat koji omogućava kvantifiko-vanje uspešnosti rada ne samo na-cionalnih saveta već i drugih institucija iustanova državnog sistema. Ovome treba dodati i činjenicu da na-cionalni saveti u određenim oblastimazastupaju interese više od 15 postoukupnog stanovništva Srbije, javnost unjihovom radu interesantna je ivećinskom stanovništvu posebno što serad nacionalnih saveta finansira iz javnihprihoda.Učesnici Konferencije su se bavili i problemima normativnogunapređenja položaja nacionalnih manjina u Srbiji. Tom prilikom je višeputa ponovljena konstatacija da pravnisistem Srbije nije usaglašen kada je reč omanjinskim pravima i da je Zakon o na-cionalnim savetima u koliziji sa poje-dinim zakonima o čemu je svojemišljenje dao i Ustavni sud Srbije. I pored intervencija Ustavnog suda, ostalo je dosta toga za nova usaglaša-vanja zbog čega je realno očekivati da ćepored nedavne izmene i dopune Zakonao nacionalnim savetima , ubrzo usleditinjegove nove korekcije.

Konferencija nacionalnih saveta u Novom Sadu

Definisani standardi transparentnosti

4 Minority News 12

Novom Sadu 9. jula 2014. godine održana je nacionalna konferencijapod nazivom „Monitoring transparentnosti rada manjinskihsamouprava i unapređenje normativnog položaja nacionalnih manjina“.Na Konferenciji je bilo preko 90 učesnika, uglavnom su to bili predstavnici nacionalnih saveta, udruženja, međunarodnih organizacija ,

državnih organa i institucija i ustanova čiji je rad vezan za oblast ostvarivanja manjinskih prava. Konferenciju je u okviru projekta “Monitoring transparentosti uradu pet nacionalnih saveta-bugarskog, mađarskog, romskog, rumunskog islovačkog” organizovao Centar za regionalizam iz Novog Sada i nedavno osnovanaMreža za interkulturalizam uz podršku Fondacije za otvoreno društvo, Kancelarijeza ljudska i manjinska prava i organizacije TACSO.

U

Oto

Fili

p, N

IU „

Hla

s lju

du“,

Nov

i Sad

Konferencija

Kancelarija za ljudska i manjinska prava

Suzana Paunović, direktor Kancelarijeza ljudska i manjinska prava je u uvod-nom obraćanju istakla da posmatranosa stanovišta zakonskih propisa pitanjealternativnih prevoznih sredstava delujeprilično jasno i uređeno, a sa drugestrane imajući u vidu osetljivost romskenacionalne manjine, njihovu integraciju,a pre svega način ostvarivanja sredstavaza život, shvatamo koliko je ovaj prob-lem kompleksan i zahteva da bude os-vetljen iz različitih perspektiva.

Multisektorski pristup i sveobuhvatnosagledavanje problema je način da seisti prevaziđe i pronađe prava mera dase licima koja koriste ova sredstva pre-

voza omogući da nastave da ostvarujuzaradu, da se omogući njihova bezbed-nost i bezbednost svih drugih učesnika usaobraćaju, a u isto vreme ispoštuju za-konski propisi koji se odnose na svegrađane Republike Srbije, naglasila jePaunović.

Vladimir Rebić, načelnik Upravesaobraćajne policije, naveo činjenicu dase veliki broj učesnika nedozvoljeno poaktuelnim zakonskim propisima nalazina kolovozu, i da se pre svega radi omladim ljudima koji dovode u opasnostsvoju bezbednost i život, i da se meha-nizmima koji su na raspologanju policiji iprekršajnim sudovima ovo pitanje ne

može trajno rešiti, upravo zbog socio-ekonomske komponente i materijalnogpoložaja lica koja koriste ovaj vid pre-voznih sredstava.

Okrugli sto „Položaj i prava Roma uprekršajnom postupku“ je prilika da sepronađu rešenja i ovi ljudi uključe udruštveni život, a da se u isto vreme is-poštuju zakonske odredbe o bezbed-nosti saobraćaja, istakao je Rebić.

Sastanku su prisustvovali predstavniciUprave saobraćajne policije za gradBeograd, Agencije za bezbednostsaobraćaja, USAID-a u Srbiji, Kancelar-ije za ljudska i manjinska prava,Udruženja prekršajnih sudija, Srpskogkomiteta za bezbednost saobraćaja, or-ganizacija civilnog društva koje se bavepitanjima integracije Roma, Lige zaDekadu Roma, Nacionalnog savetaromske nacionalne manjine i sudijaPrekršajnog suda iz Beograda i NovogSada i Apelacionog prekršajnog suda.

Okrugli sto „Položaj i prava Roma uprekršajnom postupku“

krugli sto „Položaj i prava Roma u prekršajnom postupku“U Palati Sr-bija, 5. avgusta 2014. godine na inicijativu Ministarstva unutrašnjihposlova Republike Srbije, Kancelarije za ljudska i manjinska pravaVlade Republike Srbije i Udruženja prekršajnih sudija, a uz podrškuUSAID-a u Srbiji, organizovan je okrugli sto na temu “Položaj i prava

Roma u prekršajnom postupku“, sa ciljem konsultacija i pronalaženja rešenja zaproblem učešća u saobraćaju prepravljenih i zaprežnih vozila.

o

512 Minority News

uzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava čestitala je Ramazanski Bajram svim ver-nicima, poželevši im da dane praznika provedu u zdravlju iporodičnom okruženju.

''Neka ovaj praznik podseti i na to, da tolerancija, solidarnost i uza-jamno poštovanje vode ka miru i blagostanju,” izjavila je direktorkaKancelarije za ljudska i manjinska prava u Vladi Republike Srbije.

Suzana Paunovićčestitala

Ramazanski Bajram

S

Sastanak povodom predstojećih izbora zanacionalne savete nacionalnih manjina-Suzana Paunović je ispred Kancelarije zaljudska i manjinska prava pozdravila uče-snike sastanka i istakla značaj samih izboraza nacionalne savete nacionalnih ma-

njina, koji će se održati 26. oktobra 2014.godine. Ona je pozvala pripadnike nacio-nalnih manjina da se informišu o svojimizbornim pravima preko nacionalnih sa-veta nacionalnih manjina. Paunović i Udo-vički su na sastanku prenele zajedničku

poruku o potrebi upisa u Posebni biračkispisak nacionalne manjine radi ostvariva-nja izbornog prava na predstojećim izbo-rima za nacionalne savete nacionalnihmanjina. Takođe su uputile poziv svim pri-padnicima manjina koji su upisani, daostvare uvid u Posebni birački spisak ugradskim i opštinskim upravama u kojimaimaju prebivalište.Predstavnici Saveta sutom prilikom izrazili želju da doprinesukroz druge različite vidove saradnje, da bise što veći broj pripadnika nacionalnihmanjina pozvao da izađe na predstojećeizbore za Nacionalne savete.

Sastanak povodom predstojećihizbora za nacionalne savete

nacionalnih manjina

Kancelarija za ljudska i manjinska prava

ovodom predstojećih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina,u organizaciji Kancelarije za ljudska i manjinska prava i Ministarstva dr-žavne uprave i lokalne samouprave, u zgradi Vlade Republike Srbije jeodržan sastanak. Na sastanku su bili prisutni potpredsednik Vlade Re-publike Srbije i ministar državne uprave i lokalne samouprave Kori Udo-

vički, Suzana Paunović, direktor Kancelarije za ljudska i manjinska prava, državnisekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Ivan Bošnjak, VeljkoOdalović, zamenik sekretara Republičke izborne komisije i predstavnici nacionalnihsaveta nacionalnih manjina.

P

6 Minority News 12

avet Vlade zaunapređenje položajaRoma i sprovođenjeDekade uključivanja Romaodržao je prvu sednicu u

mandatu ove Vlade koja je formirana27. aprila 2014. godine. Vlada Repub-like Srbije je imenovala AleksandraVulina, ministra za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja za predsed-nika Saveta.Savet Vlade za unapređenje položajaRoma i sprovođenje Dekadeuključivanja Roma čini dvadeset ijedan član koji će u mandatu ovogSaveta obaviti evaluaciju do sada ost-varenog i shodno tome predložitiVladi dalje mere za unapređenje inte-gracije Roma. Savet je danas izvršioverifikaciju mandata novih članovakoji su se saglasili da će Savet kaojedan od svojih ključnih zadatakaimati i praćenje primene domaćihpropisa, strategija i projekata ali ipreuzetih međunarodnih obaveza uovoj oblasti. Među najznačajnijimoblastima rada Saveta biće uspostavl-janje i kreiranje multisektorske sarad-nje u oblasti integracije Roma u Srbiji,

naročito između onih ministarstavačiji su predstavnici delegirani u ovotelo. Članovi Saveta su pozdraviliučešće predstavnika romskih mrežanevladinih organizacija u članstvuSaveta. Sve aktivnosti Saveta bićedostupne stručnoj i široj javnosti.Članovi Saveta su Aleksandar Vulin,ministar Ministarstva rada, zapošlja-vanja, boračkih i socijalnih pitanja(predsednik Saveta), DragoljubAcković, zamenik direktora Kancelar-ije za ljudska i manjinska prava (za-menik predsednika), Branka Gajić,pomoćnik ministra u Ministarstvu zarad, zapošljavanje, boračka i socijalnapitanja (potpredsednik Saveta), ZoranLazić pomoćnik ministra u Min-istarstvu za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja (pot-predsednik Saveta), Suzana Paunovićdirektor Kancelarije za ljudska i man-jinska prava (potpredsednik Saveta),Ljiljana Džuver pomoćnik ministra uMinistarstvu za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja, ZoricaLončar Kasalica, general policije, Min-istarstvo unutrašnjih poslova, TatjanaZeljković Babić, samostalni savetnik u

Ministarstvu državne uprave i lokalnesamouprave, Mirjana Knežević,posebni savetnik ministra u Min-istarstvu građevinarstva, saobraćaja iinfrastrukture, Uglješa Mrdić, savetniku Ministarstvu pravde, DraganMirković, načelnik odeljenja za ruralnirazvoj u Ministarstvu poljoprivrede izaštite životne sredine, DraganĐorđević iz Ministarstva zdravlja, Mir-jana Filipović, državni sekretar u Min-istarstvu rudarstva i energetike,Aleksandra Đorđević, savetnik u Min-istarstvu kulture i informisanja,Nenad Borovčanin, državni sekretar uMinistarstvu omladine i sporta, VeraRadoičić Savatović, samostalni savet-nik u Ministarstvu finansija, Ema Krak-tus, savetnik u Ministarstvu privrede,Rozalija -Ilić, Romski informativni cen-tar, Vera Kurtić, Ženska Romskamreža, Osman Balić Stalna konferen-cija romskih nevladinih organizacijagrađana - Liga Roma i MiroslavMilanović, Kolicija romskih nevladinihorganizacija i udruženja “Anglunipe-Napredak”.

Konstituisan savet za unapređenje položaja Roma

S

rivremeno zaključenje Posebnog biračkog spiskapomereno je, kao i raspisivanje izbora za na-cionalne savete nacionalnih manjina.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave i pot-predsednica Vlade Srbije, Kori Udovički, donela je odluku dase zaključivanje PBS obavi do subote, 23. avgusta u ponoć, aizbori su raspisani dva dana kasnije.

Udovički je odluku o pomeranju zaključenja PBS donelakako bi se omogućilo pripadnicima nacionalnih manjina dase upišu u što većem broju u PBS i time ostvare pravo na di-rektne izbore svog nacionalnog saveta, nakon konsultovanjasa lokalnim samoupravama koje sakupljaju zahteve za upis uPBS, kao i sa predstavnicima nacionalnih saveta i nevladinogsektora.

“Potpredsednica Vlade će raspisati izbore za nacionalnesavete nacionalnih manjina u ponedeljak, 25. avgusta 2014.godine“, navedeno je u saopštenju Ministarstva državne up-rave i lokalne samouprave . Prvobitan termin za privremeno zatvaranje PBS je bio do 18.avgusta u ponoć. PBS se privremeno zaključuju kako bi se naosnovu broja upisanih donela odluka o načinu izbora na-cionalnih saveta - direktnim putem ili putem elektorskeskupštine.

Kako je navedeno u saopštenju, da bi nacionalna manjinaostvarila mogućnost za direktne izbore, mora da postoji 40odsto upisanih u PBS od ukupnog broja građana koji su se izjasnili kao pripadnici određene nacionalne manjine napopisu stanovništva 2011.godine.

ve predviđeneradnje koje se tičuizbora za na-cionalne savetenacionalnih

manjina koji će biti održani26. oktobra obavljaju se poplanu i bez ikakvih prob-lema, kazao je danas državnisekretar u Ministarstvudržavne uprave i lokalnesamouprave Ivan Bošnjak.

Bošnjak je nakon sastanka sapredstavnicima nacionalnogsaveta makedonske na-cionalne manjine kazao Tanjugu da su kroz dijalogotvorena određena pitanja uvezi sa tehničkim izvođenjemtih izbora.

On je pozvao pripadnike na-cionalnih manjina da se u štovećem broju do 18. avgusta

upišu u posebne biračkespiskove kako bi obezbedilidemokratičnost daljegizbornog procesa.

Iako će izbori biti raspisani20. avgusta, građani će inakon toga moći da se upišuu biračke spiskove koji senalaze u okviru nadležnostitog ministarstva, a upisivanjese obavlja u samim jedini-

cama lokalne samouprave,odnosno u opštinama igradovima.

Bošnjak je dodao da su u aktivnom dijalogu sapostojećim nacionalnimsavetima i republičkim izbornom komisijom u čijojnadležnosti će biti samizborni proces.

Udovički je, uoči sastanka sa pred-stavnicima 19 nacionalnih saveta nacionalnih manjina u Vladi Srbije,navela da će 18. avgusta biti privremenozatvoreni birački spiskovi.

Ona je objasnila da će se na osnovubroja upisanih birača neke nacionalnemanjine određivati da li će se izbori zatu manjinsku zajednicu održavati direk-tno ili elektorski, nakon čega će spiskoviponovo biti otvoreni.

Udovički je uputila poziv svim pripad-nicima saveta nacionalnih manjina da seupišu u birački spisak ili da provere da lisu još u spisku ako su ranije glasali.

Ona je rekla da je potrebno da se pri-padnici nacionalnih manjina u što

većem broju upišu u Poseban biračkispisak do 18. avgusta, kada se privre-meno zatvara taj spisak radi donošenjaodluke koja nacionalna manjina stičepravo na izbor svog nacionalnog savetaneposredno, odnosno putem elektorskeskupštine.

Nakon tog datuma ta odluka se nećemenjati iako će Poseban birački spisakostati otvoren za upis novih birača,navela je Udovički i naglasila da bi i onibirači koji su se do sada upisali u Pose-ban birački spisak još jednom trebalo daprovere da li se nalaze na spisku.

Direktor Kancelarije za ljudska i manjin-ska prava, Suzana Paunović, preciziralaje da se do maja ove godine u posebanbirački spisak nacionalnih manjina

upisao 451.891 pripadnik nacionalnihmanjina, što je za 20.000 više nego naposlednjim izborima za savete 2010. godine.

Državni sekretar Ministarstva državneuprave i lokalne samouprave, IvanBošnjak, najavio je da će nakon izborabiti održan sastanak sa novoizabranimpredstavnicima nacionalnih saveta na-cionalnih manjina, na kome će se disku-tovati i o planu rada u naredne četirigodine.

Zamenik sekretara Republičke izbornekomisije, Veljko Odalović, naveo je data komisija po prvi put organizuje isprovodi izbore za nacionalne savetenacionalnih manjina.

Odalović je rekao da država u punom ka-pacitetu brine o procesu izbora kako bisa zakonske strane sve bilo u redu, ačitav proces bio transparentan.

Izbori za savete nacionalnih manjina 26.oktobra

otpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar državne uprave i lokalnesamouprave, Kori Udovički, najavila je da će izbori za savete nacionalnihmanjina biti raspisani 20. avgusta, a održaće se 26. oktobra.P

P

712 Minority News

Izbori za savete manjina po planu

Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina 2014

S

Produžen rok za upis u posebanbirački spisak

MN: Kakav je vaš stav generalno o sistemu nacionalnih saveta nacio-nalnih manjina i najavljenim izmenamatog zakona?

Imamović: Mi smo upravo u poslednjojdiskusiji vezanoj za izmene i dopune Za-kona o nacionalnim savetima nacional-nih manjina istakli da to nije promenakoja je potrebna da bi se uredio sistem onacionalnim savetima. Dakle, ovo jesamo neka kozmetička promena kojanije donela ni te kozmetičke promene.To je bilo samo opravdanje da se bavitepitanjem nacionalnih manjina, a u suš-tini da ne uradite ništa čak i da uvedeteneke dodatne probleme u sistem na-cionalnih saveta kao što je na primerodredba koja omogućava brisanje nacio-nanih saveta iz registra. To je jedna odnajvećih kritika koje su imale legitimnestranke nacionanih manjina u parla-mentu. Mi imamo danas situaciju kojaomogućava da se iz registra izbriše na-cionalni savet. Ministarstvo je dalo obra-zloženje da je ta odredbe potrebna kakobi se primenila ukoliko ne postoji zain-teresovanost nacionalne manjine zapostojanje nacionalnog saveta. Postaviosam pitanje: „Čime se meri zaintereso-vanost odnosno nezainteresovanost?“.Nekom može da padne na pamet daoceni da kod neke nacionalne manjinene po stoji zainteresovanost mesec dana

nakon izbora i da se taj savet briše iz registra i on mora da čeka nakon toga 4godine da bi održali izbore zajedno sasvim ostalim nacionalnim savetima, a

nacionalna manjina ostaje to vreme beznacionalnog saveta. To je umanjivanjeprava nacionalnih manjina, a to ni Ustavi sve međunarodne norme ne dozvo-

8 Minority News 12

Intervju: Enis Imamović, poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije

Enis Imamović je rođen u Novom Pazaru 25. juna 1984. godine.Osnovnu i srednju školu je završio u Novom Pazaru.Aktivno se bavio odbojkom kao profesionalni igrač (1999.-2008.). Bio je ikapiten tima. Nakon igračke karijere kratko je radio i kao trener u svim kat-egorijama u Odbojkaškom klubu Novi Pazar.2003. godine započinje studije na Univerzitetu u Nišu, koje je na kratkoprekinuo, a potom nastavio na Drzavnom Univerzitetu u Novom Pazaru,Departman za Biohemijske nauke.Takođe, 2003. godine postaje član Asocijacije Mladih SDA Sandžaka i bivaizabran za Generalnog sekretara.2008. godine postavljen je za portparola, a iste godine 5. aprila na ŠestojRedovnoj Izbornoj skupštini izabran je za člana Glavnog odbora i potompotpredsjednika SDA Sandžaka, zadužen za rad sa stranackim odborima iinterni razvoj.2009. povjereno mu je i mjesto predsjednika Izborne komisije SDASandžaka.Na parlamentarnim izborima 6. maja 2012. godine izabran je za narodnogposlanika u 9. Sazivu Narodne Skupštine Republike Srbije,izabran sa liste„Stranka demokratske akcije Sandzaka – Dr. Sulejman Ugljanin“.2014. godine na Sedmoj Redovnoj izbornoj skupštini izabran je za članaGlavnog odbora i Potpredsjednika Stranke zaduženog za resor politika.Na parlamentarnim izborima 16. marta 2014. godine ponovo je izabran zanarodnog poslanika u 10. Sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, iz-abran sa izborne liste “SDA Sandžaka – Dr. Sulejman Ugljanin”.Oženjen je, suprugom Eminom.

Ko je Enis Imamović?

Nekom može da padne na pamet da oceni da kod neke nacionalne manjine ne po stoji zainteresovanostmesec dana nakon izbora i da se taj savet briše iz registra i on mora da čeka nakon toga 4 godine

Država treba da ima više poverenja u Bošnjake

ljavaju. To uvodi ovaj zakon.

MN: U obrazloženju se navodi da suizmene Zakona o nacionalnim savetimanacionalnih manjina privremene i da suuslovljene izborima za nacionalnesavete nacionalnih manjina koji sesprovode u oktobru. Da li smatrate daće u tom smislu zakon da postigne pozi-tivan efekat?

Imamović: Upravo tu se jasno vidi daizmene i dopune zakona nose još većeprobleme jer ako je objašnjenje da sezakon menja radi izbora onda je trebaloda se menjaju odredbe koje tretiraju izbore. U zakonu nije ograničeno učešćeorgana javne vlasti u kampanji za izboreza nacionalne savete nacionih manjina,na primer, ništa ne ograničava premijeraAleksandra Vučića da otvoreno kaže daje neko njegov kandidat na izborima i dapozove nacionalnu manjinu da glasa upravo za tog kandidata. To se ondazove nametanje izborne volje. Ako se nataj način ukazuje na kandidate onda jeporuka jasna da određena nacionalnamanjina treba da glasa za tog kandidataukoliko ne želi da ima problem i sukob sadržavom. Imate takođe i predsednikadržave koji se može uključiti u kampanjui ukazati na određenog kandidata i kojimože obećati da ćemo posle podrške davidimo „nešto“. Imate čak i mogućnostda se i nadležno ministarstvo uključi ukampanju i favorizuje liste. S druge strane nemate određen način fi-nansiranja kampanja za izbore za na-cionalne savete. Nemate ništa štoodređuje kako će se kontrolisatipotrošnja sredstava i moguće je da ćeministarstvo jednu listu da podrži, adrugu listu ne jer nema ništa što će daograniči i spreči da se ministarstvo takoponaša. Na taj način se uvode podele istvaraju se prividno lojalne i nelojalnenacionalne manjine, odnosno stvaratekod jednog dela pripadnika nacionalnihmanjina one koji su lojalni partiji navlasti i imate pripadnike nacionane manjine koje će te definisati kao državneneprijatelje i sve što oni traže bićeoznačeno kao da je protiv interesadržave Srbije.

MN: Da li smatrate da će kod nekihsaveta biti problema već pri konstitu-isanju?

Imamović: Što se tiče konstituisanja na-cionalnih saveta, mnogima su promakleodređene stvari koje smo mi uočili jerimamo sigurno najviše iskustva.Bošnjačko nacionalno vijeće je prvi na-cionalni savet koji je osnovan još 1991.godine, a 2004. godine je ušao u zakon.Postoji odredba koja kaže da nacionalnisavet može biti konstituisan samopotvrđivanjem mandata izabranimčlanovima. Pitanje je šta će ti članovi darade. Kad im se potvrde mandati ondaoni imaju taj savet, ali nije jasno ko

rukovodi i ko je odgovoran za rad saveta.Nemate izvršni odbor saveta ili predsed-nika saveta pa ni ne možete da konstitu-išete savet kao što ne možete dakonstituišete ni Narodnu skupštinu bezizbora predsednika. Ako ne možete daimate Vladu bez da izaberete njenogpredsednika, jasno je da ne možete daimate nacionalni savet bez izabranogpredsednika jer na taj način uvoditeprostor za podele unutar te nacionalnemanjine gde će svaki član da vuče nasvoju stranu. Zakonom ih ne usmeravateda se slože po nekim pitanjima već ih usmeravate da se još više dele unutarsebe i da svaki član saveta vuče na jednudrugu ili treću stranu. To je taj prostorkoji otvara nove podele, a na nas Bošnjake se najviše implicira takavodnos države i takvo podsticanje podela,pa smo i najviše zainteresovani da takvujednu odredbu uklonimo i da ne postojiodredba koja će unositi dalje podele unutar nacionalnih zajednica zato što jeto ogroman problem jer zbog toga na-cionalne manjine ne mogu da iskoristeni ono malo političkog kapaciteta kogimaju, sa jedne strana, a sa druge strane,ne mogu da iskoriste ni taj nacionalni ka-pacitet da poboljšaju uslove života.

MN: Koliko su nacionalni saveti na-cionalnih manjina hendikepirani zbogodredbe koja im onemogućava da usavet koptiraju nekoga ko nije izabran?

Imamović: Dolazimo tako i do trećestvari koja je loša u zakonu, a to jeodredba koja kaže da u Izvršnom odborune mogu biti ljudi koji nisu članovisaveta. Tu se postavlja pitanje onda, akoje dobro i poželjno da vanstranačkieksperti budu u vladi i vode određeneoblasti zašto se u tome ograničavaju na-

cionalni saveti, zašto ne bi mogao nekostručan i nestranački pa čak i iz reda dru-gog naroda ili većinskog naroda daobavlja određene poslove kao članizvršnog odbora nacionalnog saveta, akoće on da doprinese da se poboljšajuuslovi u kojima radi taj nacionalni savet iako će da doprinesu kvalitetu rada tognacionalnog saveta. Zašto zakonograničava da ljudi koji su van izborabudu ta stručna lica koja će taj savet daangažuje.

MN: Kako tumačite razloge zbog kojihje ta odredba nacionalnim savetima na-cionalnih manjina uskratila mogućnostda koptiraju eksperte?

Imamović: Jasna je želja ove vladajućevećine da stavi pod svoju kontrolu na-cionalne savete, da im umanji faktičkusnagu i da oni bukvalno budu shvaćenikao grupe građana ili kao nevladine or-ganizacije bez ikakve snage da neštopromene ili bilo kakvu odluku dadonesu. Sa druge strane da omogućevladajućim partijama kontrolu nad timnacionalnim savetima i bukvalno dadoziraju ta prava onako kako odgovaravećinskim političkim partijama. Miimamo jedan veliki problem. Srpski politički lideri su srpski političkilideri i nisu lideri Republike Srbije, oni supolitički lideri srpskog narodazaboravljajući na sve ostale koji žive uRepublici Srbiji. Želja im je da stave podkontrolu te manjine da bi zajedno sa timsvojim privatnim manjinskim pred-stavnicima da doziraju šta će, koliko će ikako će davati nekoj nacionalnoj manjinibez obzira šta piše u Ustavu, u zakonimaili u nekoj rezoluciji Saveta Evrope koja jedoneta u aprilu ove godine. To je Rezolu-cija o položanju nacionalnih manjina u

912 Minority News

Ako je dobro i poželjno da vanstranački eksperti budu u vladi i vode određene oblasti zašto se utome ograničavaju nacionalni saveti

“Srpski politički lideri su srpski politički lideri i nisu lideri RepublikeSrbije, oni su politički lideri srpskog naroda zaboravljajući na sve

ostale koji žive u Republici Srbiji”

Enis Imamović

Evropi i ona poziva sve države da se suz-drže od donošenja bilo kog akta koji ćena bilo koji način umanjivati prava na-cionalnih manjina, podsticati podele, itd.Ta rezolucija 1985, je sasvim jasna re-zolucija.

MN: Pre izmena zakona imali smorešenje Ustavnog suda koji je određeneodredbe ocenio neustavnim. Da li je torešenje izvršilo ključni uticaj na izmenezakona ili je to ipak bio vremenski priti-sak zbog održavanja izbora?

Imamović: Mi ne praktikujemo da ko-mentarišemo odluke Ustavnog suda. Tonije ni praksa u demokratiji. Mi kaomanjinski narod insistiramo nademokratičnosti i da taj princip bude tajkoji će se primenjivati. Nama kao manjini taj sistem odgovora i mi u njemusasvim dobro funkcionišemo. Zatonećemo komentarisati odluke Ustavnogsuda već ćemo komentarisati zakonekoje donosi Narodna skupština, a ti za-koni umanjuju nadležnosti nacionalnihsaveta, umanjuju njihovu snagu i umanjuju smisao njihovog postojanja. Ionda dolazimo do te odredbe, odnosnodo nezainteresovanosti nacionalnihmanjina za postojanje nacionalnihsaveta i očigledno je da ministarstvo to iočekuje.

MN: Vi ne očekujete to i ne predviđatetakvu mogućnost?

Imamović: Mi smo pričali i sa pred-stavnicima drugih nacionalnih manjina isvu su i te kako zainteresaovani za posto-janje nacionalnih saveta. Ukolikopovećavate nadležnosti nacionalnihsaveta i njihove kapacitete da rešavajuindividualne i kolektivne probleme, vi za-pravo povećavate zainteresovanost pri-padnika nacionalnih manjina da seobraćaju na tu adresu da rešavaju probleme na institucionalan način.Ovakvim ponašanjem vladajuća većinabukvalno umanjuje želju manjina ipotrebu i uportnost da svoje problemerešavaju kroz institucije sistema. Parla-ment je jedna od najjačih institucija unašoj državi, a vladajuća većinaobesmišljava postojanje nacionalnihmanjina u parlamentu i prisustvo na-cionalnih saveta u političkom životu.

MN: Šta ako dođe do “politizacije” na-cionalnih saveta?

Imamović: Država umesto da depoli-tizuje nacionalne savete ona ih još višepolitizuje. Mogu da vam kažem da smomi kao politička stranka osnovali tajsavet pre 24 godine, ali nakon toliko go-dina i kada smo shvatili da su Bošnjacikao narod postali politički zreli, mi smoodlučili da kao političari izađemo iz

Bošnjačkog nacionalnog vijeća i to ostavimo ljudimakoji žele da se bave samo nacionalnimpitanjima, ostvarivanjem individualnih ikolektivnih prava Bošnjaka prema Ustavu i zakonima ove zemlje i premameđunarodnimstandardima. Mismo svojimprimerom todokazali i predsed-nik naše stranke sepovukao sa mestapred-sednika Bošnjačkognacionalnog vijeća.I sad ako mi kaopolitička strankaželimo da depoli-tizujemo na-cionalni savet zaštodržava želi da gapolitizuje. Većinskevladajuće strankehoće da depolitizuju nacionalne savetesa aspekta manjinskih stranaka, ali ga ite kako politizuju sa aspekta većinskihstranaka i ovim zakonima to i dokazuju.

MN: Spomenuli ste bogato iskustvokoje BNV ima. Kakvo je vaše iskustvokada su u pitanju izbori i odnos partijaiz većinske zajednice premabošnjačkom biračkom telu?

Imamović: Mi imamo iskustvo da oni torade na parlamentarnim izborima i darade na lokalnim izborima i na osnovutog iskustva mi zaključujemo da nikakodrugačije neće biti i na izborima za na-cionalne savete nacionalnih manjina. Naparlamentarnim izborima imali ste nekeprivatne Bošnjake koji su stavljeni nalistu većinske partije gde oni ne vukunikakav legitimitet da predstavljajuBošnjake, a oni to rade i njihov zadatak uparlamentu jeste da nakon svakog za-hteva legitimnih predstavnika Bošnjakaoni ustanu i kažu: „Ne, to nije tako. Tošto oni traže je protiv interesa države Sr-bije. Evo i mi smo Bošnjaci i mi to

nećemo.“ Njih Bošnjaci nisu birali. Bošnjaci su birali jedinu bošnjačku listuSDA Sandžaka – dr Sulejman Ugljanin daih predstavlja. Evo kao primer iznosim udiskusiji o nacionalnim savetima na-cionalnih manjina zahtevajući da se po-

jedine odredbejasno definišu i dase zakon vrati uproceduru Vladida ga doradi inapravi jedankvalitetan zakonusvajajućiiskustva Zakona onacionalnimsavetima na-cionalnih manjinaiz 2002. godine iZakona o na-cionalnim manji-nama iz 2009.godine temeljećise na Rezuluciji

Saveta Evrope iz 2014. godine i naravnona Ustavu Srbije u prvom redu. Dakle,na osnovu svih tih dokumenata treba danapravimo jedan kvalitetan krovni zakonkoji će apsolutno regulisati nacionalnemanjine i nacionalne savete nacionalnihmanjina. Ako već trošimo novac građanana sednice skupštine to treba da radimokvalitetno rešavajući probleme građana,a ne da trošimo novac građana ponovojer sada nismo to rešili na najkvalitetnijimogući način. Zbog čega 10 puta dazasedamo ako to puno košta i ako oduz-ima puno vremena? Zašto pred izbore zanacionalne savete nacionalnih manjinada donosimo zakon koji ne znači apso-lutno ništa i mi smo pozvali skupštinu dapovuče taj zakon i da izradi jedan kvalite-tan predlog, međutim vladajuća većinanije imala razumevanja.

MN: Šta ste vi uradili kako bi stepoboljšali zakonski predlog kojim seregulišu nacionani saveti nacionalnihmanjina?

Imamović: Mi smo pokušali sa nekih 9

10 Minority News 12

Mi kao manjinski narod insistiramo na demokratičnosti i da taj princip bude taj koji će se primenjivati.Nama kao manjini taj sistem odgovora i mi u njemu sasvim dobro funkcionišemo

Mi smo pokušali sa nekih 9 amandmana da ispravimo nelogičnosti koje postoje u zakonu, ali vladajućavećina nije imala sluha i nije usvojila ni jedan amandman

“Na parlamentarnim izborimaimali ste neke privatne Bošnjakekoji su stavljeni na listu većinskepartije gde oni ne vuku nikakav

legitimitet da predstavljaju Bošnjake, a oni to rade i njihovzadatak u parlamentu jeste da

nakon svakog zahteva legitimnihpredstavnika Bošnjaka oni

ustanu i kažu: „Ne to nije tako.To što oni traže je protiv interesa

države Srbije. Evo i mi smo Bošnjaci i mi to nećemo.“

amandmana da ispravimo nelogičnostikoje postoje u zakonu, ali vladajućavećina nije imala sluha i nije usvojila nijedan amandman koje su podnele legitimne stranke nacionalnih manjina.Nisu želeli ni da nas slušaju, a kamoli daprihvate naše amandmane. Oni su imalineke svoje privatne Bošnjake koji su, kadsmo mi tražili da se odredi da ne možeda se konstituiše savet bez predsednikajer to uvodi podele i nered, uvodi katas-trofu u radu, nemate čoveka koji jeodgovoran za rad saveta, nego su sviodgovorni za sve i niko nije odgovoran niza šta, dakle, tada je taj jedan Bošnjak savećinske liste ustao i uzeo reč govorećida baš to ne treba da se usvoji i da jeodredba baš dobra i baš tako treba da sesprovede. Zato mi smatramo da je nji-hova uloga u parlamentu da ospore za-hteve legitimnih predstavnika Bošnjaka. Imali smo raspravu o Izveštaju Zaštitnikagrađana i Izveštaj poverenika za zaštituinformacija od javnog značaja, kada su uskupštini poslanici iz SDPS napravili skan-dal koji se nije desio ni u jednom parla-mentu neke civilizovane zemlje. Akterisu bili čovek sa većinske liste koji sepredstavlja kao Bošnjak koji je u imeOdbora za ljudska i manjinska prava bezikakvog mišljenja, bez ikakvog ovlašćenjaOdbora i bez sednice Odbora odbijaoamandmane na tekst zaključka koji smomi podneli kao legitimni predstavniciBošnjaka. Nama je skupština predložilajedan zaključak i evo uzeću jedan primerZaključak o Izveštaju Zaštitnika građanakoji u drugom stavu govori o nacional-nim manjinama i u prvom stavu hvaliZakon o nacionalnim savetima, a već udrugom stavu poziva Vladu da otklonisve manjkavosti tog zakona. Prosta

logika kaže da ako je sve u redu kao štokažete u prvom stavu onda ne postojemanjkavosti i nedostatci. Ako postojemanjkavosti i nedostatci onda ovaj prvistav ne stoji i znači da ništa nije u redu ida zakon ništa nije uredio i mi smo tražilida se taj stav promeni. Tražili smo i to dase zaštitniku građana omogući da češćeizveštava parlament koje to institucije nepoštuju i ne ispunjavanju njegove pre-poruke. Predsednik Odbora za ljudska imanjinska prava osporava poslanicimada predlažu amandmane i on bezrasprave odbija te amandmane, dakleon jedan odbija te amandmane i on štakaže to govori vladajuća većina sve dokse oni ne distanciraju od njega.Vladajuća većina šalje jednu veomaopasnu i lošu poruku ne samo manji-nama već svim građanima Srbije, nesamo Bošnjacima, a posebno opasnuporuku šalje Bošnjacima na Sandžaku.Dakle, možete predlagati šta hoćete a mićemo vam to odbijati čak i nelegalno. Dabi na neki način pokrili legalnost na tojsednici u završnoj reči koju je imao tajpredsednik tog odbora i kad su videli štasu uradili oni su zakazali novu sednicuOdbora za ljudska i manjinska pravaodmah za sutra ujutru da bi ispravili tugrešku.

MN: Postoji tumačenje koje govori dase novim zakonom faktički uspostavljadiskoninuiretet sa prethodnim save-tima. Nacionalni saveti se konstituišukao da nisu prethodno nikada postojali.

Imamović: Dato je RIK-u da organizujeizbore. Ajde, to je logično. Kada smoformirali parlament mi smo formiraliklub od 3 poslanika SDA Sandžaka i 2

poslanika PDD-a. Po toj kvoti nama jepripadalo jedno mesto u RIK-u i mi smotražili da, ukoliko će RIK da sprovodi iz-bore za nacionalne savete, da to budemesto člana RIK-a. Vladajuća većina jenama ponudila mesto zamenika člana ito zamenika članu iz SPS-a i mi treba dačekamo da član iz SPS-a dobije grip da binaš član mogao da bude na sednici RIK-ai da diskutuje. Vi nemate predstavnikanacionalnih manjina u tome telu faktički.Mi smo tražili da se manjinskimposlaničkim klubovima u parlamentu poautomatizmu dodeli mesto člana RIK-a,a da se manjinskim strankama koje nisuu nekom klubu dodeli mesto zamenikačlana. Na taj način bi smo omogućiliprostor za delovanjene manjinama nesamo na izborima za nacionalne savetenego i za ostale izbore. I za to vladajućavećina nije imala sluha. Kada su u pi-tanju kontinuiteti Nacionalnih savetasmatram da je to jedno vrlo važno pi-tanje. Možemo da govorimo o uspe-sima nacionalnih saveta, ali ne smemoda zaboravimo i probleme koje su imalinacionalni saveti tokom rada i koje jošuvek nisu otklonili. Ukoliko vi prekinetekontinuitet nacionalnog saveta, recimo uoblasti obrazovanja za Bošnjake, vi sevraćate na početak i onda tom nekomnovom sazivu dajete da se bavi pitanjima iz početka koje je jedan sazivveć završio i rešio. Da ne govorimo otome da novi saziv sledećeg nacionalnogsaveta treba da donese statut u roku od60 dana i pitanje je da li će ti ljudi,posebno oni koje su državne strukturetu progurale, uopšte hteti da to usvoje.Stranke nacionalnih manjina, na žalost,nemaju snage da se odupru tom pri-tisku. Mi želimo da poštujemo izbornuvolju većinskog naroda, želimo da poštu-jemo svaki rezultat koji napravi većinskastranka i mi ćemo sarađivati sa njom, alione odredbe koje ta stranka usvaja idonosi i te kako utiču na život i rad imanjinskih stranaka i nacionalnih savetai stoga oni treba da imaju i određenuodgovornost, ali oni do sada tu odgovornost nisu pokazali. Mi se na-lazimo u jednoj veoma opasnoj situaciji.

MN: Postoji mišljenje da je trendodnosa države prema nacionalnimmanjinama takav da kao da opada interesovanje države za nacionalne manjine. To se objašnjava time što smoranije imali Ministarstvo za ljudska imanjinska prava, koje se bavilo pitanjima nacionanih manjina na nivouministarstva, zatim smo imali direkcijuza nacionalne manjine, pa odeljenje dabi danas imali Kancelariju za ljudska imanjinska prava koja je samo saveto-davno telo bez značajne političke moćiodlučivanja. Da li je to zaista tako? Da linacionalne manjine osećaju da državasve manje brine o nacionalnim manji-

1112 Minority News

Vladajuća većina je nama ponudila mesto zamenika člana i to zamenika članu iz SPS-a i mi treba dačekamo da član iz SPS-a dobije grip da bi naš član mogao da bude na sednici RIK-a i da diskutuje

Mi želimo da poštujemo izbornu volju većinskog naroda, želimo da poštujemo svaki rezultat koji napravivećinska stranka i mi ćemo sarađivati sa njom

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava osporavaposlanicima da predlažu amandmane i on bez rasprave odbija teamandmane, dakle on jedan odbija te amandmane i on šta kaže togovori vladajuća većina sve dok se oni ne distanciraju od njega

nama ili je to samo iluzija?

Imamović: Država pravi grešku. Od 21.januara mi smo krenuli u procese evrop-skih integracija i mi smo zemlja koja jekandidat za članstvo u EU i mi ćemomorati da odgovaramo na određena pi-tanja iz te oblasti i ukoliko govorimo daje sve u redu i ukoliko verujemo ljudimakoji nam govore da je na terenu sve uredu da bi sačuvali svoje pozicije, ondami stvaramo jedan dugoročni problem, ato je da mi nećemo imati adekvatanodgovor kada Evropska unija bude pitalakakav je položaj nacionalnih manjina uSrbiji. To će pitati i državu, ali će pitati inacionalne manjine. Zbog toga državaima tu intenciju da formira nacionalnesavete koji će zbog nekih svojih ličnih interesa govoriti kako je sve u redu, a ustvari na terenu imate neku sasvimdrugu sliku. U Sandžaku imano jednu ozbiljno narušenu pravnu sigurnost, ozbiljnu nejednakost pred zakonom isudom i državnim organima, imatedržavne organe koje projektuju svoju lojalnost prema vladajućim partijama iprema njihovim satelitima i to rade najedan očigledan način. Na primer, sudijau sudu svoju lojalnost projektuju čak ikroz svoje presude, pa onima koji su

bliski vladajućim partijama gleda krozprste i za najteže zločine, a onima koji tonisu određuje i više od maksimalnihkazni. Imate slučajeve gde se istrage nepokreću ni kada su u ptanju ubistva i ot-mice gde imate i svedočenja ljudi koji suučestvovali u svemu tome i kojioznačavaju te privatne Bošnjake kao organizatore tih zločina i imate sud kojićuti i tužilaštvo koje ćuti i koje ne radiništa protiv toga, a imate sa druge straneslučajeve gde ljude koji nisu bliskivladajućoj parti kažnjavaju samo zatošto ne nose ličnu kartu i to više negomaksimalnim kaznama. To je ta pro-jektovana lojalnost koju državni organi uSandžaku projektuju prema vladajućimpartijama i prema njihovim satelitima.

MN: Koje vi kapacitete kao Bošnjačkazajednica imate da ukažete državniminstitucijama i međunarodnim organi-zacijama o kršenju standarda u treti-ranju prava pripadnika nacionalnihmanjina?

Imamović: Naš najjači mehanizam kojiimamo je Skupština Republike Srbije, alivladajuća većina svojim ponašanjemobesmišljava taj mehanizam i demon-strira da ne možeš ništa da uradiš, niti da

promeniš ništa ukoliko nisi sa njima. Toje obesmišljavanje najjačeg mehanizmau državi. Mi kao manjine se najviše uzdamo u poštovanje Ustava i zakonaove zemlje i zbog toga se trudimo da uparlamentu i u okvirima insitucijarešavamo svoje probleme. Vladajućavećina ti govori da ne možeš tu i to jejedna vrlo loša poruka nacionalnimmanjinama. Mi smo pri konstituisanjuparlamenta tražili pozicije u odborima iu parlamentarnim delegacijama na mestima gde stvarno možemo dautičemo na poboljšanje pozicije i namestima gde možemo da govorimo opoložaju manjina i na mestima gdemožemo da delujemo ne samo u koristmanjina već i u korist države Srbije.Tražili smo mesta u delegaciji u SavetuEvrope, OEBS-u, NATO-u, mestima gdemožemo da govorimo, ali vladajućavećina nam je dala mesto u SkupštiniMediterana, koju zaista poštujem, alimožda bi više smisla imalo da neki drugiposlanik koji ima više afiniteta i koji bimogao veći doprinos da da, da budečlan u Parlamentarnoj skupštini Medit-erana, a da neko od nas poslanika kojizastupaju nacionalne manjine bude rec-imo u parlamentarnoj skupštini SavetaEvrope gde može da govori. Međutim,ne, stavili su nas u tu Parlamentarnuskupštinu Mediterana. Dali su nam idelegaciju frankofonije, opet kažem uzpuno poštovanje zanačaja i integriteta tedelegacije, ja kao predstavnik Bošnjaka iAlbanaca šta ja mogu da uradim u tojdelegaciji i kakav doprinos mi možemoda damo članstvom i delovanjem unutartih delegacija. Nas Bošnjaci i Albanci nisuposlali ovde da budemo u Parlamen-tarnoj skupštini Mediterana ili Franko-fonije, oni od nas očekuju dapromenimo neke važne stvari za na-cionalne zajednice koje predstavljamo, ato možemo, recimo, u Savetu Evrope. Mismo to tražili, ali vladajuća većina nijeimala sluha za to. Tražili smo članstvo uodborima koji imaju značaj, a dali sunam mesto u Odboru za zaštitu životnesredine. Jeste važna zaštita životne sred-ina, ali ako stranka nacionalne manjinepostavi prioritete gde su obrazovanje, in-formisanje na maternjem jeziku,upotreba ličnih, putnih i službenih doku-menta na maternjem jeziku, itd. Dakle, zaštita životne sredine je na dnuprioriteta, ali nam je dato jer tu nemožemo aktivno da delujemo za našsmisao boravka. Imamo dopis koji smo poslali da namNarodna Skupština izda poslaničke legiti-macije na albanskom odnosno bosan-skom jeziku i pismu. Nemamo ništaprotiv toga da budu i dvojezični, ali onito nisu uradili. Sve je na poslaničkoj legitimaciji ispisano ćiriličnim pismom,samo nam je ime i prezime napisano nalatinici i na ćirilici. I kakvu mi poruku

Zbog toga država ima tu intenciju da formira nacionalne savete koji će zbog nekih svojih ličnih interesagovoriti kako je sve u redu, a u stvari na terenu imate neku sasvim drugu sliku

Mi kao manjine se najviše uzdamo u poštovanje Ustava i zakona ove zemlje i zbog toga se trudimo da uparlamentu i u okvirima insitucija rešavamo svoje probleme

Imamo dopis koji smo poslali da nam Narodna Skupština izdaposlaničke legitimacije na albanskom odnosno bosanskom jeziku ipismu. Nemamo ništa protiv toga da budu i dvojezični, ali oni tonisu uradili. Sve je na poslaničkoj legitimaciji ispisano ćiriličnim pismom, samo nam je ime i prezime napisano na latinici i naćirilici. I kakvu mi poruku šaljemo, ako mi kao poslanici ne možemo da ostvarimo to svoje pravo, kako mogu građani na terenu da ostvaruju svoja prava, kako mogu da dobiju ličnu kartu na bosanskom odnosno albanskom jeziku, kako mogu da dobijuputne isprave

12 Minority News 12

šaljemo, ako mi kao poslanici nemožemo da ostvarimo to svoje pravo,kako mogu građani na terenu da ost-varuju svoja prava, kako mogu da dobijuličnu kartu na bosanskom odnosno albanskom jeziku, kako mogu da dobijuputne isprave. Imaćemo raspravu o Za-konu o putnim ispravama u parlamentukoji predviđa pripadnicima nacionalnihmanjina, ali i svim drugim građanima,odrednicu državljanstvo – srpsko. U Ustavu piše da državljani RepublikeSrbije imaju državljanstvo Republike Srbije i ja nemam ništa protiv toga, dajtemi državljanstvo Republike Srbije, alinemojte mi davati državljanstvo srpskozato što ništa što je srpsko nema vlasništvo nada mnom. Dakle to jejedna jezička gimnastika koju neki seprave da ne razumeju, neki možda i nerazumeju, ali nisam toliko naivan daverujem u to. Ja sam Enis ImamovićBošnjak i ja ne mogu da budem srpski,ali mogu da budem Bošnjak koji imadržavljanstvo Republike Srbije i to će bitijedan od naših snažnih zahteva da se touskladi sa Ustavom. Mi pokušavamo da alarmiramovladajuću većinu da mi mnogo kasnimokao država kada su u pitanju prava na-cionalnih manjina, a moraćemo dapružimo mnoge odgovore zato štoEvropska unija, kojoj težimo, to traži odnas. Mi ćemo razgovarati sa pred-stavnicima Evropske unije, SavetaEvrope i drugih međunarodnih institu-cija i organizacija, poštujući integritet Srbije, koji traže od Republike Srbije dapitanje nacionalnih manjina uredi kakobi sa tom uređenom oblašću mi biliprimljeni u Evropsku uniju. Nas unijaneće da primi u članstvo ukoliko imamoneku oblast nerešenu. Ona neće da imataj kvaran zub koji će i druge da pokvari.

MN: Da li mislite da međunarodne in-stitucije i organizacije nemaju praviuvid u stanje kod nas informišući se izizveštaja državnih organa u kojima seodnos države prema nacionalnim manjinama predstavlja kaoharmoničan, partnerski i veoma razvijen?

Imamović: Vi i Vaš bilten ste dokaz dapostoje ljudi i van ovog parlamenta kojise ozbiljno bave pitanjima nacionalnihmanjina i koji pružaju informacije ofaktičkom stanju i to bi trebalo da budena pameti i vladajućoj većini, da budusvesni da ima neko ko prati sve ovo štose ovde radi u da ima neko ko o tomepiše i ko zaista proverava šta je u stvaritačno. Da li je tačno kad mi kažemo daimamo određenih problema ili je tačnoono što kažu određeni privatni Bošnjacikoji su na većinskim listama da je sve uredu? Pa nek neko to proveri i uporedi imi se nadamo da će neko da proveri sve

naše navode jer znamo da će doći doodgo-vora i do reakcije koju mi želimoda izazovemo da je neophodno da se naozbiljan način reše problemi i da se naozbiljan način pristupi rešavanju tihproblema na vreme. Da sami sebe nelažemo da ne dajemo prostor onimakoji nam govore da je sve u redu samozato što mi želimo da čujemo da je sve uredu. Uvek više volimo da se družimo saonima koji nas hvale, a ne sa onima kojinas opominju kad se nismo dobroobukli ili lepo počešljali, a oni nam za-pravo žele dobro, oni žele da ostavimolep utisak. Čuo sam od jednog predstavnikanajveće partije u parlamentu da postojelojalne i nelojalne manjine. Mene zanima kojim instrumenom se meri lo-jalnost, da li se to meri kao lojalnostdržavi kroz redovno plaćanje poreza,poštovanje saobraćajnih pravila, zakonaitd. ili se ta lojalnost meri prema nivoulojalnosti vladajućoj partiji. Ovde jeproblem što vladajuće partije nerazumeju pojam države bilo o kojoj par-tiji da govorimo koja je na vlasti.Većinske partije kažu - država je onakoja je bila u mom mandatu, ono što jebilo pre mog mandata to nije bila državato ne znam šta je bilo i mene to ne zan-ima. Oni nisu svesni činjenice da čak i ono štoje bilo u prethodnim mandatima, i Slo-bodan Milošević i Zoran Đinđić i posleVojislav Koštunica i Boris Tadić iCvetković i Dačić i Vučić – to je svedržava. Taj odnos države kako ga građani doživ-ljavaju jer oni taj odnos ne odvajaju po

mandatima, oni osećaju i te kako bolkoju su doživeli za vreme Miloševića,osećaju potrebu za promenama koju suosećali 5. oktobra 2000. Godine. Sve suto emocije koje su građani doživljavali iposebno većinske partije na vlastimoraju da su svesne te činjenice dadržava ne počinje i ne završava se ondakad počne i kad se završi njihov mandatveć je to sve ono što se dešavalo uprošlosti i sve ono što će se dešavati ubudućnosti.I Albanci i Bošnjaci plaćaju poreze ovojdržavi, plaćaju tužilaštva, sudove, poli-ciju...U Novom Pazaru gde živi 80%Bošnjaka i 20% Srba imate situaciju upoliciji na primer da je među zapo-slenima 85% Srba, a svega 10 do 15%Bošnjaka. Ako ja na primer vozim 100 na sat u jednosmernoj ulici i na kraju me zaustavipolicajac kome po pločici sa imenomvidim da nije Bošnjak odmah u mojoj iu njegovoj glavi dolazi do zaključka dame kažnjava zato što sam Bošnjak, a onSrbin, a ne zato što sam napraviosaobraćajni prekršaj. Stavite mi na kraj te ulice nekog kogapoznajem, nekog sa kim sam se družio,nekog ko mi je amidža, nekog ko mi jedaidža, nekog ko mi je drug iz detinjstvapa da mi kaže: „Alo, gde si krenuo?. Tuje zakon i ja sam ovde da štitim tajzakon i ja sam isto što si i ti, ali štitimovaj zakon i imaš da ga poštuješ“. E,tada ću ja da shvatim da država imapoverenja u Bošnjake i da su Bošnjacisposobni da štite zakon i da hoće daštite zakon, što smo mi nekoliko puta uistoriji i dokazali.

U Ustavu piše da državljani Republike Srbije imaju državljanstvo Republike Srbije i ja nemam ništa protivtoga, dajte mi državljanstvo Republike Srbije, ali nemojte mi davati državljanstvo srpsko

Ja sam Enis Imamović Bošnjak i ja ne mogu da budem srpski, alimogu da budem Bošnjak koji ima državljanstvo Republike Srbije i toće biti jedan od naših snažnih zahteva da se to uskladi sa Ustavom

Da li je tačno kad mi kažemo da imamo određenih problema ili je tačno ono što kažu određeni privatniBošnjaci koji su na većinskim listama da je sve u redu?

1312 Minority News

Davorin JenkoBio je kompozitor i kapelnik Narodnogpozorišta u Beogradu. Rođen je 10. no-vembra 1835 u Dvorju kod Kranja, aumro je u Ljubljani 25. novembra 1914.Od rane mladosti uz školovanje, bavio sei muzikom. Muzičko obrazovanje stekaoje u Ljubljani i Trstu. Kao pravnik u Beču,

takođe se bavio muzikom. Kada je 1895.osnovano “Slovensko pevsko društvo”,Jenko je bio njegov prvi horovođa.Pravne nauke je napustio 1860. i otadase posvetio samo muzici. Iste godine uBeču je prvi put izvedena njegovapesma Naprej, koja je kasnije sa de-lovima pesme Bože pravde, bila deohimne Kraljevine Srba, Hrvata i Slove-naca. Za horovođu Srpskog pevačkogdruštva u Pančevu izabran je 1863,odakle je 1865. prešao u Beograd gde jeod 1871. bio kapelnik Narodnog po-zorišta. Više od dvadest godinacelokupno muzičko delovanje Narodnogpozorišta bilo je vezano za ime D.Jenka. Postavši dirigent Srpskog naro-dnog pozorišta, stvara muziku za više od80 pozorišnih komada („Đido“, „Seoskalola“, „Potera“, „Vračara“, „Pribislav iBožana“, „Markova sablja“ sa završnimhorom „Bože pravde“ koja je kasnijepostala srpska nacionalna himna) i neko-liko koncertnih uvertira („Kosovo“,„Milan“, „Srpkinja“, „Aleksandar“).Lit.: Enciklopedija Jugoslavije, 5

Prof.dr. Matija Ambrožič Lekar, pedijatar, profesor Medicinskogfakulteta u Beogradu. Rođen je u Hras-tenicama kod Dobrove 24. II. 1889., apreminuo je u Beogradu, 15. jula 1966.Za vreme Prvog svetskog rata bio jeuhapšen u Beču, pa je stoga nešto kasnio sa završetkom studija. Promovi-san je 9. III 1918. U Beču je specijalizo-vao pedijatriju. U Ljubljani je 1923. god.osnovao zavod za socijalno-higijenskuzastitu odojčadi i majki. Za profesorapedijatrije na Medicinskom fakultetutu uBeogradu, izabran je 1926. U Beograduje osnovao Centralni zavod za zaštitumajki i dece, sarađivao u organizacijivećeg broja dečjih ustanova. Osnivač jeKlinike za pedijatriju, koja je pod nje-govim rukovodstvom počela rad u jednom adaptiranom stanu. Ogromna jenjegova zasluga za izradu projekta i izgradnju pedijatrijske klinike u Beogra-du. Arhitekta prof. Milan Zloković je projektovao zgradu u smislu Ambro-žićevih uputstava za potrebe dečjeklinike. Ambrožič je na Klinici organizo-vao naučni i nastavni rad. Objavio je ve-liki broj naučnih radova iz oblastipedijatrije. Za vreme Drugog svetskograta bio je izvesno vreme u Banjičkomlogoru.Enciklopedija Jugoslavije. s. 1, 90; Profe-sori medicinskog fakulteta u Beograduod osnivanja do pedesetih godina XXveka, Beograd 2003.

Edvard RusjanRođen je 6. jula 1886. u Trstu, a pre-minuo je 9. jаnuаra 1911. u Beogrаdu.

Bio je prvi slovenаčki pilot ivаzduhoplovni pionir i konstruktor.Konstruisаo je prvi аvion sа motoromAnazini od 28 KS i nazvao ga Z Edo I-dvokrilac. Prvi let je obavio 25. nove-mbra 1909. godine kod Gorice. 1910.putovаo je sа Mihаjlom Merčepom uPаriz, po motor tipа Gnôme i elisuIntegrаl i konstruisаo аvion jednokrilаc.Tim аvionom Edvаrd Rusjаn je probnopoleteo, nа vojnom vežbаlištuČrnomerec u Zаgrebu, а zаtim i jаvno.Godine 1911. zаkаzаo je let u Beogrаdu.Pri dostа jаkom vetru, poleteo je sаpoljаne u Donjem grаdu ispodKаlemegdаnа i uspešno je preleteo zi-dine beogrаdske tvrđаve i obleteoželjeznički most nа reci Sаvi. Usledpojаčаnog vetrа i nаglog zаokretа, аvionse zаtresаo, preopterećeno krilo seodvojilo od trupа i pаlo u Sаvu. Ostаtаkаvionа stropoštao se u jаrаk poredkolosekа železničke pruge.Literatura: Biografski leksikon Slovenije

Arhitekt. Ljubljana, 23 I 1872 – 7. I 1957.Osnivač je modere slovenske arhitek-ture. Učio je četiri godine zanatsku školuu Gracu, kao crtač u ateljeu za unutašnjuopremu za firmu Miler. Prof.Vagner ga jeprimio na Umetničku akademiju i u svojatelje u Beču. Otada počinje njegov ve-liki uspon, iako je dobijao ponude za radu Beogradu, odlučio je da ostane uPragu. Posle Prvog svetskog rata izveo jerekonstrukciju dvorca na Hradčanima uPragu, gde je izabran za profesora kom-pozicije na Umetničkoj akademiji, ali jeistovremeno prihvatio i poziv Ljubljan-skog Univerziteta za mesto profesoraarhitektoktonskog crtanja i kompozicije.Bio je redovni član Slovenska akademijeznanosti in umetnosti, dopisni članČeške akademije u Pragu, Kraljevskog in-stituta engleskih arhitekata, Tehničke vi-soke škole u Beči i počasni doktorLjubljanskog univerziteta. Između ve-likog broja njegovih sjajnih projekata

Izložba “Znameniti Slovenci u Beogradu”

Slovenačka zajednica

ruštvo Sava, organizovalo je 18. juna izložbu pod nazivom “ZnamenitiSlovenci u Beogradu”. Ispostavilo se da je izložba bila odličan povod dase celokupna javnost Srbije podseti Slovenaca koji su na različite načinedoprineli da se afirmiše umetnost, stvaralaštvo, tehnologija, publi-cistika, itd. Svako podsećanje na znamenite Slovence u Beogradu je

podsećanje na činjenicu da etničke razlike ne moraju biti i prepreke i da nam je ve-liki broj Slovenaca upravo pokazao i dokazao kako je moguće očuvati i razvijatisopstvene etničku kulturu i doprinositi društvu u kome su živeli. Iako je broj zna-menitih Slovenaca u Beogradu verovatno veći iako će ih i u budućnosti verovatnobiti još, Društvo Sava je predstavilo one koji su već postali neizbrisiv deo istorije.

d

14 Minority News 12

Jožef Plečnik

Podsećanje na one koji su ostavilineizbrisiv trag u istoriji Srbije

izdvaja se crkva – rotonda Svetog An-tuna padovanskog u Beogradu.Lit.: Enciklopedija Jugoslavije, 6, 511-512.

Majda KurnikSlikarka08.avgust 1920. Šale kodVelenja — 28.avgust 1967.Beograd. Učiteljsku školu završava u Ljubljani1941. I kraće vreme je radila kaoučiteljica u Petroči (Slovenija). Iste go-dine cela njena porodica biva proteranaod strane Nemaca u Srbiju. Tokom 1942-1943.godine uči i slikarstvo u privatnojumetničkoj školi Mladena Josića, uBeogradu. 1943.godine upisala jeAkademiju za likovne umetnosti uBeogradu. S jeseni 1944. aktivno seuključuje u NOB, kao član likovne sekcijePropagandnog odeljenja I jedina ženaslikar. Posle rata nastavlja slikarskestudije u klasi prof.Ivana Tabakovića,Đorđa Andrejevića-Kuna, Koste Hak-mana, Marka Čelebonovića i MihajlaPetrova. Postaje član ULUS-a 1951.go-dine. Jedan je od osnivača Beogradskegrupe kojoj su pripadali pored nje islikari: M.Maskareli, O.Kangrga, M.Mosi-jenkov, K.Divjak, Đ.Bošan i dr.Umrla je u Beogradu 1967. u 47.godiniživota.Njeni radovi nalaze se u zbirkama, galeri-jama i muzejima u Srbiji i Sloveniji.Označavamo je kao slikarku izražajnogekspresionizma, lirskog realizma,dramatičnog intimizma, a pred kraj života apstrakcije.Literatura: Tijana Stojiljković

Mihovil Logar

Kompozitor. Rođen u oktobru 1902.u Rijeci, preminuo 13. januara 1998.u Beogradu. Gimnaziju završio na Sušaku1921. Otišao je na studije arhitekture uPrag gde je uporedo studirao kompozi-ciju na Konzervatorijumu. Arhitekturu jenapustio i upisao se na Majstorsku školukoju je završio 1926. Od 1927. radio je uBeogradu do 1945. kao profesormuzičke škole, a zatim kao profesorkompozicije na Muzičkoj akademiji.Bavio se i muzičkom kritikom. Logar jepodjednako lako komponovao urazličitim oblicima i žanrovima, tj. opere,simfonijska dela, klasičnu muziku, film-

sku muziku i masovne pesme, najčešćeu živoj i brzoj ritmici.. Njegove kompozi-cije iz perioda između dva svetska rataodlikovale su se ekspresionizmom, a kasnije dolazi do izražaja spontana in-spiracija.Lit.: Enciklopedija Jugoslavije, 5, 547.

Grof Ulrih II Celjski

Rođen je 16. februara 1406., a preminuoje 9. novembar 1456. u Beogradu. Budući da je bio rođak Barbare, ženeugarskog kralja Zigmunda, a od 1433., izet srpskog despota Đurđa Brankovića,interesovao se za političke prilike uUgarskoj, u nameri da preuzmenajznačajniju ulogu na dvoru tadašnjegkralja Ladislava. Pretendovao je i nabosansku kraljevsku krunu. Održavao je veze sa hercegomStjepanom Vukčićem Kosačom kome jeslao stručnjake za artiljeriju. Oktobra 1454., pridružio se protiv-turskom pohodu Janka Hunjadija po Srbiji. U Ugarskoj držao se kralja Ladislava idespota Đurda Brankovića, a protivJanka Hunjadija. U panici koja je nastalaprilikom dolaska velike turske vojske naBeograd, početkom jula 1456. , Ulrih IIje sledio primer kralja Ladislava i pobe-gao u Austriju u čemu nije bio usamljen.Kada je posle uspešne odbraneBeograda, u leto iste godine od kugeumro Janko Hunjadi, Ulrih II Celjski jepostao prva ličnost Kraljevine Ugarske.Nosio je zvučne titule: grof Celja, Orten-burga i Šternberga, knez Rimsko –Nemačkog Carstva, kraljevski namesnikUgarske, ban Hrvatske. Uz to bio je ujakugarskog kralja i zet srpskog despota. To nije dugo trajalo. Ulrih II je svirepoubijen u Beogradu 9. novembra 1456.od strane pristalica naslednika JankaHunjadija, koji su takodje želeli da imajuodlučujuću ulogu na ugarskom kraljevskom dvoru. Njegovom smrću ugasila se porodicaceljskih grofova, jer su maloletna decarođena u braku sa Katarinom Kantakuzi-

nom Branković umrla pre oba roditelja.Ulrihova udovica nije uspela da očuvacelinu ogromnog muževljevog poseda.Lit.: M. Spremić, Despot ĐurađBranković i njegovovo doba, Beograd1994.

Vela Nigrinova – Augusta

Dramska umetnicaRođena je u Ljubljani 14.novembra1862., a preminula je u Beogradu, 31.decembra 1908. godine. Prvi put je nastupila u Ljubljani 1876., uDramatičnom društvu. Članica Naro-dnog pozorišta u Beogradu bila je od1882. Odmah su bile zapažene njeneuloge tragičnih heroina i naivki. Tumačilaje dramski teške uloge u delima, Šek-spira, Safoa, Ebolia, Šilera, Igoa, A. DimaSina i Ibsena. U periodu od dvadeset petgodina uspešno je tumačila mnogeglavne uloge tadašnjeg repertoara. Kri-tika je zabeležila njen izraziti glumačkidar, uzdržanu mimiku, scensku lepotu,kao i studioznu obradu uloga. Gostovalaje uspešno na scenama Novog Sada, Za-greba, Ljubljane, Praga i Sofije,potvrđujući ne samo svoj lični, nego iumetnički renome tadašnjeg Narodnogpozorišta u Beogradu. Lit. Enciklopedija Jugoslavije 6

Jurij Vega

Jurij Vega (Georg Freiherr von Vega), bioje matematičar svetskog glasa. Rođen je23. marta 1754. u Zagorici kod Vačaha, a

1512 Minority News

Slovenačka zajednica

umro je u Beču 26. septembra 1802. go-dine, pod nerasvetljenim okolnostima.Rođen je u seljačkoj porodici. Gimnaziju ilicej pohađao je u Ljubljani. Od 1775. je navigacijski inženjer, a od1780. bio je u vojnoj službi . Istakao sekao artiljerac prilikom opsade Beogradapod komandom maršala G. E. Laudona,kada je usavršio artiljerijsko oruđe tipamerzer i time doprineo osvajanjuBeograda u austro - turskom ratu 1788-1791, poznatom i pod imenom Kočinakrajina. Za vojne zasluge dobio je najviše vojnoodlikovanje orden Marije Terezije, a1800. godine i nasledno baronstvo. Član Kranjskih staleža bio je od 1801. Bioje član nekoliko akademija nauka inaučnih društava tadašnje Evrope.Napisao je više dela iz oblasti mate-matike, među kojima su najznačajnijelogaritamske tablice sa sedam i desetdecimala, pod naslovom THESAURUSLOGARITMORUM COMPLETUS , Lipsiae(=Lajpcig), 1796. O značaju ovog dela najbolje govoričinjenica da je doživelo četrdeset izdanjana ruskom jeziku. Prevedeno je i na en-gleski, francuski, nemački, danski,holandski i dr. jezike. Vegino ime ovekovečeno je tako štojedan krater na Mesecu nosi njegovoime. Lit.: Enciklopedija Jugoslavije 8, s. 470.

Vladislav Ribnikar

Vladislav F. Ribnikar je bio pokretač ,novinar i urednik lista “Politika”. Rođen je 13. novembra 1871. godine uTrsteniku, kao najstariji sin dr. Franje Ribnikara (Slovenca) i Milice rođeneSrnić (Srpkinje iz Kostajnice). Vladislav seškolovao u Jagodini, a zatim u Beogradu,gde je i diplomirao na istorijsko-filološkom odseku Filozofskog fakultetaUniverziteta u Beogradu, 1892. godine.Po završetku studija otišao je na magis-tarske studije u Francusku. I kada jemagistrirao u Parizu, na Sorboni, krenuoje za Nemačku, na doktorske studije uBerlinu, za koje je dobio državnustipendiju.

Posle Majskog prevrata 1903. godineVladislav se vratio u Beograd ponesenidejom o novoj državi. Po povratku, jepod uticajem iskustava iz Francuske iNemačke, želeo da dovede demokratiju islobodu štampe u Srbiju, i tako 25. janu-ara 1904. godine pokreće dnevni list„Politiku“. Kao urednik „Politike“Vladislav je radio, od njenog osnivanja1904. godine do 1914, kada je poginuo1. septembra, na frontu u zapadnoj Sr-biji, kao učesnik Prvog svetskog rata.Posle njegove i smrti njegovog brata,novinu je preuzela Vladisavljeva suprugaMilica koja je kasnije bila glavni stub„Politike“ i lično učestvovala i u njenojrekonstrukciji.Lit.: Univerzitetska biblioteka “SvetozarMarković”, Digitalni repozitorijum

Zlatan Vauda

Rođen je u Pernici kod Maribora, 14.jаnuаra 1923., a preminuo je uBeogrаdu, 4. novembra 2010. godine. Bio je kompozitor i dirigent, rukovodilаci dirigent Dečjeg horа Rаdio TelevizijeBeogrаd (1953-86). Prvo muzičko obrazovanje je stekao ukrugu porodice.Godine 1941. bio je prisiljen da zajednosa porodicom napusti Sloveniju iutočište nalazi najpre u Gruži, a zatim uselu Stanovo kod Kragujevca. Samo igrom sudbine i spletom srećnihokolnosti je izbegao streljanje 21. okto-bra 1941.godine u Kragujevcu. Nakonzavršetka rata upisao je studije Muzičkeakademije u Beogradu, u klasi prof.Marka Tajčevića,odsek kompozicije idirigovanja.Tokom 35 godina bio je dirigent i produ-cent Dečjeg hora Radio televizijeBeograd, a za to vreme hor je postigaovisok izvođački nivo. Pod njegovimrukovodstvom hor je ostvario na stotinedela u fundus muzičke produkcije RadioBeograda. Učestvovali su na Bemusu,Dubrovačkim letnjim igrama… Napisao je više od dvesta kompozicijameđu kojima su opera ‘Ježeva kuća’, kantate, cikluse solo pesama (čuveni‘Pokošeni osmesi’), kamernu i instru-mentalnu muziku (čuvena Sonata Brevis,kvarteti), horske kompozicije, Koncert zaklarinet. Zlatan Vauda bio je aktivan član

Društva Slovenaca Sava u Beogradu, gdeje više godina rukovodio muškim kvarte-tom Sava. Zlatan Vauda je sahranjen u Aleji za-služnih građana u Beogradu.Literatura: Wikipedia, bilten DruštvaSlovenaca Sava u Beogradu

Bojan StupicaBojan Stupica je bio reditelj i scenograf.Rođen je u Ljubljani 1. avgusta 1910., apreminuo je u Beogradu, 23. maja 1970.godine. Arhitekturu je završio u Ljubljani 1934.Sa Milanom Skrbinšekom i SavomSeverovom osnovao je 1931. godineamatersko društvo “Obraznik”. Od tadase bavi pozorištem kao režiser iscenograf. Njegov rad kao režisera vezuje se zarazne gradove Jugoslavije: Ljubljana,Skoplje, Split, Zagreb i Beograd, kada jezbog politike morao da napusti Ljubljanudošao je u Beograd. Početak rata 1941.,zatekao ga je u Ljubljani, gde je uhapšenu julu 1941., a zatim deportovan u logorGonars u severnoj Italiji. Posle rata najpre je radio u Slovenskog narodnomgledališču u Ljubljani. Kada je 1947. os-novano Jugoslovensko dramsko po-zorište u Beogradu, bio je njegovumetnički direktor i prvi reditelj. Za vreme boravka u Ljubljani pre ratabavio se i glumom. Na mnogim evropskim scenama: u Moskvi, Budim-pešti, Beču, Baselu, režirao je najpoz-natija dela svetske i jugoslovenskeliterature. Od 1968. bio upravnik Ju-goslovenskog dramskog pozorišta. Pro-jektovao je zgradu Ateljea 212 i maluscenu JDPa, koja je po njegovoj smrti do-bila ime Bojan Stupica.Lit.: Enciklopedija Jugoslavije 8, 203-204.

Slovenačka zajednica

16 Minority News 12

Slovenačka zajednica

NAŠA SLOVENSKA BESEDA

1712 Minority News

profesor Vera Popović

Susret je podržala Kancelarija R.Slovenije za Slovence u okruženju i usvetu, Nacionalni savet slovenačke na-cionalne manjine, Pokrajinski sekretari-jat za obrazovanje, upravu i nacionalnezajednice iz Novog Sada kao i lokalna

samouprava. Počasni gost i besednik je ove godine biodečji pisac Primož Suhadolčan koji sedeci – polaznicima dopunskih školaslovenačkog jezika, a i odraslim gostima,predstavio svojom savremenom dečjom

literaturom i duhovitim junacima, međukojima je najpoznatiji PETAR NOS. Usrdačnoj, prijateljskoj atmosferi nas jepisac pomoću svojih književnih likova naduhovit, zabavan i poučan način proveokroz svet detinjstva i odrastanja. Njegovnastup u dvorani KUD ''PETEFI'' u Petefi-jevoj 1, u Zrenjaninu, doživeli smo kaokolektivno ushićenje zbog maštovitogdečjeg sveta koji smo upoznali tokomnastupa pisca.Na početku programa susret su otvoriliučenici dopunske škole iz Zrenjaninatime što su promovisali CD saslovenačkim narodnim pesmama uobradi prof. Milete Grujića, direktoraMuzičke škole ''Josif Marinković'' iz Zrenjanina.Svojim nastupima dopunske škole supokazale lepotu i značaj negovanjamaternjeg jezika predaka, a pisac je svo-jim rečima na tu temu potvrdio porukuda jedino iskrenost, dobrota i ljudskavedrina mogu biti pravi odgovor na svegrublji i bezosećajni globalni svet okonas.Učesnici – mališani iz svih pomenutihsrpskih gradova bili su primer kako seličnim naporom i trudom može do-prineti boljem i podnošljivijem svetu kojinas okružuje. Dan za lepotu i životnu toplinu izgovorene reči svi učesnici su zaključiliobilaskom Gradske bašte, upoznavan-jem sa istorijskim detaljima iz prošlostiZrenjanina i zajedničkim ručkom u pros-torijama Doma učenika srednjih škola''Angelina Kojić - Gina'' iz Zrenjanina. Idejni tvorac ovog projekta koji realizu-jemo, uz kvalitetivne izmene već osmiput, jeste zenjaninski zet, gdin PrimožArtač.

subotu, 14.juna.2014. godine, osmi put za redom, desila se ''NAŠASLOVENSKA BESEDA'' – susret svih slovenačkih društava u Republici Sr-biji u organizaciji Društva Slovenaca ''Planika'' iz Zrenjanina. U revijalnom delu programa učestvovalo je osam društava, i to izBeograda, Novog Sada, Subotice, Vršca, Gudurice, Zrenjanina, Rume,

Niša i Kruševca, a gosti su bili članovi društva Slovenaca ''LOGARSKA DOLINA'' izPančeva.

U

Program u izvedbi glumaca i pevača iznekoliko slovačkih sredina prisustvovalisu predstavnici državnih organa Repub-like Srbije, Slovačke republike,funkcioneri u organima AP Vojvodine,predstavnici udruženja i društava Slo-vaka iz Slovačke, Mađarske i Rumunije,kao i brojne delegacije partnerskihgradova i opština i drugi gosti. Nasvečanoj sednici Nacionalnog savetaslovačke nacionalne manjine juče su usvečanoj sali Gimnazije „Jan Kolar“ do-deljene nagrade Nacionalnog saveta utri kategorije. Zlatna plaketa pripala jeGaleriji „Zuzka Medvedjova“ iz BačkogPetrovca a među nagrađenima je ilingvista i bivša profesorka Novosadskoguniverziteta Dr. Marija Mijavec iz BačkogPetrovca kao i pisac Vićazoslav Hronjec izNovog Sada. U petak 2. augusta u 20:30održan je galakoncert folklornih grupana igralištu osnovne škole. Koreni pisane reči Slovaka na ovdašnjimprostorima sežu u daleku 1864. godinu

kada je u Novom Sadu profesor ta-mošnje gimnazije Jozef Podhradskipokrenuo dva dečja časopisa naslovačkom jeziku: „Zornička“ (u prevoduna srpski: Danica) i „Slávik“ (Slavuj).Štamparija i gimnazija u Bačkom Petro-vcu osnovani su 1919. godine, a iste go-dine su održane i prve Slovačke narodnesvečanosti. Cilj svečanosti je jednomgodišnje na jednom mestu okupiti iprikazati najviša trenutna dostignućaSlovaka iz Bačke, Banata i Srema naplanu kulturnog pregalaštva ali idruštvenog života sporta i drugih oblastiživota i stvaralaštva.U žiži aktuelnih SNS jesu još dva jubileja:75 godina izlaženja časopisa „Zornička“u kontinuitetu, odnosno 70 godina odosnivanja i neprekidnog izlaženjanedeljnika na slovačkom jeziku „Hlasľudu“ (Glas naroda) čiji je prvi broj ob-javljen 19. oktobra 1944. godine, takođeu Bačkom Petrovcu a sada izlazi uNovom Sadu.

U Slovačkom vojođanskom pozorištu usubotu je održana svečana sednicaskupštine Matice slovačke u Srbiji. Deoprogramu je takođe i tradicionalni, šaro-liki i dobro posećen vašar umetnosti,kao i tradicionalni susret nastavnika idruge kulturne i zabavne priredbe.U Skupštini opštine Bački Petrovac imaliradni sastanak domaći kao i preduzetniciiz Slovačke i Hrvatske, a poslednjeg danana programu su sportski turniri ribolo-vaca, stonotenista, lovaca i šahista, kon-certi klasične muzike i pozorišnepredstave...Slovačkim narodnim svečanostima jeprisustvovalo nekoliko hiljada gostiju izovdašnjih mesta kao i iz drugih zemalja.Njih su, na svečanom otvaranju ispredorganizatora pozdravili predsednica Na-cionalnog saveta slovačke nacionalnemanjine u Srbiji odnosno podpredsed-nica Skupštine AP Vojvodine AnaTomanova Makanova, potpredsednikMatice slovačke u Srbiji Inž. VladimirFejđi i predsednik Opštine BačkiPetrovac Pavel Marčok. Pripadnicimaslovačke nacionalne manjine praznik suna otvaranju čestitali državni sekretar uMinistarstvu državne uprave i lokalnesamouprave Republike Srbije Ivan

Otvorene 95. Slovačke narodne svečanosti u Bačkom Petrovcu

Da se čuje reč Slovaka

Slovačka zajednica

18 Minority News 12

censkim kolažom pod nazivom „Reč kao postojana zvezda“ u BačkomPetrovcu su u petak uveče 1. avgusta otvorene 95. Slovačke narodnesvečanosti (SNS) - centralni praznik slovačke nacionalne manjine u Srbiji.Akcenat kvalitetnog kulturno-umetničkog programa bio je na obeleža-vanju 150-te godišnjice izdavačke delatnosti ovdašnjih Slovaka. S

Bošnjak, državni sekretar u Ministarstvurada socijalnih pitanja i porodice vladeRepublike Sovačke Branislav Ondruš, šefkabineta Ministarstva državne uprave ilokalne samouprave Republike SlovačkeMiroslav Vajda, pokrajinski sekretar zaprivredu, zapošljavanje i ravnopravnostpolova AP Vojvodine Miroslav Vasin,potpredsednik Ureda za Slovake koji živeu inostranstvu Peter Prohacka, i drugifunkcioneri i javne ličnosti.

1912 Minority News

Slovenačka zajednica

Novinsko-izdavačka ustanova „Ruskeslovo“ iz Novog Sada, preko koje se ostvaruje informisanje i izdavaštvo narusinskom jeziku, 12. juna obeležila jeDan ustanove i dva jubileja: 90 godinaštampanog informisanja na rusinskomjeziku i 50 godina izlaženja književnogdodatka „Literaturne slovo“, u nedeljnim novinama „Ruske slovo“. Tim povodomje, u prisustvu predstavnika Pokrajinskevlade, Nacionalnog saveta Rusina, za-poslenih i gostiju, u holu Pokrajinskevlade organizovana svečanost, koja je istovremeno bila i promocija novog formata nedeljnika „Ruske slovo“ podsloganom „Novi format je nova para-digma".Pozdravljajući prisutne, direktorkaNovinsko izdavačke kuće „Ruske slovo”

Martica Tamaš, rekla je da se u svomradu „Ruske slovo“ naslanja na bogatutradiciju „Rusinskih novina“, koje suizlazile od 4. decembra 1924. godine i dopočetka Drugog svetskog rata izašlo je800 brojeva. Izdavač „Rusinskih novina“je bilo Rusinsko narodno-prosvetnodruštvo (RNPD), koje je formirano na ve-likom narodnom zboru 2. jula 1919. go-dine, i u periodu između dva rataodigralo je veoma veliku ulogu u kultur-no-prosvetnom i nacionalnom prepo-rodu Rusina. Mladi rusinski intelektualcirazumeli su na početku 20. veka da suRusinima u Bačkoj i Sremu neophodnenovine na jeziku koji su govorili, te su novine i štampane po„Gramatici bačvansko-rusinskog govora“(1923) Havrijila Kosteljnika. „Rusinske

novine“, koje su informisale o životu,problemima, uspesima Rusina u Vojvo-dini i tadašnjoj Jugoslaviji, dale su velikidoprinos u formiranju rusinskog književnog jezika, pisanog stvaralaštva iuticale su na prosvećivanje i razvoj obra-zovanja u svim mestima u kojima živeRusini. One su imale veoma značajnuulogu u mnogim oblastima kulturnog,prosvetnog, religijskog, nacionalnog iuopšte društvenog i privrednog životaRusina u Jugoslaviji.

I 50 godina dodatka „Literarnog slova“Prvi broj današnjih novina „Ruske slovo”izašao 15. juna 1945. godine, tako da u70-tu godinu izlaženja nedeljnik narusinskom jeziku ulazi u novom, modernijem formatu. Umesto C3, noviformat je A4, hartija je 80 gramska of-setna i sve strane su u koloru.Tamaš je rekla da u ovoj godini „Ruskeslovo“ slavi i 50 godina „Literarnogslova“, mesečnog književnog dodatkanovina. Od 1964. godine do danas „Literarne slovo“ objavljeno je u preko600 brojeva i postalo je institucija uzkoju su stasavale i razvijale se generacijerusinskih pisaca i uz koju je raslo isazrevalo književno stvaralaštvo narusinskom jeziku.NIU „Ruske slovo“ od posebnog jeznačaja za Rusine u Srbiji i Vojvodini ivodeća je Ustanova, preko koje se ostvaruje prevo na informisanje i iz-davaštvo na rusinskom jeziku, ali, i presvega, čuva i neguje rusinski jezik i kultura, nacionalna svest i identitetRusina. Оd 2004. godine osnivač NIU„Ruske slovo“ je Nacionalni savetrusinske nacionalne manjine, a delat-nost finansira Sekretarijat za kulturu ijavno informisanje Vlade AP Vojvodine.Kroz višesturku misiju – informisanje, izdavaštvo, afirmaciju jezika, negovanjetradicije, zaposleni, zajedno sa pomenu-tim finansijerom i osnivačem, ostvarujunajvažniji zadatak - očuvanje nacional-nog bića rusinske nacionalne manjine uSrbiji i šire.- Kojim god jezikom da govorimo, mi seovde dobro razumemo, jer je multi-kulturalnost i multinacionalnost deonas”. Jedan medij, koji decenijama izlazina rusinskom jeziku za potrebe rusinskenacionalne zajednice, jeste samo jedan

20 Minority News 12

Novinsko-izdavačka ustanova “Ruske slovo” obeležila 90 godina štampanog informisanja na rusinskom jeziku

Misija nastavljena u novom formatuMartica Tamaš

uske slovo naslanja se na bogatu tradiciju „Rusinskih novina“, koje suizlazile od 4. decembra 1924. godine, a u svoju 70-tu godinu izlaženjanedeljnik na rusinskom jeziku ulazi u novom, modernijem formatu,sa svim stranama u koloru.R

Rusinska zajednica

stub naše regije, koju čine čitava lepezajezika koji su u službenoj upotrebi. Oddanas će čitaoci nedeljnika „Ruskeslovo” imati priliku da vide kako se nji-hovo izdanje menja, razvija u novomsavremenom formatu i to je nešto, štose duboko poštuje i ceni. Želim vam da unarednim godinama radite savesno iodgovorno na negovanju svoje tradicije,čuvanju običaja i kulture, a mi smo tu davam u tome pružimo podršku – rekao ječestitajući jubileje potpredsednik Pokra-jinske vlade i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje, SlavišaGrujić. Ispred Nacionalnog savetarusinske nacionalne zajednice nasvečanosti povodom proslave jubilejaobratio se predsednik Slavko Rac, koji jeistakao da “zahvaljujući upravo negova-nju svog identiteta kroz jezik, pismo iobičaje, uspeli smo da osnujemo nacio-nalni savet kako bismo sa jakom podr-škom Pokrajinske vlade nastavili saostvarivanjem svojih ustavom zagaranto-vanih prava.” - Želim da trajemo još mnogo godina ida najmlađi nauče svoj rusinski jezik, jernam to garantuje budućnost - rekao jeRac.

Pohvalno ulaganje u inovacijeNIU „Ruske slovo” članica je Asocijacijemedija, te je jubilej čestitao i ZoranSekulić, predsednik Upravnog odboraAsocijacije medija u Srbiji. On je apostro-firao da, iako u našoj zemlji postoji 22

člana ove organizacije i 100 novinskih ielektronskih izdanja, te da je značajmedija na jezicima nacionalnih zajednicapodjedanko važan za sve nas, jer je slikanašeg odnosa i poštovanja prema ve-likom broju nacionalnih manjina. - “Ruske slovo” je po stažu jedna odnajmlađih članica Asocijacije medija, apo tradiciji je među najstarijima i dobroje što novine, iako su mediji danas generalno u krizi, ulažu u razvoj i ino-vacije – naglasio je Sekulić.Odgovorni urednik nedeljnika „Ruskeslovo”, Boris Varga, prisutnima je pre-dstavio novi A4 magazinski format izda-nja, sa svim stranama u koloru i izrazioradost zbog izazova u postavljanju noveparadigme. - Taj format su naše novine već imale usvojoj istoriji, prisutan je u dodacima,imaju ga druge nacionalne zajednice idobro je prihvaćen od čitalaca. Mi smopromenili izgled i strukturu da bismo do-bili savremeni časopis na rusinskomjeziku.Predstavnik Apostolskog egzarhata zagrkokatolike u Srbiji o. Roman Miz pre-neo je pozdrave i blagoslov egzarha kirGeorgija Džudžara povodom jubileja ipotsetio da je grkokatolička crkva bilainicijator nastanka „Rusinskih novina“,da je u tom poslu bila doslovno sa svo-jim narodom, od početka u svim naj-važnijim događajima, te da je prvi broj„Rusinskih novina“ pripremljen u paro-hiji u Novom Sadu.

Pored pomenutih, na svečanosti„Ruskeg slova“ prisustvovali su i narodnaposlanica u Narodnoj skupštini Repu-blike Srbije Olena Papuga, pomoćnikpokrajinskog sekretara za kulturu i javnoinformisanje Kalman Kuntić, šef Odsekaza rusinistiku Filozofskog fakulteta uNovom Sadu akademik Julijan Tamaš,zamenik predsednika Nacionalnogsaveta (NS) i predsednik Upravnog od-bora NIU „Ruske slovo“ Miron Sabadoš,potpredsednik NS Đura Vinaji, zamenikpredsednika Matice Rusinske MilomirŠajtoš, predsednica Društva za rusinskijezik, književnost i kulturu Irina Papuga,kao i direktor Zavoda za kulturuvojvođanskih Rusina Sergej Tamaš. Naproslavi jubileja bili su i izvršna dire-ktorka Asocijacije medija Dalila Ljubičić,predstavnici novinsko-izdavačkih usta-nova na jezicima nacionalnih manjina uVojvodini – na slovačkom jeziku „Hlasludu“, na mađarskom „Mađar so“, na ru-munskom „Libertatea“, Radio NovogSada i Televizije Vojvodine RUV RTVSiniša Isakov i Zlatica Njaradi, OpštineVrbas – zamenik predsednika opštineViktor Besermenji i članica Opštinskogveća Daniela Ilić, Nataša Heror iz HerorMedia Pont-a, koja je učestvovala u organizaciji promocije, članovi Upravnogodbora, Nadzornog odbora, Saveta novina i zaposleni u NIU „Ruske slovo“.

2112 Minority News

Uz nedeljne novine na rusinskomjeziku, NIU „Ruske slovo“ izdaje ičasopis za decu „Zahradka“, časopisza mlade MAK, časopis za kn-jiževnost, kulturu i umetnost „Švet-losc“ i ima i Izdavačku delatnost, ukojoj je do sada je izdato blizu 450naslova na rusinskom jeziku. Od 15.maja 2006. godine ima i dnevnuNovinsku agenciju „Rutenpres“,tako da preko nje i elektronskog iz-danje novina na web sajtu, Us-tanove nastoji držati korak savremenom i učiniti informacije istvaralaštvo na rusinskom jezikušto dopstupnije čitaocima u zemlji icelom svetu.

Rusinska zajednica

– Iako je izlet trebalo biti u dva dana,kako bi imali po dve manje grupe,vanredna situacija zbog poplava, koja jeu maju bila na snazi sprečila nas je utom, pa kako na tako nešto niko nijemogao računati, odlučili smo da naizletu ipak budu prisutna sva decaodjednom – govori mr Suzana KujundžićOstojić, predsednica POUNSBNM, te do-daje:– Ove godine izborni predmetbunjevački govor sa elementima na-cionalne kulture napušta oko pedesetosmaka a njih će u prvim razredimanaslediti veći broj dece, imajući u viduda je proširen broj škola u kojima sepredaje ovaj izborni predmet. Spremničekamo septembar, kada će se znati ikonačan broj dece koja će učitibunjevački govor sa elementima na-cionalne kulture.Iako je preko 360 dece jesenas upisalobunjevački govor sa elementima na-cionalne kulture, zbog raznih obaveza,izletu je prisustvovalo malo preko 300njih, za koje su bile osmišljene radionicei razni sportski sadržaji, a da deca voleovakvu vrstu druženja, potvrdila nam jeMirjana Savanov, profesorica razrednenastave u Osnovnoj školi „MatijaGubec” u Tavankutu i predsednica Aktiva učitelja, koja je ove godine

bunjevački predavala grupi od prekostotinu dece.– S obzirom da nas ima mnogo i da se uvelikom broju škola predaje ovaj predmet, deca treba međusobno da seupoznaju i druže, a upravo tome služe iovakvi izleti, koje deca nestrpljivo čekajusvake godine – objašnjava Mirjana Savanov, te kako kaže, od jeseni će se svipredavači truditi da još više obogatesvoju nastavu, koja mora biti ispunjenaaktivnostima i sadržajima koje deca volei koje ih privlače.Odmah po dolasku, deci je poslužendoručak, a u pauzi između doručka iručka za decu su pripremljene radionice,gde su se mogli upoznati sa osnovnimtehnikama rada sa slamom, u čemu suim pomogli iskusni slamari, te su svojimkućama poneli uspomenu na zajedničkodruženje zaokruženo u privesku zaključeve koji su pravili na ovoj radionici.Kako kaže Stipan Budimčević izBunjevačkog kulturnog centra „LemeškiBunjevci”, iz Lemeša, deca su veomazainteresovana za rad sa slamom, a vidise i da se oni ne susreću prvi put sa sla-marstvom.Aktiv žena „Duga” iz Panonije bio jezadužen za drugu radionicu, za vremekoje su deca oslikavala staklene boce.Tom prilikom razgovarali smo s jednom

od članica ovog udruženja, MilojkomSabo, koja kaže kako je njihov rad,između ostalog, usmeren i nakreativnost dece i razvijanje osećajačuvanja prirode i okoline, a pored togaudruženje se bavi i izradom narodnihrukotvorina i ručnih radova.Sportske i slobodne aktivnosti ispunilesu vreme između radionica, a zajedničkaslika dece samo je još jedan dokaz da jeizborni predmet bunjevački govor sa ele-mentima nacionalne kulture veomapopularan među učenicima osnovnihškola, a takav trend POUNSBNM očekujei u novoj školskoj godini.

Ekskurzija za decu koja uče bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture

Druženje za kraj

22 Minority News 12

rvog dana letnjeg raspusta, za decu koja u osnovnim školama učeizborni predmet bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture, iove godine organizovana je jednodnevna ekskurzija u organizaciji Privre-menog organa upravljanja Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalnemanjine. Upravo taj dan čekalo je više od tristotina dece koja su u

subotu, 14. juna, bila prisutna na izletištu Panonija, gde su u pratnji svojih učitelja,te članova Privremenog organa upravljanja proveli dan koji je bio ispunjen raznimsadržajima.

P

Bunjevačka zajednica

2312 Minority News

Inicijativa za uvođenje izbornog pre-dmeta na Pedagoškom fakultetu poteklaje od POUNSBNM. Još tokom februaraove godine, ovom fakultetu upućen jezahtev od strane Organa, a kako je tomprilikom rekla mr Suzana K. Ostojić,ubrzo je usledio i odgovor.

– Istini za volju mi smo tražili katedru,međutim, to iz objektivnih razloga jošuvek nije moguće, kako zbog jezika kojinije standardizovan, tako i zbog ne-dostatka kompletne naučne literature,ali je to cilj kojem se teži u budućnosti.Važno je da je učinjen prvi korak,

uvođenje izbornog predmeta i na faku-ltet, koji će u velikoj meri pomoćibudućim učiteljima pri predavanjuizbornog predmeta u osnovnim ško-lama. Naša želja jeste da studenti, i Bunjevci i svi ostali koji ga budu slušali,budu spremni za nastavu bunjevačkoggovora sa elementima nacionalne ku-lture, a sa druge strane i da o namadrugi nauče više od onog što su do sadaimali prilike videti, sa različitim inter-pretacijama, te se nadam da je ovopočetak kraja takvog vida posmatranjaBunjevaca – istakla je tom prilikom mrSuzana Kujundžić Ostojić, i dodala kakoje krajnji cilj uvođenje katedre,povećanje broja predmeta, koje bi pre-davali stručni ljudi iz bunjevačke zajed-nice.– Osim tog, priča ne bi bila zaokruženaako to ne bi uspeli uraditi tokom vre-mena i na Filozofskom fakultetu uNovom Sadu, gde bi se otvorio lektorat igde bi u jednom velikom studentskomcentru, svi zainteresovani studenti,mogli čuti i naučiti sve ono što ih zanima, a što je vezano za Bunjevce –objašanjava predsednica POU.Mirjana Savanov, profesorica razrednenastave, koja već osam godina predaje uosnovnoj školi izborni predmetbunjevački govor sa elementima na-cionalne kulture, istakla je tom prilikomda će uvođenje predmeta na fakultetuponuditi stručan kadar. Do sada su seučitelji koji predaju predmet bunjevačkigovor sa elementima nacionalne kulture, edukovali u okviru Aktiva uči-telja i seminara u organizaciji Bunje-vačkog nacionalnog saveta, a od idućegodine i oni će imati priliku da polažupredmet Etno–kulturna istorija Bunje-vaca i na taj način podignuti kvalitet svo-jih predavanja.Prof. dr Saša Marković, koji je govoriotom prilikom o predmetu Etno–kulturnaistorija Bunjevaca, rekao je kako ovajpredmet treba da pokaže vrednosti,tradiciju, običaje i prošlost Bunjevaca naovim prostorima, od vremena njihovogdoseljavanja na ove prostore do dana-šnjih dana, s percepcijom dokle istorijamože ići, a sa namerom da se te vred-nosti i obrazovno i institucionalno pre-poznaju i budu deo obrazovnog koloritana ovim prostorima.– Učitelj je prvi humanista, prva složena iobrazovana ličnost sa kojom se detesusreće posle porodice i to je jedanizuzetno bitan segment stvaranja ličnostii karaktera jedne ličnosti.Što je učitelj obrazovaniji, upućeniji ukulturne vrednosti prostora na kojemživi, tim pre će i oni koji se obrazuju odtog učitelja, deca, imati potencijala imogućnosti da budu bogatija, obrazo-vanija i razumeti prostor u kome žive –rekao je tom prilikom prof. dr SašaMarković.

Bunjevačka zajednicaJavnosti predstavljen izborni predmet Pedagoškog fakulteta u Somboru -

Etno-kulturna istorija Bunjavaca

U pravcu osnaženja identitetaBunjevačkoj matici je 10. juna upriličeno predstavljanje novog izbornogpredmeta Pedagoškog fakulteta u Somboru, koji će od jeseni tokomdva semestra biti na raspolaganju studentima prve godine studijastudijskog programa diplomirani učitelj, diplomirani vaspitač i diplomi-rani bibliotekar-informatičar. Predavanje pod nazivom „Kroz obrazo-

vanje do identiteta” imalo je za cilj da javnost upozna sa izbornim predmetomEtno–kulturna istorija Bunjevaca, kog će predavati prof. dr Saša Marković. Tokomprograma, pored budućeg profesora Etno–kulturne istorije Bunjevaca, govorilesu mr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica Privremenog organa upravljanja Na-cionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, i Mirjana Savanov, profesoricarazredne nastave i predsednica Aktiva učitelja.

U

Laslo Varga, poslanik SavezaVojvođanskih Mađara je za Mađar so izjavio: “Izveštaj deklarativno ističe daEU od Srbije očekuje da se pripremi ak-cioni plan o manjinskim pravima. Planmora da da pregled o trenutnom stanju,o problemima koji tište nacionalne manjine, i odrediti državne institucijekoje su zadužene za rešavanje istih. Da bipočeli pregovori o poglavlju 23, mora seizraditi i jedan sveobuhvatni akcioni plankoji će se odnositi na pravosuđe, naborbu protiv korupcije, odnosno na os-novna prava. Akcioni plan o manjinamaće se ravnati prema tom dokumentu” –naglasio je Varga dodajući da se izveštajpoziva na dokument koji je prihvatioSavet Evrope i koji definiše 47 konkret-nih pitanja, odnosno preporuka koji setiču pitanja prava nacionalnih manjina.Taj dokument je navedenih 47 tačakasažeo i dao četiri preporuke od ključnevažnosti, odnosno dodatnih 9 preporukakao veoma važnih. Budući akcioni planza nacionalne manjine će se morati baviti sa ovim pitanjima. Većina pre-poruka se bavi Romima i Albancima. „U

vezi Mađara bih naglasio preporukuvezanu za etnički sastav javne sfere.Dokument SE se u više tačaka bavi ovimpitanjem, počev od sastava policije, su-dova, javnih tužilaca, do nacionalnogsastava državnih firmi. Dokument SE jeizričit u tome da se moraju redefinisati,odnosno ojačati ovlašćenja nacionalnihsaveta. Dokument se bavi i sa zvaničnomupotrebom manjinskih jezika, sa pitanjem odgovarajućeg nastupa uslučajevima etničkih incidenata,odnosno sa nostrifikacijom diploma” –dodao je Varga naglašavajući važnostčinjenice da je pitanje prava manjina većna početku pregovora na stolu. „Veru-jem da će poglavlje 23 biti barem poladecenije otvoreno i da ćemo konstantnopregovarati o njemu” – kaže poslanikSVM-a.

Balint Odor, zamenik državnog sekretaraza evropske poslove pri Ministarstvu inostranih poslova Mađarske je zaMađar so izjavio: “Budimpešta je veomazadovoljna zbog činjenice da skriningizveštaj izričito zahteva od Srbije izradu

akcionog plana za nacionalne manjinekoji treba spremiti najkasnije do kraja2015. godine. Mađarska procenjuje daće se pregovori o poglavlju 23 moćiotvoriti najranije tokom proleća sledećegodine. Mađarska je i prema državamačlanicama EU, i prema SE i prema Srbijiizjavila da je za nju veoma važna izradaakcionog plana za manjine pre nego štose otvore pregovori o poglavlju 23. Višedržava članica deli naše mišljenje, ali je isrpska strana dala signal da sa njenestrane ne postoji prepreka za to.Mađarska od početka procesa inte-gracije Srbije ima stav da se pitanja kojasu važna za nacionalnu zajednicuvojvođanskih Mađara, a koja su usaglašenja sa srpskom Vladom, pojave itokom pregovora. U tom cilju smo u stalnom kontaktus a Savezom Vojvo-đanskih Mađara i sa srpskom Vladom. Uizveštaju se pominju sve teme koje sudanas od velike važnosti za vojvođanskeMađare. Moram dodati da akcioni planza nacionalne manjine mora sadržati elemente koji se pojavljuju u trećemMišljenju savetodavnog tela za zaštitumanjina Saveta Evrope koji je mnogo de-taljniji nego skrining izveštaj. SavetEvrope želi trenutni napredak na poljuzapošljavanja članova nacionalnih manjina u javnom sektoru. SE naglašavada je neodgovarajuća nacionalna stru-ktura zaposlenih naročito vidljiva u insti-tucijama koje pripadaju centralnojupravi. SE preporučuje odgovarajućukaznenu meru u slučajevima krivičnihdela mržnje, ali se posebno osvrće i namaterijalnu pomoć za medije na manji-nskim jezicima” – naglašava Balint Odordodajući da će Mađarska i ubudućepružiti svaku stručnu i političku pomoćVladi Srbije da država bez zastoja napre-duje u pregovorima.

Akcioni plan za nacionalne manjine najkasnije do kraja 2015.ržave članice Evropske Unije su u bliskoj prošlosti prihvatile skrining izveštaj o poglavlju 23 u vezi Srbije. Radi se o poglavlju koje se bavipravosuđem, borbom protiv korupcije i sa osnovnim pravima. Zavojvođanske Mađare je ovo poglavlje naročito važno jer se ovde govori io pravima nacionalnih manjina. Da bi EU otvorila ovo poglavlje tokom

pregovora sa Srbijom, država mora da izradi manjinski akcioni plan koji bi daoodgovore na pitanja koja se tiču nacionalnih manjina.

d

Odor Balint i Varga Laslo

Balaž Sič, savetnik Nacionalnog savetaMađara za opšta pravna pitanja je zaMađar so izjavio: bilo bi važno da sesvaki građanin koji ima pravo glasaupiše u posebne biračke spiskove.„Građani ovo svoje pravo mogu da ost-vare u lokalnim samoupravama, u Sub-otici na primer u sobi 215 Gradskekuće. Podatke građana koji su se već

ranije registrovali, nisu ažurirali, takoda će svako dobijati obaveštenja naadresu gde su živeli u vreme regis-tracije. Svako može da proveri da li jeupisan u posebne biračke spiskove,nemojmo dozvoliti da se nedostaciuoče na sam dan glasanja” – kaže Sič.

Birački spiskovi će biti privremeno

zaključeni 18. avgusta, tada će minis-trarstvo objaviti koliki je broj prijavl-jenih u okviru svake od nacionalnihzajednica i na osnovu tih podataka ćebiti odlučeno da li će data zajednicasvoj savet izabrati na neposrednim iz-borima ili putem elektora. Nakon togaće se ponovo moći registrovati građanisve do 23. oktobra.

Izbori će se raspisati 20. avgusta. NoviZakon o nacionalnim savetima nalažeda će lista koja osvoji najviše glasovamoći oformiti „vladu”, odnosno moćivoditi nacionalni savet.

24 Minority News 12

Srbiji će se 26. oktobra održati izbori za nacionalne savete. Prilikomposlednjih ovakvih izbora 2010 godine se ukupno 436 334 osoba up-isalo u posebne biračke spiskove od strane pripadnika nacionalnihmanjina. U međuvremenu se broj registrovanih malo povećao pa jekrajem maja bilo upisano 451 891 u posebne biračke spiskove.

Mađarska zajednica

URegistracija se ne sme ostaviti za

poslednji trenutak

Na osnovu odluke Vlade Ministarstvo uprogramu besplatnih udžbenika za đake1-4. razreda osnovne škole osiguravaudžbenike iz maternjeg jezika, iz mate-matike, odnosno iz predmeta svet okonas.

Ministarstvo je već započelo javnunabavku udžbenika u skladu sa odlukomvlade za dokup pohabanih udžbenika iradnih svesaka. S obzirom da se planudžbenika mora predati istovremenokao i plan rada, predaju ga i one škole

nacionalnih manjina koje već posedujuplan udžbenika čije su planove nas-tavnog programa već odobrili. Ukolikonacionalni saveti nacionalnih manjinasarađuju sa izdavačima koji poseduju licencu od Ministarstva, i ukoliko supravovremeno predali dokumentaciju,dobijaju mesto u katalogu udžbenikaštampanih na jezicima nacionalnih manjina, što znači da su ti udžbenici ku-pljeni – ukazala je stručna služba Min-istarstva.Trenutno u katalogu udžbenika štampa-

nih na jezicima nacionalnih manjina imaukupno 1065 udžbenika za učenike os-novnih škola (na albanskom, bosans-kom, bugarskom, mađarskom, rumuns-kom, rusinskom, slovačkom, ukrajin-skom, hrvatskom, češkom i bunjevač-kom jeziku), dok u slučaju udžbenika zasrednjoškolce katalog broji 230 naslova.

Na teritoriji Srbije ukupno 76 izdavačaposeduje licencu Ministarstva prosveteza štampanje udžbenika. „Država uskladu sa sredstvima kojima raspolažena konkursu dodeljuje posloveizdavačima koji štampaju izdanja najezicima manjina. Pošto se radi o niskoti-ražnim izdanjima, država vodi računa dase cena udžbenika na jezicima nacional-nih manjina ne razlikuje mnogo od ceneudžbenika štampanih na srpskom jeziku”– naglašava Ministarstvo.

Besplatni udžbenici iz tri predmeta

Izvesni neposredni izbori za Nacionalni savet mađarske

nacionalne manjine

ada se iz državnog budžeta sve manje troši na udžbenike, u sledećojškolskoj godini, država će nastaviti program besplatnog osiguravanjaudžbenika. Ne zna se tačno koliko će se para potrošiti, ali je Ministar-stvo prosvete izjavilo da su odvojili otprilike pola miliona dinara u tesvrhe. Baš zbog materijalnih teškoća neće biti mogućnosti da učenici

nižih razreda osnovnih škola dobiju potpuno nove udžbenike, nego će se đacimorati zadovoljiti knjigama i radnim sveskama koje je koristila prethodna generacija.

m

ađari u Srbiji biraće svoj nacionalni savet na neposrednim izborima, pošto je po prvim informacijama u posebanbirački spisak ove manjine pred predstojeće izbore 26. oktobra upisano više od 135.000 birača. Ukoliko se 40odsto broja pripadnika određene manjine po poslednjem popisu upiše u taj spisak, izbori će biti održanineposredno. U suprotnom, biće održana elektorska skupštinam

Kako prenosi portal Vojvodina danas rukovodilac Kancelarije zaopštu upravu Nacionalnog saveta Mađara Žolt Varkonji ocenioje u izjavi za Radio Novi Sad da je ovaj broj dovoljan da Mađariu Srbiji svoj novi nacionalni savet izaberu neposrednim glasanjem.

Posebni birački spiskovi nacionalnih manjina predhodno suzatvoreni kako bi se moglo utvrditi koje nacionalne zajednicemogu da biraju svoj nacionalni savet neposrednim, a kojeposrednim putem, odnosno posredstvom elektora.

Ukoliko se 40 odsto broja pripadnika određene manjine poposlednjem popisu upiše u taj spisak, izbori će biti održanineposredno. U suprotnom, biće održana elektorska skupština.

Raspisivanje izbora očekuje se u sredu ili petak, nakon čega ćebirački spisak biti ponovo otvoren, upis u biračke spiskove ćese odvijati i dalje i biće zaključen dve nedelje ranije od datumaizbora.

Nacionalni savet Mađara, poziva Mađare u Vojvodini da seupišu u poseban birački spisak, ukoliko to nisu do sada uradili.

eriju predavanja na Letnjojakademiji juče je otvoriopokrajinski sekretar zaobrazovanje, upravu i na-cionalne zajednice Mihalj

Njilaš. U svom predavanju se Njilaš osvrnuo na ostvarivanje manjinskihprava u pokrajini.

„Vojvodina je heterogena zajednica 1.9miliona žitelja od kojih je trećina članneke manjinske zajednice” – izjavio jeNjilaš dodajući da u Vojvodini žive pri-padnici 28 nacionalnih zajednica odkojih je najbrojnija mađarska, slovačka,hrvatska, romska i rumunska zajednica.

Sekretar je naglasio kako Ustav nalaže dasve nacionalne zajednice budu proporci-onalno prisutne na raznim nivoima vlastii da se to manje-više i ostvaruje.

Njilaš je naznačio da se ostvarivanje na-cionalnih interesa vrši putem stranaka ilina druge načine. Posebno se osvrnuo naostvarivanje nacionalnih interesa putemnacionalnih saveta manjinskih zajednicanaglašavajući da se radi o jedinstvenomsrpsokm modelu koji se može usavrša-vati, ali koji je već doneo važne i značaj-ne rezultate kod svake nacionalnezajednice.

„Ovaj model je dobar jer određena na-cionalna zajednica može uz pomoć svo-jih izabranih predstavnika sama daostvaruje svoja prava na polju obrazo-vanja, kulture, informisanja i zvaničneupotrebe jezika,” naglasio je Njilaš.

Aleksej Kišjuhas, saradnik FilozofskogFakulteta u Novom Sadu je u svom pre-davanju govorio o nacionalnom identi-tetu i nacionalnim osećanjima dodajućida se ova dva pojma ne mogu razdvojitiu socijološkom smislu, jer identitet uvekizaziva nacionalna osećanja.

SManjinske zajednice u donošenju

političkih odluka

2512 Minority News

Mađarska zajednica

26 Minority News 12

rvatsko kulturno-umjetničko društvo „VladimirNazor“ proslavilo je 27. srpnja 2014. godine, 80.Dužionicu. Osam desetljeća zajednički Crkva inarod zahvaljuju Bogu za uspješno obavljenužetvu i za novi kruh. Ta tradicija nije prekidana od

1935. godine, kada je u Somboru održana prva Dužionica,godinu dana prije službenog osnivanja „Miroljuba“, današ-njeg „Nazora“. Čast da ove godine budu bandaš i bandašicaimali su Nikola Firanj i Pamela Brkić, dugogodišnji aktivničlanovi folklorne sekcije „Vladimira Nazora“.

Proslava je počela okupljanjem sudionika Dužionice uHrvatskom domu u Somboru, a nakon toga svečana povorkaprošla je središtem grada do crkve Presvetog Trojstva, gdje jeodržana sveta misa.

„Ovaj događaj, koji naša župa i vjernici slave, je zahvala zažetvu. Zahvala za novi kruh. Zahvala za sve ono što taj kruh uživotu čovjeka i nas ovdje konkretnih ljudi znači. Isus je govo-rio o kraljevstvu nebeskom i pri tome se služio slikama, kojesu, vjerujem, i nama još uvijek drage. To su slike sijača i sje-mena. Činimo to i dalje, možda na drugačiji način, ali činimo.Mi se radujemo sjemenu položenom u zemlju, mi čekamo,strepimo i molimo što će biti od tog sjemena, hoće li onodonijeti željeni plod. Mi znamo dobro kako su važni uvjeti tlau kome je sjeme položeno. Isus je u svoje vrijeme gledaosvoje suvremenike hodeći Galilejom, Samarijom i Judejom ivjerojatno s njima porazgovarao i osjetio ljubav, zabrinutost iiščekivanje. Božja riječ je kao sjeme izgovorena da padnenegdje na dušu i srce čovjeka i da to tlo – ljudsko srce učiniplodnim za plodna djela“, kazao je na svetoj misi velečasniJosip Pekanović, župnik crkve Presvetog Trojstva i dekansomborski.

Povijest somborske DužioniceSomborski Hrvati prvi puta su Dužionicu javno proslavili1935. godine. U svečanoj povorci bili su konjanici s barjaci-ma, risari i risaruše. Bilo je to i prije samog osnutka Hrvatskogdruštva „Miroljub“. Slavila se Dužionica i tijekom rata, alinešto skromnije. Velikih javnih proslava s povorkom su-dionika u središtu Sombora nije bilo ni u prvim poslijeratnimgodinama.

Početkom 60-ih prošlog stoljeća proslave Dužionice počele sui na okolnim somborskim salašima – Nenadić, Bezdanski put,Gradina. Središnja Dužionica ostala je ona u Somboru, nakojoj su sudjelovali i mladi salašari. No, od početka 90-tihprekinut je običaj održavanja Dužionica na salašima, a svi

Hrvati od tada se okupljaju na središnjoj Dužionici uHrvatskom domu.

Dvijetisućite godine sudionici Dužionice predali su u Županijikruh od novog žita tadašnjem gradonačelniku i tako je poslijenekoliko desetljeća Dužionica ponovno postala javnaproslava, s povorkom sudionika koji prolaze središtem grada.

Poslije svete mise i Bandašicinog kola, koje je odigrano naTrgu svetoga Trojstva, svečana povorka sudionika Dužioniceprošla je glavnom somborskom ulicom do Županije, gdje jegradonačelniku Sombora Saši Todoroviću uručen kruh odnovog žita.

„Imam čast i zadovoljstvo pozdraviti vas u ime HKUD-a'Vladimir Nazor' i naših gostiju 'Šokačke grane' iz Osijeka i KD'Žetva' iz Kucure i svih ostalih sudionika Dužionice. Stoljetni jeobičaj zahvale Bogu za uspješnu žetvu, a naše društvo gačuva 80 godina s ciljem očuvanja tradicije i identitetahrvatskog naroda na ovim prostorima. Dolaskom kombajnana žitna polja pravi kosci i žeteoci polako padaju u zaborav,ali zahvala Bogu za uspješnu žetvu i dalje ostaje kao i prije.Bogu hvala i ova žetva je uspješno završena, a blagoslovljenikruh od novog žita predajemo, gradonačelniče, vama“, kazalaje uručujući kruh gradonačelniku Todoroviću bandašicaPamela Brkić.

Čestitajući svima koji svetkuju Dužionicu, Todorović je rekaokako taj praznik nadilazi granice nacionalne pripadnosti i dapripada svim Somborcima.

Proslava Dužionice nastavljena je u Hrvatskom domu uz risarski ručak. „Ni nacionalne manjine, ni većinski narod nemaju prava svojatati ovu manifestaciju kao svoju, jer to jemanifestacija panonskog naroda u ovom dijelu Europe. Zbogtoga mi je posebice drago što su nam danas gosti rusinskogKD 'Žetva' iz Kucure“, kazao je Mata Matarić, predsjednikHKUD-a „Vladimir Nazor“.

Književna večer U sklopu proslave ovogodišnje Dužionice, 25. srpnja 2014.godine održana je u Hrvatskom domu književna večer, nakojoj je predstavljena knjiga mons. Stjepana Beretića „Božjiprijatelji s nama na putu“. Knjigu je predstavio mons. dr Andrija Anišić.

Dr. sc. Slaven Bačić, predsjednik HNV-a, pozdravljajući su-dionike Dužionice, kazao je kako mnogi narodi u Panonijiimaju običaj obilježavanja zahvale Bogu za žetvu, ali jedino jeDužionica dobila javno obilježje, izišla je iz domova u javnost icrkve.

„Želim vas pozdraviti u ime Vlade Vojvodine i zahvaliti vamšto mogu prisustvovati ovakvoj manifestaciji, koja slavi onošto je za nas Vojvođane najvažnije, a to je završetak žetve.Čestitam vam što su Hrvati Bunjevci s ovih prostora proslavizavršetka žetve dali tako veliki značaj, a ništa na ovim pros-torima nije značajnije od žetve, sjetve i kruha“, kazao jepokrajinski tajnik za gospodarstvo, zapošljavanje i ravno-pravnost spolova Miroslav Vasin.

Na proslavi Dužionice u Hrvatskom domu bili su nazočni iNeven Marčić, konzul Republike Hrvatske u Subotici, igradonačelnik Sombora Saša Todorović, a i predstavnicihrvatskih udruga.

HKUD „Vladimir Nazor“ iz Sombora proslavio

80. Dužionicu

H

Hrvatska zajednica

2712 Minority News

užijanca je izrasla u dičnu proslavu, zahvalu Bogu ipohvalu čovjeku. Središnja proslava Dužijanceodržana je u subotu i nedjelju, 9. i 10. kolovoza2014. godine u Subotici.

Slavlje je započelo u subotu, u katedrali-bazilici sv. Terezije,večernjom molitvom iz Časoslova te dočekom biskupadubrovačkog, mons. Mate Uzinića, koji je bio glavni gost ipredvoditelj Mise zahvalnice. Pjevanu Večernju predvodio jekatedralni zbor „Albe Vidaković“ pod ravnanjem MiroslavaStantića.

U večernjim satima, biskup dubrovački je u pratnji svog generalnog vikara Petra Palića i svojih domaćina mons.Stjepana Beretića i mons. Andrije Anišića, predsjednikaUdruge „Dužijanca“, prisustvovao prigodnom kulturno-umjetničkom programu na Gradskom trgu. U okviru toga pro-grama mons. Beretić je predstavio bandaša PetraSkenderovića i bandašicu Kristinu Ivković, koji su ove godinebili središnje osobe Dužijance 2014. „Risari“, sudioniciTakmičenja risara, položili su vijenac na spomenik „Risaru“ i naspomen-bistu Blašku Rajiću koji se nalaze u parku poredGradske kuće, a potom su na bini prikazali u živoj slici kako jenekada na salašima izgledao završetak žetve te pogodba s gazdom za nagradu u žitu za obavljen posao.

Slijedio je izbor tri para pratitelja bandaša i bandašice. U izborutri najljepša para sudjelovale su dvadeset tri djevojke i osammladića obučenih u bunjevačku narodnu nošnju. Poseban žirije izabrao tri najljepša para, a to su Ivana Dulić i AleksandarDulić, Ana Ivanković Radak i Jasmin Blatnjak te Nađa Kovač iMarin Piuković.

Istu večer održana je i smotra folklora na kojoj su nastupilabrojna kulturno-umjetnička društva iz zemlje i inozemstva.Subotičkoj publici predstavili su se gosti iz Bosne i Herce-govine: KUD „Linđo“ iz Neuma i KUD „Daire“ iz Sarajeva; gostiiz Republike Hrvatske: KUD „Dika“ iz Slatine, KUD „SlavkoJanković“ iz Šiškovaca, KUD „Ivanić“ iz Ivanić grada, KUD „Lipa“iz Semeljaca; gosti iz Grčke - Udruga kulture „Nei Epivates“. Istuvečer nastupile su i folklorne skupine OKUD „Mladost“ iz Subotice; HKPD „Matija Gubec“ iz Tavankuta, UUT „Talentum“iz Subotice i HKC „Bunjevačko kolo“, također iz Subotice. Tam-

buraška večer ove godine nije održana zbog dana žalosti, kojije bio proglašen u Subotici 8. kolovoza zbog tragično pre-minule Tijane Jurić.

Euharistijsko slavlje koje tvori jezgro Dužijance predvodio je unedjelju dubrovački biskup mons. Mate Uzinić, uz suslavljesubotičkog biskupa mons. dr. Ivana Penzeša, te katedralnogžupnika mons. Stjepana Beretića i svećenika Subotičkebiskupije. Božju riječ su na misi čitali bandaš i bandašica,evanđelje je otpjevao Dragan Muharem, urednik „Zvonika“. Namisi je pjevao katedralni zbor „Albe Vidaković“ pod ravnanjemMiroslava Stantića. Molitve vjernika predmolili su mladi u narodnim nošnjama, u prikazanoj procesiji svi bandaši i bandašice pokazali „krune“, kao simbole Dužijanci koje suodržane u njihovim mjestima, a biskupu Uziniću su darovalinjegov biskupski grb koji mu je darovala katedralna župa, aizradila ga je slamarka Anica Horvacki.

U prigodnoj propovijedi biskup Uzinić je među ostalim rekao:„Radosno vas sve pozdravljam u ovoj katedrali sv. TerezijeAvilske, majci crkvi vaše biskupije… Radujem se što sa svimavama mogu slaviti ovu Kristovu nekrvnu žrtvu, ovu žrtvu zahvale za ovaj grad, ovu biskupiju i sve ljude u njoj, za bake idjedove, očeve i majke, djecu i mlade, za ovogodišnji završetakžetve, za vaša rodna polja i vaše salaše. Donosim vam poz-drave grada Dubrovnika i svoje dubrovačke biskupije, kojumiluje sinje more i štite kameni miri i tvrde stine, a koja nasvom području čuva uspomene i zemne ostatke jedne žene,koja je u svojoj malenosti bila velika, bl. Marije Petković, koja jeproseći za svoj samostan i siromašne djevojke u njemu pravo uovim vašim krajevima naišla na otvoreno srce i darežljivostvaših predaka. Tu otvorenost vašega srca osjećam i ja, dok za-jedno sa svima vama danas Gospodinu zahvaljujem za sve vas,za ovu vašu svečanost, za vašu ustrajnost, za vašu hrabrost ivašu postojanu vjeru“.

Misnom slavlju prethodio je blagoslov i ispraćaj bandaša i bandašice Petra Skenderovića i Kristine Ivković iz kolijevkeDužijance, župne crkve sv. Roka, gdje je bandaškom paru, kao isvim seoskim bandašima i bandašicama, svečani blagoslovpodijelio mons. dr. Andrija Anišić, župnik spomenute župe i

Završena središnja proslava Dužijance 2014.

Hrvatska zajednica

d

nastavak na sledećoj strani >>>

rvi ovogodišnji broj, a treći u nizu, časopisa za književnost i umjetnost Nova riječ u sunakladi Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata i NIU„Hrvatska riječ“, ušao je u tisak krajem srpnja2014. godine, za razdoblje proljeće – ljeto 2014.

Uredništvo časopisa na čelu s glavnim urednikom Tomislavom Žigmanovim otvara ovaj broj Nove riječi tematskim blokom naslovljenim „Naš suvremenik Matoš“ okojem pišu Zoran Kravar, Dubravka Oraić Tolić, JasnaMelvinger, Vojislav Sekelj, Mirko Sebić, Tomislav Žigmanov iNevena Mlinko, o stotoj obljetnici smrti velikoga hrvatskogknjiževnika Antuna Gustava Matoša (1873.-1914.).

U bloku „Pjesnički glasovi iz Srijema“ predstavljeni su pjesniciIvan Balenović, Marija Lovrić, Jasna Melvinger, Marko Kljajić,Mila Markov-Španović i Mato Groznica. Žarko Paić u tekstu„Veliko dijete i njegovi dvojnici“ govori o „znakovima i tragovi-ma u Krležinom Djetinjstvu u Agramu 1902.-1903.“ a u bloku„Studije iz hrvatske književnosti“.

„Kritička čitanja književnoga nasljeđa“ uključuju dva teksta:„Samozatajna poezija Stanislava Prepreka“ Željke Zelić i „Identitetske sastavnice i slike svijeta Bunjevac(=k)a u tripripovijetke Veljka Petrovića“ Tomislava Žigmanova.

U ovom se broju časopisa pojavljuje i novi blok „Kazališnapraksa Hrvata u Vojvodini“ u kojem je riječ o predstavi„Bunjevački blues“ o kojoj pišu Mira Muhoberac, SanjaNikčević i Zvjezdana Balić.

„(Re)afirmacija kulturne baštine“ je zanimljiv prilog oglazbenoj umjetnosti te kulturi i kulturnim praksama, auvrštena su dva teksta, „Franjo Štefanović – kralj dječje opere“– o 90. obljetnici smrti Petra Pifata i „Bunjevački Put križa –jedan model promišljanja kulturne baštine“ Ljubice VukovićDulić.

Nastavljajući prikaz „Hrvatskog nakladništva u nultomdesetljeću“, Neven Ušumović predstavlja odabrane knjige u

tekstu „Godina 2001.“.

U cjelini „Čitanja književne produkcije“ čitatelji će naći prikaze irecenzije deset književnih djela čiji su autori stalni suradnicičasopisa. Broj završava Kulturnim dokumentarijem (prosinac –svibanj 2014.) koji je zabilježila Bernadica Ivanković. Ovaj ima224. stranice, a moći će se nabaviti kod nakladnika.

Objavljen prvi broj časopisa „Nova riječ“ u 2014.

P

Hrvatska zajednica

predsjednik Udruge bunjevačkih Hrvata „Dužijanca“.

Nakon misnog slavlja u svečanom mimohodu kroz grad su-dionici Dužijance uputili su se prema središnjem trgu, gdje subandaš i bandašica gradonačelniku Subotice Jenőu Maglaijupredali kruh. U povorci je osim bandaškog para i malog bandaša i bandašice Dominika Kujundžića i Katarine IvankovićRadaković, te seoskih bandaša i bandašica, konjanika, karuca,risara, kraljica, djece iz vrtića, sudjelovalo i 14 kulturno-umjetničkih društava iz zemlje i inozemstva.

Gradonačelnik Jenő Maglai primio je kruh i pokazao ganazočnima na sve četiri strane svijeta, te se obratio riječima:„Na ovaj način smo simbolički označili da imamo najznačajnijiresurs, a to je hrana i za ovu i sljedeću godinu. Ovim činom šaljemo poruku da je naša zajednica vrijednim radom ostvarilaosnove za daljnje napredovanje“, rekao je Maglai i dodao, kakoje ovo pokazatelj da mukotrpan rad uvijek donosi plodove, teda pojedinac koji je pokoran i zajednica koja vjeruje u Boga isebe može ići naprijed i biti uspješna.

„Još jednom se pokazalo, bez obzira na izražene sumnje ‘nevjernih Toma’, da se Dužijanca može vrlo uspješno orga-nizirati. Da je ona postojana, da i dalje postoje ljudi, koji imajuvolju i snagu, koji neće podleći političkim pritiscima. I ove go-dine su organizatori vrlo uspješno odradili svoj posao, bez

obzira na sve poteškoće i oko vremenskih neprilika i oko ma-terijalno-financijske situacije. Tu smo danas na glavnom trgu isvi slavimo zajedno. Možda nas je Bog stavio na kušnju da vidihoćemo li ustrajati i biti dostojni naših predaka. Sva ovaiskušenja koja smo pretrpjeli u prethodnom periodu trebajunas ojačati, a posebno organizatore ove manifestacije, te namdati novu snagu i vjeru da je naše zalaganje ispravno, dazajednički rad i trud uvijek doprinose zajednici i donose rezul-tate. Isto tako Dužijanca treba sačuvati svoje istinske i iskonskevrijednosti. Stup podrške treba biti i jest Katolička crkva, koja jeod početka podržala ovu manifestaciju i uzela je pod svojeokrilje“, rekao je gradonačelnik te čestitao i zahvalio organiza-torima na uspješnoj organizaciji svih manifestacija.

U predvečerje su bandaš i bandašica posjetili grob BlaškaRajića, svećenika i župnika koji je objedinio sve dužijance ujednu. Tradicionalno Bandašicino kolo održano je u večernjimsatima također na gradskom trgu u Subotici.

„S jedne strane zahvaljujemo Bogu, a s druge, puni smo zah-valnosti prema čovjeku. Zato Dužijancu slave sklopljene ruke,al’ je slavi i tamburica i kolo“, riječi su mons. Stjepana Beretićakoji je u subotu na večernjoj misi u katedrali bazilici uveonazočne u slavlje zahvale. Tako je i bilo. Prvo su sklopljene rukeslavile Boga, a potom su svi zajedno uživali u igri, plesu, mla-dosti i običajima.

>>> nastavak sa prethodne strane

28 Minority News 12

Džudžević je, u jednim od posljednjihpisama premijeru Aleksandru Vučićukzatražio nesmetan nastavak ostvarivanjaprava na obrazovanje na bosanskomjeziku pripadnicima bošnjačke na-cionalne zajednice u Republici Srbiji.U pismu se, između ostalog, kaže da je upredškolskim ustanovama i osnovnim isrednjim školama, u gradu NovomPazaru, i općinama Tutin i Sjenica,školske 2013/2014. godine, za pripad-nike bošnjačke nacionalne zajednice or-ganizovana nastava na bosanskomejeziku, u skladu sa zakonom,međunarodnim standardima, kao ivoljom roditelja.

U skladu sa usvojenim planovima i pro-gramima, na nivoima osnovnog i srednjeg obrazovanja, nastava jeizvođena u I i V razredu osnovne i u Irazredu srednjih škola, i nju je, u 35obrazovno-odgojnih ustanova, pohađalo4 088 učenika, raspoređenih u 168odjeljenja.Bošnjačko nacionalno vijeće, kao najvišepredstavničko tijelo Bošnjaka u Srbiji, ak-tivno je učestvovalo u ovom procesu kao

partner Ministarstva prosvjete, nauke itehnološkog razvoja, međutim, na osnovu posljednjeg radnog sastankapredstavnika BNV sa predstavnicimaMinistarstva prosvjete, kao i nekolikodopisa potpisanih direktno od straneministra dr Srđana Verbića, Bošnjačkonacionalno vijeće izrazava veliku zabri-nutost za nastavak implementacijezapočetog procesa obrazovanja imple-mentacije obrazovanja Bošnjaka namaternjem jeziku, o čemu je upoznaojavnost još prije mjesec dana.

Iako je Ministarstvo prosvjete bilo u za-konskoj obavezi da za sve učenike koji supohađali nastavu na bosanskome jezikuobezbijedi i adekvatne javne isprave, nakraju tekuće školske godine za učenike 1.godine gimnazije nisu obezbijeđenasvjedočanstva na bosanskome jeziku,kao propisana školska isprava o za-vršenom razredu, čime se djeci iučenicima bošnjačke nacionalnostidovodi u pitanje nastavak ostvarivanjaprava na obrazovanje na maternjemjeziku.

Također, Bošnjačko nacionalno vijećeizrazilo je, u pismu Vučiću, veliku bo-jazan za, u skladu sa zakonom pravo-valjano sprovođenje postupka izjašnja-vanja djece i učenika za jezik nastave prilikom upisa u srednje škole za školsku2014/2015. godinu.

Bošnjačko nacionalno vijeće duboko jezabrinuto konstantnim osporavanjemprava djece i učenika bošnjačke na-cionalnosti u Prijepolju, Priboju i NovojVaroši na obrazovanju na bosanskomejeziku i pored izražene volje roditelja itraži od Ministarstva prosvjete, nauke itehnološkog razvoja i Vlade Srbije da topravo obezbijedi u školskoj 2014/2015.godini.

Bošnjačko nacionalno vijeće pozvalo jepredsjednika Vlade Republike Srbije,Aleksandra Vučića, na ispunjenjeZaključka o prihvatanju Izvještaja sa pri-jedlogom mjera za ostvarivanje pravaBošnjaka na obrazovanje na maternjemjeziku u Republici Srbiji, kojeg je VladaSrbije usvojila 1. novembra 2013. go-dine.Na kraju pisma predsjednika BNV sekaže da će Bošnjačko nacionalno vijećeučiniti sve, u okviru svojih nadležnosti,da zaštiti pravo svakog pripadnikabošnjačke nacionalne zajednice u Re-publici Srbiji na ostvarivanje Ustavom,zakonima i međunarodnim dokumen-tima garantovanih prava, i poziva premi-jera Aleksandra Vučića da, u okvirusvojih nadležnosti, i on preduzme adek-vatne korake u tom pravcu.

Svoje mišljenje o problemima sa kojimase suočavaju pripadnici bošnjačke na-cionalne zajednice u Republici Srbiji, dalisu, ovih dana, i Povjerenica za zaštituravnopravnosti i Zaštitnik građana, naosnovu pritužbe predsjednika VijećaEsada Džudževića.

Vučić odgovorio na pismoDžudževića o problemima

u školstvu na bosanskome jeziku

2912 Minority News

enerelani sekretar Vlade Republike Srbije Novak Nedić uputio je, uime predsjednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, odgovor predsjed-niku Bošnjačkog nacionalnog vijeća Esadu Džudževiću na pismo od 7.jula 2014. godine, u kome ga obavještava da je pismo prosljeđenoministru prosvjete, nauke i tehnološkog razvoja dr Srđanu Verbiću na

hitno rješavanje i obavezu da o tome resorno Ministarstvo obavijesti BNV.G

Bošnjačka zajednica

Zaštitnik građana je u skladu sa svojimustavnim i zakonskim ovlašćenjima,uputio preporuku Ministarstva prosvje-te, nauke i tehnološkog razvoja radi ot-klanjanja propusta.Minstarstvo prosvjete, nauke itehnološkog razvoja je porpustilo, naštetu prava učenika bošnjačke nacio-nalnosti da se obrazuju na maternjemjeziku, da na početku školske2013/2014. godine, preduzmu mjere izsvoje nadležnosti kako bi bili otklonjenisvi problemi i prepreke organizovanjunastave na bosanskome jeziku, na kojeje Bošnjačko nacionalno vijeće više putaukazivalo dopisima i zahtjevima koji suupućeni u periodu od septembra do no-vembra 2013. godine.Propusti Ministarstva prosvjete, nauke itehnološkog razvoja ogledaju se u tomeda nije naložilo da se izvrši inspekcijskinadzor škola u Prijepolju radi utvrđivanjada li je bilo propusta u vezi s anketira-njem učenika o tome na kom jeziku želeda se obrazuju, kako bi na osnovu takoutvrđenih podataka ocijenilo da li jepotrebno naložiti da se u pojedinim ško-lama ponovi anketiranje učenika i da sesaglasno tome, na osnovu rezultata an-kete, preduzmu i druge potrebne mjereu cilju uvođenja nastave na bosanskomejeziku, u skladu sa zakonom.Također, Ministarstvo prosvjete jenačinilo propust jer nije dopunomKonkursa za upis učenika u prvi razredsrednje škole u Republici Srbiji za školsku2013/2014. godinu odredilo škole i brojodjeljenja za nastavu na bosanskomejeziku, čime je onemogućilo ostvarivanje

zakonom propisanog prava na obrazo-vanje na maternjem jeziku za učenikeprvog razreda gimnazija u NovomPazaru i Sjenici, u kojima su bili ispunjeniostali zakonom propisani uslovi, učenicisu se o tome izjasnili u dovoljnom iznačajnom broju i bili su donijetiodgovarajući pravilnici.Na osnovu utvrđenih propusta u radu,Zaštitnik građana upućuje Ministarstvuprosvjete, nauke i tehnološkog razvojapreporuke da obezbijedi da se u svimškolama, koje se nalaze na teritorijamalokalnih samouprava gdje je u službenojupotrebi bosanski jezik i gdje su pripad-nici bošnjačke nacionalne zajednice zas-tupljeni u značajnom broju, sprovedeanketiranje učenika prvog i petograzreda osnovnih škola i prvog razredasrednjih škola o tome na kom jeziku želeda se obrazuju i da, ukoliko dođe do saz-nanja o tome da anketiranjeučenika nije sprovedeno u skladu sa za-konom, odmah preuzme potrebnemjere kako bi se eventualni postupciotklonili.Ministarstvo prosvjete, nauke itehnološkog razvoja će dopunomKonkursa za upis učenika u prvi razredsrednje škole u Republici Srbiji za školsku2014/2015. godinu odrediti škole i brojodjeljenja za nastavu na bosanskomejeziku, i to u svim školama u kojima jepropisan i dovoljan broj učenika putemankete izjasni da želiu da se obrazuje nabosanskome jeziku i u kojima su ispun-jeni svi zakonom propisani uslovi usmislu donijetih pravilnika.Neophodno je da Minsitarstvo prosvjete

sa pojačanom pažnjom prati uvođenjenastave na bosanskome jeziku u školskoj2014/2015. godini, i u slučaju potrebe ,pravovremenom primjenom mjera izsvoje nadležnosti obezbijedi ostvarivanjeprava učenika bošnjačke nacionalnostida se obrazuju na maternjem jeziku, uskladu sa zakonom.Ministarstvo prosvjete će u roku od 60dana, obavijestiti Zaštitnika građana opreduzetim mjerama i na početkuškolske 2014/2015. godine dostavitidokaze o postupanju sa njima.Istovremeno, Povjerenica za zaštituravnopravnosti donijela je mišljenje napritužbu predsjednika Vijeća EsadaDžudževića od 14. marta 2014. godine ,protiv OŠ „10.oktobar“ Donje Babine uPrijepolju.Povjerenica je u mišljenju navela da jepropuštanjem da anketira učenike da ližele da pohađaju nastavu na bosan-skome jeziku, OŠ „ 10. oktobar“ DonjeBabine u Prijepolju prekršila odredbe Za-kona o zabrani diskriminacije.Povjerenica za zaštitu ravnopravnostipreporučuje OŠ“ 10.oktobar“ i njenomdirektoru Nebojši Trmčiću, kao odgov-ornom licu da za školsku 2014/2015.godinu sprovede anketu međuučenicima, kako bi se utvrdilo da li postoji poseban broj djece zaintereso-vanih da pohađaju nastavu na bosan-skome jeziku. Također, ova obrazovno-odgojna ustanova treba da preduzmesve potrebne mjere iz svoje nadležnosti ,kako bi se organizovala nastava nabosanskome jeziku, ukoliko rezultati an-kete pokažu da postoji potreban brojzainteresovanih učenika za pohađanjenastave na bosanskome jeziku i daubuduće, u okviru obavljanja poslova izsvoj nadležnosti, ne krši antidiskrimina-cione propise.Potrebno je da OŠ „10. Oktobar“ DonjeBabine u Prijepolju obavjesti Povjerenicuo postupanju po ovoj preporuci, u rokuod 30 dana.

30 Minority News 12

Bošnjačka zajednica

Ne sprovođenje anketiranjaučenika je diskriminacija

ovodom 19-godišnjice od genocida u Srebrenici,najvećeg zločina protiv civilnog stanovništva u svi-jetu nakon Drugog svjetskog rata, predsjednikBošnjačkog nacionalnog vijeća Esad Džudževićponovo je zatražio od Vlade Republike i njenog

predsjednika Aleksandra Vučića da se 11. juli – Dan sjećanjana genocid u Srebrenici, proglasi i obilježava kao Dan žalostiu Republici Srbiji.Podržavajući priznanja Evropskog parlamenta o 11. julu kaoDanu sjećanja na srebrenički genocid u cijeloj Evropskoj uniji iprikladnim odavanjem počasti žrtvama genocida u Srebrenici,Republika Srbija ispunila bi svoju međunarodnu obavezu i nataj način poslala poruku svijetu da zaslužuje da pripada poro-

dici evropskih društava opredijeljenih za mir i demokratiju.Dan sjećanja je nacionalni blagdan sandžačkih Bošnjaka u znaksjećanja na genocid izvršen nad Bošnjacima, u Srebrenici 1995.godine. Odluka o proglašenju ovog dana za nacionalni blagdandonijeta je na III vanrednoj sjednici Bošnjačkog nacionalnogvijeća, održanoj 10. jula 2005. godine, a povodom deseto-godišnjice genocida nad Bošnjacima u Srebrenici.Simbolično, 11. jul se obilježava i kao Dan sjećanja nabošnjačke žrtve otmica u Sjeverinu (22. 10. 1992. god.),Bukovici (16. 02. 1993.) i Štrpcima (27. 02. 1993. god.) u pribo-jskoj i pljevaljskoj opštini u Sandžaku, kao i na sve ostalebošnjačke žrtve tokom historije (Starčeviće, Šahovići i dr.).

Dan sjećanja na Srebrenicu

ostupajući po pritužbi predsjednika Bošnjačkog nacionalnog VijećaEsada Džudževića, Zaštitnik građana je u postupku kontrole zakonitostii pravilnosti rada Ministarstva prosvjete, nauke i tehnološkog razvoja,utvrdio da je ovo Ministarstvo napravilo propuste na štetu pravaučenika bošnjačke nacionalnosti da se obrazuju na maternjem jeziku, a

Povjerenica za zaštitu ravnopravnosti je po pritužbi BNV donijela mišljenje da suučenici bošnjačke nacionalnosti u Prijepolju izloženi diskriminaciji zbog propu-štanja anketiranja roditelja da li žele da njihova djeca pohađaju nastavu nabosanskome jeziku.

P

P

egionalna saradnja i stabi-lizacija diplomatskih odnosaizmeđu zemalja zapadnogBalkana značajan su faktortempa njihovog prijema u

EU, što je strateško opredeljenje i Srbijei Makedonije. Srbija u Makedoniji imaiskrenog suseda i partnera sa kojim ukontinuitetu deli i evropske vrednosti iprincipe, istakla je predajući akredi-tivna pisma predsedniku Srbije Tomis-lavu Nikoliću, nova AmbasadorkaMakedonije u Srbiji, Nj. E. Vera Jo-vanovska Tipko.

Posle inauguracije Predsednik Srbije jekao prvu zemlju posetio Makedoniju,naglašavajući u Skoplju da možemopomoći jedni drugima rešavajući „ krozdijalog“ i pitanja oko kojih ne postoji sa-glasnost. Nikolić je tokom prijema akreditiva podsetio da će Srbija podrža-vati aktivnosti za prevazilaženje razlika ubilateralnim odnosima i podsticati sveono što je zajedničko na putu za članstvou EU.

MN: Ekselencijo, koje ćete utiske sa togsusreta posebno pamtiti?

VJT: Susret sa predsednikom RepublikeSrbije Tomislavom Nikolićem potvrdio jenaše tradicionalno prijateljske, dobro-susedske odnose koji treba da nas mo-tivišu i usmeravaju ka permanentnomprogresu u svim sferama od obostranoginteresa. Istovremeno, zajedno je kon-statovano da oni treba da budu i podsti-caj za ulaganje dopunskih napora uprevazilaženju određenih razlika, kojenepotrebno obremenjuju bilateralneodnose. Naše dve zemlje nalaze se u pe-riodu ubrzanog kretanja na putu kaevropskoj porodici, čvrsto uverene da onne vodi samo ka ekonomskom pros-peritetu, već i ka harmoničnijem i stabilnijem regionu.

MN: Bilateralni odnosi su u usponu, paipak, republičke vlade u Beogradu i uSkoplju, istakle su posle zajedničkogsastanka da još nisu iskorišćene svemogućnosti u širenju ekonomske sarad-nje i kulturnih veza. Vi ste prva ženaambasador, i peta na toj funkciji u Re-publici Srbiji, koje aktivnosti bi mogli daizdvojite u ovoj, 2014. godini?

VJT: Iako su bilateralni odnosi između Sr-bije i Makedonije na zavidnom nivou,činjenica je da uvek postoji i prostor dase oni dograđuju, razvijaju i dalje jačaju.Dosadašnji susreti na najvišem nivou,prva zajednička sednica dve vlade uprošloj godini, veliki broj bilateralnih do-govora i započeta saradnja u različitimoblastima, najbolja su potvrda stepena iostvarene saradnje i čvrsta su osnovanjihovog daljeg razvoja.

I u ovoj godini naši prioriteti biće us-mereni ka daljoj promociji svihmogućnosti za intenziviranje ekonomskesaradnje, podršku u predstavljanjuturističkih potencijala Makedonije,razvoju saradnje u oblasti obrazovanja,posebno na akademskom nivou i ujačanju kulturnih veza. Razume se dabriga o nacionalnoj manjini i podrškanjenih aktivnosti ostaju na vrhu stalanihprioriteta.

MN: Vaš prethodnik LjubišaGeorgievski izjavio je u intervjuu začasopis „Makedonska videlina“ da jedoneo u agendi, predlog Sporazuma zaotvaranje Kulturnih centara u obemetropole, koji je dobio široku podršku

i u Srbiji. Ima li novih napora da zaživiova značajna inicijativa?

VJT: Kultura je, kroz istoriju, ostavljalanarodima i državama duboke i neizbri-sive tragove. Dokaz je našoj prošlosti,svedok našoj sadašnjosti i predznakbudućnosti. Moćna je i zbog toga štopočiva na uzvišenim, nad-materijalnimciljevima. Naime, čvrsto izgrađene vezeu oblasti kulture imaju veliki značaj i uprodubljivanju drugih vidova saradnjeizmeđu zemalja.

Imajući u vidu navedeno, Ambasada Re-publike Makedonije nastaviće aktivnostiza realizaciju počete inicijative za ot-varanje Makedonskog kulturnog centrau Republici Srbiji u uverenju da će bitistvoreni uslovi i za intenzivniju saradnjuu oblasti kulture. Pritom se pripremajuanalize i traži forma koja će najviše odgo-varati savremenim potrebama umetnikai građana.

MN: Sa Ambasadom Republike Make-donije sarađujemo „kao dva tela, alijedna duša uz iskrenu prijateljsku po-dršku za sve naše akcije sa maticom”, izjavio je Borče Veličkovski, predsednikNacionalnog saveta NZM u Srbiji. Kako

Vera Jovanovska – Tipko, ambasadorka Republike Makedonije u Srbiji

Kultura čuva nacionalni identitet gradeći „čvrste mostove između naroda i država“. Ambasada RepublikeMakedonije nastaviće započetu inicijativu za otvaranje Kulturnog centra u Beogradu

Briga o Makedoncima u dijasporistrateško je opredeljenje

matične države VIiktor B. ŠekerovskiKiril Panov

3112 Minority News

Iako su bilateralni odnosi između Srbije i Makedonije na zavidnom nivou, činjenica je da uvek postoji iprostor da se oni dograđuju, razvijaju i dalje jačaju.

I u ovoj godini naši prioriteti biće usmereni ka daljoj promociji svih mogućnosti zaintenziviranje ekonomske saradnje, podršku u predstavljanju turističkih potenci-jala Makedonije, razvoju saradnje u oblasti obrazovanja, posebno na akadem-skom nivou i u jačanju kulturnih veza

R

Makedonska zajednica

ocenjujete aktivnosti Makedonske za-jednice u Republici Srbiji?

VJT: Proaktivnu dinamiku aktivnosti kojepreduzima Nacionalna zajednica Make-donaca u Srbiji, odličan je primer izgrad-nje konstruktivnog mosta sa maticom.Ambasada Republike Makedonije, i jalično, sa neskrivenim zadovoljstvom po-državamo sve afirmativne inicijative, anjih zaista ima puno. Izdvojila bih, kaodogađaj od istorijskog značaja, izdavanjeprvog udžbenika za makedonski jezik saelementima nacionalne kulture, koji jenapisan i štampan u Srbiji i namenjenučenicima prvog razreda. Time je, u OŠ„Goce Delčev” u Jabuci, obogaćena inastava iz predmeta Makedonski jezik saelementima iz nacionalne kulture. Istakla bih i objedinjenu ulogu koju imaNacionalni savet NZM u Republici Srbijikoji, u jednom kohezionom tkivu, obje-dinjuje makedonska udruženja, novoformirani Forum mladih Makedonaca,kao i njegovu saradnju sa nevladinim or-ganizacijama (SAMS) i političkog sub-jekta (DPM). Zajedno u MAKOS onipredstavljaju solidan preduslov jačanjamakedonske nacionalne svesti i ukupnihveza sa matičnom zemljom. Mogu kazatida na takav način naša manjina prerastau naš najbolji ambasador.

MN: Paralelno sa učenjem makedon-skog jezika sa elementima nacionalnekulture jača i izdavačka delatnost. Štamožete istaći o nastojanjima Na-cionalnog saveta, NIU „MIIC” i „Make-donske videline”, koja je jedan odretkih časopisa, da sačuvamo tematskiekskluzivitet i da i šire, kao „onlajn” iz-danje, budemo u svetu dostupničitaocima u drugim sredinama u kojimažive Makedonci?

VJT: O značaju pisane reči ne trebamnogo govoriti, njena vrednost je ne-procenjiva. Takva je, prema mom mišljenju i vrednost „Makedonske vide-line” koju čitam sa zadovoljstvom i mogukazati da je reč o svojevrsnoj stvaralačkojenciklopediji o Makedoniji. Naime.putem ovog medija, kojim su zan-imljivim sadržajima obuhvaćeni inajmlađi čitaoci, prenose se brojne ko-risne i aktuelne informacije o temamakoje su povezane sa matičnom zemljom.Sigurna sam, takođe da će se onlajn iz-danjima uhvatiti korak sa vremenom iomogućujući brži pristup informacijamai, što je možda i značajnije, u rasejanjuće se ostvarivati bliži kontakt sa Make-doncima.

U istom smeru možda bi trebalo razmi-šljati, a u interesu tematskog bogaćenja

sadržaja i jačanja međusobnih veza i ouspostavljanju neke određene redovnesaradnje sa pisanim medijima u Make-doniji, putem međusobne razmene ak-tuelnih tekstova, informacija i drugihnovinarskih sadržaja.

MN: Poštovana ekselencijo, gospođoJovanovska, došli ste u Srbiju, državi ukojoj Makedonci imaju svademokratska prava prema evropskojkonvenciji. Imaju i svoje institucije i na-cionalnu Strategiju za period 2013-2023, ali ono što je zanimljivo ievidentno je činjenica da se pri svakomnovom popisu stanovništva u Srbijistalno smanjuje procenat građana kojise izjaašnjavaju kao Makedonci. Premastatistici, na poslednjem popisu izjas-nilo se nešto više od 24 hiljada Make-donaca, a nezvanični izvori navode dana ovom prostoru živi znatno veći brojžitelja makedonskog porekla. KolikoVam je uspelo u ovom kratkom bo-ravku od dolaska u Beograd da prepoz-nate suštinske probleme makedonskenacionalne zajednice u Republici Srbiji?Prema Vama, koji su najvažniji zadaci iAmbasade Republike Makedonije uBeogradu i zajednice Makedonaca u Sr-biji i, kako Vi vidite obaveze naše do-movine Republike Makedonije premamakedonskoj dijaspori u R. Srbiji?

VJT: Iako je reč o izuzetno kratkom vre-menskom periodu od četiri meseca,ipak, a na osnovu mojih čestih kontakatasa pretstavnicima makedonske zajednicenastojaću, ukratko, da sublimiram mojeviđenje i razmišljanje. Mislim da ak-tivnosti naše zajednice ovde u Srbijipredstavljaju dobru osnovu i realan po-tencijal u smeru prevazilaženja nekih de-tektovanih slabosti i problema, kao ipromenu toka određenih nepovoljnihtrendova. Briga za naše sunarodnike uinostranstvu je jedan od vrhunskih prior-iteta i strateško opredeljenje RepublikeMakedonije, posebno za one u sused-nim zemljama.

Ambasada Republike Makedonije je usuštini, dozvolite da upotrebim jedansavremeni izraz -„Contact point”, mestoza vezu između matice i naše manjine.Ona je spremna uvek da sprovodi zacr-tanu državnu politiku, da podržava afir-mativne aktivnosti zajedniceMakedonaca u Srbiji, kao što podržavausvojenu Strategiju za dekadu do 2023.godine i da, na osnovu stečenih saznanjainicira nove aktivnosti u tom smeru. Usuštini sve to je u duhu tendencije danacionalne manjine zbližavaju, a ne danas razdvajaju. Da su povod a neprepreka u poboljšanju bilateralnihodnosa. A to se može dogoditi jedino uuslovima poštovanja međunarodnihstandarda i svih demokratskih prava.Verujem da se u tom pogledu i R. Make-donija i R. Srbija kreću u pozitivnomsmeru.

32 Minority News 12

Izdvojila bih, kao događaj od istorijskog značaja, izdavanje prvog udžbenika zamakedonski jezik sa elementima nacionalne kulture, koji je napisan i štampan uSrbiji i namenjen učenicima prvog razreda.

Briga za naše sunarodnike u inostranstvu je jedan od vrhunskih prioriteta i strateško opredeljenje Republike Makedonije, posebno za one u susednim zemljama.

Makedonska zajednica

3312 Minority News

Po tradiciji, gosti koji pri-sustvuju ovom okruglomstolu imaju mogućnost daposete i najmanji muzejNikole Tesle u Jabuci, koji jesmešten u starom delu kuće

Slobodana Milevskog. On jeove godine iznenadio goste,svoje prijatelje i susedemaketom Tesline kule kojuje radio više od godinudana.

-Rodila mi se ideja danapravim nešto jedinstveno,nešto čega nema nigde. Zamene to je Teslina kula injen izgled od pre 113 god-ina na Long Ajlendu, kaže

Slobodan ponosnopokazujući svoje delo.

On se već 28 godinaoduševljava delom ovog ve-likog naučnika. Čita i skupljasve što „mu dođe pod ruku“,a koje je povezano sa živo-tom i delom ovog naučnikasvetskih razmera.

Njegova maketa predstavljaistinsko iznenađenje i izazivaposebnu pažnju ne samokod stanovnika Jabuke, već ikod institucija čiji je zadatakda čuvaju delo Nikole Tesle.U muzeju su upoznati sa aktivnostima koje se orga-nizuju u Jabuci, a na izložbipriređenoj povodom DanaNikole Tesle u hotelu„Moskvi“ ove godine nalazise i najnovije delo Slobo-dana Milevskog.

Posebno zadovoljstvo Slobo-danu predstavlja to što jedoprineo da Jabuka stojiravnopravno uz Filadelfiju,Njujork, Čikago, Budimpeštui druge gradove sveta, kaomesto koje obeležava Teslinrođendan. Pored Jabuke imuzeja „Nikole Tesle“, ovajdan u Srbiji obeležavaju jošu Leskovcu i Zemunu.

Kula Nikole Tesle u JabuciObeležena 158. godišnjica rođenja velikog naučnika

krugli sto i poseta najmanjem muzeju Nikole Tesle u Jabuci su deo tradicionalnogobeležavanja 10 jula. Povodom rođendana Nikole Tesle, osmog jula u Domu kulture „Kočo Racin“ uJabuci, Slobodan Milevski je, u saradnji sa Domom kulture, organizovao dvanaestiput okrugli sto sa ovogodišnjim glavnim gostom poznatim kniževnikom i publicis-

tom, autorom knjige „Novi život Nikole Tesle“ Milojem Popoviќem-Kavajom iz Beograda.

Slobodan Milevski i Miloje Popoviќ-Kavaja su oduševljeni maketom

Liljana Lazareska

o

O delu Nikole Tesle govori se s posebnim zadovoljstvom u Jabuci

Makedonska zajednica

redsednik Ivanov je dobio priznanje „Specijalnazlatna plaketa“, koje mu je, u ime Nacionalnogsoveta Zajednice Makedonaca u Srbiji, uručiopredsednik Borče Veličkovski za poseban doprinosu očuvanju identiteta Makedonaca u Republici

Srbiji i zbog njegovih rezultata i nesebičnog ličnog angaž-mana na očuvanju imena, časti, identiteta, tradicije i kulturemakedonskog naroda u svetu. Zlatnu plaketu makedonskipredsednik dobija povodom 10-godišnjice institucionalnogorganizovanja Makedonaca u Srbiji, u susretu sa nacionalnimpraznikom Drugim avgustom - Ilindanom.„Predsednik Ivanov je uvek imao vremena za susret sa nama iželju da čuje o izazovima s kojima se suočava naša organi-zacija, kao i da pomogne u prevazilaženju istih, i mi to visokocenimo. Nastavićemo i u budućnosti da predstavljamo make-donske interese i da budemo najbolji ambasadori RepublikeMakedonije u Republici Srbiji“, rekao je predsednik Na-cionalnog saveta Borče Veličkovski.

Na konferenciji „Program KreativneEvrope 2014 – 2020, Srbija i perspekti-ve evropske saradnje“, koja je počela30. juna u Palati „Srbija“ u Beogradu,učestvovali su i članovi Foruma mladihMakedonaca u Srbiji (FMMS): ZoricaMitrović, Konstantin Kocev i SinišaNoveski.U ovom trodnevnom događajuučestvuvali su eksperti iz Evrope idomaći kulturni radnici, a otvorio ga jeministar za kulturu i informisanje, IvanTasovac. Prisustvovao je i šef DelegacijeEU u Srbiji, Majkl Devenport.

Ova konferencija je prva aktivnost Desk-a „Kreativna Evropa“ u Srbiji, akoncept je bio prezentovan i dobio po-dršku Evropske komisije u Briselu, na bi-lateralnom skriningu pregovaračkogPoglavlja 26, u vezi obrazovanja i kul-ture.„Saradnja sa evropskim institucijama jenaročito važna što se tiče razmene iskus-tava, znanja, a i preispitivanja postojećihprogramskih i poslovnih modela institu-cija i drugih organizacija. To je takođeodlična mogućnost za jačanje kapacitetai obuku na profesionalnim standardima“,

izjavio je ministar Ivan Tasovac.Na prvom mestu među cljevima„Kreativne Evrope“ jeste promocijarazličitosti kultura i jezika.Kulturni radnici iz EU i Srbije razgovaralisu o institucionalnim odnosima, regio-nalnoj saradnji, ulozi pojedinaca, ne-formalnih grupa, organizacija i mreža uoblasti kulture, kao i o razvoju publike,mobilnosti i kreativnih industrija i opraktičnim aspektima - apliciranju nakonkursima, procedurama programa iveštinama za upravljanje.

Nacionalni savet Zajednice Makedonaca u Srbiji: Priznanje za

predsednika Đorđa Ivanova

Forum mladih makedonacaučesnik na desku “Kreativna

Evropa“ u Beogradu

Makedonska zajednica P

34 Minority News 12

Publikaciju finansijski podr!ava Ambasada Sjedinjenih Ameri"kih Dr!ava iz Beograda i misija OEBS u Srbiji. Mi#ljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nu!no zvani"ne stavove Vlada i organizacija

koje finansiraju ovaj projekat.