59
7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 1/59 Ова прича тече од Косова (1. део) ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ „Код Срба сваки обичан војник зна зашто се бори. Кад је био дете, мајка га је поздрављала речима: Здраво, осветниче Косова!“ То је запа- жање америчког новинара Џона Рида, писца знамените књиге о Октобарској револуцији –  „Десет дана који су потресли свет“. Рид је почетком Првог светског рата путовао кроз Србију у пратњи Слободана Јовановића, а цитиране речи историчар Владимир Дедијер, у капиталној књизи „Сарајево 1914“, ставља на поче - так поглавља у којем развија тезу о кровном миту целокупног српског предања –  видовданском, којим се опијало младобосанско поколење и из ко -  јег је никло посведочено слободарство, жеђ коју ваља утолити без осврта на цену и висину жртве.  Косовски мит столећима је стварност у којој живи српски народ и –  како вели наш нобеловац Иво Андрић –  „исто толико стварна као хлеб и вода“. Тињао је кроз векове турске окупације, и међу Србима под аустријским и мађарском игом, коначно –  из његовог семена васкрсавала је модерна Ср - бија под Карађорђем и Милошем, под Обреновићима и Карађорђевићима, а из тог мита, можда баш на косовском Газиместану и можда само једном својом страном, потекао је и Слободан Милошевић, владар којем ће изгледа време судити праведније него наследници и савременици. У спеву „Лажни цар Шћепан Мали“, и не само ту, Његош се, експлицитно дотиче косовског мистерија: „Ова вражда ниче на Косову“. Вражда је ру - ска реч, и на српском она значи –  заваду и свађу. Пишући о Његошу као трагичном јунаку косовске мисли, нобеловац Иво Андрић почиње свој оглед следећом реченицом: „Ова је драма почела на Косову“, којом парафразира самог Његоша. „’Наша је правда на Косову закопана’, говорили су људи резигнирано“ –  наставља Андрић –  „и не помишљајући да је траже другим путем до онога који им косовски завет налаже. Целокупна судбина ових људи била је тим заветом омеђена и управљана. Као у најдревнијим легендама, које су увек и највећа људска стварност, сваки је на себи лично

Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

Embed Size (px)

Citation preview

Page 1: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 1/59

Ова прича тече од Косова (1. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

„Код Срба сваки обичан војник зна зашто се бори. Кад је био дете, мајка га је поздрављала речима: Здраво, осветниче Косова!“ То је запа-

жање америчког новинара Џона Рида, писца знамените књиге о Октобарској револуцији –  „Десет дана који су потресли свет“. 

Рид је почетком Првог светског рата путоваокроз Србију у пратњи Слободана Јовановића, а цитиране речи историчар Владимир Дедијер, у капиталној књизи „Сарајево 1914“, ставља на поче -

так поглавља у којем развија тезу о кровном миту целокупног српског предања –  видовданском, којим се опијало младобосанско поколење и из ко - јег је никло посведочено слободарство, жеђ коју ваља утолити без осврта на цену и висину жртве. 

Косовски мит столећима је стварност у којој живи српски народ и –  како вели наш нобеловац Иво Андрић –  „исто толико стварна као хлеб и вода“.

Тињао је кроз векове турске окупације, и међу Србима под аустријским и мађарском игом, коначно –  из његовог семена васкрсавала је модерна Ср-бија под Карађорђем и Милошем, под Обреновићима и Карађорђевићима, а из тог мита, можда баш на косовском Газиместану и можда само једном

својом страном, потекао је и Слободан Милошевић, владар којем ће изгледа време судити праведније него наследници и савременици. 

У спеву „Лажни цар Шћепан Мали“, и не само ту, Његош се, експлицитно дотиче косовског мистерија: „Ова вражда ниче на Косову“. Вражда је ру-

ска реч, и на српском она значи –  заваду и свађу. Пишући о Његошу као трагичном јунаку косовске мисли, нобеловац Иво Андрић почиње свој

оглед следећом реченицом: „Ова је драма почела на Косову“, којом парафразира самог Његоша. „’Наша је правда на Косову закопана’, говорили суљуди резигнирано“ –  наставља Андрић –  „и не помишљајући да је траже другим путем до онога који им косовски завет налаже. Целокупна судбинаових људи била је тим заветом омеђена и управљана. Као у најдревнијим легендама, које су увек и највећа људска стварност, сваки је на себи лично

Page 2: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 2/59

осећао историјску клетву која је лафе претворила у ратаре, оставивши им у души ’страшну мисао Обилића’, да тако живе разапети између своје ра -тарске, рајинске стварности и витешке, обилићевске мисли.“ 

Супарништво две паралелне стварности –   рајинске и витешке, бранковићевске и обилићевске, прожимало је српско друштво откада је оно постало

свесно себе, па ево и све до данас. Оно је напросто горки баласт српске државотворности. Надгорњавање два менталитета, њихово смењивање на

врху пирамиде државне власти међу Србима урађало је свакојаким плодовима чинећи националну историју по њеној вертикали сувише турбулент -ном и прекомерном. Српска слободарска ренесанса, раздобље повратка Карађорђевића на трон, резултирала је победама у два балканска рата и со -

лунском епопејом, да би витешка слава, готово преко ноћи пуне неразговетних одлука и заокрета, запала у таворење под стегом југословенског за - једништва и у преображај миленијумски потврђиваног националног идентитета ка наднационалном, „великосрпски“ разливеном од Битоља до Ма-

 рибора. 

Последње недеље месеца маја, недостајуће коцкице у биографији генерал-пуковника Ратка Младића, последњег српског војсковође, то јест његово

хапшење у, наводно, банатскоме селу Лазареву, чији назив такође дугујемо косовском миту, употпуниле су сиже који савршено подупире реалност

пукотине. Што су се више упињала службена јата ала и врана у Србији да одиста патетичну слику голубије болесног Ратка Младића што је могућевише удаље од слика повезаних са добом херојског отпора Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини, у којем се генерал Младић не без разлога

овенчао легендом бесмртног прегаоца и јунака, провалија између и службено подељене „две Србије“ бивала је све дубља и незацељивија. 

Ратко и Новица (2. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

У пролеће 1992. на свима странама у Босни и Херцеговини владао је кошмар. Западни делови –  бањалучка и добојска регија, одсечени од

Семберије, Семберија растављена од Бирча, Подриња и романијског платоа, романијска и сарајевска област изгубиле везу са Херцегови -

ном, јединице југословенске војске повлаче се из Мостара ка Подгорици, касарне у Сарајеву блокиране, угашене телефонске линије, пре -

кинуте саобраћајнице, помрчину разгони пламичак свеће, тек понегде допире сигнал београдског радија…

Page 3: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 3/59

Где год да се запутиш, наилазиш на гомилекамења, на преваљена стабла, хрпе шљунка, на људе скривене у заклонима, немаш коме да кажеш куда и зашто си се намерио, опажаш тек митра-

љеско гнездо које покрива препреке. Са свих страна гласови о нејуначким погибијама. Старац косио ливаду, нема га више, сахранили га на ливади.На другој сахрани рафал изрешетао ковчег и покојникову родбину, и све то тако данима стоји на путу. У стену поред пута зарио се камион, возач се

изврнуо, поцрнео, кроз одваљена врата руком скоро дотиче асфалт… За недељу или две човек заборави основне вредности дојучерашњег живота:

да ми је још једном да прелистам какве јучерашње новине или да негде попијем точено  пиво, па одмах да умрем. Да ли ће то икад више бити могу-

Page 4: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 4/59

ће? Новац који имаш при себи бог зна да ли још игде важи, а и да важи, немаш ни шта, ни где да купиш. И наоколо, све ти се руга –   расцвале воћке,плави цветови у трави, ведро небо, песма птица, иронија старице што се, попут црног паучка, једина пробила из села под обручем и живу главу из -

нела: сад ви мислите куд ћете са мном.  

Једног поподнева, у мају, недалеко од монтажног пансиона „Кикинда“ при шуми понад Пала, власништво СОУР „Северни Банат“, спушта се лаки

војни хеликоптерчић „газела“. Талас ваздуха одува пепео са цигарете и распали је да што пре изгори. У пансиону, по креветима на спрат, у тридесе -так соба (а не у раскошним вилама, како се у Београду причало тада и касније), разбашкарила се идеја о стварању Републике Српске. Ту је и пред-

седништво, скупштински колегијум, влада без иједне кравате, чак и неколико избеглих фамилија које нико не познаје а ни њих политика много незанима. 

Из хеликоптера силазе двојица, изгледа да су официри, оба у сивомаслинастом. Да су прави,

имали би маскирне униформе, а не овако, гологлави, као какви резервисти.  

„Ја сам Момир Талић“, каже онај крупнији, округле главе. Пружа руку. Онај други се рођачки смеје: „Ти си тај књижевник“. „А ти си тај генералМладић.“ Одмах на ти, као браћа. 

Page 5: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 5/59

Да ми, генерале, позајмиш овај хеликоптер, да обиђем оца и мајку, да видим је ли ми брат још жив. „Кад год затреба. Само јави.“ 

Кроз неколико дана хеликоптером, али не тим, већ теретним, са џаковима тек одштампаног новца с пуним називом оне капиталне политичке идејена себи, слетео сам на фудбалско игралиште у Невесињу. Џакове предадосмо униформисаним рачуновођама Службе друштвеног књиговодства, и

одмах почесмо уносити ћебад и носила са тешким рањеницима из  јутрошње битке око Бијелог Поља. 

Неки чудан младић, потпуно сед и коврџав, за ког верујем да је за цигло једну ноћ поседео, можда на Вуковару када је сестрића изгубио, у гужви

око носила, дере се, као да кука, у ствари –  командује и успут јуначи рањене момке које гледа можда последњи пут. Ниско о бедру никлован револ-

вер магнум, као код каубоја, а нигде ознаке чина. Такав ће, глеђосан у црно, током рата носити још једино генерал Гверо, па ће можда баш боја

оружја одредити моје односе са овом двојицом „браће Ерпових“ међу српским командантима.  

Пуковника Новицу Гушића, већ ту, на невесињском крвавом игралишту, заволео сам као рођеног брата. И све до  данас. 

Младић војсковођа (3. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

У једној телевизијској емисији пре неколико година, посвећеној лику и делу генерал -пуковника Ратка Младића, пре унакрсних опсерваци-

 ја гостију у студију –  пажљиво

 бираних између особа „окренутих будућности“ и ликова „мрачне прошлости“, емитовали су чињенично ве

-

ома сажету, чак са грешком у називу места рођења, али зато хашким колором пристојно обојену биографију Младићеву. 

Page 6: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 6/59

Да ли је –  интересује се водитељица емисије –  у овом прилогу, по вама, изостављен неки податак који би ваљало поменути. Изостављен је, по мени, најважнији, кажем. Наведен је Младићев чин,али није наведена Младићева титула. У војсци коју је постројио и којој је командовао било је више од петнаест официра са чином генерала, генера -

ли су на челу свих шест војних корпуса и РВПВО, генерали у Главном штабу, али само је један војсковођа. Чин прати оперативне и тактичке задат-ке и личне способности официра, а војсковођа креира и реализује војну стратегију.  

У лето 1991. у дневним вестима о збивањима у Републици Српској Крајини појавио се пуковник оштре петље и печена ока, начелник штаба Деве -

тог корпуса (книнског) и испред оперативне мапе тумачио тренутну ситуацију на терену. Ко не зна, нека сада зна: према ратним нормативима нека -

дашњег ССНО, војничком клубу сваке бригаде или пука припадале су хармоника, две гитаре, бубњеви и –  гусле. По томе је јасно какве и чије сло-бодарске традиције је следила заједничка југословенска војска. 

Сутрадан, у седишту Српске демократске странке председник Караџић пита да ли је неко гледао синоћни прилог на телевизији. Сви су гледали. „Е,сад бар знамо у чије руке шаљемо добровољце за Книн“ –  вели Радован. 

После се подробно распитивао о пуковнику из Книна, а почетком априла 1992, после убиства на Башчаршији и барикада у Сарајеву, када је било

готово јасно да смо на прагу рата у Босни, доктор Караџић је отпутовао у Београд и од савезног секретара за народну одбрану Вељка Кадијевића и

Page 7: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 7/59

начелника Генералштаба Благоја Аџића захтевао да му покажу кадровску листу за попуну командних дужности у Другој армији (сарајевској), начијем челу се налазио Милутин Кукањац. На списку није било Младићевог имена. Караџић је инсистирао да пуковника упишу на сам врх листе, да

га ванредно унапреде и поставе за начелника штаба Друге армије, иначе ће се он успротивити мобилизацији резервиста и обуставити приступање

добровољаца. 

На поменуту дужност генерал-потпуковник Ратко Младић ступиће почетком маја, да би после евакуације Команде Друге армије и масакра у Добро -вољачкој улици, на заседању Народне скупштине 12. маја у Бањалуци, на Караџићев предлог био постављен на место команданта Главног штаба

тек основане Војске Српске Републике Босне и Херцеговине. 

Од месних и територијалних српских јединица, солидно наоружаних и куражних, али лоше обучених и постројених, које су у већини случајева,упркос невештом командном кадру резервних официра и сеоских „војвода“, успешно зауставиле први удар регуларних хрватских пуковнија и одре -да „Зелених беретки“, Младић је у најкраћем могућем року, за свега два месеца, устројио одважну, дисциплиновану војску. Била је то његова прва и

велика ратна победа. Та славна војска, баш као и оне српске војске пре ње, за крсно име узела је Видовдан, којим се и генерал уредно причешћивао. 

Page 8: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 8/59

Каснији предлог да се Законом о војсци дефи-нише почасна титула војводе, није прихватио. Свеједно, борци и народ баш тако су га доживљавали.  

Друга Србија –  мајка Сребренице (4. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

На видео-снимку о уласку српске војске у Сребреницу генерал Младић изговара следеће реченице: „Ево нас 11. јула 1995. године у српској

Сребреници. Уочи још једнога празника српскога поклањамо српскоме народу овај град. И, напокон, дошао је тренутак да се, после буне

против дахија, Турцима осветимо на овом простору.“  

Page 9: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 9/59

Овај Младићев дневнички запис и коментаруживаоци опојних и већ сварених „истина“ о рату у Босни и Херцеговини накнадно тумаче као јасно исказану намеру о предстојећем осветничком

„масакру над осам хиљада недужних муслиманских цивила“, „највећем злочину на тлу Европе после Другог  светског рата“. 

Али, зар је таква најава уопште логична у градићу у којем –  у томе се слажу сви извори –  у датом тренутку, осим Срба, нема живе душе? Јесу ли„ратни заробљеници“ већ стрељани и сахрањени у масовне гробнице, или су војнички подвили реп и повукли се, оставивши празну подрињску ва -

 рошицу коју, ето, уочи Петровдана Младић „поклања“ своме народу? 

Сви извори говоре о томе како је војнички бриљантно изведена операција просторног сужавања енклаве („Криваја“) резултирала уласком у град,

пошто се у завршници показало да се противник разбежао. А да је започета после обавештајних сазнања о претходном повлачењу командног кадра

сребреничке 28. дивизије, на челу са Насером Орићем, у Тузлу. 

„Правац Поточари“ –  наређује генерал на другом снимку начињеном у истом дану. То би, према поменутим тумачима, требало да значи: У Поточа -

 рима ћемо их стићи, и побити. Епска песма о буни против дахија на свој начин говори нешто слично о турском бекству и српском сустизању, то

 јест о ослобађању преосталих делова Београдског пашалука, као што је и у Младићевој изјави реч о тренутној освети у чину ослобађања, а не о на-водном накнадном масакру. 

Page 10: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 10/59

Злочин у Сребреници узима се као готова ствар. Свако позивање да се ова „готова ствар“ стручно, чињенично и помиритељски разјасни –   јер свакиубијени има име и презиме, датум и место рођења, датум и место смрти, јединствени матични број, ДНК –  наилази на хорску повику „Друге Срби-

 је“ о „негирању злочина“ и призив заслужених санкција због „негирања већ доказаних чињеница“. Зашто би позив да се дође до истине био негира-

ње истине, макар она већ била и утврђена? Зато пак што је свака лаж, док се не раскринка, увек нечија истина, и што ниједна истина није истинадок се непобитно, то јест небројено пута потврди. 

Са друге стране, које су то чињенице у вези са Сребреницом већ доказане? Оних хиљаду и двеста војно способних мушкараца што су, после осло-

бађања Сребренице, пребегли у Србију, а после се расули по „трећим земљама“, о онда се многи од њих нашли на списку стрељаних, о чему у Ср-бији мало ко ишта зна или хоће да зна? Да ли су тај факат „из Милошевићевог периода“ правни заступници „Друге Србије“ уопште предочили Ме -

ђународном суду правде? А отпремнице и листе требовања постоје: неко је те људе морао хранити. Да ли је исти факт поменут у и око усвајањаскупштинске декларације о злочину у Сребреници, или је и ту царевала злоћудна амнезија? У то ко је одакле, где, како и када пострадао, од оних

сахрањених у Поточарима, не сме се баркати. Као ни у повест о страдању Срба у Босни, али из сасвим опречних разлога. Јер „истина је утврђена“,

па нека је пред трибуналом у Хагу разутврђују они којима смо је унапред „притврдили“. Чувари светог гроба у Поточарима, темплари у лику „мај-ки Сребренице“, „жена у црном“ (јер и оне су, ваљада, преживеле Сребреницу, макар душевно), „фондова за људска права и српске злочине“, једно -

умаца „Друге Србије“ забарикадирали су се у тврђаву мржње и лажи све позивајући на узајамно помирење оних чију лаж су обистинили и оних чи-

 ју истину су унизили. И верују, заувек. 

Објављено: 29. новембар 2012, 15:34

Актуелно / Фељтон |

Кад баба броји зупце (5. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Илиндан 1993. падао је у понедељак. Ујутро на столу затичем поруку од генерала Младића да кренем према Калиновику, а одатле, како је писало на

цедуљици, „на његово командно место“. То значи: планина Бјелашница. До онде је, према синоћњим вестима, не обазирући се на војне претње саЗапада, стигао у операцији „Лукавац 93”. Од Пала до Калиновика, лошим и изубијаним путевима, колима се стиже за око сат и по. У дневничким

забелешкама, којима освежавам сећање, наилазим на застрашујуће призоре у варошици Трново. Црква спаљена, бакарни кров у једном комаду ле -

жи на земљи, попут олупине неког космичког брода. 

Page 11: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 11/59

У калиновачкој касарни из времена Аустроу-гарског царства, са које се види генералово родно село, а коју је НАТО касније претворио у гомилу камења, па је од тих лепо клесаних стена после

сазидан велики саборни храм у моме родном месту, затичем познаника са студија. „Баријера, имаш ли везу са Бјелашницом? Молим те споји ме саДурбином.“ Мој познаник застаје на тренутак. „Молим те, пренеси генералу да је гост стигао, нека пошаље возило. Одмах? У реду“.  

Кроз провидни под „газеле“ посматрам простране пашњаке Зеленгоре, онде су некада моји Хумјаци летовали са стадима, доносили лепо израђене

букове лопаре, којима су на поветарцу одвајали зрно од плеве и кукоља, и витке грабуље. Уз грабуље су донели и легенду о баби која је терала уну-чиће да грабуљају покошене пашњаке: најстаријем грабуље с највише зубаца, млађем крезубе, најмлађем… Грабуљају један иза другога, па шта ко-

 ји накупи. На сличан начин политичка и медијска баба понела се током целога рата, бројала је зупце и још их броји после Младићевог хапшења, па

који крезубим алатом спласти крупнију лаж. 

Пилот се повремено баца бочно према стенама, избегавајући могуће „џепове отпора“. Спушта се у близини торња на врху планине Бјелашнице и

упозорава ме да стајем у његове стопе. Стижемо до рова у којем су, судећи према чахурама, муслимански војници до јуче држали противавионскимитраљез, и ту затичем готово цео командни штаб операције, са „Дурбином“ у средини. За трен ока у мојој шаци остаде празна кутија цигарета. А

што нисте јавили да понесем, кажем. „А што ти ниси питао треба ли вам?“ –  вели Младић и сви се грохотом смејемо. Дајем му изводе из чланка хо-

ландског новинара Герта ван Вајланда, штампаног у „Гоудше куренту“. 

Баци поглед на хартију: „Читај наглас, да сви чујемо“ –  додаје папир генералу Грубачу. 

„Ратко Младић је постао одличан официр али је, нажалост, једнако луд…“ –  почиње Грубач. 

Page 12: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 12/59

„Шта каже?!“ 

„Али је, нажалост, једнако луд.“ Младић се смешка.  

„Генерал Младић поседује све српске одлике: шармантан, отворен, интелигентан, са смислом за хумор…“ 

„Дурбин“ ликује. 

„Поштује војнике, не цени дипломате. Када је први пут био у Женеви, гледао је у Венса и Овена као у богове. Други пут је схватио да они скоро и

не знају где се налази Босна. Трећи пут је он, Младић, био господар ситуације.“ 

Визири му се већ сјајкају. „Читај даље, генерале Грубач.“ Намигује пуковнику Бартули. 

„Добио је надимак ’балкански Наполеон’. Зна тачно када, на шта, и која је батерија пуцала, као што зна имена својих палих бораца. Војници га носена рукама…Његови противници преговарачи увек су пуни поштовања према њему. Кажу: ’Онда он устане и  пита да ли би могао нешто да објасни.

Следи јасна анализа, бриљантна студија ситуације како на српској, тако и на муслиманској, хрватској и интернационалној страни. Све то бива лакопостављено у историјски контекст. Доказ да овај човек познаје литературу…’“ 

„Младић је израстао у одличног официра и перфектног организатора. Али, у међувремену је постао мало луцкаст. Хоће да бомбардује Лондон…“  

 Читач застаје, официри се смеју. 

„Читај даље, Грубач генерале“. „Нема даље, Младић генерале“. 

„Дај, ово треба сачувати, да се види какве су све глупости писане“ –  смешка се и тура лист у грудни џеп комбинезона. „Устај, да радимо“… 

Прво размимоилажење (6. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Крајем октобра 1992. у Београд су допутовали копредседавајући Међународне конференције за бившу Југославију, изасланик генералног

секретара УН Американац Сајрус Венс и представник Европске заједнице, британски лорд Дејвид Овен. Председнику СРЈ Добрици Ћоси -

ћу и Слободану Милошевићу, председнику Србије, уручили су оно што смо доцније називали „нацртом уставног уређења БиХ“ или „Венс-

Овеновим мировним планом“, који је коначно покопан тек седам месеци касније, при чему ће командант Главног штаба одиграти веома

значајну улогу, али не пресудну, како је тврдио у својим мемоарима лорд Овен. 

Page 13: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 13/59

Далеко од тога да су Венс и Овен у нацртууставног уређења скривали расположење за очување јединствене БиХ у авнојским границама са прилично суженим надлежностима централних ре-

публичких органа (спољна, монетарна и одбрамбена политика). Власти у седам до десет још недефинисаних, а свакако мешовитих провинцијауправљале би у областима културе, образовања, здравства и трговине. Све исто, само издробљено. 

„Прихватање би значило нашу потпуну капитулацију“, говорио је Караџић у разговорима које смо тада водили. „Такав план нама је добро познат.

Гледам га већ пуне две године у преговорима са Алијом Изетбеговићем.“  

Као да је намеравао да потврди како Венс и Овен, а преко њих цео Запад, испуњавају жеље муслиманског вођства у Сарајеву, са готово идентичним

предлогом новог уставног уређења изашао је мало пре тога „велики Бошњак“ Адил Зулфикарпашић у Женеви.  

Караџићевом сусрету са Венсом и Овеном у Београду присуствовала су двојица презимењака –  савезни премијер Милан Панић и начелник Генерал-штаба Живота Панић, али не и генерал Младић, јер у њему ни ми на Палама, ни они у Београду још нису видели личност од чије воље може да за -

виси много више него што на први поглед делује. 

Вративши се са састанка у Београду, „тројка преговарача“ на челу са Радованом саопштила је да „босански Срби“, а свакако под снажним прити -ском „југословенских Срба и Србије“, прихватају распоређивање посматрача УН око аеродрома у Бањалуци и дезангажовање наше ратне авијације. 

Page 14: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 14/59

Свакако да петнаестак „јастребова“, неколико „орлова“, један „супер галеб“ и двадесетак хеликоптера нису представљали небеску силу кадру да уз -дрма хуманистичка схватања ратовања у главама лидера западних сила, јер они су свој хуманизам потврдили у претходном Заливском рату, али би

одлука о приземљењу и пресељењу у Србију поткрепила тезу о српској надмоћи и, како ће се касније показати, увод у борбено ангажовање авијаци -

 је НАТО на Балкану. После изјаве „преговарачке тројке“, огласио се генерал Живомир Нинковић, командант авијације и противваздушне одбране:„Не долази у обзир да се наши авиони селе у Србију, ми више немамо куд да се повлачимо“. Иза тих речи јасно се назирао лик главног команданта,

па и целога Главног штаба, а Нинковићева улога значила је могућност одступнице уколико се одлука ипак буде морала прихватити.  

Навече разговарам са Караџићем: „Шта ово значи?“ „Ово значи отказивање лојалности државној власти“, вели Радован. „Али то уопште није ни та -ко лоше, нека ови са стране схвате да су овамо живи људи. Једино што није добро јесте то што се претходно нисмо договорили како да наступамо и

шта да изјављујемо“. 

Смешио се готово задовољно. Генерал је изговорио оно што је лежало и на председниковом срцу док је трпео „слане облоге“ у Београду. Јер, као и

касније, на овдашње ране привијали су их случајни људи чије напоре и прегнућа, пре или касније, прегази време.  

Шта се догодило на Ђурђевдан (7. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Празник је падао у четвртак, а ово је у среду почело. Пред хотелом на Јахорини, у којем ће заседати Народна скупштина ради коначногстава о Венс-Овеновом плану, зауставља се колона аутомобила: долазе Слободан Милошевић, Добрица Ћосић, грчки премијер Константин

Мицотакис, Момир Булатовић, Зоран Лилић… Ту су и моји стари пријатељи Милорад Вучелић и Миодраг Перишић. Дочекује их, с једне

стране, постројена јединица гарде са Илиџе, с друге –  целокупно политичко вођство Републике Српске: чланови Председништва, скуп-

штински колегиј, влада. Наоколо око три стотине новинара. 

Page 15: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 15/59

Уводну реч држи Радован, објашњава зашто је у Атини условно прихватио план, и шта он значи. После Радована, за говорницом је Мицотакис. „Немојте данас извршити колективно самоуби-

Page 16: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 16/59

ство“, вели. Говори затим Добрица. После Милошевића, Булатовића, поруке Његове светости патријарха Павла, и неколицине посланика, који се ја-сно изјашњавају против прихватања капитулације, следи пауза за ручак. Поново се рађају народни посланици, сви су против Венса и Овена.  

Већ је дубока ноћ. За говорницу излази генерал Младић, наређује ађутантима да извесе оперативну мапу: „Господо, ово је фактичка ситуација јуче

у подне на просторима бивше Босне и Херцеговине. Ово је резултат наметнутог рата српском народу… Авиони амерички, енглески и француски,

вођени немачким стручњацима из ’авакса’, надлећу наша села и градове у бришућем лету. Под том пресијом никад наш народ није био; наш народникада није био нападнут већом силом него што је ова сила, и наш народ никада није био угрожаван од опаснијег непријатеља. Наш народ је напад -

нут најсвирепијим оружјем кога је људски ум створио. Наш народ је нападнут дојучерашњим својим суграђанима из солитера, другова из школе ипредузећа, и наш се народ није припремао за такав рат нити је могао сањати да ће имати таквог непријатеља… Они су имали коалицију и Фрањо

Туђман је дочекивао Алију Изетбеговића са почасном четом у Загребу. Имали су више сусрета и пред светским медијима, и један и други су објави -ли рат и донели заједничку декларацију о ратним дејствима против нашег народа. А Изетбеговић је отишао корак даље и објавио рат Србији, Црној

Гори и Југословенској народној армији. До данас такве монструозне одлуке, и поред толике проливене крви, нису повучене… Ово је село Тегар, на

самој граници са Србијом. У јуну месецу гледао сам невиђену слику, морам је рећи овде и ради господе председника Ћосића и Милошевића и радиових посланика. Село Тегаре је горело, јер су муслимани све ту искоренили. Са друге су стране деца из српског села играла фудбал. Срби смо и јед-

ни и други. Нашао сам се у селу Дрињачи када је пролазио конвој УНХЦР -а са десет до петнаест камиона из Сребренице са око 850 муслиманске

деце и жена. Нико није могао да задржи мајку једног једанаестогодишњег дечака, Слободана Стојановића, којег је извесна Мула Косовка из Власе -нице натерала да ископа сопствени гроб у селу Касаба, а после га на најсвирепији начин уморила, одсецајући му прво прсте, да не причам остале

грозоте… Господо посланици, Америка је велика сила, не можемо ми њој ићи прстом у око, а НАТО пакт је још већа сила, њему још мање. Али јавас могу уверити да ни они нама не могу ићи прстом у око!“  

За говорницом су поново сви од гостију. Отворено позивају да се план прихвати. Улазимо у шеснаести сат заседања, и време је за Ђурђевданскиуранак. „Молим да гласамо за понуђене предлоге“, закључује Крајишник. Поименице. Педесет и један посланик су за то да се план одбаци. У ситу-

ацији када је могућност избора сведена на само један исход, најбоље је окренути леђа том исходу и потражити други. Љути и мрки, гости нас напу -

штају споредним излазом. Ако је ове ноћи било између Карађорђа и Милоша, онда нека Карађорђије прислужи свећу пред ликом светог Победоно -сца. 

Тихи ударци са стране (8. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Само неколико сати по ђурђевданској скупштини на Јахорини, пограничној служби полиције упућена је из Београда депеша о забрани

преласка политичких функционера у Србију и Црну Гору. На подугачком списку нашла су се не само имена чланова Председништва и

Владе, већ и народних посланика, свих осим дванаесторице који нису гласали ни за ни против Венс-Овеновог плана и двојице који су се из-

 јаснили за тај план. Штавише, у наредним месецима овима је указивана добродошлица. Време ће тећи, прилике ће се мењати, па ће се неки

од тих једном окренути против ранијих добротвора, прикључивши се западњачком верглању о „Србији као таоцу политике Слободана

Милошевића“. Доцније, у западњачким припремама „петооктобарских промена“ одиграће улогу важне полуге за „свргавање режима“. 

Page 17: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 17/59

Испод поменутог ембарга изузети су високи војни команданти, па и генерал Младић, али не затошто се рачунало са њиховом „кооперативношћу“, већ зато што би, уколико им не подигну граничну рампу, зарад онемогућавања прелазака ваљалоупотребити авионе и хеликоптере. А, успут, пословичне несугласице између војника и политичара тиме могу да се још више антагонизују зарад

потпуније политичке контроле над обема компонентама, односно манипулације њиховом борбом.  

Био је то, дакле, први клин забијен у живо месо политичке монолитности Срба у Босни. А одакле је дошао? Из матице којој су клицали похвале и сачијим именом на уснама су гинули њихови синови. 

Паралелно, напрслина се преносила и на републичко   руководство у Црној Гори, чији је премијер Ђукановић већ увелико гледао своја посла. 

Запало ме је тада да, у име Владе, јавно саопштим како је извесних притисака из Београда било и пре, те да ће се и овај некако пребродити, макар

без последица. И на томе је требало да се заврши. 

„Тохољ је употребио неке неодговорне речи које не одговарају истини“, саопштио је у једном интервјуу тадашњи портпарол Социјалистичке парти- је, потоњи вицепремијер и министар полиције Ивица Дачић, у чијем мандату су ухапшени и у Хаг испраћени и Караџић и Младић, а нешто слично

дешава се и ратном председнику Требиња Божидару Вучуревићу и ко зна коме још. 

Page 18: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 18/59

Упркос оптужујућем тону, ова Дачићева реченица у мени ће, као све што је стизало из националне матице, изазвати осећање праштања и сете, упр -кос томе што сам званично бачен међу „неодговорне лажове“. За разлику од Ивице, у политици сам се обрео случајно и управо из осећања личне

одговорности, па сам и одговорност својих изјава везивао за историју, не за политику неке странке или коалиције. А зар сам лагао, и зар претеће

писмо уручено Народној скупштини током њеног претходног заседања у Бијељини није спадало у исти корпус стилских вежби уцењивања? О мо - ралној страни тих једносмерних поступака, веровао сам, судиће историја, нипошто Дачић или ја. Но, међутим… 

Другог дана по ђурђевданској скупштини, не би ли се прекратиле љутње, зауставиле међусобне омразе и одбациле оптужбе о српском опредељењу

за наставак рата, генерал Младић је на Сарајевском аеродрому, са командантом муслиманских снага Сефером Халиловићем, потписао споразум опримирју. Тактика „стани, крени“, бар у том часу, није била тактика руководства Републике Српске. Прекид ратних непријатељстава требало је да

ступи на снагу сутрадан у подне, али, с обзиром на нашу позицију стране под притиском, било је готово извесно да ће она друга страна споразумизврдати. 

Сем иницијативе за примирје, генерал је тада јавно позвао да се одустане и од међусобних вређања. За непријатеља, сви ми били смо „ратни зло -

чинци и кољачи“, „зликовци и сподобе“, а све што је с нама у вези –  „такозвано“, „четничко“ и „злочиначко“. Истим вокабуларом, бар у Младиће-вом случају, ево, вежбајући толико година, овладао је и добар број јавних медија у Србији.  

Моријон –  легионарска лисица (9. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Француски утицај, политички и војни, током рата у Босни био је импозантан. Понекад је изгледало како је француској држави, преко Са-

вета безбедности Уједињених нација, додељена улога слична оној која је у Босни припала Аустроугарском царству по одлукама Берлин -

ског конгреса из 1878. године, или да је реч о активној заштити старих националних интереса у некој бившој француској колонији. 

Page 19: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 19/59

Али, за разлику од Саркозијеве беспримерне бомбашке улоге у разарању Либије, или Ширакове

дволичности у ваздушним нападима на Србију у пролеће 1999, улога њиховог претходника Франсоа Митерана у Босни била је одиста миротворна.  

Ситуација око Сарајевског аеродрома, који је држала српска војска, у јуну 1992. довела је до отворених претњи употребом силе зарад отварања нај -

краћег ваздушног коридора за допремање хуманитарне помоћи муслиманској страни, „жртви великосрпске агресије“. Одлука председника Митера -

на да, самоиницијативно, слети на аеродром у трену је бацила у воду све претње и агресивне планове. Истина, Митеран се састао са властима у Са- рајеву, али сама чињеница да је за тај чин изабрао Видовдан, прву крсну славу Војске Републике Српске, и да се, мимо протокола, управо на аеро-

дрому састао и са „лидером српских побуњеника“, у ратној пропаганди прибавила је његовој мисији „просрпски“ карактер. Можда с правом. „ВиСрби сте диван народ, који заслужује поштовање“, казао је тада Митеран Караџићу.  

Отварање аеродрома само ће охрабрити за рат муслиманске власти у Сарајеву. Генерал Младић трудио се да испуни све тачке споразума о предаји

ваздушне луке, нарочито ону о уклањању тешког наоружања на прописану раздаљину од аеродромског комплекса, али ту ситуацију Изетбеговић јекористио за стицање стратешке предности, свестан да му је овога пута измакла страна војна интервенција. Три страна официра тада су рањена, а ра -

фал је погодио и хеликоптер којим је путовао француски председник.  

Улога да надгледа ситуацију у то време припадала је француском генералу Филипу Моријону, команданту плавих шлемова, чији се штаб налазио у

Кисељаку код Сарајева. На начин сличан Митерановом, Моријон ће у марту 1993. ући у ослобођене делове Подриња (Церска и Каменица, Нова Ка-

саба и Коњевићи) и лично демантовати повику о тамошњем „масакру“, који је наводно починила Младићева војска светећи се за претходне масакренад Србима у Кравици и Скеланима, отклонивши још једну америчку претњу употребом силе зарад муслиманских ратних рачуна. Дан касније  Мо-

 ријон је са својих дванаест пратилаца усред Сребренице постао буквални талац разуларене Орићеве банде. 

Ојађен и прилично слуђен невољама у које је запао, Моријон, који је јасно видео ко је војска а ко оружана алаша, и због тога високо ценио РаткаМладића, посегнуће тада за лукавством, боље рећи покушајем преваре недостојне официра таквог ранга и репутације. 

Page 20: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 20/59

На састанку са начелником Главног штаба у Борићима код Братунца, на самој ватреној линији, дошавши право из Сребренице са списком Орићевихзахтева, Моријон је тражио тренутни прекид ватре како би спречио већ известан дебакл преосталих муслиманских снага у Подрињу. Признао је та -

да да у Сребреници доиста постоје два радио-локатора за ваздушно навођење, о којима је генерал Младић претходно јавно говорио, и да њима ру-

кују један мајор и један подофицир америчке војске. И устврдио је да има Караџићеву сагласност за распоређивање посматрача дуж линије фронта.Ухваћен у очигледној лажи –   јер Караџић је тада боравио на преговорима у Њујорку –  сада је, не трепнувши, тврдио да такву сагласност има од

Младића. 

Нечим га је ипак ваљало почастити. И добио је: евакуацију муслиманских рањеника из Сребренице, у замену са Србе у муслиманским логорима уТузли. 

Септембарска побуна (10. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Либијски вођа пуковник Моамер ел Гадафи бејаше склопио пословни споразум с југословенским државним руководством да се производи -

ма српске наменске индустрије, углавном „Заставиним“ аутоматским пушкама и муницијом, чизмама и униформама, у веома кратком ро -

ку опреми и наоружа новоформирана војска Фикрета Абдића, односно трупе „Аутономне покрајине Западна Босна“, са административним

седиштем у Великој Кладуши, које су већ ступиле у озбиљне оружане чарке са исламскофундаменталистичким јединицама бихаћког Петог

корпуса под врховном командом Изетбеговића. Био је то значајан приход за земљу притиснуту економским санкцијама. Република Српскабила је једини могући транзитни простор, од њене источне до најзападније тачке, и њене власти нису се мешале у те трансакције. 

Page 21: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 21/59

Конвоји запечаћених камиона и шлепера да-нима су змијуљали посавским коридором, и већ прилично изгладнели и обосили српски војници, који су штитили посавску жилу куцавицу, с југаизложену сталној непријатељској ватри, питали су се шта је и где одлази то што управо врви иза њихових леђа. Команданти су, чак и ако су знали о 

чему је реч, немо слегали раменима: „Не знам, питајте оне горе“. Прерушени мисионари једне мале али интригама склоне и на власт облапорне

странке из Београда, имали су конкретно објашњење ко су то „они горе“: „Идите и питајте“. „Кога да питамо?“ „Ваљда се у овој земљи зна ко сепита за све и свашта, па и за шверц од кога се неко богати док неко гине. Уосталом, питајте оне на Палама.“ 

Хтели или не, логика простих људи међу „Паљанима“ је видела и већину часних високих официра, чланова Главног штаба, јер се и са те стране

углавном ћутало о текућем „шверцу“. 

Е сад, јасно је зашто екстремне исламистичке организације у Федерацији БиХ са равнодушношћу гледају на потоње убијање Гадафијевих, при чему

ипак гину њихова муслиманска браћа. 

Сви велики заплети и расплети у Републици Српској у оно ратно доба догађали су се у време заседања Народне скупштине, тако да ће онима који

прате „основну радњу“ изгледати како рад законодавног тела није ни прекидан. 

У четвртак, 9. септембра 1993. скупштински радни дан завршавао се вечером. Спремајући се за починак, за дугим столом у сепареу јахоринског хо -тела, седећи са моје десне стране, генерал Младић заповеди свом помоћнику, генералу Милану Гверу, који ми сеђаше слева, да одмах позове гене -

Т ћ П ј ђ б ј Б

Page 22: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 22/59

 рала Талића, команданта Првог крајишког корпуса, и пренесе му наређење да обузда некакав војнички скуп заказан за сутрашњи дан у центру Ба-њалуке. 

Генерал Младић оде, а за трпезом завлада атмосфера отаљавања.  

„Дај ти, Мане, богати…”, сети се у неко доба генерал Гверо да начелнику Главног штаба Манојлу Миловановићу пренесе оно што је сам узео у оба-везу. „Дај види око тога што се за сутра припрема у Бањалуци.“ Команданта Талића, казао је, нема на командном месту. Миловановић беспоговор -но климну главом: „Разумем“, и настави да ћаска са професором Кољевићем, одајући утисак да је упућен у то о чему је малочас говорио генерал

Младић. 

По оној народној: „Ја псу, а пас репу“. 

Настависмо разговор. „У овом рату“, прича генерал Гверо, „сусретали смо се са многим страховима. Са страхом од гранате, страхом од метка, стра -

хом од нагазне мине, од рањавања, од смрти… Мој највећи страх је страх од глади. Све друго је ништа у односу на тај страх. Понекад ме буди изсна и ужасава ме помисао на глад. Зато, нормално, када сам близу трпезе, једем као да ми је последњи пут. Понекад пожелим да све то са стола по-

трпам у недра, склоним негде у угао, да се нађе. Тек данас сам разумео оно што су наши матори говорили: ’Не дао Бог рата и глади…’“ 

Старији водник и капетан (11. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Учинак деструктивних намера претворених у акцију увек је и бржи и очигледнији од учинка стваралачких напора. Ма како је доживели

њени носиоци, деструкција се увек одређује према целини ствари, рекло би се одозго, те је и по томе суштински опречна креацији, која це-

лини стреми одоздо, кроз уједињавање стваралачких напора великог броја људи. У рату, поступак једне бригаде кадар је да доведе у пита-

ње постигнућа шест корпуса. Зар у најлепше примере не спада то што је шака југословенских политичких активиста успела да уништи зе -

мљу стварану напорима, крвљу и знојем бројних генерација? Да, реч је о Југославији. Из њених рушевина, крвљу и знојем поново, једна

генерација Срба у Босни и Херцеговини успевала је да сачува простор на којем се може лепо и слободно живети. Јесте, реч је о Републици

Српској. 

Page 23: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 23/59

Од њеног стварања, бар током рата, Републи-ка Српска никад није била ближа пропасти као тог 10. септембра 1993. Управо су стизале вести о масивном усташком нападу на Лику, тачније на

 Читлук и Дивосело, но оне су остајале у сенци велике несреће која Бањалуку бејаше захватила. 

Напустивши фронт, на улицама града осванули су тенкови, „праге“, борна кола, оклопни транспортери, и људство једне елитне моторизоване бри-

гаде из састава Првог крајишког корпуса. С тобожњом намером да упозори на жалосну појаву ратног профитерства, група резервних старешина ни -жег ранга управо је изводила акцију „Септембар 93”. Градске и државне институције су блокиране, запоседнути радио-станица и телевизијски сту-

дио, пошта, команда града, Дом војске, општинска зграда, хотел у центру, полицијска станица, запречени прилази вароши, блокиран пролаз посав-

ским коридором. Патроле војне полиције вршљају градом, претресају домове, хапсе и одводе људе, премлаћују их и понижавају, траже и командан -та корпуса Талића и команданта авијације Нинковића, живе или мртве. Ухапшени су председник општине, смењени директори радија и телевизије,

и начелник полиције. У име побуњеничког штаба иступају један старији водник, као командант, и један капетан. Издају ултиматум са социјалним

захтевима, али се види да у позадини стоје крупни политички циљеви, као што се види да иза штаба стоји неки други штаб и неки други мајстор.Бањалука је напречац проглашена главним градом. Од републичких власти штаб тобоже признаје једино Караџића и никог више. У граду је, од пре

три дана, екипа Си-Ен-Ен-а с госпођицом Аманпур, што значи да су нањушили крупан догађај. Амерички амбасадор Јакович тражи пријем код Ра -дована. Скупштинско заседање се прекида, за вечером су заједно чланови Председништва и генерали Главног штаба. „Генерал Младић и ја ноћас

ћемо тражити од побуњеника да се акција заврши. Не сме трајати даље од сутра навече. До сутра поподне мора све бити готово. Буде ли неопходно,кренуће и војска.“ 

Н Б К ћ ћ П О ј б ј б

Page 24: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 24/59

На путу ка Бањалуци Караџића скрећу у Прњавор, ни за живу главу даље. Оданде путем локалног радија покушава обуздати тензије у блокираномграду. Побуњенички штаб узвраћа захтевом да Радован дође сам, без пратње, голих руку. Ризикујући ауторитет, па и живот, генерал Младић –  ово

 је његова ствар –  пролази барикаде и навече се обраћа побуњеној војсци у центру вароши. У Крајишниковом кабинету звони телефон, секретарица

укључује спикерфон, чујемо Младићево обраћање. Вокабулар одрешит и јасан, прописно војнички. Не куми, нити моли. Не замајава и не обмањује.Негде у дубини побуњеничке еуфорије сазрева свест да игру ваља окончати: пред њима је командант, не прича бајке, он то усмено наређује.  

 Чланови штаба побуне сутрадан су похапшени, али им никада није суђено. Имена оних који су повлачили конце из Београда утврдила је касније

скупштинска комисија у свом интерном извештају 

Плишане јелике (12. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Ратна тактика муслиманских јединица у Босни, мада бројно надмоћнијих, осим неколико крупнијих офанзивних покушаја, изведених

углавном крајем 1994. и у лето наредне године, који су резултирали њиховим поразом и катастрофом, сводила се углавном на упаде у зале-

ђе противника и масакрирање свега што се креће, на брзинску пљачку и паљевину сељачких домова. 

Изетбеговићеви стратези све чешће су помињали

„партизанску тактику“, а она се, дакле, сводила на муњевите нападе на цивиле, остварујући ефекат изненађења и наносећи српској војсци страх засигурност чељади код куће. Исту тактику браћа по вери примењиваће и у Авганистану, против Руса и Американаца, и у Пакистану и Ираку, па, или

је ре о а а е оз а ој ф озоф ј а а с е о ра а о ос о со о ерско е а е “ ак о је с е ој ак кој с р к а

Page 25: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 25/59

 је реч о нама непознатој филозофији џихада, светог рата, односно унисоном „верском менталитету“, или, пак, о јединственој тактичкој инструкта-жи. 

Коначни биланс ратних жртава на једној и на другој страни, а то је последица ове тактике, показује несразмеру у војничким погибијама –  она је на

штету муслиманске стране, докле је проценат цивилних жртава на српској страни такође у корист муслиманског ратног „угледа“. Сличном несра -

змером резултирао је и међусобни хрватско-муслимански обрачун у средњој Босни. 

Изнурујућа „леђна пецкања“ без озбиљнијих војничких резултата мора да су веома нервирала српског војсковођу. После једног опширног интервјуа

за немачки недељник „Шпигл“, уздахнуо је и пожалио се дописници овога листа: „Зашто је мене, драга госпођо, казнио Бог да ратујем са овим оло -

шем, а не са озбиљним немачким генералима“. 

Умео је и да својима похвали официрске врлине на непријатељским странама, ако би их уочио код кога од млађих официра бивше југословенскевојске. Умео је да их, као старији, и посаветује уколико би му се указала прилика за то. Средином јануара 1995, после неког тројног састанка на Са-

 рајевском аеродрому, под патронатом британског генерала Мајкла Роуза, приватно се обратио Тихомилу Блашкићу, главнокомандујућем хрватских

трупа у Босни. „Јеси ли ти, Блашкићу, стварно генерал?  Некако ми делујеш превише млад да бих те могао називати колегом. Него, знаш шта, мом-че, има код нас добра војна школа у Бањалуци, па да се ти лепо обучиш. Требаће ти.“ 

На Бадњи дан, уочи муслиманског покоља људи у Кравици, крећем се снежном стазом према Хан Пијеску, главном командном месту. У колима

слушам сарајевски радио и мислим: „То је, брате, тај чувени смисао за детаљ. Младић у октобру ослободио Јајце са двема хидроцентралама, рудни -

цима, црквама, па ни ’а’ да проговори. Уђе у Дервенту, попење се на Мајевицу –  појео вук магарца. Не зна, изгледа, ни да се обрадује“. Ослободио,па шта. А ови „ослободиоци“ јављају како су „јединице из састава три корпуса Армије Босне и Херцеговине ослободиле Пишану јелику“. И није ихсрамота. Као да је само једна Пишана јелика у овим босанским гудурама. На мапи ће се наћи бар седам Пишаних и Посраних јелика. Али, ови су

срећни и задовољни због те једне. Запосели је, па као да су запосели свих седам. Не каже се бадава: „Ко није срећан због ораха, није срећан ни због

товара.“ Њима као да је више стало до дреке и теферича, него до Пишане јелике. Окрени-обрни, некако му га тако и дође. Ако за Пишану јелику из -губе људства колико други скупа за Дервенту и Јајце, испадне да је Пишана вредела колико Јајце и Дервента. Пуних девет месеци веру се углавном

по Пишаним јеликама, укопавају се око њих, са двеста хиљада војника.  

После генерала питам како му се то десило да изгуби стратешки важну коту. „Коју коту?“ „Пишану јелику“ –  кажем. „А, Плишану јелику.“ Послу-

жио се игром речи као што то чине песници. „Погледај тамо, имамо ми за њих таквих звечки колико хоћеш..” 

Гините са мном (13. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Тајна карактеристика пратила је сваког од некадашњих повратника из Југословенске народне армије и садржавала је, између осталог, и

оцену о склоности самоиницијативи. Уписивале су је претпостављане старешине, а новопечени резервисти знали су једино тзв. ратни рас -

поред, који је по повратку уписиван у војну буквицу, тако да се, по потреби, могао поништити или променити, па отцепити попут неког ис-

коришћеног купона. 

Page 26: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 26/59

На тај начин су састави ратних јединица ињихових одељења компоновани од људства кадрог да одговори претпостављеном задатку. У случају ратне опасности, по примитку позива за моби -лизацију, и писац ових редова, на пример, будући обучен за послужиоца на најтежој врсти далекобојне хаубице, произведене у Америци пре Другог

светског рата, морао би да за најкраће време стигне до једног забаченог села код Мостара, а, ето, када је рат почео, пријавиће се, без позива, тамо

где је то технички једино било могуће, и од тзв. одбрамбених средстава задужити оно што је у датом часу стајало на располагању.  

Почетак рата у Босни десио се на начин који нико није могао предвидети, у трену су пали у воду основни одбрамбено-доктринарни принципи, пре-

ко ноћи се десио слом свеукупног система „обичаја ратовања“ и, као што је то често истицао генерал Младић, за такву врсту рата нико нити је био,

нити је могао бити обучен, како међу официрским, тако и међу војничким кадром. Онај са којим је, у случају ратне опасности, требало да послужу - јеш неко од артиљеријских оруђа, нишанске справе већ је окренуо према теби; онај што је требало да штити твоју грађанску сигурност, већ ти је

упао у стан, ухапсио те и одвео у бивше атомско склониште, где те пребијају до смрти, докле се онај главни вратио на лице места, јер му је твојамалолетна кћи запела за око. 

Склоност самоиницијативи из тајне карактеристике дочекала је, дакле, свој прави час. Без икакве и без ичије наредбе или сугестије, без аналитичар-ских есеја у медијима, преко ноћи, нестало је и црвеног симбола на сивомаслинастом шлему, јер је парченце шмиргла учинило своје. Сазрела беја -

ше свест да се десио општи прелом и као ослонац служило је искуство претходних генерација и начин њиховог страдања: „Пушка ми, пушка му, па

изволимо. Ја као овца на клање не идем.“  

У командни кадар нижег ранга генерал Младић произвео је већи број својих земљака Калиновчана а са некима од њих био је у блиском сродству

Page 27: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 27/59

У командни кадар нижег ранга генерал Младић произвео је већи број својих земљака, Калиновчана, а са некима од њих био је у блиском сродству.У нормалним околностима, уколико рат није прво нормално стање на Земљи, дигла би се повика због непотизма, узурпације надлежности, војска

би дезертирала, побунили се амбициозни официри, поцепали се стројеви. У рату је то, међутим, привилегија која обезбеђује извесно страдање, до-

датну одговорност и прегор, ситничаву несебичност, преузимање општег крста на сопствена плећа. Ако може он, као први, да упрегне родбину,срамота је да ја, као последњи, извлачим својту. То је једна од најважнијих тајни Младићевог људског и ратничког успеха. Не могу да се сетим да је

ико икада војсковођи приговорио како му је послао сина, а натраг добио инвалида или тело у ковчегу. 

У потоњој операцији у рејону Бихаћа власти су за борбу регрутовале и студенте. Последње позиване. Једна  групица непрекаљених и малчице раз-мажених младића бејаше се од кише склонила под неку јелику. У том часу сасвим случајно, ако је реч о случају, наишао је командант Главног шта-

ба: „Ви, момци, шта радите ту?“ „Чекамо, генерале, да стане киша.“ „Киша?“ –  скинуо је капу са главе, њоме захватио воду из неке локве и сасуо јесеби на теме: „За мном, трчећим кораком!“ 

Трчали су. Неколико корака даље генерала је дохватио непријатељски куршум, у једно стидно место.  

Професорима није веровао (14. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Српском националном покрету приклонила се, од првог дана, готово сва интелектуална елита „босанских Срба“, најпре у Сарајеву, потому Бањалуци и осталим варошима. Политички савет чинили су академици, инжењери, лекари, економисти, писци, истакнути уметници.

Поред доктора Караџића, председништво Републике Српске чинило је двоје универзитетских професора, у првом саставу владе биће их

чак четворица, у скупштинском сазиву, који су углавном чинили факултетски образовани људи, била су их тројица. Па сад, онај ко хоће,

нека пореди нивое на којима се одвијала међунационална расправа између ових, на једној, и оних, на другој страни, које је презентовао из-

весни Шаја из Устиколине, аутор чувеног слогана: „Плива патка, плива гуска, ова земља биће турска“.  

Page 28: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 28/59

Истина, међу нама било је и оних који су,

услед извесне фрустрације, претендовали на поменуто академско звање и од сарадника по канцеларијама захтевали да их ословљавају са „професо - ре“, мада нису поседовали одговарајућа академска покрића. 

Један пријатељ из Француске запазио је речену изузетност и после негде написао како „босански Срби имају најобразованије руководство на све -ту“. Караџић ће то једном јавно парафразирати, злобно додавши како „још не знамо какву школу има немачки канцелар Хелмут Кол“.  

Односи међу овим људима били су опуштени, заједно су становали и размењивали идеје и размишљања, укрштали информације и закључке, свако -дневно делили хлеб и со. 

Генерал Младић понекад би, пред публиком, од покојног професора Кољевића тобоже затражио реч, на што би шекспиролог европског ранга, тобо -

же отворио расправу: „Извол’те, Ратко, али кратко“. 

Биће да је генерал већ током уводних ратних месеци на честим седницама Врховне команде о професорима стекао утисак који се изгледа никада

Page 29: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 29/59

Биће да је генерал већ током уводних ратних месеци на честим седницама Врховне команде о професорима стекао утисак који се, изгледа, никадавише није мењао. 

Према мирном и скромном министру иностраних послова Алекси Бухи гајио је готово братски однос, пошто су обојици очеви погинули од усташа

и на истој страни, можда чак и у истој борби почетком Другог светског рата. 

У личности Биљане Плавшић видео је својеврсног покровитеља сумњивих групација и самозваних војвода, а већи разлог за Младићеву подозри -вост не би се могао чак ни измислити. Замисли ти: брада и кокарда. Још нам само филмски режисер Вељко Булајић фали. 

На срећу, „српска царица“ се ни на који други начин није мешала у одбрамбена питања, па ће ваљда и зато пред Хашким трибуналом ан гро призна-ти кривицу за наводно етничко чишћење и друге злочине, не увиђајући какву беду и невољу тиме намиче „српском царству“.  

Професор Кољевић је, међутим, извлачио дебљи крај. Као представник „мекше и кооперативније струје“ у државном руководству –  а такву слику,

наспрам тврдокорног Момчила Крајишника, о себи је сам иконописао –  Никола је на бриљантном енглеском језику комуницирао са изасланицимахуманитарних агенција, а склопљени споразуми задирали су углавном у војне послове. Младић је, пак, у „хуманитарцима“ углавном гледао стране

уходе и непријатељске логистичаре што, како се и испостављало, многи и беху. Тек уз Караџићеву асистенцију Никола је успевао да оствари дату реч. 

Караџић је, током преговора у Женеви, приволео генерала да се састану и са Њеном екселенцијом  високим комесаром УН за избеглице, времешномСадако Огата, не би ли генерал коначно увидео политички значај дотичног питања. „Па, ова је, председниче, мртва већ две године“ –  шапнуо је де-чије искрено и цинично генерал Младић, седајући за преговарачки сто. „Јесте мртва“, сложио се Радован, „али изгледа да мора обавити још неке

послове“. 

Маркови конаци (15. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Дан или два пре него што је „просрпска власт проевропске Србије“ саопштила „добру вест“, о хапшењу „једног од два преостала услова започетак преговора са Европском унијом о приступању“, из европске Чешке, од које је Словачка једнако далеко, добио сам књигу „Разгово -

ри са генералом Младићем“ проф. др Рајка Долечека, штампану на српском и чешком језику. На насловној страни отиснута је Младићева

фотографија у цивилном оделу, коју је аутор снимио приликом неког послератног пријатељског сусрета.  

Page 30: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 30/59

Професору, са којим се не познајем, захвалиосам се кратком поруком. „Баш након што сам добио Вашу књигу о генералу Младићу, Ви и ја  изгубили смо њеног главног јунака, којега смо позна-вали и са њиме разговарали.“ Дописао сам још једну реченицу: „Но, по свему судећи, овај народ тиме добија још једног мученика.“  

Убеђен сам да је главни јунак Долечекове књиге и овог записа на свеколику српску историју гледао као на повест мучеништва, свеједно што би се и

оним огавно љигавим, политички утилитарним вокабуларом, којим је генерал Младић испраћен у хашку тамницу, хтео заташкати један херојски

подвиг и једна несвакидашња људска судбина. 

У јуну 1995.  јавио ми се телефоном јеврејски писац Арнолд Шерман и саопштио да долази на Пале, пише књигу о рату у Босни, желео би да, изме-ђу осталих, разговара са генералом Ратком Младићем. Обавестио сам генерала и на његово: „Шта хоће?“, одговорио шта Шерман стварно хоће. Из -

гледало ми је да је са неке друге стране већ обавештен о Шермановим списатељским намерама, или бар да исказује нарочито поверење мом избору.  

За ту прилику, позвао сам момка по имену Марко Марчета, који је одрастао у Великој Британији и енглески говорио као матерњи, да се саговорни-цима нађе при руци. Марчета је стигао као добровољац и обрео се у Лакој пешадијској бригади на Борцима изнад Коњица. Ургирао сам код коман -

данта бригаде мајора Антеља да га оданде пошаље у престоно село српске републике.  

Шерман је најпре замолио генерала да му прича све што мисли да треба, о себи. „У реду, сад ћу ја то Вама  све лепо од Маркових конака.“ И прево-дилац је, што због треме, што због жеље да преведе баш сваку Младићеву реч, збуњено застао на првом кораку. И заруменео се, што због неразуме -

вања фразе, што због неочекиваног помена властитог имена у њој, безнадежним погледом тражио је помоћ. „Генерал је хтео да каже да ће причати

Page 31: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 31/59

вања фразе, што због неочекиваног помена властитог имена у њој, безнадежним погледом тражио је помоћ. „Генерал је хтео да каже да ће причатиу ситнице“, рекох. „O yes“, откочи тумач и разговор се настави. 

После разговора хоће Марчета да му објасним значење речи на којој је запео. Чуо си, велим му, како је генерал причао о свом детињству, описивао

 родно село Бажановиће код Калиновика, помињао и неке неважне податке –  то су Маркови конаци. Причао је о школовању, помињао пуковнике

„класиће“ –  и они су део Маркових конака. Помињао је Косово и бој на Косову, а већина Срба сматра да је Косово најскупљи Марков конак на који је Марко касно стигао. Помињао је и унутарсрпске идеолошке поделе и расцепе, део њих је такође с Марком на коначишту, а онај победнички део

 још прославља Дан устанка на чијем почетку је Милош Шпанац на Марка Краљевића насрнуо. О Јасеновцу је причао, а, осим Срба, ко још данас отоме озбиљно говори? Може се десити да ће писац и помињање „усташа“, ако си тачно превео, у коначној верзији избацити, Немце и Талијане та -

кође, Турке ће, надам се, оставити. Можда изостави Туђмана и Изетбеговића, а задржи Тита. 

Не, Арнолд Шерман, ипак, све је то поштено записао и на енглеском упечатио, а једна београдска дневна редакција у своје време одломила је и унеколико наставака препечатила изводе из књиге. Њена служба за маркетинг данас би, претпостављам, платила лепу свотицу да јој се име не поми -

ње. 

Бихаћки марш (16. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

У јеку кризе око Сарајева у фебруару 1994, после масакра на пијаци „Маркале“, Савет безбедности одобрио је ваздушне нападе Северноа -

тлантског војног пакта на српске положаје у ширем рејону града. Генерални командант снага Уједињених нација, генерал Жан Кот, поред

Мајкла Роуза и Јапанца Акашија, био је надлежан за евентуално спровођење одлуке о нападу. Кот је тих дана тражио састанак са српским

војсковођом, за кога се ретко кад поудано знало да ли је на терену или на командном месту у Црној ријеци код Хан Пијеска. Заузет изве -

сним пословима око Бихаћа, Младић је Коту поручио да га чека у Дрвару –  „у Титовој пећини“. Тиме је, ваљда, желео да генералног ко-

манданта страних трупа подсети на један претходни неуспех ваздушне акције. 

Page 32: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 32/59

Тих дана британски „Милитари њуз“ сумирао је наше борбене потенцијале, пре-терујући, али приближно тачно. Срби су наоружани, писало је, релативно скромним бојевим средствима, али у случају сукоба са Северноатлант -

ским пактом овај недостатак био би надокнађен урођеном српском ратничком вештином. Њихова војска броји осамдесет хиљада бораца, имају три -ста тридесет тенкова, четири стотине оклопних транспортера, осам стотина тешких артиљеријских оруђа, батерије противваздушних митраљеза и

топова, самонавођене системе „стрела 2-М“, модерне ракете земља–ваздух „СА-7” и „СА-14”…Постоје, веле, велики организациони проблеми на

страни њихове војске; јединице су најчешће слабо координисане, локални команданти имају пресудан утицај, премда је војна обученост српскогстановништва неупоредиво већа него у европским земљама. 

„Српску надмоћ у људству, тенковима и артиљеријским оруђима“ на страни НАТО надокнађивало је дванаест америчких ловаца бомбардера „Ф -14томкет“ и осам ловаца „Ф-15 игл“, четрдесет и осам америчких, турских и холандских „Ф-16 фалкон“, четрнаест америчких „Ф-18 хорнет“ и шест

нисколетећих нападача „А-6 интрудер“, са дванаест авиона за блиску подршку „А-10 тандерболт“, седам британских „си харијера“ и осам ловаца

„Ф-3 торнадо“, двадесет британских и француских тактичких ловаца нападача „јагуар“, осамнаест француских „супер етендера“, девет „миража Ф-1” и десет „миража 2000”. 

Сукобићемо се, дакле, са више од стотину седамдесет најмодернијих авиона, распоређених на носачима „Саратога“. „Фош“, „Арк ројал“ у Јадран -

ском мору и у базама у Авијану, Геди, Истрани, Виљафранки, Червији, Анкони, Напуљу, Ђоји дел Коле, Бриндизију, Трапани и Сигонели. 

Кудикамо, поштено. Баш је ту реч о оном што нама замерају, о „несразмерној употреби силе“.  

„Варвари су поново кренули у освајање Балкана“, саопштио је педесетогодишњи грчки парламентарац Димитрис Вунакос, обавештавајући јавностсвоје земље да одлази у Босну, да се „раме уз раме бори са својом истоверном браћом“. „Нисам никакав Дон Кихот, ја сам само човек који има хра -

брости и осећања за правду“, казао је. „Џорџ Буш је био касапин Ирака, а Клинтон је преузео улогу касапина Балкана.“ Са Вунакосом, за Босну кре-ћу још шесторица Грка из Триполија на Пелопонезу. 

„Цели свет тренутно је заокупљен могућом употребом силе“, констатује британски министар одбране Малколм Рифкинд.  

После састанка у Дрвару генерал Кот саопштиће како је генерал Младић схватио да Срби треба да преузму иницијативу ради обезбеђивања мира.  

Истина, једну крајишку бригаду, која је људством и техником ојачавала фронт око Вогошће код Сарајева, повукао је у Крајину. И само дан након

Page 33: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 33/59

, ј д у р ј у р ду, ј ј уд ј фр д р ј , у ј у р ј у дсастанка са Котом пожурио да јавно ухвати муштулук: „Моја војска је на бихаћкој железничкој станици.“ О билансу губитака говорила је поверљи -

ва депеша: пет погинулих и девет заробљених српских војника. 

И народ, у козарачком ритму, одмах пропева: „Док је Ратко у Дрвару био / он се није у пећини крио…”  

Магла у долини Босне (17. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Трећег дана по истеку ултиматума у вези са повлачењем тешке артиљерије из околине Сарајева, стигла је вест из средње Босне преточена

у типичну фразу војне информативне службе: „Дуго најављивана муслиманска офанзива око Маглаја отпочела је јутрос…” Они на чију

страну је стала најмоћнија војна сила на свету нису, дакле, губили време. 

И, ето белаја, ето српске контраофанзиве. 

Команду над српским противударом преузели су Младић лично и командант корпуса Талић.  

Медији и политичари у свету још су се бавили минулим безуспешним ултиматумом, ратним претњама, плановима за Сарајево.  

„Српски генерали прижељкивали су напад Северноатлантског војног савеза” –  спекулисао је лорд Овен у програму америчког радија –  „верујући да

би оборили неколико авиона, узели таоце и Сарајево засули пројектилима. Али, свет ће се ужаснути”, додао је, „када ускоро види рушевине Моста - ра”. 

Помињање „рушевина Мостара” било је у непосредној вези са предстојећим сусретом у Вашингтону, где су, под Клинтоновим покровитељством,

Page 34: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 34/59

„ру р ј у р ј р ј у р у у, у, р ,хрватски министар Мате Гранић и Харис Силајџић отварали преговоре о хрватско-муслиманској федерацији у Босни и њеној конфедерацији са Ре-

публиком Хрватском. 

У Савету безбедности на столу се налазио француски предлог о успостављању међународне административне управе у Сарајеву и проширењу зона

сигурности на Мостар, Витез и Маглај, укључујући и ваздушне ударе као инструмент њихове заштите. Британија је такав предлог здушно подржа-ла, Американци су се из својих разлога прећутно сагласили, али било је мало изгледа да ће он и проћи, јер је руска дипломатија испоставила крупне

примедбе. Оживео бејаше Бели дом, и јељциновској олигархији узвраћа ударце: неће више бити обредног приношења жртава да би се умилостивиоЗапад. Из затвора на слободу управо су изашли Руцкој и Хазбулатов, и сви ухапшени другови. У Москви се догодила тиха али очигледна превага,

 руски генерали слали су Западу јасне поруке: „зона руског утицаја” или „српско питање”, сада је најмање важно како ће се то у Босни звати. 

Ето, у таквим околностима одједном је уследила муслиманска писка и кукњава: Спасавајте Маглај. 

Недеља је и затекао сам се на продуженом викенду у Београду ради помена једној старици протераној из Сарајева, на гробљу у Смедереву.  

У вилу у Ужичкој навече је допутовао Караџић, спремајући се са Крајишником, Кољевићем и Бухом, за сутрашњи пут у Москву, на позив министра

Козирјева. Са Козирјевом је требало да се утаначи отварање тузланског аеродрома, при чему би контролу над дотурањем хуманитарне помоћи вр -шили Руси. То је био наш предлог. Да најпре код Тузле слети један „тупољев” с товаром за Србе и муслимане. А као да су прозрели план, Ејуп Га-

нић и Алија Изетбеговић јавно су се противили „даљем мешању Руса у Босни”. 

У вилу „Босанку”, на Радованов позив, ускоро стижу академици Екмечић и Павле Ивић, и двојица познатих песника. Екмечић упозорава да се мора

гајити опрез према Русима, јер су, у новије време, изневерили у пресудном тренутку, и наводио је историјске чињенице.  

Ускоро стиже и генерал Младић. Види се да једва суздржава гнев што није позван у „московску делегацију”. Он би, вели, имао шта да објасни ру -ским генералима. „Није још време, генерале, за сусрете те врсте и на том нивоу”, каже Радован.  

Разговор се наставља и Младић слуша и ћути. После узима реч и каже: „Ја све вас веома уважавам, али све време прати ме утисак да присуствујем

неком муслиманском скупу: те треба попустити овде, те треба попустити онде… Треба им, у ствари, узети све.“ С извесним гневом, са самоувере -

ношћу без задршке, рече да ће колико сутра навече бити у самом Маглају. Алал вера –  сложисмо се сви. 

Бука око Горажда (18. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Да ли случајно или не, 10. травња 1994, на дан проглашења НДХ, авиони НАТО испалили  су прве ракете на српске положаје. Сутрадан, у

Београду је Јељцинов изасланик Чуркин категорично саопштио да се „Горажде више неће поновити“ и кренуо према Босни. Није стигао

ни до Руме, а два америчка ловца поново су бомбардовала јединице на Горажду. 

Page 35: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 35/59

Паралелно, аустријска телевизија саопштила је вест да је генерал Младић смењен. Колико јуче,тврдили су да је убијен. 

„Никада се нисмо боље слагали. Никада Младић није био живљи него што је сад. Сад је ту, а сад тамо… Контактирамо најмање сваких сат“, обја -

шњавао је Караџић у ударном вечерњем термину. 

Са српских положаја код Горажда у свет ће сутрадан отићи слика како генерал салутира и рапортује: „Господине врховни команданте…“ Следили

су кадрови заједничке партије шаха. 

На снимцима погођеног војног возила лепо се видело да је оно на себи имало видне ознаке санитетске службе, што значи да је коришћено за извла -чење рањеника. 

Натрчао се баћушка Чуркин тих дана између Сарајева и Пала, а резултат никакав. И само што је, увређен, прешао Романију, из Сарајева су банулиОвен и Столтенберг. Већ, дакле, беше саопштено да Роуз и Акаши међу Србима више нису добродошли. И Његова светост патријарх Павле стигао

 је на Пале, иде крепко, наставио пут према Фочи, а оданде међу борце на линији према Горажду. Из правца Горажда на Пале стуже војвода Ше-

шељ. Све то сведочи о драматици једног тренутка, али стварне драматике на српској страни нема, штавише, први пут смо у позицији жртве.  

„Погледајте пажљиво“, говори генерал Младић, „видећете да су у истим униформама и адмирал Џереми Бурда (командант Јужног крила НАТО) игенерал Роуз (командант УНПРОФОР-а), хрватски генерал Бобетко и муслимански генерал Делић“. Тиме Младић жели да укаже са киме се све бо- ре он и његова славна војска. Та војска је тренутно на доминантним котама око Горажда, и њена команда поручује цивилима у граду да могу да се

склањају иза српских ватрених линија, ту су сигурни и заштићени. Исту заштиту уживаће и муслимански  борци, уколико обуставе ватру и положе

Page 36: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 36/59

оружје. 

Из тог саопштења западне информативне агенције извукле су закључак да је град пред падом. Камера познате западне телевизије, наводно, снимила

 је тенк који се поново појавио у зони од двадесет километара око Сарајева. „Надајмо се да је српски тенкиста заборавио да промени уље“ –  поенти-

 ра репортер, сугеришући како га само авионске бомбе могу зауставити. Авиони надлећу Горажде, али не бомбардују, као да нешто чекају. Акашиубеђује Изетбеговића: „Уколико то желе, српске снаге могу истог часа заузети Горажде, али оне то, највероватније, неће учинити“. Убрзо стиже

вест да су авиони поново бомбардовали. Стидљиво се, међутим, пробија исход гужве: један британски „си харијер“ је оборен док је меркао српскитенк. Из седишта НАТО у Бриселу тврде како су два британска авиона покушала да изведу борбену акцију, али нису стигли да изруче бомбе. Срп -

ска ракета погодила га је у предњи део и он се, запаљен, срушио. Пилот је успео да се приземљи на левој обали, код муслимана. Адмирал Бурда изНапуља саопштава да је пилот задобио ране приликом катапултирања, и да се друга летелица срећно спустила на носач у Јадрану. Прећуткују уче -

шће и два америчка јуришна ловца и два француска „супер етандера“, од којих је једног опрашило по репу. Погођен је и „тупољев“ генерала Де Ла-

прела, који се присилно се спустио на сарајевски аеродром. Један од двојице рањених британских командоса, који су наводили авионске бомбе нациљеве код Горажда, подлегао је у Сарајеву. Гађан је и хеликоптер којим су их транспортовали.  

Картерова мисија (19. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Неколико дана после трагичног догађаја у његовој породици, са генералом Младићем срео сам у Сопотници, предграђу Горажда. Још је те-

кла војна операција сужавања маневарског подручја муслиманских јединица у тој енклави. Српски војсковођа деловао је као тек отворе -

на рана, у коју не треба гурати прст, и треба пазити да на њу откуда не дође зрно соли; нека зараста. Око њега је просто зрачио ореол дубо -

ког бола и неутаживе патње. Како су у мом друштву били сниматељи једне грчке телевизијске станице, пре него што ћу генералу још јед -

ном изјавити саучешће, Грцима скренух пажњу да га нипошто не снимају. И нисам се преварио. Угледавши камеру, Младић је негодовао

што их уопште водим. Грци су, рекох, снимиће спаљену цркву Светог Ђорђа, задужбину Херцега Степана, и оскрнављено православно

гробље поред ње. „Ако ти кажеш“ –  сложио се. 

Page 37: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 37/59

Ускоро, односи са британским генералом Мајклом Роузом били су поново нормализовани. Мо -гло би се рећи, и бољи него пре но што је овај позвао бомбардере. Увидевши туђу грешку, коју је примио на своју душу, Роуз је постао снисходљи-вији и чак приврженији Младићу. Генерал ће га најмање два пута примати у „Рајској долини“ на Јахорини и на свој начин ће се шалити на његов

 рачун, а Британац ће се детиње радовати када га Младић ослови са „колега“, па и кад му предложи да један другоме поклоне војничке капе или гадарује каквим трофејним оружјем. А Младић ће једном јарету које је добио на поклон од неког дечака наденути име Роуз.  

Специјални изасланик генералног секретара УН, префињени јапански дипломата Јасуши Акаши, за разлику од Мајкла Роуза, пао је сасвим у другиплан. У ствари, били су то месеци потпуне дипломатске изолације руководства „босанских Срба“, који су одбијали да прихвате мировни план Кон -такт групе пет светских сила, у којем је доминирао промуслимански амерички интерес.  

Санкције према Србима завео је и Београд. На границама су распоређени униформисани страни посматрачи, отварали су чак и ковчег с мртвацем,

онемогућавали преношење хране за бебе или канте горива. Прелазак у Србију, па и било где друго, био је онемогућен не  само државним функцио-нерима, већ и војно способним мушкарцима, прекинуте све телефонске линије. Главни београдски дневни лист објавио је опширан интервју Зорана

Лилића, тадашњег председника ко сад зна чега, чијим изводима о наводним ратним злочинима данас у Хашком трибуналу поткрепљују оптужницепротив Срба. Београдски медији хорски су брујали о „ратном профитерству оних којима више одговара рат него мир који нема алтернативе“.  

У међувремену, у хрватске руке пала је стратешки важна Купрешка висораван. Било је очигледно да се негде горе већ увелико „коригују“ мапе ет-ничке поделе Босне према поменутоме плану, према негде другде договореним процентима. 

У монолитност српског вођства на све могуће начине забијан је клин нејединства и пажљиво бирана свака пукотина. Да би се прикрило деловање

Page 38: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 38/59

униформисаних мисионара у војним јединицима, генерал Младић позван је на тајни састанак са Милошевићем и Козирјевом у Београду. Пажљиво

пласирана информација о томе говорила је о „разговору у четири ока“. Два ока ту, ипак, фале. Или неко од тројице бејаше слеп, или је у критичном

тренутку неко од њих отишао до тоалета. 

Повраћај изгубљене тактичке иницијативе –  мада је стање било још увек далеко од тога да је стратешка предност на непријатељској страни –  поку-шаван је широм српском операцијом код Бихаћа. 

Ето, у таквим околностима, пријатељским везама позван је бивши амерички председник Џими Картер да сруши дипломатску блокаду и, уз Млади -

ћев потпис, несебичним залагањем генерала Роуза, издејствује споразум о општем четворомесечном примирју. Оно је српској војсци одговаралосвугде, осим код Бихаћа. 

Акобогда и у Шапцу (20. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Оптужбе на рачун „босанских Срба“ у београдским медијима нису мимоишле ни црквене великодостојнике, којима је са највишег поли -

тичког места замерано због неизоставног присуства заседањима Народне скупштине Републике Српске. Владика зворничко-тузлански Ва-

силије (Качавенда) тако је набеђен како је негде изјавио да ће генерал Младић са српском војском, акобогда, кренути и на Србију. Као давладике издају сулуде директиве, а генерали их спроводе.  

Page 39: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 39/59

Било је очигледно да четворомесечно при-мирје у Босни муслиманска војска користи да се прегрупише, консолидује и донаоружа. Ирански и турски транспортери, под америчким патрона -том, ноћу су слетали на аеродром Дубраве код Тузле, упркос тамошњем надзору мировних трупа. Лаки авиони и хеликоптери из правца Загреба до -

премали су ратни материјал трупама у бихаћкој енклави. 

Све то, ипак, остајало је у сенци Туђманових агресивних намера према Србима у Крајини, које  су се огледале у вербалним атацима и, конкретно, у

одлуци о ускраћивању даљег размештаја „плавих шлемова“ у тзв. ружичастим зонама. Крајишки парламент узвратио је одлуком о замрзавању даљеекономске сарадње са Хрватском. На Западу су још веровали како је војска Крајине довољно моћна да, у случају нужде, Хрватску пресече на два

дела транширајући њене приморске путеве у домету својих оруђа. Војни коментатори процењивали су да је Крајина кадра да се, уз помоћ Срба уБосни, супротстави насртају усташког режима. 

Одлуку крајишког парламента, међутим, минирала је крајишка влада дистанцирањем од судбине Републике Српске, која је грцала под тврдим санк-цијама са истока и са запада, најавом о отварању понтонског моста код Јасеновца и робним транзитом аутопутем.  

„Генерал Младић је командант свих Срба западно од Дрине и прави је мајстор у потезима којима непријатеља и међународну заједницу држи у не - равнотежи“, тврдио је „Њујорк тајмс“ средином фебруара 1995. Било је у томе истине утолико пре што Народна скупштина бејаше тајно изгласала

одлуку да се, у случају ратне опасности над Крајином, преко Саве пребаце три бригаде из састава Талићевог Првог крајишког корпуса. Подразуме -вала се и ватрена подршка преко реке. 

Мало пре тога са генералом Младићем срео сам се у београдском хотелу „Москва“. Био је то готово немогућ сусрет, пошто су пролази у Србију заб ј б ј “ ф ј

Page 40: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 40/59

нас били потпуно затворени, док су прелазак једног броја „кооперативних“ државних функционера на дринским рампама дочекивале телевизијске

камере. И откуд сад у „Москви“? 

Један добростојећи земљак из Чикага изразио је жељу да помогне наше у свему оскудне медије, и заказао ми састанак у апартману. Инжењери су

саветовали да би било најпрече набавити некакву дејонизирајућу смолу, неопходну за даље функционисање краткоталасног предајника, преко којегсмо већ годину дана вестима покривали подручја Аустралије, Северне Америке и Западне Европе. Богати земљак прихватио је да плати неколико

хиљада долара, али испоставило се да та материја, која би стала у једну обичну торбу, има и војну сврху, и требало је усагласити се око евентуал-них компликација при транспорту преко Атлантског океана и преко једнако широке Дрине.  

Генерал је на себи имао црно одело и, да не бејаше у короти, морао бих му признати да је и у том „маскирној роби“ једнако елегантан као и у уни -форми. Знам, и он је дошао код оног земљака ради неке своје „дејонизирајуће смоле“.  

Пољубисмо се и он се чуди: „Откуд ти у Београду?“  

„Сви хрле код Оног, па ево и ја.“ 

„Ког Оног?“, пита, и одмах се досети: „А, код оног Милошевића.“ 

„А кад се враћаш?“ 

„Када ми јаве термин скупштинског заседања. Планирали су га у Шамцу. Ваљда ћемо се видети тамо.“  

„У Шапцу, велиш?“ 

„Ако Бог да и владике нареде, биће и у Шапцу.“  

Смејали смо се својој невољи и муци. 

Генерал Шмит (21. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Тајна америчка сагласност са Британцима и Французима, да се Србима у Босни и Крајини задају завршни ударци, постигнута је у време

договореног четворомесечног примирја, почетком 1995. године. Трупе независне Хрватске у тишини су снабдевене енормним ратним арсе-

налом, њихову тактичку обуку преузели су високи амерички официри, а у темељите извиђачке активности укључена је расположива тех -

ника Северноатлантског пакта. 

Page 41: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 41/59

Разрађен је и јединствен оперативни план сатрупама босанских муслимана, према којима фактички више није важио међународни ембарго на ратне испоруке. Не говорећи о великим војним

полигонима у Тузли, Високом, Сарајеву и Зеници, муслиманска војска је, чак и у малим и забаченим енклавама, проглашеним „заштићеним зона -

ма“, снабдевена, како је то генерал Младић говорио, униформама и чизмама НАТО -дизајна, најсавременијим противоклопним системима, тешком

артиљеријом, средствима везе, па чак и већим бројем хеликоптера. 

И шта да мислите када данас, чак са највиших службених места у Србији, чујете тврдње о „изгубљеним ратовима“ вођеним у „њихово име“, или из -

вињавања свима и за све? Како то да је тако брзо изврнута суштина балканске кризе, ако је њен циљ, како ће показати доцније масакрирање Србијеснагама НАТО пакта и отимање Косова, био дробљење српског националног корпуса и сламање његових свеукупних потенцијала? Истина, ни он -

дашња власт у Србији и скраћеној Југославији, изнурена свеобухватним санкцијама, отужбама и понижењима, није сасвим разумевала дубину про-валије. Јефтиној партијској филозофији да усред рата „мир нема алтернативу“ и потпуној изолацији Срба у Босни плаћена је сувише висока, али за -

служена цена, јер онима који су га и произвели –   рат није имао алтернативу док се не оствари циљ. 

Уочи Савиндана команду над страним трупама у Босни, уместо Мајкла Роуза, преузео је педесетдвогодишњи генерал Руперт Смит, помоћник на-

челника британског генералштаба за оперативне послове и безбедност. Претходно је службовао у Аустралији, на Блиском истоку, у Кенији, Либи- ји, Малти, Малезији, Немачкој, Родезији, Северној Ирској. Класични „пас рата“. У Заливском рату командовао је британском оклопном дивизијомкоја је извршила један од кључних пробоја. Знало се да је „амерички човек“, а Американци су истовремено у Босну послали нове тимове агената

ЦИА и једног пензионисаног официра Пентагона, који је у Заливском рату био надређени командант сер Смиту, и који би требало да под своју ко -б Х

Page 42: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 42/59

манду стави снаге босанских Хрвата и муслимана. 

Ковачко презиме немачки хладног и ратоборног Смита међу Србима брзо је понемчено.  

Крајем фебруара у опроштајну посету генералу Младићу дошао је генерал Де Лапрел, и представио му наследника –  француског генерала Бернара

Жанвијеа, такође прослављеног у Заливском рату, после чега је унапређен и постављен за команданта Шесте лаке оклопне дивизије.  

Средином марта на Палама су се поново срели Караџић и Акаши. Састанку су, сем Младића, Крајишника и Бухе, присуствовала двојица новопоста -вљених команданата. У том разговору Младић је био јасан: повлачење мировних снага из Хрватске потеже и њихово повлачење из енклава у Босни,а то значи да више неће важити резолуција о „заштићеним зонама“.  

Баш то је, изгледа, било оно што су, по обрасцу Кувајта, ова двојица „Заливљана“ желела да чују. У наредним месецима они ће српске намере под-

стицати управо у том правцу, Смит честим позивањем авијације НАТО и претњама бомбардовањем, а Жанвије саветовањима са српским војсково -ђом и уверавањима да бомбардовања неће бити. Неће бити бар док се не постигне „коначно решење за Србе у Крајини“ и припреми масиван и оп-

шти напад на Србе у Босни, обезбедивши јавно уверљив повод за то. 

У Босни ће то бити наводни масакр над муслиманима у Сребреници, а у Србији тобожњи масакр над Шиптарима у Рачку. 

По Грахову и Гламочу (22. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Једна мучна епизода уздрмала је односе између српског политичког и војног руководства, и из те пукотине ницаће сви наредни међусобни

неспоразуми. 

Page 43: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 43/59

Средином априла 1995. у Бањалуци је заказана седница владе. По старом обичају, Скупштина иВлада заседају тамо где би становништво ваљало оспокојити и подићи му морал. Западни делови Републике Српске тада су се нашли у заиста вели -кој опасности. Хрватске снаге артиљеријом су засипале Гламоч и Грахово, а колоне избеглог становништва сливале су се ка Бањалуци. Радио је

преносио саопштење Информативне службе Главног штаба, у којем се говорило како су на Динару допремљене хрватске гардијске јединице изСплита, Вараждина, Загреба и домобранска пуковнија из Сиња. Састав и бојева моћ усташке војске приказивана је у суперлативима.  

Зашто су извештавали о томе никада никоме није било јасно. Да демонстрирају ниво обавештајних сазнања, да обавесте команде нижих јединица,

да би застрашили сопствену војску, или да би створили алиби за негде високо пројектовани пораз на прилазу Динари?  

Дан пре јубиларног, педесетог заседања Народне скупштине у Санском Мосту, уочи Цветне недеље, у Приједору је одржана седница најширег са -зива политичког вођства. Том састанку присуствовао је и председник Републике Српске Крајине Милан Мартић, пошто је на дневном реду заседа-

ња требало да се нађе и одлука о уједињењу. Међу посланицима се, међутим, шушкало да ће ипак превагнути дискусија о безбедносној ситуацији и рашчишћавање извесних питања са делом официрског кадра. 

Према закључцима политичког скупа, Народна скупштина ће задужити Врховну команду да успостави потпуну контролу над Главним штабом и

препоручити његову реконструкцију. Од Штаба ће се захтевати детаљан извештај о сумњивим неуспесима у последњим противофанзивама у поје-диним деловима земље, и саветовање свих официра задужених за морал и информисање, по целој вертикали, којима је приписиван жесток идеоло -

шки утицај и ширење свакојаких гласина у војсци и народу. Најављено је и формирање комисије ради контроле рада у војсци и полицији, рекон -струкција владе ради ефикаснијег збрињавања прогнаног и расељеног становништва, а влади је наложено да сачини информацију о минулим афера-

ма, како би се избегле гласине и манипулације, те да сва постојећа јавна гласила, војна и цивилна, увеже у јединствен информативни систем.  

Заседање је отпочело излагањем генерала Младића. Било је очигледно да је већ упознат са претходним политичким одлукама и да им се противи.Говорио је о веома тешком материјалном стању у јединицама, о слабој снабдевености муницијом и горивом, о немогућности ремонтовања технике,

о непосредном мешању страног војног и политичког фактора, о неупоредиво повољнијем стању на страни непријатеља, о некомпетентности и сум-њивом држању, па и о ратном профитерству појединаца у руководству… 

„Само моменат“, казао је у једном часу, „ево, имам ја ту свакаквих папирића“, и из фасцикле генерала Толимира дохватио некакав лист. „Да прочи -там?“ Немојте читати генерале И не треба“ сложио се Ово је стара ствар ово је посвета са књиге коју је председник послао Титу “

Page 44: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 44/59

там? Немојте читати, генерале. „И не треба , сложио се. „Ово је стара ствар, ово је посвета са књиге коју је председник послао Титу.  

Истина, у оно „старо време“ неко је Титу слао књигу са посветом, неко пак сина у Титову армију. И шта сада с тим? Је ли посао официра да ратује

или да копа по архивама тражећи „компромитујуће материјале“?  

Било је очигледно да војсковођу веома вређа мешање државне власти у одбрамбене послове, макар оно било уставно и законито. Повреда је дубоко

у њему пробудила минули очински бол. Излагање је завршио са сузом у оку: „Запамтите, моје дете се није убило. Њега је убила српска рука.“  

Нити је суд праведан, нити осуђени крив (23. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

О, како кратко памћење људе чини смешнима. На хиљадама места, у стотинама глава скаменило се уверењe да је подизање хашке опту-

жнице против првог председника Републике Српске др Радована Караџића и генерала Ратка Младића суштински повезано са ослобађа-

њем Сребренице у јулу 1995. и наводним сребреничким злочином. 

Формално, јесте, али зар о карактеру оптужница више не говори чињеница да јепрви главни тужилац Трибунала у Хагу, Јужноафриканац Ричард Голдстон, иницијативу за покретање истраге против двојице српских великана из-

нео чак три месеца пре пада енклаве? Штавише, Голдстон се средином априла 1995. службено обратио ником другом до Алији Изетбеговићу да

овај званично одобри покретање истраге против Караџића, Младића и још неколицине међу „босанским Србима“. 

Ту вест муслимански политичари и медији у Сарајеву славили су као готову политичку и ратну победу, па и то донекле објашњава чињеницу да сепред Трибуналом суди претежно Србима. С једне стране, о ратним злочинима почињеним над Србима расправља се углавном у мемоарским списи -

Page 45: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 45/59

Page 46: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 46/59

Том разговору нисам придавао значаја све до јубиларног скупштинског заседања у Санском Мо -сту. Ту је већ било сасвим очигледно да постоје официри који више времена проводе проучавајући личну Титову архиву и јулске смернице негооперативне мапе. Седницама Владе, по реду ствари, присуствовао је покојни Ђорђе Ђукић, Младићев помоћник за снабдевање војске, али поред

њега, као нека врста политичког надзора добром броју седница, присуствовао је и генерал Милан Гверо, доцније обелодањени првак ЈУЛ -а, мада је

одувек било јасно да влада није политички орган, већ да спроводи скупштинске одлуке.  

Касније ће ми један од бивших лидера ЈУЛ-а, поштени левичар и мој пријатељ, неко време учесник рата у Босни, искрено признати: „У време бло-

каде на Дрини, ми смо послати да вам пуцамо у леђа.“  

Неколико дана по заседању Народне скупштине у Санском Мосту, председник Караџић послао је поверљиву депешу на руке генералу Младићу, на -

челнику Главног штаба, свим помоћницима и свим командантима корпуса, захтевајући да се у целини предочи Штабу.  

Нашим везама, стојало је у тој депеши, дошло се до несумњивих сазнања да је америчка страна обуставила један по нас повољан развој догађаја, акао разлог навела да ће се у наредне две недеље догодити спектакуларан политички догађај. На основу сазнања о очекивањима међународних фак -

тора, дошли смо до закључака да су могући спектакуларни догађаји (наведено их је пет) поредани по реду вероватноће следећи: „1. Војни удар у

Републици Српској, са блокирањем политичког руководства, преузимањем свих ингеренција власти од стране Главног штаба, сукоб цивилних и

војних структура, подела јединица на оне које су лојалне шефу државе и оне лојалне командантима, грађански рат, и победа муслиманске и хрват -ске војске “

Page 47: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 47/59

ске војске.  

„Могући војни удар“ –  стоји у писму –  „стављен је на прво место, по нашем мишљењу, због неколико разлога, које смо пружили ми сами… Пре

свега, ту је дуготрајно, тињајуће, неусклађено понашање цивилних и војних структура, затим расправа на заседању Народне скупштине, и коначно,

састанци које је командант Главног штаба генерал Младић одржао у корпусима са командним кадром.“  

У наставку депеше анализира се стање општег морала: „Са жаљењем, али и одлучношћу да то спречим и променим, морам да вас обавестим да је

управо та сфера нападнута, да се кроз војску и народ шире дефетизам, неистине, алармантне вести и други репертоар пете колоне… Последњи са -

станци генерала Младића са командним кадром у неким срединама су били умерени, док су у неким били отворено пучистички и, као такви, довелису до збуњености и поделе официра. Посебно су увређени резервни официри у два корпуса, који су заобиђени… Свако ко би рачунао да може даповеде војску против своје државе преварио би се, али нема сумње да би успео да поведе један број, а то би било довољно за неизбежну катастро-

фу… Дошло би до поделе сличне четничко-партизанској, до отвореног сукоба између појединих јединица… пораза од непријатеља, великог егзоду-

са народа преко Дрине и дефинитивног нестанка две српске државе…“  

На крају су следили подсећање на одговорност пред историјом и „молба и наређење“, да по повратку у корпусе официри отворе очи и разбистре ум. 

Време самовоље (25. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Све што се предузима за појачање британских и француских трупа у Босни плод је очаја и срачунато је да би се у домаћој јавности оставио

утисак како Уједињене нације и НАТО постају снажнији, писао је почетком јуна 1995. лондонски „Тајмс“, поводом ослобађања групе вој -

них посматрача, ухапшених под оптужбом да су учествовали у навођењу авиона који су без стварног разлога бомбардовали Пале. 

Page 48: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 48/59

Упркос изјавама о понижењу и увреди, којесу им Срби нанели везујући их у близини могућих авионских мета, после чега је бомбардовање обустављено, неки од тих официра нису сакривали

дивљење: „Ти типови су политички и војни генијалци“. 

И коментатор „Тајмса“ био је сагласан како је бомбардовање Пала „лишено сваке стратегије и тактике“. „Што се раније повучемо, проћи ћемо  са

мање штете и са мање понижења наших војника, а овај морално бедан рат раније ће бити завршен.“ 

Али, стратегија и тактика отвореног војног сврставања на муслиманску страну била је позната некадашњем гувернеру Арканзаса Билу Клинтону,

потоњем председнику Сједињених Америчких Држава. Давно пре рата он је са босанским премијером Пеливаном склопио споразум о пријатељствуСоцијалистичке републике БиХ и савезне државе Арканзас и тај споразум одштампан је у „Службеном листу“. Где је и шта је Босна знао је таман

онолико колико је ономад у Будви знао да се налази у Македонији, али, босанска веза доносила је турски и саудијски новац за предстојећу председ -

ничку кампању. Тим новцем унапред је купљена улога највеће светске силе и дела председникове администрације у кризи на Балкану, која се с раз -логом описује као прворазредни ратни злочин. 

Видовданска војна парада у Бијељини протекла је у знаку одлуке Бундестага да у Босну упути трупе, изван земље први пут после Другог светског

 рата. Међусобни односи Европљана и Американаца доведени су до усијања. Американци су у своје руке преузимали све даље послове „употребесиле ради постизања мира“. Велика муслиманска офанзива у ширем рејону Сарајева била је последњи покушај употребе „локалних снага“ да се

српској војсци одузме сјајна ратна победа. „Затишје може да значи почетак коначног уништења муслиманске војске“, закључивали су посматрачи и

дневни листови у свету. 

У атмосфери лоших међусобних односа српског политичког и војног руководства одвијало се и поседање Сребренице и Жепе и хрватско напредо-

вање према Книну. После прекида свих дотадашњих веза Информативне службе Главног штаба са домаћим државним медијима, нарочито посленепрофесионално  и идиотски конципираних снимака при ослобађању Сребренице, направљених у њеној продукцији, интервјуима генерала Млади -

ћу и фризираним дневним билтенима Информативне службе, широм су отворена врата режимских медија у Београду.  

У јеку хрватских припрема за коначно сламање Крајине, председник Караџић је из Дрвара вапио да званични Београд предузме све да би се спре -чио нови геноцид над српским народом и предупредио крајишки слом. Уместо одговора, из Београда је стигло отворено писмо адресирано на име

Page 49: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 49/59

чио нови геноцид над српским народом и предупредио крајишки  слом. Уместо одговора, из Београда је стигло отворено писмо адресирано на име

генерала Младића и Алије Изетбеговића, као јединих стварних лидера зараћених народа. Тим писмом Милошевић је не само продубљивао унутар-

српску кризу и декларисао властито миротворство, већ и одвраћао српски поглед од Српске Крајине, којој је већ пресуђено. Његово писмо државнимедији у Српској су прећутали, али је оно узбудило Изетбеговића који је,  после скорог уништења Крајине, већ имао НАТО и Америку на својој

страни. То писмо српски радикали прогласили су „компромитујућом депешом“, а Демократска странка као „јасан покушај уношења раздора и на -знаке признања бивше Босне и Херцеговине у комунистичким границама“. 

Излишна одлука (26. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Драг ми је Сократ, али ми је истина дража –  формулисао је Платон начело којим би требало да се руководе и писци. Ипак, наводни Млади -

ћеви биографи радо су прећуткивали, или су је услед незнања кривотворили, веома тешку и ризичну ситуацију којом су поткрај рата кул-

минирале контроверзе у односима политичког и војног руководства „босанских Срба“.  

Page 50: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 50/59

На дан када је отпочела насилна „реинтегра-ција Крајине у уставни сустав Хрватске“, 4. августа 1995. сазвана је ванредна седница Владе Републике Српске. У Београду је истовремено заседао

Савет за одбрану и почетак седнице на Палама одлаган је до вечери, јер су Караџић и Крајишник хитно отпутовали на Дрину, где су им двојица љу-ди из најближег Милошевићевог окружења, веома наклоњени Книну и Палама, донели поверљиву вест да власт и војска у Србији неће прстом мрд -

нути да се Крајина одбрани. С мраком је стигао Крајишник и чланове Владе обавестио да председник Караџић управо пише „неке значајне одлуке“.  

Тим одлукама дотадашњи Главни штаб преименован је у Генералштаб, који ће до краја рата вршити функцију Штаба Врховне команде, а дотада -шњи командант Главног штаба генерал Младић распоређује се на место специјалног саветника и координатора одбране двеју западних српских ре-

публика. 

Другим речима, била је то одлука којом је генерал Младић смењен. 

„Убеђен сам да ће Младић обе одлуке бојкотовати“, казао је Крајишник. „Да сте само чули што је говорио на заседању Врховне команде у Дрвару.

Биће, верујте, грдних проблема, ужасних проблема. А није у питању ни Младић, ни Караџић, ни ја, ни Влада, већ држава.“  

Ускоро стиже и председник. „Својим поступцима Милошевић жели да нас увуче у варијанту наших непријатеља. Хоће да нас учине не државом,већ територијом коју држи група наоружаних људи, са којима треба преговарати док не положе оружје.“ Зато је, вели, донео поменуте одлуке.  

Вечерамо ћутке, збуњени и немоћни, немо се погледујемо, погдеко покуша да се нашали, залогаји једва склизну низ грло. „Сигнализирала сам Ра-довану да прекине сједницу у Дрвару, јер сам осјећала да ће се откинути ријечи које више никад нико неће моћи да повуче“, прича госпођа Плав-

Page 51: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 51/59

д у д р ј д цу у Др ру, ј р ј д у р ј ј д д у , р ђ

шић док пратимо Радованово ванредно иступање на телевизији. Делује као очајник. Телефоном се јављају гледаоци који тобоже „честитају Млади-

ћево унапређење“. 

Два дана касније Караџићеве одлуке подржала је и Народна скупштина, али генерал Младић још се није оглашавао. Заседању је присуствовао гене - рал Здравко Толимир, и нема сумње да је војсковођа упознат са свим важним детаљима из посланичких дискусија. А друмовима су се ваљале не-

прегледне колоне прогнаника из Крајине. Налог да се евакуише крајишко становништво издат је у Београду, а у Крајини су га у дело спровели ви -соки официри. Рубна насеља у Републици Српској изложена су хрватском топовском баражу, по некима је дејствовала и усташка авијација. Случај -

но или не, лондонски „Тајмс“ објавио је Туђманову мапу поделе Босне, нацртану на британском хотелском јеловнику.  

Патријарх српски Павле и српски архијереји упутили су, у име Бога живога и Светог Саве миротворца, поруку Караџићу и Младићу да превазиђу

неслагање и не отварају ране у народу. Тим поводом Караџић је сазвао неку врсту проширеног колегија. Вели како верује да ће Младићева „игра

мачке и миша“ потрајати још неко време и у суштини би била безопасна, када се у све то не би мешао званични Београд. Милошевић ће, убеђен је,медијски жестоко кренути на продубљивање раскола, лично ће, настави ли тајне контакте са генералом Младићем, сугерисати хапшења, стрељања

и друге глупости. 

Две недеље касније Караџић је већ јавно говорио о скором „заједничком сликању“ са генералом Младићем, али је црни ђаво поново подапео свој

црвени реп. 

Тако нас је учио Лењин (27. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

У часу док је, притиснут од свих у своме окружењу и саветован од многих моралних ауторитета и пријатеља у српским земљама и у свету,

председник Караџић говорио о „заједничком сликању“ са Младићем и превазилажењу раскола, редакцијама домаћих и страних агенција

дотурен је памфлет под насловом „Самовоља, забрана и цензура“ већ помињаног Младићевог помоћника за морал и информисање, срачу-

нат на продубљивање кризе и афирмацију неповерења у државно руководство и легалне институције.  

Page 52: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 52/59

Свој циркулар Помоћник је лансирао прековојне информативне службе због, како је казао, „немогућности да редовним путем и легално одговори“. Био је, дакле, свестан како је његов посту -пак и нередован и нелегалан, али то није умањивало штету коју је у очима домаће и стране јавности наносио понајпре војсци чији је официр био.

Залажући се тобоже за присуство српских генерала у средствима јавног информисања, нарочито генерала Младића, Помоћник је изрицао најтежуоптужбу на сопствени рачун. Поводом минуле крсне славе Војске Републике Српске, домаће медијске куће затражиле су свечани интервју од ко -

манданта Главног штаба. Усмени захтеви упућени су служби којом је управљао Помоћник, а отуда је стигао одговор да војсковођа не жели да сеогласи. 

Међутим, у исто време Младић је дао интервју пред аматерском камером Главног штаба, фрагментарно емитован путем једне београдске станице,

али је вршен притисак да се тај непрофесионално снимљени материјал накнадно пласира у државне и локалне медији у Српској. У том интервју ге -нерал Младић је са резигнацијом казао како му је онемогућен приступ тзв. великим медијима, из чега се могао извући закључак да није ни обаве -

штен о претходним захтевима тих тзв. великих медија , односно да је његове иступе онемогућила управо информативна служба штаба чији је ко -мандант. 

Током три претходне године рата државне институције бар једном недељно обраћале су се истој информативној служби како би се страним и дома -

ћим репортерима, најчешће из најпознатијих новинских агенција и телевизијских компанија, омогућила непосредна веза са генералом Младићем,али од Помоћника је редовно стизао или негативан одговор или понуда да, уместо Младића, са новинарима разговара нико други до он, Помоћник.  

Свако ко би прегледао листове које су издавале војне јединице, одмах би се уверио да је бројем фотографија, изјава и интервјуа Помоћник и тамо

био бар два пута заступљенији од свих часних генерала заједно. 

У некадашњој ЈНА, Помоћник је вршио дужности официра који „синове наших народа и народности“ подучава братству - јединству и вери у Парти- ју, односно вођењу специјалног рата који је сада распиривао против Републике Српске и њеног руководства –  „појединаца који немају шта да ка-

Page 53: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 53/59

ју ђ у ј р ј ј р р р у р ру ј ј ју

жу“, како га је назвао у своме циркулару. По његовом налогу у телевизијске студије на Палама и Бањалуци упућени су специјални цензори: резер -

вни капетан и потпоручник. Њима је тамо приступ онемогућен, пошто се цензура на начин који је практиковао Помоћник показала као веома лоша.О чијој самовољи је Помоћник говорио, када је управо он целих десет дана обуставио и забранио извештавање са фронта за све домаће медије и

ухапсио двојицу новинара који су покушали да пробију информативну блокаду? О каквој ли је једнопартијности Помоћник говорио, када је управоон у руководства информативних огранака у војсци ангажовао секретаре Социјалистичке партије и других партија левице? Управо његова служба

саопштила је вест да наша војска неће притећи у помоћ браниоцима Западне Славоније, јер таква је вест била потребна режиму у Београду да би за

пад Славоније оптужио државно руководство Републике Српске. 

„Преко Младића ћемо оборити Караџића, а Младић ће сам пасти након два-три војничка пораза“ –  саопштио је високи комунистички функционер у

Београду, а Младићев помоћник је то проводио на терену. 

Објављено: 17. јануар 2013, 14:40Актуелно / Фељтон |

Тако је учинио патријарх (28. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Крајем августа 1995. руководство „босанских Срба“, укључујући и команданта Главног штаба, изненада је позвано у Добановце. Мучна

етапа дипломатских расправа о мировном плану Контакт групе пет светских сила била је докрајчена, упркос готово неподношљивом при -

тиску –  чврстим ставом Пала да тај план може бити само „полазна основа за даље преговоре“ и ништа више. Као главни актер предстоје-

ћих преговара на сцену је ступио амерички „шатл-дипломата“ Ричард Холбрук, заступник онога што је у то време називано „америчком

иницијативом“, комбинацијом дипломатије и примене силе. 

Page 54: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 54/59

Не само размимоилажења између политичкихи војних структура Срба у Босни, већ и њихова потврђена преговарачка тврдоћа, коју су режимски медији у Београду описивали као „склоност ла-жљивости“, учинили су да Холбрук главног саговорника потражи у личности Слободана Милошевића. 

Сам по себи, Милошевићев ауторитет, као ни његове добре намере српским преговарачима, после свега, нису деловали убедљиво. Зато је на саста -

нак у Добановце позван и Његова светост патријарх српски Павле и он се на позив одазвао. 

Учесници састанка после су одушевљено препричавали оно што је људе највише занимало: међусобно опхођење председника Караџића и генерала

Младића. „Као да између њих никад није пала оштра, камоли тешка реч. Његова светост нас је посела око себе као децу…” На крају, Милошевић јеКараџића узео испод руке и, као добар домаћин, предлажио му: „Опасно је да путујете ноћу, останите да преспавате, све је већ припремљено“.  

За писца ових редова ту није било никаквог нарочитог изненађења, пошто се претходно задесио у Караџићевом кабинету када је телефонирао гене -

 рал Младић, први пут после седнице Врховне команде у Дрвару, уздрмане обостраном вербалном буром. Саговорници су сада звучали и одмеренои добронамерно, Караџић за нијансу строже. „Ви нам, генерале, дугујете детаљан извештај о свему“, казао је. „Све ћу ја то вама, председниче, лепо

предочити…“ Без трунке прикривеног зазора или снисходљивости. 

Сем тога, професор Кољевић известио је о својим бањалучким разговорима са генералима, у намери да се међусобни неспоразум превазиђе. „Кадабисте ви, професоре, само знали колико командант Младић цени и поштује председника Караџића…“ 

Позвавши Његову светост у добановачкој резиденцији, Милошевић није, као што ће се касније видети, имао на уму помиритељску, већ политичкунамеру. Био му је потребан сведок од ауторитета, који ће у очима „лудака са Пала“ бити меница у дипломатском кредиту, који ће му споразумом

Page 55: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 55/59

дати да он даље преговара у њихово име. 

За мање од два месеца, тачније 13. октобра исте године, у Патријаршији је одржан састанак о којем се до сада мало зна. Четворица прекодринских

владика –  митрополит дабробосански Николај, бањалучки Јефрем, зворничко-тузлански Василије и бихаћко-петровачки Хризостом, инсистиралису да Његова светост захтева од Милошевића поштовање онога што је потписано на састанку у Добановцима. „Кад нас изручи, рећи ће: Ево потпи -

са српског патријарха.“ Ако Милошевић не узме у заштиту остатак прекодринских Срба, сугерисале су владике, нека патријарх повуче свој потпис.Владика Василије изнео је утисак о недавној посети архијереја Младићу и Караџићу: „Утисак је да они не знају шта да раде без помоћи Србије.“

„Наше вођство нема искрене саговорнике у Београду. До сада су добро водили политику, али против НАТО и војске Хрватске не могу“, казао јевладика Јефрем. „Да Ваш потпис, Ваша светости, не буде потпис наше пропасти. Наше вођство чине озбиљни људи, а Он с њима неће више да раз -

говара.“ Патријарх је био начисто: „Ако не поштује потписано, кад ме прими, повући ћу потпис.“ Али, ствар је већ била укњижена.  

Крв јагњета и дете (29. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

Већ у првој недељи напада, почетком септембра 1995, крстареће ракете НАТО разориле су систем веза, радарска постројења и добар број

касарни и складишта Војске Републике Српске. Авијација је сада нападала командна места, објекте цивилних телекомуникација, возила у 

покрету, мостове, резервоаре за воду, привредна постројења. Нема више шта ни да се туче, а ипак туку немилице. 

Page 56: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 56/59

Једног јутра вратио се потпредседник ВладеД. Д. из Хан Пијеска и преноси поздрав генерала Младића: „Поздравићеш Тохоља и реци му да се не зајебава!“ Са великим поштовањем је о теби

говорио, вели, а презриво је опсовао једног од чланова Председништва, за кога је казао да је „прљави издајник“. Обојица знамо да је посреди обећа -ње, које је тај члан Председништва дан раније некоме дао, да ће се српска артиљерија сасвим повући. „Генерал Младић се не повлачи ни милиме-

тра! Ко хоће с њим –  хоће, ко неће –  нека иде у п…. материну!“ Нико, вели Д. Д., не сме да му принесе телефон, неће да слуша ни Бога Господа. 

Два дана касније у канцеларији ме чека потпуковник Милован Милутиновић, начелник војне информативне службе, са још једним резервним офи -циром. Потпуковник постиђено гледа у пепељару удно стола. С разлогом. Тај човек исписао је на стотине памфлета против државног руководства.

Због таквих су ницали сви неспоразуми. 

Како разговор одмиче, схватам шта је посреди: Милошевић је телефонирао Младићу и, пошто је то неком обећао, Милошевић је тражио да се пову -

че војска око Сарајева. Генерал је –  прича потпуковник –  одговорио како он, Ратко Младић, нема право да издаје команду за повлачење, а нека го-

сподин председник изволи чувати своју личну власт како год хоће, а како –  то се њега не тиче, само не преко судбине народа кога он, генерал РаткоМладић, мора да одбрани. 

„Добро би било“, вели потпуковник, „да страни репортери оду у Фочу и сниме последице ноћашњег напада.“ Па, нека оду. „Ми смо већ набавилитроје јагњади.“ Што ће вам јагњад, ко ће то да пождере? Потпуковник ме гледа зачуђено. „Узећемо крв и просути по мјестима на која су падале

бомбе.“ „Али дијете никако да угањамо“ –  обелодањује остале детаље „сценарија“. 

Нећете, згранух се, ваљда и дете клати! 

б б б ј ј ј

Page 57: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 57/59

Не, дете би, по замисли потпуковника, требало да буде затрпано у рушевине и да „глуми мртваца“. „Родитељи су сујевјерни, нико не да дијете!“  

Ето, каква је та „пропагандистичка школа“ –  погибије и рушевине куд год се окренеш, али у приручнику пише: кољи овце и затрпавај децу тако да

им вире само сандале и сокнице. 

Навече причам Радовану како је генерал наредио „пропагандистима“ да дођу и изразе лојалност „јединству система“. И преносим му садржај Мла -

дићевог разговора са Слободаном. „А, то је то!“, сложи Радован недостајуће коцкице. „Па Милошевић је мене звао и тражио да сменим генерала.

Шта је сад, питао сам се. Рекао сам му: није, председниче, сад време за то!“ 

Десетак дана касније пронела се вест да је генерал у београдској болници. Оперише, наводно, камен у бубрегу. Сви су, међутим, веровали да је

Младић заправо пао у својеврсну изолацију, док се српске територије не „размене“. „Пустиће генерала за седам -осам дана и, где он чизмом стане,

ту ће бити српска граница“ –  говорили су борци. Видели су и генерала Гвера, након пада родног Шипова, пијаног. Рекао је како је за све ово крива„цивилна власт“ и некуд нестао. 

Последње недеље септембра НАТО је суспендовао нападе. Два дана касније и генерал Младић ће се вратити из Београда на своје командно место.Делови војске, међутим, већ су били у потпуном расулу; распао се цео један корпус. Одсудну одбрану на главним правцима напада преузимале су

снаге полиције и нижи војни састави. 

Најскупља капа на свету (30. део) 

ПИШЕ: Мирослав ТОХОЉ 

У поздравном говору пред преговарачким делегацијама у Дејтону почетком новембра 1995, амерички  државни секретар Ворен Кристофер

рекао је да савезничке трупе неће отићи у Босну ради стабилизације мира уколико на својим местима и даље остану председник Караџић и

генерал Ратко Младић, што је, како је рекао, формулисано у виду једног од америчких захтева у дејтонском „пакету“. О чијем „америчком

захтеву“ је реч, наговестио је сам Алија Изетбеговић, захтевајући не само Младићев одлазак, већ и распуштање српске војске.  

Page 58: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 58/59

Озлојеђени и понижени још једном очиглед-ном неправдом, изнурени и измучени троипогодишњим ратом против готово двоструко бројније непријатељске силе и најмоћнијег војног савеза насвету, устали су Срби у знак подршке свом председнику и ратном команданту. Иступе на протестним скуповима и телеграме подршке са свих стра -

на испуњавала је херојска реторика, инат, вера и одлучност у намери да се отму и одбране, уколико у блиској будућности ишта више буде зависило

од тога. 

По парафирању мировног споразума у Дејтону, а пре његовог коначног потписивања у Паризу, Караџић је иступио на телевизији. „Ми смо уверени,

а то смо сугерисали и председнику Милошевићу, да се о Сарајеву може још разговарати и пре и у самом Паризу. У делегацији за Париз могли би-

смо се наћи и генерал Младић и ја“. Тиме је хтео да каже како и у миру престоје битке које је могуће добити уколико би српске интересе заступалиодважни и достојни борци. 

И један и други веровали су властима у Србији, јер их није напуштала вера у Србију. Уместо у Париз, обојица су преко Београда испоручена Три-буналу за ратне злочине у Хагу. Наводно, скривали су се у Србији. А где се скривала та Србија у којој су тражили уточиште пред окупационом си-лом против које су ратовали? То ће се знати тек када се одмота преостала врпца немилих збивања на која су указивали и против којих су на почетку

устали. 

Генерал Младић остаће упамћен као војсковођа који је водио последњи трупни рат у двадесетом веку. На неки класичан начин, при чему људска

одважност и официрска процена играју пресудну улогу. Он је тај рат победоносно завршио. Лавина беса сручила се на генерала и зато што је пока -

зао да на живом шаховском пољу функционише луцидније и ефикасније од командног компјутера  и његових униформисаних оператера у Северно-атлантском војном пакту. Младићева тактичка способност подсетила их је и на руске класике војевања у одбрани, који су им више личили на јунаке

из великих романа него на живе људе. 

Мењали су се команданти на хрватској и на муслиманској страни, на страни НАТО, такође војујућој сили у Босни, а на челу српске војске, од по-четка до краја, стајао је Ратко Младић. Вредност достојна једног прегалачког живота и ретка драгоценост војничке каријере. Сужена памет и ускип-

ј

Page 59: Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

7/30/2019 Miroslav Toholj -O Ratovima Devedesetih Na Balkanu-Feljton Pravde Na

http://slidepdf.com/reader/full/miroslav-toholj-o-ratovima-devedesetih-na-balkanu-feljton-pravde-na 59/59

тела завист то не праштају. 

Симбол своје историјске улоге, ону генералску капу какву су носили српске војводе Мишић, Степа, Путник и Бојовић, имао је обичај да мења за го -

тово смешне и безвредне прикапке и плаве турбане са значком Уједињених нација на теменима западњачких генерала. Тиме је, ваљда, желео да ихпочасти, али и да подсети ко су, кад с његовом капом стану пред огледало, а и ко је он.  

 Често српско позивање на видовданску легенду иманентно је настојању да се обнови национална елита, грађанска и војна, иманентно је свести да

су на Косову пострадали најбољи. Косовска погибао вековима је идеал жртвовања за свеопшти интерес, за висину каква је на другачији начин не -достижна. „Ако су Милош и Лазар могли, ко сам ја, Ратко Младић, да не бих могао…” 

КРАЈ