MIOLOGIJAUVOD

MYOLOGIAMII (MUSCULUS) mek elastian organ, sposoban da se gri (kontrahuje) i da svojom kontrakcijom vri pokret u zglobu

Elastian, istee se u odreenoj meri i posle toga se vraa na svoju prvobitnu duinu

U naem telu postoje glatki, popreno prugasti miii i srani mii POPRENO-PRUGASTI, SKELETNI MII (MUSCULUS) aktivni deo lokomotornog sistema

Miii ine 42% teine mukaraca i 39% teine ena

SPOLJANJI IZGLED MIIAOsnovni delovi miia:Trbuh miia (venter) - mesnati aktivni deo, sposoban da se pri kontrakciji skrauje i zadebljava

Tetiva (tendo) - beliasta, otporna vezivna traka, nalazi se na krajevima miia - privruje mii uz kost, predstavlja pasivni deo miia - preko tetive se prenosi snaga kontrakcije na skelet

GRAA MIIATrbuh miia grade: - popreno- prugasta miina vlakna koja se grupiu u snopie, a snopii u snopove - vezivno tkivo u vidu omotaa snopia i snopova (endomizijum, perimizijum,epimizijum) - krvni sudovi - nervi

Tetive nastavak perimizijuma; izgraene od snopia kolagenih vlakana; urastaju u pokosnicu kostiju

TETIVETetive su izgraene od kolagenih vlakana grupisanih u snopie

Kolagena vlakna mogu biti rasporeena talasasto (kod kratkih i irokih tetiva) ili spiralno uvijena (kod dugih tetiva)

iroke tetive - aponeurosis

Spoljanji omota tetive (peritendineum) je nastavak perimizijuma

Tetivna vlakna prodiru kroz periost pod razliitim uglovima i u kompaktnom kotanom tkivu se nastavljaju kao Charpey eva vlakna

Tako se postie otpornost na trakciju, jer ova sila u tom sluaju deluje na veu povrinu

Tetive se dele na: - poetne (origo) daju oslonac - zavrne (insertio) uestvuju u pokretu

Granica izmeu tetive i miinog trbuha je uvek neravna

Kod kratkih i pljosnatih miia kolagena vlakna prate pravac pruanja miinih vlakana

Kod dugih miia miina vlakna se prikljuuju tetivi uvek koso, pod otrim uglom

PODELA MIIAPrema uglu spajanja miinih i tetivnih vlakana: - jednoperasti (unipennatus) - dvoperasti (bipennatus) - segmentarni (npr. m. rectus abdominis) - zupasti

Prema broju miinih trbuha: - jednoglavi (prosti) - sloeni dvoglavi (biceps) troglavi (triceps) etvoroglavi (quadriceps)

PODELA MIIAPrema obliku: - dugi - kratki (ovalni, obli, kruni) - pljosnati (lepezasti, trouglasti)

U odnosu na funkciju: - jednozglobni - viezglobni (prelazi preko vie zglobova)

POMONI ORGANI MIIASLUZNE KESE (BURSA SYNOVIALIS) - kese izgraene od vezivnog tkiva ispunjene tenou; smetene izmeu miia i vrste povrine (kosti, zgloba); spreavaju trenje prilikom kontrakcije

TETIVNI OMOTAI - iste grae kao sluzne kese; nalaze se na mestima gde tetive prolaze kroz kotano-vezivne otvore i kanale; smanjuju trenje

FASCIJE - beliaste,vezivne opne koje obavijaju miie, pojedinano ili itave grupe; fiksiraju miie

FUNKCIJA MIIAKONTRAKCIJA - dinamika (izotonina) - vodi pokretu u odgovarajuem zglobu - statika (izometrijska)-bez pokreta u zglobu; fiksira zglob, prua otpor dejstvu spoljanjih sila * DINAMIKA KONTRAKCIJA - koncentrina vlakna se skrauju - ekscentrina spoljanja sila je jaa od sile miia, pa se vlakna izduuju iako su kontrakciji

RELAKSACIJA

Miino vlakno se pri maksimalnoj kontrakciji smanjuje na polovinu svoje poetne duineAko je prethodno istegnuto, veliina njegovog skraivanja je vea

Snaga miia zavisi od broja vlakana, ali i broja kontrahovanih snopiaU toku kontrakcije postepeno opada njegova snaga

Kod perastih miia gde je ugao izmeu miinih i tetivnih vlakana manji, veliina skraivanja vlakana i snaga kontrakcije se vie prenose na tetivu, a manje na trbuh miia koji se ispoljava kao pomeranje miia u stranu; tako se vre velika skraivanja i brzi pokreti, ali brzo nastaje i zamor

Izrazito perasti miii vre male i spore pokrete, pa su sposobni za dugotrajna optereenja

Mii izloen dugotrajnim, submaksimalnim naporima postaje vie perast, sposoban da dugo radi bez napora

Miii izloeni velikim, kratkotrajnim naporima zadebljavaju poveava se koliina citoplazme u elijama (HIPERTROFIJA)

Kod smanjene aktivnosti miii se postepeno istanjuju (HIPOTROFIJA) i izumiru, bivaju zamenjeni vezivnim tkivom (ATROFIJA)

Na pasivni deo pribora za kretanje deluju dve sile, miina snaga i zemljina tea; njima se suprotstavljaju otpor (miinoj snazi) i teret (zemljinoj tei) Pokreu kosti kao poluge i omoguuju statiku i dinamiku ljudskog tela

POKRETI TELADele se na: spore i brze (balistike)

Mogu se podeliti i na: proste (u jednom zglobu deluje istovremeno vie miia) sloene (koordinacione) pokrete (vre se u vie zglobova pod uticajem veeg broja miinih grupa)

Svaki pokretni zglob se nalazi u miinoj zamci ili kugli

MIINA KUGLA sastavljena iz vie zamki koje okruuju zglob sa svih stranaMIINA ZAMKA sastoji se iz dva miia ili dve miine grupe koje su suprotnog dejstva

SINERGISTI miii koji vre u jednom zglobu pokret istog smera; ANTAGONISTI u tom istom zglobu vre pokret suprotnog smera

Pri sloenim pokretima se obrazuju kinetike vijuge i kinetiki lanci miia

KINETIKA MIINA VIJUGA sastoji se iz dva miia antagonista koje povezuje kost

KINETIKI MIINI LANAC obrazuju miii sinergisti koji se preko kostiju nastavljaju jedni na druge

Lanci su parni i mogu biti kratki (zahvataju pojedine delove tela) ili dugi (pruaju se preko celog tela); mogu da se spoje i obrazuju zamke koji su u stanju da dre ili podiu celo telo

Kinetiki lanac moe biti otvoren ili zatvoren zavisno od toga da li krajevi ekstremiteta slobodni ili fiksirani za neki predmet

Smer delovanja miia odreuje pravac njegovog prostiranja u odnosu na osu zgloba

FLEKSORI nalaze se ispred ose zgloba; primiu kosti svojom kontrakcijom

EKSTENZORI smeteni iza ose zgloba

ABDUKTORI, ADUKTORI nalaze se sa bonih strana zgloba

ROTATORI postavljeni su koso u odnosu na osu zgloba