Misko Jovovic_Master thesis main(final)

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU

Miško Jovović

ORGANIZACIJA I UPRAVLJANJE

RAZVOJEM PROFESIONALNOG

FUDBALSKOG KLUBA

MASTER RAD

Novi Sad, 2016.

Fakultet Tehničkih Nauka | Departman za Industrijsko inženjerstvo i menadžment

2 Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba

2

2016

Miško Jovović

2016

Organizacija i upravljanje razvojem profesionalnog fudbalskog kluba



3

Ovaj rad posvećujem mojoj porodici…

A prvenstveno mojoj ćerki Lari (2004) i sinu Strahinji (2008), koji su mi bili

najveća podrška i motivacija, tokom čitavog mog perioda studiranja.



4

PREDGOVOR

Na početku rada želim da pojasnim suštinu ideje, koja me je sve vreme, od trenutka pomisli

da za Diplomski rad i predložim uopšte profesoru za temu Fudbal- Škola fudbala kao

proizvodni pogon. Od trenutka kad je to zvanično odobreno, počeo sam intenzivnije da se

bavim prikupljanjem informacija koje sam do tada više informativno i površno izučavao. Iz

dana u dan, sve više sam uviđao potencijale koje sama tema nosi uzimajući u obzir sve

nepobitne činjenice vezane za jedan okvir omeđen pojmovima: fudbal, fudbalska industrija,

Srbija i fudbal, i na kraju FK Spartak od koga je cela ideja i započela..

Prvobitno najveći akcenat mi je bio vezan za proizvodnju, fudbalsku proizvodnju, igrači,

škola fudbala, proračun profitabilnosti itd, a onda kako sam sve više i više ulazio u materiju,

shvatio sam da bih se, sa radom u kome je samo obradjena recimo detaljno proizvodna

funkcija, ograničio na tip menadžera preduzeća koji je detaljno upoznat sa postupkom

proizvodnje, neka vrsta pogonskog direktora. To svakako nije loše ali moje interesovanje je

usmereno na viši nivo menadžmenta, i to je na kraju prevagnulo da sâm Rad bude ipak

urađen iz tog ugla. Za tako nešto, morao sam proširiti temu i detaljnije se baviti i ostalim

segmentima Kluba i okruženja u kome klub egzistira.

Sve vreme mi je veza na pojmovima: Fudbalska industrija – i jedan "organizovan i

profitabilan" klub. Kako u svetu tako i u Srbiji, fudbal kao sportska igra, od svojih osnivačkih

dana pa sve do modernog doba ima ogroman društveni uticaj. Nekako, i rezultati koje smo

ostvarivali kao nacija na globalnom nivou, nas, hteli mi to da priznamo ili ne, svrstavaju u

sam vrh svetskog fudbala. To sam donekle i znao pre započinjanja ovog rada, a taj svoj lični

stav sam dodatno učvrstio kroz celokupan proces izrade ovog rada. Fudbal je u poslednjim

godinama XX veka, postao izuzetno profitabilna industrija. Gotovo sve države širom sveta, a

posebno razvijene zemlje Evrope su od fudbala i fudbalskih utakmica napravili

multidimenzionalni ekonomsko-društveni fenomen. Kod nas to još uvek nije zaživelo,

naprotiv rezultati koji postižu naši klubovi na raznim takmičenjima pod okriljem UEFA su na

najnižem nivou, seniorska reprezentacija je izostala sa velikog broja UEFA i FIFA

takmičenja. Superliga, elitno klupsko takmičenje u srpskom fudbalu beleži najnegativnije

rezultate po posećenosti i gledanosti, ali i po prihodima od sponzorstava. Predstavnici

srpskog fudbala u različitim telima svetske i evropske fudbalske organizacije, su retki i

nemaju zapaženiju ulogu. Ovo su samo neke od negativnosti koje moraju biti otklonjene.

Fokus razvoja mora biti usmeren ravnomerno na razvoj mladih igrača, na razvoj i obuku

fudbalskih trenera, razvoj i obuku PR i Marketing funkcija fudbalskih organizacija i klubova,

unapređenje odnosa na svim nivoima sa svetskim i evropskim fudbalskim organizacijama, na

razvoj infrastrukture…

Mišljenja sam da Srbija i srpski fudbal, uzimajući u obzir sve relevantne činjenice vezane

za fudbal i fudbalsku industriju, mora znatno bolje da iskoristi svoj sportsko-ekonomski

potencijal, koji uz dobru reorganizaciju, kvalitetnu strategiju razvoja, vođenu timom

obučenih ljudi, može generisati značajne prihode kako za nacionalnu fudbalsku

organizaciju i klubove, tako i za državu Srbiju i njene lokalne samouprave. Trenutno

klubovi uspevaju da ‘prežive’ zahvaljujući budžetskoj pomoći, a malobrojni i od prodaje

igrača, što je apsurd. Takođe, pored ekonomskih i sportski rezultati, uzimajući sve

parametre, moraju biti bolji…Više o svemu ovome biće obrađeno u nastavku…



5

SADRŽAJ

1. UVOD ...................................................................................................................................... 6

1.1 Kratak istorijat sporta ...................................................................................................... 6

1.2 Podela sporta i uloga sporta u društvenoj zajednici ........................................................ 7

1.3 Sportske organizacije ...................................................................................................... 9

1.4 Arbitražni sportski sud (CAS) i Sportska arbitraža (ICAS) .......................................... 11

1.5 Fudbal ............................................................................................................................ 12

1.5.1. Istorija fudbala u svetu ...................................................................................... 12

1.5.2. Istorija fudbala u Srbiji ..................................................................................... 14

1.6 Svetska fudbalska organizacija – FIFA ........................................................................ 15

1.6.1 FIFPRO – Udruženje profesionalnih igrača ...................................................... 18

1.6.2. CIES - Internacionalni Centar Za Fudbalske Studije ........................................ 19

1.6.3. NF Board ........................................................................................................... 20

2. Fudbalska Evropa ................................................................................................................ 21

2.1 Hijerarhija evropskog fudbala ........................................................................................ 21

2.2 UEFA - Union of European Football Associations ........................................................ 21

2.3 Bazični fudbal – UEFA Grassroot .................................................................................. 24

2.4 Fudbalska udruženja i organizacije pod pokroviteljstvom UEFA .................................. 25

2.4.1 G-14 i ECA ........................................................................................................ 25

2.4.2 EPFL .................................................................................................................. 26

2.4.3 CDES, KEA i EOSE .......................................................................................... 27

2.5 Iskustva uspešnih fudbalskih zemalja ............................................................................ 28

3. Fudbal FK Spartak .............................................................................................................. 42

3.1 Kratak istorijat fudbala na ovim prostorima ................................................................... 42

3.2 Osnivanje FK Spartak ..................................................................................................... 42

3.3 Nova istorija – FK Spartak u XXI veku ........................................................................ 43

3.4 Najveći uspesi FK Spartak ............................................................................................ 43

3.5 Opis unutrašnje organizacije ......................................................................................... 44

3.6 Hijerarhijski prikaz unutrašnje organizacije FK Spartak .............................................. 46

3.7 SWOT Analiza .............................................................................................................. 48

3.8 Misija, Vizija,Ciljevi i Politike FK Spartak .................................................................. 49

3.8.1 Misija FK Spartak ........................................................................................ 49

3.8.2 Ciljevi FK Spartak ....................................................................................... 51

3.8.3 Politike FK Spartak ...................................................................................... 52

3.9 Predlog za unapređenje Kvaliteta rada .......................................................................... 52

4. Škola fudbala FK Spartak................................................................................................... 55

4.1 Deca i sport ..................................................................................................................... 55

4.2 Pojam Škole Fudbala ...................................................................................................... 56

4.3 Škola fudbala FK Spartak - uvod ................................................................................... 56

4.4 Opis unutrašnje organizacije Škole fudbala FK Spartak ................................................ 58

4.5 Proces obuke igrača (ciklusi), podela na kategorije i primeri treninga .......................... 59

4.6 Uporedna analiza: FK Spartak Subotica vs FC Ajax Amsterdam .................................. 64

4.7 Predlog za unapređenje razvoja Škole fudbala ............................................................... 66

5. Merenje efikasnosti rada (proizvodnje) Škole fudbala .................................................... 67

5.1 Proizvodnja uopšteno ..................................................................................................... 67

5.2 Trener – donosilac odluke .............................................................................................. 67

5.3 Model Data Envelopment Analysis - Analiza obavijanja podataka ............................... 69

5.4 Povezivanje DEA sa BSC (Balanced Scoreard) metodom ............................................ 71

5.5 Povrat investicije – koeficijent ROI ............................................................................... 72

5.6 Inženjering analize vrednosti .......................................................................................... 73

6. Zaključak .............................................................................................................................. 75

7. Literatura ............................................................................................................................. 80

8. Biografija .............................................................................................................................. 81



6

1. UVOD

1.1 Kratak istorijat sporta

Jednostavno rečeno, istorija sporta je istorija ljudske vrste. Još od praskozorja čovečanstva,

naši preci takmičili su se pred svojim saplemenicima. Bile su to uglavnom igre koje su

služile kao dobar trening za stvarne situacije – lov i bitke s drugim klanovima. Takođe,

uglavnom su se održavale tokom tradicionalnih svetkovina, kao što su žetva, promena

godišnjih doba…Svesni da te igre služe kao dobar način da pripadnici njihovog plemena

istroše negativnu energiju, a usput se pripreme za velike napore, poglavari i njihovi šamani

preuzeli su ulogu organizatora i ktitora tadašnjih sportova. Tako je, recimo, kod

južnoameričkih naroda ratnik koji pobedi na turniru, tačnije jedini preživi, direktno ulazio u

gardu vladara.

Iako su se igre, tačnije sportovi, razvijali na sve četiri strane zemaljske kugle, svakako

najveći istorijski uticaj imale su antičke Olimpijske igre. Smatra se da su prve Igre održane

776. godine pre naše ere u Olimpiji, na severozapadu Peloponeza. Ubrzo je ustanovljeno

pravilo da za vreme trajanja Igara sva neprijateljstva moraju obavezno da prestanu, a sve do

povratka takmičara kućama morao je da vlada Sveti mir (ekeherija). Igre su se održavale

svake četvrte godine, a učesnici su bili samo slobodni Grci koji prethodno nisu kažnjavani.

Na antičkim Igrama organizovane su sledeće discipline: trka oko stadiona (192,27 m), trka

oko dva stadiona, trka oko 24 stadiona (dollihos), trka naoružanih ratnika u dužini od dva

stadiona (trka hoplita), pentatlon (petoboj - trka oko stadiona, bacanje diska, bacanje koplja,

skok u dalj i rvanje), pesničenje, pankration (kombinacija boksa i rvanja) i razne trke zaprega.

Pobednici su dobijali venac od maslinovih grančica i ukazivane su im najveće počasti –

slavljeni su kao veliki junaci i polubogovi, naročito u gradovima iz kojih su poticali.

Slabljenjem antičke Grčke na horizontu se pojavila nova, daleko moćnija i bezdušnija

imperija - Rimsko carstvo. Dok su Grci smatrali sport, tačnije Olimpijske igre miroljubivim

načinom da se kroz javno takmičenje vidi u kom gradu-državi stasavaju najbolje atlete,

potomci Romula i Rema imali su nešto sasvim drugačije na umu. Došlo je vreme apsolutne

dehumanizacije i komercijalizacije zarad najnižeg oblika zabave: hleba i igara - panem et

circenses. Na red su stigle gladijatorske igre.

Dakle, od starog Rima počelo je naglo propadanje sporta, koje se nastavilo tokom skoro dva

milenijuma. Viteške igre u srednjem veku, koje nisu zaobišle ni državu Nemanjića, nikada

nisu dostigle nivo Olimpijskih igara. One su bile možda i jedine svetle tačke u

srednjovekovnoj Evropi. Obično su se sastojale od više disciplina, kao što su gađanje iz luka,

jahanje, plivanje, lov, društvene igre i recitovanje. Dugo je sportu trebalo vremena da stane

na noge, da se vrati tamo odakle je počeo - od duše čovekove. Do toga je došlo tek u 18, a

posebno u 19. veku u Evropi.

Mnoge sportske grane dobile su konačan oblik u Engleskoj, pre svih boks, tenis, stoni tenis,

fudbal i ragbi. Zimski sportovi su se razvijali u Norveškoj i srednjoj Evropi, a oni vezani za

vodu gde drugde nego u "pupku sveta" - Mediteranu. Rvanje se razvijalo na Bliskom istoku,

košarka, odbojka, hokej na ledu u Severnoj Americi, a gimnastika u srednjoj Evropi i

Švedskoj.

Pokretanjem modernih Olimpijskih igara, pre svega zahvaljujući pregalaštvu francuskog

barona Pjera de Kubertena, sport je stekao širu afirmaciju u svetu u kome su se distance,

zahvaljujući tehnološkom napretku, sve lakše prelazile. Otprilike u isto vreme, dakle u drugoj

polovini 19. veka, moderan sport počinje da se razvija i na ovdašnjim prostorima.



7

Između dva svetska rata smatralo se da su takmičari dostigli optimum normalnih čovekovih

fizičkih sposobnosti. Ipak, uvođenjem nauke u sport, koja je došla s novom

komercijalizacijom, u drugoj polovini minulog veka kreće pravi bum, što u rezultatima, što u

gledanosti. Ne TREBA misliti da savremeni sport ne može da doživi sudbinu antičkih Igara.

Štaviše, izgleda da će se pretopiti u klasično gladijatorstvo, čega smo svi mi svedoci. [1]

1.2 Podela sporta i uloga sporta u društvenoj zajednici

Klasifikacija sporta obuhvata podelu sporta na različite podvrste.

Prva podela je na:

1. Rekreativni sport (karakteriše ga redovni program vežbanja i takmičenja u cilju

očuvanja zdravlja i fizičke spremnosti)

2. Školski sport (treninzi i sistem takmičenja su prilagođeni uzrastu sportista, kako bi se

svakome omogućilo da ispolji svoj talenat)

3. Amaterski sport (sportisti pojedinci stiču društvenu afirmaciju, ostvaruju dopunsku

zaradu i sl.)

4. Sport invalida (okuplja invalide i organizuje takmičenja u cilju telesne i mentalne

rehabilitacije)

5. Profesionalni sport (sportisti, njihovi treneri, menadžeri i ostalo osoblje su plaćeni za

aktivno bavljenje sportom i on je njihovo osnovno zanimanje)

Pored toga može se deliti i na:

1. Elitni ili vrhunski sport treba da omogući najboljim pojedincima da postanu

vrhunski. Vrhunski sportski uspesi nisu mogući bez masovnog bavljenja sportom, jer

se najbolji pojedinci reprodukuju iz njega principom selekcije.

2. Netakmičarski sport je individualni sport svakog pojedinca i podrazumeva

univerzalnu vrednost jer se njime aktivno mogu baviti sve kategorije stanovništva.

3. Takmičarski sport ključni značaj pridaje pobedi, konkurenciji, žrtvovanju (pobeda

postaje drugo ime za sport).

Podsetimo da su fizičko vaspitanje, sport i rekreacija tri segmenta sistema fizičke kulture.

Sistem fizičke kulture čine: fizičko vaspitanje učenika kao institucionalizovana delatnost čiji

su koreni vaninstitucionalni; rekreacija građana, ali ne samo odraslih, već i dece i omladine

kao njihovo slobodno opredeljenje koje društvo podstiče i materijalno pomaže i najzad,

vrhunski, takmičarski, reprezentativni sport kao izraz duboko ličnih poriva za aktuelizacijom

ličnosti u šta društvo na različite načine (ideološke, materijalne, organizacione) ugrađuje

svoje interese“ (Matić, Bokan, 2005: 80).

Zato Kuljić i Koković s pravom predlažu zalaganje za afirmisanje fizičke kulture kao načina

života koji bi bio podržan od strane države i društvenih institucija koje nemoraju da budu

neposredno povezane sa sportom, ali koje se planski bave razvojem privrede, društvene

higijene, kulture i obrazovanja (Kuljić, Koković, 2012).

Fizičko vaspitanje je prvenstveno usmereno na zdravlje mladih ljudi, na razvoj fizičkih snaga

čoveka bez zapostavljanja duha i izvesnih intelektualnih kvaliteta. Fizičko vaspitanje

predstavlja process primene fizičkog vežbanja i metodičkih postupaka vaspitača u cilju

formiranja, održavanja i poboljšavanja motoričkih sposobnosti, psihičkih osobina i socijalne

adaptacije ličnosti. Po svojoj prirodi može se uočiti da je fizičko vaspitanje mnogo bliže

rekreaciji jer izbegava intenzivne napore i surovo takmičenje ili ih ublažava.



8

Kada je poređenje sporta i fizičkog vaspitanja u pitanju, istraživači uglavnom ističu sledeće

razlike: sport podrazumeva takmičenje, a fizičko vaspitanje to čini indirektno; sport

pretpostavlja žestoku selekciju, pa teži da isključi, a fizičko vaspitanje da uključi; sport

zahteva elitizam, izvrsno telo i duh, dok fizičko vaspitanje toleriše osrednjost; sport je

neodvojiv od ambicije i motiva postignuća, što nije suštinska karakteristika fizičkog

vaspitanja; najzad, u sportu veoma često može doći do povreda, dok je fizičko vaspitanje

uglavnom bezbedno (Kuljić, Koković, 2012).

Kako smo naveli, iako se neretko pojmovi sport, fizičko vaspitanje i rekreacija izjednačavaju,

iako je jasno je da je reč o posebnim segmentima sistema fizičke kulture koji svaki ponaosob

ima svoje karakteristike i svoj značaj. Recimo, značaj fizičkog vaspitanja za jedno društvo

ogleda se u broju časova fizičkog vaspitanja i u redovom pohađanju časova fizičkog

vaspitanja u osnovnoškolskom, gimnazijskom i srednjoškolskom obrazovanju. Značaj

vrhunskog sporta za jedno društvo može se reflektovati na primerima medijske zastupljenosti

vrhunskog sporta ili, konkretno u slučaju Srbije, na primerima organizovanja javnih dočeka

vrhunskih sportista osvajača medalja. Značaj rekreacije u jednom društvu može se, pored

ostalog, procenjivati na osnovu broja teretana na otvorenom, te korišćenja ovih teretana od

strane stanovništva (odraslih građana, dece i omladine), kao i u okviru organizovanih

sportsko-rekreativnih programa koje vode treneri. No, bez obzira da li je reč o fizičkom

vaspitanju, rekreaciji ili sportu, kako je nedostatak fizičke aktivnosti na prvom mestu

negativnog uticaja na zdravlje, jasno je da je značaj fizičke kulture za svakog pojedinca –

ogroman. Kako smo već pomenuli, otuda sport ne bi trebalo da ima prednost nad fizičkim

vaspitanjem i rekreacijom kao ravnopravnim područjima fizičke kulture jer je u okviru

potonjih područja moguće ostvariti zdravstvenu preventivu i ekološku ravnotežu između

biološke i društvene egzistencije čoveka i njegove okoline. (Kuljić, Koković, 2012).

Sport kao fizička aktivnost jeste plodotvoran zbog razvoja individualnih fizičkih snaga i kao

takav privlačan je za celokupnu populaciju, naročito za mlade; kao igra i zabava, sport

ispunjava slobodno vreme mladih i "sklanja decu sa ulice" na konstruktivan način, stvara

zadovoljstvo i podiže radost življenja; sport je aktivnost koja iskušava i potvrđuje sopstvene

mogućnosti, suočava sa novim izazovima, životnim avanturama, nudi sticanje novih

iskustava; sport jeste dobrovoljno i nenametnuto druženje, u njemu se ostvaruje specifična

veza individualnosti i zajedništva (spremnost za saradnju, solidarnost, timski rad i timski

duh); za mnoge pojedince i društvene grupe, sport je privlačan kao posao, profesija, kao vrsta

zanata koji ima svoje značajno mesto u društvenoj podeli rada, svoj ugled, odnosno društveni

status; sport nesumnjivo privlači mlade kao vrsta biznisa i oblik privređivanja koji donosi

značajne, a ponekad i nadprosečne prihode; sport kao spektakl privlači veliki broj ljudi, a

zahvaljujući spektaklu koji se troši kao svaka druga roba, razvio se i svojevrsni sportski

turizam; smatra se da sport privlači mlade ljude i zbog karakteristika rituala koje poseduje, a

koje se ponavljaju u okviru sportskih takmičenja na stadionima, borilištima, i koje proizvode

pobednike i poražene, svoje junake i žrtve; sport je oblik verbalne i neverbalne komunikacije

putem koje se šalju i primaju poruke (simboli, pokreti, ’govor tela’, gestikulacije itd.); sport

je kanal društvene pokretljivosti, afirmacije i promocije koji dobija na značaju naročito kada

su drugi društveni i institucionalni kanali zatvoreni za napredovanje i promociju mladih ljudi;

sport stvara svoje idole, sportske zvezde sa kojima se mnogi mladi ljudi upoređuju i

identifikuju, ali svakako da bi trebalo imati na umu da se u kontekstu masovne potrošačke

kulture idoli proizvode tako da se brzo troše i kratko traju – takozvani ’instant idoli’; najzad,

sport je privlačan i popularan jer se doživljava kao nešto izuzetno, nesvakidašnje i nerutinsko,

kao fenomen koji pokazuje da se nesvakidašnjim trudom, vrednim radom, svakodnevnim

treninzima i brojnim odricanjima mogu dostići izuzetni, vrhunski rezultati (Vrcan, 1990,

Kuljić, Koković, 2012). Sociologija sporta jeste posebna sociološka disciplina koja se bavi



9

pitanjima konteksta i društvene uslovljenosti sporta, ova disciplina izučava uticaj društva na

sport, ali i povratni uticaj sporta na društvo. Sport jeste samo jedan segment široke oblasti

fizičke kulture, pored fizičkog vaspitanja i rekreacije.

Kako sociologiju sporta zanima celina društvenosti, u prvom planu njenih istraživanja nalazi

se sportski događaj koga čine igrači (akteri), posrednici (treneri, sudije, sportski novinari,

sponozori) i publika (navijači i navijačke grupe). Navedimo i to da sociolozi sporta mahom

smatraju da sociologija sporta istražuje sport da bi što više saznala o društvu (Kuljić,

Koković, 2012). Postoje i mišljenja prema kojima je prevashodno uzajamni odnos sporta i

društva okosnica istraživanja u savremenoj sociologiji sporta (Radenović, 2014).

S obzirom na to da je pored fizičkog vaspitanja i rekreacije, sport treći segment sistema

fizičke kulture, opravdano je pitanje zbog čega se najpre nije diferencirala sociologija fizičke

kulture kao posebna sociološka disciplina, a potom sociologija sporta? Tačnije, zašto uopšte

nije došlo do zasnivanja sociologije fizičke kulture s obzirom da je fizička kultura šira oblast

koja sadrži i sport? [2]

Važno je, i da pomenemo, dokument pod nazivom Strategija razvoja sporta u Republici

Srbiji za period 2014 –2018. godine koji obuhvata sve detalje sportske politike u pomenutom

periodu u našem društvu i koji kao prioritetne strategije prepoznaje i razvoj sporta dece i

omladine uključujući i školski sport kao i povećanje obuhvata bavljenja građana sportom

kroz razvoj i unapređenje sportske rekreacije (videti: Službeni glasnik RS 001/2015,

06.01.2015.). Ipak, mišljenja sam da je bi već trebalo da imamo razrađenu, napisanu i

usvojenu Strategiju razvoja sporta u Srbiji za period 2020-2030.godine, jer svaka ozbiljna

organizacija koja želi imati zapaženu ulogu u društvu, uz kratkoročno i srednjeročno

planiranje mora imati jasnu strategiju/plan razvoja na duži period (dugoročni plan ).

Takođe mišljenja sam da deca u školskom uzrastu treba da imaju čas fizičkog vaspitanja

svaki dan. Na taj način, kroz obrazovni sistem, država vodi brigu o zdravlju nacije.

O važnosti sporta i svih segmenata života kroz koji je sport prožet moglo bi se pisati

naširoko. Dovoljno je videti spisak sportskih organizacija, organizacija koje u svom opisu

posla imaju između ostalog i sport kao oblast rada i videćemo šta je sve sport u ljudskoj

civilizaciji. Šta sve sport povezuje i koji potencijal za razvoj društva nosi u sebi. Baviti se

ponaosob svakom organizacijom (pritom naveo sam samo deo njih) bilo bi zaista previše u

ovom radu, ali zbog uloge sporta koju zauzima u širokoj društvenoj zajednici, imao sam ličnu

želju, ali i profesionalnu potrebu, da navedem šta je to sve što SPORT spaja i prožima. Od

škola, do medicine, od vojske do invalida, od akademskih stručnjaka do proizvođača…zaista

je bezbroj uvezanih segmenata šire društvene zajednice.

1.3 Sportske organizacije

Međunarodni olimpijski komitet (MOK)

MOK je Međunarodna nevladina neprofitna organizacija i kreator olimpijskog pokreta. MOK

je najviši organ olimpijskog pokreta. Vlasnik je svih prava na olimpijske simbole: zastavu,

moto, himnu i Olimpijske igre. Njegova je prevashodna odgovornost nadgledanje

organizacije letnjih i zimskih Olimpijskih igara. U Međunarodni olimpijski komitet učlanjena

su 205 nacionalna olimpijska komiteta.

Međunarodnikomitet za fer-plej (CIFP)

Olimpijska povelja kao jedan od osnovnih principa olimpijskog pokreta definiše promociju

duha prijateljstva, solidarnosti i fer-pleja. Fer-plej podrazumeva pridržavanje sportskih

pravila, poštovanje protivnika i borbu protiv nasilja i nepoštenog ponašanja. Međunarodni

komitet za fer-plej, osnovan 1963. godine, zalaže se za promociju principa fer-pleja, koji čine



10

suštinu sporta. Svake godine CIFP dodeljuje Međunarodne nagrade za fer-plej, koje se na

predlog raznih organizacija i javnosti dodeljuju sportistima za njihov doprinos afirmaciji fer-

pleja, bez obzira da li su olimpijski šampioni ili početnici.

Međunarodni paraolimpijski komitet (IPC)

Međunarodni paraolimpijski komitet je reprezentativna Međunarodna organizacija vrhunskog

sporta za sportiste sa invaliditetom. IPC organizuje, nadzire i koordinira Paraolimpijske igre i

druga multi-sportska takmičenja na vrhunskom nivou. U Međunarodni paraolimpijski komitet

učlanjeno je 160 nacionalnih paraolimpijskih komiteta.

Svetska anti-doping agencija (WADA)

Međunarodni olimpijski komitet organizovao je u Lozani od 2. do 4. februara 1999. godine

Svetsku konferenciju o dopingu.Na osnovu zaključaka Konferencije, 10. novembra 1999.

osnovana je Svetska anti-doping agencija sa zadatkom da promoviše i koordinira borbu protiv

dopinga u međunarodnom sportu.

Svetsko udruženje olimpijaca (WOA)

Svetsko udruženje olimpijaca je nezavisna globalna organizacija predstavnika olimpijaca.

Inicijator osnivanja ove organizacije bio je Huan Antonio Samaran, a temelji su joj

postavljeni na Stogodišnjem olimpijskom kongresu MOK održanom u Parizu 1994. godine.

Svetsko udruženje olimpijaca je osnovano da bi u aktivnosti olimpijskog pokreta uključilo

oko 100.000 olimpijaca širom sveta i promovisalo olimpijske principe i važnost obrazovanja

sportista, borbu protiv dopinga i nasilja i netolerancije u sportu, davalo podršku raznolikosti i

jednakosti u sportu i sportskom menadžmentu, kao i ostvarivanju prava olimpijaca i učešće u

humanitarnim programima.Pokrovitelj WOA je Huan Antonio Samaran (Španija), počasni

predsednik Žak Rog (Belgija), a predsednik Pal Šmit (Mađarska).

Multi-sportske organizacije i takmičenja – Sport za sve

- Međunarodna federacija za školski sport – ISF

- Međunarodna katolička federacija za školski sport – FISEC

- Međunarodna laburistička sportska konfederacija – CSIT

- Međunarodni savet za vojnički sport – CISM

- Međunarodna unija za sport u policiji – USIP

- Međunarodno udruženje sportskih igara – IWGA

- Međunarodni komitet Mediteranskih igara – CIJM

- Međunarodna federacija za fizičko obrazovanje – FIEP

- Međunarodna federacija Sport za sve – FISPT

- Međunarodna skupština nacionalnih sportskih organizacija – IANOS

- Trim i fitnes međunarodno udruženje Sport za sve – TAFISA

- Komitet međunarodnih dečijih igara – CICG

- Evropska nevladina sportska organizacija – ENGSO

- Međunarodno udruženje igara veterana – IMGA

Obrazovanje i širenje olimpijskih ideala – FER-PLEJ

- Međunarodna olimpijska akademija – AIO

- Međunarodni komitet “Pjer de Kuberten” – CIPC

- Institut Pjer de Kuberten – IPC

- Udruženje paniberijskih olimpijskih akademija – AIAO

- Međunarodni petoboj – PI

- Međunarodni komitet za fer-plej – CIFP



11

- Međunarodni savet za zdravlje, fizičko obrazovanje, rekreaciju, sport i ples –

- ICHPER-SD

- Evropski koledž za sportsku nauku – ECSS

- Međunarodno udruženje za sport bez nasilja – AICVS

- Međunarodna fondacija Olimpafrika

Sportska medicina i nauka

- Međunarodni savet za sportske nauke i fizičko obrazovanje – ICSSPE

- Međunarodno olimpijsko udruženje za sportsko-medicinska istraživanja – AIORMS

- Međunarodna federacija za sportsku medicinu – FIMS

Sportska oprema i objekti

- Međunarodno udruženje za objekte za sport i razonodu – IAKS

- Svetska federacija industrije sportske opreme – WFSGI [3]

1.4 Arbitražni sportski sud (CAS) i Sportska arbitraža (ICAS)

http://www.tas-cas.org/ - The Court of Arbitration for Sport (CAS)/

Početkom 80tih godina u svetu je počeo pojačan razvoj sporta, znatno je uvećan broj klubova

i sportista, pa se 1981godine na ideju Huana Antonio Samarana (u to vreme predsednik

Međunarodnog olimpijskog komiteta) u narednim godinama se krenulo sa razradom ideje o

nezavisnom sportskom pravnom telu. Do tada pravnim slučajevima se bavio Međunarodni

tribunal u Hagu. Arbitražni sportski sud (CAS) je zvanično osnovan 30.06.1984. Svrha

arbitražnog sportskog suda je da presuđuje u svim sporova koji imaju neku vezu sa sportom,

a koji dolaze do njega kroz obične arbitražne sudove ili putem žalbi na odluke sportskih tela

ili organizacija. Iz nekog svog ličnog uverenja morao sam izdvojiti ove dve organizacije iz

gore navedenih i malo opširnije ih obraditi iz razloga što je CAS veoma prisutan kako u FIFA

tako i u UEFA. Takođe kao pravno telo, za život fudbalskog kluba koji je suština Rada, često

zna da bude zadnja instanca kojoj se pojedini fudbalski savez, organizacija, klub ili pojedinac

obraćaju zbog nekog pravnog problema sa kojim se susreću. Međutim kako i sve druge

arbitraže (političkog ili poslovnog tipa, ili pak životnog prava pojedinca) procesi su spori,

skupi, a broj ljudi u našoj zemlji koji imaju znanje i iskustvo u radu sa istima je veoma mali,

te se i klubovi i pojedinci retko obraćaju sportskom sudu u Lozani. Mislim da bi to trebalo

promeniti, i da bi se rad suda treba demistifikovati a takođe uz silna udruženja u Srbiji moglo

bi se napraviti i jedno za kontakt sa ovom važnom ustanovom.

The International Council of Arbitration for Sport (ICAS)

Pariski ugovor: 22.04.1994.godine kreira se nova struktura pri Arbitražnom sportskom sudu

, tog dana je i potpisan document nazvan “Agreement concerning the constitution of the

International Council of Arbitration for Sport”, poznatiji kao “Paris Agreement”. Ovaj

ugovor je potpisan od strane najviših sportski autoriteta tog vremena Predsednika

Olimpijskog komiteta, Asocijacije letnjih olimpijskih igara (ASOIF), Asocijacije zimskih

olimpijskih igara (AIWF) i asocijacije nacionalnih olimpijskih komiteta (ANOC).

http://www.tas-cas.org/



12

ICAS je najviši organ sportske arbitraže, samim tim CAS ima podređen položaj u odnosu na

ICAS. Glavni zadatak ICAS je da štiti nezavisnost CAS i prava stranaka. Takvom

strukturom, CAS je postavljen pod administrativni i finansijski uticaj Internacionalnog saveta

sportske arbitraže (ICAS).

ICAS se sastoji od 20 članova koji moraju biti pravnici visokog obrazovnog nivoa, dobro

upoznati sa pitanjima arbitražnog i sportskog prava. Nakon njihovog imenovanja, članovi

ICAS moraju da potpišu izjavu kojom se obavezuje da će vrši svoju funkciju u ličnom

svojstvu, objektivno i nezavisnos. Ovo znači da ni u jednom slučaju član ICASA ne može

imati ulogu u postupku pred CAS, ili kao arbitra ili kao branioca na nekom slučaju. Svaka

promena Zakona u vezi sa sportskom arbitražom se može odlučivati jedino na sastanku kome

je prisutno najmanje 2/3 svih članova ICAS. U drugim slučajevima, dovoljna je prosta

većina, pod uslovom da je prisutna najmanje polovina članova. ICAS bira svog predsednika,

koji je ujedno i predsednik CAS, imenuje CAS arbiter, i usvaja budžet i račune CAS.

ICAS/CAS su svojim objektivnim radom, ali i praćenjem razvoja sporta i svojim konstantnim

usavršavanjem uspeli da se održe dugi niz godina kao vodeća nezavisna pravna institucija za

sport. Ustanovljavanjem instituta ad-hoc arbitraže za pojedina takmičenja, konkretno, prvi

put 2000godine na Evropskom prvenstvu u fudbalu su na zahtev UEFA oformili ad-hoc

strukturu. Zbog dobrog prijema kod svih, ovo je ponovljeno i na narednim šampionatima.

Uspeh ovakvog pristupa, doneo je potvrdu rada od svih učesnika (igrači, sportske

organizacije,mediji) tih manifestacija. Institut AD-HOC strukture je ključno dostignuće u

istoriji CAS. [4]

1.5 Fudbal

1.5.1. Istorija fudbala u svetu

Iz Kine, u 7. veku, ova igra je prenesena u Japan. Istorijski podaci potvrđuju da su je u Japanu

igrali carski vojnici i to obavezno, na glavnim nacionalnim svetkovinama pred carem,

vlastelom i ostalom carskom svitom ...

Prve tragove igre loptom u Evropi nalazimo u Grčkoj i Rimu, takođe u 7. veku. Poznata je

rimska parola: "Hleba i igara" (Panem et circenses). Igre loptom u Grčkoj su se zvale

Episkiros i Epikonis, a u Rimu Harpastum. Bile su to neke kombinacije fudbala i rukometa.

Od današnjih sportova najbliži im je američki fudbal. Ovu igru, kao veoma grubo nadmetanje

rimskih legionara, pominje u svojim zapisima i rimski filozof i Neronov učitelj, Seneka.

Mnogi srednjovekovni pisani podaci govore o igrama sa loptom između XIII i XVI veka.

Zajedničko svim ovim podacima je da su se ove igre, u to vreme u Evropi, igrale na narodnim

svetkovinama, u vreme poklada i drugih crkvenih praznika. Zanimljiv podatak je da je

engleski kralj Edvard III zabranio narodu ovu igru 1349. To isto, samo dvadeset godina

kasnije, učinio je i Karlo V u Francuskoj. Oba vladaoca su svoje odluke obrazložili tvrdnjom

da je ova igra toliko okupirala narod da ga odvraća od korisnih stvari. U XIV i XV veku, u

Italiji, u Firenci, igrala se neka vrsta fudbala koja se zvala “Firentinski kalčo”. Da je to

originalan i dragocen podatak za istoriju fudbala, uverava i činjenica da se u zemlji

višestrukog prvaka sveta, fudbal i danas naziva Kalčo. Zanimljivo je da prvi zapis o fudbalu u

Americi datira iz 1634. godine. Iz njega se može saznati da su Indijanci iz Masačusetsa igrali

jednu utakmicu od jutra do večeri i tom prilikom “lopta je terana bosim nogama vrlo daleko”.

Na početku XIX veka, razne igre sa loptom, konačno su prihvatile i engleske privatne škole.

Dotadašnje, isključivo individualne sportske vežbe u tim plemićkim školama, polako

ustupaju mesto igrama sa loptom. Istorija beleži da je student Vilijam Veb Elis u školi Ragbi



13

1823, igrajući sa svojim drugovima, u jednom trenutku zgrabio rukama loptu i potrčao

poljem prema cilju, mada su nepisana običajna prava to zabranjivala. Njegovi vršnjaci

prihvatili su i taj način igranja, pa je nešto kasnije to postala najomiljenija igra sa loptom u

Ragbiju. Dugo vremena, sve do 1855., utakmice se igraju samo između pojedinih škola. Tako

je bilo sve do osnivanja prvih klubova: Šefild klub 1855, Halam klub 1857. i Blekhit klub

1859. Samo nešto kasnije, 1863, uz pomoć novih pravila, ragbi i FUDBAL su kao igre

odvojene, pa je istorija modernog fudbala upravo od tada i započela.

Istorija svetskog fudbala, kao jedan od vidova raznovrsnog razvitka ljudskog društva i

njegove sveukupne delatnosti, prema verodostojnim podacima i pisanim hronikama, počinje

1863. godine. Tada su predstavnici engleskih koledža, u kojima je dotle tradicionalno,

negovan ragbi fudbal, odlučili da odvoje fudbal od ragbija i da uz pomoć specifičnih

fudbalskih pravila, ovu igru uvrste u novu sportsku aktivnost svojih studenata. Odluka o

odvajanju fudbala od ragbija ubrzo se pokazala veoma celishodnom. Fudbal je masovno,

spontano prihvaćen, ne samo od studenata u Kembridžu, Oksfordu, Ragbiju i Harou, već i

medu radničkom, a posebno školskom omladinom, širom Engleske. Sve analize i kasnija

istraživanja pokazuju da ubrzanu popularnost fudbal duguje ondašnjim prvim, logički

osmišljenim pravilima, koja decidirano štitila igrače od dotadašnje, gotovo gladijatorske

grubosti u "Ragbi fudbalu". S druge strane, nova fudbalska pravila, u okviru nove igre,

omogućila su svojim akterima, pored ispoljavanja i razvijanja fizičkih, ispoljavanje i

podsticanje i umnih i kreativnih sposobnosti. U takvoj klimi svog rađanja, razumljivo je što

su ovu igru u život uveli ondašnji engleski intelektualci, profesori i studenti, a kasnije,

vremenom prihvatili, bez izuzetaka i ostali društveni staleži. I danas, posle toliko decenija i

dinamično pređenog istorijskog puta, prvobitan odnos nije izmenjen. Medu pristalicima i

aktivnim učesnicima u fudbalu, nalaze se ljudi koji pripadaju i najnižim i najvišim socijalnim

i intelektualnim slojevima društva...

Kao što se, u zavisnosti od dužine trajanja i karakteristika trajanja, svaka ljudska aktivnost

može podeliti na pojedine delove i faze, tako se i dosadašnja, ukupna fudbalska aktivnost, po

svom istorijskom značenju i pečatu, može podeliti na nekoliko celovitih i homogenih,

različitih i ponaosob originalnih razdoblja ili perioda.

Prvi period, koji je trajao od 1863. pa do 1925., može se uslovno nazvati periodom

konstituisanja fudbalske igre, mada se u terminološkom smislu fudbal konstituisao onog istog

dana 1863., kada su predstavnici engleskih koledža odlučili da fudbal, uz pomoć novih

trinaest pravila, odvoje od ragbija. Ovaj, po godinama trajanja najduži period, može se

nazvati periodom konstituisanja fudbala i zbog toga, što su se u njemu dešavale i sa njim

desile sve dosadašnje najbitnije promene pravila ove igre. Osim ove činjenice, ovaj period

razvoja fudbala karakterišu nastojanja da u njemu ovlada duh sporazumevanja i

organizovanja i na međunarodnom, a ne samo na državnom planu, što je i postignuto

osnivanjem FIFE u Parizu 1904. godine.

Drugi period, istorije razvoja fudbalske igre, trajao je od 1925. pa do 1954, odnosno od

pojave "WW" pa do pojave "4:2:4" sistema fudbalske igre. Engleska i takozvana Engleska

fudbalska škola, u najvećoj meri, doprinela je osobenosti ovog perioda razvoja fudbala. U

najvećem delu toga razdoblja, bila je to vladavina "WM" sistema koji je, kao logicna

posledica dotadašnje evolucije fudbala, inoviran u Engleskoj, "Kolevci fudbala", a potom i u

ostalim delovima sveta. Pečat ovom periodu razvoja fudbala dala su takođe i prva tri svetska

prvenstva koja su organizovana u Urugvaju 1930, Italiji 1934. i Francuskoj 1938. godine.

Treći period, razvoja fudbalske igre trajao je od 1954. pa do 1974. godine. U razdoblju od

tih 20 godina, odigrana su svetska prvenstva u Švajcarskoj (1954), Švedskoj (1958), Čileu

(1962), Engleskoj (1966), Meksiku (1970) i SR Nemačkoj (1974). U ovoj razvojnoj fazi,



14

više nema značajnih fudbalskih dostignuća bez naglašenog prisustva fizičkih kvaliteta

pojedinaca i timova. Bio je to period, za razliku od prethodnog, u kojem je došlo do potpunog

spajanja i integrisanja specifičnih individualnih sposobnosti pojedinaca u kolektivnu igru. Taj

period u potpunosti je dovršen na Svetskom prvenstvu u SR Nemačkoj 1974, pa se to vreme

uzima kao završno u okončanju trećeg perioda razvoja fudbala. Najveće vrednosti u ovom

periodu dostigli su nacionalni timovi SR Nemacke, Brazila, Holandije i donekle Engleske.

Četvrti period, razvoja fudbalske igre, koji počinje od 1974. i koji je još u toku uspeo je da

sjedini sve pripreme u jednu i da ih maksimalno učvrsti pa čak i da ih unapredi. Tada je,

zahvaljujući onako univerzalnim tehničkim, taktičkim i fizičkim zahtevima, ovaj stil i način

igranja formulisan kao "Totalni fudbal". Bez obzira na terminološku neadekvatnost "Totalni

fudbal" je postao opšte eksploatisani pojam kao sinonim za modernu igru. Svetska prvenstva

u Argentini (1978), Španiji (1982), Meksiku (1986), Italiji (1990), Sjedinjenim Američkim

Državama (1994), Francuskoj (1998), Japanu i Južnoj Koreji (2002) i Nemačkoj (2006) su

iznedrili karakterističan sistem "4:4:2", sa svim svojim modifikacijama i on se posmatra kao

nadgradnja i usavršeni sistem "4:3:3". Sistem "4:4:2", sa svojim varijantama u poslednje

vreme, koje karakterišu i po petorica - šestorica igraca sredine terena, odnosno samo jedan

klasični napadač, nije dostigao onu originalnost koju su dostizali prethodni sistemi, koji su

svojom efikasnošću u vremenu svojih vladavina odlučujuće uticali na prepoznatljivost i

dovršenost tih etapa razvoja fudbala.

1.5.2 Istorija fudbala u Srbiji

Kao i na mnoge ostale delove sveta, tako i na naše podneblje, fudbal su doneli i prvi igrali

Englezi. Kao državljani velike pomorske, trgovačke i kolonijalne sile, Englezi su se tragajući

za uslovima što većeg ekonomskog uspona našli i u našim južnoslovenskim zemljama.

Najznačajniji podatak za početak razvoja fudbalske igre na prostore današnje Srbije nalazimo

na samom kraju XIX veka, ili tačnije 1896. godine. Tada je Hugo Buli, iz Hamburga, gde je

studirao trgovinu, doneo prvu fudbalsku loptu sa sobom, u svoj Beograd. Iste godine, Hugo

Buli je osnovao "loptačku sekciju" Beogradskog gimnastičkog društva "Soko" i organizovao

je demonstraciju fudbalske igre, kod Nebojšine kule ispod Kalemegdana. Ali, prvi zvanični

fudbalski klub, ne samo na teritoriji današnje Srbije, nego i na teritoriji prethodne

Jugoslavije, osnovan je u Subotici 1901. godine pod imenom "Bačka".

1903. godine u Beogradu je osnovan fudbalski klub "Soko", a iste te godine u Kragujevcu i

"Šumadija". Posle Prvog svetskog rata, u novoj državi Srba, Hrvata i Slovenaca, u Zagrebu je

1919. godine osnovan Nogometni Savez Jugoslavije, a dr Hinko Virc izabran je za prvog

predsednika. Prvo prvenstvo Jugoslavije održano je tek u sezoni 1922/23. godine po Kup

sistemu. Prvi naslov p r v a k a J u g o s l a v i j e osvojio je "Građanski" iz Zagreba 1923.

godine. I, konacno, 1923. godine, naš Fudbalski savez je bio primljen i u savez FIFA, pošto

je prethodno 1921. godine bio primljen kao privremeni član svetske fudbalske organizacije.

Prve borbe za titulu prvaka Jugoslavije održane su 1923., a vodilo ih je šest klubova - prvaka

ondašnjih podsaveza. Igralo se po jednostrukom Kup-sistemu, još pet puta su prvenstva

održavana po Kup-sistemu (1924,1925, 1926, 1932 i 1936), dva puta po jednostrukom (1927.

i 1928), i devet puta po dvostrukom bod-sistemu, uz ucestvovanje od 6-12 klubova. Prva

prvenstva su se odvijala po podsavezima, pa bi prvaci nastavljali takmičenje na nivou države.

Kada su se stekli uslovi, kada je i kvalitet fudbala poboljšan, formirana je 1927. i prva liga

Jugoslavije sa 10, a ubrzo potom povećana je na 12 klubova. Fudbalski Savez seli se iz

Zagreba u Beograd 1929. godine i od tada do današnjih dana nalazi se na istom mestu na

adresi Terazije 35.



15

Za tako omasovljen fudbalski sport u Jugoslaviji, a posebno za beogradske, zagrebačke i

splitske klubove, u kojima su se pojavljivali izuzetno talentovani fudbaleri, pročulo se i u

inostranstvu. FIFA je zbog toga računala s Jugoslavijom kao s jednim od prvih učesnika

budućeg svetskog prvenstva. To se ubrzo i ostvarilo. Jugoslavija je 1930., zajedno sa još tri

evropske zemlje, bila učesnik Prvog svetskog prvenstva u Urugvaju. Šampionat u Urugvaju

ću u nastavku podrobnije obraditi jer predstavlja veliki uspeh našeg fudbala. Prim.aut.

Naša dva najveća kluba FK „Crvena Zvezda“ i FK „Partizan“ osnovana su 1945. godine,

dakle odmah po završetku II Svetskog rata. Potpunu ekspanziju fudbalska igra doživljava, na

našim prostorima, u periodu od 1950. do 1970. godine. Tada se na reprezentativnom planu

postižu i najveći rezultati koji su ostavili trag do današnjih dana. Na dosadašnjim velikim

takmičenjima naši najbolji igrači koji su nastupali za reprezentaciju naše zemlje imali su

promenljive rezultate, ali ti rezultati su, u odnosu na zemlje po veličini slične našoj, bili

veoma zapaženi. Od 18 Svetskih prvenstava mi smo učestvovali na 8 takmičenja

najkvalitetnijih timova. Najznačajnije rezultate postizali smo na prvom (1930), šestom (1962)

i dvanaestom (1990) takmičenju. Na Evropskim prvenstvima smo bili uspešniji, tako da smo

osvajali dva puta po drugo mesto na našem kontinentu. Te rezultate postizali smo 1960. i

1968. godine. Na Olimpijskim igrama i na turnirima koji su organizovani na najvećim

sportskim okupljanjima osvajali smo zlatne, srebrne i bronzane medalje. Od klubskih

rezultata treba istaći osvajanje Kupa Šampiona i Interkontinentalnog Kupa 1991. godine od

strane FK „ Crvena Zvezda“ i dva ulaska u finalne utakmice Kupa šampiona 1966. godine FK

„Partizan“ i u Kup UEFA FK “Crvena Zvezda“ 1979. godine.

Veliki trag od pojedinaca ostavili su sledeci igrači: Mitić, Bobek, Vukas, Čajkovski, Kostić,

Boškov, Stanković, Crnković, Šekularac, Milutinović, Veselinović, Jerković, Kovačević,

Vasović, Xajić, Pavlović, Savić, Petrović, Stojković, Savićević. Mijatović, Mirković… [5]

1.6 Svetska fudbalska organizacija - FIFA

FIFA ili Fédération Internationale de Football Association je svetska fudbalska

organizacija. Osnovana je 21. maja 1904. u Parizu. FIFA, je međunarodno vladajuće telo

udruženja svetskog fudbala. Sedište joj je u Cirihu,Švajcarska, FIFA je odgovorna za

organizaciju i vođenje najvećih fudbalskih međunarodnih takmičenja, a najvažnije od svih je

Svetsko prvenstvo, koje se održava od 1930. godine. Jedna zanimljivost vezana za FIFA-u:

Ova organizacija ima 211 članova, što je 17 više od Ujedinjenih nacija i 6 više od

Međunarodnog olimpijskog komiteta.

FIFA, između ostalih, organizuje sledeća fudbalska takmičenja:

Muška takmičenja

1. Svetsko prvenstvo

2. Svetsko prvenstvo do 20. godine



5. Kup konfederacija

6. Svetsko klupsko prvenstvo

7. Svetsko prvenstvo u fudbalu na pesku

8. Svetsko prvenstvo u futsalu

Ženska takmičenja

1. Svetsko prvenstvo za žene

2. Svetsko prvenstvo za žene do

20. Godine

3. Svetsko prvenstvo za žene do

17. godine

https://bs.wikipedia.org/wiki/21._maj

https://bs.wikipedia.org/wiki/1904

https://bs.wikipedia.org/wiki/Pariz



16

Na slici 1 je prikazano 6 regiona FIFA.

Slika 1: Članice FIFA

Prvo svetsko prvenstvo u fudbalu, organizovano od strane ove organizacije, je održano 1930.

godine u Montevideu, glavnom gradu Urugvaja. Reprezentacija Kraljevine Jugoslavije je bila

jedan od 4 predstavnika sa evropskog kontinenta (4 selekcije Ujedinjenog Kraljevstva u to

vreme nisu ni bile članice FIFE) i zauzela je visoko 3. mesto, tačnije utakmica za treće mesto

nije ni igrana tako da su poraženi polufinalisti ‘navodno podelili’ to treće mesto. Kažem

‘navodno’ jer postoji dosta oprečnih podataka. Na zvaničnom web portalu FIFA u podmeniju

u kome je izveštaj sa Prvog šampionata sveta, na zvaničnoj tabeli stoji sledeći poredak:

Slika 2: Tabela Urugvaj 1930.(oficijelni web portal FIFA) [6]

Šampionat je osvojio domaćin Urugvaj pobedom nad Argentinom u finalu, i to nije sporno.

Sporan je podatak da je USA treća a Jugoslavija četvrta. U prilog ovome ide i intervju koji je

dao naslednik porodice Hadži iz Novog Sada, čiji je otac bio vođa puta Jugoslovenske

reprezentacije, što dokazuje da je Jugoslavija osvojila treće mesto i bronzanu medalju.

Nije tačno da je Jugoslavija bila četvrta, jer smo mi u polufinalu izgubili od Urugvaja, koji je potom pobedio Argentinu u finalu i postao prvi svetski prvak. Pošto se zbog nedostatka novca nije odigravala utakmica za treće mesto, to mesto pripadalo je ekipi koja je u polufinalu izgubila od pobednika finala, dok je četvrto mesto zauzela ekipa Sjedinjenih Američkih Država koja je u polufinalu izgubila od Argentine. Da je drugačije, ova bronzana medalja ne bi sada bila tu. Ovo je jedina bronzana medalja sa Svetskog prvenstva u Urugvaju, jer se zbog uštede medalje nisu delile svim članovima reprezentacije, već je uručena jedna, i to šefu delegacije. Zato je njena vrednost neprocenjiva - navodi Kosta Hadži. - priča za „Blic“ Kosta Hadži, sin pokojnog dr Koste Hadžija, dok nam pokazuje album sa starim razglednicama i fotografijama koje je njegov

otac doneo iz Urugvaja te davne 1930. godine. [7]

https://bs.wikipedia.org/wiki/Montevideo

https://bs.wikipedia.org/wiki/Glavni_grad

https://bs.wikipedia.org/wiki/Urugvaj



17

Slika 3: Kosta Hadži sa predsednikom FIFA Žilom Rimeom

Čitav turnir je obeležilo puno problema, Većina evropskih selekcija je bojkotovala

šampionat, razlog je bila udaljenost a urbana legenda kaže da su naši reprezentativci 18dana

brodom putovali do Montevidea, svakodnevno odrađujući treninge na palubi broad.

Jugoslavija je bila najbolje plasirana selekcija Starog kontinenta(učestvovali još: Francuska,

Belgija i Rumunija). Važan podatak je i da je Jugoslaviju praktično predstavljala selekcija

Beograda, jer su ostali podsavezi Kraljevine Jugoslavije: Splitski, Zagrebački, Sarajevski i

Subotički bili protiv odlaska na šampionat. Sedište FIFA je u Švajcarskoj, tačnije u gradu

Cirihu. Trenutno, skupštinu FIFA čini 211 članica, ali sudeći po velikom broju novih

nezavisnih teritorija treba očekivati da se taj broj u skorijoj budućnosti uvećava. [6]

56

članova

47

članova

10

članova

14

članova

41

članova

FIFA

UEFA

Evropa

CAF

Afrika

CONCACAF

Centralna i Severna

Amerika

CONMEBOL

Južna

Amerika

AFC

Asia

OFC

Austraalija

5

FEDERACIJA

5

FEDERACIJA

4

FEDERACIJA

54

člana

Slika 4: Hijerarhijska shema članica FIFA

Vrhovni organ FIFA-e je Skupština (FIFA Congress) koju čine predstavnici svih

međunarodno priznatih država od strane UN. Na čelu Skupštine se nalazi Predsednik, dok sve

izvršne radnje između dva kongresa sprovodi Savet FIFA (FIFA Council) stari naziv za

Savet je bio Izvršni komitet (FIFA Executive Committee). Savet je upravljački centar

svetske fudbalske organizacije, a njim predsedava Predsednik FIFA. [6]



18

Savet FIFA se sastoji od 37 članova a formira se po sledećem ‘ključu’:

a) PREDSEDNIK,

b) GENERALNI SEKRETAR,

c) JUŽNA AMERIKA (CONMEBOL) (1) potpredsednik

(2) člana,

d) AZIJA (AFC) (1) potpredsednik

(6) članova,

e) EVROPA (UEFA) (3) potpredsednik

(6) članova,

f) AFRIKA (CAF) (1) potpredsednik

(6) članova,

g) CENTRALNA i SEVERNA AMERIKA (CONCACAF) (1) potpredsednik

(4) člana,

h) AUSTRALIJA i OKEANIJA (OFC) (1) potpredsednik

(2) člana.

Slika 5: Sala za sastanke Saveta FIFA - Sedište FIFA Lozana (Švajcarska)

Pod okriljem FIFA deluju sledeća udruženja:

1.6.1. FIFPRO – Udruženje profesionalnih igrača

FIFPro je udruženje profesionalnih fudbalskih igrača. Osnovano je 1965.godine a sedište je u

holandskom gradu Hoofddorp-u. Više od 65000 igrača širom sveta (muški i ženski) su

članovi ove organizacije. Trenutno organizaciju čini 58 nacionalnih članica.



19

Dva osnovna i ključna principa na kojima počiva organizacija su:

1. FIFPro podržava igrače (FIFPro supports players),

2. FIFPro je ekskluzivni kolektivni glas fudbalera širom sveta (FIFPro is the exclusive

collective voice of the world’s professional footballers).

Ovo udruženje se bavi širokim spektrom usluga profesionalnim

igračima, od pravne pomoći oko ugovora i vlasničkih odnosa, do

problerma vezanih za doping ili učešće u nameštanju rezultata.

Takođe organizuju više edukativnih akcija na ovu temu iz

preventivnih razloga, jer su i doping i nameštanje rezultata možda i

najštetnije (po život čoveka) anomalije fudbala ali i sporta uopšte.

Takođe udruženje ima zapažene aktivnosti i na polju borbe protiv

rasizma i problema koji profesionalni igrači dobijaju po prestanku

igračke karijere.

1.6.2. CIES - Internacionalni centar za fudbalske studije

CIES je istraživačko-naučno udruženje, organizacija akademskih stručnjaka, i svojevrsna

fudbalska opservatorija, koja kao nezavisno telo radi oficijelno različita statistička istraživanja za

potrebe FIFA i UEFA. CIES je osnovao Dr. Raffaele Poli and Dr. Loic Ravanel, 2005godine u

Neuchatel-u (Švajcarska)

Od 2005, akademski tim stručnjaka zaposlenih u ovoj svojevrsnoj fudbalskoj opservatoriji,

publikovao je veliki broj statističkih studija povezanih sa sportom i fudbalom. U osnovi,

njihov istraživački rad je fokusiran na demografiju igrača, analize performansi igrača, analize

transfera... Inovativne metode istraživanja su dostupne u besplatnim nedeljnim i mesečnim

izveštajima koji se mogu preuzeti sa web sajta organizacije. Fudbalske ustanove, klubovi,

škole i akademije, organi liga pa čak i sponzori čine veliku bazu zainteresovanih koji koriste

izveštaje u cilju poboljšanja poslovanja.

Originalne analize se često naručuju od strane vodećih fudbalskih organizacija kao što su:

FIFA, UEFA, European Club Association (ECA), European Professional Football Leagues

(EPFL), Swiss Football League (SFL), Aspire Academy, Samsung i veliki broj uspešnih i

bogatih klubova širom sveta. [8]



20

Slika 6: CIES regionalna podela UEFA država članica

Ovo dva udruženja su samo primeri organizovanja raznih interesnih grupacija pod okriljem

Svetske fudbalske organizacije. Kod izbora je preovladalo mišljenje da će pojašnjenje uloge

CIES-a viti od važnosti u delu rada gde ću se pozivati na neke njihove statističke podatke.

Udruženje profesionalnih igrača, je takođe od značaja kako za fudbalsku industriju uopšte

tako i za ovaj rad jer je Igrač, humani resurs, od velikog značaja za Klub.

1.6.3. NF Board

Za kraj mora se spomenuti i National Football Board (NF-Board) odnosno Udruženje

fudbalskih reprezentacija ne priznatih od strane FIFA. NF Board je osnovan 12. decembra

2003. To je nepolitička organizacija sa ciljem promocije sportskih događanja. Prvo svetsko

prvenstvo pod pokroviteljstvom NF Board-a (Viva World Cup) održano je u Oksitaniji u

Novembru 2006. godine a Pobednik je bila reprezenatcija Laponije koja je u finalu pobedila

Monako rezultatom 21:0. Pokretač i trenutni generalni sekretar NF-Boarda je Luc Misson.

Među članovima NF Boarda (od ukupno 24) su reprezentacije Zapadne Sahare, Monaka,

Sjevernog Kipra, Tibeta, Zanzibara, Čečenije, Grenlanda, reprezentacija Roma, a od 23.

Marta 2006. u status članice primjena je i Virtualna Slobodna Država Rijeka.

https://hr.wikipedia.org/wiki/2003

https://hr.wikipedia.org/wiki/Viva_World_Cup

https://hr.wikipedia.org/wiki/Oksitanija


https://hr.wikipedia.org/wiki/Laponija

https://hr.wikipedia.org/wiki/Monako

https://hr.wikipedia.org/w/index.php?title=Luc_Misson&action=edit&redlink=1

https://hr.wikipedia.org/wiki/Zapadna_Sahara

https://hr.wikipedia.org/wiki/Monako

https://hr.wikipedia.org/wiki/Sjeverni_Cipar

https://hr.wikipedia.org/wiki/Tibet

https://hr.wikipedia.org/wiki/Zanzibar

https://hr.wikipedia.org/wiki/%C4%8Ce%C4%8Denija

https://hr.wikipedia.org/wiki/Grenland

https://hr.wikipedia.org/wiki/Romi


https://hr.wikipedia.org/wiki/Slobodna_Dr%C5%BEava_Rijeka



21

2. Fudbalska Evropa

2.1 Hijerarhija evropskog fudbala

Fudbal u Evropi je po mnogo čemu paradigma ove planetarne pojave. Naime, od prvih

fudbalskih utakmica pa sve do danas, najveću pažnju, najveći razvoj, najveći pečat na ovu

plemenitu igru su upravo ostavili Evropljani. Čast pripada i ostalim narodima sa drugih

kontinenata, čini se najviše iz Južne Amerike, tačnije Brazila i Argentine, ali sem velikih

fudbalera, velikih u smislu neprevaziđenog talenta, atraktivnih poteza i bogatih karijera

značajnije aspekte koji bi ukazivali na razvoj fudbalske igre, nisam uspeo primetiti u meri u

kojoj se to primećuje kod evropskih fudbalskih činilaca. A tu mislim na ‘krovne’ organizacije

koje organizuju, oblikuju i usmeravaju razvoj i budućnost fudbala.

Na slici br.7 je prikazana hijerarhija evropskog fudbala.

Slika 7: Hijerarhija evropskog fudbala

2.2 UEFA - Union of European Football Associations

http://www.uefa.com/

Unija Evropskih Fudbalskih Asocijacija - je organizacija koja predstavlja administrativni i

kontrolni organ evropskog fudbala. Zastupa evropske nacionalne fudbalske saveze,

organizuje devet reprezentativnih i četiri klupska takmičenja u Evropi (gde su uključene sve

evropske zemlje uz dodatak Turske, Izraela, Gruzije, Jermenije, Azerbejdžana i Kazahstana),

kontroliše novčane nagrade, pravila i medijska prava vezana za ta takmičenja. Jedna je od

šest kontinentalnih konfederalnih jedinica svetske fudbalske organizacije FIFA, Što je i

vizuelno prikazano na slikama broj 1, 4 i 6. Kada je reč o bogatstvu i uticaju na svetski

fudbal, UEFA je ubedljivo najjača kontinentalna organizacija. Gotovo svi najbolji igrači

sveta igraju u evropskim ligama zbog visokih plata koje im pružaju najbogatiji fudbalski

R E G IO N A L N E

A S O C IJ A C IJ E

K L U B O V I

F I F A

U E F A

N A C I O N A L N E N A C I O N A L N E

L I G E A S O C I J A C I J E

https://sh.wikipedia.org/wiki/Fudbal

https://sh.wikipedia.org/wiki/Evropa

https://sh.wikipedia.org/wiki/Turska

https://sh.wikipedia.org/wiki/Izrael

https://sh.wikipedia.org/wiki/Gruzija

https://sh.wikipedia.org/wiki/Jermenija

https://sh.wikipedia.org/wiki/Azerbejd%C5%BEan

https://sh.wikipedia.org/wiki/Kazahstan

https://sh.wikipedia.org/wiki/FIFA



22

klubovi, naročito u ligama Engleske, Italije, Španije i Nemačke,a u poslednje vreme i

Francuske. Mnoge od najjačih nacionalnih selekcija sveta su članice UEFA. Od ukupno 32

mesta na Svjetskom fudbalskom prvenstvu u Nemačkoj 2006., 14 pripada reprezentacijama iz

UEFA.

UEFA je osnovana 15. juna 1954. godine u Bazelu u Švajcarskoj, kao ishod razgovora

fudbalskih saveza Francuske, Italije i Belgije. Sedište organizacije je bilo u Parizu do 1959.

Godine, a nakon toga sedište se preseljava u Bern (Švajcarska). Anri Delona je bio prvi

generalni sekretar, a Eb Švarc predsjednik. Administrativni centar je, od 1995. u Nionu

(Švajcarska). U početku se UEFA sastojala od 25 nacionalnih saveza, danas se taj broj popeo

na 52 zemlje članice. Nedavno uz kršenje sopstvenog statuta članstvo u UEFA, su dobili i

tzv. Republika Kosovo i Gibraltar. Ovo je do korena uzdrmalo evropsku kuću fudbala, kako

će se sve završiti preostaje da vidimo ali, činjenica je da su čelnici UEFA načinili presedan

i to sve pod plaštom ‘dobrobiti fudbala’. UEFA, kao predstavnik nacionalnih fudbalskih

organizacija, je u više navrata dolazila u sukob sa Evropskom komisijom. Od 1990. godine,

pravila vezana za izdavanja televizijskih prava, a posebno međunarodnih transfera igrača

(Bosmanova presuda) su pretrpela velike izmene, jer su bila u suprotnosti sa evropskim

pravom.

Upravo devedestih godina XX veka dolazi i do značajnijeg ekonomskog raslojavanja među

fudbalskim klubovima, što se vizuelno primetiti i na sledećem primeru. Sve do sredine 70tih

godina u takozvanom periodu ‘amaterskog fudbala’ nije bilo značajnije razlike među

klubovima tada podeljene Evrope na Zapadni i Istočni blok. I jedni i drugi su imali značajno

manje budžete od današnjih klubova. Uvođenjem profesionalizma, slobode kretenja (načelo

EU), ukidanjem starosnih granica za potpisivanje ugovora za inostrane klubove, krajem XX

veka dolazi do naglog i značajnog odliva igrača sa siromašnijeg istoka na bogati zapad.

Fudbalski stadioni postaju mesta masovne medijske eksploatacije. Fudbal je od svojih

početaka privlačio veliku posetu, ali poslednjih godina fudbalska industrija doživljava totalnu

ekspanziju. Velike svetske korporacije ulaze u fudbalski biznis a na sledećoj slici vidimo

uporedni pregled gledanosti različitih globalnih sportskih događaja. Kao što vidimo fudbal je

daleko daleko ispred svih. Razvoj evropskog klupskog fudbala prikazan je na slici 8.

Slika 8: Razvoj evropskog klupskog fudbala (prikaz prihoda po vremenskim dekadama)

1900-1945 1945-1960 1961-1980 1981-1990 1991-2010 2011-2020

zapadni klubovi

istočni klubovi

Razvoj evropskog klupskog fudbalaprihod

Period ''amaterskog'' fudbala

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Svetsko_fudbalsko_prvenstvo_2006.&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/15._6.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Basel

https://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%A0vajcarska

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Francuska_fudbalska_federacija&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/Federazione_Italiana_Giuoco_Calcio

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Belgijska_fudbalska_asocijacija&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/Pariz

https://sh.wikipedia.org/wiki/Bern

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Nion&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/Evropska_komisija



23

Sve ovo nije zaobišlo ni jugoslovenski i srpski fudbal. Devedestih godina Jugoslavija je

spadala u sam vrh svetskog fudbala. Naši omladinci (selekcija U20) su osvojili zlatnu

medalju u Čileu 1987, seniorska reprezentacija na Svetskom prvenstavu, 1990.godine u Italiji

je bila nadomak medalje ali finalisti, ekipa Argentine je bila srećnija u izvođenju penala. Ovo

prvenstvo ostaje umapmćeno kao poslednje za tri velike svetske fudbalske sile Jugoslavija

(7), SSSR(16) i Čehoslovačka(2) su se u narednim godinama dezintegrisale na ukupno 25

novih država članica UEFA. Jugoslovenski klupski fudbal je 1991 i 1992, došao do samog

vrha. Crvena Zvezda je 1991. godine osvojila tadašnji Kup evropskih šampiona (pandan

današnjoj Ligi Šampiona), a zatim i planetarnu titulu Svetskog šampiona 1992.godine. Teško

da će u skorije vreme neki klub iz istočne Evrope uspeti da ponovi takav uspeh. Svedoci smo

velikog raslojavanja između ‘velikih’ klubova Zapadne Evrope, dok nekadašnji veliki

klubovi Istočne Evrope, od naših Crvena Zvezda, Partizan, ex-YU Hajduk i Dinamo ZG .. /

SSSR – Dinamo Kiev, CSKA, Spartak… / Rumunija – Steaua, Rapid, Dinamo… / Bugarska

– Levski, CSKA… / Mađarska - MTK, Ferencvaroš, Vašaš, Honved… / Poljska - Wisla,

Legia, Gornik Zabreze… / Čehoslovačka – Dukla, Banjik, Slavia, Sparta, Brno…više od dve

decenije nemaju iole značajniji rezultat, a o nekom ozbiljnijem prihodu odnosno

organizovanosti samih klubova sličnoj klubovima Zapadne Evrope nema govora. Novi

fenomen čine klubovi, koji dolaze uglavnom iz zemalja nastalih raspadom SSSR a čiji super

bogati vlasnici su ušli u fudbalski biznis kao mesto ličnog dokazivanja i pokazivanja moći, to

su uglavnom novokomponovani milijarderi koji su bogatstvo stekli relativno brzo a osnovni

poslovi kojima se bave su rude i energenti (nafta, gas, aluminijum, bakar..). Takvi klubovi po

pravilu troše mnogo novca ako bi se učinilo poređenje sa ostalim klubovima Istočne Evrope,

ali zbog nedostatka fudbalskog iskustva u vođenju klubova, bez poznavanja fudbalskog

biznisa a i bez fudbalske tradicije ni oni nemaju značajnije uspehe ni što se tiče rezultata u

UEFA takmičenjima ali ni u pogledu same organizacije i u svakom drugom pogledu

savremene fudbalske industrije.

Slika 9: Organizaciona šema UEFA

Generalna

Skupština UEFA

Spoljni

revizori *1

Izvršni odbor

Predsednik

Kontrola

funkcije cilja *3

Pravna

administracija

Savet za

strategiju

Službena lica na

utakmicama

Instruktorska

služba

C A S *2

Generalni sekretar

administracija

Komiteti

Ekspertski

paneli

Ispostave

(ogranci)



24

*1 Spoljni revizori – nezavisno telo izabrano od stane Generalne skupštine UEFA, uglavnom radi

godišnjeg finansijskog izveštaja koji podnosi pisanim putem članicama skupštine

*2 CAS – ulogu CAS sam pojasnio u jednom od prethodnih poglavlja, nezavisno telo pravnih

eksperata koje radi kao sportski sud odnosno sud za sportsku arbitražu

*3 Governace and Compliance Auditors – 3 Posmatrača (iz redova članica UEFA), Izvršni odbror

postavlja 3 posmatrača koja kontrolišu rad UEFA u smislu ispunjenosti usvojene strategije rada

organizacije. Ovi posmatrači se biraju na period od 4godine. Predavaju izveštaj u pisanoj formi

Izvršnom odboru i Generalnom sekretaru.

Spisak radnih grupa, UEFA Komiteta: [9]

1. Komitet nacionalnih asocijacija

2. Komitet za finansije

3. Komitet za fudbalske sudije

4. Komitet za takmičenja nacionalnih reprezentacija

5. Komitet za klupsko takmičenje

6. Komitet za omladinski i amaterski fudbal

7. Komitet za ženski fudbal

8. Komitet za futsal i fudbal na pesku

9. Komitet HatTrick

10. Komitet za razvoj i tehničku podršku

11. Komitet za licenciranje

12. Komitet za bezbednost i stadione

13. Komitet za medicinu

14. Komitet za igrače, transfere, agente

15. Komitet za legalnost

16. Komitet za marketing

17. Komitet za medije

18. Komitet za Ferplej i društvenu odgovornost

19. Komitet za fudbal

2.3 Bazični fudbal – UEFA Grassroots

Fudbal je sport broj 1 u Evropi, međutim bez obzira na tu činjenicu FIFA i UEFA uočile su

opasnosti koje mogu stajati na putu daljeg razvoja fudbalskog sporta.

Uočljiv je razvoj novih sportova koji sve više postaju popularni među tinejdžerima i

mladima, zatim brojni drugi vidovi zabave koji značajno utiču na smanjenje interesa za

bavljenjem sportom uopšte, a potom i na smanjenje članstva u fudbalskim

organizacijama.Shodno tome, UEFA je 2004. godine pokrenula novi program, "Grassroots

Programme" (Program bazičnog fudbala) čiji je cilj dalje jačanje fudbalskog sporta za čiju

realizaciju su nadležne Radna grupa za bazični fudbal i Panel za bazični fudbal.

Dovoljno govori podatak da je pored Lige šampiona i najvećih kontinentalnih fudbalskih

turnira "Grassroots Programme" jedan od najprioritetnijih programa, u koji UEFA ulaže

značajna sredstva. Program je baziran na sistemu zvezdica, a članstvo i prijem u konvenciju o

bazičnom fudbalu podrazumeva minimalno 1 do maksimalnih 7 zvezdica. Tokom UEFA

Konferencije za predsednike i generalne sekretare, održane 2001. godine u Pragu, uz učešće

51 članice UEFA, između ostalog rečeno je da „predstavnici nacionalnih fudbalskih

asocijacija vide program bazičnog fudbala kao nosioca edukativnog, društvenog i sportskog

razvoja."



25

Pokrenuta je kampanja pod nazivom „UEFA leto bazičnog fudbala" koja svakog leta u

Evropi okupi veliki broj učesnika. Pomenuta manifestacija je u 2008. godini okupila

4.650.000 učesnika.Uočljiv je i poseban odnos UEFA-e prema onim članicama koje uživaju

maksimalan rejting u okviru ove konvencije.

PRIORITETNE TAČKE UEFA "GRASSROOTS" PROGRAMA

UEFA je pažljivom analizom ustanovila kriterijume za ocenjivanje napretka nacionalnih

asocijacija čime je ujedno trasirala put ka ostvarivanju prioritetnih ciljeva u oblasti bazičnog

fudbala u Evropi. Ovi kriterijumi ujedno služe i da bi se penetrirale one oblasti fudbalskog

sporta koje UEFA smatra ključnim.

UEFA kriterijumi za vrednovanje razvijenosti bazičnog fudbala u nacionalnim fudbalskim

savezima su:

1. Filozofija, struktura, programi za igrače, programi za trenere

2. Programi za osobe sa posebnim potrebama (2 programa za osobe sa hendikepom + 2

društvena programa)

3. Ukupan broj registrovanih igrača ( min 2% od ukupne populacije)

4. Učešće devojčica i žena (min 3% od ukupno registrovanih igrača)

5. Promotivne aktivnosti i napredak (najmanje 4 promotivne aktivnosti + 0,1 % rast

broja neregistrovanih igrača koji su učestvovali u promotivnim aktivnostima)

Za ispunjenjavanje od svakog od navedenih kriterijuma UEFA nacionalnim savezima

dodeljuje po jednu zvezdicu.Nakon evaluacije UEFA, ocenjeno da Fudbalski savez Srbije

ispunjava kriterijume za prijem u članstvo sa jednom zvezdicom. [9]

2.4 Fudbalska udruženja i organizacije pod pokroviteljstvom UEFA

2.4.1. G-14 i ECA

http://www.ecaeurope.com/

Početkom novog milenijuma, bogati zapadni klubovi se organizuju u razne grupacije, a

najpoznatija je G-14. G-14 je organizacija evropskih fudbalskih klubova, koja je osnovana u

Septembru 2000godine, i postojala je u periodu od 2000. do 2008godine. Osnovali su je 14

vodećih klubova u Evropi sa ciljem obezbeđenja pregovoračkih pozicija sa FIFA-om i

UEFA-om. Novi članovi su mogli da se pridruže samo po pozivu, pa su na osnovu toga u

avgustu 2002. godine primljena 4 nova kluba, ali je organizacija zadržala stari naziv. Snagu

G-14 potkrepljuje i činjenica da je od 1991. godine od kada postoji takmičenje pod imenom

Liga šampiona, pa do danas samo u finalu 2004. igrala ekipa koja nije član ove prestižne

http://www.ecaeurope.com/



26

organizacije (FK Monako). Svi članovi su ostavili veoma značajan trag u istoriji fudbala,

kako u svojim ligama tako i u međunarodnim takmičenjima.

Klubovi osnivači G-14: Real Madrid (Spain), Barcelona (Spain), Liverpool (England),

Manchester United (England), Internazionale (Italy), Juventus (Italy), Milan (Italy), Marseille

(France), Paris Saint-Germain (France), Bayern Munich (Germany), Borussia Dortmund

(Germany), Ajax (Netherlands), PSV (Netherlands) Porto (Portugal)

Članovi (klubovi) pridruženi na poziv, 2002.godine

Arsenal (England), Bayer Leverkusen (Germany), Lyon (France), Valencia (Spain)

Koliko je ovo bila moćna organizacija, svedoči i ‘pobeda’ koju su uspeli izvojevati u sukobu

sa FIFA-om i UEFA-om tokom 2007. godine.

Naime, članovi G-14 su insistirali na novčanoj kompenzaciji za klubove čiji igrači su imali

odsustvo zbog reprezentativnih obaveza a posebno za igrače koji su povređeni tokom

međunarodnih utakmica državnih timova. Prvobitno tadašnji čelnici FIFA i UEFA Sepp

Blatter i Michel Platini nisu želeli davati značaj ovakvoj inicijativi G-14 ali vremenom su

ipak morali popustiti i priznati da nisu bili u pravu. Nakon istorijskog sporazuma, klubovi su

odustali od tužbi koje su već bili pokrenuli. Nakon rešavanja spora G-14 je rasformiran

2008.godine, i umesto njega osnovano je novo udruženje, koje je nazvano Evropsko

udruženje klubova (European Club Association). [10]

2.4.2 EPFL

http://www.epfl-europeanleagues.com/

Udruženje evropskih profesionalnih liga, EPFL je asocijacija profesionalnih liga Evrope,

osnovana je 2005.godine, a sedište se nalazi u Nionu (Švajcarska). Koreni udruženja sežu do

1997. do organizacije koja se tada zvala EUPPFL (Association of European Union Premier

Professional Football Leagues).

Asocijaciju je osnovalo 12 liga a danas je broj članica 32. Superliga Srbije je 2010 postala

član udruženja profesionalnih liga Evrope. Dok Prva Telekom liga (druga liga Srbije) nije još

uvek aplicirala za članstvo. Aktivni sun a polju promocije političke, socijalne, kulturološke,

ekonomske, edukativne dimenzije koje imaju pozitivan uticaj na fudbal, kako na terenu tako i

van terena.

Takođe, ovo udruženje ima za cilj pospešivanje saradnje među ligama, vlasnicima liga,

sponzorima i svima onima koji utiču na podizanje kvaliteta fudbalskih liga Evrope.

Za sada ovo udruženje je u velikoj senci gorepomenutog ECA koje praktično spolja rukovodi

UEFA-om i često nameće pravila koja su u interesu isključivo velikih i bogatih klubova. [10]



27

2.4.3. CDES, KEA i EOSE

CDES - Centre for the Law and Economics of Sport (CDES),

http://www.cdes.fr/

PROGRAMI:

- MESGO (EXECUTIVE MASTER IN EUROPEAN SPORT GOVERNANCE) –

program visokoškolskog obrazovanja budućih izvršilaca u sektoru vlasti EU

1. le Birkbeck Sport Business Centre de l’université de Londres (Grande-Bretagne),

2. l’Institut national d’éducation physique de Catalogne (INEFC)

3. et l’université de Lleida (Espagne),

4. l’université de Mayence (Allemagne),

5. Sciences Po (France) et le CDES.

MESGO program obuke stručnjaka je podržalo 6 oficijelnih sportskih udruženja na tlu

Evrope.

Fédération

europpéenne de

Football

Association

europpéenne de

Rugby

Fédération européenne

de Basket ball

Confédération

européenne de

Volley

Fédération

internationale de

Hockey sur glace

Fédération europpéenne

de Handball

FUDBAL RAGBI KOŠARKA ODBOJKA HOKEJ RUKOMET

Slika 10: Podrška MESGO programu obuke

- STADIUM MANAGER PROGRAMME - Program za obuku menadzera sportskih

objekta (stadiona, sportska hala, klizalište…)

- UEFA MIP: FROM TOP PLAYERS TO TOP LEADERS - Program obuke bivših

igrača u buduće sportske menadžere

- SARADNJA SA FAKULTETIMA

1. HEC Lausanne (Suisse)

2. INEFC (Institut National d’Education Physique de Catalogne) et l’Université de

Lleida (Espagne)

3. Université Johannes Gutenberg – Mayence (Allemagne)

4. Birkbeck Sport Business Centre – Birbeck College, Université de Londres

(Angleterre)

http://www.hec.unil.ch/hec/home

http://www.inefc.cat/inefc/AppPHP/index.php?id_pagina=1

http://www.uni-mainz.de/eng/

http://www.sportbusinesscentre.com/

http://www.uefa.com/

http://www.fira-aer-rugby.com/

http://www.fibaeurope.com/default.asp

http://www.cev.lu/

http://www.iihf.com/



28

Ovo je vrlo dobar primer sa koliko se posvešćenosti Univerziteti i sportske organizacije

udružuju sa zajedničkim ciljem, ovo je jedan od klasičnih ‘win-win’ primera iz realnog

života. U srbiji koliko znam ne postoji nešto slično, mislim na tako usko stručno obrazovanje

kao što je recimo Upravnik / menadzer sportskog objekta. Mislim da generalno Akademsko-

naučne institucije i sportske organizacije imaju puno prostora za zajedničko delovanje koje je

višedimenzionalno. Društveno-ekonomsko-edukativno…

KEA - KEA European Affairs

http://www.keanet.eu/

Sport i kultura su sektori koji kombinuju ekonomsku i socijalnu dimenziju na opšte društveno

dobro. Sa implementacijom Lisabonskog ugovora Sport je u okviru EU dobio posebno mesto.

KEA organizacija je osnovana sa ciljem da informiše vlasnike klubova odnosno organizacija

o svemu vezanom za EU zakonsku regulativu i EU strategiju sporta. KEA pruža oficijelnu

ekspertizu vezano za upravljanje medijskim pravima, takođe ima kapacitet da izvrši razna

internacionalna statistička istraživanja. Ova organizacija pruža ekspertske usluge sportskim

organizacijama prilikom apliciranja za sredstva iz EU fondova, na taj način se dobro

pozicionirala i profilisala u Briselu.

EOSE - European Observatoire of Sport and Employment

http://eose.org/

Evropska opservatorija sporta i zapošljavanja je internacionalna organizacija, koja kao i

prethodne nabrojane, oficijelno sarađuje sa UEFA-om. Glavni ciljevi organizacije su

istraživanja vezana za sport i mogućnosti zapošljavanja u sportskoj industriji. Tu se ne

završava njihova aktivnost, naime uključeni su i u process obuke potencijalne radne snage na

osnovu prethodno urađenih istraživanja. Oni su neka vrsta ‘mosta’ između sportskih

organizacija, obrazovnih institucija i potencijalne radne snage [11]

2.5 Iskustva uspešnih fudbalskih zemalja

Engleska

O Engleskoj i fudbalu bi se moglo napisati puno..Generalno, dovoljno bi bilo u neku ruku

videti šta i kako rade Englezi sa fudbalskom industrijom i to pokušati ‘prekopirati’ u local.

Na žalost to ne ide tek tako, jer je fudbal u Engleskoj nešto što se gotovo stiče rođenjem. Nisu

toliko talentovana nacija za samu igru ali ako bi se radila analiza i upoređivanje svega ostalog

sa ostalim državama iz TOP 5 fudbalskog nivoa, Englezi bi bili ubedljivo prvi. Tu se

prvenstveno misli na kulturu dolaska na fudbalske utakmice, odanosti lokalnom klubu iz

grada u kojem su rođeni ili u kome žive, do neverovatnih marketinških aktivnosti povezanih

sa svim i svačim.

http://eose.org/



29

Posebnu pažnju posvećuju jednoj funkciji kluba koju su nazvali “hospitallity” u prevodu

briga o gostima. Tu kulturu dočekivanja gostiju ( a gost je svako ko poželi da dođe na

utakmicu) su usavršili gotovo do detalja. Naravno kao i u svemu i u Engleskoj fudbalskoj

mašineriji sigurno da ima puno prostora za napredak u raznim vidovima ali želeo sam da

istaknem izuzetno dobar primer.

Pre ulaska u priču oko same organizacije engleskog saveza, popularnog The FA – The

Football Association, vratiću se na kratko na početke fudbala u Engleskoj.

Davne 1863. Godine je osnovana Engleska fudbalska asocijacija. Ebenezer Morley, osnivač i

kapiten londonskog FK Barnes-a (1862) je popularno nazvan ocem asocijacije. Istorijski

skup, kojim je predsedavao Morley je održan u čuvenoj Masonskoj gostionici smeštenoj u

centru kraljičine Velike ulice (FreeMason’s Tavern in Great Queen street) 26.Oktobra 1863.

Jedanaest predstavnika tj osnivača londonskih klubova je na. ukupno 6 susreta, od Oktobra

do Decembra, kojima je predsedavao Morley, usvojilo set pravila fudbalske igre koji su

nazvali Pravila igre (Laws of the game – London rules).

U poglavlju gde sam obrađivao Prvo svetsko prvenstvo, sam napisao da u to vreme 4

reprezentacije Ujedinjenog Kraljevstva nisu bile članice FIFA. Razlog sam saznao naknadno.

Engleska i preostale 3 države Ujedinjenog Kraljevstva (Škotska, Irska i Vels) su postale

članice FIFA 1905.godine ali su istupile iz organizacije tokom Prvog svetskog rata jer nisu

želele da budu u fudbalskoj organizaciji zajedno sa Zemljama članicama Sile osovine.

1922.godine ove države su se vratile u Svetsku fudbalsku organizaciju da bi opet tridesetih

godina iz istih razloga napustile savez. Konačno 1946.godine nakon sloma fašizma 4 države

obnavljaju članstvo. [12]

Čuvari pravila igre – IFAB

Radeći na ovome Radu i istražujući ogromnu bazu podataka na internet, došao sam do

zaključka da FIFA odnosno Svetska fudbalska organizacija i njena skupština ipak nisu vrh

fudbalske piramide.

The IFAB ( The International Football Association Board) – Bord internacionalne fudbalske

asocijacije je najstarije ali i hijerarhijski najviše fudbalsko telo. Četiri države članice

Ujedinjenog Kraljevstva su daleke 1882.godine oformile ovo telo, ali kako smo već

napomenuli Laws of the game odnosno Pravila igre, zvanično korene vuku iz 1863.godine.

Ovo je primer svojevrsnog Sistema kvaliteta.

Slika 11: Originalni primerak ‘Pravila igre ‘ iz 1863god.



30

FIFA je osnovana 1904, a oficijelno pristupa IFAB-u i postaje njegov član 1913. Godine.

Pregled po godinama kako su se menjala i usklađivala pravila fudbalske igre pod direktnim

nadzorom ovoga Tela

- 1863. Ebenezer Morley zajedno sa ostalim osnivačima klubova, preuređuje dotadašnja

‘Pravila Kembridža’ i zapisuje nova pravila pod imenom The Laws of the game

- 1866: Pravilo ofsajda je prvo pravilo koje je u toku razvoja fudbala doživelo

promenu, novo pravilo je dozvoljavalo samo trojici odbrambenih igrača da budu

između lopte i gola

- 1882: Fudbalski savezi, četiri zemlje članice Ujedinjenog Kraljevstva, Engleska,

Škotska, Irska i Vels, unificiraju pravila igre i formiraju Bord Čuvara igre (IFAB) u

cilju kontrole pravila igre i čine svojevrsno upisivanje u vlasništva nad svojinom

fudbala.

- 1886 prvi oficijelni sastanak IFAB

- 1891 uvedeno pravilo za Penal

- 1913 FIFA postaje član IFAB

- 1925 Pravilo za ofsajd je pretrpelo novu izmenu, od ove godine pravila dozvoljavaju

da između lopte i gola budu umesto 3 odbrambena igrača, po novom, izmenjenom

pravilu budu 2 igrača

- 1938 Prvo veliko i generalno reorganizovanje pravilnika, donet novi sistem

kodifikacije

- 1958 po prvi put dozvoljene izmene, ali samo za povređenog golmana i jednog

drugog povređenog igrača po ekipi

- 1970 Uveden sistem žutih i crvenih kartona, prva zvanična utakmica sa ovim

pravilom bil finale Svetskog šampionata u Meksiku 1970.godine.

- 1990 Treća izmena pravila o ofsajdu, ovaj put se menja u korist napadača, koji je sada

u dozvoljenoj poziciji ako je u liniji sa poslednjim igračem odbrane (golman se ne

računa u ovoj situaciji

- 1993 Golmanima zabranjeno da rukom diraju povratne lopte svojih igrača

- 1994 Definisana Tehnička zona sa Četvrtim sudijom

- 1996 Naziv Linijski sudija preimenovan u Sudija asistent

- 1997 drugo veliko i generalno reorganizovanje Pravila igre

- 2000/4 Novi Milenijum donosi konsolidaciju pravilnika, posle silnih izmena

devedesetih godina, IFAB decidirano iznosi da neće biti više većih izmena u skorije

vreme. Golmanima je dozvoljeno da zadržavaju loptu rukama 6sekundi umesto

dosadašnjih 4 koraka i sudije su dobile jasnije instrukcije za ovakve situacije u cilju

eliminacije simuliranja i ometanja igre. Uvedena je radio veza između sudije i

njegovih pomoćnika. Takođe, Bord se složio sa važnošću praćenja dostignuća modern

elektronske tehnike.

- 2012 Posle dosta odlaganja, IFAB dozvolio upotrebu ‘goal line’ tehnologije

- 2014 novi statut, osnovan glavni štab u Cirihu (Švajcarska)

- 2016 Velika revizija svih pravila, dozvoljena upotreba većeg broja kamera i monitora

a sve u cilju reforme pravila usklađene najnovijim tehničkim dostignućima. Četiri

elementa igre će biti moguće elektronski kontrolisati na licu mesta, i to:

1. Golovi

2. Penali

3. Crveni kartoni

4. Identifikacioni problemi



31

Slika 12: Leto 2016.godine početak upotrebe video tehnologije u fudbalu

Važno je napomenuti da Bord ima 5 članova, od kojih po pravilu 4 uvek pripadaju

Osnivačima, odnosno savezima Engleske, Škotske, Irske i Velsa, a glas predsednika FIFA,

kao petog člana vredi kao 4 glasa Osnivača. Na taj, demokratski način, rešena je raspodela

glasačke moći u ovom telu. [13]

Obradiću još neke segmente Engleskog fudbala koji je je po mnogo čemu istinski lider.

Digresija na temu, IFAB i njegova uloga je morala biti, jer se samo kroz ovaj primer može

videti koliki uticaj imaju zemlje Ujedinjenog Kraljevstva, ali i UEFE uopše gledajući

celokupan svetski fudbalski system. Stoga i ne čudi, ta duboka tradicionalna, ukorenjenost

fudbala i fudbalske kulture u životima britanskih porodica.

ELITTE PLAYER PERFORMANCE PLAN

Januara 2010, na sastanku članova Premier lige, diskutovano je na temu modernizacije

razvoja omladinskih igrača. Na sastanku je usvojen set normi potrebnih za razvoj

omladinskog fudbala, sa ambicijom da kao i mnogo puta pre Engleska fudbalska priča bude

lider, ovoga puta u sferi Akademskog sistema razvoja mladih igrača. Setom su predviđeni do

detalja kriterijumi potrebni za konstituisanje i početak rada jednog takvog sistema. Pojam

‘home grown players’ odnosno igrači ponikli u sopstvenoj školi fudbala, se postavlja kao

glavni cilj jedne ovakve obuke, a sve to u jednom višem cilju a to je povećanje efikasnosti

investicije razvoja mladih igrača.

Dokument je usvojen od strane Engleske fudbalske organizacije, i kao takav upućen i

klubovima kao obavezujući. Pošto je sam dokument dosta opširan, pobrojaćemo samo neke

zahtevane i obavezujuće kriterijume za rad fudbalske akademije.

1. Bord svakog kluba, će usvojiti svoj plan razvoja usklađen sa glavnim dokumentom.

Jednom godišnje vršiće se evaluacija urađenog.

2. Menadžer akademije šalje izveštaj predsedniku kluba

3. Menadžer akademije je taj koji piše plan razvoja mladih igrača za akademiju kluba u

kome radi. Strategija se radi za kratkoročan,srednjeročan i dugoročan period.

4. Menadžer akademije je u stalnom kontaktu sa seniorskim stručnim štabom, u radu sa

njima identifikuje potrebe koje mora posedovati igrač koji iz škole prelazi u seniore

5. Plan razvoja mladih igrača, koji je usvojen od strane klupskog mendžmenta mora

sadržati jasne i precizne direktive, koje su merljive, kako na početku, tako i na kraju

procesa razvoja igrača.

6. Svi igrači Akademije, upisuju se u klupski registar, a njihovi lični rezultati se unose u

personalni karton.



32

Efektivno merenje, se izvodi u saradnji sa Nezavisnom organizacijom za standard (ISO) i uz

njihovu pomoć Akademiju dolaze do tačno izmerenih podataka o efektivnosti rada celokupne

Akademije. Proces evaluacije svake Akademije se vrši pomoću metode "10 ključnih

indikatora performansi" (KPIs). Svaka Akademija dobijene rezultate analize produktivnosti,

koji se inače rade na godišnjem nivou, unosi u bazu podataka, koji se posle upoređuju sa

ostalim Akademijama u uporednoj analizi. Dobijeni rezultati su Javni. Fudbalska Asocijacija

Engleske usvojila je novi sistem za licenciranje trenera koji moraju biti obučeni po

usvojenom Elitte Players Performance Plan-u. Takođe Fudbalska asocijacija je usvojila i

sistem nagrađivanja za najbolje Akademije i pojedince po raznim vidovima uspešnosti. Sve

Akademije (razvojni centri) se nalaze u sklopu trening centara fudblaskih klubova, a

Fudbalska Asocijacija vrši kontrolu i nadgledanje rada. Sam rad sa mladima je podeljen po

starosnoj dobi i to po principu:

- Foundation Phase (U5 – U11)

- Youth Development Phase (U12 – U16)

- Professional Development Phase (U17-U21) [12]

Ove faze nisu ništa drugo, nego svojevrsni proizvodni ciklusi.

Svaka od ovih Akademija, deci prenosi i formalno znanje iz ostalih životnih oblasti, sa

kojima razvija personalne i socijalne veštine. U prevodu ovo znači, da dete koje prođe

kompletan process edukacije u Akademiji, nije samo osposobljen za igranje u Premier ligi,

već je stekao i opšte znanje koje bi stekao i školovanjen u redovnim obrazovnim

institucijama. Englezi su možda i najbolje pristupili rešavanju razvoja mladih igrača,

konstantno rade na poboljšanju uslova za treniranje, ali zapaženiji rezultati nacionalnih

selekcija godinama unazad izostaju, za razliku od klupskog fudbala koji je ubedljivo najjača

fudbalska industrija na planeti po gledanosti, prihodima, broju ostvarenih transfera itd…

Nemačka

Slika 13: DFB – Nemački fudbalski savez

Nemački fudbalski savez DFB

Ovaj savez je bio jedan od osnivača FIFA-e i

UEFA-e. Sedište mu je u Frankfurtu, a

podeljen je u pet regionalnih federacija, na

koje se nastavlja 21 regionalna organizacija.

DFB je osnovan 1900. godine u Leipzigu sa

86 klubova kao predstavljačima. Danas, DFB

ima preko 26 000 klubova je pod svojim

okriljem.

U tim klubovima ima čak 170 000 selekcija u

kojima igra više od 2 miliona aktivnih igrača,

a takođe broji više od 4 miliona neigrača

(fizioterapeuta, trenera...).

Brojevi kod žena su mnogo manji.

Ima 870 000 članova i 8600 selekcija.

https://hr.wikipedia.org/wiki/FIFA

https://hr.wikipedia.org/wiki/UEFA

https://hr.wikipedia.org/wiki/Frankfurt_na_Majni

https://hr.wikipedia.org/wiki/1900.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Leipzig



33

"Fudbal je sport u kojem 22 igrača trče za loptom i na kraju pobedi Nemačka" - Geri

Lineker, engleski napadač, nakon poraza njegove reprezentacije u polufinalu SP u Torinu

1990.

Nakon što su ispali već u prvoj rundi EP u Belgiji i Holandiji 2000. (zadnji u grupi s jednim

bodom i gol-razlikom 1:5), ljudi zaduženi razvoj Nemačkog fudbala nisu puno čekali da

krenu sa rešavanjem problema. Fudbalski savez Nemačke (DFB) je odmah poslao stručnjake

u Španiju, Francusku i Holandiju da sakupe ideje, prema kojima su potom osnovane škole

fudbala u 36 profesionalnih klubova. DFB je u međuvremenu oformio 390 trening-centara

širom zemlje koji imaju zadatak da pravovremeno otkriju mlade talente.

Pri njihovom izboru više nisu toliko presudni "tipično nemački kvaliteti" kao što su snaga

i disciplina, već se najviše ceni tehnika. Nakon što su 2009. godine dve mlade

reprezentacije Nemačke (ispod 17 i ispod 21 godine) osvojile naziv evropskog prvaka,

UEFA je proglasila rad Fudbalskog saveza Nemačke na razvijanju i podsticanju

podmlatka najboljim u Evropi.

Od 2002. godine u Nemačkoj je u razvoj mladih talenata uloženo pola milijarde evra. I očito

se radilo o dobroj investiciji. Prema navodima ekonomskih revizora iz firme Dilojt (Deloitte),

Bundesliga je najrentabilnija profesionalna liga u Evropi. Samo u sezoni 2010/2011. ostvarila

je dobit od 171 miliona evra. Finansiranje i manje uspešnih klubova Bundesliga obezbeđuje

centralizovanim pregovorima i raspodelom prihoda od televizijskih prava. Najbolji klubovi

doduše dobijaju više novca, ali ni mali ne dobijaju tako malo kao, recimo, u Španiji gde svaki

klub samostalno pregovara o televizijskim pravima pa Real i Barselona imaju 10 puta veće

prihode nego neki klub sa začelja tabele. A klub koji je ovu sezonu završio na poslednjem

mestu, Grojter Firt, za nju je dobio 12,9 miliona era - samo upola manje od prvaka Bajerna. I

uprkos tome je minhenski Bajern jedini nemački klub koji sebi može da priušti astronomske

svote za transfere kakvi se plaćaju u društvu evropskih vrhunskih klubova: 40 miliona za

Havija Martineza, 37 miliona za Maria Gecea... I to - drugačije nego što je slučaj kod

evropske konkurencije - bez sredstava stranih milijardera. To ne drži na distanci samo

nepopularne investitore iz inostranstva, već stvara i kvalitetnu bazu: na stadione nemačke

profesionalne lige u pravilu dolazi oko 45.000 gledalaca po utakmici, što znači popunjenost

kapaciteta od 93 posto.

U celom svetu jedino još Liga američkog fudbala (NFL) može da se pohvali većim brojem

gledalaca. Zavidnici će reći da Bundesliga vernost navijača "kupuje" jeftinim cenama karata.

U proseku karte koštaju 22 evra - upola manje nego u Engleskoj ili Španiji. Iako nemački

fudbal u ovom veku još čeka na jednu međunarodnu titulu, može se konstatovati da su jedno

učestvovanje u finalu i tri u polufinalu na poslednja četiri evropska i svetska prvenstva uspesi

koji zaslužuju poštovanje.

Rezultati rada na podmlatku su još mnogo vidljiviji u Bundesligi. Tamo je postotak nemačkih

igrača znatno porastao: dok je u prvoj deceniji 21. veka bilo samo 50 posto bundesligaških

igrača koji su naučili da igraju fudbal u školama DFB-a, danas ih je 60 posto u prvoj i 70

posto u drugoj ligi. Među najboljima u Evropi su i Sami Kedira i Mesut Ozil koji su zajedno

2009. godine osvojili titulu u konkurenciji mlađih od 21 godine. Činjenica da su uspeli da se

etabliraju u prvoj jedanaestorici madridskog Reala dokaz je da je Nemačka ponovo u stanju

da "proizvodi" igrače svetske klase.

Ali kada se pogledaju akteri ovogodišnjeg finala Lige šampiona, postavlja se pitanje: gde

danas igraju igrači svetske klase? Polufinalni poraz Reala protiv Borusije iz Dortmunda

mogao bi i ovako da se interpretira: deset nemačkih talenata je bolje nego samo dva. A ako je

verovati tezi Gerija Linekera u kojoj na kraju uvek pobeđuju Nemci, moglo bi se zaključiti da



34

će na Vembliju u subotu (25.5.) pobediti - Borusija. U redovima Bajerna su, naime, samo

četiri igrača iz nemačkog "rasadnika talenata", u redovima žuto-crnih čak 10. [14]

Ova kraća analiza stanja Nemačkog fudbala je objavljena u Maju 2013. Pred čuveno

nemačko finale u Ligi Šampiona. Bayern je slavio sa 2-1. Kako su Nemci i najavili, plan za

osvajanje jednog velikog međunarodnog takmičenja već je ostvaren, na izuzetno nadmoćan

način, pobedom od 7-1 nad Brazilom u finalu svetskog šampionata koje je odigrano upravo u

Brazilu. Na Euro šampionatu koji je održan 2016. u Francuskoj, Nemačka je zauzela treće

mesto, a na olimpijskim igrama 2016. u Riu, Nemačka je osvojila srebrenu medalju, a ženska

selekcija zlatnu, što potvrđuje apsolutnu dominaciju Nemačkog fudbala.

Holandija

Kraljevska Holandska Fudbalska asocijacija KNVB - Koninklijke Nederlandse Voetbalbond.

Nieuws

Tajna holandskog fudbala je u dobroj organizaciji svih nivoa fudbalske organizacije, dobro

obučenim stručnjacima i na kraju dobrom radu sa najmlađima. Holandija je relativno mala

zemlja po broju stanovnika (16.000.000 stanovnika) u odnosu na gore nabrojane Englesku i

Nemačku, ali fudbal je sport broj 1 u Holandiji. Podatak da imaju 480.000 registrovanih

mladih igrača je zaista imponzantan. Trenerska organizacija je koncipirana tako da savez

obezbeđuje 8 trenera sa titulom Nacionalnog trenera (najviši rang), 20 trenera ima titulu

district trener i 50 regionalnih trenera. Svi oni su prošli nacionalnu školu i obučeni su za

vrhunski rad sa trenerima koji rade u klubovima ili amaterskim organizacijama koji u osnovi

imaju rad sa najmlađima. Ova vrsta trenera je pandan našoj instruktorskoj službi.

Još davne 1970godine, reprezentacija Holandije je zaigrala fudbal nalik karuselu, system u

kome se igrači rotiraju po nekom unapred definisanom algoritmu. Predvođeni legendarnim

Johanom Krojfom Holanđani su uveli pojam ‘totalnog fudbala’. 1974godine, na Svetskom

prvenstvu u Zapadnoj Nemačkoj, takvim pristupom u igri pobedili su i Brazil i Argentinu

(večite favorite na prvenstvima sveta) a u finalu su nesrećno izgubili 1-0 od domaćina ekipe

Nemačke.

Filozofija čuvene Holandske škole fudbala, koju je patentirao Johan Krojf, e dodatno

razvijana u narednim godinama koje su bile izuzetno uspešne za kompletan holandski fudbal.

Slikovito je objašnjeno na slikama broj 14. i broj 15. koje su preuzete iz oficijelnog

priručnika “The Dutch Vision” koji je izdala KNVB Akademija (Fudbalska Akademija pod

direktnim nadzorom KNVB). [15]

GOLOVI

TRANZICIJAKVARENJE I

OMETANJE IGRE

KREIRANJE IGRE

KREIRANJE

IGRE

TRANZICIJA

NA

PA

D

PREVENCIJA

GOLA

OD

BR

AN

A

Slika 14: Holandski pristup u fazi napada i fazi odbrane (tzv. totalni fudbal)



35

Suština

Pokreti tokom akcije

Cilj igre: POBEDA

Funkcije tima: napad – odbrana – tranzicija

Zadaci tima: organizacija igre i postizanje gola / ometanje protivničke igre i

prevencija primanja gola

PODRŠKA (suštinski)

Uvid u igri:

- Igrač individualno

- mogućnosti

- opservacija

- veza sa timskim zadacima/

timskim funkcijama

Podrška (suštinski)

Komunikacija:

- uticaj na nivo igre

- kooperacija sa svojim

igračima, tokom igre

Sa loptom

(tehnika)

bez lopte

(tehnika)

- passing

- prijem

- dribling

- šutiranje

- udarac glavom

- uklizavanje

- utrčavanje u prazan

prostor

- ‘ceđenje’

- pressing

- markacija

- pokrivanje

Slika 15: Filozofija holandskog fudbala

Srbija

FSS – Fudbalski Savez Srbije

Kompletna aktivnost bavljena fudbalskim sportom na teritoriji FS Srbije se obavlja sa

ukupno:

• registrovanih Fudbalskih klubova 2.482,

• ekipa u klubovima raznih uzrasta 4.368,

• liga u kojima se odvija takmičenje 365,

• registrovanih igrača 146.845,

• fudbalskih trenera sa diplomom 4.901,

• fudbalskih sudija koji sude utakmice 4.032,

• zdravstvenih radnika koji rade u klubovima 1.146.

Pored ovog broja ima i preko hiljadu raznih drugih selekcija i ekipa u dečijem, školskom i

malom fudbalu koja nisu registrovana kod Ministarstva prosvete i sporta. Ove aktivnosti se

obavljaju i njima neposredno rukovode kroz razne stepene takmičenja:



36

Slika 16: Fudbalski regioni Srbije

FSS je naslednik nekadašnjeg FSJ odnosno Fudbalskog Saveza Jugoslavije, pa samim tim i

baštini bogatu riznicu uspeha. Ako pogledamo uspehe do početka sedamdesetih (kada i

počinje raslojavanje u fudbalu) tadašnja Jugoslavija (Kraljevina i Republika) na 7 svetskih

smotri koliko je održano u period 1930 – 1970. Plasirala se na 5. Na tih 5 učešća ostvarili

smo zaista zapažene rezultate: Treći (1) Četvrti (1) Peti (2) Sedmi (1). Na takmičenjima

organizovanim na tlu Evrope, u istom periodu, još bolji rezultati: kvalifikovali se na 3

šampionata od 5 organizovanih. Plasman: Drugi(2) i Četvrti (1). Ipak, najzapaženiji rezultati

za taj period, su ostvareni na Olimpijskim igrama. Plasman: Prvi(1), Drugi (3), Treći (1)…

Naši igrači su idalje učesnici velikih takmičenja, odlaskom u jače i razvijenije klubove, njihov

talenat dolazi do izražaja. Imamo dosta primera a nekako najsvežiji su nam Savićević u

Milanu, Mijatović u Realu, Stojković u Marseju i Nagoji, Vidić u Mančesteru, Drulović u

Porto-u, Petković u Brazilu …i da ne nabrajam puno jer zaista imamo nešto što se u

modernom svetu naziva ‘Humani kapital’. Na početku ideje o samom radu, došao sam do

podatka da je Srbija zvanično 4 zemlja u svetu po broju profesionalnih igrača koji igraju

širom sveta profesionalni fudbal. Srbija sa svojih 7-8miliona stanovnika je recimo ispred

fudbalske sile kakva je Nigerija (oko 170miliona sanovnika) koja važi za velikog

‘proizvođača’ talentovanih igrača. Ispred Srbije su jedino Brazil (blizu 200miliona

stanovnika), Portugal i Francuska (60miliona)..Ali ako bi objedinili rezultate Srbije i

Hrvatske (nekadašnje Jugoslavije) bili bi ubedljivo prvi. Ako uzmemo u obzir, da je sportska

odnosno fudbalska industrija, jedna od najdinamičnijih rastućih grana privrede. Ako znamo

da skoro ceo jedan vek imamo kvalitetne ljudske resurse i ‘humani kapital’ za ovu tržišnu

utakmicu. Ako znamo da npr. mnoge kineske kompanije ulaze u sport, naročito u fudbal,

pošto je Državni savet, vlada NR Kine, objavio da će industrija sporta porasti neverovatnih

15 puta do 2020. Zašto FSS tako statično pristupa celokupnom poslu je jedno od najvažnijih

pitanja.

Na teritoriji Srbije krovna fudbalska

organizacija je FSS.

FSS je sastavljen od 5 regionalnih saveza:

1. FS Vojvodina

2. FS Beograd

3. FS Zapadna Srbija

4. FS Istočna Srbija

5. FS Kosovo i Metohija

Regionalni savezi su više instance savezima

nižeg ranga

• Gradski fudbalski savezi 5

• Područni fudbalski savezi 8

• Okružni fudbalski savezi 17

• Opštinski fudbalski savezi 102



37

Instruktorska služba

CILJEVI I ZADACI

1 Selektivni process za različite uzrasne kategorije

(U-12,U-13,U-14,U-15,U-16 )

Osnovna-bazna selekcija vrši se na svim selektivnim nivoima,

- nivo klupskih takmičenja po Okružnim i Regionalnim ligama,

- nivo Opštinskih selekcija,

- nivo Okružnih / Područnih selekcija,

- nivo međuokružnih/međupodručnih selekcija,

- nivo Regionalnih selekcija i

- nivo selekcije FSS.

Dopunske selekcije - kontinuirano se vrše za sve starije uzraste (petlići, pioniri, kadeti), kroz

selektivni proces lige regiona, dopunskih selektivnih utakmica na nivou Regiona , ili na nivou

FSS, kao i praćenjem klupskih Republičkih/Regionalnih i Okružnih/Područnih takmičenja i

turnira.

Selektivni proces je zastupljen kroz sprovođenje programa na školama fudbala FSS.

2 Konstantno praćenje prvenstvenih utakmica u okviru republičkih, regionalnih i

okružnih liga mlađih uzrasnih kategorija (PIONIRI, PETLIĆI, PREDPETLIĆI,

LIGE ŠKOLA FUDBALA...)

3 Izrada različitih programa za različite uzrasne kategorije (u skladu sa senzitivnim

fazama mladih igrača i njihovim psiho-fizičkim karakteristikama).

Kreiranje programa se vrši po principima:

PROGRAMSKOG KONTINUITETA - Kontinuitet sa programima škola fudbala

FSJ, FSSCG i FSS.

JEDNAKOSTI PROGRAMSKIH TEMA, SA PLANOM RADA ŠKOLE ZA

LICENCIRANJE TRENERA FSS - prilagođen izvođenju sa mlađim kategorijama

Programi za BAZIČNI uzrast (U - 12/ U - 14):

UVODNI PROGRAM ( U - 12 )

OSNOVNI PROGRAM ( U - 13 )

PROGRAM PLUS ( U - 14 )

PROGRAM RAZVOJA MOTORIČKIH SPOSOBNOSTI

PROGRAM RADA SA GOLMANIMA BAZIČNOG UZRASTA (U - 12 /U - 14)

Programi za PREDTAKMIČARSKI uzrast (U - 15/ U - 16):

OSNOVNI PROGRAM ( U - 15 )

PROGRAM PLUS ( U - 16 )

PROGRAM RAZVOJA FUNKCIONALNIH SPOSOBNOSTI

PROGRAM RADA SA GOLMANIMA PREDTAKMIČARSKOG UZRASTA

(U - 15 /U - 16)



38

4 Praktično sprovođenje programa IS FSS

Programi FSS se sprovode kroz tri vida različitih aktivnosti:

TRENAŽNO - SELEKTIVNE AKTIVNOSTI NA NIVOU OKRUŽNIH FS (2 puta

mesečno)

TRENAŽNO - SELEKTIVNE AKTIVNOSTI NA NIVOU FSS ( proleće, jesen)

ŠKOLE FUDBALA FSS (2 puta godišnje, Zimska i Letnja Škola FSS)

U okviru Škola Fudbala FSS sprovode se standardne baterije testova u saradnji sa

Republičkim Zavodom za Sport:

- Testiranje motoričkih sposobnosti

- Testiranje funkcionalnih sposobnosti

- Testiranje psiholoških karakteristika pojedinaca i grupe

5 Edukacija i razmena iskustva sa trenerima mlađih uzrasnih kategorija

Prezentacija programa FSS za rad sa mlađim kategorijama vrši se na sledeće načine:

U OKVIRU PROGRAMA TRENERSKE ŠKOLE FSS ZA STICANJE B LICENCE

UEFA

KROZ SEMINARE ZA TRENERE MLAĐIH KATEGORIJA U SARADNJI SA

UDRUŽENJEM TRENERA REGIONALNIH I OKRUŽNIH/PODRUČNIH

SAVEZA

KROZ TRENAŽNO - SELEKTIVNE AKTIVNOSTI NA NIVOU OKRUŽNIH FS

KROZ OBILAZAK KLUBOVA I DOSTAVLJANJE PROGRAMA FSS

TRENERIMA MLAĐIH KATEGORIJA

Komentar autora: Posle svake Škole Fudbala FSS, sačinjavaju se kompletni izveštaji sa

dokumentacijom, trenažnim procesom, podacima testiranja, analitikom. Oni se dostavljaju

svim klubovima čiji su igrači učestvovali na ŠF FSS. Preko instruktorske službe,

neposrednom komunikacijom, dobijaju se povratne informacije od klubskih trenera, vezanih

za razvoj pojedinih igrača, primedbe na određene programske sadržaje itd.

CENTAR ZA EDUKACIJU FUDBALSKOG SAVEZA SRBIJE

Škola za obrazovanje fudbalskih trenera FSS, osnovana je 2002 godine, kao organizaciona

jedinica FS SCG, sa zadatkom edukacije trenera u fudbalu, po konvenciji UEFA, čiji je

potpisnik i naš fudbalski savez.

Fudbalski savez Srbije je dobio sertifikat i dozvolu edukacije trenera po programu UEFA

JIRA panela za nivoe B, A i PRO. Svaki od ovih nivoa u sklopu licenciranja fudbalskih

klubova, daje pravo nosiocima ovih diploma i licenci, da obavljaju delatnost fudbalskih

trenera, na celokupnoj teritoriji UEFA, odnosno svim savezima članicama UEFA.

Škola je tokom svog postojanja, doživela nekoliko transformacija. Kako je pomenuto od 2002

god. počela je svoju delatnost u zajedničkoj državi, savezu sa Crnom Gorom, a danas radi u

okviru Fudbalskog saveza Srbije.Tokom 2002 - 2004 je sarađivala sa Višom školom za

trenere.



39

Edukujući grupe polaznika B i A nivoa, pod mentorstvom UEFA, škola je u tom periodu,

dobila dozvolu da samostalno vrši edukaciju i izdavanje diploma i licenci. Škola je prvi put

dobila mogućnost obrazovanja grupe i mentorisane edukacije UEFA PRO nivoa juna 2005

godine. Prvi mentor PRO nivoa bio je Čeh Dr.Jozef Vengloš. Nakon uspešnog rada, oktobra

2006. godine, izdate su prve diplome i licence UEFA PRO u FSS, kao punopravnom članu

UEFA JIRA komiteta. Škola je dobila priznanje , jednog od najboljih obrazovanja fudbalskih

trenera JIRA panel programa, na teritoriji UEFA.U programima PRO nivoa, kao predavači,

učestvovala su poznata imena trenera iz inostranstva: Marčelo Lipi, Alberto Zakeroni,

Havijer Klemente, Franko Ferara, Hoze Luis Serano, Jirgen Reber, Valter Zenga, Roberto

Manćini, Ivan Vucov, Viktor Selijanov, Slucki, Keiroš, Kastelo, Mikele Ećari i mnogi drugi.

Od naših trenera zapažena predavanja imali su Miljan Miljanić, Tomislav Ivić, Milovan

Đorić, Ljupko Petrović, Milorad Kosanović, Ljubiša Tumbaković, Slobodan Santrač, Ilija

Petković, Siniša Mihajlović i mnogi drugi. U januaru 2014. godine, novim pravilnikom,

IO FSS proglašava Centar za edukaciju fudbalskih trenera, koji nastupa kao

organizaciona jedinica FSS pod novim imenom, savremenom organizacijom, novim

programima, upravljačkim funkcijama, prilagođenih fudbalu novog milenijuma. Upravljanje

Centrom vode stari-novi direktor Dušan Savić, direktor obrazovanja Miloš Miljanić i sekretar

Centra Slobodan Pejović.

Uspostavljena je bliska saradnja sa strukovnom organizacijom trenera, na čijem čelu je

Miloljub Ostojić kao predsednik, a istovremeno i predsednik stručnog veća Centra, koje je

dobilo ulogu, koja joj i prirodno pripada, da savetuje, odobrava, usvaja, niz različitih pitanja

iz delokruga rada centra. 2015 godine u članove stručnog veća, kooptirani su Milorad

Kosanović, Ljubiša Tumbaković, Marko Nikolić, Miloš Veselinović, Dr. Voja Milosavljević

i dr. Marko Stojanović. [16]

ORGANIZACIONA STRUKTURA

U septembu 2011. godine izvršena je reorganizacija Instruktorske službe FSS. Izvršni odbor

FSS je usvoji predlog direktora mlađih kategorija FSS i Instruktorske službe o imenovanju

Instruktora Okružnih Fudbalskih Saveza. Na taj način proširena je instruktorska mreža FSS,

koju sada čine:

- Koordinator Instruktorske službe FSS

- 4 Instruktora Regionalnih Fudbalskih Saveza

- 27 Instruktora Okružnih Fudbalskih Saveza

Lično mislim da rad instruktorske službe treba ozbiljno reorganizovati i uz pomoć države i

naučnih institucija napraviti jednu studiju koja bi bila polazna osnova kako za instruktore

tako i za trenere, igrače, pa na kraju krajeva i za funkcionere FSS. Sam način sticanja

trenerskih licenci je diskutabilan, a pojasnio sam već da cela priča ima i opšti društveni , da

nekažem, Nacionalni značaj. Srbija bi mogla uz uređenje ove podgrane ali i reformom

zakona ubirati značajne prihode od fudbalske industrije. Nažalost, mi ćemo se baviti pre

izfradnjom Nacionalnog stadiona umesto da se recimo pravi Nacionalni edukativni sportski

centar. U kome bi se po najnovijim svetskim trendovima i naučnim dostignućima razvijala

jedna nova generacija srpskih trenera i sportskih radnika, koji bi to svoje stečeno znanje

prenosili na našu fudbalski nadarenu decu. Kompletan sistem odnosno način sticanja

trenerskih licenci u najmanju ruku čudan. Kod nas u klubu smo imali slučaj da je čovek

završio državni fakultet za sport (DIF) na smeru fudbala diplomirao, a FSS za tu njegovu

diploma ne predviđa ni najniži nivo trenerske licence koju je obavezan imati svaki fudbalski

trener koji se profesionalno bavi strukom.



40

U međuvremenu je osnovan Centar za Edukaciju pri FSS, koji je pod direktnom kontrolom

UEFA, a rad naših instruktora i budućih trenera nadgledaju eksperti iz Gruzije i Moldavije

koje je delegirala instruktorska služba UEFA. Ovo je po meni jedan od ključnih segmenata za

razvoj ‘talentovanih’ igrača i mislim da se treba mnogo kvalitetnije pristupiti ovoj

problematici. Dovoljno je postaviti sebi pitanje. Zašto su Nemci otišli u Holandiju i Španiju

po znanje..? Zašto oni nisu čekali UEFA stručnjake ..? (koji po ‘nacionalnom ključu’

dobijaju mesta u raznim odborima...).

Slika 17: Šema Instruktorske službe FSS

Područje grada Pančeva

Područje grada Zrenjanina

Područje grada Subotice

Područje grada Sombora

Područje grada Novog Sada

Područje grada Sremska Mitrovica

Teritorija grada Novog Sada

Toplički okrug

Rasinski okrug

Pomoravski okrug

Zaječarski okrug

Borski okrug

Pčinjski okrug

Jablanički okrug

Niški okrug

Pirotski okrug

Grad Niš

Instruktor

FS RIS

Koordinator

instruktorske

službe

Instruktor

FS Beograda

Instruktor

FS RZS

Raški okrug

Moravički okrug

Zlatiborski okrug

Šumadijski okrug

Kosovo i Metohija

Podunavski okrug

Braničevski okrug

Mačvanski okrug

Kolubarski okrug

Grad Kragujevac

Instruktor

FSV



41

Komentar autora: Na žalost, za razliku od većine nacionanih saveza (čak i država koje su

fudbaslki rekao bih iza nas kao npr. Škotska ili Mađarska) naš savez nije izdao jednu studiju

razvoja Omladinskog fudbala Šteta je da se svemu ovome pristupa obako rekao bih amaterski

i bez jasnog plana, koji bi bio podložan praćenju i evaluaciji od strane stručnih ljudi, koji bi

na vreme korigovali eventualne greške ili naprosto potvrdili doslednost urađenog u odnosu

na usvojenu strategiju. Savez još koliko toliko i prati svetske tokove ali ako uzmemo u obzir

klupski fudbal, tu je situacija daleko lošija. Srpski fudbal odlazi u jednu krajnost iz koje će

biti veoma teško vratiti se u red ozbiljnih fudbalskih nacija za koju nas još uvek smatraju.



42

3. Fudbal FK Spartak

3.1 Kratak istorijat fudbala na ovim prostorima

U uvodu smo opisali istorijat fudbala u svetu i u Srbiji, a da bismo imali potpuniju sliku o FK

Spartak, moramo se dotaći i fudbala na subotičkom prostoru, koji je opšte poznato kolevka

fudbala na EX YU prostoru. Fudbal u naše krajeve dolazi na samom kraju XIX veka. Novu

igru donose studenti iz Vojvodine, koji se školuju širom Evrope gde je popularnost fudbala

na visokom nivou. Totalna ekspanzija fudbala u Evropi je početkom XX veka. U Subotici,

koja je tada u sastavu Austro-Ugarske monarhije, 1901 osniva se FK Bačka, koja je zvanično

najstariji klub u našoj zemlji i jedan od retkih klubova koji je uspeo da traje svih ovih godina.

Drugi subotički klub – Sport se osniva 1903.godine ali nažalost klub nije uspeo da opstane

dugo. Okolna mesta takođe prate trend, te se već 1905.godine u Bajmoku osniva Radnički

FK. Od velikana iz toga doba ostaće upamćen i SAND (Subotičko Atletičko Nogometno

Društvo) koji je pored dobrih igara u tadašnjoj ligi Kraljevine Jugoslavije zapamćen kao prvi

klub koji je početkom tridesetih godina XX veka imao rešeno osvetljenje za noćne

utakmice. Fudbal i u Subotici kao i širom sveta, u startu stiče veliku popularnost te se

osnivaju klubovi i oko nacionalnih udruženja (FK HAKOAH – jevrejski klub, FK Bunjevac –

Bunjevačka nacionalna zajednica) ili oko udruženja trgovaca – FK TANK (Trgovački

akademski nogometni klub), FK Elektrik - klub električne centrale i ŽAK (željezničarski

atletski klub). Godinu dana po okončanju I Svetskog rata i prisjedinjavanja Vojvodine,

Kraljevini SHS,tačnije 1919.godine osniva se Fudbalski Savez Jugoslavije, a prvi šampionat

je održan 1923.godine i to po kup sistemu. Prva ligaška sezona odigrana je tokom

1927.godine. Savez se sastojao od šest podsaveza: Subotički, Beogradski, Zagrebački,

Splitski, Sarajevski i Ljubljanski. Subotica je u to vreme bila jedan od najrazvijenih gradova

tadašnje države u svakom smislu, te ne čudi podatak da je i fudbal kao društveni fenomen

upravo u Subotici započeo osvajanje jugoslovenskog prostora. [17] [18] [19]

3.2 Osnivanje FK Spartak

FK Spartak vuče korene od ŽAK-a (Željezničarski Atletski Klub) koji je osnovan

1921.godine. a takmičio se u prvoj ligi Kraljivine SHS i Kraljevine Jugoslavije. Pre ŽAK-a,

željezničari su imali klub koji se zvao SZVAK (osnovan je 1915.godine, i na dostupnim

arhivskim slikama u grub figuriraju krila na željezničkom točku, symbol koji i dan danas stoji

u grub Spartaka). Po oslobođenju Subotice u II Svetskom ratu, u jesen 1944.godine i u

proleće 1945.godine fudbaleri ŽAK-a igraju na oslobođenim teritorijama Jugoslavije.

Početkom aprila 1945. godine fudbaleri ŽAK-a, koji su ostali na okupu, polaze na turneju po

Srbiji i Vojvodini, ali pod imenom reprezentacije Subotice. Pri dolasku u Zrenjanin, sportski

radnici ovog grada obaveštavaju igrače i vođstvo puta da je stigao telegram iz Subotice da se

turneja obustavi, a da se igrači odmah vrate u Suboticu. Razlog prekida turneje je bila odluka

tadašnjeg vojnog vrha FNRJ da se ugase svi predratni sportski klubovi. S obzirom na to da

igraci ŽAK-a više nisu mogli cla nastupaju pod svojim dotadašnjim imenom, za njih se

interesuju subotički klubovi Građanski i Radnički, koji su u meduvremenu osnovani, i

društvo FOSD Jovan Mikic – Spartak, koje donosi odluku o osnivanju fudbalskog kluba kao

jedne od sekcija društva. Fudbaleri ŽAK-a nastavljaju sa treninzima, ali se ujedno i

dogovaraju kom klubu da pristupe. Na najdemokratskiji način odlučuju da pristupe onom

klubu nose plavobeli dres. za koji se izjasni – većina igrača. i to svi do jednog. Taj čin se

odigrao u kafani kod Marije Letić – Budžinice, u Ulici Ivana Milutinovića, sredinom aprila

1945. godine.



43

Odlukom 13:5, koju predstavnicima zainteresovanih klubova saopštava Gojko Janjić,

najstariji igrač ŽAK-a, svi dotadašnji igrači ovog kluba pristupaju Fudbalskom klubu

Spartak. Od 21. aprila 1945. godine oni počinju da nose dres Spartaka. [17] [18] [19]

Slika 18: Čuvena generacija Spartaka sa početka pedesetih

3.3 Nova istorija – FK Spartak u 21 veku

Krajem devedesetih i u početnim godinama prve dekade XXI veka, FK Spartak prolazi kroz

najteže trenutke u svojoj dugoj i bogatoj istoriji. Na korak su od ispadanja u 4 ligu a

finansijska situacija je bila još gora. Funkcionisanje kluba i njegova egzistencija su bili

dovedeni u pitanje. U isto vreme, FK Zlatibor voda iz Horgoša, beleži odlične rezultate, klub

ima stabilnu finansijsku konstrukciju. Klub iz godine u godinu beleži uspehe i sa lakoćom se

penje na lestvici fudbalskih klubova Srbije. Po završetku fudbalske sezone 2007/08 FK

Spartak prestaje da se takmiči u seniorskom fudbalu,a narednu sezonu takmičile su se samo

juniorske selekcije. Zbog velikih finansijskih poteškoća i nagomilanih dugova FK Spartak

2010.godine odlazi u stečaj. Pod pritiskom subotičke javnosti, FK Zlatibor voda pred početak

fudbalske 2008/09 menja naziv u FK Spartak Zlatibor voda. Grb FK Spartaka je dodatno

stilizovan i izmenjen 2011godine. Na taj način Spartak je nastavio da živi u srcima

Subotičana. FK Spartak Zlatibor voda je u sezoni 2009/10 izborio povratak u elitni rang

takmičenja. Novi klub, postaje stabilan ligaš, sa jasnim ciljem, povratak u elitu. Za svega dve

godine klub je preskočio sve stepenice i već u debitantskoj sezoni, sezoni 2010/11, u elitnom

rangu srpskog fudbala izboreno je istorijsko 4. mesto i plasman u Evropu. U Junu 2013.god

Skupština kluba je jednoglasno donela odluku da klub vrati naziv FK Spartak. U Junu 2013.

god Skupština kluba je jednoglasno donela odluku da klub vrati naziv FK Spartak.

3.4 Najveći uspesi FK Spartak

Finalista kupa Jugoslavije: u sezoni 1961/62 i u sezoni 1993/94

Polufinalista Mitropa kupa: u sezoni 1986/87

Četvrto mesto u Jelen Super ligi: u sezoni 2010/11

Drugo kolo UEFA lige: u sezoni 2010/11

Četiri puta šampion druge lige:1951/52, 1971/72, 1985/86 i 1987/88

01.08.2013. Igrač Spartaka Milan Vojvodić osvojio je zlatnu medalju sa U19

reprezentacijom Srbije na prvenstvu Evrope u Litvaniji.

20.06.2015. igrači Spartaka Stefan Ilić i Stefan Milošević su osvojili Zlatnu medalju

sa U20 reprezentacijom Srbije na prvenstvu sveta na Novom Zelandu.



44

3.5 Opis unutrašnje organizacije

FK Spartak je izrastao u moderno organizovan klub, sa svim bitnim i potrebnim funkcijama

koje jedan klub kao poslovni sistem treba da poseduje. Klub je organizovan u formi

udruženje građana, i to je možda i jedna od kočnica bržeg razvoja kluba. Glavna prepreka u

svojinskoj transformaciji je Zakon o sportu Republike Srbije koji je potrebno modernizovati i

omogućiti vlasničku transformaciju koja je jedini put ka prosperitetu srpskog fudbala.

Nadamo se da će uskoro Vlada republike Srbije pronaći pravni okvir za privatizaciju

sportskih klubova.

Vrhovni organ Kluba je Skupština a vrhovni pravni akt kluba je Statut. Skupštinu sačinjavaju

bivši igrači i funkcioneri kluba, prijatelji kluba, ljudi koji ulažu novac u funkcionisanje kluba,

predstavnici gradskih struktura kao i predstavnici Radne zajednice. Skupština bira

predsednika Kluba, Upravni odbor i Nadzorni odbor. Za zakonito funkcionisanje i rad kluba

zadužen je Nadzorni odbor. Predsednik Kluba je ujedno i predsednik Upravnog odbora.

Upravni odbor bira Direktora kluba na određeni period i on je neposredno zadužen za rad i

funkcionisanje kluba. Direktor je prvi operativac, on koordinira sve aktivnosti i zadužen je da

se svakodnevno stara za sve elemente funkcionisanja Kluba. Direktor je stalno zaposlen u

Klubu i odgovoran je za zakonito poslovanje Kluba.

U sastavu Kluba je i Škola fudbala o kojoj ćemo u jednom poglavlju detaljnije pisati, jer

mislim da je ovaj segment kluba u slučaju FK Spartak od krucijalnog značaja. Direktor

hijerarhijski ispod sebe ima Radnu zajednicu, koja je sastoji od sekretarijata, službe finansija

i računovodstva, sportsko – stručnu službu, službu za odnose sa javnošću i marketing, kao i

oficira za bezbednost. Sportski direktor je osoba koja vodi sportsko stručnu službu,

organizuje mrežu skauta, kao i kompletan rad omladinske škole. Zbog svega ovoga

navedenog jasno je da Sportski direktor mora biti osoba koja je dugo u fudbalu,koja ima širok

spektar poznanstva iz sveta fudbala kako u zemlji tako u inostranstvu, da je fudbalski

obrazovana i ono najvažnije mora veoma dobro poznavati sve faze razvoja igrača jer je on

zadužena i za rad Škole fudbala. Tu se prvenstveno misli na odabir najbližih saradnika,

koordinatora škole fudbala i trenera i kontrolu rada istih.

Pored akutnog nedostatka finansija, izuzetno veliki problem u Srbiji (samim tim i u Spartaku)

je nedovoljan broj kvalitetnih stručnjaka za ovu vanredno zahtevnu funkciju. Spartak ima

prilično razvijenu skauting službu, pokrivena je jugoistočna Srbija, centralna Srbija, region

Sombora, Kule i Zrenjanina kao područja koju kroz istoriju važe za fudbalske centre.

Spartakova škola trenutno broji nešto više od 200 dece, koja su podeljena u selekcije prema

starosnoj dobi. Ono što je veoma pozitivno, to je što Spartak ima veoma dobru saradnju sa

lokalnim srpskoligaškim klubovima (III liga Srbije) gde talentovani omladinci i kadeti idu na

kaljenje. U poslednjoj takmičarskoj sezoni 2014/15 ekipe Sente i Bačke 1901 koje se takmiče

u trećoj ligi – Srpska liga Vojvodina su zauzele drugo i treće mesto, a vodeći igrači u

njihovim selekcijama su bila upravo najtalentovanija deca iz Spartakove škole. Već u zimskoj

pauzi pomenute sezone, dva igrača koja su nastupala za FK Sentu su dobrim igrama privukla

pažnju sportskog sektora i proteklih meseci su potpisali i prve profesionalne ugovore.

Moram naglasiti da je Spartak sredinom poslednje dekade XX veka zapao u velike problem i

gotovo 10 godina je trajalo propadanje ovog slavnog kluba. Sve to je imalo nesagledive

posledice za razvoj fudbala u Subotici i okolini. Dolaskom aktuelnog rukovodstva, klub se

izdigao iz ponora i za kratko vreme došao u elitu a ono najvažnije, Škola fudbala je počela da

donosi i prve rezultate. U poslednjih godinu dana čak četiri igrača su potpisala profesionalne

ugovore za FK Spartak. To je veliki uspeh za klub jer je dugoročna strategija kluba oslanjanje

na sopstvene kadrove. Veliki broj dece iz Škole fudbala je stalan član raznih selekcija



45

reprezentacije Srbije i uz dobar rad u budućnosti i uz permanentno učenje prvenstveno

stručnog kadra i razvoj infrastrukture FK Spartak može da izraste u ozbiljan klub ako

gledamo evropske okvire.

Klub ima solidno razvijen marketing ako posmatramo ostale superligaške klubove. Često su

marketinške akcije kluba punile stupce štampe a ponajviše jer je za kratko vreme urađeno

puno na promociji kluba i fudbala kroz promo akcije po osnovnim školama subotičke opštine.

Takođe klub je organizovao veliki broj humanitarnih akcija te po tom pitanju sigurno može

stati rame uz rame sa Partizanom i Crvenom zvezdom iako oba pomenuta kluba imaju daleko

veće budžete i veću armiju navijača. Klub ima solidno dizajniran web sajt koji je ažuran i

pregledan. Takođe klub prati svetske trendove tako da ima većinu društvenih mreža koje ljudi

(navijači, novinari ,skauti, menadžeri i osobe iz fudbalskog biznisa uopšte) koriste. U planu je

ozbiljniji razvoj web stranice, poboljšanja postojećih servisa, otvaranje osnovne stranice na

engleskom jeziku, otvaranje web prodavnice...U Evropi fudbal je veliki biznis i mislim da je

kod nas puno toga nedovoljno iskorišćeno. Ima dosta stvari koje bi klub sam mogao da reši,

ali veliki je broj i onih koje se tiču fudbala uopšte, a koje ipak mora država da reguliše.

Slika 19: ECA – predlog komercijalne funkcije

ECA – Evropsko udruženje profesionalnih klubova je 2015.godine izdalo knjigu o

menadžmentu u fudbalu, tačnije Upravljanje profesionalnim fudbalskim klubom. Knjiga je

zasnovana na iskustvima vodećih evropskih klubova. Do detalja su objašnjene sve funkcije

jednog kluba kao poslovnog sistema. Komercijalna funkcija je predstavljena dijagramom na

slici broj 19. Ogromna pažnja se poklanja funkciji prihoda i traže se razna rešenja za

prihodovanje a njih u fudbalskom klubu ima zaista mnogo.

Direktor kluba ima ovlašćenja da bira najbliže saradnike, mada po pitanju izbora Sportskog

direktora, Šefa stručnog štaba i koordinatora Škole fudbala tu odluku ipak donosi Upravni

odbor na čelu sa predsednikom. Kod izbora Šefa struke i svih ostalih trenera veliki udeo u

predlaganju kandidata ima Sportski direktor.

Stručni štab je telo koje je zaduženo isključivo za Prvi tim, a čine ga Šef struke, pomoćni

trener/treneri, trener golmana i kondicioni trener. Koordinator škole i još deset trenera se

brinu za sportski deo funkcionisanja Škole fudbala, dok je za sve ostalo na raspolaganju

Radna zajednica (Sekretarijat, Marketing, Bezebdnost..). Svi igrači (Prvi tim i Škola fudbala),

su pod nadzorom Medicinske službe, a što se tiče opreme za utakmice i treninge zaduženi su

Ekonomi (po jedan za Prvi tim i Školu fudbala).

Ovde bi se moglo još ući u detalje, ali mislim da za potrebe ovoga rada to ne bilo od velikog

značaja te sam namerno izostavio ‘ulaženje u dubinu’ za pojedine funkcije. NPR sastav

Medicinske službe ili Sekretarijata, dok sam Stručni štab i Školu fudbala predstavio detaljnije

jer su upravo to najbitniji segmenti Spartakovog ‘proizvodnog pogona’

KOMERCIJALNI

DIREKTOR

SPONZORSTVA MARKETING ULAZNICE DOGAĐAJI



46

3.6 Hijerarhijski prikaz unutrašnje organizacije FK Spartak

Slika 20: Organizaciona struktura FK Spartak

Na slici 20, je prikazana detaljna hjerarhijska organizacija FK Spartak. Na dijagramu se vidi

da je Skupština vrhovni organ društva, članovi skupštine biraju Predsednika i Nadzorni

odbor, a što se tiče Upravnog odbora, Skupština verifikuje predloge za članove odbora.

Predsednik Kluba je ujedno i predsednik Upravnog odbora.

TRENER – PIONIRI U15

SKUPŠTINA

NADZORNI ODBOR

UPRAVNI ODBOR

PREDSEDNIK

DIREKTOR

SEKRETARIJAT

BEZBEDNOST

PR I MARKETING

SPORTSKO-STRUČNA

SLUŽBA

FINANSIJE I

RAČUNOVODSTVO

SPORTSKI DIREKTOR

KOORDINATOR ŠKOLE FUDBALA

TRENER – OMLADINCI U18

TRENER – KADETI U17

TRENER – ML. KADETI U16

TRENER – ML.PIONIRI U14

TRENER – PETLIĆI U13

TRENER -PREDPETLIĆI

U12

TRENERI ŠKOLICA

U8,U9,U10,U11

KOORDINATOR ŠKOLICE

STRUČNI

ŠTAB

-----------------

ŠEF

STRUKE

POMOĆNI

TRENERI

TRENER

GOLMANA

KONDICIO -

NI TRENER

IGRAČI PRVOG

TIMA MEDICINSKA SLUŽBA

EKONOMAT

PRVI TIM

EKONOMAT

ŠKOLA FUDBALA

SKAUTING



47

Upravni odbor postavljana dužnost i razrešuje sa dužnosti direktora Kluba. Direktor kluba

ima ovlašćenja da bira najbliže saradnike, mada po pitanju izbora Sportskog direktora, Šefa

stručnog štaba i koordinatora Škole fudbala tu odluku ipak donosi Upravni odbor na čelu sa

predsednikom. Kod izbora Šefa struke i svih ostalih trenera veliki udeo u predlaganju

kandidata ima Sportski direktor.

Stručni štab je telo koje je zaduženo isključivo za Prvi tim, a čine ga Šef struke, pomoćni

trener/treneri, trener golmana i kondicioni trener. Koordinator škole i još deset trenera se

brinu za sportski deo funkcionisanja Škole fudbala. Škola je podeljena na dva segmenta na

selekcije koje pokrivaju decu uzrasne dobi osnovne škole i na selekcije koje pokrivaju decu

uzrasne dobi koji pohađaju srednje škole. Koordinator škole koji ujedno vrši i funkciju

direktra škole je taj koji piše plan i program rada, a njegov zamenik i prvi pomoćnik je

zadužen za rad Školice (deca koja pohađaju osnovnu školu). Naravno i ovde ima izuzetaka

jer politika Škole je takva da se najtalentovaniji, uz pažljivo praćenje, ‘guraju’ u starije

generacije na taj način se dodatno motivišu i razvijaju takmičarski duh. Ovo je veoma važno

jer kod dece nema univerzalnog rasta i razvoja, pojedina deca znatno odskaču snagom i

fizičkim predispozicijama u svojoj generaciji, tako da bi rad sa njima značio stagniranje.

Svim segmentima kluba, na raspolaganju je Radna zajednica, kao centralni deo kluba. Radna

zajednica koju čine Sekretarijat, Odnosi sa javnošću, Marketing, komercijala i Bezbednost.

Kroz Radnu zajednicu prolazi glavno ‘čvorište’ protoka informacija, sva interna i spoljna

dokumentacija se odlaže i čuva u klupskim prostorijama a o njima se brine služba

Sekretarijata. Svaki igrač ima svoj personalni dosije, u kome se nalazi sva njegova

dokumentacija od ličnih dokumenata do godišnjih testiranja i lekarskih pregleda. Ovaj

segment kluba iz godine u godinu pokazuje napredovanje u smislu upravljanja

dokumentacijom a uvođenje softverskog rešenja bi znatno olakšalo posao. Odnosi sa

javnošću i marketing su objedinjeni i zaduženi su za kreiranje pozitivnog imidža kluba, U

cilju toga urađeno je dosta toga kroz razne vidove socijalnog angažovanja kroz humanitarne

aktivnosti u kojima su aktivno učestvovali i fudbaleri. Služba odnosa sa javnošću je takođe

unapredila svoj odnos sa ciljnim grupama a to su pre svega mediji, navijači i simpatizeri

kluba, sponzori, državne službe, nevladine organizacije, humanitarne organizacije. Uvedena

je praksa održavanja redovnih press konferencija pred svaku utakmicu. Portparol kluba je

prisutan uvek uz ekipu (izuzev treninga). Medijima se ćesto dostavljaju saopštenja ili kratke

aktuelnosti u vidu ‘press kit-a’ koji se sastoji od slike i teksta koji mediji obrade po svom

nahođenju. Osnovani su Klub navijača, Klub prijatelja i Dečiji klub, kao vidovi

organizovanja. Klub navijača nudi razne pogodnosti svojim članovima, od besplatnih

gostovanja, popusta na kupovinu rekvizita do jeftinije godišnje karte i popusta kod članova

Kluba prijatelja. Klub prijatelja je pool sponzora FK Spartak koji nude razne pogodnosti

lanovima kluba navijača. Dečiji klub je najmlađi, u prvoj svojoj godini kroz razne aktivnosti

je omogućavao druženje dece koja su kroz radionice sticala pravo na ‘besplatnu kartu’ za celu

svoju porodicu. Nažalost nije bilo značajnijeg odraza na posetu na samom stadionu ali Klub

želi da permanentno gradi pozitivan imidž a rezultati po pitanju posete siguran sam neće

izostati. Šef odseka bezbednosti je lice koje je zaduženo za bezbedan put i boravak ekipe na

gostovanjima, za odnose sa navijačima i za kontakt sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Svaka utakmica mora biti prijavljena ovom ministarstvu jer je to Javni skup i uz prijavu se

prilaže i elaborate o bezbednosti.

Medicinska služba i Ekonomat su funkcije koje se nalaze na samom stadionu u sklopu trening

centra. Svi igrači (Prvi tim i Škola fudbala), su pod nadzorom Medicinske službe, a što se tiče

opreme za utakmice i treninge zaduženi su Ekonomi (po jedan za Prvi tim i Školu fudbala).



48

3.7 SWOT ANALIZA

SWOT (Strenghts, Weaknesses, Opportunities, Threats) analiza je sastavni deo gotovo

svakog sistemskog procesa osmišljavanja poslovne strategije, postavljanja marketinških

ciljeva, te određivanja budućeg smera kretanja bilo koje organizacije. Kako bi ostvario

održivu dobit, Klub se mora osloniti na svoje ključne snage, prevladati ili ublažiti najveće

slabosti te izbeći značajne pretnje i iskoristiti prilike koje najviše obećavaju. [20] [21]

Strenghts/Snage

• Snaga brenda FK „Spartak“

• Istorija i tradicija

• Geografski položaj

• Igrački potencijal

• Trenutno jak Top menadžment

Weaknesses/Slabosti

• Loše stanje stadiona i infrastrukture

• Nedostatak kvalitetnog i stručnog kadra

• Nedovoljna povezanost sa klubovima van

Srbije

• Nepostojanje jasne Misije i Ciljeva kluba, pa

samim tim ni obaveštenost svih aktera

klubu o njima

•Loša komunikacija među segmentima kluba

•Curenje informacija

Opportunities/Prilike

• Razvoj Omladinske škole

• Bolja organizacija marketinških

aktivnosti

• Ostvarivanje bolje saradnje s klubovima

iz

regije i šire

• Povećanje komercijalnih prihoda

(ulaznice, tv

prava, sponzori, prihod od igara na

sreću)

• Osnaživanje lige

• Mogućnost organizacije kvalitetnih

turnira

Threats/Pretnje

• Loša finansijska situacija uzrokuje odlazak

igrača na štetu Kluba

• Finansijska nestabilnost Kluba

• Loša organizacija poslovanja

• Nekonkurentnost

• Stečaj

Slika 21: SWOT analiza FK Spartak



49

3.8 Misija, vizija,ciljevi i politike FK Spartak

U SWOT analizi sam već napomenuo da klub nema definisanu misiju, samim tim planovi i

ciljevi variraju od situacije do situacije, a donese se uglavnom po po principu improvizacije.

Ovakav način kratkoročno rešava tekuću problematiku, ali mišljenja sam da dugoročno nema

perspektivu. Pošto već skoro četiri godine radim u Spartaku na mestu portparola kluba,

smatram da sam stekao dovoljno znanja i iskustva, takođe mišljenja sam da imam kvalitetan

uvid u zamisao kluba koju ima Top menadžment, tako da ću načiniti prvi korak ka rešavanju

ovog problema.

3.8.1 Misija FK Spartak

Uzimajući definiciju Misije po profesoru Dragutinu Zelenoviću: “Misija preduzeća

predstavlja osnovni okvir poslovanja i razvoja preduzeća određen SVRHOM POSTOJANJA,

STRATEGIJOM DEJSTVA, POKRETAČKIM POLUGAMA koje pokreću zaposlene i

STANDARDIMA PONAŠANJA u okolini.”

Slika 22: MISIJA: Studija potreba i zahteva okoline – tržišta u pogledu datih komponenti

STRATEGIJA DEJSTVA

Područja poslovne

delatnosti, alokacija

resursa, pozicija

preduzeća, održavanje

konkurentske sposobnosti

STANDARDI

PONAŠANJA

Etika, moral,

kooperativnost,

prilagodljivost,

kvalitet,otvorenost,

integritet

SVRHA POSTOJANJA

Poslovna određenja,

osobine

potrošača,proizvodni

program, potencijali I

kapaciteti

POKRETAČKE SNAGE

Vrednosti – filozofija

preduzeća, pogled na

sebe, imidž, motivi

MISIJA

PREDUZEĆA



50

• Svrha postojanja:

- Snabdevanje fudbalskog tržišta kvalitetnim igračima, prvenstveno ako je moguće iz

svog Omladinskog pogona (Škole fudbala).

- Kvalitetan i atraktivan fudbal kao magnet za jačanje navijačke baze i povećanja

posete na fudbalskim utakmicama

- Obezbeđivanje potrebnog i dovoljnog nivoa kvaliteta života zaposlenih i naknada za

ulaganje finansijerima Kluba

- Opstanak i razvoj Kluba u vremenu i datim uslovima okoline

- Obezbeđivanje uslova za korišćenje bespovratnih sredstava iz EU fondova

- obezbeđivanje uslova za korišćenje i vraćanje kredita korišćenih za investicije i razvoj

Kluba i klupske infrastrukture

- Zadovoljavanje društvenih potreba – porezi i doprinosi

• Strategija dejstva:

Predstavlja prilaz za rešavanje gore pobrojanih stavki pod naslovom SVRHA POSTOJANJA.

Oblikovanje Strategije dejstva se zasniva na:

1. Pažljivom proučavanju kritičnih faktora u trenutku posmatranja i utvrđivanja odgovarajuće

strategije u smislu:

- Utvrđivanja stanja u trenutku posmatranja

- Ocene kritičnih uticaja operativne i šire okoline

- Kvaliteta određenja misije i ciljeva projekta

- Utvrđivanja principa za razvoj efektivnih dejstava za ostvarenje ciljeva projekta

odnosno utvrđivanja strategije dejstva.

2. Analizi organizacionog stanja (SWOT analiza) u smislu:

- Analize unutrašnjeg stanja sa stanovišta Snage (Strenghts) i Slabosti (Weaknesses)

- Analize uslova okoline sa stanovišta Prilika(Opportunities) i Pretnji (Threats)

Analizirajući sve raspoložive činjenice mišljenja sam da je za FK Spartak najbolji odabir

Strategije postojanog rasta.

Klub ima težnju za povećanjem plasmana (težnja za povećanjem proizvodnje kvalitetnih

igrača), razvojem novih programa (praćenje svetskih trendova u oblasti edukacije stručnog

osoblja i implementacija istih u rad sa selekcijama), proširenja preduzeća putem vertikalne i

horizontalne integracije i povećanjem stepena razuđenosti putem formiranja novih preuzeća u

zajednici sa drugim preduzećima u zemlji i inostranstvu (aktivnosti na pronalaženju strateških

partnera u zemlji, a to su škole fudbala u drugim gradovima širom Srbije, uspostavljanje

saradnje sa klubovima drugog i trećeg ranga u Srbiji gde bi se ‘kalili’ talentovani igrači koje

klub planira u perspektivi za prvi tim, uspostavljanje potencijalne saradnje sa nekim od većih

i bogatijih evropskih klubova gde bi igrači Spartaka direktno odlazili (bez posrednika)

• Standardi ponašanja

Misija preduzeća postaje realna osnova opstanka i razvoja preduzeća u postupku izgradnje

STANDARDA PONAŠANJA koji određuju ponašanja zaposlenih i njihov odnos prema

preduzeću i okolini – dobavljačima i korisnicima.



51

U FK Spartak postoji interni dokument KODEKS POSLOVNOG PONAŠANJA, u njemu

je detaljno definisano gotovo sve što je potrebno, od načina slanja i primanja mailova,

poštovanja poslovnih saradnika i kolega iz kluba i drugih privrednih subjekata, garderobe

koja se smatra prikladnom za odgovarajuće radno mesto…

Po mom mišljenju pomenuti dokument treba doraditi sportskom dimenzijom, gde je

pripadnost klubu daleko više izraženija od pripadnosti nekom poslovnom sistemu. Odnos

zaposleni i navijači nije definisan a to je jedan od krucijalnih standarda ponašanja u jednom

fudbalskom klubu.

U klubu postoji i pravilnik o nagrađivanju i kažnjavanju ali velika većina članova (zaposleni,

treneri, igrači…) nije ni upoznata sa njim jer se on gotovo i ne koristi.

Generalno, mišljenja sam da klub ima dosta prostora za ‘podizanje’ kvaliteta ktandarda

ponašanja.

• Pokretačke poluge – vrednosti

Pokretačke poluge – vrednosti su podloge za izgradnju kulture preduzeća (u našem slučaju

Kluba)

Optimalan kompromis racionalnih postupaka i moralnih principa predstavlja najkvalitetnije

rešenje u zadovoljenju kvaliteta misije preduzeća

3.8.2 Ciljevi FK Spartak

Ciljevi preduzeća/kluba su u osnovi, karaktera:

Dugoročnog

Srednjeročnog

Kratkoročnog

Što se tiče FK Spartak na konkretnim primerima vidimo svu raznolikost ciljeva i u sklopu

ove tri kategorije:

- Dugoročni cilj bi mogao biti: osvajanje nacionalnog prvenstva i učešće u ligi

šampiona, izgradnja modernog multifunkcionalnog objekta zatvorenog tipa sa

terenom standardnih dimenzija, gde bi se moglo trenirati 365dana x 24h, u sklopu

objekta bi bila smeštena Uprava kluba, klupski restoran, teretana i wellness centar

- Srednjeročni cilj bi mogao biti: izgradnja internata u kojem bi bio obezbeđen

smeštaj, ishrana i redovna školska nastava za polaznike Spartakove škole fudbala,

obezbeđen transfer minimum 3 igrača iz Prvog tima u zapadne evropske klubove što

bi obezbedilo godišnji budžet kluba od 1.000.000,00€

- Kratkoročni cilj bi mogao biti: izgradnja osvetljenja na glavnom terenu, pronalaženje

firme koja bi bila sponzor/partner kluba u delu kluba koji se bavi razvojem igrača.

Model investicionog fonda, minimum 2 igrača iz Spartakove škole fudbala u svakoj

od mlađih selekcija FSS-a, minimum 1 igrač u A timu FSS-a. Klub je u poslednjih

godinu dana dosta uradio po pitanju kratkoročnih ciljeva koji su u prethodnom period

bili zacrtani. Rešeno je pitanje Generalnog sponzora, od leta 2016. Generalni sponzor

kluba je Vinarija Čoka. Takođe rešeno je i pitanje Tehničkog sponzora, italijanska

kompanija Legea je potpisala Četvorogodišnji ugovor sa klubom i u tom period klub

će biti obučen ovim sportskim brendom.



52

Svrha svakog postavljenog cilja Kluba treba da usmeri pažnju na željene ishode i da naznači

način rada i/ili ponašanje potrebno za njegovo izvođenje. Svaki ispravno postavljen cilj mora

sadržati odgovore na sledeća pitanja:

1. Šta je željeni ishod..?

2. Koji uslovi se moraju steći za njegovu realizaciju…?

3. Po kom standardu se određuje uspešnost realizacije cilja…?

3.8.3 Politike FK Spartak

Politike preduzeća odnosno Kluba, predstavljaju podloge za efikasno ostvarenje misije i

ciljeva Kluba, kojima se preuzimaju principi, stavovi i kriterijumi za usmeravanje dejstva u

postupcima poslovanja Kluba.

Politike daju okvire za donošenje programa i planova.

- Program podrazumeva vremenski određena dejstva po fazama utvrđenih postupaka

rada sa svrhom koordinacije dejstava u ostvarenju ciljeva poslovnja.

- Plan predstavlja rezultat procesa planiranja kao sastavnog dela procesa upravljanja

preduzećem/klubom podložan podešavanju u funkciji dejstava uticaja okoline i

poremećaja u procesima rada.

Ključne politike koje su trenutno na snazi u FK Spartak su:

1. Politika afirmacije mladih igrača,

2. Politika maksimalnog oslanjanja na sopstvene igrače (igrači ‘ponikli’ u Školi

Fudbala),

3. Politika kadrovskog jačanja Škole fudbala,

4. Politika racionalnog upravljanja finansijama,

5. Politika vraćanja publike na stadione (sa akcentom na porodicu),

6. Politika afirmacije fudbala u školskom uzrastu od 1 do 4 razreda [20] [21]

3.9 Predlog za unapređenje Kvaliteta rada

Mišljenja sam da FK Spartak, gledajuću celokupnu situaciju u srpskom fudbalu, ima dobru

organizaciju i zaposlene koji su stručni u svojim sferama rada. Pošto je razvoj permanentan

proces, potrebno je stalno učenje i nadogradnja postojećeg znanja. Sve u cilju smanjivanja

jaza po pitanju organizovanosti sa razvijenim klubovima Zapadne Evrope. Takođe, mislim da

je potrebno dodatno usavršavanje timskog rada svih struktura kluba. Model razvoja i

unapređenja sistema kvaliteta procesa rada koji bih primenio u FK Spartak, ali i u većini

drugih klubova ovog tipa je model razvijen od strane japanskog proizvodnog inženjera i

stručnjaka iz ove oblasti, profesora Kaory Ishikawe.

Ishikawa je smatrao da program obezbeđenja kvaliteta mora postati problem svakog učesnika

u procesima rada preduzeća ali i u celom društvu. Upravljanje Kvalitetom u svakom delu

preduzeća – na svakom radnom mestu u postupku Demming-ovog kruga (vidi sliku br.23) je

smatrao prvorazrednim zadatkom japanske privrede.



53

Na osnovu datog stava razvijene su, u prilazu CWQC (CompanyWide Quality Control)

odnosno Upravljanja kvalitetom, dve osnovne karakteristike: [20] [21]

1. Ekspanzija procesa upravljanja kvalitetom na sve funkcije preduzeća

2. Razvoj postupka htenja – želje kod svakog zaposlenog na svim nivoima, za učešće u

procesu obezbeđenja kvalietata

a)

P

D

C

A

b)

P

D

C

A A

P

c

D

Slika br.23 Demming-ov krug

Demming-ov krug obuhvata četiri osnovna koraka:

• Planiranje (projektovanje) P (plan)

• Izvođenje D (do)

• Kontrolu C (check)

• Podešavanje A (act)

Razvijen Demming-ov krug je, najbolji dokaz za objašnjenje potrebe učešća svih učesnika u

procesima rada na planu ostvarenja misije, ciljeva, politika i ukupne efektivnosti preduzeća u

ovom slučaju Kluba.

Ishikawa je uspostavio sledeće osnovne uslove za ostvarenje programa CWQC

1. Svi zaposleni moraju razumeti misiju, ciljeve i politike preduzeća u našem slučaju

Kluba

2. Karakteristike programa CWQC moraju biti jasno objašnjene svim zaposlenima

3. Demming-ov PDCA krug mora rotirati na svim radnim mestima i u svim funkcijama

Kluba, stalno u vremenu (slika 23.b)

4. Klub mora imati kapacitet za utvrđivanje i izvođenje CWQC programa zasnovan na

sistematski izvođenom postupku

5. Prepreke i zidovi između odeljenja, sektora i funkcija, moraju biti eliminisani u

potpunosti kako bi međusobno razvijeno funkcionalno upravljanje moglo biti

efektivno vođeno

6. Svi učesnici moraju dejstvovati sa poverenjem i verovanjem da njihov rad pomaže

ostvarenju ciljeva Kluba. [20] [21]

Neophodno je otvaranje Fan shopa kao jednog od izvora finansija neophodnih za

funkcionisanje kluba. Mogućnosti su ogromne jer Spartak je lokalni brand. Prve asocijacije

kad spomenete Suboticu su Spartak, Palić i Gradska kuća. Takođe klub može i mora da

poradi mnogo više na nekom svom audio-vizuelnom identitetu. Nestvarno je da klub koji je

prošle godine proslavio 70godina od osnivanja nema svoju oficijelnu himnu. Ono što se tiče

države i pravne regulative jesu kladionice i tv prava. Iako se svako kolo mečevi Spartaka

(takođe i ostalih srpskih klubova) nalaze na listama kladionice niko nije pomislio da

korišćenje našeg imena u te svrhe zahteva i novčanu nadoknadu, ali to trenutno u Srbiji nije

ni regulisano.



54

Takođe ugovori oko TV prava, ove godine je istekao trogodišnji ugovor sa TV Arenom, koji

je po mom mišljenju bio prilično loše ugovoren. Arena je iz kola u kolo prenosila samo

utakmice Crvene zvezde i Partizana i na taj način dodatno umanjivala prihod od ulaznica koje

je Spartak trebao ostvariti kada je domaćin protiv pomenutih klubova, u drugu ruku nisu

prenosili utakmice koje bi popularisale fudbal u Srbiji, utakmice koje su npr. bile derbiji

začelja ili neku utakmicu koja je odlučivala plasman za 3 ili 4 mesto. Još jedna bitna stvar

kod ugovorenih prenosa je to što se niko ozbiljno nije bavio popularizacijom manjih klubova

i fudbalskih centara. Po mom mišljenju trebalo bi voditi računa da naša dva najpopularnija

kluba Partizan i Crvena Zvezda, kad je god to moguće igraju u terminima kada ostali klubovi

iz naše lige ne igraju. Na taj način će ljubitelji fudbala moći da na TV odgledaju Partizan ili

Crvenu zvezdu ali i da odu na stadion i gledaju svoj lokalni klub Spartak, Vojvodinu ili

Radnički iz Niša. Jačanjem svesti kod lokalnih ljubitelja fudbala i povećanjem ukupnog broja

gledalaca na stadionima širom Srbije će i liga dobiti na većoj popularnosti i gledanosti a sam

tim će i kvalitet fudbala biti u usponu. Sve u svemu prihodi od komercijalnih stvari i u

srpskom fudbalu i u Spartaku su prilično zanemarljivi a to je nešto od čega klubovi na zapadu

ostvaruju značajan udeo u budzetu kluba.



55

4. Škola fudbala FK Spartak

4.1 Deca i sport

Ovo poglavlja započinjem citiranjem dela UNICEF-ove publikacije “Sport, Rekreacija i Igra”

U julu 2002. godine Generalni sekretar Ujedinjenih nacija sazvao je međuagencijsku radnu

grupu da preispita aktivnosti koje obuhvataju sport u sistemu Ujedinjenih nacija. Ova radna

grupa, kojom su zajednički predsedavali Karol Belami, izvršni direktor UNICEF-a, i Adolf

Ođi, specijalni savetnik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za sport u funkciji razvoja i

mira, okupili su 10 organizacija UN sa značajnim iskustvom u korišćenju sporta za njihove

namene. Nekoliko meseci kasnije, ova radna grupa je objavila dokument pod naslovom

„Sport u funkciji razvoja i mira: na putu dostizanja milenijumskih razvojnih ciljeva“. Ovaj

sveobuhvatni izveštaj je zaključio da sport – od igre i fizičke aktivnosti do organizovanog

takmičarskog sporta – predstavlja moćno i ekonomično oruđe da se podstakne dostizanje

milenijumskih razvojnih ciljeva, što je plan oko koga su se svetski lideri saglasili na

Milenijumskom samitu Ujedinjenih nacija i u dokumentu „Svet po meri dece“.

Rano detinjstvo

Od trenutka kada se rode, još pre nego što počnu da se maze i guču, bebe počinju da

istražuju. One dodiruju sve oko sebe, drže i tresu, uzimaju i isprobavaju stvari, otkrivajući

svet ne samo očima i ušima već i rukama, nogama, ustima. Bebe se igraju. Deca koja se

igraju neprestano su u poslu – opažaju, pitaju i odgovaraju na pitanja, štošta biraju i šire svoju

maštu i stvaralački duh. Igra deci daje podsticaj i fi zičku aktivnost koji su im potrebni da

razvijaju mozak za buduće učenje. Kroz igru, deca istražuju, izmišljaju i stvaraju. Ona

razvijaju društvene veštine i načine razmišljanja, uče kako da se izbore sa osećanjima, da

poboljšaju svoje fi zičke sposobnosti i da otkrivaju sebe i sopstvene sposobnosti. Dečja igra

pruža čvrste osnove za učenje tokom čitavog života.

Deca školskog uzrasta

Kako rastu, deca stiču nove veštine i nadograđuju postojeće sposobnosti. Penjanje, trčanje,

skakanje i preskakanje dodatno razvijaju i osnažuju njihova tela. Sve više se socijalizuju i

savlađuju sve više potrebnih životnih veština. Igre sa pravilima i neizbežan timski rad imaju

važnu ulogu za decu školskog uzrasta. Oni im pomažu da razviju sopstvene fi zičke veštine i

da vežbaju saradnju, uzajamno razumevanje i logičko mišljenje. Oni ih uče kako se treba

smenjivati sa članovima svoje ekipe, kako treba deliti zajedničko, poštovati svoje vršnjake i

uvažavati pravila.

Omladina

Potraga za identitetom postaje glavni razvojni zadatak adolescenata. Kao istraživači

nepoznatog koje se pred njima širi, adolescenti eksperimentišu sa novim ponašanjima i

isprobavaju nove mogućnosti. Uz pravilno usmeravanje, oni razvijaju veštine koje su im

potrebne da postanu odgovorni i brižni kada odrastu. Organizovani sport i fi zička rekreacija

omladini pružaju mogućnosti da se izražavaju, što je od presudnog značaja za ovaj proces

otkrivanja. Oni pomažu adolescentima da razvijaju veštine komunikacije, pregovaranja i

liderstva, kao i da ispituju i unapređuju svoje sposobnosti, čime povećavaju samopouzdanje.

Oni pomažu mladima da uspostave veze sa odraslima i između sebe, čime se stvara osećaj

zajedništva i pripadanja.



56

4.2 Pojam Škole Fudbala

Shvatanje škole fudbala u našoj praksi je dosta različito. Kreće se od preslobodnih i stručno

proizvoljnih tumačenja do jasno definisanih oblika organizacije kadrovskog i programskog

usmerenja.

Po jednima škola je svaki i najmanje organizovani rad sa decom, po drugima način i

prezentacija igre (primer: čuvena Ajaksova škola fudbala) a po trećima visoko organizovan,

programski definisan i timski vođen stručno-pedagoški rad, koji u sebi sadrži i sve savremene

komponente stvaranja fudbalske igre..Prvo shvatanje nije utemeljeno ni na minimalnim

društvenim i stručnim osnovama. Drugo, ima jasno određeno opredeljenje ali su putevi u

ostvarivanju postavljenog cilja nejasni i nedorečeni. Treće shvatanje je potpuno i najbliže

odgovoru na pitanje šta je Škola fudbala.

U međunarodnoj i stručnoj definiciji škole se tretiraju kao kompleksan system koji ima svoje

principe i zakonitosti. Okrenute su budućnosti fudbalske igre uz poštovanje tradicije. U

većini fudbalskih razvijenih zemalja kole se iskazuju kroz nacionalna fudbalska obeležja.

Razlike postoje ali koreni su isti. Zajedničko im je da prate trendove razvoja igre i

tehnologiju trenažnoga rada. Godinama je Jugoslovenska škola imala svoje karakteristike i

specifičnosti kao uvažene i cenjene. U novije vreme, fudbalski savezi zemalja pod okriljem

krovnih organizacija FIFA i UEFA, kreiraju nacionalne strategije razvoja omladinskog

fudbala. Te strategije su zasnovane na sledećim Principima i Standardima:

Principi po kojima se funkcionišu i razvijaju se škole fudbala:

1. Uslovljene veze između nacionalne škole i škola fudbala fudbalskih klubova

2. Savremeni pristup u tehnologiji stručnog rada

3. Jedinstvena primena planova i programa stručno pedagoškog rada, stručne kontrole i

nadzora

4. Savremeno modelirana organizacija i upravljanja radom i razvojem

5. Diferencijalnog uzrasnog pristupa u obuci i usavršavanju fudbalskih znanja i

sposobnosti

6. Permanentno usavršavanje kadrova u funkciji podizanja i unapređivanja stručne

prakse

Standardi rada škole fudbala:

1. Stručni kadrovi (stručno i pedagoški osposobljeni za rad sa mlađim kategorijama)

2. Optimalni trenažno-prostorni i higijenski uslovi za specifične oblike i sadržaje rada sa

mlađim uzrastima.

3. Adekvatan nivo zaštite i kontrole zdravlja

4. Obezbeđena sigurna materijalna osnova za kontinuiran rad škola

5. Stabilno i objektivno valorizovanje stručnog rada i ostvarenih rezultata u stvaranju

mladih fudbalera za vrhunske domete u fudbalu.

4.3 Škola fudbala FK Spartak - uvod

Škola fudbala FK Spartak imao preko 200 dece koje su razvrstana po uzrasnoj dobi. O

njihovom pravilnom razvoju se brine 11 trenera koji poseduju UEFA licence.



57

Škola ima Program razvoja omladinskog pogona, koji je 2013.godine napisao Predrag Rogan,

koji je u to vreme bio direktor škole. Program je usvojen od najviših klupskih tela i kao takav

predstavlja osnovu za rad i razvoj Škole fudbala. Predrag je jedan od retkih školovanih

mladih ljudi, fudbalski školovanih sa akcentom rada na najsavremenije metode koje su

aktuelne u svetu. Konstantno radi na sebi i na podizanju kvaliteta svoga rada. Omladinski

pogon FK Spartak je u njegovo vreme ostvario istorijske uspehe. Dve selekcije iz Škole

fudbala, Omladinci i Kadeti, su izborile plasman u elitnu ligu za njihovo godište – Kvalitetnu

ligu Srbije. Kadeti su uspeli da se održe tri godine u pomenutom rangu, dok su Omladinci

nakon prve sezone morali da se vrate u drugu ligu. Razlog ispadanja Omladinaca je bio to što

je Uprava kluba donela odluku da se najkvalitetniji omladinci pošalju na kaljenje u seniorski

fudbal, u klubove satellite, koji igraju treću ligu Srbije, FK Sentu i FK Bačku. Već smo u

tekstu napomenuli da su naši igrači u pomenutim klubovima bili okosnica tima i da su u

minuloj sezoni ostvarili zapažene rezultate. Većina njih je pozvana na pripreme sa Prvim

timom, a u 2015.godini trojica najboljih su potpisali svoje prve profesionalne ugovore. Može

se reći da je ostvaren jedan od glavnih ciljeva Kluba. Kao i većina poznatih škola

(proizvodnih pogona) renomiranih evropskih klubova, kao što je čuvena Ajaksova škola ili

nama bliža Partizanova, cilj je ‘’izbaciti’’ od 2-5 igrača po generaciji za seniorski fudbal.

Moram napomenuti da Klub ima dobro organizovanu skauting mrežu na prostoru Srbije gde

sa pojedinim školama fudbala Klub ima odličnu saradnju.

18god.

Drugi period

Adolescencija

Kraj rasta

Period specijalizacije,

Obuke za nastup

17

16

15 Pubertet

Prva faza 14

Period pripreme,

izgradnje, oblikovanja

igrača za budućnost

13

Drugi pik rasta

12

Druga faza

Predpubertet „Zlatne godine“

Za trening

11

10

Osnovni trening

9

Prva faza

Školovanje 8

7god. Prvi pik rasta

Slika 24: Periodi razvoja deteta



58

Ono što je od najvećeg značaja za kvalitetnu implementaciju Programa razvoja omladinske

škole je permanentan rad na edukaciji stručnog osoblja, podsticanje istih da završavaju

kurseve koje organizuju strukovne organizacije pri Fudbalskom Savezu Srbije koji se

organizuju periodično u Kući fudbala u Staroj Pazovi.

Drugi po važnosti segment škole fudbala je infrastruktura. FK Spartak je protekle nedelje

dobio novi teren sa veštačkom travom što je standard u svim trenažnim centrima vodećih

svetskih klubova. Značaj ovog terena ćemo videti u godina koje dolaze a on će sa sigurnošću

već sada možemo reći biti prekretnica u razvoju Spartakove škole fudbala.

4.4 Opis unutrašnje organizacije Škole fudbala FK Spartak

Gašenjem fudbalskih centara u Vojvodini, kao što su Zrenjanjin, Sombor, Kula, Apatin,

Kikinda, Vrbas, Bečej i mnogi drugi FK Spartak je dobio veliki prostor za delovanje, veliku

bazu u smislu prostora koji je tradicionalno davao vrhunske sportiste. Ako se uzme u obzir

Spartak kao klub sa bogatom tradicijom, dobija se jedna jasna slika koja po svemu ide u

prilog budućem rastu i razvoju FK Spartak i njegove Škole kao generatora tog razvoja i rasta.

U pomenutim gradovima FK Spartak ima dobro razvijenu skauting mrežu, i ima

pravovremenu informaciju za pojedine talentovane dečake. Ali to nije dovoljno da bi se mlad

i talentovan igrač doveo u sopstveni pogon. Često se dešava da već dogovoren aranžman

dovođenja ‘talenta’propadne jer se umešaju veći fudbalski klubovi sa naših prostora

(Partizan, Crvena Zvezda ili Vojvodina) koji svojim imenom i statusom uvek imaju startnu

prednost. U poslednje vreme profilišu se i Čukarički i Voždovac, kao beogradski klubovi sa

znatnim finansijskim sredstvima, te roditelji koji uglavnom odlučuju u ovakvim situacijama

po pravilu biraju Beograd zbog boljih mogućnosti opšteg školovanja a i finansijski moment

nije zanemarljiv.

Spartak je u prošlosti najbolje rezultate postizao upravo kada su se za njegov dres borili igrači

ponikli u njegovom omladinskom pogonu. Takav sastav prvog tima je prouzrokovao i

masovniju podršku sa tribina što ima višestruki značaj. Od povećanja prihoda od ulaznica do

bučne podrške koja često zna da bude okidač za srčaniju borbu na terenu. Program razvoja

Spartakove škole fudbala, gde se može videti sa koliko se ozbiljnosti prilazi radu sa decom

može sa se vidi kroz prikaze je na slikama 24, 25, 26 i 27, a rezltat tog rada na slici 28.

Fudbalski klub "Spartak", a omladinska škola kao njegov neizostavni deo, vrši društveno

korisnu delatnost i pored osnovnih ciljeva i zadataka u podizanju fudbalera, akcentiraju i

usmeravaju aktivnosti i na izgradnji zdrave fudbalske ličnosti.

U okviru omladinskoj školi egzistira:

- devet selekcija, od kojih su:

• šest takmičarskih i

• tri pripremne, tzv. „školica“ ili „škola fudbala“,

sa preko 200 dečaka različitog uzrasta od šest do osamnaest godina starosti.

U školi rade treneri sa svakom selekcijom po jedan, a takođe su angažovani i treneri

specijalisti i to trener golmana, kao i trener za motoričku pripremu. Većina trenera poseduje

UEFA licencu (A ili B) ili su u toku dobijanja istih.



59

Takođe, deo omladinske škole su i medicinska služba koju čine fizioteraeputi i doktor

sportske medicine, skautska služba, kao i ljudi zaposleni u ekonomatu. (Slika 20, str 45)

Rad u školi se odvija po odgovarajućem planu i programu rada koji je napisan za svaku

kategoriju posebno. On se po potrebi menja, a sve u zavisnosti od zapažanja u prethodnom

periodu, a na osnovu primene, i putem primene provere istog.

Radom škole rukovodi direktor škole, sa svojim najbližim saradnicima, koordinatorom

omladinske škole i tehničkim sekretarom. Na nivou omladinske škole i kluba, u okviru

provere, kontrole, radi boljeg, kako kratkoročnog, tako i dugoročnog planiranja i rešavanja

postojećih i globalnih problema, jednom nedeljnom se održavaju radni sastanci, kolegijumi.

Uslovi u kojima rade naše mlađe selekcije izuzetno su skromni i mi u njima pokušavamo da

maksimalno odradimo planirani obim rada. [22]

S obzirom na važnost što ranijeg uključivanja u sistematski i kontinuirani rad, početkom

svake školske godine, na nivou kluba u saradnji sa PR i Marketing službom, organizuje se

obilazak svih osnovnih škola na teritoriji grada Subotice. Udruženje sportskih novinara Srbije

– Sekcija Severno-Bačkog okruga je 2013. dodelila specijalno priznanje za ovu akciju FK

Spartak.

4.5 Proces obuke igrača (ciklusi), podela na kategorije i primeri treninga

Ključni elementi filozofije razvoja mladih igrača koje moraju od samog početka uvežbavati

sa što većim brojem ponavljanja. Ovo bi trebalo da znaju treneri koji rade sa decom ali i

roditelji dece

1. Igranje sa loptom sve vreme, što ima za efekat uvežbavanje kontrole lopte, tehnike ali i

same igre.

2. Uvežbavanje tehnike kratkih pasova (dodavanja lopte), kako u fazi odbrane tako i u fazi

napada. Kroz igru i fudbal, deca razvijaju napadačke ali i odbrambene sposobnosti.

3. Šutiranje lopte, rad na dugim dodavanjima, zajedno sa igračem iz tima uvežbavanje

duplog pasa. (duga lopta svom igraču, utrčavanje i signaliziranje da mu vrati loptu)

4. Uvežbavanje dugih pasova, u situaciji presinga protivničke ekipe, i to isključivo na nogu

svom igraču koji je u fazi napada. NAPOMENA: Nikad, šutnuti samo u prazan proctor

pa da se igrač iz tima u fazi napada bori za proctor i loptu.

5. Učiti mladog golmana da je uvek bolje dodati rukom loptu najbližem odbrambenom

igraču koji će započeti napad nego šutiranje dugih lopti nasumice.

6. Uvežbavanje situacija u kojima je igrač pod presingom, sa zadatkom da sačuva loptu

(zagrađivanje rukom i telom, dribbling)

8. Uvežbavanje ritma, kad i kako treba podići nivo borbenosti i brzine a kada usporiti.

Treneri koji rade sa decom moraju razumeti da je osnovno u fudbalu da mlade igrače

nauče da je suština fudbala sačuvati loptu, postići gol, pritom sačuvati svoj gol.

Protivnička odbrana se ‘lomi’ dodavanjem lopte među saigračima, brzo i precizno, ka

golu protivnika, lopta mora ići od noge do noge nikako šutiranjem lopte ka golu

protivnika i iščekivanja greške protivniče odbrane.

Naravno, sve ovo gore navedeno se mora prilagođavati uzrasnoj dobi mladih igrača. Ali deca

moraju trenirati što više sa LOPTOM, poželjno je da kompletan trening bude sa loptom i da

svaki igrač ima između 500 i 1000 dodira sa loptom tokom treninga, i to svekroz razne igrice

1 v 1, 2 v 2, 3 v 3, 4 v 4, 5 v 5, 4 v 2, 4 v 3, 5 v 2, kroz koje dete u prvim godinama bavljenja

fudbalom mora da oseti radost i zadovoljstvo. [22]



60

Tabelarni prikaz organizacije po uzrastnim kategorijama, podela na tri osnovna razvojna

ciklusa „DEČIJI FUDBAL“, PRIPREMNA I RAZVOJNA FAZA“ i „FAZA RAZVOJA,

TRENIRANJA I SPECIJALIZACIJE“, kao i opisom obima nedeljnih aktivnosti

Organizacija Omladinske škole FK Spartak po uzrasnim kategorijama

Četvorogodišnji period

Istraživanja i

eksperimentisanja

-osnovni trening-

„DEČIJI FUDBAL“


Konsolidacije i upijanja

-trening za izgradnju i

oblikovanje igrača za

budućnost-

„PRIPREMNA i

RAZVOJNA FAZA“


Stabilizacije i stvaranja

automatizma

-trening za nastup-

„FAZA RAZVOJA,

TRENIRANJA I

SPECIJALIZACIJE“

Škola fudbala Petlići Pioniri Kadeti Omladinci

2 godine 2 godine 2 godine 2 godine 2 godine 2 godine

7/8 godina 9/10 godina 11 godina

Predpetlići

12 godina

Petlići

13 godina

Mlađi pioniri

14 godina

Stariji

pioniri

15 godina

Mlađi kadeti

16 godina

Stariji kadeti

17/18 godina

Omladinci

Nedeljni

obim rada

Nedeljni

obim rada

Nedeljni

obim rada

Nedeljni

obim rada

Nedeljni

obim rada

Nedeljni

obim rada

4 aktivnosti

- 3 treninga

- 1 utakmica

(6:6, 7:7)

i dodatne van

trenažne

aktivnosti

(bazične)

4 aktivnosti

- 3 treninga

- 1 utakmica

(7:7, 8:8)

i dodatne

vantrenažne

aktivnosti

(bazične)

4-5 aktivnosti

3-4 treninga

- 1 utakmica

(9:9, 10:10)

5 aktivnosti

- 4 treninga

- 1 utakmica

(11:11)

7-9 aktivnosti

- 5 treninga

1-3

individual.

treninga

- 1 utakmica

(11:11)

8-9

aktivnosti

- 5 treninga

-2-3

individual.

treninga

- 1 utakmica

(11:11)

Stručni štab Stručni štab Stručni štab Stručni štab Stručni štab Stručni štab

- 1+1 trener

- 1 trener

specijalista za

rad sa

golmanima

- 2 trenera

- 1 trener

specijalista

za rad sa

golmanima

- 2 trenera

- 1 trener

specijalista

za rad sa

golmanima

- 2 trenera

- 1 trener

specijalista

za rad sa

golmanima

- 2 trenera

- 1 trener

specijalista

za fizičku

pripremu

- 1 тrеner

specijalista

za rad sa

golmanima

- 1 trener

- 1 trener

specijalista

za fizičku

pripremu

- 1 тrener

specijalista

za rad sa

golmanima

Slika 25: Primer ciklusa u Školi fudbala sa opisom aktivnosti [22]



61

Primer jednog treninga za selekcije starijih Pionira, mlađih i starijih Kadeta pikazan je na

slici 26.

Uvodni deo Оsnovni deo Snaga • noge

čučnjevi

*„francuski“ – od 5 do 8

ponavljanja

* „padobranac“ – od 5 do 8

ponavljanja

*„duboki“ – od 5 do 10

ponavljanja

- most – od 5 do 10

ponavljanja

- vaga – od 5 do 10

ponavljanja

- ghr – od 5 do 8 ponavljanja

• telo – trbuh i leđa

- za stabilnost tela

- od izometrije, preko spore do

brze kontrakcije, pokreta

• ruke i rameni pojas

- sklekovi

- zgibovi

Tehnika - iz uvodnog dela

Aerobizacija – izdržljivost

• intermitetno trčanje

*10 min. rad – za 5 sek. istrčati

30-35m, 55 sek. lagano trčanje ili

jači hod – 10 ponavlja.

*3 min. pauza

*10 min. rad – za 20 sek. istrčati

75-90m, 40 sek. lagano trčanje ili

jači hod – 10 ponavlja.

*može i aerobna igra umesto

druge serije trčanja od 10 min.,

ali pre prve serije trčanja

•taxi – izometrija

*3 ponavljanja

*rad : odmnor = 1 : 1

*ponavljanje traje od 30 sek. do

60 sek.

Koordinacija

• tehnika kretanja bez loppe

• vežbe razgibavanja u

mestu i pokretu

• vežbe fleksibilnosti u

pokretu

• mobilnost

Tehnika

• kontrola lopte

• vođenje lopte

• žongliranje

• poligoni kontrole lopte:

vođenje lopte, okreti,

driblinzi, udarci po lopti (2

po 5 min., sa pauzom oko 2-

3 min.)

NAPOMENA – PRAVILA:

- od bržih ka sporijim i jačim

kontrakcijama

- od brzine ka sili

- bitan je kvalitet, a ne obim i

intenzitet

- iz treninga u trening

usložnjavati vežbe (

napredovanje)

- napredovanje – broj

ponavljanja i serija, skraćenje

pauze

Brzina

• tehnika trčanja

• linearana

- broj ponavljanja od 3 do 5

- odmor između ponavljanja oko

1 minut, odnos rad : odmor = 1 :

10 - sprint od 10m do 30m

• lateralna – agilnost



1 minut

- sprint od 10m do 25m sa

promenom pravca trčanje pod

uglom od 90, 180 i 45 stepeni

- „kapana“ poligoni

- kasnije uključiti loptu

- uraditi kroz vođenje lopte

- kreirati kompleks vežbu

- uvesti takmičenje

Eksplozivnost •koordinacija pokreta

•linearni skokovi



1 minut - npr. rad na deonici od

10m •lateralni skokovi



1 minut

- npr. rad na deonici od 10

Završni deo Stabilizacija

- oporavak

Fleksibilnosti

Slika 26. Modeli treninga za uzrast 15-18 godina [22]



62

Razvoj fizičkih sposobnosti kod mladih igrača je prikazan na slici 27. [22]

Godine 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17

Kordinacija

Aerobni

kapacitet

Aerobna moć

Brzina

Snaga

Gipkost

Slika 27: Senzitivne faze razvoj fizičkih sposobnosti

Po zvaničnim podacima CIES-a (oficijelni UEFA partner za statistiku) FK Spartak se u

poslednjim godinama pozicionirao kao klub koji je dosledan zacrtanoj politici afirmacije

mladih igrača.

Slika 28: CIES – klubovi u periodu 2009-2015, procenat U22 igrača u timu

Na slici br.28 Spartak se nalazi na visokom 7.mestu po broju igrača mlađih od 22godine a

koji su nosioci igre superligaških klubova. Pored Spartaka su su još i OFK Beograd,

Vojvodina, Crvena Zvezda, Rad..Iz Hrvatske Lokomotiva (koja važi za filijalu Dinamo

Zagreb), Hajduk Split, Osijek, iz Slovenije Olimpija Ljubljana.



63

Neko bi na prvi mah pomislio da je tabela pravljena na osnovu podataka iz liga bivše

Jugoslavije ali dva predstavnika ostatka Evrope nas uveravaju da je ipak tu i čuveni Ajax i

Fejenord. [8]

Još jedan važan podatak vezan za FK Spartak vidimo na narednoj tabeli slici br.24

U narednoj tabeli, su predstavljeni klubovi koji su često menjali igrače u postavi, i gde su

igrači često dolazili i odlazili iz kluba. Spartaka nema u tabeli gde je predstavljeno prosečno

vreme igrača u klubu. Koeficijent promena sastava, gde vidimo da se nalazi većina klubova iz

prethodne tabele. Ovo može imati dvojako značenje: prvo da su igrači odigrali sezonu i na

brzinu ustupljeni drugim klubovima ili su pokazali lošu formu pa su sklonjeni iz prvog tima.

Načelno ni jedno ni drugo nije dobro za te mlade igrače, jer vrlo često to znači i kraj njihovih

karijera. Spartak je u kontinuitetu igrao sa veoma mladim sastavom, nije bilo značajnijih

promena u sastavu ali oslanjanje na mlade i neafirmisane igrače je dovelo do drugih

problema. Najveći od njih je serija slabijih rezultata u poslednje 2-3 sezone i grčevita borba

za opsanak do poslednjeg kola. Sve to je uslovilo i smanjeno interesovanje sponzora, a poseta

gledalaca dodatno smanjena iako posle duže vremena u timu igraju deca iz sopstvene škole.

Slika 29: CIES - Klubovi u period 2009-2015, najnestabilnije postave [8]



64

4.6 Uporedna analiza: FK Spartak Subotica vs FC Ajax Amsterdam

Ajaks u svom školskom kompleksu raspolaže sa puno otvorenih terena i jednim savremenim

zatvorenim kompleksom od 8 terena od toga su 4 sa veštačkom travom. Centar raspolaže

savremene uređaje za merenje raznih aerobnih ili psihofizičkih testiranja. Broj svlačionica za

12 selekcija je 14, Spartakova škola ima dve svlačionice za 8 selekcija. Jedna svlačionica je

za domaću ekipu a druga za gostujuću, obe se naravno koriste za vreme treninga. Problem

nastane jedino kada su utakmice radnim danima, onda se preklope treninzi i utakmice pa se

nekako dovijamo da svi budu rešeni. Broj skauta je 55, od toga 50 se nalazi širom Holandije,

dok ostalih 5 pokriva region sveta. Najuža zona interesa im je oko 50-60km oko

Amsterdama.

Kod odabira igrača, skaut traži od potencijalnih igrača da imaju dobru tehniku, dobru

kontrolu lopte, poziciono kretanje, inteligenciju, prodornost, i dobru ličnost. Ajaks ima ±200

dece raspoređenih u 12 timova u akademiji.

U Ajaksu treneri rade isključivo sa talentovanom decom, a to je želja i većine trenera u

Spartaku, mada mislim da je mnogo veća razlika u kvalitetu ako bi se radila analiza trener

Ajaksa – trener Spartaka, odnosno igrač Ajaksa – igrač Spartaka.

Ono što je isto i kod njih i kod nas, uvek je dobro da trener bude neko ko je bio bivši igrač po

mogućnosti njihovog/našeg kluba. Formacija koju forsiraju na nivou cele škole 4-3-3.

Ozbiljan rad na taktici počinje sa 12godina. Broj trenera u Ajaksovoj školi je 13 na 200 dece,

broj trenera kod nas je 11 na sličan broj dece. Smeštaj dece vrše u porodicama koje se

specijalno biraju za ovu priliku. 30% svih igrača u Holandiji je u svom razvojnom procesu

nekada bio deo Ajaksove razvojne akademije. Za kraj budžet Ajaksove akademije po sezoni

je 6miliona evra.

FK Spartak u svom školskom kompleksu raspolaže sa 3 terena, pre nepunih godinu dana FSS

nam je među prvima poklonio teren sa veštačkom travom poslednje generacije. Ovo je znatno

olakšalo procese treniranja pogotovu u zimskim uslovima. Veliki problem predstavlja

nedostatak zatvorenog trenažnog centra. Zimi kada je dnevna svetlost kraćeg vremenskog

interval ovo predstavlja ozbiljan problem. Spartak ima dosta razvijenu mrežu skauta u Srbiji.

Dosta razvijenu za naše srpske uslove. Pokriven je region Vojvodine (Sombor, Čelarevo,

Zrenjanin, Kula,Vrbas) i Istočna Srbija (Leskovac, Paraćin), što se tiče inostranih skauta na

žalost naš budzet to ne dozvoljava. Epicentar domaćeg skautinga je ipak region Vojvodine.

Veoma nam je važno da sva deca koja dolaze u Spartak u period od 15-19godine, završe

srednje škole i klub tu rigrozno zauzima stav, praktično je nulta tolerancija po pitanju

odustajanja od srednje škole.

Paralelno sa tim od skauting službe stižu informacije tokom godine tj perioda praćenja a sama

odluka o dovođenju zavisi i recimo od toga da li nam treba takav igrač tj da li već imamo n

atoj poziciji dovoljno igrača. Mi ipak još uvek nismo klub gde bi neko ekstra talentovano dete

došlo, obično to već pre nas uradi Crvena Zvezda ili Partizan ili Vojvodina,OFK Beograd pre

a danas Čukarički. To su bogatiji klubovi a drugo i u većim gradovima, pa roditelji prilikom

odabira obično gledaju da dete presele u Beograd ili Novi Sad. Često se dešava, da dete koje

smo mi već izskautirali i praktično sve dogovorili, zbog naknadnog ulaska u priču većih

(C.Zvezda,Partizan,Vojvodina) roditelj i dete promene prethodni dogovor. Tu se ne može

praktično ništa uraditi jer ne možete nekoga naterati da dođe ako ne želi.



65

U Spartakovoj školi trenutno ima oko 220 dece, taj broj varira od ±20-30 tokom godine,

mada kako su naši junior počeli da beleže dobre rezultate značajno je zaustavljen odliv a

interesovanje pojačano..raspoređeni su u 7-8selekcija, a jedine takmičarske selekcije koje se

ozbiljnije prate su dve selekcije Pionira, dve selekcije Kadeta i selekcija Omladinaca. Što se

tiče formacije, bilo je pokušaja da se kompletna škola ustroji u jedan system, kao recimo

Ajaks, ali to nije bilo ostvarljivo u praksi iz više razloga. U zavisnosti od trenera bilo je

slučajeva das u pokušavali da deci od 10godian nameću taktiku kao vežbu na treningu..ali

neka granica normalna je 13-14godina. Uglavnom na prelasku u srednju školu. Smeštaj dece

koja su došla sa strane je isključivo u srednjoškolskom domu sa kojim imamo odličnu

saradnju. Spartak dugi niz godina nije ‘izbacio’ igrača iz škole koji sada igra recimo u nekom

drugom klubu. Trenutno 6 igrača je u seniorskoj postavi, i to su prvi ‘plodovi’ novog

menadžmenta, koji je pre 10godina oreuzeo vođstvo sa klubom. Škola je značajnije počela sa

radom 2009. Za kraj budzet škole je između 70 i 80.hiljada eura. Velika je razlika u svakom

pogledu između dve škole. Načelno, mi i ne trebamo da se utrkujemo sa njima, ali treba da

iskoristimo sve dobro što imaju u sistemu razvoja igrača, a imaju zaista mnogo.

Uspostavljanje saradnje na nivou klubova, bi bilo izuzetno, ali za nas i saradnja sa puno

manjim klubom iz Holandije bi bila od velikog značaja. I što se tiče transfera znanja od njih

ka nama i kao siguran klub za naše najbolje pojedince. (to proizvodi sigurna sredstva na

računu Škole)

Da se u Spartakovoj školi dobro radi pokazuje slika 30. [8]

Za obe škole uspeh se meri jedino napravljenim igračima za seniorski fudbal. 19. mesto na

evro listi je uspeh za školu koja pokazuje sve elemente brzo rastuće organizacije.

Slika 30: CIES - Klubovi u period 2009-2015, broj igrača napravljenih u svojoj školi



66

Ako je cilj Škole bio da izbaci od 2-3 igrača u sezoni, oficijelni podatak o 4 igrača iz

sopstvenog pogona i mesto u top20 nam govori o tome da se u Spartakovoj školi radi dobro

Ali mišljenja sam da to može još mnogo bolje. I funkciju cilja treba postaviti tako da se

napravi bar jedan igrač za lige top5 (Engleska, Nemačka, Španija, Italija i Francuska)

4.7 Predlog za unapređenje razvoja Škole fudbala

Škola fudbala – Pojam Učitelj fudbala

U uspostavljanju prave uloge kadrova, koji rade sa svim uzrastnim kategorijama mlađih

fudbalera, posebno sa najmlađima, ozbiljnu barijeru predstavlja nasleđena i ukorenjena

praksa da se rad sa ovim uzrastima iz socijalnih i drugih razloga poverava fudbalerima koji su

završili ili su pri kraju igračke karijere ili početnicima bez elementarnih stručnih i pedagoških

predznanja. Ukorenilo se shvatanje da je dovoljno biti fudbaler i da je to dovoljno da budete i

uzoran fudbalski pedagog i nosilac stručnog rada. Igračko iskustvo je značajno ali nedovoljno

da se postane uzoran nosilac stvaralačkog rada sa decom. Treba dosta truda i napora da se

ovlada sa znanjima koja traži stručno pedagoški i vaspitni rad sa decom.

Učitelj fudbala bi novim pristupom u radu sa najmlađima bila prestižna titula, jer rad sa

decom zahteva višedimenzionalni pristup. Učitelj fudbala je afirmisan i prihvaćen naziv u

najrazvijenijim fudbalskim nacijama. Promene nisu samo formalne prirode, već suštinske

kojima se postiže stručan rad i diferencijalan pristup u razvoju fudbalera. Stalna zalaganja da

se fudbalu vrati razvojna etapa učenja zahteva i stručni kadar koji će biti sposoban da iznese

procese obučavanja dece. Takođe, školi bi trebalo da se pristupi kako na sportski način, tako i

na naučni, i menadžment kluba mora zauzeti stav za jednu modern reorganizaciju koja će

počivati na osnovnim aktivnostima razvoja svakog poslovnog proizvodnog sistema,koji se

izučava na naučnim institucijama. Primena takvog modela u kome dolazi do spajanja

sportskih i naučnih znanja siguran sam da bi značajno poboljšala i unapredila školu u svakom

pogledu. Ovaj deo se više tiče uređenja okvira na nivou srpske fudbalske organizacije.

AKTIVNOSTI U DOMENU SAMOG KLUBA:

Korišćenje dostignuća nauke koja nisu usko vezana za sport i fudbal, uspostavljanje saradnja

sa visokoškolskim ustanovama. Uvođenje kluba u sistem kvaliteta, uvođenje dualnog prilaza

(pojedinačni i grupni prilaz) u organizaciji i pojedinačnu i grupnu odgovornost po pravilima i

principima koji važe za zaposlene u preduzećima, razvijanje kompetitivnih sposobnosti kako

škole tako i samog kluba. Prostora za unapređenje ima zaista mnogo.

Osnovne aktivnosti:

1. Utvrđivanje MISIJE i CILJEVA škole (preduzeća),

2. Istraživanje uslova i utvrđivanje strategije OPSTANKA i RAZVOJA,

3. Utvrđivanje POSLOVNE POLITIKE škole (preduzeća),

4. Održavanje veze na širu okolinu,

5. Koordinacija funkcija škole (preduzeća),

6. Provođenje utvrđene strategije razvoja i poslovne politike u vremenu,

7. Koordinacija programa obezbeđenja kvaliteta,

8. Kontrola ostvarivanja postavljenih ciljeva,

9. Kontrola promena na tržištu, globalna kontrola procesa funkcija škole (preduzeća),

10. Analiza, dijagnoza i kontrola konkurentske sposobnosti škole (preduzeća),

11. Analiza ostvarivanja projektovanih izlaznih veličina škole (preduzeća). [21]



67

5. Merenje efikasnosti rada (proizvodnje) Škole fudbala

5.1 Proizvodnja uopšteno

Funkcija PROIZVODNJA obezbeđuje transformaciju materijala u proizvode zahtevanog kvaliteta i

količina, odnosno pružanje usluga KORISNICIMA. Osnovne aktivnosti - zadaci funkcije

PROIZVODNJA su obezbeđenje potrebnih efekata prema planu za operativni vremenski period, u

pogledu veličina:

1. Rok isporuke,

2. Učinak - količina proizvoda,

3. Kvalitet proizvoda,

4. Minimum troškova,

5. Efektivnost procesa rada.

Kao i kod svakog drugog proizvodnog sistema, njegova efikasnost zauzima posebno mesto u

analizi poslovanja. Vreme kada su moćni državni sistemi bili osnivači klubova i njigovi

rukovodioci i finansijeri je odavno prošlo. Klubovi koji su na vreme shvatili zakone tržišta su

uspeli da se uključe u globalnu fudbalsku industriju. Uglavnom sa ‘epizodnim’ ulogama ali

uz dobar i planiran rad, ta uloga će se sigurno promeniti na bolje. Što se tiče Srbije,

neophodno je prilagoditi zakon o privatizaciji klubova i urediti ga u smislu pravnog okvira,

jer trenutni je prilično zastareo i neadekvatan. Onog trenutka kada klubovi zaista postanu

‘preduzeća’ tada će i funkcija Ekonomske efikasnosti biti daleko uvaženija i pažljivo

analizirana u svakom klubu. Za sada klupski menadžmenti su uglavnom preokuprirai

postignutim rezultatitima odnosno Sportskom efikasnošću, jer još uvek velika većina klubova

u Srbiji na ovaj ili onaj način dobija finansijska sredstva iz državnog budžeta i ne vodi računa

o Ekonomskoj efikasnosti. To je naravno loša praksa, a na kraju najveći gubitnici će biti

upravo Klubovi, jer onoga trenutka kada nastupi privatizacija, oni menadžmenti Klubova koji

su na vreme počeli razmišljati i o svojoj ekonomskoj isplativosti i rentabilnosti će biti u

daleko boljem položaju. To su klubovi koji prvenstveno uvideli značaj rada sa mladim

fudbalerima i sa razvojem sopstvene škole fudbala, sa ulaganjem u infrastrukturu i u stručne

kadrove, kao i razvoj ostalih prihodnih funkcija kluba.

Sportska efikasnost je vidljiva većini ljudi koji prate Klub i fudbal uopšte, nakon svakog

odigranog kola ili sezone, vodi se evidencija postignutih rezultata od strane samog Kluba, od

Nacionalne fudbalske organizacije, od lige odnosno takmičenja, od novinara i mnogih

drugih…Ali Ekonomsku efikasnost za sada niko ozbiljnije na našim prostorima nije krenuo

da izučava. Pored redovnih godišnjih bilansa stanja i uspeha, i revizorskih pregleda, sve se

svodi na zastarelo računanje podataka, koje, u principu, u delu gde se računa klasičan kapital

Kluba i nije toliko problematično koliko je problem što je proračun Humanog kapitala

zapostavljen. Upravo je Humani kapital glavni proizvod škole fudbala, i samo ozbiljnim

pristupom izučavanja i proračuna rezultata rada se može videti stvarna efikasnost

uspostavljenog sistema rada. Analizom dobijenih rezultata, lako se utvrđuje da li je

proizvodna funkcija u funkciji cilja ili je potrebna korekcija.

5.2 Trener – donosilac odluke

Svaka selekcija omladinske škole predstavlja jednu proizvodnu jedinicu u lancu proizvodnje

ondosno pravljenja igrača. Svakom tom jedinicom rukovodi trener. Trener je u ovom slučaju

prvi nivo donošenja odluke, Odnosno DMU prvog stepena (Decision Making Unit – jedinica

za donošenje odluke).



68

Kakve sve vrste trenera postoje obradio je profesor dr Vojislav Stefanović u knjizi

‘Zvezde našeg fudbala’

Trener (DMU prvog stepena)

Praksa. Struka i naučna misao dali su odgovor u jednom pojmu- autoritet

Pod autoritetom se podrazumeva ukupnost osobina ličnosti, koje određuju njegov opšti i

karakterističan način ponašanja. U temelju tog načina ponašanja, nalazi se, pored osnovnih

karakteristika i crta ličnosti. Njegova stručnost u najširem smislu reči, etički kvaliteti i

pedagoško-psihološka kultura na osnovu kojih ga prihvataju igrači, Uprava, stručnjaci,

kolege treneri i ostala stručna javnost.

Aristotel je davno rekao: “Ponašajte se prema ljudima onako kako biste želeli da se oni

ponašaju prema vama, pa ćete imati poštovanje i autoritet”. Ajnštajn je dao prilog ovom

problemu formulom koja je dobila anegdotsko značenje:

X * Y * Z = Uspeh i Poštovanje

X – stručan i dugotrajan rad

Y – pravilan odnos prem ljudima

Z – je po Ajnštajnu ‘’sposobnost da dovoljno dugo držite usta zatvorena’’ u prevodu,

pokaži delima a ne rečima svoje vrednostipa ćeš uživati poštovanje i steći autoritet.

Postoje različite vrste AUTORITETA, a neke ću nabrojati:

AUTORITET SILE: to je najgora vrsta autoriteta. Pokazuje se u nasilničkom držanju,

pedanteriji i strogom kažnjavanju, nastojanju da se sve postigne silom, grubostima i držanjem

igrača i saradnika na poslu u stalnom strahu. Ovakav karakterističan način ponašanja frustrira

igrače i saradnike i kod mnogih posebno introvertnih ličnosti izaziva strah i pojavu

odbrambenih mehanizama. Ovakav tip trenera gotovo nikad ne uspeva ostvariti zapaženiji

rezultat.

AUTORITET DOBROTE: spade u red najnerazumnijih oblika autoriteta. Pokazuje se u

popustljivosti, blagosti i dobroti trenera. Ovakvi treneri boje se sukoba, žele ‘’mir u kući’’,

spremni su na žrtve i ustupkesamo da ne bude nesuglasica.

Na žalost kod takvih trenera igrači često pokušavaju (i uspevaju)izbeći obaveze, oponiraju se

, dok jednog dana ne otkažu skroz poslušnost.

AUTORITET FILOZOFIRANJA: treneri sa ovakvim autoritetom nepresušni su u

fudbalskom filozofiranju, u analizama, projekcijama. Po pravilu, ovakvi treneri saradnike i

sve ostale faktore drže na udaljenosti, ne daju im ni da dođu do reči, sebe smatraju

najvrednijim, najzaslužnijim, najboljim i jako se vređaju ako to ljudi u njihovoj okolini ne

vide. Kod ovakvog tipa autoriteta trenera, velika opasnost se krije u mehanizmu identifikacije

igrača sa trenerom, pa i igrači postaju ‘’filozofi’’, egocentrični i prepotentni.

AUTORITET PODMIĆIVANJA: To je najružniji oblik autoriteta, jer se igračka poslušnost i

naklonost kupuje obećanjima i darovima. Ovakav autoritet brzo doživljava krah, jer apetiti

igrača progresivno rastu.

AUTORITET VESELOSTI: Ovo je tip autoriteta zasnovan na šarmu i vicu. Interesantan

oblik autoriteta, koji poseduju neki treneri. Pokazuje se u naglašenoj potrebi trenera da bude

šaljiv, duhovit, šarmantan. Ovakvi treneri su dobro prihvaćeni u novoj sredini, mada to po

pravilu bude kratkotrajno. Naime, teško je, u kontinuitetu biti duhovit i šarmantan na nivou

intelektualno i emocionalno heterogenih grupa fudbalera i drugih fudbalskih radnika.



69

AUTORITET ‘GAFOVA I BLEFA’’: to je noviji tip autoriteta savremenih trenera. Prenet je

sa Zapada, po nizu svojih karakteristika baziran na elementima psihologije reklame.Razne

konstrukcije, na stvarnom ili nestvarnom, tzv ‘’gafovi i blefovi’’privlače pažnju, imaju

ponekad i motivacioni karakter i znaju da u određenoj meri utiču na pozitivnije rezultate,

međuti isto tako često znaju da dovedu i do dezorganizacije.

I na kraju dolazimo do PRAVOG AUTORITETA, a njegove osnovne karakteristike su

njegov rad i rezultat. Takav autoritet se ne dobija mudrovanjem ili podmićivanjem – pravi

autoritet se postiže studioznim, upornim i stručnim radom dugoročnog karaktera,

funkcionalnim znanjem, jakom i izraženom voljom, jednostavnošču, prirodnošću , korektnom

saradnjom sa igračima i kolegama. Poštovanjem igrača i svih ostalih članova kluba ili

organizacije, stalnim učenjem i usavršavanjem, ljubavlju prema svom pozivu, obavezama i

zadacima ali i postizanjem uspešnih rezultata. Moramo dodati i da PRAVI AUTORITET

poseduje u sebi i elemente strogosti (ne sile), učenosti, dobrote, prijateljstva i humanosti,

omda dobijamo kompletnu sliku optimalnog ‘’modela’’ trenerovog autoriteta. [23]

5.3 Model Data Envelopment Analysis - ANALIZA OBAVIJANJA PODATAKA

U svrhu proračuna Humanog kapitala poslednjih decenija, naučnici su razvili više različitih

metoda, a jedna od najpoznatijih je DEA metoda, koja daje dosta tačne rezultate kod pravilno

postavljenih početnih parametara. DEA je tehnika matematičkog programiranja koja

omogućuje da se utvrdi da li je neki proizvodni system u ovom slučaju Škola fudbalA

efikasan ili ne. To se utvrđuje složenim matematičkim proračunima, a za tu svrhu razvijeni su

mnogi računarski program. Na osnovu ulaznih podataka, matematičkih formula i zadatih

izlaza, dobijmo rezultate o efikasnosti odnosno neefikasnosti sistema. Posmatra se

distribucija skupa tačaka i konstruiše se linija oko njih koja ih obavija (envelope), odakle i

potiče naziv metoda – analiza obavijanja podataka.

Ocena uspešnosti organizacija se pored korišcenja tradicionalnih mera može vršiti primenom

parametraskih i neparametarskih tehnika. U praksi je cesto neophodno, narocito u

slucajevima ocene performansi neprofitnih organizacija, u obzir uzeti razmatrati više ulaza i

izlaza koji su po svojoj prirodi raznorodni (finansijski, tehnicki, tehnološki, ekološki,

socijalni, itd.) i izražavaju se u razlicitim mernim jedinicama. U ovom slucaju se ne može

doneti zakljucak o nivou uspešnosti na osnovu parcijalnih pokazatelja efikasnosti koji mere

delotvornost pojedinih resursjer se njihove vrednosti uglavnom krecu u suprotnom smeru.

Farelova mera tehnicke efikasnosti (Farell, 1957) omogucuje ukljucivanje ili više ulaza ili

više izlaza u analizu.Međutim, istovremeno uključivanje više ulaza koji se koriste za

proizvodnju više izlaza nije bilo moguće. Ova makroekonomska teorija je poslužila kao

osnov za razvoj Analize obavijanja podataka (DEA Analiza) kao metodologije za procenu

efikasnosti. U cilju kreiranja sumarnog sintetičkog pokazatelja koji će uzeti u obzir sve

značajne višestruke rezultate i sve resurse koji su korišceni za njihovo ostvarivanje definisana

je sledeća mera efikasnosti:

𝐸𝑓𝑖𝑘𝑎𝑠𝑛𝑜𝑠𝑡 =težinska suma ulaza

težinska suma izlaza

U praksi je veoma teško vrednovati ulaze i izlaze i doći do zajedničkog skupa težinskih

koeficijenata jer pojedine jedinice dodeljuju prilicno razlicite stepene važnosti njihovim

ulazima i izlazima. Na primer, ako se procenjuje efikasnost škola fudbala, uočićemo da neke

škole dostignuća u razvoju mladih igrača vrednuju na drugaciji nacin u odnosu na ostale

škole. Kada bi postojalo standardizovano odredivanje vrednosti težinskih koeficijenata,

racunanje efikasnosti posmatranih jedinica bi bilo daleko jednostavnije i preciznije.



70

Osnivači DEA metode (Charnes, Cooper, & Rhodes, 1978) su pretpostavili da pri oceni

efikasnosti jedinica ne mora da postoji objektivan postupak za odredivanje vrednosti

težinskih koeficijenata. Ono oko cega treba da se dogovore sve jedinice cija se efikasnost

procenjuje jeste koji su to ulazi i izlazi koje treba uzeti u obzir i koje su najmanje dozvoljene

Opšte pravilo je da je potrebno bar 3 DMU za svaki ulaz i izlaz da bi se obezbedio dovoljan

stepen slobode koji garantuje značajnost analize (m + s < n/3). Pored toga u literaturi se mogu

naći i drugačija pravila kao npr( m * s < n) ili (m + s < n/2) (Cooper, Seiford, & Tone, 2000).

Bez obzira koji princip se poštuje, broj DMU u posmatranom skupu mora biti značajno veći

od ukupnog broja ulaza i izlaza. U suprotnom, postoji opasnost da će većina DMU biti

klasifikovane kao efikasne upravo zbog osobine DEA da teži da svaku jedinicu prikaže u što

je moguće boljem svetlu. Ako je broj ulaza i izlaza veliki u poređenju sa brojem DMU veća

je verovatnoća da postoji jedna ili kombinacija više varijabli prema kojima je posmatrana

jedinica najbolja, a samim tim će biti ocenjena kao efikasna.

Kontrola težinskih faktora. Težinski faktori uᵣ i vᵢ se određuju rešavanjem DEA modela.

Svaka težina se računa tako da posmatranu DMUk prikaže u najboljem svetlu relativno u odnosu

na ostale jedinice u posmatranom skupu.Specifikacija ulaza i izlaza je ključna faza pri korišćenju

DEA modela. Izbor relevantnih faktora je veoma bitan za efektivnu interpretaciju, korišćenje i

prihvatanje rezultata DEA analize. Pri identifikovanju relevantnih ulaza i izlaza rukovodimo se

sledećim pravilima:

1. Prvo, potrebno je voditi računa o osobinama pozitivnosti i izotonosti. Neophodno je

da postoji veza između izlaza i ulaza pomoću koje se može dokazati da će se izlazi

povećavati sa povećanjem ulaza. Takođe, sve ulazne i izlazne vrednosti moraju

postojati za sve posmatrane DMU i u svakom vremenskom intervalu bi trebalo da

budu pozitivne.

2. Drugo je pitanje da li se treba zadržati na postojećim podacima ili kreirati neke nove

tipove performansi. U opštem slučaju poželjno je prihvatiti postojeće mere

performansi. One su bliske menadžmentu organizacije koji treba da koristi rezultate

analize. Za takve mere postoje već raspoloživi podaci i nije potrebno definisati novi

sistem prikupljanja podataka. U selekciju ulaza i izlaza bi trebalo uključiti

menadžment.

3. Treće, ulazi i izlazi moraju biti sveobuhvatni. To znači da oni moraju potpuno

odražavati poslovanje DMU i moraju biti operativno značajni u smislu da se široko

koriste i čak su slični kao parametri koji se koriste pri zvaničnim evaluacijama i

kontrolama aktivnosti posmatranih organizacija.

4. Četvrto, podaci moraju biti kontrolisani kroz proces revizije i kontrole tako da se sa

njima ne može lako manipulisati ili pogrešno izveštavati bez mogućnosti utvrđivanja

Četvrto, podaci moraju biti kontrolisani kroz proces revizije i kontrole tako da se sa

njima ne može lako manipulisati ili pogrešno izveštavati bez mogućnosti utvrđivanja

greške i njene korekcije. Pogrešni podaci ili nedostatak informacija mogu značajno

uticati na DEA rezultate i njihovu interpretaciju.

DEA se često definiše kao metodologija koja obuhvata nekoliko različitih pristupa i modela

koji su međusobno povezani i koji se koriste za ocenu relativne efikasnosti jedinica o kojima

se odlučuje.



71

Poslednjih desetak godina, intenzivan teorijski razvoj DEA modela i brojne praktične

primene metode u raznim oblastima praćeni su razvojem odgovarajućih programskih paketa

za rešavanje različitih DEA modela. Rezultate dobijene pomoću DEA modela uglavnom

treba da koriste menadžeri, što znači da softveri treba da budu laki za korišćenje i pogodni

za prikaz i analizu rezultata. Poslednjih godina posebna pažnja se posvećuje vizuelizaciji

rezultata kako bi postali razumljiviji menadžmentu. Naravno, pošto je DEA postala jedna od

vodećih oblasti operacionih istraživanja koja se intenzivno izučava na akademskom nivou,

softver treba da omogući dobijanje i poređenje eksperimentalnih rezultata.

Svaki softver za DEA trebalo bi da se sastoji od sledeća četiri modula:

1. Upravljanje podacima

2. Izbor modela

3. Rešavanje

4. Generisanje izveštaja

Upravljanje podacima treba da omogući pripremu podataka o DMU, ulaznim i izlaznim

faktorima kao i njihovo editovanje. Izbor modela se odnosi na izbor ulaznih i izlaznih faktora

i podskup jedinica čiju efikasnost treba oceniti. Izbor modela treba da dozvoli mogućnost

skaliranja ili translacije vrednosti pojedinih ulaza ili izlaza i izbor vrste DEA modela koji će

se koristiti u analizi.

Primenom posebnih računskih mehanizama potrebno je obezbediti zadovoljavajuću

konvergenciju ka optimalnom rešenju i dobijanje rezultata dovoljne tačnosti. Pitanja računske

tačnosti i robusnosti su veoma bitna prvenstveno zbog računskih karakteristika matematičkih

modela koji sačinjavaju metodologiju.

Nakon rekurzivnog rešavanja izabranog DEA modela generišu se izveštaji različitih nivoa

detaljnosti. Sumarni izveštaj treba da omogući trenutno raspoznavanje efikasnih i neefikasnih

jedinica. Pojedinačni izveštaji sadrže analizu za svaku DMU i to: koja je važnost dodeljena

pojedinim ulaznim i izlaznim faktorima pri izračunavanju indeksa efikasnosti, listu

referentnih jedinica i ciljne vrednosti ulaza i izlaza za neefikasne DMU, itd (Martić, 1999).

[24]

5.4 Povezivanje DEA sa BSC (Balanced Scoreard) metodom

Balance Scorecard ili BSC metodologija je uvedena u cilju definisanja relevantnih

finansijskih i nefinansijskih pokazatelja koje je potrebno pratiti i na osnovu njih unapređivati

pojedine aspekte poslovanja da bi se dostigao strateški cilj organizacije koja se procenjuje. Sa

druge strane pri proceni relativne efikasnosti primenom DEA metode, ključna je selekcija

kriterijuma (ulaza i izlaza) koji će se koristiti za analizu. Prema tome, kriterijumi

predstavljaju vezivnu tačku BSC i DEA metode.

U literaturi se može naći više primera odvojene primene DEA i BSC za validaciju rezultata

jedne od metoda ili njihove zajedničke primene. Dobar pregled primena je dat u radu

(Amado, Santos, & Marques, 2012) , koji opisuje integraciju DEA i BSC detaljno prikazanu

u ovom poglavlju



72

Slika 31: Matrica Efikasnost/Profitabilnost

Polazeći od činjenice da su i profitabilnost i efikasnost važne u procesu odlučivanja za

posmatrane jedinice u (Boussofiane, Dyson, & Thanassoulis, 1991) je pokazano kako se

jedinica može oceniti matricom profitabilnosti/efikasnosti koja je analogna portfolio matrici.

Sve jedinice oni su podelili u 4 kvadranta. Jedinice locirane u kvadrantu nazvanom "Star" su

najbolje i trebale bi biti primer dobre radne prakse jer imaju i visok profit i visoku efikasnost.

Jedinice iz kvadranta "Sleeper" su profitabilne, ali neefikasne. Njihova profatibilnost je više

posledica faktora okruženja nego dobrog menadžmenta. Ako bi poboljšale efikasnost one bi

mogle povećati i profit. Jedinice locirane u kvadrantu označenom sa "?" imaju mogućnost

povećanja i efikasnosti i profita, dok one locirane u kvadrantu "Dog" rade efikasno, ali imaju

nisku profitabilnost verovatno zbog nepovoljnih faktora okruženja. U ekstremnim

slučajevima moglo bi biti razumno oduzeti resurse tim jedinicama i dodeliti ih drugima, pre

svega jedinicama iz kvadranta "Sleeper". [24]

5.5 Povrat investicije – koeficijent ROI

Računanje koeficijenta vraćenih investicija ROI (return of investmenst) se radi iz više

razloga:

- Da bi se utvdila moguća odstupanja od predviđenog budžeta

- Da se utvrdi efektivnost trenažnog procesa

- Da se izračuna vrednost rada i utrošenog vremena trenera u procesu obuke

- Da se napravi izveštaj u pisanoj formi za sve uključene strane

- Pozitivnim rezultatima se gradi ponos kod zaposlenih, koji je vrlo bitan za buduću

produktivnost

- Da se identifikuju oblasti gde je urađen dobar posao odnosno unapređenje postojećeg

- Za izveštaj revizoru



73

Modeli za izračunavanje su sledeći:

BCR – Benefit – Cost Ratio, je osnovna metoda za proračun vraćenih ulaganja

Kada je BCR veći od 1, odnosno kada benefiti prevazilaze troškove, trenažni process

je uspešan, a kada je BCR manje od 1, troškovi su prevazišli dobijene vrednosti

(benefite), trenažni process se mora revidirati, greške se moraju identifikovati i

otkloniti

ROI (%) = Benefit – Trošak x100

5.6 Inženjering analize vrednosti

Inženjering analize vrednosti predstavlja način na koji se povećava vrednost proizvoda

poboljšanjem odnosa između funkcionalnosti proizvoda i njegove cene koštanja. Inženjering

analize vrednosti označava nauku koja se bavi obezbeđenjem vrednosti, korišćenjem

vrednosti a naročito povećanjem vrednosti.

Poboljšanje samog proizvoda, vrši se udruživanje stručnjaka iz različitih oblasti u timove,

svojevrsne radne grupe. Takvi timovi vrlo često imaju slabu međusobnu komunikaciju, i

njihova saradnja uobičajno nastaje u hitnim situacijama, kada je potrebno uraditi izmenu

plana radi usavršenja proizvoda. Ovobi bilo daleko produktivnije ako bi tim bio osnovan pre

početka proizvodnje, odnosno od početne faze. Bez obzira koliko su inženjering i proizvodnja

organizaciono odvojeni od finansijskog sektora, marketinga, određivanja naziva proizvoda i

nabavke, vrednost proizvoda zavisi od svih zajedno, od njihove stvarne povezanosti, a u istoj

meri i od saradnje njihovih odeljenja. Povremeno informisanje i jednostavno, direktno

komuniciranje su, dva elementa potrebna za dobru saradnju između odeljenja.

Komponente koje ulaze u vrednosti proizvoda su:

1. Kupci koji imaju novac i nezadovoljene želje – tržište

2. Korist koju takvi kupci imaju od proizvoda – proizvod mora da odgovara tržištu

3. Velika potražnja proizvoda ili teškoće za njegovo nabavljanje(do proizvoda se teško

dolazi)

4. Ukupna cena za kupca – komponenta obrnuto srazmerna vrednosti. Pošto se proizvod

teško nabavlja, kupac teži da se takve teškoće ne odnose na cenu

5. Drugi ustupci kupcima – konkurencija

S a stanovišta analize vrednosti, ekonomska vrednost se sastoji od:

1. Upotrebne vrednosti

2. Predviđene vrednosti

3. Vrednosti za razmenu

4. Tržišne vrednosti

Veoma bitna stvar koju svaki proizvođač mora da zna je činjenica da se vrednost proizvoda

posmatra u odnosu na kupca, a ne u odnosu na proizvođača. Upravo je to i cilj Inženjeringa

analize vrednosti, da se odredi vrednost koju proizvod ima za kupca.



74

Takođe, mogućnosti iskorišćenja proizvoda zahtevaju da se izvrše dva zadatka:

1. Pronaći šta kupac očekuje od proizvoda

2. Projektovati,napraviti ili kupiti proizvod koji će zadovoljiti potrebe i želje kupca u

skladu sa relativnom važnošću koju kupac pridaje svakoj od njegovih osobina.

Ko god bio kupac, proizvod mora da mu bude vredniji od novca kojim ga plaća, inače on ne

bi imao razloga da izvrši razmenu. Uz vrednost koju mu daje za dobijeni novac, proizvođač

treba kupcu da nadoknadi rizik i trud kupovine. Dobar ugled, pravovremena isporuka i dobra

usluga obično predstavljaju ovu nadoknadu preko prodajne cene. Prodajna cena onda ostaje

kao minimalna mera ili donja granica vrednosti koju sama funkcionalnost proizvoda ima za

kupca.

𝐹𝑢𝑛𝑘𝑐𝑖𝑗𝑎

𝑇𝑟𝑜š𝑘𝑜𝑣𝑖= 𝑉𝑟𝑒𝑑𝑛𝑜𝑠𝑡

Tipične jedinice za troškove su nacionalne valute, dok Funkciju unosimo u jedinicama

izvršenja (primer za Školu fudbala: broj napravljenih igrača za prvi tim po sezoni)

Osnovne karakteristike Inženjeringa analize vrednosti (1940. Lorens D. Majls otkrio ovu

nauku) jesu VREDNOST; FUNKCIJA i METOD.

Vrednost – namerno prrelaženje sa činjenica na vrednost, sa onoga što jeste na ono šta treba

da bude.

Funkcija – Usmeravanje na funkciju proizvoda ili usluge, a ne na strukturu proizvoda ili

oblik usluge, prilaz orijentisan na rezultat.

Metod – Ordeđen redosled koji se naziva Plan rada i koji sistematski koristi šeme za

ispitivanje informacija i stvaralačke metode za analizu i povećanje vrednosti. [25]

Sve pobrojane naučne metode su veoma primenjive u praksi odnosno realnom životu jedne

škole fudbala koja je ustvari jedan proizvodni pogon Humanog kapitala tzv Fabrika

fudbalskih igrača



75

6. Zaključak

U ovom radu, se nisam previše udubljivao u problematiku razvoja sporta uopšte kao i

sociološkim pitanjima, ali mišljenja sam da jedan kvalitetan rad, kakav sam želeo napraviti,

ne može biti urađen bez jedne dublje i šire analize. Shodno tome, na početku rada je možda i

previše detaljno odrađen istorijat ili recimo sociološke analize. Ponavljam, cilj svega toga je

bio što bolje upoznavanje javnosti sa značajem sporta uopšte. Pošto to nije moja uža

specijalnost uglavnom sam koristio citate pojedinih autora koji su u suštini identični nekom

mom shvatanju i poimanju sporta, istorije sporta, sociologije sporta i značaja sporta za

pojedinca, za njegovo bliže i šire okruženje ali i za naciju uopšte.

Svaki pojedinac, bavljenjem sportom i sportskim načinom života (rekreativno ili

profesionalno) nevidljivom povratnom reakcijom pozitvno se odražava na zdravlje same

nacije. Zdravo stanovništvo, je dragocen capital svake države, zdrav pojedinac čini

produktivnim sve segmente svog života ali i šire gledano, život jedne države. Dakle, sam

uvod je osmišljen tako da potvrdi nešto što već praktično svi znamo. Sport = Zdravlje, Zdrava

nacija – produktivna nacija.

Suština samog rada je bila usmerena na ukazivanje višestruke dobiti za sve aktere jednog

uređenog sportskog sistema, kakav je recimo FIFA odnosno UEFA, i njegovih podsistema

kakav treba da bude profesionalni fudbalski klub. Fudbal je ubedljivo najpopularniji sport na

svetu, videli smo u poglavlju XX, uporednu analizu gledanosti različitih planetarnih sportskih

događaja, i više nego očiglednu dominaciju Fudbala. Pošto je fudbal odavno prevazišao

okvire zabave i zapravo postao jedna ozbiljna industrija sa ozbiljnim prihodima. Na žalost u

Srbiji još uvek ne postoji razvijena svest o tome. Uporedio bih to sa periodom bivše

Jugoslavije kada je Srbija bila sirovinska baza za bivše republike SFRJ (Slovenija, Hrvatska)

a pomenute republike doradom u proizvodnji i marketingom sticale višestruko veću

materijalnu korist. Slično je i danas u srpskom fudbalu. Svedoci smo velike popularnosti

srpskih fudbalera među fudbalskim stručnjacima širom sveta. Tome u prilog idu i zvanične

statistike koje sam priložio i obradio. Ali ponavlja se loš model. Mladi, talentovani igrači vrlo

rano odlaze u veće klubove, širom sveta. Sem menadžera koji ih odvodi i kluba koji ga uzima

niko u toj fazi više nema korist. Prvenstveno mislim na samog igrača jer je takav tretman

često robovlasičkog karaktera, klub u kome je ponikao gotovo da ne dobija ništa a država

koja je na razne načine uticala na razvoj mladog igrača sem statističke brojke ne dobija ništa.

Mišljenja sam da je ovakav način organizacije jedne profitabilne ‘grane’ društva veoma loš i

to iz više uglova. Mora se osmisliti način za sprovođenje odnosno primenu u praksi ‘win-

win’modela. Nije problematično to što menadžer posreduje i uzima novac ili procenat od

budućeg transfera, nije problematičan toliko ni iznos jer i u ostalim vrstama poslovnih

aktivnosti uloga posrednika nije strana, mada je uvek bolje posao ugovarati direktno. Ovde je

sporno to što država ne dobija ništa a Klub u kome je igrač ponikao vrlo malo(retki su

slučajevi kada klub dobija značajan profit). Prilikom odlaska igrača u inostranstvo, tj

prilikom ostvarenog transfera, Klub koji kupuje igrača gotovo po pravilu odvaja značajne

sume novca (zakonska regulativa u fudbalskom sistemu je vrlo stroga), međutim taj novac

uglavnom završava na računima posrednika. Sam igrač se zadovoljava prelaskom u veći klub

i značajno većom platom. Često je slučaj da menadžer protivzakonito, sklapa građanski

ugovor u kome još dodatno uzima određeni procenat od mesečnih primanja, a u slučaju ako je

menadžer iz kriminogenog okruženja sve funkcioniše bez papira a igrač tek na kraju shvati u

šta se upustio. To je jedna velika anomalija fudbalske industrije, koju FIFA i UEFA

pokušavaju da iskorene.



76

Donet je zakon o zabrani vlasništva ekonomskih prava trećeg lica TPO Third Party

Ownership. U ovom radu je prikazan jedan poslovni sistem, tačnije Fudbalski klub Spartak,

koji bi, s obzirom na rastuću popularnost fudbala u svetu, dobrim geografskim položajem,

bogatom i dugom tradicijom, uz kvalitetne, stručne i lojalne kadrove i poštovanje dostignuća

u oblasti tehnologije organizacije preduzeća mogao napraviti značajan iskorak u smislu

zadovoljenja Misije i Ciljeva koje sam podrobnije opisao u poglavlju 4. Tačke 1 i 2.

Jačanjem jednog ovakvog poslovnog sistema moglo bi u budućnosti proizvesti veći priliv

novca u državni i opštinski budžet, investicije iz UEFA i FIFA fondova što dodatno implicira

pokretanje građevinske industrije, ali i značajnije prihode za hotele, restorane, butike, kafiće,

prodavnice…jer fudbal u razvijenim ligama privlači veliku i potrošačku populaciju ljudi.

Najbolji primer za ovo je Engleska.

Puno je razloga zašto je kvalitet srpskog ligaškog fudbala na niskom nivou, samim tim i rad

klubova je doveden u veoma tešku finansijsku situaciju. Srbija je zemlja sa izrazito genetski

nadarenom populacijom za fudbal i sport uopšte. Mislim da Država treba da se ozbiljnije

pozabavi ovim pitanjem. Privatizacija fudbalskih klubova, izgradnja kvalitetne i moderne

sportske infrastrukture uz jasna pravila korišćenja iste, ukidanje posrednika u transferima,

uređenje tržišta igara na sreću sa posebnim akcentom na kladionice i pravno korišćenje imena

klubova u kladioničarskim aktivnostima samo su neki pravci delovanja Države koja mora

napraviti pravni okvir i poslovnu klimu za ovu granu privrede koja može biti ozbiljan izvor

prihoda u zemlji.

Savremeni fudbal traži savremene igrače, savremene trenere, savremene sudije,

savremenu publiku ali i savremene članove uprave

Na osnovu jednog istraživanja koje je sprovedeno u bivšoj Jugoslaviji. Studenti Više

trenerske škole i profesor mr Vojislav Stefanović su anketirali preko 300 igrača i sportskih

radnika iz različitih rangova takmičenja od zonskih liga do superligaških klubova.

Član Uprave mora posedovati:

1. Solidno poznavanje fudbala kao igre,

2. Široku opštu, stručnu, društvenu i sportsku kulturu,

3. Visok moralni kvalitet,

4. Iskustvo u radu u fudbalskim klubovima,

5. Aktivan rad u klubu,

6. Poznavanje socio-psiholoških karakteristika fudbalera,

7. Pedagoški takt u radu,

8. Aktivno igranje fudbala u mladosti,

9. Visoku kulturu saradnje i poštovanje igrača, trenera, i svih ostalih činilaca fudbala.

Nasuprot ovim karakterisikama

1. Nedovoljno poznavanje fudbala i njegovih zakonitosti,

2. Niska opšta, stručna, društvena i sportska kultura,

3. Sumnjivi moralni kvaliteti,

4. Pasivnost u radu,

5. Karijerizam i korišćenje fudbala za lični prosperitet,

6. Oskudan pedagoški takt,

7. Mešanje u najdelikatnija pitanja stručno-pedagoškog rada,

8. Tendencije autokratskog ponašanja i rukovođenja,

9. Menadzerisanje protivno interesima kluba,

10. Poltronstvo.



77

Kao što treba igrača stvarati, vaspitavati i razvijati tako treba činiti i sa svim ostalim

segmentima (sudije, sportski radnici, sportski novinari, navijači..) [23]

Savremeni fudbal u Srbiji po svojim obeležjima i dostignućima iz organizacione i stručno-

pedagoške tematike može se uvrstiti u visokoorganizovane sfere rada. Ali mišljenja sam da se

mora više unaprediti saradnja na relaciji Menadžment u klubovima i fudbalskim savezima, sa

naučnim i obrazovnim institucijama. Samo jedan takav timski rad stručnjaka različitih

profila, usklađen sa saznanjima različitih podvrsta nauke (pedagogija, proizvodni sistemi,

organizacija i menadžment, fiziologija, biomehanika, psihologija, ergologija..) može dovesti

srpsku fudbalsku industriju u poziciju ozbiljnog globalnog ‘igrača’gde po mnogo čemu i

pripada. Takođe, od takve saradnje bi veliku korist imale i naučne ustanove, kroz nove

obrazovne programe za ljude zaposlene u fudbalskoj industriji. Ko će rukovati elektronskom

tehnologijom na stadionima..? Ko može upravljati jednim multi funkcionalnim objektom

kakav će biti Nacionalni stadion..? Takav profil obrazovanja se u Srbiji nigde ne može naći.

Sve ovo otvara puno novih mogućnosti, a država je ta, koja bi ipak, morala prvo da se odluči:

da li je u interesu Srbije razvoj fudbalske industrije kao brzo rastuće i profitabilne grane

privrede, ili ćemo, kao do sada, i dalje, nemo promatrati kako značajna finansijska sredstva

odlaze u pogrešnom pravcu. Što se tiče samih Klubova i fudbalskih organizacija, prioriteti

moraju biti: razvoj sopstvenih škola i akademija za omladinski fudbal, permanentno

obrazovanje svih učesnika (menadžment, treneri, skauti, marketing…), razvoj

infrastrukture i za kraj, značajno unapređenje funkcija sticanja prihoda. Ako bi određivali

koji od ova četiri nabrojana segmenta, je najnerazvijeniji u srpskom fudbalu, sticanje

PRIHODA, je ubedljivo na poslednjem mestu. Nabrojaću samo neke:

1. prihodi na dan utakmice – ovo su prihodi koji se uglavnom stiču od prodaje ulaznica,

prodaje hrane i pića, i ostalih navijačkih rekvizita

2. Prihodi od TV prava

3. Komercijalni prihodi – razni vidovi sponzorstava, prodaja proizvoda sa klupskim

obeležjem

4. Prihodi od prodaje igrača

5. Prihodi ostvareni od učešća u Ligi šampiona ili Ligi Evrope

6. Prihodi stadiona – ovo su prihodi koji se ostvaruju od raznih vidova upotrebe samog

stadionskog objekta..to su sledeći mogući prihodi: iznajmljivanje terena za treninge

drugih ekipa, organizovanje koncerata, sajmova, smotri + prodaja hrane, pića,

rekvizita na ovim manifestacijama. Takođe, objekat može ustupiti ime u komercijalne

namene.

7. Prihodi od medija – Klupski TV kanal, radio stanica, novine, web sajt

8. Prihodi od ne-operativnog biznisa zasnovanog na samom brendu fudbalskog kluba –

primeri: Real Madrid je objavio 2012.godine da ima u planu izgradnju hotelskog spa

kompleksa na obali Ujedinjenih Arapskih Emirata, na površini od 430.000m2. Plan je

bio da kompleks postane moderan fudbalski zabavni centar za 10.000ljudi. Centar bi

imao više hotelskih jedinica, vila, marinu za jahte i manje kruzere, a u epicentru bi bio

Klupski istorijski muzej koji bi u prodaji imao razne replike osvojenih trofeja,

dresova, suvenira…Manje ekstravagantan projekat obrazovao je u Nemačkoj Šalke,

napravivši Beckenhausen-Sutum, koji je ustvari svojevrsna aleja velikana.

Improvizovano groblje sa spomenicima igrača koji su obeležili istoriju Šalkea. Aleja

ima veliki logo kluba na ulaznoj kapiji a u sklopu kompleksa ima i fudbalski teren sa

klupom za rezervne igrače. Ova grana prihoda ima zaista široke mogućnosti, a sve je

prepušteno klupskim ekspertima za ovu oblast, koji svoju strategiju u suštini moraju

zasnivati na korenima i istoriji kluba.



78

Pored permanentnog analiziranja događaja u klubu, veoma je važno analizirati moguće

buduće događaje – tzv Razvojno predviđanje, u ponašanju činilaca relevantnih za ostvarenje

Osnovnih ciljeva Kluba u vremenu i datim uslovima okoline određenim kako smo već

definisali u poglavlju 3.8

• Obezbeđenje Kvaliteta života učesnika u procesima rada

• Opstanka i Razvoja Kluba u vremenu i datim uslovima

• Zadovoljenja Društvenih Potreba – nauka, zdravstvo, obrazovanje, kultura,

bezbednost, zaštita životne sredine, socijalna sigurnost i dr.

Učestanost, jačina, pravac i smer promena zahtevaju visok stepen kvaliteta postupaka

organizacije procesima rada u funkcijama preduzeća a posebno funkcije UPRAVLJANJE

PREDUZEĆEM.

Rezultati istraživanja budućnosti ukazuju, posebno, na tendencije naučno zasnovanog i

eksperimentalno potvrđenog produbljenog istraživanja pojava i događaja u budućnosti,

posebno u području tehnologije organizacije preduzeća i života učesnika u radu i u vremenu

izvan rada,Predmetni iskazi govore da će granice između preduzeća i njihove okoline slabiti .

Turbulentnost okoline će naglašeno rasti u rezultatima nauke i njene tehnološke primene.

Najznačajnije pojave su [20] [21]:

- Turbulentnost okoline,

- Razvojna predviđanja,

- Težnja ka proširenju tržišta i jačanja veza na okolinu,

- Decentralizacija na predmetnom principu,

- Raznovrsnost kulturnih vrednosti,

- Akumulacija i korišćenje znanja uz naglašene intelektualne aktivnosti,

- Briga o učesnicima, uslovima rada i kvalitetu života,

- Rast uloge radnih grupa,

- Proširenje veza između preduzeća,

- Automatizacija i učesnici,

- Konstantan broj osnovnih uz povećanje broja posebnih ciljeva,

- Planiranje organizacionih promena.

Uticaji na postupke orgnizovanja u budućnosti 20] su prikazani na slici 32.



79

Slika 32: Sklop različitih uticaja na postupke orgnizovanja u budućnosti

• Novi svetski poredak

• Jačanje eksploatacije

nerazvijenih

• Rast nasilja razvijenih i

ekonomski pritisci

• Porast snage

multinacionalnih

kompnija

• Politički pritisci

• Rastući značaj tehnoloških

predviđanja

• Ubrzan razvoj novih proizvoda

• Efektivan razvoj procesa rada

– proizvodnih tokova

• Povećanje kvaliteta uslova

rada

• Ekspanzija organizacionih i

upravljačkih postupaka

• ekspanzija tržišnog

prostora na okeane i

kosmos

• Težnja ka rastu

društvenog proizvoda

Per capita

• pojačana konkurencija

• borba za povećanje

učešća na tržištu

• Akumulacija i

investicione potrebe

• Rast potreba u

obrazovanju

• razvoj obrazovnog

sistema

• Primena savremenih

obrazovnih tehnologija

• Međunarodna kulturna

saradnja

• Pojačan uticaj porodice

i škole

• Eksponencijalni rast

stanovništva na

globalnom planu

• zahtevi za regulaciju

priraštaja stanovništva

• Prirast potreba u

hrani, smeštaju, odeći

i obući, obrazovanju i

zdravstvu

• materijalno

obezbeđenje porodica

sa više dece kompnija

• Politički pritisci

• Međunarodni standardi i

saradnja

• Rast zahteva za uređivanje i

stabilizaciju zakonskih

određenja

• Obaveza poštovanja

ugovora

• Poštovanje prava čoveka

• Povećanje učešća

tehnoloških komponenti radne

snage

• Rast zahteva za socijalno

obezbeđenje

• Težnja ka socijalnoj

jednakosti

• Razvoj tehno-socijalnog

inženjeringa

• Traženje odgovora na

socijalne promene

• rastuća briga za okolinu

• pojačani zahtevi za

zaštitu životne sredine

• Primena međunarodnih

standarda

• Obrazovanje za zaštitu

životne sredine

• zahtevi za povećana

finansijska izdvajanja

Politička

Tehnološka

Ekonomska

Razvojna

predviđanja Obrazovno

kulturna

Zakonodavna

Sociološka

Ekološka

Demo-

grafska



80

7. Literatura

[1] Đorđević Slavko, (2011), Istorija sporta, Feljton sa web portala MozzartSport

[2] Radenović, Sandra (2014), Sport i društvo – Sociologija sa sociologijom sporta.

Sociologija sporta, Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

[3] Oficijelni web portal Olimpijskog komiteta Srbije

[4] Oficijelni web portal međunarodnog suda za sportsku arbitražu ICAS/CAS

[5] Aleksić Veljko, Janković Aleksandar, FUDBAL – istorija, teorija i metodika, Fakultet

sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd, 2006.

[6] FIFA – oficijelni web portal svetske fudbalske organizacije

[7] Savanović Aleksandar, Još uvek sjaji bronza iz Montevidea,

http://www.blic.rs/vesti/reportaza/jos-uvek-sjaji-bronza-iz-montevidea/bk9m6en

[8] Oficijelni web portal CIES

[9] UEFA – oficijelni web portal

[10] Oficijelni web portali G14, ECA i EPFL

[11] Oficijelni web portali organizacija CDES, KEA,i EOSE

[12] The Football Association – The FA, oficijelni portal engleske fudbalske asocijacije

[13] The IFAB , oficijelni web portal Borda čuvara fudbalske igre

[14] Damasceno M., Valter J., Dragojević, D., Tajna (nad)moći nemačkog fudbala,

http://www.dw.com/sr/tajna-nadmo%C4%87i-nema%C4%8Dkog-fudbala/a-16836136

[15] KNVB Academy – The Dutch Vision on Youth development, Studija holandskog

fudbalskog saveza 2010

[16] FSS – oficijelni web portal srpske fudbalske organizacije

[17] Mrkić D, Subotički fudbalski tereni i timovi 20ih i 30ih godina,Grad Subotica:

http://www.gradsubotica.co.rs/suboticki-fudbalski-tereni-i-timovi-20ih-i-30ih-godina/

[18] WIKIPEDIA: SAND - https://en.wikipedia.org/wiki/SAND_Subotica

[19] Sportski Savez grada Subotice,

http://www.sportskisavezsubotice.org/index/page/id/42/lg/sr

[20] Prof. dr Zelenović Dragutin, Tehnologija organizacije industrijskih sistema –

preduzeća, FTN Izdavaštvo, Novi Sad,2005

[21] Maksimović Rado, Tehnologija organizacije preduzeća: (materijal za predavanja)

[22] Rogan Predrag, Program razvoja omladinskog pogona FK Spartak,2013 razvojni plan

Škole fudbala FK Spartak.

[23] Prof. dr Stefanović Vojislav, Zvezde našeg fudbala, Priručnik za sportske

trenere,fudbalere,navijače, student…; Zapisi i članci, Beograd 1997

[24] Gordana Savić, Merenje performansi poslovnih sistema - FON Beograd, 2016

[25] Fallon Carlos, Inženjering analize vrednosti, Knjiga prva,Industrijski inženjering, HBM

http://www.blic.rs/vesti/reportaza/jos-uvek-sjaji-bronza-iz-montevidea/bk9m6en

http://www.gradsubotica.co.rs/suboticki-fudbalski-tereni-i-timovi-20ih-i-30ih-godina/

https://en.wikipedia.org/wiki/SAND_Subotica

http://www.sportskisavezsubotice.org/index/page/id/42/lg/sr



81

8. Biografija

Biografija: Miško Jovović, rođen 23.09.1974. u Kuli.

- 1989-1993 Srednja elektro-tehnička škola Mihajlo Pupin – Kula, Smer Energetika,

diplomski rad na temu dvobrzinskih motora u Dalanderovom spoju

- 1993-1994 Vojska SR Jugoslavije

- 1993 upisao Višu tehničku školu u Subotici, smer energetika

- 2002 diplomirao na smeru Elektronika i Telekomunikacije,diplomski rađen iz

predmeta Telekomunikacije, teoretski obrađeno i prevedeno poglavlje knjige sa

Engleskog jezika, i pripremljena zbirka zadataka za predavanja, obrađene oblasti

telekomunikacija: Prenos digitalnog PAM signala kroz ograničene propusne opsege,

dijagram oka, beli Gausov šum

- 2002 upisao Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, odsek Industrijski menadžment

- 2016. Odbrana diplomskog rada na Katedri za Proizvodne sisteme, organizaciju i

menadžment na temu organizacija i upravljanja profesionalnim fudbalskim klubom u

rastućoj fudbalskoj industriji

Sve vreme studiranja bio radno angažovan na različitim poslovima, izdvojio bih samo one

koje su u direktnoj vezi za tematikom ovog Master rada.

- Od 2000 – 2001 Operater u industriji sportskog klađenja, kompanija TO-TO

- Od 2001 – 2004 Menadžer (7 poslovnih jedinica) u industriji klađenja,kompanija

Meridijan

- Od 2004 – 2006 Plan i analiza u štampariji Zvezda AD, Vrbas

- Od 2006 – 2009 Generalni direktor u štampariji Zvezda AD, Vrbas

- Od 2012 – 2013 Portparol u FK Spartak Subotica

- Od 2013.godine Portparol i direktor marketinga i komercijale u FK Spartak Subotica

Otac Lare (2004) i Strahinje (2008)

Documents

Misko Jovovic_Master thesis main(final)