MIS Internet Obrazovanje

8/4/2019 MIS Internet Obrazovanje

http://slidepdf.com/reader/full/mis-internet-obrazovanje 1/22

1. Internet i obrazovanje

1.1. Pojam i značaj Interneta

Internet je mreža koja radi na globalnom nivou kao skup svih računarskih mreža,

provajdera i njihovih korisnika. On je otvoreni sistem komunikacije i razmene podataka, audio ivideo signala sa otvorenim standardima.

U veoma kratkom vremenu Internet je zauzeo jedno od najznačajnijih mesta u oblasti

skladištenja, pretraživanja i iskorišćenja različitih informacija. Zahvaljujući mogućnostima koje

pruža, ljudi brzo uspostavljaju komunikaciju, razmenjuju informacije i na taj način eliminišu

barijere prostorne udaljenosti i vremenskih razlika.1

Najbitnije mogućnosti koje Internet pruža su:

- kreiranje web prezentacija sa podacima, mogućnošću predstavljanja i uspostavljanjakontakta i komunikacije

- pretraga saitova i baza podataka različitih naučnih i državnih institucija, kao ipojedinaca

- pretraživanje i čitanje miliona dokumenata arhiviranih na komijuterima i serverimaširom sveta

- pretraživanje i razmena softvera

- pretraga po elektronskim bibliotekama

- pretraga i preuzimanje podataka iz virtuelnih biblioteka i enciklopedija koje se nalaze

na serverima Interneta (Brittanica je na www.eb.com)

- razmena elektronske pošte preko e-maila korisnika kroz jedinstvenu identifikaciju

- komunikacija u okviru web konferencija i učešće u diskusijama chet grupama na

različite teme

- učešće u videokonferencijskoj komunikaciji, sastancima i nastavi

- pretraga kataloga ponuda različitih poslovnih sistema, elektronska trgovina

- distribucija elektronskih publikacija

- ponuda i prodaja proizvoda i usluga i stvaranje elektronskog tržišta i biznisa

- interaktivno učenje i distanciona edukacija2

WWW - World Wide Web (svetska široka mreža) predstavlja multimedijalni deo

Interneta koji služi za pronaženje i transfer informacija, podataka, teksta, s lika, zvuka, animacijai tako dalje. Čini je veliki broj prezentacija raznih institucija, sistema i pojedinaca koji se nalaze

na različitim lokacijama i domenima.

1Savremeno poslovanje i internet tehnologije – Uvod u digitalnu ekonomiju : Vladan Pantović, Slobodan Dinić,

Dušan Starčević; Energoprojekt - InGraf, Beograd 2002. god.2 Menadžment informacionih sistema: Dr. Stevica Krsmanović, Dr. Danimir Mandić - Učiteljski fakultet, Beograd i

Fakultet za menadžment "Braža Karić", Beograd 1997. god.



Pojačana konkurencija, finansijska nestabilnost i nesigurnost nameću zahteve za stalnim

smanjenjem troškova i povećanjem produktivnosti i efikasnosti. Bolja efikasnost se može

ostvariti uvoĎenjem standarda kvaliteta i reinženjeringom procesa, a posebno primenom

savremenih informacionih i telekomunikacionih tehnologija. Internet podstiče dalji razvoj

globalnog povezivanja i stvara novu globalnu organizaciju. Informacija se tako javlja kao bitan

resurs i najvrednija roba za razmenu, a znanje postaje dominantan faktor društva i ekonomije.

Internet je ubrzao proces globalizacije, rušeći postojeće državne, nacionalne, kulturne,

organizacione i političke granice i eliminišući prostorna i vremenska ograničenja. Ono što je

startovalo kao povremeno skupljanje kompanijskih brošura ili personalne web prezentacije sa

statičkim prikazima koje korisnici jedino dele sa prijateljima i familijom, imalo je brz razvoj u

mnoštvo visokosoficistiranih on-line aplikacija i procesa.

U svakom slučaju, Internet je fundamentalno različit od drugih informatinvnih i

komunikacionih tehnologija zato što je svuda prisutan i otvorene je prirode, ima niske troškove

pristupa i aplikacije koje su lake za upotrebu. Kao rezultat, imamo posvedočen i bezprimerannivo prihvatanja Interneta od strane korisnika i raznih organizacionih, obrazovnih i biznis

procesa i sistema, koji se kreće eksponencionalnim progresom rasta.

Internet je često razmatran kao značajan komunikacioni kanal, što mu obezbeĎuje

značajnu poziciju u kreiranju kompletne elektronske zajednice, koja je već velika i rapidno raste,

dajući nove mogućnosti i platforme za rad. Uspešni igrači u novoj dimenziji su pojedinci i

organizacije koje mogu brzo i kvalitetno prenositi informacije u svim aspektima njihovih

aktivnosti.3

To je doprinelo da danas organizacije faktički postoje i komuniciraju u dva sveta:

fizičkom svetu opipljivih r esursa i materije, i u virtuelnom svetu na bazi softvera i informacija.

Pojedinac je danas dobro obavešten o ponudama raznih informacija, mogućnostima širom sveta

uz niske troškove pretraživanja. U digitalnoj komunikaciji pravila igre zahtevaju brzinu,

fleksibilnost i inovativnost.

Internet nije izolovani tehnološki fenomen, to je tehnologija koja se koristi za generalne i

opšte namene (General Purpose Tehnology - GPT), i u srcu koje se nalaze značajnetransformacije koje pretvaraju u virtuelno sve vidove organizacionih, obrazovnih, ekonomskih i

socijalnih procesa i formi. Mnogi uočavaju da je glavni i vodeći tehnološki prevrat u društvu,kao što je to elektronsko ili kompijutersko pojavljivanje i korišćenje u širem opsegu, jedino

ostvarivo posle povećanja inovacija u komunikaciji. Prodiranje tehnologije, daje joj mogućnost

da bude upotrebljena u mnogim aplikacijama i tokovima čime se obezbeĎuje generisanje

funkcija unutar globalne zajednice i varijeteta on-line komunikacija.

3Savremeno poslovanje i internet tehnologije – Uvod u digitalnu ekonomiju : Vladan Pantović, Slobodan Dinić,

Dušan Starčević; Energoprojekt - InGraf, Beograd 2002. god.



Sprega sistema raznih tokova, cil jeva i tehnologije čini danas e-organizacionu zajednicu

koja je usko i višedimenzionalano povezana sa procesom globalizacije i stvara svoje dobitnike i

gubitnike. Za velike sisteme posebno je značajna fleksibilnost koju umrežavanje obezbeĎuje, kao

i postizanje tehnološke i informacione sinergije.

Internet i nove informacione tehnologije dovode do restruktuiranja komunikacije na

globalnom nivou isto kao i pojedinačnih procesa i sistema. Povezivanje tehnologije i

komunikacije je donelo promene vezane za potrebe, istraživanje, prilagoĎavanje korisnicima i

način razmene informacija, metode i obavljanje komunikacije. Korisnici očekuju informacije i

kumunikaciju koji su specijalno njima prilagoĎeni, 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana

godišnje.

1.2. Obrazovanje i njegova praktična uloga

Sektor obrazovanja ima društvenu ulogu pripremanja sadašnjih novih generacija za

kreativno i produktivno delovanje u budućem vremenu. Rad koji ostvaruju i konstantni razvoj i

usavršavanje, aktivno i konkretno doprinose kako njima kao pojedincima, tako i zajednici u

celini, kao jedinstvenom organizmu koji se razvija i evoluira. Jezgro funkcije univerziteta i

uopšte edukacije jeste obrazovanje, učenje i istraživanje koji imaju za krajnju svrhu javne koristi.

Obrazovanje obezbeĎuje javnu dobit pomaganjem pojedincima da postignu kao krajnji

rezultat i cilj, generalna i specijalizovana zaposlenja, znanja, veštine i kvalifikacije. Time postaju

samostalni i sposobni za opstanak u sve kompleksnijim i surovijim uslovima i zahtevima koje

nameće društvo, tehnološki naptedak i globalizacija. Preko razvijanja kapaciteta studenata i

učenika društvo se nemerljivo obogaćuje time što sazreva mogućnost da se realizuje njihov pun

ljudski potencijal.4

Osnovni principi obrazovanja moraju biti:

nepristrasnost

razumljivosi

fleksibilnost

raznovrsnost

odgovornost

produktivnost

Neophodno je da obrazovne ustanove svojim edukacionim programima i delovanjem

obezbede i pripreme ljude koji:

4Internet obrazovanje - prezentacija : Prof. Dr. Gordana Milosavljević - FON 2002. god.



mogu aktivno učestvovati u lokalnoj, nacionalnoj i internacionalnoj zajednici

su fleksibilni i mogu odgovoriti izazovu da menjaju i prilagoĎavaju se dinamicidruštva i zahtevima radnih mesta

da budu sposobni da izaĎu u susret izazovima stalnog učenja i konstantnog

usavršavanja u toku celog ljudskog veka imaju potrebu stvaranja socijalnih i kulturnih vrednosti i doprinose i podstiču

društvene i tehničke inovacije

mogu doprineti obogaćivanju društvene baze saznanja uključujući i dalje širenje

edukacije društva i sticanje znanja vezanih za realne i aktuelne svetske probleme ikretanja

vrednuju i poštuju učenje, obrazovanje i egzaktnost istraživanja

prate i unapreĎuju globalnu povezanost i šire doemen delovanja nauke i univerziteta

mogu voditi svaku novu generaciju vodećih istraživanja

budu vizonari, razumeju i shvataju vrednost kritičkih debata i slobodu izražavanja bez ograničenja okruženja5

Istraživanje ima važnu socijalnu i ekonomsku vrednost za obrazovanje i društvenu

zajdenicu. Preduzimanje istraživanja je realno prožeto kroz aktivnosti nauke i obrazovanja.

Neophodno je razviti sklonosti i znatiželju za ispitivanjem i razumevanjem istraživačkih metoda

koje omogućuju napredak sistemskog znanja. Praktična znanja su prenosiva i opšte primenjiva u

sve sfere života, bez obzira na vreme i prostor. Univerziteti su ključna mesta društva za kreaciju

novih saznanja kroz istraživanja koja se rasprostiru preko širokog područja naučnih disciplina.

Društveni je interes i zadatak da promoviše jaku i efektno primenljivu kulturu obrazovanja i

istraživanja unutar univerziteta i da ohrabruje i podržava što širi spektar obrazovnih, nučnih i

istraživačkih aktivnosti.

Jedna od osnovnih potreba edukacije je da razvoj bude povezan sa komercijalnim

istraživanjima. Samim tim, upravljanje intelektualnom svojinom i njeno korišćenje deluje u

bližoj povezanosti sa zahtevima ekonomije i društvenog razvoja. Jedno od glavnih zadataka

zajednice jeste pronalaženje izvora i fondova novčanih sredstava za potrebe istraživanja na

univerzitetima.

U isto vreme, univerzitet podržavanjem pokušaja komercijalizacije priprema kroz

najbolje praktično obrazovanje i druge komercijalne usluge, nove generacije sručnjaka,

istraživača, menadžera i lidera pripremljenu za konkretne zadatke. Suštinski to sve univerzitetu

daje, kao povratnu spregu, dalju podršku u jačanju i razvijanju istraživačkih kapaciteta. Ovi

kapaciteti su odlučujući u postavljanju kvaliteta programa učenja u visokom obrazovanju, što

opet doprinosi razvoju državne i nacionalne ekonomije i povećava konkurentnost na globalnom

nivou.

5http://www.idp.com/16aiecpapers/



Komercijalna istraživanja, inicirana od strane univerziteta i ostalih edukacionih

ustanova u osnovi doprinose sazrevanju ekonomije jedne društvene zajednice. Javni i privatni

ekonomski sektor, planski podržan i koordiniran predstavlja krunski faktor u obezbeĎenju

adekvatne inicijative budućih istraživanja i oslonac za razvitak napora univerziteta za

komercijalnim istraživanjima.

Univerziteti u Evropi i svetu uopšte, su praktični, jednostavni i funkcionalni. To su

uglende institucije koje pripremaju studente za primenljiva i praktišna naučna znanja, veštine i

istraživanja. Imaju jaku i konkretnu povezanost sa industrijom i ekonomijom i njihovim

praktičnim i realnim, prozvodnim i poslovnim problemima i zahtevima, a samim tim su više

angažovana u tehničkom razvoju i naučnim istraživanjima. Time se otvara prostor za racionalne i

obostrane ponude, kao i zdravu i realnu funkcionalnu saradnju. Bazična istraživanja su često, kao

i klasična nastava, visoko zahtevna po pitanju resursa i intenziviteta i nisu ekonomski moguća i

ostvariva po pitanju obezbeĎenja i pružanja neophodnih sredstava i infrastrukture za potrebe

celog postojećeg obrazovanja.

Bolja povezanost univerziteta i privrede može podsticati univerzitete u pružanju podrške bazičnim i osnovnim istraživanjima. Rekonstrukcija u okviru ove linije, kao i dalja i šira

povezanost u ovom pravcu daje veoma praktične efekte. Može biti veoma efikasna po pitanju

troškova u odnosu na postojeću i klasičnu organizaciju i u mnogim delovim lako prilagodljiva i

primenljiva, bez preteranog prilagoĎavanja u smislu sredstava i vremena.

Neophodno je zato što više razvijati saradnju visokog obrazovanja i privrede i

ekonomije u realnom i vidnom smislu i oblastima. TakoĎe, i identifikovati brojne izazove koji se

suprotstavljaju na ovom polju, povećanje konkurencije na nacionalnom i internacionalnomtržištu, u skladu sa demografskim trendovima i potrebama kao i pritisak i opterećenje

obezbeĎenja novčanih sredstava i finansiranja. Pri svemu tome, nikako se ne smeju smetnuti sa

uma sve posledice koje sa sobom nose sve brža i aktivnija delovanja i uticaj globalnih tokova,

kao i dalji globalni trendovi. Svrha je da se dobije visoko obrazovanje sa još čvršćom pozicijom

na polju nacionalne politike, ekonomije i biznisa.

Sistem obrazovanja mora da demonstrira odlučnost, kako da dizajnira prilagodljiv,

realan i napredan naučno-nastavni program i da omogući što praktičnije obrazovanje. To će

stvoriti osnovu za pouzdane investicije, istraživanja i dalji napredak, što može stvoriti značajan

doprinos i afirmaciju u ekonomiji i društvu, unapreĎenjem razvoja obrazovanja i nauke.



1. Oblici i nivoi povezanosti univerziteta i privrede

Potrebno je realno staviti inicijalni fokus na gubljenje straha za resursima i kadrovima

unutar trenutno ureĎenih struktura organizacija, kako ekonomskih i društvenih, tako i

obrazovnih. Fokus budućih poteza mora biti da se stvori stvoriti plodnije zemljište za rezultate i

stratešku alijansu izmeĎu univerziteta i potreba, da se promoviše i utvrdi centar moći sa snažnom povezanošću sa državom, društvom i ekonomijom kao jednom celinom i zajednicom.

Neophodno je ove principe uvesti u sve nivoe strukture obrazovanja i društva (slika 1).

Time se obezbeĎuje kao strategijski prilaz, da edukacija i visoko obrazovanje vode ka

kreiranju moćnog obrazovnog centra, poduprtog ekonomskim pokretačima i podržanog

državnom i društvenom strategijom. Neophodna je takoĎe, i jaka povezanost izmeĎu naučnih

Ljudi, eksperti,

us ešnost ka aciteta

Združeni istraživački

projekti i centri

Sredatva za istraživanje, kapaciteti, ustanove

i istraživački kadar

Razmena

Združivanje

Širenje i globalnaintegracija



istraživanja i lokalne industrije, tako da koristi od podsticanja inovacija i naučnih istraživanja

mogu biti efektivno ostvarljive, uvećane i praktično realizovane.

Uspesi i razvoj ovog pravca moraju biti upućeni na promovisanje povećanja

komercijalizacije istraživanja uključujući i veći podstrek univerzitetskim istraživanjima da

učestvuju kao komponenta u inovativnom lancu i takoĎe u državnim i ekonomskim projektima

istraživanja koji su usmereni i uključeni podjenako u društvo, biznis i industriju.

1.3. Informacione i komunikacione tehnologije u obrazovanju

Proučavanje upotrebe i korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) u

obrazovanju, sa ekonomskim razvitkom, stvara nove mogućnosti usklaĎivanjem tehnologija i

aplikacija usmerenih ka korisnim i upotrebljivim vrednostima za zajednicu. Time se stvaraju

prilike za znatan pristup i uvoĎenje novih informacionih i komunikacionih tehnologija, dobara iusluga u obrazovanje i društvo. Da bi se realizovala ova mogućnost neophodno je obezbeditikadar sposoban za razvoj i upotrebu informacionih i komunikacionih tehnologija i sprovesti

odgovarajuća istraživanja i inovacije u polju nauke, inženjeringa i informacionih tehnologija.

Univerzitet je ustanova od vitalnog značaja za nacionalne inovacije, ekonomiju i

internacionalnu konkurentnost, kao neminovnost u cilju zauzimanja što bolje pozicije u uslovima

svetske globalizacije.

Globalna i nacionalne ekonomije i društvene strukture u različito razvijenim zemljama

su neminovno transformisane inovacijama i razvojem informaciono komunikacionih tehnologijau svetu. Prema tome, svi industrijski sektori u razvijenim nacijama postižu visok nivo napretka

kroz omogućavanje sektoru obrazovanja da pristupi i koristi tehničke inovacije industrije. Samim

tim i prosperitet nacije se povećava, voĎen inovacijama i proizvodima informacione i

komunikacione industrije.

Razvoj visokog obrazovanja, posebno u oblasti istraživanja i primene IKT donosi

značajan povratak investicija.Veoma visoka vrednost ulaganja javnih investicija u IKT edukaciju

ima višestruke efekte koji donose obimne ekonomske i društvene koristi.

Institucije visokog obrazovanja imaju vrlo važnu ulogu instruktora novih tehnologija,proizvoda i aplikacija, kako kao testna platforma, tako i u povezivanju IKT sa realnim potrebama

na tržištu i u konkretnoj primeni. Stoga znanja iz oblasti IKT daju bitnu ulogu edukaciji u

sudelovanju na tržištu rada. Neophodno je i sve teže da se ljudski potencijal pripremi i osposobi

za preživljavanje u modernom svetu. Mnogi ljudi prepoznaju novonastalu situaciju i obrazuju se

povećavajući svoje sposobnosti da preuzmu IKT znanja i da povećaju životne mogućnosti i

povoljnosti.



Upotreba kapaciteta IKT u raznim oblicima prikladnim i efektnim za pedagogiju daje

znatne rezultate primenom u on-line učenju i povezivanju korisnika preko web-a, kao i isporuci

znanja putem Interneta. Deo obrazovnih institucija je uvideo i osetio moć novih tehnologija kroz

njihovu sposobnost da povećaju, ubrzaju i poboljšaju komunikaciju. ObezbeĎenjem upotrebesredstava IKT u cilju interakcije na relaciji nastavnik-student, nastavnik-nastavnik i student-

student realizuje se korišćenje superiornih resursa za samostalno učenje. Samim tim dobija se

utisak da je to značajna mogućnost, podjednako unutar i izmeĎu institucija.

U budućnosti društvo bazirano na znanju će predstavljati osnov razvoja i samog

opstanka. Ono će zavisiti od sposobnosti da se brzo inovira i generiše novo znanje, ideje i

tehnologija kroz obrazovanje i istraživanje. Kroz podizanje, razvoj, modifikovanje, očuvanje i

snabdevanje tehnološkim inovacijama, konkretno se povećava efekat na ekonomiju i

zapošljavanje nove i produktivne radne snage. Kvalifikovani ljudi su najvažnija komponenta u

informacionoj industriji i oni pripremaju, implementiraju i podržavaju tehnologije IKT industrije

i njihov dalji razvoj.6

Veća bazična znanja u IKT industriji i veće i brže preuzimanje informacija i tehnologijeće dati svoj efekat u bržem razvoju ekonomije u sve kraćem vremenskom razdoblju od zamisli

do realizacije posla. Time se ostvaruje značajna prednost u odnosu na konkurenciju i sama

mogućnost opstanka.

1.4. On-line obrazovanje

Integracija informaciono telekomunikacionih tehnologija u svakodnevnom životuotvara vrata povećanoj upotrebi mreže informacionih resursa. Popularizacija Interneta u društvu i

razvoj infrastrukture pokreće dalji razvoj društva baziran na znanju. Pozitivno u ulozi Interneta u

on-line komunikaciji jeste razumevanje i korišćenje edukacionih mogućnosti Interneta,

omogućavanje širokog ranga resursa i servisa, kao i kreiranje globalne svestranosti i

obaveštenosti.

Nameće se i potreba stvaranja tehnoloških strateških standarda u pristupu razvoja

kapaciteta i kadrova. U slučaju da se to dešava stihijski i pojedinačno dolazi do širenja varijeteta

uvedenih IKT i standarda koje nose sa sobom, što u perspektivi otežava povezivanje institucija i

pojedinaca.

Internet je kreirao odlične mogućnosti za informativne institucije da prošire njihove

kolekcije baza podataka, kao i tržišta i prostor na kome deluju. Šira politika podržavanja razvoja

i primene informaciono telekomunikacione infrastrukture direktno doprinosi i utiče na

6http://www.ja.net



popularizaciju Interneta. Internet sa njegovom velikom i jedinstvenom mogućnošću povezivanja,

brzog transformisanja i širokim svetskim prostranstvom Wild World Web-a, kreira širok spektar

i stvara odlične mogućnosti primene i razvoja velikih baza korisnih podataka i informacija

obrazovnih centara.

Eksploatisanjem potencijala ovih tehnoloških resursa, web biblioteke i baze podatakamogu povećati njihovu kolekciju, pospešiti uspeh za strvaranje šireg varijeteta informacionih

resursa i olakšati i pojednostaviti pristup i dostupnost za njihovo sve šire korišćenje.

Postoji šest oblasti koje se smatraju bitnim u pripremi informacionih i obrazovnih

institucija i njihovom osposobljavanju da preuzmu maksimum napretka i koristi vezanih za

Internet i web bazirane informacione resurse. Ove oblasti obuhvataju: organizaciono

restruktuiranje, razvoj uloge, cilja i funkcija delovanja, nove inicijative u pružanju usluga

obrazovanja, stvaranje alijansi strateških saveza i umrežavanje, efektivna upotreba mehanizamaza povezivanje i kreativna upotreba izvora i resursa. To daje odličnu komunikacionu podršku u

eksploatisanju informacija koje postaju opšte dostupne bez limita.7

On-line komunikacija veoma živo transformiše proces učenja i obrazovanja. Vodeća

promena na putu učenja jeste organizovanje i isporuka neophodnog znanja na adekvatan i

efektivan način. Bez takve promene kroz tehnološku bazu, obrazovanje ostaje samo marginalna

aktivnost, a u isto vreme izaziva i enormno povećanje troškova. Da bi tehnološke promene bile

efek tivne obično se zahteva da budu praćene značajnim strukturnim i organizacionim

promenama i iskorišćenjem svih potencijala za postizanje njihove potpune afirmacije i realizacije

pozitivnih efekata.8

On-line obrazovanje, usluge i procesi u osnovi zahtevaju značajne investicije. Na

mnogo načina, ono treba da bude prvi plan za razvoj i primenu inovacija. Obaveza upotrebe

informaciono komunikacijske tehnologije uključuje: uvoĎenje digitalne tehnologije u prces

učenja i prostor za učenje, obezbeĎenje širokokog opsega povezanosti unutar i izmeĎu fakulteta i

koledža, povećani broj kompijuterskih laboratorija sa većim vremenom korišćenja, kreacija web

baziranog obrazovnog okruženja, nabavka i razvoj resursa za edukaciju i podučavanje i podrška

nastavnom osoblju u upotrebi tehnologija i povezivanju tehnologije i procesa učenja. Najveće

investicije i njihova efektivna realizacija i povraćaj uloženih sredstava, detektuju se u oblasti

naučnih istraživanja na polju on-line komunikacija.9

Razvijeni univerzitetski centeri imaju veoma obuhvatnu on-line tehnologiju za nastavu

i administrativne svrhe, ali nova tehnologija budi i nove izazove. Ne samo da informaciono

komunikaciona tehnologija utiče na način na koji studenti mogu da stiču nova znanja, već je

7http://www.ja.net

8http;//www.educationau.edu.au

9Internet obrazovanje - prezentacija : Prof. Dr. Gordana Milosavljević - FON 2002. god.



osnovna i fundamentalna promena u tome, koji je to sadržaj, kako i šta studenti treba da uče. To

menja pristup kako učenju, tako i relizaciji istraživačkog rada, a menja se i put kojim studenti

analiziraju i rešavaju probleme unutar oblasti i discipline kojoj su posvećeni.

Ovo predstavlja izazov univerziteta da vode računa o izboru, kao i samom putu i načinu

kako se informaciono komunikaciona tehnologija može optimalno i efikasno iskoristiti i primeniti u akademskom kontekstu u cilju postizanja što kvalitetnijeg nivoa obrazovan ja i

primenljivih veština.

1.5. Distanciona edukacija na Internetu

Distanciono učenje je zastupljeno već duže vreme i primenjuje se na različite načine.

Dopisivanje, televizija i radio kursevi su u upotrebi već dekadama. Sa eksplozijom Interneta i

posebno WWW domena, distanciono učenje je uzelo potpuno novu dimenziju. U suštini to je ceo jedan svet novih komplementarnih mogućnosti i alatki koje prate Internet: CD ROM-ovi, audio i

video fajlovi i bogat set grafičkih alatki. Najimpresivnije alatke su web brouzeri i pretraživači

koji povezuju mrežu razmene informacija na Internetu. To je daleko univerzalniji i prihvatljiviji

način za korisnika i sa olakšanom mogućnošću upotrebe, po user -friendly principu, a u

optimalno dizajniranom interfejsu kroz Internet brouzer, desktop brouzer i desktop interfejs, sve

u jednom.10

Indicije i pokazatelji u obrazovanju govore da distanciono obrazovanje, IT i WWW

smanjuju obim osoblja i drastično sasecaju troškove, dok u isto vreme obogaćuju proces

edukacije i obezbeĎuju bolji k valitet usluge obrazovanja. To ne mora biti pravilo svuda i za

ostale sfere života i biznisa.

Jedno je sigurno, a to je da je glavni napredak u oblasti obrazovanja na polju

komfornosti i lakoće. "Steknite vašu diplomu iz komfora sopstvenog doma!" je novi s logan

elektronskih univerziteta. Ovo obezbeĎuje povećanje broja studenata koji ne žive pod okriljem

univerziteta ili u njegovoj blizini kao i povećanje broja studenata koji imaju full-time radno

vreme. Oba segmenta porasta studentske populacije predstavlja ju prostiranje uslužne delatnosti

distancione edukacije i učenja.

Druga oblast ogromnog korisnog potencijala jeste mogućnost korporacija da upotrebedistancionu edukaciju i da svojim zaposlenima obezbede učenje na radnom mestu. I konačno, oni

koji žive u ruralnim oblastima i imaju limitiran pristup modernim uslovima života, imaju

značajne dobiti od IKT i distancione edukacije, premošćavanjem prostornih i vremenskih

barijera.

10http://www.worldwidelearn.com/global-education.htm



Značajni resursi moraju biti posvećeni treningu nastavnika, podršci studentima i

sistemu menadžmenta. Značajni napori su neophodni da bi se za uspešno implementiranje i

primenu distancionog učenja obezbedila i izgradila odgovarajuća infrastruktura.

Videokonferencijski sistem je često upotrebljavan za distanciono učenje kome

pojedinci korisnici nisu geografski blizu jedan drugom ili iz nekog drugog razloga nemaju

mogućnosti za susret. Učenici mogu komunicirati iz prve ruke sa ekspertima na mnogim poljima

čime povećavaju razumevanje predmeta kojim se bave. Ovaj kontakt sa realnim svetom i

problemima može povećati interes, poboljšati motivaciju i obezbediti da znanje duže ostane

umemorisano. U većini slučajeva preko videokonferencije se uglavnom nudi pohaĎanje kurseva,

a "virtuelna putovanja" su jedan od popularnijih načine upotrebe tehnologi je. Mnoge

organizacije, muzeji, zoološki vrtovi i drugi su uvideli da videokonferencija drastično povećava

njihove domašaje i efikasnost.

Značajan efekat postiže se obezbeĎenjem studentima susreta sa gostima. Oni značajno

mogu povećati efekat učenja. Susr eti sa gostima moraju biti dobro pripremljeni i planirani.

Učenici u ovim susretanjima moraju biti upoznati sa profilom gosta eksperta i isplanirati svoja pitanja. Gost takoĎe treba da bude upoznat o auditorijumu, programu rada i videokonferencijom.

Kao i telefon i videokonferencija je interaktivni medij i auditorijum i govornik moraju biti

pripremljeni da tehnologiju upotrebljavaju efektno. To je dobra ideja kojom se prati praktično

vežbanje, konkretna situacija ili neki dramatičan dogaĎaj sa velike udaljenosti.

Tematski se gostovanjem na videokonferenciji može obuhvatiti sledeće:

- predstavljanje panel diskusije sa sportskim trenerom, zanatlijom ili aktivistom nekog

društvenog pokreta

- povezivanje sa sportskim ekspertima ili aktuelnim sportistima u trening centru i

savetovanje o sportu, treniranju i zdravstvenoj situaciji

- praćenje udaljenih video klipova uz interakciju sa glumcima, scenaristima, režiserima

ili dramaturzima

- intervijuisanje autora neke knjige, naučnog radnika, biznismena, eksperta ili lokalnog

političara

- savetovanje sa univerzitetskim savetnikom u vezi studentskih pitanja, rasporeda i

sadržaja nastave i drugo.

Pri tome treba voditi računa o nekoliko praktičnih pitanja kao što su:

- proporcija ekrana TV monitora



- koristiti bold tekst za instrukcione tablice

- koristiti boje u sredini spektra

- obezbediti dovoljno vremena za gledanje grafičkih prikaza

- koristiti video tehniku u kratkim segmentima

- koristiti originalnu autorizaciju pre nego kopirani materijal.

Povećanje povezanosti izmeĎu škola i okoline podstiče mnoge kreativne pojave u

socijalnoj zajednici kao štp su: kreativno razmišljanje, doživotno kontinuelno učenje i

usavršavanje, podizanje kvaliteta i karakteristika društva i drugo. Ta povezanost takoĎe, u

velikoj meri, generiše inovativne procese u edukaciji i promoviše poslovnu i menadžersku

nadmoć i upućenost savremenih dostignuća ka obrazovnom sistemu.

Neminovna posledica je i restruktuiranje i revitalizacija elektronskih biblioteka iinformacionih servisa na Internetu. Integracija informaciono telekomunikacionih tehnologija u

svakodnevnom životu otvara vrata povećanoj upotrebi mreže informacionih resursa.

Popularizacija Interneta u društvu i razvoj infrastrukture pokreće dalji razvoj ekonomije bazirane

na znanju. Pozitivno u ulozi Interneta u on-line komunikaciji je razumevanje edukacionih koristi

Interneta u pružanju i kreiranju globalne svestranosti i obaveštavanja. Neminovno se nameće

istina da nastavnici i profesori prihvataju potrebu da se Internet integriše u učenje i nastavni

program.

Elektronska isporuka obrazovanja pri svemu tome, ne može biti jednostavna zamena

klasične komunikacije licem u lice. Mnoga predavanja i procesi učenja su ipak najbolje preuzeti i prihvaćeni živom formom direktnog susreta "u živo", koja u najvećoj meri podržava ljudsku

interakciju i to će nastaviti da bude praksa komunikacije i u budućnosti.



3. Praktični primeri i iskustva u obrazovanju na Internetu

3.1. Videokonferencijski sistem KTLN obrazovne mreže

KTLN (The Kentacky TeleLinking Network) je nastala kao inicijativa za saradnjom na

polju distancione edukacije koja koristi interaktivni video i audio, kao i informacionu mrežu baziranu na razmeni podataka. KTLN ima za cilj i zadatak postizanje uspeha i unapreĎenje

kvaliteta ponude programa edukacije i obrazovanja, i nivoa i kvaliteta nastavnih resursa

obostrano za institucije obrazovanja i studente.

Povezivanjem škola, univerziteta, koledža i privatnih i javnih obrazovnih institucija,

KTLN stvara velike mogućnosti za promene i pomoć u eliminisanju barijera u distancionoj

edukaciji koje su nametnute geografskim i socijaldemografskim faktorima.11

Edukaciona telekomunikaciona mreža KTLN je glavnim delom finasijski obezbeĎena

iz vladinog Odelenja za školske inicijative. Uz sredstva od 16 miliona dolara ovaj projekat je

vidno i brzo izrastao u specifičnu i sveobuhvatnu digitalnu audio-video mrežu razvijenu i

povezanu sa preko 140 mesta za komunikaciju i sajtova rasprostranjenih duž kontinenta i

Komonvelta, i više od polovine je locirano u školama.

44. KTLN web sesije

11http://www.ket.org/ktln/



KTLN informacioni servisi daju brojne usluge i podršku edukaciji, biznisu i

ekonomskom razvoju, zdravstvu i socijalnim uslugama na polju kvaliteta i organizacije života.

Time doprinose podizanju opšteg socijalnog kvaliteta i opšteg dobra društva.

KTLN je u suštini vodeokonferencijska mreža koja funkcioniše preko Vladine ustanove

države Kentaki. Sistem dopušta korisnicima da se vide i razgovaraju sa ljudima preko zemlje,kontinenta i celog sveta u realnom vremenu. Za uzvrat oni takoĎe mogu videti i čuti vas preko

mikrofona i kamera postavljenih u sobi. Važno je omogućiti korišćenje kontrolnih video

monitora i sredstava za input (ulaz) i outpot (izlaz) slike i tona. Pri tome mora se imati na umu da

ovo nije televizija.

Neposredna interakcija i konekcija sa resursima sama po sebi ne znači i mogućnost

garantovanog postizanja željenog efekta pristupom i korišćenjem mogućnosti KTLN mreže.

Neophodno je prilikom trajanja emitovanja i difuzije seanse pridržavati se proverenih i propisani

saveta. KTLN soba je locirana u školskoj zgradi u sobi 214. Dostupna je svim školama,

nastavnicima, administracijama, studentima i javnom školskom sistemu. Stvorena je tako da

bude dostupna i lokalnim kompanijama i svim ostalim članovima društva. Nalazi se na adresi:

KTLN

Campbell County School

25 W. Lickert Rd.

Alexandria KY 41001

Soba se odlikuje sposobnošću kvalitetnog pružanja usluga i neophodnom opremom zakomunikaciju. Na ulasku u KTLN sobu vide se četri reda sa osam sedišta. Na prednjem delu

sobe su dva velika monitora, jedan da pokaže signal koji ide napolje i predstavlja output i jedan

da pokaže druge saitove. Tu je takoĎe podijum za nastavnika, gde je na raspolaganju potrebna

oprema i kontrolna tabla, manji monitor da pokaže lokalni signal i veći za puštanje video

materijala, a po potrebi i štand za dokumente. Pored trideset dva udobno smeštenih mesta, po

potrebi se ovaj broj može i menjati.

Tu su i mikrofoni, po jedan na svaka dva učenika koji sede za stolom. Mikrofon se

nalazi i na nastavnikovom podijumu, kao i mikrofon za rever sa štipaljkom, ako neko ima navikuili želju da hoda i da se kreće po sobi. Tu su i tri kamere: jedna napred (frontalno) koja se

uglavnom upotrebljava da pokaže studente, jedna u pozadini koja uglavnom pokazuje profesora i

jedna kamera za prikazivanje pomoćnih dokumenata koja se koriste prilikom izlaganja. Ovaj broj

kamera se takoĎe može prilagoĎavati odraĎenim situacijama i potrebama.



KTLN partneri okupljeni u sistem KY edukacione televizije (KET), uključuju osam

državnih javnih univerziteta, mnoge koledže, državnu vladu, KY Information Resources

Management Commission, KY odeljenje za informacioni servis, KY odeljenje za visoko

obrazovanje, kao i šest javnih školskih oblasnih zajednica. Oko 2000. godine KTLN je završio

deo projekta Star Schools koji obuhvata razvijanje saitova na oko dve stotine mesta širom

Komonvelta. Konačno, to je dalo svima realnu nadu da će imati brz pristup KTLN sistemu za

samo nekoliko minuta (slika 44).

KTLN je baziran na VTEL full duplex, kompresovanom digitalnom video

konferencijskom sistemu. KTLN je fokusiran na unapreĎenje mrežne infrastrukture, razvijanje

usluga, pripremanje nastavnika i učenika za distanciono obrazovanje, poboljšanje kvaliteta i

brzine pristupa i izgradnju snažne podrške strukturi. Samim tim, uvek je dotupan nacionalnim i

internacionalnim partnerima.12

3.2. Distanciona on-line edukacija obrazovnog centra CADE

Servisni centar za unapreĎenje distancione edukacije CADE (Center for Advencement

of Distance Education) se nalazi u Čikagu USA, u okviru Univerziteta Ilinois, kao satav

medinske škole (School of Public Health). Ima razvijenu saradnju na raznim projektima, kao i

širok spektar on-line mogućnosti za različite edukacione, istraživačke i biznis programe.

Ovo ukljičuje i podrazumeva web bazirano okruženje, programiranje i povezivanje databaza, aktivne server stranice, on-line pregledi itd, uz živu radiodifuziju dogaĎaja, dizajniranje i

održavanje web saitova, istraživanje i podršku data sistemima, razvoj sistema edukacije, i još

mnogo toga. Sistem centra CADE pomaže kako učenike, tako i fakultetsko osoblje u razvoju,

predlogu, proračunu i planiranju svih potrebnih tipova obrazovnih aktivnosti.

CADE kreira, razvija i obezbeĎuje aktivno korišćenje daljinske edukacije i nastave

uključujući on-line kurseve i časove kao i redovnu nastavu i edukaciju. Ovaj servisni centar

predviĎa i tehničke asistencije koledžima i fakultetima, koji služe da olakšaju objedinjavanja

odgovarajućih tehnologija u skladu sa potrebama unutar njihovog sistema obrazovanja i

nastavnog plana i programa. ObezbeĎuje povezanost sa svim vrstama aktivnosti u korišćenju

videokonferencijskog sistema.

CADE centar obezbeĎuje edukacionu podršku za UIC (University of Ilinois at Chicago)

škole i fakultete kao i vannastavne celine u raznim uslugama koje obuhvataju tehnologije

bazirane na Internetu:

Podrška za on-line edukacione programe (na primer, izgraĎivanje i održavanjekvaliteta znanja i kvalifikacionih i specijalizovanih programa za fakultete, osoblje

12http;//www.education.ky.gov



(nastavnike i profesore) i upravu, razvoj kuseva i strategije daljinskog upravljanja

komunikacijama i nastavom.

Razvoj edukacionih CD ROM-ova i DVD-ja.

Studijsko ili terensko snimanje (digitalnim DVCAM ili MiniDV kamerama, multi

produkcija nastavnog materijala, DAT i Hard disk snimanje materijala). Podrška za sastanke i skupove bazirane na Internetu (radio/TV/web difuzija)

Razvoj informacionih Internet aplikacija za biznis i edukacione sisteme, elektronske

analize materijala, registracioni i monitoring sistemi i drugo.

ObezbeĎenje asistencije u stvaranju komponenti tehnologije za daljinsko obrazovanjeu skladu sa ponudom, potrebama i nastavnim planom i programom.

Razvoj informacionih i edukacionih web saitova.

ObezbeĎenje podrške za razvoj istraživanja baza podataka i razvoj sistema web

informacionih biblioteka.

Servis i podrška su potpomognuti ogromnim iskustvom u proizvodnji multimedijalnih projekata, dizajniranja obrazovanja, kompijuterskom programiranju, mrežnim tehnologijama,

audio i video produkciji i grafičkom dizajnu.13

CADE centar je razvio mnogo aplikacija,a neke su posebno reprezentativne:

1. Distanciona i kontinualna podrška obrazovanju i razvoj kurseva:

on-line kursevi za zdravstvene škole

on-line kursevi za bolničarske (medicinske) koledže

kontinualna (stalna) edukacija za farmaceutske koledže

kontinualna (stalna) edukacija za bolničke institute program za zdravlje i briga o ženama

spremnost i zaštita od bioterorizma

razvoj šema, tablica i proračun indeksa telesne mase

sistem za nadzor zdrave ishrane trudnica (PNSS) i sistem nadgledanja i

pedijatrijske bolničke pomoći (PedNSS)

zaštita i očuvanje okoline

analiza on-line znanja

menadžment humano-materijalnih resursa za negu i bolničku pomoć

2. Web saitovi za univerzitetske jedinice, centre, projekte i organizacije: Internet saitove za UIC zdravstvene škole

Internet saitove za UIC bolničarske koledže

Internet saitove za farmaceutske koledže UIC

UIC centri radio difuzifuzje i istraživanja dijetektike u zdravlju

13http:/ /www.uic.edu/sph/cade

http://www.uic.edu/sph/cade




menadžment i voĎenje zdravstva

3. Web difuzija i podrška web stranicama:

Internet difuzija i podrška epidemiologiji

informacioni razgovori i komunikacija

rad i uspostavljanje opcija potrebne nege

4. Internet baza podataka i administrativne aplikacije:

kontinualno (stalno) obrazovanje za farmaceutski koledž

medicinsko distanciono obrazovanje

baza podataka kolegijuma Ilinois američke Akademije za pedijatriju

studentska databaza Koledža za farmaciju

Internet baziran sistem kurseva za Koledž za bolničke usluge

Internet baziran sistem kurseva za Koledž za farmaciju

5. Istraživanje podrške baze podataka:

odeljenje za stručnu terapiju odeljenje za specijalistička znanja

informaciona podrška na daljinu sredstvima difuzije

CADE istraživački sait podržan informacionom bazom podataka.14

14http://www.uic.edu/sph/cade








































































4. Zaključak

4.1. Dobre i loše strane elektronskog obrazovanja

Internet je stvorio velike mogućnosti za informativne i edukacione institucije da prošire

njihove baze podataka i način obrazovanja, kao i prostor na kome deluju. Podržavanje razvoja iprimene inf ormaciono telekomunikacionih tehnologija direktno doprinosi i utiče na populaciju i

razvoj ekonomije i društva. Internet sa njegovom jedinstvenom mogućnošću povezivanja, brzog

prilagoĎavanja i širokim svetskim prostranstvom primene, kreira veliki spektar poviljnosti i

stvara odlične mogućnosti primene i razvoja web biblioteka i informacionih i edukacionih

centara. Eksploatisanjem potencijala ovih tehnoloških resursa, se može povećati uspeh za

stvaranje šireg varijeteta informacionih i edukacionih resursa, boljeg kvaliteta i pojednostaviti

pristup i korišćenje.

On-line obrazovanje, usluge i procesi zahtevaju značajne investicije. On-line isporuka

obrazovanja obuhvata niz novih troškova, od kojih mnogi nisu još uvek uočljivi. E-obrazovanje

je u početku viĎeno kao jeftiniji put isporuke obrazovanja učenicima, ali značajni troškovi su

obuhvaćeni u dizajniranju i isporuci visoko kvalitetnih obrazovnih programa i obezbeĎenju

neophodne infrastrukture za podršku nastavi. Mogu takoĎe biti uključeni i veoma visoki troškovi

u održavanje sigurnosti i pouzdanosti sistema e-obrazovanja za masovnu edukaciju.

Misao i ideja da troškovi edukacije mogu biti smanjeni preko upotrebe informacionokomunikacione tehnologije, posebno sredstava za on-line komunikaciju, nije podržana dokazima.

On-line edukacija može biti stvorena kao jeftina ili skupa, kako god mi to želimo, ali kvalitet

ovim nije opredeljen i garantovan već je u velikoj meri sklon variranju.

Definisanje i postizanje neophodnog nivoa kvaliteta pravilnom upotrebom

informaciono komunikacionih tehnologija u visokom obrazovanju predstavlja veliki izazov.

Neophodno je usvojiti odreĎene standarde u tu svrhu. Akademski standardi se obično odnose na

osobenosti studenta i nivo uspeha i osposobljenosti kao poseban deo procene dostignute

vrednosti i nivoa akademske vrednosti.

Definisanje kvaliteta i standarda je teško, jer šta je u stvari minimum ili prag u

dostizanju zadatog edukaciomog i intelektualnog nivoa. Treba sagledati standard i kvalitet sa

drugim subjektima, sistemima i predmetima unutar same obrazovne institucije ili sa celokupnim

okruženjem, privredom i društvom. Način korišćenja informaciono komunikacionih tehnologija

u svim nivoima diplome, magistrature i diktorata odredjuje brzinu i kvalitet kojom se znanje

implementira meĎu akademike.

Nepostojanjem nacionalnih standarda univerziteti imaju autonomiju da odrede

sopstvene standarde kojima će razvijati svoj sistem obrazovanje. Ovo ne sme dovesti do toga dase pojavi ''Fast Food'' efekat. Brzo i nekvalitetno obrazovanje koje daje salab kvalitativni, a dobar

























































profitni i kvantitavni efekat. Ekonomski gledano to daje primetne kratkoročne rezultate sa

nesagledivim lošim efektima i posledicama na duži vremenski period po pojedinca i po

celokupno društvo. Puno začina (audio i vizelnih efekata i spektakularnih virtuelnih mogućnosti)

i kalorija (ogromna količina znanja koja je odjednom dostupna) kao kod ''hamburgera'' dovode

do stvaranja naslaga privida velike količine neproverenog, neutvrĎenog i neuvežbanog znanja(gojaznosti) koje usporavaju njegovo pokretanje i efektnu upotrebu (prenos, sagledavanje,

korišćenje i analizu) i onemogućuju efektivno delovanje (korišćenje, rad, konkretno delovanje i

primenu) i praktičnu realizaciju apsorbovanog znanja.

4.2. Dalji razvoj distancione edukacije i on-line obrazovanja

Upotreba informativne i komunikcione tehnologije na razne načine prikladne i efektneza pedagogiju daje znatne rezultate u on-line učenju. Obrazovne institucije uviĎaju veliku moćnovih tehnologija u njihovoj sposobnosti da povećaju, ubrzaju i poboljšaju komunikacijuupotrebom sredstava IKT u interakciji na relaciji nastavnik-student i student-student, kao i u

obezbeĎenju studentima korišćenja superiornih resursa za samostalno učenje. Samim tim dobija

se utisak da je to izuzetno velika mogućnost, podjednako unutar i izmeĎu institucija obrazovanja.

Kvalitet znanja će internacionalno povećavajući se, biti centralni kriterijum

univerziteta, kako kao sistema, tako i pojedinačnih celina u okviru njega, i presudan u smislu

daljeg razvoja i samog opstanka u uslovima globalne povezanosti sveta. Spremnost i sposobnost

univerziteta da osluškuje, istražuje, analizira i izlazi u susret potrebama društva, ekonomije,

industije, isto kao i sopstvenim studentima i nastavnom osoblju i pravi fleksibilne promene i

prilagoĎavanje u obliku povratnih sprega celokupnog ovog povezanog sistema, se procenjuje kao

neohodna i sudbonosna aktivnost za daji razvoj i opstanak.

Istraživanje kroz sistem obrazovanja ima takoĎe, važnu socijalnu i ekonomsku

vrednost. Preduzimanje istraživačkih aktivnosti pospešuje kod studenata sklonosti za ispitivanje i

razumevanje istraživačkih metoda koje omogućuju konkretnom bazičnom i sistemskom znanju

da napreduje. Ova znanja su prenosiva i primenjiva u sve sfere života. TakoĎe, praktična

primena teoretski stečenih znanja i stvorenih ideja, omogućuju dodatnu motivisanost

konkretizacijom i predočavanjem ideja iz nematerijalog u materijalno, što stvara podlogu za

dalja napredovanja. Univerziteti su ključna mesta u društvu za kreaciju novih saznanja i

realizaciju znanja kroz istraživanje u širokom području disciplina. Društveni je interes da

promoviše jaku kulturu istraživanja unutar univerziteta i podržava raznovrsne istraživačkeaktivnisti.

Komercijalizacija istraživanja i upravljan je intelektualnom svojinom osnovni je smer

razvoja univerziteta i približavanja zahtevima ekonomije i razvoja društva i nauke. Obrazovanje

treba da podrži sve pokušaje komercijalizacije kroz pripremu najboljeg praktičnog obrazovanja i

drugih konkretnih i k omercijalnih usluga. Suštinski, razvijanje i jačanje istraživačkih kapaciteta
















































je odlučujuće u postavljanju kvaliteta programa učenja u visokom obrazovanju, što doprinosi

razvoju državne i nacionalne ekonomije i povećanju nacionalne moći i globalne konkuren tnosti.

Istraživanje predstavlja u celosti sazrevanje aktivnosti i konkretizaciju univerziteta.

Na mnogo načina, on-line obrazovanje treba da bude prvi plan inovacija. Upotreba

informaciono komunikacijske tehnologije uključuje: uvoĎenje digitalne tehnologije u učenje i prostor za učenje, obezbeĎenje visokog opsega povezanosti unutar i izmeĎu fakulta i koledža,

povećani broj kompijuterskih laboratorija sa većim vremenom korišćenja, kreaciju web

baziranog obrazovnog okruženja, nabavku i razvoj resursa za podučavanje i podršku nastavnom

osoblju u uptrebi tehnologija, kao i povezivanje tehnologije i učenja. Najveće investicije i

njihova efektna realizacija i povraćaj uloženog vremena i novca definisani su u svrhu naučnih

istraživanja.

Dvadeset prvi vek će pokazati veliku konkurenciju izmeĎu organizacija i nacija na

globalnom nivou u spremnosti i odreĎenosti kapaciteta nacija da kvalitetno i efektno inoviraju.

Nacija koja podržava jak univerzitetski sektor sa visokim nivoom učestvovanja u aktivnostimabiznisa i društva uopšte, je dobro pozicionirana da izaĎe u susret tokovima dvadeset prvog veka isvetske globalizacije. Univerziteti prema tome, treba da odigraju centralnu ulogu u

obezbeĎivanju da društvo potpuno učestvuje u globalnoj ekonomiji i da doprinese naciji da

aktivno učestvovuje u kreiranju tokova civilizacije i oblikovanju svetske budućnosti.

Visoko obrazovanje postaje svetski i globalni biznis. To je sada žestoko takmičenje u

stvaranju i eksploataciji znanja, inovacija i istraživanja. U isto vreme, od univerziteta se očekuje

da pruži visok kvalitet, relevantnu i vodeću ulogu u pružanju usluge obrazovanja studentima i

široj društvenoj zajednici. Univerzitet ima vodeću odgovornost za edukaciju i trening radnesnage u kontinuelnoj nadogradnji znanja populacije. Zahtevi ekonomije i industrije se menjaju u

skladu sa rapidnim ubrzanjem tehnoloških promena, a zadatak obrazovanja jeste, ne samo da to

prati, već i da predvidi buduće tokove i na osnovu toga pripremi generacije studenata da sada

stečeno znanje uspešno i efektno realizuju u budućnosti.






































Literatura:

Pisani izvori:

1. Savremeno poslovanje i internet tehnologije – Uvod u digitalnu ekonomiju : Vladan

Pantović, Slobodan Dinić, Dušan Starčević; Energoprojekt – InGraf, Beograd 2002.

god.

2. Menadžment informacionih sistema: Dr. Stevica Krsmanović, Dr. Danimir Mandić -

Učiteljski fakultet, Beograd i Fakultet za menadžment "Braža Karić", Beograd 1997.god.

3. Internet obrazovanje - prezentacija : Prof. Dr. Gordana Milosavljević - FON 2002.

god.4. Generatori i aplikacije sistema za podršku odlučivanju II: Dr. Milutin Čupić, Mr.

Milija Suknović, Danica Lečić, Radmila Janičić - Društvo operacionih istraživača,

Beograd 1995. god.

Web izvori:

1. crec.bus.utexas.edu

2. csim.bus.utexas.edu 3. http//www.aph.gov.au

4. http//www.avcc.edu.au

5. http//www.dest.gov.au6. http://cambridge.netsight.ja.net

7. http://cyber-robotics.com

8. http://ferl.becta.org.uk

9. http://liftoff.msfc.nasa.gov/vr/vr.html10. http://london.netsight.ja.net

11. http://manchester.netsight.ja.net

12. http://mars.jpl.nasa.gov/MPF/vrml/vrml.html

13. http://nasaforums.com14. http://neuralnetworks.ai-depot.com

15. http://www.worldwidelearn.com/global-education.htm

16. http://www-aig.jpl.nasa.gov17. http://www-vrl.umich.edu

18. http;//www.education.ky.gov

19. http;//www.educationau.edu.au20. http;//www.virtual-reality.com

































































































Documents

MIS Internet Obrazovanje