MISTERIJA IZRAILJA Da li nam ikada pada na pamet koliko je neobino to to je Veliki Bog podigao stari Izrailj kao svoj izabrani narod? Evo naoigled paradoksalne injenice: Bog kae da ne gleda ko je ko. Da li onda gleda ko je koje nacije? Ima li Bog svoj omiljeni narod? Da li razumemo da je Bog odbio da podari spasenje svom izabranom narodu, osim njegovih proroka, i da su tom narodu data samo materijalna i nacionalna obeanja ali ne i pristup Svetom Duhu?! Da li smo ikada pomislili da je Biblija knjiga koja govori i odnosi se na samo jedan narod - Izrailj - a da ostale narode spominje samo ako dolaze u dodir sa tim narodom? A evo okantne istine koju dananje hrianstvo, istoriari i judaizam skoro nikako ne razumeju: severno izrailjsko carstvo nisu naseljavali Jevreji! Jevreji se prvi put spominju u Bibliji u Drugoj knjizi o carevima 16:6, gde je opisana alijansa izrailjske nacije i Sirije u ratu protiv Jevreja! okantna istina o Izrailju je potpuno nerasvetljena misterija za sve hrianske religije, pa ak i za judaizam! Tano je da je Izrailj izabran Boji narod, ali treba da shvatimo da taj narod nije izabran kao miljenik ili zarad nekakvih specijalnih blagodati. Izrailjci su odabrani za posebnu svrhu - da se pripreme za konanu uspostavu carstva Bojeg, to je jedna zaista neverovatna pria od velikog znaaja u Bojem planu za sve narode. Bez sutinski bitnog znanja o Izrailju nije moguno razumeti stvarnu svrhu i neverovatan potencijal koji se krije u ljudima. Boji plan Bog Stvoritelj se reprodukuje u oveku i preko oveka. Konana, sveobuhvatna, neizreciva Boja promisao za ljudski rod oduzima dah. Uspostava starog Izrailja kao naroda integralni je deo vrhovnog udarnog plana. Sedam pokoljenja posle potopa Veni Bog je pronaao oveka koji e mu se pokoravati - Avraama u Haranu, u Mesopotamiji, koji je trebalo da postane prototip Boga Oca. Od njega je potekla izrailjska nacija iz koje je Bog podizao svoje proroke i u kojoj se u odreenom trenutku rodio sam Boji Sin, Isus Hrist. ovek sudbine Avraam, kako se ranije zvao, nije traio Boga, ali je Bog izabrao da ga pozove i stavi na probu. Taj stari patrijarh se kasnije u Svetom pismu naziva ocem vernih. Bog ga je pozivao zarad posebnog cilja, ne sa namerom da ga spasi ili da ga odvede na nebo, nego zato to je u tom oveku video potencijal da e se pokoravati Bogu i Bojem rukovoenju. Bog je pozivao tog oveka da bi ga pripremio za posebnu slubu i poloaj u Kraljevstvu Bojem (svetu koji dolazi). Zapovedio mu je: Idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju u ti ja pokazati. I uiniu od tebe velik narod... (Postanje 12:1-2). Ta zapovest je bila uslov i ujedno obeanje ako uslov bude ispunjen. Tako je Bog, kao to je zapoeo svet samo sa jednim ovekom, zapoeo svoj osobeni narod u svetu sa jednim pojedincem. Svet je zapoeo sa jednim ovekom koji se pobunio protiv Boga, ime je i sam svet daleko zastranio od Boga i blagoslova koje 1

donosi sluba Bogu i Njegova vladavina. Isto tako je fiziki Boji narod, iz koga je trebalo da se nanovo rodi Kraljevstvo Boje, zapoeo s jednim ovekom koji se bespogovorno pokoravao Bogu i prihvatio boansku vladavinu. Da li se Avraam prepirao i nadmudrivao sa Bogom tipa: ekaj da mi to lepo razmotrimo: ivim u Vavilonu, centru svetske trgovine i drutvenog ivota. Zato ne moe da mi da to obeanje ba ovde gde je sve tako prijatno i privlano? Zato moram da odem iz ovog grada u necivilizovanu zemlju? Da li je pokuao da okolia, zapodene svau ili da se pobuni? Bogonadahnuti izvetaj u Svetom pismu jednostavno izjavljuje: Tada poe Avram. Nema rasprave sa Bogom niti ljudskog rezonovanja da je Bog u krivu. Nema pitanja u stilu: Zato da idem odavde? Zar ne mogu da uinim kako je meni volja? Nije bilo zaustavljanja uz komentar: Koliko ja vidim, ovde je dobro. Tada poe Avram ista, bespogovorna poslunost Bogu. I u ovom sluaju vidimo princip dualnosti: Avraam je bio u centru svetskih zbivanja tadanje civilizacije, zatoenog sveta koji se razvio po avolovim ablonima. Bog je odabrao Avraama da postane praotac Njegovog naroda Izrailja, starozavetnog zbora, svetog sabora, crkve. Princip dualnosti je utkan u Bojem radu na ispunjenju Njegove velike namisli koju ostvaruje preko zemaljskih ljudi. Re crkva u Novom zavetu je prevod grke rei eklesia, to znai ljudi koji su pozvani iz sveta. Kao to je starozavetni Izrailj fizika pretea i prototip novozavetne eklesie Boje, tako je Bog pozvao praoca izrailjskog naroda iz sotoninog sveta. Avram e kasnije da smatra sebe strancem, saputnikom i hodoasnikom na ovoj Zemlji, jer to nije bio njegov svet: U veri pomree svi ovi ne primivi obeanja, nego ga videvi izdaleka, i poklonivi mu se, i priznavi da su gosti i doljaci na zemlji. Jer koji tako govore pokazuju da trae otaastva. I da bi se oni opomenuli onoga iz kojega izaoe, imali bi vreme da se vrate. Ali sad bolje ele, to jest nebesko. Zato se Bog ne stidi njih nazivati se Bog njihov; jer im pripravi grad (Jevrejima 11:13-16). Traenje bolje, nebeske zemlje odnosi se na Kraljevstvo Boje koje e jednog dana da ispuni celu planetu. Bog je postavio tog oveka Avraama, ije je ime kasnije promenio u Avram, kao oca svoje nacije, Izrailja. Sva Boja obeanja data su Avramu i njegovim potomcima. Stoga moramo da postanemo poput Avrama i, posredstvom Hrista, Avramovo dete ako elimo da nasledimo obeanje venog ivota u Bojem carstvu. O svom osobenom fizikom narodu Izrailju Gospod kae: Narod koji sazdah sebi, pripovedae hvalu moju (Isaija 43:21). Dvojako obeanje Avramu Malo ljudi razume da se dualnost provlai kroz Boji plan u svemu to Bog ini da ostvari svoj cilj na naoj planeti. Prvi ovek Adam nainjen je kao telesno bie od fizike materije, dok je poslednji Adam, Hrist, boansko, duhovno bie. Stari zavet se zasniva na isto materijalnim stvarima, a novi je duhovan i vean. Bog je nainio oveka od praha zemaljskog kao smrtno fiziko bie u ljudskom carstvu, ali, kroz Hrista, Bog moe oveka duhovno da zane sa ciljem da na kraju postane deo carstva Bojeg kao besmrtno duhovno bie. Po istom principu postoje dve faze Bojeg obeanja Avramu: 2

jedno ima sasvim materijalni i nacionalni karakter, a drugo duhovni i individualni. Duhovno obeanje o dolasku Mesije i spasenja posredstvom Mesije poznato je i najpovrnijim poznavaocima Biblije koji znaju da je Bog dao Avramu duhovno obeanje da e se Hrist, preko koga nam dolazi spasenje, roditi od Avramovih potomaka. Meutim, skoro niko ne zna ta znai spasenje, koja to obeanja o spasenju moemo da primimo posredstvom Hrista, kako i kada moemo da primimo ta obeanja. Esencijalno je da pojmimo injenicu da je Bog takoe dao Avramu jedno posve drukije obeanje, nacionalnog i materijalnog karaktera, koje je ovaj svet skoro sasvim ispustio iz vida! Zapazimo dvojaku prirodu Njegovih obeanja tom oveku. I ree Gospod Avramu: idi iz zemlje svoje i od roda svojega i iz doma oca svojega u zemlju koju u ti ja pokazati. I uiniu od tebe velik narod... i u tebi e biti blagoslovena sva plemena na zemlji (Postanje 12:1-3): 1) uiniu od tebe velik narod" - obeanje nacionalnog i materijalnog karaktera po kojem e deca koju izrodi Avram postati veliki narod, dakle obeanje etnikog karaktera, 2) u tebi e biti blagoslovena sva plemena na zemlji - duhovno obeanje o blagodati. Isto obeanje se ponavlja u Postanju 22:18: I blagoslovie se u semenu tvojem svi narodi na zemlji, kad si posluao glas moj. To posebno seme se odnosi na Hrista, to je jasno potvreno u Poslanici Galatima 3:8, 16. Greka u koju su upali oni koji ispovedaju hrianstvo i njihovi uitelji krije se u tome to nisu primetili ovo dvojako Boje obeanje Avramu. Oni uspevaju da prepoznaju mesijansko obeanje o duhovnom spasenju kroz jedino seme Hrista, ali ovo je kljuna sutina gde nominalni hriani brzo skreu sa puta istine koji bi ih inae doveo do karike koja nedostaje da bi se razumelo biblijsko proroanstvo. Oni gube iz vida injenicu da je Bog dao Avramu jedno obeanje koje se odnosi na naciju i drugo, duhovno obeanje koje se odnosi na blagodat. Jasno je da se obeanja o velikom narodu odnose samo na jednu naciju, a ne na jedno seme o kojem govori Poslanica Galatima 3:16. Jedno seme predstavlja Isusa Hrista, sina Avramovog i Sina Bojeg, a velik narod obeava da e biti mnogo ljudi, mnotvo semena Avramovog koje e se roditi u telu. Dva nezavisna obeanja postala su jo izvesnija kada ih je Bog kasnije ponovio sa malo vie detalja. Izrailj odreen da bude mnotvo naroda A kad Avramu bi devedeset i devet godina, javi mu se Gospod i ree mu: ja sam Bog svemogui, po mojoj volji ivi, i budi poten (u originalu savren). I uiniu zavet izmeu sebe i tebe, i vrlo u te umnoiti... Od mene evo zavet moj s tobom da e postati otac mnogim narodima. Zato se vie nee zvati Avr(a)am, nego e ti ime biti Avram, jer sam te uinio ocem mnogih naroda (Postanje 17:1-5). Vidimo da je to obeanje sada uslovljeno Avramovom poslunou (ivljenju po Bojoj volji) i savrenou (potenjem). Vidimo da od velikog naroda sada postaju mnogi narodi. To znai da ovo obeanje nikako ne moe da se odnosi na jedno seme, Hrista. Potonji stihovi u tom poglavlju dokazuju tu injenicu: Dau ti porodicu vrlo veliku, i nainiu od tebe narode mnoge, i carevi (mnoina) e izai od tebe (6. stih). Ti narodi i carevi izlaze od Avrama kao fiziko 3

potomstvo, mnotvo semena, osim jednog potomka posredstvom koga ratrkani potomci izrailjski mogu da postanu Avramova deca ako se duhovno zanu kroz Hrista (Galatima 3:29). Nemogue je da ti ratrkani individualni Hristovi sledbenici budu narodi koji se spominju u ovom stihu. Postanje govori o jednoj osobenoj naciji, a ne o blagodati koja je dola posredstvom Isusa Hrista. A postavljam zavet svoj izmeu sebe i tebe i semena tvojega nakon tebe od kolena do kolena... (Postanje 17:7). Seme je tu u mnoini poto stih kae od kolena do kolena. I dau tebi i semenu tvome nakon tebe zemlju u kojoj si doljak, svu zemlju Hanansku u dravu venu, i biu im Bog (8. stih). Vidimo da je mnotvu semena obeana zemlja - materijalni posed - i da e istiniti Bog biti njihov Bog. Ne pie i biu mu Bog, nego i biu im Bog. Budunost velikih naroda poiva na obeanjima koja je veni Tvorac dao Avramu. Jedina nada svakog oveka u ivot nakon smrti zavisi od duhovne faze koja se krije u obeanjima Avramu, to jest od Bojeg obeanja blagodati koja je trebalo da doe kroz jedno seme - Mesiju Hrista. Veliina zemlje i naroda Obeanja nisu sluajna ni nevana, niti ih je Bog tek tako dao Avramu. Ona su fundamentalna i predstavljaju osnovu najvee svetske sile i lino duhovno spasenje svakog oveka. Na njima se zasniva jedina nada ljudi u veni ivot. Isus Hrist je doao da utvrdi obeanja ocima (Rimljanima 15:8) - Avramu, Isaku i Jakovu. Bog je ponovio ista obeanja Isaku, Avramovom sinu, a potom i Isakovom sinu Jakovu. Nakon 430 godina Bog je uspostavio potomke Avramove, Isakove i Jakovljeve kao svoj narod Izrailj, a ime oca dvanaest plemena izrailjskih Jakova promenio je u Izrailj. Bog je pozvao Mojsija, oveka koji uopte nije traio Boga, da pod Njegovim rukovodstvom izvede Izrailj iz egipatskog ropstva i odvede ga u Obeanu zemlju. Dopustio je da Mojsije proe naroitu obuku za taj zadatak budui da je u palati egipatskog faraona vaspitavan kao princ. Nakon to je Mojsije na taj nain treniran da postane lider, Bog ga je pozvao iz sveta i postavio mu zadatak da izvede potomke Avramove, Isakove i Jakovljeve iz egipatskog ropstva. Zabrana meurasnih brakova Zato je Bog odredio da taj poseban hebrejski narod bude izabran kada mu nikada nije omoguio pristup svom Svetom Duhu? Ovde je bitno imati u vidu verovatnou da su svi, ili skoro svi pripadnici tog naroda bili belci ija se rasna loza nije menjala od stvaranja prvog oveka. Nakon to su, na Josifovu molbu, Jakov i njegovi sinovi doputovali u Egipat, naselili su zemlju Gesemsku koja je geografski bila odvojena od Egipta. Izrailjci su meusobno sklapali brakove i s tim u vezi treba odmah da se prisetimo Avrama koji je spreio svog sina Isaka da se oeni nekom tamnoputom Hanankom iz naroda koji je tada naseljavao Obeanu zemlju. Avram je poslao glavnog slugu u svoju rasu i porodicu da pronae Isaku enu. Slugu je ispratio reima: Nee dovesti ene sinu mojemu izmeu keri ovih Hananeja, 4

meu kojima ivim (Postanje 24:3). U sledeoj generaciji se Jakov oenio Lijom i Rahiljom, kerima Avramovog neaka Lavana, iz zemlje Harana u kojoj je ostao da ivi Avramov brat. itava haranska zajednica u kojoj je iveo Lavan imala je isto porodino poreklo kao Avram. Jakov je imao est sinova sa Lijom i dva sa Rahiljom. Svi su njegovi sinovi bili iste rase, a osim njih je dobio jo dva sina: jednog sa Rahiljinom i drugog sa Lijinom slukinjom. Tako je Jakov imao ukupno 12 sinova. Nema sumnje da su ak i Lijine i Rahiljine slukinje bile od iste hebrejske loze. Dvanaest Jakovljevih sinova su praoci 12 plemena koja su sainjvala izrailjski narod. Bog je na poseban nain pripremao Mojsija jo od njegovog roenja da bi ga kasnije pozvao sa njegovim bratom Aronom koji mu je pomagao kao glasnogovornik (Mojsije je imao problem sa mucanjem). Putajui razne poasti na Egipat, Bog je zapravo okretao boanstva i predmete oboavanja tog naroda protiv njega samog pokazujui Egipanima da to nisu nikakvi bogovi. ak je i ta zla poslao iz ljubavi prema Egipanima, a ne iz mrnje. Poslednje zlo dolo je na Egipat nakon to su Izrailjci prineli Pashalnu rtvu 14. dana u prvom mesecu po svetom boanskom kalendaru. Prvi mesec po Bogu poinje na prolee. Izrailjci su izali iz Egipta nou, 15. dana tog meseca i stigli su do Crvenog mora, ali se faraon u meuvremenu predomislio i poslao vojsku za njima. Sinovi Izrailjevi su stajali kao ukopani na obali Crvenog mora. Nije bilo mosta, a more je bilo preveliko da bi mogli da ga preplivaju, tim pre to je meu njima bilo mnogo ena i dece. Iza njih se pribliavala besna egipatska vojska. Stajali su bespomono. Upravo u tom asu morali su da se oslone na Boga! Jo u Egiptu je Bog pokrenuo njihovo izbavljenje iz ropstva poslavi seriju nadprirodnih zala. Sada je uinio da se morska voda povue i stvori vodene zidove izmeu kojih se prostirala iroka suva staza preko koje su preli. Osvrnuli su se i videli da Egipani polaze istom stazom. Kada su se nali u prolazu opkoljenom vodenim zidovima, Bog je pustio da se voda vrati na svoje mesto. Neispunjena obeanja Nakon izvesnog vremena Izrailjci su se ulogorili u podnonju planine Sinaj. Bog nije hteo da ih uini svojim narodom pod teokratskom vladavinom ako na to sami ne pristanu. Zato im je preko Mojsija predloio sledee: ako budu sluali Njegove zakone, blagoslovie ih materijalnim blagostanjem i postae najbogatiji i najmoniji narodi na svetu. Ta Boja obeanja po pravu roenja (onih koji se rode kao Izrailjci) su nacionalnog i materijalnog karaktera i ne predstavljaju obeanje o duhovnom spasenju! Narod je pristao i postao izabrani Boji narod. Zbog ega? Krajnji Boji cilj za Izrailj bio je da sa tim narodom ostvari definitivnu vezu koja bi ga pripremala za konano uspostavljanje Carstva Bojeg u kojem e Boja vlast da ponovo zavlada nad celom naom planetom, a duhovno spasenje da bude svima ponueno. Narodi su umnoili znanje. Nakon Adamove pobune oveanstvo je ogranieno na sticanje fizikog i materijalnog znanja. Tadanji ljudi su, 5

poput obrazovanih pojedinaca i naunika dananjice, govorili: Dajte nam dovoljno znanja i reiemo sve probleme, unitiemo svako zlo. Stvoriemo od sveta utopiju! Do tog vremena oveanstvu je odbijena mogunost da stie duhovno znanje i duhovnu ispunjenost koja dolazi od Boga. Sada je Bog odluio da podari oveku znanje o Bojem zakonu, svom nainu ivota, sa namerom da dokae svetu da svi njegovi umovi bez Bojeg Svetog Duha ne mogu da prime i iskoriste takvo znanje o istinitim ivotvornim putevima. Bog je hteo da dokae svetu da ljudski um, sa svojim jedinim duhom kojem nije dodat Sveti Duh od Boga, ne moe duhovno da rasuuje niti da rei ljudske probleme i iskoreni sva zla koja mue oveka. Izrailjski narod je zamore pomou koga je trebalo dokazati tu injenicu. Bog je odabrao narod sa skoro savrenim izvornim etnikim poreklom u naratajima i precima, narod koji poseduje kvalitetne gene Avrama, Isaka i Jakova (Izrailja). Tako je sklopio svoj zavet sa njima i uinio ih svojim narodom. Zavet je istovremeno predstavljao brani zavet izmeu Boga i Izrailja u kojem Izrailj igra ulogu ene koja se obavezala na poslunost svom muu - Bogu! Stari zavet je fiziki prototip novog zaveta koji je trebalo da usledi kasnije. Izrailjeva genetika i ivotna sredina Dva preduslova utiu na to ta e ovek da postane u svom ivotu: genetsko naslee i ivotna sredina. Uroeno genetsko naslee se prvenstveno odnosi na fiziko zdravlje, inteligenciju i karakterne sklonosti. ivotni uslovi predstavljaju sve spoljanje uticaje i samoodreenu motivaciju, bilo da su uticaji i motivacija dobri ili zli. Genetski nasleeno dobro i jako zdravlje moe da omogui pojedincu poetni zamah i prednost u odnosu na druge ljude. Nadahnjujui uticaji ivotne sredine uzdiu i pruaju ispravnu samomotivaciju i doprinose poboljavanju linosti. Takva ivotna sredina moe da naini osobu inferiornijih gena ovekom koji uiva pravi ivotni uspeh. S druge strane, obeshrabrujua ivotna sredina, zao uticaj i pogreno usmerena samomotivacija od osobe odlinog genetskog naslea mogu da naine pravi propalitet i zlu prirodu. Bog je uspostavio svoj odabrani narod (iako ga je tek izveo iz ropstva) sa svim prirodnim prednostima superiornog genetskog naslea. Izvukao je pripadnike tog naroda iz suanjstva i pruio im ansu za novi poetak. Moglo bi se rei da im je Bog dao sve to se poeleti moglo. I opet se postavlja pitanje - zato? Zato je Bog na takav nain pripremio i podigao svoj izrailjski narod? Razmislimo zato je na prvom mestu stvorio ljudski rod? Bog se reprodukuje preko oveka. Stvara u oveku pravi boanski, sveti, pravedni i savreni duhovni karakter. To ujedno ini sa ciljem da obnovi vlast Boju nad celom Zemljom i, tavie, da stvori milijarde boanskih bia koja e da dovre stvaranje ogromnog nezavrenog svemira. A onda? Eh, Bog jo nije otkrio ta smera da uini posle toga. Sve to je uinio od kako je stvorio prve ljude predstavlja po jedan progresivni korak u svekolikom Bojem savrenom planu. Pretea Carstva Bojeg

6

Momentalni cilj u trenutnoj istoriji ljudskog roda je da se izvre pripreme za Kraljevstvo Boje koje e da obnovi vlast Boju na prostoru cele nae planete! Zapravo, Kraljevstvo Boje bie porodica Boja koju e sainjavati oni koji su prvo zaeti Bojim Duhom, a potom se rode u tu porodicu. Boja porodica e se u stvari prvi put pojaviti u vaskrsenju prilikom Drugog Hristovog dolaska u kojem e istog trenutka da pree u to Carstvo! Pod pojmom zaeti i roeni sinovi Boji ne misli se na ljude koji su prevareni dananjim uenjem o ponovnom roenju, koje tvrdi da ko god ispoveda da je primio Hrista nanovo je roen ve u sadanjem ivotu. Tom vrhunskom prevarom avo i sotona je obmanuo ljude koji su prihvatili lano obraenje. Ti ljudi su dobronamerni, ali su prevareni. Prevarena osoba uopte nije svesna da je prevarena i moe da bude sasvim iskrena u svojim namerama, ali ukljuimo mozak: koju ulogu igra starozavetni narod Izrailj u progresivnoj pripremi za Kraljevstvo Boje? Vlast u Kraljevstvu Bojem Uprkos nasleu punom prednosti, izrailjski narod je potpuno pao na ispitu kvalifikacije. Kada im je Bog predloio da ih oformi kao svoj narod odgovorili su: to je god kazao Gospod iniemo (Izlazak 19:8). Potpuno su prekrili to to su rekli i pobunili se protiv Boga. Njihov odnos sa Gospodom Bogom predstavljao je odnos mua i ene, jer kasnije Gospod govori o njima: Doista kao to ena izneveri druga svojega, tako izneveriste mene, dome Izrailjov, veli Gospod (Jeremija 3:20). Izrailjski narod pod Mojsijem bio je jedne rase. Bilo je vrlo malo meurasnih brakova koji su mogli da poremete njihovu rasnu nacionalnost. Obeana zemlja se u to doba zvala Hanan gde su iveli tamnoputi Hananci. Bog je dao tu zemlju svojim obeanjem rasnim potomcima, Avramovom potomstvu. Stoga ta zemlja nije pripadala Hanancima ni bilo kojoj drugoj rasi koja je tu ivela. Kada je Bog naselio zemlju svojim narodom Izrailjem, koji je u tom trenutku brojao vie od dva miliona ljudi, zapovedio je preko Mojsija: Kad preete preko Jordana u zemlju Hanansku, oterajte od sebe sve koji ive u onoj zemlji, i potrite sve slike njihove rezane, i sve slike njihove livene potrite, i sve visine njihove oborite. A kad ih isterate iz zemlje, naselite se u njoj; jer sam vama dao onu zemlju da je vaa. Ako li ne oterate od sebe one koji ive u onoj zemlji, onda e oni koje ostavite biti trnje oima vaima i ostani vaim bokovima, i pakostie vam u zemlji u kojoj ete iveti (Brojevi 33:51-53, 55). Odvojeni rasno, nacionalno i verski Izrailjski narod je Boji narod, ali ne duhovni nego fiziki Boji narod. I pored toga, Bog im je dao Svoju Crkvu i njihovu nacionalnu vladu i nacionalnu veru. Boja namera bila je da sauva Izrailjce fiziki odvojene od ostalih naroda, ne samo kao naciju (rasu), ve i u verskom smislu. Posledice njihovih moguih brakova sa drugim rasama ispoljile bi se na dva naina: svoju rasu bi izmeali sa drugim rasama i pomeali bi se sa drukijim, idolopoklonikim religijama.

7

Izrailjci nisu posluali Boga. Mnogo godina nakon to su Izrailj i Juda odvedeni u ropstvo, Bog je vratio u Jerusalim jevrejsku koloniju iz porobljene jevrejske zajednice u Vavilonu. Povratnike je predvodio Zerovavelj koji je postao upravnik kolonije. Cilj povratka tih Jevreja bio je da izgrade drugi Hram. Stanovnici te kolonije bili su i Jezdra i Nemija. Uprkos Bojoj zapovedi kolonisti su stupali u brane veze sa Hanancima, Hetejima, Perezejima, Jevusejima i ostalim rasama, te se pomea sveto seme s narodima zemaljskim (sveto u smislu rasne istoe poto ti kolonisti nisu imali Sveti Duh)... (Jezdra 9:2). Prorok Jezdra se razbesneo zbog toga, pa je ustao na saboru i rekao: Vi sagreiste to se oeniste tuinkama, te umnoiste krivicu Izrailjovu. Zato sada... odvojte se od naroda zemaljskih i ena tuinki (Jezdra 10:10, 11). Isus Hrist se rodio u Judinom plemenu i bilo je neophodno da vodi poreklo od iste rasne loze, kao to je sluaj sa Nojem. Uprkos svemu Bog je sklopio stari zavet sa Izrailjem na gori Sinajskoj. U intervalu izmeu dva zaveta nekoliko pojedinaca u starozavetnom Izrailju je poslualo Boga, postali su Boji proroci, a time i sam temelj novozavetne Crkve Boje. Ta Crkva (eklesia) je sagraena na vrstom temelju proroka (stari zavet) i apostola (novi zavet), a sam Isus Hrist je njen kamen od ugla (Efescima 2:20). Odigrali ulogu uprkos samima sebi Na koji nain je drevni izrailjski narod odigrao svoju ulogu u pripremi za Kraljevstvo Boje? Tokom nekoliko hiljada godina Bog je dopustio mnogim generacijama starog Izrailja i Jude da svojim ljudskim iskustvom dokau da ni najbolji sinovi i keri ljudskog roda, bez Bojeg Svetog Duha, nisu u mogunosti da ree ljudske probleme i zla koja mue oveka. Problemi i zla sa kojima se suoavamo su po svojoj prirodi duhovni, a telesni um koji nema Boji Duh ne moe da se uhvati u kotac sa duhovnim problemima, to dokazuje viedecenijska i vievekovna istorija starog Izrailja! Sve do nastanka te nacije Bog je uskratio oveanstvu znanje o ispravnim putevima ljudskog ivljenja. Upravo je Izrailju dao svoje uredbe, sudove i duhovni zakon, ali ti savreni zakoni, bez Bojeg Svetog Duha, nisu reili probleme tog naroda! Bog je mogao da kae: Ja sam Bog. Verujte mi na re! Umesto toga je preko Izrailja dokazao da je ovek bespomoan bez Svetog Duha. Stari Izrailjci su ak imali Boga kome su mogli da upute sve svoje primedbe i albe, ali u sebi nisu imali njegov Duh! Kada je prvi ovek odbio drvo ivota i preuzeo na sebe znanje dobra i zla, ograniio je svoju mo i sposobnosti da ini dobro samo do nivoa do kog moe da ide ljudski duh. U ljudskoj prirodi postoji dobro, ali i zlo. Dobro je duhovni atribut, a ne fiziki ili materijalni postupak. Da je Adam uzeo rod sa drveta ivota, od Boga bi Sveti Duh uao u njega i zdruio se sa njegovim duhom to bi ga sjedinilo sa Bogom i uinilo sinom Bojim. Sveti Duh je bilo neto vie od duhovnog znanja o dobrom. Nee se opravdati oni koji sluaju zakon (dobro), nego oni koji ga tvore (postupaju kako zakon nalae) (Rimljanima 2:13). Ljubav (ali ne ljudska ljubav) predstavlja ispunjenje

8

zakona. Taj zakon zahteva ljubav Boju (koja se) izli u srca naa Duhom svetim (Rimljanima 5:5). Bog je otkrio svoj zakon izrailjskom narodu. Jedan od razloga to su Izrailjci postali, pa jo i narod Boji, bio je da bi ljudsko iskustvo pokazalo da ovek bez Duha Bojeg u sebi ne moe da bude pravedan. Najvanija deklaracija i obeanje dato izrailjskom narodu zapisano je u Levitskoj 26. Kljuno proroanstvo U tom centralnom proroanstvu Bog potvruje obeanje prvenatva narodu koji je iveo u Mojsijevo vreme, ali pod odreenim uslovima. Prvenci meu plemenima - Jefrem i Manasija - iveli su do tada sa drugim plemenima kao jedan narod. Pokornost Bojim zakonima mogla je da donese ogromno nacionalno bogatstvo i blagoslove prvenatva, ne samo Jefremu i Manasiji. Ceo narod bi automatski imao udela u tim blagoslovima. Posebno obratimo panju da je Bog, kada se obratio narodu, istakao dve svete zapovesti, odnosno glavne test zapovesti sa ciljem da ispita pokornost, veru i lojalnost Bogu: Nemojte graditi sebi idola ni likova rezanih, niti stupova podiite, ni kamenja sa slikama meite u svojoj zemlji da mu se klanjate; jer sam ja Gospod Bog va. Drite subote moje... (1. i 2. stih). Postojao je uslov po kojem su Jefrem i Manasija u to vreme mogli da prime pravo ispunjenje zapanjujueg Bojeg obeanja prvencima. Bog ree: Ako uivite po mojim uredbama i zapovesti moje uzdrite i uinite, Davau vam kiu na vreme i zemlja e raati rod svoj... (3. i 4. stih). Svo bogatstvo dolazi iz zemlje. Izrailjski narod je mogao iz godine u godinu da uiva obilan rod, dobre etve stizale bi jedna drugu. esti stih: Jer u dati mir zemlji, te ete spavati a nee biti nikoga da vas plai... i ma nee prolaziti preko vae zemlje. Koji narod danas uiva stalni mir, bez straha od napada nekog drugog naroda? A ta bi se dogodilo da su neprijateljski narodi napali stare Izrailjce? Sedmi i osmi stih: Nego ete terati neprijatelje svoje, i padae pred vama od maa. Vas ete petorica terati stotinu, a vas stotina terae deset tisua... Budui da su mnogi narodi ovog sveta oduvek bili agresori, to obeanje je znailo da e Izrailj svakako biti napadnut, ali narod koji poseduje vojnu premo da porazi svakog napadaa (to je Bog obeao Izrailjcima) uskoro bi postao najmoniji narod na planeti, naroito sa resursima i velikim bogatstvom koje dolazi iz zemlje. Stih deveti: I obratiu se k vama, i uiniu vam da rastete, i umnoiu vas, i utvrdiu zavet svoj s vama. Alternative u sluaju da uslovi ne budu ispunjeni: Ako li me ne uzasluate, i ne uinite sve ove zapovesti... I ja u vama uiniti ovo: pustiu na vas strah, suhu bolest, i vruicu, koje e vam oi iskvariti i duu ucveliti; i zaludno ete sejati seme svoje, jer e ga jesti neprijatelji vai. I okrenuu lice svoje na suprot vama, i sei e vas neprijatelji vai, i koji mrze na vas bie vam gospodari i beaete kad vas niko ne tera (stihovi 14-17). Drugim reima, Izrailjci e doiveli invaziju, vojni poraz i opet e postati roblje kao to su bili u Egiptu pre nego to ih je Bog oslobodio.

9

Sedam proroanskih vremena Ako me ni tada ne stanete sluati, ukoriu vas jo sedam puta vie za grehe vae (Levitska 26:18). Kada doemo do ovakve izjave da e ih Bog ukorevati jo sedam puta vie od njihovih greha, postaje oigledno da sam taj izraz, kao i injenica da se to proroanstvo ispunilo, govori o sedam proroanskih perioda (godina). Na osnovu principa po kojem dan ili puta predstavlja jednu godinu, imamo sedam puta 360 dana u svakoj godini. Ukupan zbir dana iznosi 2520. Kada svaki dan simbolie jednogodinju kaznu, pod time se podrazumeva povlaenje i oduzimanje obeanih blagoslova tokom 2520 godina. To se i dogodilo. Svenacionalna kazna - povlaenje obeanja prvencima o nacionalnom blagostanju i dominaciji svetom - odnosi se samo na Dom Izrailjov na elu sa Jefremovim i Manasijinim plemenom. Nain na koji su se ta obeanja ispunila tano na vreme (u periodu od 1800-1804) predstavlja jedno od najneverovatnijih ispunjenja biblijskog proroanstva u istoriji ljudskog roda. Knjiga Sjedinjene Amerike Drave i Velika Britanija u biblijskom proroanstvu objanjava kako se to proroanstvo ispunjavalo korak po korak. Izrailjski narod je obeao Bogu poslunost, ali nikada nije ispunio to obeanje. Ve u toku Mojsijevog sastanka sa Venim na vrhu gore Sinajske (gde je Mojsije trebalo da primi od Boga dalja uputstva) narod je salio zlatno tele koje je hteo da oboava umesto Venog Boga. Zbog gunanja, nedostatka vere i nepokornosti, Bog nije dopustio Izrailjcima da uu u Obeanu zemlju u narednih 40 godina. Kada se navrila etrdeseta godina Mojsije je umro, a Isus Navin poveo Izrailjce u Obeanu zemlju. Za ivota Isusa Navina taj narod se manje-vie pokoravao Bogu, mada nikada u potpunosti, a nakon njegove smrti svako je inio to je izgledalo pravo u njegovim oima. Zbog neposlunosti Bogu izrailjski narod je padao u ruke okolnih careva, pa je tada vikao Gospodu koji bi mu slao voe da ga oslobode. Jedan isti proces neprekidno se ponavljao: narod biva porobljen zbog svojih grehova, onda vie Bogu i Bog alje one koji e ga izbaviti iz ropstva. Izrailj trai ljudskog cara Posle nekoliko generacija Bog je dao Izrailjcima proroka Samuila da ih vodi. Nakon izvesnog vremena narod je zatraio ljudskog cara po uzoru na sve druge narode. Bog je rekao Samuilu da Izrailjci nisu odbacili njega kao proroka, ve samog Boga. Samuilo je kao Boji sluga zapravo predstavljao boansku vlast koju je Bog uspostavio nad izrailjskim narodom. Bog im je dao ono to su eleli visokog, ogromnog cara Saula. Saul nije posluao Boga, pa ga je Veni zamenio Davidom. Sam David nije bio bez greha, ali se kajao svaki put kada je sagreio i ostavljao svaki svoj greh okreui se Bogu. Zbog toga je postao ovek po srcu Bojemu koji je napisao jednu od najvanijih biblijskih knjiga (zbirku Psalama).

10

Bog je sklopio sa Davidom bezuslovni, nepromenjivi zavet kojim je osigurao njegovoj dinastiji da zauvek vlada nad Izrailjem u neprekinutoj liniji naslednika na Davidovom prestolu. Davidov presto najzad treba da preuzme Isus Hrist prilikom svog Drugog dolaska na Zemlju u vreme koje je Bog odredio. Cepanje Izrailja na dva naroda Davidov sin Solomon je postao najvei mudrac (osim Hrista) koji je ikada iveo na Zemlji. Njegovi nameti bili su preveliki. Posle njegove smrti presto je nasledio njegov sin Rovoam. Narod je hteo da slui Rovoamu samo pod uslovom da novi car smanji poreske stope, a u sluaju da to ne uini narod je bio spreman da ga odbaci. Po savetu mlaih saradnika Rovoam je objavio jo vee poreze. Istog trenutka je narod odluio da odbaci Davidov kraljevski dom i postavi sebi za cara Jerovoama, koji je za Solomonova ivota zauzimao poloaj koji se danas zove premijer. Budui da je Rovoam sedeo na jerusalimskom prestolu, izrailjski narod je odabrao za svoju novu prestonicu grad severno od Jerusalima, a kasnije je car Amrije tu sagradio novu prestonicu koju je nazvao Samarija. Pleme Judino i Venijaminovo odluie da ostanu verni Rovoamu i odvojie se od pobunjenih izrailjskih plemena, pa je od tog naroda kasnije nastala judejska nacija. Nakon to je preuzeo presto Jerovoam je ukinuo levitsko svetenstvo u strahu da svetenici ne odvrate srce naroda od njega i da se narod ne vrati Rovoamu. Takoe je promenio datume svetih Praznika Gospodnjih, pa je narod, umesto sedmog meseca po svetom kalendaru, poeo da ih dri osmog meseca. Postoje jake indicije da je taj car zamenio i sedmi dan subotu - prvim danom u sedmici (nedeljom). Sam Bog je uinio subotu zavetom venim izmeu Njega i Izrailja da bi taj narod bio identifikovan meu svim ostalim narodima kao narod Boji (Izlazak 31:12-18) i da bi se svake sedmice podsetio da je Veni Gospod njihov stvoritelj. Jer je za est dana Bog obnovio lice Zemljino - ponovo je stvorio svet - a tvorevina (priroda i ovek) predstavlja dokaz da Bog postoji. Deset izgubljenih plemena Tako je izrailjski narod ostao poznat kao Deset izgubljenih plemena koja su izgubila zavetni znak (identifikaciju naroda Izrailja) i znanje da je Bog njihov stvoritelj. Ubrzo su izgubili ak i svoj maternji hebrejski jezik. Izrailjsko kraljevstvo - deset plemena - nastavilo je da ivi u grehu tokom vladavine 19 kraljeva iz sedam dinastija koje su vladale nad njim. Narod je odbacivao preklinjanje proroka koje im je Bog slao. Godine 721-718. pre nae ere Asirci su opkolili Dom Izrailjev, porazili ga i odveli u ropstvo. Preselili su u Asiriju ceo izrailjski narod sa kuama, farmama i selima. Asirska drava se prostirala na junoj obali Kaspijskog mora. Tokom narednih sto godina deset plemena je migriralo sa tog podruja ka severozapadu gde im se gubi svaki trag. Zato su danas poznata u istoriji kao deset izgubljenih plemena.

11

Svet nikada nije saznao ta se dogodilo sa izgubljenim plemenima. Generalno se smatra da su svi Izrailjci jevrejske narodnosti, to je pogrena pretpostavka. Termin Judejac (Jevrejin) upotrebljava se u Bibliji samo kada je re o plemenu Judinom, Venijaminovom i Levijevom. Leviti su preli u Judejsko kraljevstvo nakon to je Jerovoam ukinuo svetenike dunosti i obrede i izbacio ih iz Izrailjskog kraljevstva. Kazna u trajanju od 2520 godina Poev od porobljavanja Izrailja (721-718. godine pre Hrista) taj narod je uao u period izdravanje svoje kazne koja je trajala 2520 godina, kao to predskazuje Levitska 26. U tom periodu su povuena obeanja koja je Bog dao Avramu o nacionalnom bogatstvu, blagostanju i dominaciji svetom. Kazna je potrajala sve do 1800-1804. godine kada su potomci izgubljenog Izrailja stekli nacionalnu i ekonomsku nadmo. To je moralo da se dogodi zato to je Bog bezuslovno dao Avramu takva obeanja. Kako su od 1800. godine Izrailjci ponovo stekli nacionalnu nadmo i bogatstvo zapisano je u knjizi o Sjedinjenim Amerikim Dravama i Velikoj Britaniji u biblijskom proroanstvu. Vavilonski car Nabuhodonosor je porazio Jevreje i odveo ih iz Judejskog kraljevstva u ropstvo 585. godine pre nae ere. Meu jevrejskim zatoenicima zatekao se sjajan mladi Danilo, prorok, autor biblijske knjige koja po njemu nosi naziv. Bog je upotrebio proroka Danila kao posrednika izmeu Venog Boga i Nabuhodonosora. Taj veliki neznaboaki car je organizovao prvo svetsko carstvo ujedinivi nekoliko nacija pod jednu vlast. Bog je preko Danila obznanio vavilonskom caru da je Stvoritelj Bog taj koji vlada celom Zemljom i da taj car ima presto samo zahvaljujui Bojoj volji. Bog je zapravo pruao mogunost tom neznaboakom vladaru da se prikloni boanskoj vladavini i kao rezultat toga da primi Boje blagoslove. U drugom poglavlju svoje knjige prorok Danilo opisuje straan lik, prikaz Nabuhodonosorovog Haldejskog carstva iza kojeg dolazi Persijsko carstvo, zatim Grko-makedonska imperija i najzad Rimsko carstvo i itav sistem ljudskih vlada koje e biti unitene i zamenjene carstvom Bojim na elu sa Hristom, Carem nad carevima, koji e da vlada nad celom Zemljom. Svetska neznaboaka vlada Isti dogaaji su predskazani u proroanstvima zapisanim u Knjizi proroka Danila 7 i Otkrivenju 13 i 17. Iako je Nabuhodonosor priznao da Bog postoji, nikada mu se nije pokoravao. Bog se u meuvremenu drao podalje od ostalih naroda u svetu. Persijsko carstvo je nasledilo Nabuhodonosorovu haldejsklu imperiju. Sedamdeset godina nakon Judinog odlaska u ropstvo i unitenja Solomonovog hrama, Bog je stavio u srce persijskog cara Kira namisao da vrati koloniju Jevreja u Jerusalim s ciljem da izgrade Drugi Hram. Zorovavelj je sagradio Drugi Hram u koji je Isus doao 500 godina kasnije. Potom su Jevrejima vladali Rimljani u ijoj se slubi nalazio i jevrejski car Irod koji je, 12

pred samo Isusovo roenje, proirio i renovirao Drugi Hram. Jevrejska kolonija je na elu sa Zorovaveljem stigla je u Jerusalim nekih 500 godina pre Hrista i rasprostranila se po celoj Judeji. Nijedan pripadnik Izrailjskog kraljevstva se nije vratio u Jerusalem sa tom kolonijom. Izrailjci su migrirali na zapad i izgubili svoj hebrejski jezik, pa ak i pravi identitet. Svet ih danas naziva "deset izgubljenih plemena". Tokom tih 500 godina Bog je slao male proroke Jevrejima u Judeji. Izrailjska plemena su migrirala ka severozapadu pre nego to su Judeji porobljeni. Asirci su se nastanili u srednjoj Evropi i zato nema sumnje da su Nemci delimino potomci starih Asiraca. A takozvanih deset izgubljenih plemena - Izrailjsko kraljevstvo - nastavilo je da se kree prema zapadnoj Evropi i Velikoj Britaniji. Ne moemo apsolutno da tvrdimo bilo ta o dananjem identitetu raznih plemena, ali je verovatno da su Francuzi (ili bar severna Francuska) Ruvimovo (Rubenovo) pleme. Jefrem i Manasaija su otputovali na britanska ostrva. Ta dva naroda su postala kolonizatori sveta. Prema jednom biblijskom proroanstvu bilo im je sueno da izgube svoju prvu koloniju. Ime Izrailj je preneto na Josifove sinove. Jakov (ije je ime promenjeno u "Izrailj") je na samrtnom odru preneo pravo prvenatva i obeanje Bojih blagoslova koji prate to pravo na dva Josifova sina, Jefrema i Manasiju. Mada je Jakov (sada Izrailj) bio toliko slep da nije mogao da vidi mladie pred sobom, ukrstio je ruke kada ih je poloio na njihove glave: A Izrailj prui desnu ruku svoju metnu je na glavu Jefremu mlaemu, a levu na glavu Manasiji, tako namesti ruke navla, ako i jest Manasija bio prvenac. I blagoslovi Josifa govorei: Bog, kojemu su svagda ugaali oci moji Avram i Isak, Bog koji me je hranio otkako sam postao do dananjega dana, Aneo koji me je izbavljao od svakog zla, da blagoslovi decu ovu, i da se po mojem imenu i po imenu otaca mojih Avrama i Isaka prozovu, i da se kao ribe namnoe na zemlji! (Postanje 48:14-16). Dakle, ko je trebalo da se namnoi u obeano veliko mnotvo? ijim potomcima je odreeno da postanu seme koje broji milijarde ljudi? Da li uviamo da to nije Juda - otac Jevreja - nego Jefrem i Manasija! Izrailj nije preneo svoje blagoslove samo na jednog, nego na oba mladia rekavi: da blagoslovi decu ovu. I da se po mojem imenu... prozovu glasi deo tog blagoslova. Jakov se zvao Izrailj. Stoga su potomci tih momaka nazvani Izrailjem, a ne potomci Judini, odnosno Jevreji. Dakle, ime "Izrailj" je jasno preneto na Jefrema i Manasiju i to se ne moe promeniti! okantna injenica koju je lako dokazati upravo stoji pred vaim oima! Ne zaboravimo da Pismu nije potrebno tumaenje, posebno znaenje, ni skrivena simbolika da bismo ga razumeli! Imamo jasnu, jednostavnu izjavu da e Jakovljevo ime (promenjeno u ime Izrailj) da postane svojina - oznaka - Jefremovog i Manasijinog naroda. Ko je onda po Bibliji pravi Izrailj u rasnom i nacionalnom smislu? Jefrem i Manasija. Oni su zajedniki primili pravo da nose ime Izrailj, to je trebalo da postane i nacionalno ime njihovih potomaka. Potomci Jefremovi i Manasijini nikada nisu bili Jevreji! Stoga treba imati u vidu da se mnoga biblijska proroanstva o Izrailju i 13

Jakovu ne odnose na Jevreje ni na dananje narode koji potiu od drugih izrailjskih plemena. Potomci dva momka, Jefrema i Manasije, zajedno je trebalo da narastu po broju u obeano mnotvo koje e sainjavati jedan narod i jednu zajednicu naroda (Komonvelt). Nacionalni blagoslovi koje je Bog obeao izlili su se na obojicu. Trebalo je da kolektivne blagoslove prime zajedno, i to samo oni a ne i druga izrailjska plemena. Jakov ukrta ruke Josif je primetio da Jakov nije poloio desnu ruku na prvenca i traio je od njega da je stavi na Manasijinu glavu: Ne tako, oe, ovo je prvenac, metni desnicu njemu na glavu. Ali otac njegov ne hte, nego ree: znam, sine, znam; i od njega (Manasije) e postati narod, i on e biti velik; ali e mlai brat njegov biti vei od njega, i seme e njegovo biti veliko mnotvo (komonvelt) naroda. I blagoslovi ih u onaj dan i ree: tobom e Izrailj blagosiljati govorei: Bog da te uini kao Jefrema i kao Manasiju. Tako postavi Jefrema pred Manasiju (Postanje 48:18-20). Sada Boja obeanja vie nisu bila kolektivna, odnosno nisu se odnosila na obojicu. Jakov tu prorie blagoslove koji e doi svakome od njih pojedinano. U sluaju da je posluao Boga u Obeanoj zemlji (da ne kri subote i ne odaje se idolopoklonstvu, o emu specifino govori Levitska 26), Izrailj bi nasledio nacionalne i materijalne blagoslove prvenatva koje je Bog obeao Avramu jo u vreme Mojsijevo i Isusa Navina. A u sluaju da se ne pokoravaju Bogu ta obeanja bila bi im uskraena 2520 godina (to jest sve to 1800. godine). Dakle, postaje jasno da su se Josifovi potomci podelili poetkom 1800-tih, po isteku 2520 godina. Razdvojili su se na dva naroda koja su nastala od Jefrema i Manasije. Upravo ta dva naroda bila su odreena da postanu najbogatiji i najmoniji narodi na Zemlji. Iz proroanskog blagoslova, koji je Jakov na samrti preneo na Jefrema i Manasiju, jasno je da je trebalo da ta dvojica u velikoj meri zajedno naslede prvenatvo i ostanu u etnikoj zajednici za dui vremenski period, a potom da se konano razdvoje. U Postanju 48, Jakov je prvo istovremeno preneo pravo prvenatva na oba Josifova sina i govorio o njima kao o jednom narodu. Zatim poinje da govori o njima odvojeno: Manasiji biva odreeno da postane jedan veliki narod, a Jefremu da bude zajednica nekoliko naroda. U tom proroanstvu za ove poslednje dane Jakov kae: Josif je rodna grana, rodna grana kraj izvora, kojoj se ogranci rairie svrh zida (Postanje 49:22). Drugim reima, Josif - Jefrem i Manasija - zajedno e postati kolonizatorski narodi u kasnijim godinama, a sa britanskih ostrva e se njihove kolonije razgranati po celoj Zemlji. Jefrem i Manasija su zajedno postali veliko mnotvo ljudi i potom su se razdvojili, ba kao to stoji u Jakovljevom proroanskom blagoslovu u Postanju 48. Britanski i ameriki narod predstavlja ispunjenje tog proroanstva. Kako S.A.D. moe da bude Manasija kada je veliki deo amerike populacije doao iz mnogih naroda, ne samo iz Engleske? Evo gde se krije odgovor: 14

veliki deo Manasijinog plemena je ostao da ivi sa Jefremom sve do odvajanja Nove Engleske. Meutim, trebalo je da budu rasejani po mnogim narodima, kao to se ito razmetne u situ a opet se nijedno zrno ne izgubi niti padne na zemlju (Amos 9:9). Izrailjci su se razmetnuli meu mnogim narodima, a Jefrem i dobar deo Manasijinog plemena je na kraju migrirao u Englesku. Dobar deo Manasijinog plemena se rasejao u druge narode i preko drugih naroda, napustivi ih tek kada su lanovi tog plemena doli kao emigranti u Sjedinjene Drave nakon to je kolonija Nova Engleska stekla nezavisnost. To, naravno, ne znai da su svi stranciemigranti u Americi od Manasijine loze, ali mnogi nesumnjivo jesu. Izrailj je oduvek asimilovao neznaboce koji su postajali Izrailjci ivei u Izrailjevoj zemlji i stupajui u brane veze sa njima. Sjedinjene Amerike Drave su poznate kao najvea svetska topionica naroda. Ta injenica potvruje izrailjsko poreklo te zemlje. Nepobitni su dokazi da su Sjedinjene Amerike Drave Manasijin potomak. Trebalo je da se Manasija odvoji od Jefrema i postane najvei i najbogatiji narod u celoj ljudskoj istoriji. Samo je Amerika ispunila to proroanstvo. Manasija je u stvari trinaesto izrailjsko pleme. U poetku je bilo dvanaest plemena u Izrailju, a Josif je jedan od dvanaestorice njihovih otaca. Kada se podelio na dva plemena, ime se Manasija odvojio kao zaseban narod, Josif je automatski postao otac novonastalog trinaestog plemena. Da li je puka koincidencija to to je novu naciju - Sjedinjene Amerike Drave - osnovalo 13 bivih britanskih kolonija koje su istovremeno stekle nezavisnost od Engleske? ta se desilo sa drugim plemenima u grupi deset izgubljenih izrailjskih plemena? Mada je Josifu pripalo pravo prvenatva, a njegovi blagoslovi pali na britanski Komonvelt (zajednicu naroda) i Sjedinjene Amerike Drave, drugih osam izrailjskih plemena su takoe bila izabrani Boji narod. I ona su uveliko blagoslovena materijalnim blagostanjem, ali ne i blagoslovom koji pripada prvencu, a to je svetska nadmo! U drugim delima objanjen je specifini identitet svih drugih potomaka rasejanog Izrailja. Brojni su dokazi da je tih osam plemena otilo u zemlje severozapadne Evrope: Holandiju, Belgiju, Dansku, severnu Francusku, Luksemburg, vajcarsku, vedsku i Norveku. Proroanstvo za dananje Sjedinjene Drave i Veliku Britaniju Kao to je podario tim narodima materijalne blagoslove koji nikada nisu dati nijednom drugom narodu, a imajui u vidu da ti narodi ne umeju da uivaju u tim blagoslovima, Bog e kao ukor da navue na njihovu glavu nacionalnu nesreu kakvu nijedan narod na svetu nikada nije doiveo! Mnoga biblijska proroanstva opisuju tu nacionalnu tragediju! Dodatan vaan dokaz o identitetu savremenog Izrailja zapisan je u Knjizi proroka Miheja 5:7-15 - fantastino, detaljno i najspecifinije biblijsko proroanstvo koje govori o ostatku Izrailja - savremenog Izrailja, to jest dananjih potomaka starog Izrailja ma gde da se nalaze. Proroanstvo 15

opisuje bogatstvo, prednost i prevlast nad drugim narodima, a potom govori do detalja o padu amerikog naroda i Britanskog Komonvelta. I ostatak e Jakovljev biti usred mnogih naroda kao rosa od Gospoda i kao sitan dad (kia) po travi, koja ne eka oveka niti se uzda u sinove oveje (7. stih). Kia i rosa je apsolutno neophodna za produktivnost agrikulturnih povrina. Kine padavine predstavljaju simbol nacionalnog blagoslova i bogatstva koje dolazi od Boga. U nastavku proroanstva stoji: I ostatak e Jakovljev biti meu narodima, usred mnogih naroda, kao lav meu zverima umskim, kao lavi meu stadima ovaca, koji kad ide tlai i rastre, i nema nikoga da izbavi (8. stih). U ovom stihu se ponovo javlja simbolika koja opisuje poslednju generaciju Izrailja kao veliku silu - poput lava meu ostalim narodima na Zemlji. Ruka e ti se uzvisiti nad protivnicima tvojim, i svi e se neprijatelji tvoji istrebiti (bie poraeni) (9. stih). Izrailjevi neprijatelji poraeni su jo od samog poetka ispunjavanja Bojih blagoslova prvenatva. Svi njihovi neprijatelji su poraeni u Prvom i Drugom svetskom ratu i doivljavali su poraze sve do preokreta 1950. godine, kada je izbio Korejski rat. Od tada se blagoslovi postepeno oduzimaju poto od tog trenutka ni Amerika ni Britanija nisu izale kao pobednice iz bilo kog veeg sukoba. Mihejino proroanstvo takoe pokazuje da su ti narodi nekada bili nevieni blagoslov ostalim narodima na Zemlji u vreme kada su primali Boje blagoslove. Spasavali su druge narode mnogim humanitarnim akcijama. U negdanja vremena Josif je sauvao zalihe ita i hrane u Egiptu i davao drugima. I savremeni Josif je inio isto. Ali, za razliku od praoca Josifa, koji je sluio Bogu i pokoravao mu se svim srcem, dananji potomci Izrailja su tvrdovrati narod koji se pobunio protiv Boga i boanskog zakona. Nekada su bili poput lava meu drugim narodima na Zemlji kada su u dva velika svetska rata uspeli da sauvaju svetski mir i stabilnost za celo oveanstvo. Iznenadna pogibao Bog u ovom detaljnom proroanstvu kae: I u ovo u vreme, govori Gospod, istrebiti konje usred tebe i potru (borna) kola tvoja (tenkove, brodove, rakete), I zatru gradove u tvojoj zemlji (nuklearnim bombama?), i razvaliu sva tvrda (utvrena) mesta tvoja (10. i 11. stih). Sve utvrde bie unitene! Bog kae da e sve to da uini zato to je On taj koji odreuje ishod ratova (Psalam 33:10-19). Bog u Bibliji identifikuje velike narode, najbogatije, najnaprednije, najvee svetske sile - i u trenutku kada njihova mo dostie zenit, iznenada potire ponos njihove sile (Levitska 26:19), razara njihovu oruanu maineriju, unitava njihove gradove! Zato? Zato, objanjava prorok u daljem tekstu, to je meu njima mnogo vraara, previe gatara (astrologija) i lanih propovednika koji odbijaju da sa autoritetom propovedaju zapovesti i puteve ivog Boga! Na amerikom novcu stoji parola: U Boga verujemo! Umesto na Boga, ta zemlja se danas oslanja na svoje strane saveznike i ljudski genij. Potkradanje Boga 16

Bog ima jedan finansijski zakon: deset odsto prinosa, odnosno 10% zarade svakog od nas pripada Njemu i namenjeno je Njegovim ciljevima i Njegovom delu. U Knjizi proroka Malahija 3:8-10 pie: Eda li e ovek zakidati Boga? a vi mene zakidate; i govorite: u emu te zakidamo? u desetku i u prinosu. Prokleti ste, jer me zakidate, vi, sav narod. Donesite sve desetke u spreme da bude hrane u mojoj kui, i okuajte me u tom veli Gospod nad vojskama, hou li vam otvoriti ustave nebeske i izliti blagoslov na vas da vam bude dosta. Nakon 1800-te potomci Jefremovi i Manasijini doiveli su nagli prosperitet zbog Avramove pokornosti Bogu i neoborivih obeanja koja mu je Bog dao. Sada, primivi to lino i nacionalno blagostanje oni ine greh potkradajui Boga i time su na sebe navukli prokletstvo. Svoju poslednju ratnu pobedu doiveli su sa zavretkom Drugog svetskog rata, a sada ih na njihovom putu ne oekuje nita drugo do nevolja koja e trajati sve dok se ne pokaju za svoje grehove. Boji desetak je svetinja Bogu (Levitska 27:30). Bogu je svetinja i subota Gospodnja, sedmi dan. A mi? Mi ne razlikujemo sveto od oskvrnjenog (Jezekilj 22:26). Karika koja nedostaje u seksu Koji je greh najuniverzalniji? Nezahvalnost spada meu preovlaujue grehove dananjice. Drugi greh koji takoe preovlauje je jedan od najstarijih - pogreno upranjavanje seksualnosti. O prostituciji se esto govori kao o najstarijem zanatu. Sotona je ugrabio taj greh i uinio ga mnogo univerzalnijim nego to to obino shvatamo. Sam avo nema seksualnost. Uvreen je injenicom da je Bog podario ljudima seks, pa utie na oveanstvo da upranjava seksualne grehove koji su najuniverzalniji i najrazorniji gresi po ljudski ivot! U takozvano doba crkve u Engleskoj i Sjedinjenim Dravama je jo od Viktorijanskog doba seks bio zabranjena tema za razgovor po rimokatolikom uenju. O tome se retko zapodevao razgovor u javnosti. Sotona se postarao da ljudi tada smatraju seks sramotom i zlom o kojem ne treba ni priati. Pred kraj 19. veka osniva psihoanalize Frojd promenio je tu situaciju. Sve do Prvog svetskog rata u Sjedinjenim Dravama je bilo nezakonito tampati, prodavati, pa ak i pozajmiti knjigu o seksualnim saznanjima. Nakon Prvog svetskog rata sruene su legalne prepreke za prenoenje informacija o seksu. Nastupila je poplava knjiga, pamfleta i novinskih lanaka na tu temu. Meutim, u svemu tome nedostaje najvitalnija dimenzija u ljudskom saznanju. Sredinom prolog veka nastala je nova moralnost koja je potpuno promenila stanovita o seksu u javnosti. Danas se otvoreno diskutuje o seksualnosti u medijima, to je navelo javnost da prihvati promiskuitet kao neto normalno. Za veliki deo drutva brak vie nije u modi. Porodini ivot je rasturen usled raspada porodice - osnovne elije svake stabilne civilizacije. Bog je stvorio seks ne samo zarad odranja ljudskog roda, nego 17

i zarad uivanja, radosnog zadovoljstva i sree u istoj i celovitoj ljubavi mua i ene, kao sredstvo za vrst spoj sreno venanih parova. Pod udarom dananjih drutvenih trendova, ta veza, koja je trebalo da vrsto spoji mua i enu, polako preseca brak na dva razdvojena dela. Bog osuuje homoseksualnost. Zbog tog greha je unitio itave gradove (Sodomu i Gomoru). Homoseksualnost je osuena i u Poslanici Rimljanima (prva glava), gde kae da nijedna takva osoba nee ui u Kraljevstvo Boje. Mediji i cela javnost polako rade na tome da taj ivotni stil postane prihvatljiv. Gresima navlaimo na sebe bolesti kao to su alkoholizam, sida, herpes i venerina oboljenja, a onda pokuavamo da spreimo kaznu za te grehe pomou medicinskih i naunih studija u kojima se traga za lekovima koji e omoguiti nesmetano nastavljanje sa istim gresima. Knjiga proroka Malahija 5 kae da e zbog svih ovih grehova potomaka Izrailjevih Bog da ih kazni i uniti ukoliko se ne pokaju - i to e ih unititi pre potpunog unitenja koje dolazi na narode (15. stih). Unitenje izrailjskih naroda dovee do unitenja ostalih naroda pred sam kraj nacionalne kazne Sjedinjenih Drava i Velike Britanije, prilikom povratka Isusa Hrista koji dolazi kao Kralj nad kraljevima! Polako se potire ponos sile tih naroda i bliimo se proreenoj Velikoj nevolji, njihovoj najveoj nacionalnoj katastrofi! Kazna svim narodima Preko samih biblijskih proroanstava u kojima Bog upozorava Britaniju i Ameriku vidi se kako e viestruka, snana, prekorna kazna da padne na te nacije, kao i injenica da e ti narodi prvi da osete Boju kaznu na svojim pleima! Oni nisu jedini koji e da postradaju u toj katastrofi. Bog je Stvoritelj i svih drugih naroda, stara se o ljudima i rasama koje Biblija naziva neznabocima, narodima. I ti ljudi su nainjeni po Bojem obliju i sa potencijalom da se pretoe u duhovno i karakterno oblije samog Boga. Sav ljudski rod se pobunio protiv Boga, odbacio Ga i okrenuo se svojim putevima! Mir nikada ne moe da zavlada na naoj planeti sve dok se svi narodi ne okrenu Bogu i Njegovim putevima i dok nad njima ne zavlada Njegova vrhovna vlast. Sada je ceo ljudski rod uhvaen u vihor krize koja se ubrzano razvija i najavljuje potpuno unitenje ove civilizacije koju je ovek sagradio pod sotoninom inspiracijom. Bog govori preko proroka Jeremije: Proi e graja do kraja zemlje, jer raspru ima Gospod s narodima, sudi se sa svakim telom... Kako se to Bog sudi sa svakim telom? Upravo sada mirno alje svoja preklinjanja i apele, ali svet ne slua njegovu parbu. U nastavku tog teksta pie da se Bog sada sprema da se sudi sa narodima: bezbonike e dati pod ma, govori Gospod. Ovako veli Gospod nad vojskama: evo, nevolja e poi od naroda do naroda, i velik e se vihor podignuti od krajeva zemaljskih (Jeremija 25:31-32). Bog e da upotrebi ujedinjenu Evropu da kazni Britaniju i Ameriku! Zatim e narodi sa istoka da zbriu rimsku Evropu sa lica zemlje. U ovom trenutku 18

se bliimo svetskoj nevolji, optesvetskom haosu! Mnogo je nasilja svuda. Eksplozija stanovnitva irom sveta preti da ugrozi ljudsku egzistenciju. Kriminal, bolesti, zaraze, nejednakost, siromatvo, prljavtina, degeneracija i patnja pogaaju svaki narod! No kao to je spasenje prvo dato Izrailju takav je sluaj i sa popravnom kaznom! Naa velika nevolja Jer ovako veli Gospod: usmo viku od prepadanja, straha, a mira nema. Pitajte, i vidite, eda li muko raa? zato dakle vidim gde se svaki ovek dri rukama svojima za bedra svoja kao porodilja i u svih se promenila lica i pobledela? Jaoh! jer je velik ovaj dan, nije bilo takvoga, i vreme je muke (nevolje) Jakovljeve i ipak e se izbaviti iz nje (nakon to u njoj izvue pouku) (Jeremija 30:5-7). Prenosei pravo prvenatva na Josifove sinove, Jefrema i Manasiju, Jakov je rekao za njih u Postanju 48:16: Da se po mojem imenu prozovu. Ta izjava se odnosi na dananje potomke Jefremove i Manasijine - dananju Britaniju i Ameriku - i to kazuje na koga e da padnu te najuasnije nacionalne nesree. Kada e se to dogoditi? Nemojmo ni za trenutak da pomislimo da se to biblijsko proroanstvo odnosi na neto to se ve dogodilo starom Izrailju. itajte dalje tekst da vidite kada treba da se ispuni to proroanstvo - osmi i deveti stih u Knjizi proroka Jeremije 30: Jer u taj dan, govori Gospod nad vojskama, slomiu jaram njegov s vrata tvojega (jaram ropstva), i sveze tvoje pokidau; i nee ga vie tuini nagoniti da im slui. Nego e sluiti Gospodu Bogu svojemu i Davidu caru svojemu, koga u im podignuti (kralj David treba da se pojavi u vreme vaskrsenja, u trenutku samog Hristovog dolaska!) Dakle, vreme britanske i amerike nacionalne nesree prethodi samom Hristovom dolasku! Hrist dolazi da oslobodi te narode, kao to je Mojsije oslobodio stari Izrailj iz egipatskog ropstva. Isus predskazuje nevolju Druga biblijska proroanstva govore o istom vremenu kada e te narode da pogodi nacionalna tragedija stranija od iega to se ikada dogodilo u ljudskoj istoriji! Isus je izrekao kljuno novozavetno proroanstvo na gori Maslinskoj, koje su zabeleili apostoli u Jevanelju po Mateju 24, Marku 13 i Luki 21. Apostoli su nasamo upitali Isusa kada e biti Njegov drugi dolazak i kraj ovome svetu, kojim e se oznaiti poetak sveta koji dolazi (Kraljevstva nebeskog). Isus kae da je znak po kojem e znati da je sve to vrlo blizu propovedanje Njegovog izvornog Jevanelja o Kraljevstvu Bojem po celom svetu za svedoanstvo svim narodima (Jevanelje po Mateju 24:14). ta e se jo dogoditi pred sam Hristov dolazak? Jer e biti nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta do sada, niti e biti; I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izabranih radi skratie se dani oni (Jevanelje po Mateju 24:21-22). Ti stihovi opisuju vreme najvee nevolje u celoj ljudskoj istoriji, nevolje kakva se nikada vie nee dogoditi. Tu nevolju 19

prorok Jeremija opisuje kao muku Jakovljevu kakve nikada nije bilo. I prorok Danilo spominje tu najeu nevolju u celoj istoriji ljudske civilizacije i predskazuje nau skoru budunost: A u to e se vreme podignuti Mihailo veliki knez (arhanel), koji brani tvoj narod; i bie alosno vreme, kakvog nije bilo otkako je naroda do tada (Danilo 12:1). Dakle, re je o istoj estokoj kazni Britanije i Amerike! Kada? Isti stih u nastavku daje odgovor: i u to e se vreme izbaviti tvoj narod (iz nevolje u kojoj e biti porobljen), svaki koji se nae zapisan u knjizi. I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom (mrtvi) probudie se (vaskrsenje)... (1. i 2. stih). Vreme te nevolje usledie pred samo vaskrsenje pravednih koje se odigrava prilikom Hristovog dolaska. Hristov Drugi dolazak oznaie kraj ove civilizacije i poetak mirnog i presrenog sveta koji dolazi.

20