Mitropolit Igumenice, Aksiopoqa i Polikastra Dimitrije

@IVOT IZ GROBOVA

Pora`avaju}a autenti~na svedo~ewa o ~udesnom javqawu svetih Rafaila, Nikolaja i Irine

Izvorni sinaksar

Ovo su oni koji do|o{e iz nevoqe velike, i opra{e haqine svoje i ubijeli{e ih u krvi Jagwetovoj. Zato su pred prijestolom Bo`ijim, i slu`e mu dan i no} u hrmu wegovom; i Onaj koji sjedi na prijestolu obitava}e na wima Jer Jagwe, koje je nasred prijestola, napasa}e ih i vodi}e ih na izvore voda `ivota; i ubrisa}e Bog svaku suzu sa o~iju wihovih.(7, 14-15, 17)

Povest Orahovog bre`uqka otkrivena je uglavnom tokom trogodi{weg perioda, od 1959 do 1962. Ovaj period obuhvata po~etna otkrivewa u kojima je ukazano na ta~nu lokaciju mesta na kojima se nalaze ~asne mo{ti i tokom koga se otkrivaju podaci iz `ivota novoprojavqenih mu~enika. Veoma za~u|uje ~iwenica da, iako je ta otkrivewa videlo mno{tvo qudi iz razli~i~ih mesta i u razli~ito vreme, ipak svako otkrivewe sadr`i obja{wewe i dopunu prethodnih. Tako se, malo pomalo, zaokru`uje celokupno `itije svetiteqa. Dubok utisak ostavqa, kako mno{tvo, tako i preciznost pojedinosti iz wihovog `ivota i mu~eni{tva, a isto tako i na~in na koji je sve to Bog obelodanio, tako da mo`emo da govorimo o sasvim neobi~nom izvornom sinaksaru. Wegovi pisci su priprosti qudi, izabrani po Promislu Bo`ijem da se preko wih otkriju doga|aji koji su se zaista dogodili pre pet stotina godina.

Iz mno{tva ovih ~udesnih otkrivewa izabrana su samo ona koja se odnose na `ivot ovih Novomu~enika i prikazana su redom, prema sadr`aju, kako bi ~italac stekao jasnu i potpunu sliku o wihovom `ivotu i mu~eni~koj smrti.

Manastir na Orahovom bre`uqku (1)

Krajem jula 1959. godine, Vasilika Ralis je jednog poslepodneva usnila da se popela na Orahov bre`uqak. Ali sve je izgledalo ~udno: ceo prostor je izgledao potpuno druga~iji. Nije bilo maslinovih stabala, samo neko divqe drve}e i nekakva crkva, napola sru{ena i pocrnela od po`ara. U wenom dvori{tu nalazila se jedna duga~ka i uzana gra|evina, izdeqena na male prostorije, kao kelije, ali i to je sve bilo sru{eno. Iz ru{evina izi|o{e trojica monaha. Dvojica u|o{e u jednu od kelija. Tre}i zastade, sa`e se i iz ru{evina uze jedan trnov venac i pokaza ga Vasiliki, kao da je hteo da ka`e da su taj mu~eni~ki venac nosila ona dvojica monaha koji su u{li u keliju. Zatim joj re~e: Eto, to je tajna koju `eli{ da sazna{! Sada idi u crkvu da sazna{ jo{ vi{e. Ona u|e u crkvu i na jednom zidu ugleda `ivopisano `itije Bogorodi~ino, a na drugom Hristovo. Sve do danas zadivquje jedna prelepa ikona svete Petke i pored we mermerna plo~a sa mnogo teksta u paralelnim redovima, iz koga je Vasilika uspela da pro~ita samo ovo: Prevantorion osnovan od Melpomene1433. Vasilika se tada probudi i odmah zapisa natpis, da ga slu~ajno ne bi zaboravila.

[ta ta~no zna~i natpis koji je videla Vasilika, ostalo je neobja{weno gotovo godinu i po dana. Ali, 24. decembra 1861. godine, Marija Colakis usnila je svetog Rafaila koji joj je predstavio jednu porodicu: nao~itog mu{karca u tradicionalnoj lezvqanskoj no{wi, sredove~nu `enu plemenita izgleda, lepu devoj~icu duge kovrxave kose, koja joj je bogato padala na ramena i crnomawastog mladi}a. Ovo je Melpomenina porodica. Rekao joj je svetiteq. Melpomena je bila veoma bogata, ali samo`iva. Zbog toga joj se sin Akindinos, kada je napunio 5 godina, te{ko razboleo i oduzela mu se noga. ^etiri godine ga je vodila kod raznih lekara. Na kraju je shvatila da }e joj dete ostati zauvek tako paralizovano. O~ajna i izgubiv{i nadu da joj bilo koji ~ovek mo`e pomo}i, popela se do manastira, koji je jo{ bio u ru{evinama od prethodne katastrofe, kada je bio spaqen, prekloni kolena, zaplaka i toplo zamoli Presvetu Bogorodicu da u~ini ~udo. [tavi{e zavetovala se da }e o svom tro{ku popraviti manastir i da }e svoga sina posvetiti manastiru da u wemu celoga `ivota slu`i. ^im ga je isprala u svetoj vodi iz agijazme, wen sin istoga ~asa potpuno ozdravi. Melpomena je odr`ala svoje obe}awe. Svojim bogatstvom obnovila je manastir i sazidala u wegovom dvori{tu ku}icu u kojoj je do kraja `ivota `ivela sa porodicom. Na samrti je celo imawe zave{tala manastiru. Akindinos je, kada je odrastao, postao je manastirski nadzirateq. Sigurno je tada, po{to je manastir bio obnovqen, u crkvi na zid bila postavqena mermerna plo~a sa natpisom koji je u snu videla Vasilika i koji sadr`i Melpomenino ime i 1433. godinu.

U manastiru na Orahovom bre`uqku, koji je obnovila Melpomena, treba da se odigraju najzna~ajniji doga|aji u `ivotu troje novomu~enika. Zato je sveti Rafailo, u snovi|ewu Marije Colakis, 25. februara 1962. godine, tra`io da se pomiwe Melpomenino ime, jer, da manastir nije bio u takvom stawu, on sam ne bi mogao u wemu da boravi i da mu slu`i.

Posledwe godine Vizantije (2)

Sveti Rafailo je u mnogim snovi|ewima otkrio svoje ime i da je poreklom sa Itake.

Otac mu se zvao Dionisije, a majka mu je bila blago~estiva hri{}anka. To je on sam otkrio u snovi|ewu Marije Durgunas, novembra 1959. godine. Wegovi roditeqi su imali jo{ dece, ali su ih rano izgubili. 4. marta 1410. godine rodio im se de~a~i}, potowi sveti Rafailo. Od malena je bio veoma `ivahan i sna`an, iako je preboleo neku ozbiqnu bolest, kako je rekla svetiteqeva majka u jednom snu Marije Colakis.

Krajem jula 1962. Vasilika Ralis je usnila svetog Rafaila. U tom snu on joj je dao crnu ~etvrtastu kutiju. Na kutiji se, sa jedne strane nalazio portret nekog veselog bucmastog de~aka. Sa druge strane bio je natpis: Georgije Laskaridis, ili Laskaris. Vasilika je upitala `enu u crnom, koja je bila sa svetiteqem, ko je taj de~a~i} i ona joj je odgovorila: Sveti Rafailo, kada je imao trinaest godina. Rodio se u mestu Milos na Itaki.

(Posle mnogo godina, 1974. do{ao je u Termu prvi poklonik sa Itake, Evangelos Varsamakis. On je ispri~ao da se izvan mesta Vati, na Itaki, u blizini Perahorija, nalazi mesto na kome se nalaze napu{tene vetrewa~e (mili). Tamo se nalazi imawe, a u wemu jedno prastaro drvo koje po predawu nazivaju Laskarisovo drvo. Vlasnik je imawe nasledio od predaka i u porodici je predawem ostao podatak da je neki wegov predak imawe kupio od porodice Laskaris i da je u toj porodici postojao jedan predak koji je mu~eni~ki umro u nekoj stranoj zemqi.)

Pre nego {to je postao klirik, bio je u vizantijskoj vojsci i stigao do visokog ~ina, prema snovi|ewima Mirsine Durgunas iz aprila 1961. godine i Marije Colakis iz novembra 1961. Zato ga je i Duka Colakis prvi put video kao oficira.

Kada je imao 35 godina, upoznao je jednog podvi`ni~kog igumana, jeromonaha Jovana, koji ga je svojim propovedima privukao `ivotu u Hristu. I meni se dopadala slava i `ivot u svetu, rekao je svetiteq Mariji Colakis, u snovi|eewu iz oktobra 1986. godine. Taj starac me spasao `ivota u svetu. Jednom je na Bo`i} do{ao da nas ispovedi i da nas pri~esti i onda nam je odr`ao propoved o tome da postoji Bog i svetiteqi i da se `ivot nastavqa. Tada sam svim srcem po~eo da verujem u Boga i odlu~io sam da napustim `ivot u svetu. Kada je starac, posle nekoliko dana, ponovo do{ao i slu`io Liturgiju na Bogojavqawe, oprostio sam se od vojske i po{ao za wim. Boravili smo zajedno u wegovoj isposnici, jednoj pe}ini, gotovo pet godina, ali to niko nije znao, ~ak ni moj otac, koji je bio ostao sam na svetu. @iveli smo strogim podvi`ni~kim `ivotom. Spavali smo na zemqi, a za uzglavqe smo imali kamen. Ku}i sam se vratio kada se starac Jovan upokojio, ali nisam mogao vi{e da zaboravim `ivot podvi`nika.

U tom periodu svetiteq je bio rukopolo`en u sve{tenoslu`iteqa u Patrijar{iji u Konstantinopoqu. Bio je izuzetan klirik, velikih sposobnosti i zato je ubrzo postao prtosin|el. Kako je rekao Vasiliki Ralis u snovi|ewu iz juna 1960. godine, wegovo poznavawe jezika bilo je izuzetno i zbog toga je stekao taj visoki polo`aj. [tavi{e Patrijar{ija mu je dala dozvolu da ode u misiju u Francusku. Mora da je bilo u pitawu neko putovawe na teolo{ke rasprave sa zapadwacima.

U no}i 23. novembra 1960. godine, Vasilika je sawala da joj je wen mu` dao komad pregamenta na kome je pro~itala pojedinosti iz `ivota obojice svetiteqa: Sveti Rafailo je bio protosin|el. Na jednom putovawu, koje je poduzeo, oti{ao je u Morle u Francuskoj i tamo je prvi put upoznao Nikolaja kao mirjanina. Nikolaj se duhovno vezao za wega i svetiteq ga je udaqio iz `ivota u svetu. Kasnije je bio rukopolo`en u ~in |akona. Vasilika se probudila, a u mislima joj se vrtela ta nepoznata re~. Neprestano je govorila Morle Morel Postoji li taj grad, ili sam pogre{no razumela? To ime joj je bilo potpuno nepoznato. Kako su je uveravali direktor osnovne {kole u Termi, Elevterije Digidikis, i u~iteqica Marija Ververelis, ni na uobi~ajenim mapama Evrope nije bio obele`en grad tog imena. Samo kada su otvorili Atlas sveta, na jednoj karti Francuske, u wenom severozapadnom delu, zaista su prona{li mali grad Morle, na francuskom Morlaix. U Elevterudakisovoj Enciklopediji navodi se da je to grad na severozapadu Francuske, u okrugu Finister, sa crkvama iz 15. i 16. veka, dakle iz vremena kada su `iveli svetiteqi. ^ini se da se tamo odr`avao nekakav teolo{ki susret sa kliricima sa Zapada i da je sveti Rafailo u wemu u~estvovao kao predstavnik Patrijar{ije.

Na samu Novu godinu, 1989. godine, Marija Colakis je sawala da se obrela na nekakvom trgu sa nebrojeno mnogo qudi. Iznad svih wih stajala je Presveta Bogorodica, koja joj re~e: Sada }e se pojaviti sveti Rafailo. I zaista se pojavi svetiteq, ali kao oficir i pozdravi se na vojni~ki na~in. Pored wega je bio sveti Nikolaj, kao mirjanin od nekih 25 godina. Istog ~asa sveti Rafailo se pojavi u sve{teni~koj ode`di i Presveta Bogorodica nastavi: Na dana{wi dan sveti Rafailo je upoznao Nikolaja. Sveti Nikolaj tada kle~e na levo koleno, a desnu nogu isturi napred i re~e: Od danas, ti si moj starac do posledweg daha. Zajedno }emo `iveti u dobru i zlu. I ja od danas tebe smatram svojim duhovnim ~edom, odgovori mu sveti Rafailo, polo`iv{i mu obe ruke na glavu. Vidite li?, nastavi Bogorodica, U ovom trenutku Nikolaj tra`i da se posveti Hristu i Crkvi i da `ivi u poslu{awu sve do trenutka svoje mu~eni~ke smrti.

3. decembra 1960. godine, bratanica Angela Ralisa, Ksenija, iz sela Lafiona, u snu je videla kako sveti Rafailo ulazi u wihovu ku}u i kako joj govori: Ksenija, re}i }u ti ne{to, a ti to reci svojoj strini Vasiliki. Sveti Nikolaj se rodio u mestu Ragi u Midiji. Ona se probudila i zaboravila to ime. Kada je ponovo zaspala, ponovo joj se javio svetiteq i pokazao joj geografsku kartu i rekao: Za{to si zaboravila? Evo, pogledaj pa`qivo na ovu mapu: Ragi u Midiji. Ksenija nikome ni{ta nije rekla, jer je to smatrala proizvodom svoje ma{te. Za {est dana ponovo je sawala svetog Rafaila i on joj je strogo rekao: Nevernice, za{to nisi rekla ono {to sam ti rekao? Jo{ ne veruje{? Ona udari u pla~ i poku{a da se opravda: Nisam sigurna, sveti Rafilo, da postoji to mesto. Uveri}e{ se veoma brzo. Odgovori joj. Ujutro je odlu~ila da potra`i Rage. Oti{la je kod profesora koji je `iveo u obliwem mestu Petra, gospodina Rorisa, koji je pru`io dokaz o postojawu toga grada, rekav{i joj da se on spomiwe u Starom Zavetu, u Tovitovoj kwizi.

Iz Raga u Midiji porodica svetog Nikolaja oti{la je u Solun, kako bi se spasla od turskog zlostavqawa. Tako se obja{wava obave{tewe koje su svetiteqi, u snovi|ewima Elevterije Kavuras iz Terme i Vasilike Ralis, u junu 1960. godine, dali, rekav{i da je sveti Nikolaj iz Soluna.

Roditeqi svetog Nikolaja zvali su se Georgije i Ana. Wegov otac je bio sudski pisar i trgovac. Tako je imao mogu}nosti da po{aqe sina na studije u Morle u Francuskoj. Tamo je upoznao svetog Rafaila i, zahvaquju}i jednoj svetiteqevoj propovedi, privukao ga je Hristos i doneo je odluku da sve napusti i da sledi svetog Rafaila u `ivotu u Hristu. Imao je tada 27 godina. Zamona{io se i postrigom dobio ima Nikolaj, a ranije se zvao Konstantin. Tako su ga wegovi roditeqi, kojima je bio jedino dete, pa su `eleli da on ostane u wihovoj blizini, izgubili i nisu znali ni{ta o wemu. Kasnije je bio rukopolo`en u ~in |akona i stekao polo`aj arhi|akona. Sve to je otkriveno u snovi|ewima Marije Colakis iz decembra 1960. i iz juna 1987. i Vasilike Ralis iz januara i novembra 1960. godine.

Posle wihovog povratka u Gr~ku, svetiteqi su samo na kratko bili zajedno. Sveti Nikolaj je u snu Marije Colakis, od 6. decembra 1960. godine, otkrio da ga je sveti Rafaio ~esto slao u razna mesta da propoveda re~ Bo`iju.

Izbegli na Lezvos (3)

U to vreme Turci su zavr{ili osvajawe Vizantije. U ratnim nemirima dvojica svetiteqa su se rastali, ali po promislu Bo`ijem sreli su se progoweni od Turaka i zajedno su, u op{tem bekstvu, 1454. godine, potra`ili bezbednije mesto, kako je otkriveno u snu Nikolaja Fikijasa i Marije Durgunas, novembra 1959. godine. Konstantinopoq je pao u turske ruke, ali mnogobrojna ostrva nalazila su se pod vla{}u Venecije i jo{ uvek su u`ivala izvesnu slobodu. Me|u wima je bio i Lezvos.

Po~etkom oktobra 1959. godine, Vasilika Ralis je usnila svetog Rafaila veli~anstveno odevenog u sjanu crnu rasu, sa kamilavkom na glavi i krstom na grudima. Do{ao sam da dopunim svoju povest, rekao joj je i ispri~ao ukratko kako je pobegao sa obale dana{weg Aleksandropoqa i stigao na Lezvos i kakva mu je bila mu~eni~ka smrt. U istom ~asu, Vasilika je, kao na filmskoj traci, mogla da vidi kako je to bekstvo izgledalo: jedan brod iz tog vremena, prepun qudi, plovio je nose}i ih {to daqe od doma{aja turskog oru`ja. Na svim licima na brodu jasno se video strah i neizvesnost. U tom mno{tvu bila su i dvojica monaha. Jedan je bio krupan, velikih plavih o~iju upravqenih ka nebu. Stajao je i hrabrio ostale. Pored wega bio je drugi, mr{av i sitan. U naru~ju je stezao ikonu Presvete Bogorodice. Bili su to sveti Rafailo i sveti Nikolaj.

Pristali su uz obalu Terme i potra`ili mesto na kome bi mogli da nastave svoj mona{ki `ivot. U selu su se upoznali sa seoskim stare{inom Vasilijem i u~iteqem Teodorom, kako je otkriveno u snovi|ewu Marije Colakis, 14. marta 1961. godine. Te no}i sawala je da stoji na kapiji svoje ku}e i razgovara sa nepoznatom `enom u crnom. Bilo je ve~e, ali je svetlost zvezda bila jaka. Pored we su, iznenada, `urnim korakom pro{la dvojica monaha u pra{wavim rasama i dvojica mirjana i krenuli uzbrdo, putem koji vodi na Orahov bre`uqak. Ko su oni? upita Marija, a `ena u crnom joj odgovori: To su sveti Rafailo i sveti Nikolaj sa seoskim stare{inom Vasilijem i u~iteqem Teodorom. Ta~no na dana{wi dan do{li su ovamo kao monasi izbeglice, a seoski stare{ina i u~iteq odveli su ih do manastira. Otada se me|u wima razvilo veliko prijateqstvo, pa su i stare{ina i u~iteq redovno su dolazili u manastir.

Dakle, 14. marta 1454. godine, dvojica svetiteqa smestili su se u manastiru Presvete Bogorodice na Orahovom bre`uqku, koji je bio obnovqen 1433. godine. Tamo je tada boravio jedan monah, Ruvim, a nadzirateq je bio Melpomenin sin Akindinos. Godinu dana kasnije, 1455, monah Ruvim se upokojio i posle nekog vremena do{ao je jedan mirjanin, poreklom iz Limna, kako se otkriva u snovi|ewu Mirte Amanitu. Slede}i put mona{kog posve}ewa, do{ao je na Orahov bre`uqak i zamona{io se pod imenom Stavros, pod rukovoditeqstvom svetog Rafaila, koji je tada ve} postao iguman. Da bi se podvizavao, povukao se u jednu pe}inu malo vi{e manastira, pored ot{elnika Josifa. Tamo je proveo mnogo vremena u molitvi i postu. O wima se starao sveti Rafailo, {aqu}i im i kuvani zeleni{ i dvopek.

Mnogo Termqana je u snovima videlo vi{e monaha podvi`ni~kog izgleda u pratwi dvojice svetiteqa, koji govore da su tamo `iveli i da su tamo sahraweni. U snu Koste Kanelosa, od 25. jula 1961. sveti Rafailo je rekao: Kosta, ~etrdeset monaha je ovde `ivelo i svi su sahraweni na ovome mestu. Reci da je ovde mnogo krvi proliveno. Trpeli smo mu~ewa zbog vere i otaxbine.

1. septembra 1961. godine, Marija Balabanis iz sela Sifijana sawala je u starom maastiru kriptu i me|u sa~uvanim sve{tenim predmetima bila je jedna hartija sa imenima, kao {to su ona koja se ~itaju na Proskomidiji. Jedan glas joj je tada objasnio da su to imena ~etrdesetorice monaha koji su `iveli u manastiru na Orahovom bre`uqku i naveo joj je imena Filip, Nikodim, Elevterije, Avakum i mnoga druga, drevna i neuobi~ajena koja nije uspela da zadr`i u se}awu.

Avgusta 1962. godine, jedne no}i, Duka i Marija Colakis sa decom i Zaharija Pafliotis no}ili su na Orahovom bre`uqku, ~uvaju}i iskopine. Pazili su na pe} na ugaq koju je napravio Duka. Moglo je biti negde oko pono}i, kada su ugledali neku svetlost u kotlini koja je tri puta promenila mesto. Zaspali su, ali ih je probudila jaka buka mnogobrojnih koraka. Dok su le`ali upla{eno su pratili dolazak mnogobrojnih monaha putem kroz kotlinu, a predvodio ih je sveti Rafailo u qubi~astoj rasi. Ostali monasi su pro{li pored wih, a sveti Rafailo je pro{ao izme|u wih, pa su mogli da ~uju {u{tawe wegove rase. Pro{av{i tako, pristigao je ostale monahe i svi su, jedan po jedan, nestali me|u ru{evinama.

Iz raznih pojavqivawa poznati su monasi: Ruvim, Antonije, Georgije, Leontije, Nikodim, Stavrost, Filip, Vasilije, Josif, Hristodul, jeromonah Eleverije, iguman Ignatije i Evstratije, prvi podvi`nik koji je `iveo na ovom svetom brdu.

Orahov bre`uqak, mesto trezvenoumnog podvi`ni{tva, podvi`ni~ko borili{te, predstavqa manastirsko sredi{te koje stoji naspram mnogih drugih, sjajnih, na drugim mestima hri{}anskog Istoka. I ovde se odigravalo tiho, ali sna`no i neprestano duhovno borewe protiv starog ~oveka, odnosno protiv pale ~ovekove prirode.

..

Mu~eni{tvo Hrista radi (4)

U blagoslovenom manastiru na Orahovom bre`uqku iguman Rafailo, |akon Nikolaj i mona{ka obiteq, koja se polako stvarala, predavali su se bogoqubnom revno{}u duhovnom `ivotu slu`e}i Bogu i qudima. 4. decembra 1961. godine, Marija Colakis je sawala da se obrela na Orahovom bre`uqku i da se tamo nalazi visoka crkva i desno od we velika zgrada sa mnogo uzanih prozora. Na ulazu je stajala Presveta Bogorodica koja joj re~e: Ovo je bila prva crkva, a ova zgrada bila je namewena starcima, strancima i siro~adi. Sveti Rafailo je dostigao do svetosti jo{ za `ivota i neustra{ivo se borio za veru.

Krajem juna 1960. godine, supruga policajca iz Terme, Popi Cangarakis, sawala je da se na{la u starom manastiru na Orahovom bre`uqku, a da se pored crkve se nalazila jedna prostrana zgrada u kojoj se nalazilo mnogo redova posteqa.

Juna 1987. godine, Marija Colakis je sawala da je na Orahovom bre`uqku i da je on izgledao kao u doba svetiteqa.

Pored manastira bila je jedna tu i jedna starinska zgrada. U{av{i unutra, ugledala je u jednoj prostoriji desetoro, ili petnaestoro male dece koja su sedela na klupicama levo i desno oko stolova. Svako je pred sobom imalo po jedan zemqani tawiri} i u wemu jelo. Verovatno se radilo o trpezariji. Izme|u stolova, u sredini, bio je prolaz. Primetila je da su svuda po zidovima bili `ivopisi. Tada u prostoriju u|e sveti Rafailo u rasi, sa kamilavkom na glavi, krstom na grudima i vladi~anskom {takom. Blagoslovi decu, a woj re~e: Sve su ovo bila siro~ad i o wima je brigu vodio manastir. Milosr|e je iznad svega. Svakoga dana deca su odlazila u {kolu, a posle bi dolazila i boravila ovde. Za praznike i nedeqom ovde su prisustvovali slu`bama. Od hrane koju smo imali, prvo smo davali wima, pa tek potom smo mi jeli. I kelije su nam bile siroma{ke. ^im su deca zavr{ila obed, ustado{e i pomoli{e se. Re~i molitve ~itali su iz jedne sme|e sveske sa malo listova, na kojoj je belim slovima pisalo Sve`ina. Marija upita jednog de~aka koji je bio stariji od ostalih i sedeo sam: Kako se zove{? Stavros. Kakva je to sveska i za{to se tako zove? Wu nam je napisao iguman i u woj se nalazi jedna molitva za pre jela i jedna za posle. Dao joj je to ime jer ovde nalazimo qubav i osve`ewe za du{u. Monasi bi nam prvo ~itali, a posle bi nas pu{tali da se igramo. Zar nemate u selu rodbinu? Upita ga ponovo. Imamo, ali oni nisu mogli da brinu o nama.

U decembru 1962. godine, Vasilika Ralis je sawala da je iza{la izvan sela u razru{enu crkvicu svete Irine, koja se sastojala od ne{to drevnih mermernih kamenova. Dok se molila, za~ula je kako joj se pribli`avaju koraci mnogobrojnih qudi. Kada se okrenula, videla je kako joj se pribli`ava grupa dece odevene u sve{tenu ode`du, sa eksapterigama (barjacima) u rukama, a iza wih je bio sveti Rafailo odeven kao arhimandrit i sveti Nikolaj odeven kao |akon sa kadionicom u ruci. U{li su u crkvicu i po~ela je bo`anstvena Liturgija. Dvojica svetiteqa su pojali izuzetno umilno, a pratili su ih nevidqivi an|eoski glasovi. Sveti Nikolaj je sa velikim po{tovawem stajao pred svetim Rafailom i kadio ponikav{i pogledom, a deca su }utala.

U jednom snovi|ewu Marija Colakis je videla visokog i mr{avog monaha koji joj re~e: Ja sam bio jedno od siro~adi koja je odgajio manastir i postao sam monah. Isto je u~inila i ve}ina ostale dece, ostali su u manastiru. Sveti Rafailo je bio sveti ~ovek jo{ u ovom `ivotu. Bio je strog za na{e dobro, ali ga se nismo pla{ili, nego smo ga po{tovali. Sve nas je jednako voleo. Kada je hteo ne{to da nam saop{ti, sve bi nas okupio, i trebalo je samo jednom da ka`e ono {to je od nas hteo i svaki od nas je znao {ta treba da radi: jedan bi palio vatru, drugi je bio zadu`en za kandila, tre}i za drva, ~etvrti bi razgovarao sa qudima Svetiteq je toliko qubavi imao za nas, osirotelu deca, da je mnogo puta ostajao gladan da bismo mi mogli da jedemo. Ali, i mi smo wega voleli i bili smo mu poslu{ni od malena. Kada smo odrasli i postali monasi, vodili smo podvi`ni~ki `ivot.

Sve ovo dopuwuje, kao jedno svedo~ewe vi{e, jedna kratka i jezgrovita re~enica koju je svetiteq rekao u snovi|ewu Angela Ralisa iz aprila 1965. godine: da su u wegovoj blizini nalazili iscelewe svi stradalnici. Nastavqaju}i dugovekovno Predawe pravoslavnog mona{tva, vodio je `ivot po Hristu sa strogim pravilom podvizavawa i neprestanog pokajawa, a uporedo s tim sprovodio je {iroku ~ovekoqubnu delatnost, neophodnu kada se imaju u vidu istorijske i lokalne okolnosti u kojima je `iveo. Tako je dao svoj duhovni i dru{tveni ulog u riznicu prepodobnih Otaca jo{ iz prvih lavri u Egiptu i Palestini, koji su se isticali strogo{}u li~nog podvizavawa, ali i svojim velikim ~ovekoqubqem. A i svetiteqevo svakodnevno pravilo sastojalo se u tome da ne `ivi za samoga sebe, nego za svoga Boga-oca i za qude-sabra}u svoju. Zato su u kwizi istinskog `ivota krvavim slovima upisani otkucaji wegovog srca koje otkucava u druga~ijem ritmu: Hrista }emo posetiti, Hrista }emo negovati, Hrista }emo nahraniti, Hrista }emo odenuti kao da govori hristonosno srce svakom svom sabratu

Nema sumwe da je manastir na Orahovom bre`uqku bio upori{te koje je vr{ilo sna`an uticaj na svoju okolinu, a naro~ito na selo Termu. Kao {to smo videli, svetiteqi su gotovo od prvog ~asa stvorili ~vrstu prijateqsku vezu sa seoskim stare{inom Vasilijem i u~iteqem Teodorom. Zahvaquju}i svetiteqima i mi smo se pribli`ili Bogu, otkrio je seoski stare{ina u skora{wem snovi|ewu Mariji Colakis. @iveli smo svetovnim `ivotom, dopunila je u drugom snovi|ewu wegova `ena. Ali, od vremena kako je do{ao svetiteq i otkada ga je Vasilije doveo u na{u ku}u, slu{aju}i wegove re~i, u svemu smo se promenili. Svoje mnogobrojne haqine sam razdelila siroma{nima i zadr`ala samo tri tamnije. Ostavila sam kosu da mi izraste duga i prestala da se ulep{avam. Bogatu ku}u koju smo imali u selu dali smo jednoj osiroteloj, jako siroma{noj devojci, koja nije imala nikog svog na svetu. Ja sam joj bila kuma na ven~awu. Sve {to smo imali dali smo siroma{nima i onima kojima je bilo potrebno, jer smo pored igumana poznali veli~anstvenost Boga i nau~ili da ~ine}i milosr|e ~inimo ono {to je Bogu ugodno. Otada smo `iveli u ku}ici na poqskom imawu, kako bismo bili {to bli`e svome starcu i vodili vrlo skroman porodi~ni `ivot. Iguman, Nikolaj i Irina jo{ su za `ivota dostigli do svetosti, bili su od Boga obele`eni. Sveti Rafailo qubio je Hrista svim svojim srcem, prinose}i mu na `rtvu i qubav prema svojoj porodici. I moja Irina, {to god da smo za wu ~inili, {to god da smo joj govorili, ona bi nam odgovarala: Moj put je odre|en i pokazao mi ga je iguman manastira, sledi}u Hristov put. Svetiteq je nalazio na~ina da se pribli`i svakom ~oveku i svakoga da pou~i. Zbog toga ni Irinu nismo mogli da odvojimo od wega: stalno je `elela da bude u manastiru.

Jula 1962. godine Vasilika Ralis je sawala da se nalazi u vo}waku punom stabala bogatih vo}em, koji se nalazio pored staze {to vodi na Orahov bre`uqak. U sredi{tu vo}waka nalazila se mala gra|evina sazidana od crenih opeka. Pred wom je sedela i plela jedna `ena, a oko we su se igrala neka deca, a jedan krupni ba{tovan je ne{to kopao u blizini. Kada su je primetili, ona se postide {to se nalazi na tu|em imawu i poku{a da ode. Ne brini, re~e joj tada doma}ica, dobro te poznajemo, i nisi nam nepoznata, kako {to, mo`da, misli{. Nisi zalutala. Svakoga dana prolazi{ ovuda . Povedo{e je do izlaza i tamo joj jedna druga `ena, starinski odevena, objasni: Vasilika, ovo je poqsko imawe seoskog stare{ine Vasilija. Ovde je sa porodicom `iveo. Ovo imawe su zvali Kozakos. Danas je to delom Pandermalisovo, a delom Kojnakisovo imawe.

Melantija Pandermalis, kao ro|ena Termqanka, potvrdila je da su ta dva imawa nekada bila jedno i da ~ak postoji i ulaz sa one strane na kojoj se na{la Vasilika Ralis. [tavi{e, na mestu gde se u Vasilikinom snu nalazila ona mala ku}a, nekada se nalazila nekakva stara ru{evina.

To imawe je bila nekada na{a ku}ica za odmor. Rekla je `ena seoskog stare{ine Mariji Colakis u jednom nedavnom snu. Odavde je Irina odlazila i uspiwala se do manastira. U drugom snovi|ewu joj je rekla da je Irinu krstio sam sveti Rafailo i da je za vreme kr{tewa zamolila Presvetu Bogorodicu da malu Irinu dariva blagodatnim darovima i vrlinama. Zbog toga se sveta Irina toliko izdvajala od ostale dece. Sama svetiteqka je otkrila u jednom snovi|ewu da su se weni roditeqi starali i o tri devoj~ice bez roditeqa. Jedna od wih joj je zavidela i tukla je kad god je za to imala prilike i govorila joj ru`ne re~i. Ali mala Irina ju je `alila i nije o tome ni{ta govorila ocu i majci da devoj~icu ne bi oterali iz ku}e.

U~iteqa Teodora je za manastirsku bratiju vezivalo ~vrsto prijateqstvo. On sam je to, u jednom snu Marije Colakis, otkrio: Starao sam se da svaki slobodan trenutak provedem u star~evoj blizini i sa Nikolajem i ostalim monasima, a isto tako i sa seoskim stare{inom. U manastiru sam `iveo drugim `ivotom i druga~ije sam do`ivqavao praznike. ^esto sam govorio: kad bi mi selo postalo stalno mesto prebivali{ta, doveo bih ovamo i svoju porodicu, jer sam imao `enu i dete. Ali, nisam stigao. Bo`ija voqa je bila druga~ija.

U drugom jednom snu, Marija Colakis ga je videla kako pou~ava mnogobrojnu decu na Orahovom bre`uqku. Govorio im je o Hristovom ro|ewu i o Wegovom drugom dolasku.

Sli~an prizor video je u snu Panajotis Fikijas. Me|u drevnim ru{evinama stajao je u~iteq Teodor i dr`ao ~as mnogobrojnoj deci, koja su sedela oko wega. U jednom trenutku prekide predavawe i re~e im: Hajde, deco, sada je vreme za molitvu.

Termqanka Akindina Haxiantoniu, tako|e je u snu videla u~iteqa sa decom ispred stare crkve na Orahovom bre`uqku. Prvo im je dr`ao ~as, a zatim je tra`io od wih da poju.

Pored uticaja koji je `ivot svetog Rafaila imao na monahe i na poklonike koji su dolazili u Bogorodi~in manastir, wegovo duhovno zarewe privla~ilo je i monahe koji su se podvizavali u drugim delovima ostrva. Marija Colakis je u snovi|ewu videla mnogo monaha sa putni~kim vre}ama na le|ima kako se uspiwu ka starom manastiru, kako se sabiraju i prate svetiteqeve pouke. Kako joj reko{e, to se de{avalo svake godine pre Velike ^etrdesetnice, kako bi, okrepqeni wegovim poukama i blagoslovom mogli posle ponovo da se predaju duhovnom podvigu.

Zaklani kao jagwad (5)

Pro{lo je tako oko 9 godina otkako su svetiteqi do{li na Lezvos i smestili se u manastiru Presvete Bogorodice. Ujesen 1462. godine, posle ~etrdesetodnevne opsade, Turci su zauzeli Mitilinu i celo ostrvo. Tada su razorili sve manastire na Lezvu. Do{li su, razume se i u Termu, ali prema obave{tewima iz snovi|ewa nisu tada dirali manastir na Orahovom bre`uqku. Me|utim, ipak su od prvog trenutka zlostavqali hri{}ane. Mnogo smo trpeli, otkriva sam sveti Rafailo Vasiliki Ralis u jednom snovi|ewu iz 1960. godine. Zajedno sa nama mnogo su trpeli i drugi hri{}ani krivicom jednog nema~kog lekara, prijateqa Turaka, koji ih je stalno podbadao protiv nas, pa su nas ugwetavali. Zvao se doktor [vajcer.

Kako se pokazalo nekoliko dana kasnije u drugom snovi|ewu Vasilike Ralis, hri{}ani su, napa}eni od turskog ugwetavawa, podigli bunu i mnogi su oti{li u brda. Turci su tada posumwali da se kriju u manastiru.

Da bi ugu{ili bunu, pozvali su poja~awe iz najbli`e maloazijske oblasti. Nisu nas zaklali Turci koji su boravili u selu, ve} strani Turci koji su do{li iz Male Azije jednim ~amcem, ispri~ala je sveta Irina Kosti Kanelosu u snu koji je sawao 2. decembra 1961. godine. ^im smo saznali da je ~amac pun Turaka pristao u na{u seosku luku, odmah smo po`urili u manastir da se tamo sakrijemo i da obavestimo monahe. U~iteq nas je prvi obavestio, pa se i on popeo sa nama.

9. maja 1961. godine, Panajotis Bakas, jedan od radnika koji su radili na iskopavawu, sawao je da se obreo na Orahovom bre`uqku. Sve je izgledalo sasvim druga~ije nego danas: bio je tamo jedan manastir iz starih vremena i oko wega gusta {uma. On sam nalazio se iza manastira i iznenada je za~uo glasove i neko kome{awe koje je dolazilo sa ulaza u manastir. Po{ao je oprezno onamo i video stra{an prizor. Nekakvi Turci u starinskoj ode}i i sa turbanima na glavi bacili su na zemqu svetog Rafaila, pa su ga tukli i vikali na wega, ali Panajotis nije mogao da razume {ta su govorili. U jednom trenutku, sveti Rafailo ustade, uspravi se, zgrabi metalni krst koji mu je visio oko vrata i re~e im: Mi se wemu klawamo i nikada ga ne}emo napustiti. Onda su oni po~eli da ga vuku za bradu i povla~e po zemqi.

Jo{ jedan san Vasilike Ralis, iz januara 1960. godine, sti`e da nam dopuni pojedinosti mu~ewa. Ona je videla svetog Rafaila kako razgovara sa Mitropolitom Mitiline i kako mu obja{wava: Turci su me mnogo mu~ili. Prvo su me batinali, a onda iznemoglog bacili na zemqu. Zatim su me probadali kopqima, vukli me za bradu po zemqi. Posle su me vezali za orah i zverski me tukli cela 24 ~asa. Dok su me mu~ili, govorio sam sebi: Podne}u sve za voqu Gospodwu, sve do svog posledweg daha. Obe{en sam gledao kako udaraju i tuku ostale monahe, ali sam stalno govorio: Ovde, u borbi do posledweg daha. Zato sam imao i imam toliko snage. Otkrio je u snovi|ewu Marije Colakis. U jednom drugom snovi|ewu, u januaru 1960. godine, svetiteq joj je pokazao svoja mu~ewa. Pokazao joj je jedno mesto pored crkve i rekao joj: Odavde su me vukli za bradu i batinali. Vukli su me sve do dole, pa ponovo do gore i opet dole, vuku}i me po kamewu koje se obojilo u crveno od moje krvi. Zatim su me obesili naopako o ovaj orah i ostavili me tako 24 sata. Na kraju su me zaklali testerom kroz usta i odsekli mi glavu. Bilo mi je tada 53 godine, re~e joj u snu godinu dana kasnije, aprila 1960.

Mariji Balabanis je, u snu od 1. septembra 1961. godine, sveti Rafailo rekao da je posledwi put slu`io Liturgiju na Veliki ^etvrtak. Turci su ga uhvatili zajedno sa ostalim mu~enicima na Veliki Petak i u`asno su ih mu~ili, bez prekida sve do Svetlog utorka, 9. aprila 1463. godine, kako se otkrilo u snovi|ewima Vasilike Ralis i wene majke Angelike Marangos, aprila 1960. godine i Marije Colakis kasnije.

Marta 1960. godine, Marija Durgunas videla je u snu u`asan prizor na Orahovom bre`uqku. Sveti Rafailo je bio nag od pojasa nagore, ruku vezanih na le|ima, a oko wega su bila petorica divqaka sa turbanima na glavama i mu~ili ga, o~iju zakrvavqenih od besa. Na kraju, dvojica od wih su ga zaklala testeri{u}i ga kroz usta. Testera nije li~ila na obi~nu, nego je bila velika sa dve drvene dr{ke na oba kraja. Od toga {to je videla, Marija se prestravila i po~ela da pla~e. Tada je za~ula glas svetiteqa: Vidi{ li kako su me mu~ili? Mu~ewe se zavr{ilo na Svetli utorak. Na taj dan treba da mi odajete po~ast. Ovi, koji su me mu~ili, bili su dvojica muslimana, jedan Laz, jedan ^erkez i jeda potur~eni Albanac. Kasnije su ih pohvatali iz drugog razloga, ubili ih i bacili svu petoricu u jednu jamu.

Na Svetli ponedeqak 1960. godine, Mirsina Durgunas, wena majka i sestre, oko pono}i su za~ule nekakvo krkqawe, kao da pred wihovom ku}om nekoga ubijaju. Probudi{e se upla{ene i otvori{e prozor da vide {ta se doga|a. Na ulici je sve bilo mirno i tiho. Kada su ponovo zaspale, Mirsina je ugledala Presvetu Bogorodicu svu uplakanu. Ona pred Bogorodicom pade na kolena i upita je: Presveta Bogorodice, za{to pla~e{? Svake godine na ovaj dan pla~em zbog `rtve ovog monaha, odgovori joj Bogorodica. Zvao se Georgije, a postrigom je dobio ime Rafailo. U petnaest minuta do pono}i, u no}i izme|u Svetlog ponedeqka i Svetlog utorka Turci su ga zaklali, a na Svetli utorak su ga hri{}ani sahranili.

Sa svetim Rafailom mu~ili su i svetog Nikolaja, |akona, koji je do kraja ostao veran Hristu i odan svome starcu. U jednom snovi|ewu Marije Colakis, u julu 1987. godine, sveti Rafailo je otkrio neke potresne detaqe iz `ivota i mu~eni{tva svetog Nikolaja. Nikolaj je, re~e joj, bio jedino dete svojih roditeqa i bio je iz dobre porodice. Bio je veoma obrazovan, ali je bio krotak i skroman. Wega sam najvi{e voleo i imao u wega najvi{e poverewa. Starao se o svima i trudio se da im pomogne na svaki na~in, iako mu to nije bila du`nost. A kada su do{li Turci da nas uhvate, budu}i da sam znao da Nikolaj ne mo`e mnogo da podnese, rekoh mu: Nikolaju, ti be`i. Bi}e{ svetiteq i ako umre{ prirodnom smr}u. A on mi odgovori: Ne, star~e, zajedno smo do{li, zajedno smo pro`iveli ovde svoje najboqe godine, pa }emo zajedno svoju du{u predati Gospodu. Ja mu ponovo rekoh: Be`i, Nikolaju. Ne, star~e, odgovori mi on. Do posledweg daha }u ostati s tobom. Nikolaju, idi, rekoh mu po tre}i put. Ne, star~e. Ovde su na mukama potpuno nevina de~ica, pa zar ja da be`im? Tako je ostao do kraja. Zajedno smo oti{li na nebesa. Istovremeno, ona je mogla da vidi ceo taj prizor.

Turci su svetog Nikolaja vezali za jedno mawe orahovo stablo, koje se nalazilo naspram onog velikog za koje su vezali svetog Rafaila, u blizini mesta gde je bio otkriven wegov grob, i onda su ga tukli. Od batinawa i neizmerne tuge {to vidi svog starca kako podnosi tako stra{ne muke, nije vi{e mogao da izdr`i i dobio je sr~ani udar. Predao je svoju ~istu du{u Gospodu, bez ijednog uzdaha, ili jauka. Re~e sveti Rafailo (snovi|ewa Vasilike Ralis januara 1960. i Marije Colakis u februaru 1962.)

Borili su se kao jedna du{a (6)

U prole}e 1960. godine, u mnogobrojnim snovi|ewima otkrilo se da su na Orahovom bre`uqku bile mu~ene i druge li~nosti. Kao {to smo ve} videli, zbog dolaska Turaka, u manastir su se sklonili seoski u~iteq Teodor i seoski stare{ina Vasilije sa porodicom.

Vasilika Ralis je, 7. maja 1961. godine, sawala da se nalazi na Orahovom bre`uqku gde je bilo mnogo dece koja su se igrala. Pa`wu joj je privukla nasmejana devoj~ica od oko 12 godina. Upitala ju je: ^ija si? Ja sam Irina koju su Turci ovde mu~ili, odvrati ona. Vasilika je odmah zagrli i po~e da je qubi. I devoj~ica wu zagrli i re~e joj suznih o~iju: Kad biste znali {ta smo svi podneli! Kad biste znali na kakve su nas muke stavili Turci! Meni su, pred roditeqima sipali kqu~alu vodu u usta, ali moj otac nije nikoga izdao. Samo je plakao dok je gledao kako me mu~e, a moja majka je vri{tala.

3. oktobra 1961. Marija Colakis je u snu videla da se nalazi na Orahovom bre`uqku i da pored }upa svete Irine stoji lepa `ena, visoka i puna~ka, od oko 40 godina. Okrete joj se i re~e: Zna{ li ko sam ja? Ja sam Irinina majka. Ime mi je Marija. Da samo zna{ {ta smo trpeli od Turaka! Kada su nas uhvatili ovde, gde smo se popeli da bismo se sakrili, prvo su po~eli pred svima da mu~e moju Irinu. Zgrabili su i malu bebu, malog Rafaila, koga sam dr`ala u naru~ju, bacili su ga na zemqu i gazili ga nogama. Ubili su ga pred mojim o~ima. Obeznanila sam se od bola, vri{tala sam i sko~ila da ga uzmem. Onda su me vezali za drvo i tako su me prinudili da gledam kako mu~e moju decu. Me|utim, nisam to mogla da izdr`im, uprkos tome {to sam zatvarala o~i da ne gledam: dok su mu~ili moju Irinu, pala sa u o~ajawe i srce mi je prepuklo. Mene nisu mu~ili, ali moj mu` je podneo stra{ne muke.

U snovi|ewu oca Pahomija, nastojateqa hrama u Pirgima, seoski stare{ina sam je rekao da je dvostruki mu~enik. Prvo su mi mu~ili du{u, jer sam morao da gledam kako moju Irinu tako u`asno mu~e, a zatim su mu~ili i moje telo.

U januaru 1962. godine, jedne ki{ovite no}i, na Orahovom bre`uqku slu`io je bdewe protosin|el otac Nikodim, a sa wim su bili bogoslov Evstratije Kliment, Angelos Ralis i Duka Colakis. Sa wima su bile i wihove `ene Vasilika i Marija. Odjednom za~u{e de~iji krik. Svi uznemireno izi|o{e iz crkvice i po~e{e da tra`e i zovu, misle}i da je neka `ena po{la na bdewe sa detetom, pa da je negde pala i udarila se. Me|utim, svi wihovi napori su ostali bezuspe{ni: niko im nije odgovarao i nisu nikoga na{li. Nekoliko dana kasnije, u snovi|ewu Marije Colakis, otkrilo se da je krik koji su ~uli bio je vrisak svete Irine kada su Turci po~eli da je mu~e.

U jednom svom snovi|ewu, Marija Colakis je u }upu svete Irine videla Presvetu Bogorodicu u tamno crvenoj ode`di kako u rukama dr`i du{u svetiteqke. Tada se pojavi majka svetiteqkina i obrati se Mariji: Vidi{ li? Dok sam gledala kako mu~e moje dete, govorila sam: Presveta Bogorodice, kao {to si ti videla svoga bezgre{nog Sina kako strada na Krstu, tako i ja gledam svoje nevino dete kako strada. Predajem ga u tvoje ruke. Molim te, primi dete moje u svoje naru~je. Mi smo bili gre{ni u `ivotu koji smo pro`iveli. Ali ono je bezazleno i nevino. Ali, kad je ve} voqa Bo`ija da umremu u mukama, neka bude Wegova voqa.

Novembra 1961. godine, jedne ve~eri, Vasilika Ralis je sawala jednu devoj~icu crnomawastu i bledu kako se moli u crkvici na Orahovom bre`uqku. Kada joj je pri{la, devoj~ica joj re~e: Zna{ li ko sam ja? Ja sam mu~enica, ne, naravno, kao Irina, ali da zna{ samo {ta sam pretrpela! @ivela sam sa porodicom seoskog stare{ine i kada su ih Turci mu~ili na Orahovom bre`uqku, bila sam sa wima. Mene su Turci zlostavqali u`asnim batinama i umrla sam od u`asnih bolova. Zovem se Eleni.

Pro|e jedan dan. Vasilika nikome nije ispri~ala taj san i sama se pitala kako se Elani na{la zajedno sa porodicom seoskog stare{ine. Pomislila je na kraju da ona mora da je bila neka wihova slu`avka. Slede}e no}i, me|utim, usnila je jo{ jedan san. Svi mu~enici sa Orahovog bre`uqka bili su u seoskoj crkvi. Jedan po jedan su izlazili sa severnih oltarskih vrata i prolazili sredinom crkve. Prvi su iza{li sveti Rafailo, |akon Nikolaj i jedan nepoznati sve{tenik. Za wima je i{la mlada devojka u ru`i~astoj haqini koja je stala pored vrata gde se nalazi ikona svete Varvare. Vasilika razumede da je ona svetiteqka, pri|e joj, prekloni kolena i upita je {ta treba da zna~i prizor koji se pred wom odvija. U tom trenutku po~e{e da izlaze i druge li~nosti i svetiteqka joj po~e da obja{wava ko su. Prvo se pojavio mu{karac sredwe visine: To je u~iteq Teodor. Zatim izi|e jedan krupni mu{karac: Ovo je seoski stare{ina Vasilije. Zatim izi|e lepo gra|ena, malo puna~ka `ena, koja je za ruku vodila dve devoj~ice. Ovo je Vasilijeva `ena Marija sa svojom k}eri Irinom i sestri~inim Eleni. Eleni je tako|e mu~enica i `eli da se pomiwe. Ona nije bila slu`avka u Vasilijevoj ku}i, nego wegova ro|aka bez roditeqa, koja je `ivela sa wima.

Marija Colakis je u februaru 1962. godine sawala devoj~icu od petnaestak godina, crnokosu, koja joj re~e: Marija, ja sam Irinina ro|aka i zovem se Eleni. Pogledaj ovu sliku. I pokaza joj sliku na kojoj se videla devoj~ica plavih o~iju sa plavim pletenicama, veoma lepa. Evo, ovo je na{a Irina. @ivele smo kao sestre. Ja sam bila starija. Izgubila sam roditeqe kada mi je bilo tri godine i ostala sam siro~e. Moja majka je bila sestra Vasilijeve `ene Marije i kada sam ostala siro~e, oni su me uzeli k sebi i mnogo su me voleli, kao i Irinu. I ja sam bila sa wima kada su se popeli do manastira i sve su nas tamo zajedno mu~ili. Irinu su mu~ili naju`asnijim mukama. Prvo su joj odsekli jednu ruku i bacili je pred wene roditeqe. Zatim su joj odsekli jednu nogu i jo{ su je mnogo mu~ili, a na kraju su je spalili u jednom }upu. ^etiri dana su Turci ostali na Orahovom bre`uqku, a onda su spalili manastir. I ja sam, Marija, dosta podnela. Mene su Turci zlostavqali i umrla sam od bola i straha.

U snovi|ewu od 15. januara 1961. godine, u~iteq Teodor je otkrio Kosti Psirukisu na koji na~in su wega zaklali. Posle mnogo mu~ewa, Turci su mi odsekli glavu i stavili mi je izme|u nogu.

A jo{ godinu dana ranije, u martu 1960. godine, Elevterija Kavuras je sawala da je na Orahovom bre`uqku. Ugledala je ~etiri qudske prilike, koje su izgledale kao skeleti, me|u wima je bio krst, kopqe i merdevine, ba{ onako kako je izgledao Hristov Krst. Iznenada se pored we stvorio monah, bled i potresen. Elevterija, re~e joj, ovo mesto je sveto. Ovim kopqem su nas probadali i zlostavqali. Ove ~etiri li~nosti su seoski stare{ina, wegovo dete, u~iteq i sveti Rafailo.

U tri snovi|ewa Marije Colakis (iz februara 1962. godine, novembra i decembra 1985.), pojavio se sa svetim Rafailom i jedan krupni mirjanin od oko 50 godina, lekar, kako joj je saop{tio svetiteq.

Lekar je bio stranac i `iveo je sam u Termi. Jedinu utehu prona{ao je u manastiru, kuda je ~esto dolazio i molio se. Bio je moj veliki prijateq. Kada je ~uo da su se Turci popeli u manastir i da nas zlostavqaju, po`urio je da vidi {ta je sa mnom, jer me je mnogo voleo. Me|utim, stigao je ba{ u trenutku kada su me klali. Kada je video taj prizor, kao da je poludeo pa je hteo da se ubije, ali nije stigao, jer ga je u tome pretekao sr~ani udar. Wegovo ime je Aleksandar.

Na Veliki Petak 1961. godine, neki Termqani su se popeli na Orahov bre`uqak da prisustvuju bdewu, na molbu jednog Amerikanca gr~kog porekla, Georgija Hristakosa, koji je tih dana sa `enom Mirsinom, poreklom Termqankom do{ao u Gr~ku. Sa wima su bili Angelos Ralis, Virginija Adam, Mirta Amanitu, Duka i Marija Colakis, Marija Kunelis, Evstratije Kliment i drugi.

U 15 minuta do pono}i, `ele}i da odaju po~ast svetitequ, tri puta su pojali wegov apolitik(ion). Kada su tre}i put pojali, za~u{e ispred crkve neku buku i te{ke korake. Pogleda{e kroz prozor da vide {ta se de{ava. Da vidi{ samo, pri~ali su nam, napoqu su bili neki Turci sa turbanima na glavi. Vukli su monahe, sa wima su mu~ili i druge mu~enike, ~ula se vika, urlici i manastir su lizali plamenovi Crkvica se tresla. Mogli smo da vidimo sve mu~enike i kako su koga od wih mu~ili. To je trajalo vi{e od sata. Niko nije imao hrabrosti da progovori ni re~. Hristakos se skamenio. Mnogo se upla{io, jedva se dr`ao na nogama od straha pred onim {to je video. Sa~ekali smo samo da svane pa da pobegnemo.

Posledwi je svoju du{u Hristu predao sveti Rafailo, onaj koji je prvi iskusio surovost mu~iteqa. Kao dostojanstveni ovan, predvodnik velikog stada prvi je zapo~eo i ostao je posledwi u nad~ove~anskoj borbi koju su vodili on i wegovi sastradalnici. Svojim svr{etkom pokazao je da je `iveo za Hrista i zato je svoju smrt smatrao dobitkom. Pedeset tri godine wegovog mukotrpnog `ivota predstavqaju potvrdu onoga {to apostol Pavle ka`e: Ko }e nas rastaviti od qubavi Hristove? @alost ili tjeskoba, ili gowewe, ili glad, ili golotiwa, ili opasnost, ili ma~? Kao {to je napisano: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klawe. Ali u svemu ovome pobje|ujemo kroz Onoga koji nas je zavolio.(Rim 8, 35-37) Sveti Rafailo nije bio osewen blagoda}u samo {to se ti~e wegovog mu~eni{tva. Pre nego {to je zaslu`io venac velikomu~enika, ve} je bio dostigao visoki stepen svetosti, odnosno, potpunog posve}ewa i ugledawa na Hrista. U kwizi `ivota wegovo `itije zapisano je zlatnim slovima, kao putovawe ka nebesima. Kao {to je ve} re~eno, Presveta Bogorodica je Mariji Colakis otkrila da je sveti Rafailo bio sveti ~ovek jo{ od vremena dok je `iveo i neustra{ivo se borio za veru.

Divqa{tvo xelata nije se zaustavilo na mu~enicima. Posle klawa, Turci su do temeqa razorili manastir. 11. marta 1961. godine, Kosta Psirukis je u snu, kao na filmu, video prispe}e svetiteqa na Lezvos, wihov dolazak u manastir, wihovo mu~eni{tvo i na kraju spaqivawe manastira. Posle dva meseca, u maju 1961, prilikom iskopavawa, otkriveni su ostaci manastira sa sasvim jasnim znacima uni{tewa od po`ara.

Oplakivawe (7)

Po~etkom marta 1963. godine, Marija Colakis je u snu bila u crkvici na Orahovom bre`uqku. Tada se pojavi klirik koji joj je izgledao kao protosin|el otac Nikodim. Po|i za mnom, re~e joj, idemo u selo. Po{la je za wim. Kada su izi{li napoqe, po~ela je da pada ki{a, prava provala oblaka, ali oni uop{te nisu bili mokri. Stigli su do seoske crkve gde je bilo u toku ve~erwe. Pretpostavqeni protosin|el po|e do kivota svetog Nikolaja i izgubi se u svetlosti. Marija se pomete. Onda joj pri|e sitna postarija `ena sa sme|om maramom na glavi i objasni joj: Marija, to nije bio protosin|el, nego sveti Nikolaj. Ja sam wegova majka. Imao je 28 godina kada je oti{ao od mene, a tamo gore, gde se sada nalazi, ja ne mogu da odem. Onda Marija ugleda nepoznatog sve{tenika, vema starog i slepog, koga su dvojica vodila i pomagala mu da hoda. On se popne do mesta pored vladi~anskog trona i po~ne da dr`i slovo. Govorio je o mu~eni{tvu svetiteqa. Na Veliki Petak bila je provala oblaka kao sada, kada su Turci pohvatali monahe i po~eli da ih mu~e. Treba da verujete, jer oni su zaista svetiteqi i mnogo su stradali zbog na{e vere.

Tog istog slepog sve{tenika ponovo je videla u snu 15. marta 1963. godine, i on joj tada dopuni povest: Ja sam bio seoski sve{tenik, (Ime mi je Sava. Rekao joj je kasnije u snovi|ewu od 14 marta 1986.) Selo se tada nalazilo daqe od Orahovog bre`uqka, nego danas. Kada su svetiteqe mu~ili, bio sam veoma star i ve} sam izgubio vid. Posle razorewa manastira kri{om su do moje ku}e si{la dvojica koji su se spasli, monah Stavros i nadzirateq Akindinos. Pla~u}i su mi ispri~ali sve {to se dogodilo. Turci su se popeli do manastira za vreme izno{ewa Pla{tanice. ^im su u{li, sveti Rafailo je izi{ao na vrata crkve, klekao, podigao ruke ka nebesima, pomolio se, a onda smelo povikao Turcima: Vama }u samo svoje telo dati, ali svoju du{u preda}u svome Bogu. Jo{ im je mnogo toga rekao i oni su pobesneli, bacili su se na wega i po~eli da ga mu~e. Akindinos i Stavros su se, po svetiteqevoj zapovesti, sakrili i uspeli da pobegnu i da se spasu u pe}ini starca Josifa. Po{to su mi sve to ispri~ali, poveli su me i kri{om smo se popeli na Orahov bre`uqak da sahranimo mu~enike, jer bez sve{tenika nisu hteli da ih sahrane. Kada smo stigli, klekao sam na agijazmu i zamolio: Bo`e moj, podari mi svetlost da ih posledwi put vidim. Umio sam o~i sa malo svete vode koju mi je iz agijazme dodao Akindinos. Istog ~asa ugledah neku svetlost i progledah. Ali, to {to sam video neka niko nikada ne bude udostojen da vidi. Agijazma je bila prepuna krvi, tela mu~enika le`ala su naokolo u lokvama krvi, a moj mnogo voqeni iguman Rafailo bio je obe{en naopako o jedan orah i zaklan. Onda smo ih oplakuju}i ih sahranili, a zatim su me Akindinos i Stavros ponovo odveli dole u selo. Posle toga sam po`iveo jo{ devet dana i umro u 112. godini `ivota.

Svetog Rafaila, kao igumana, sahranili su u spaqenoj crkvi, a svetog Nikolaja na levoj strani dvori{ta.

Monah Stavros samo se privremeno izbavio. To je otkrila sveta Irina Kosti Kanelosu u snovi|ewu od 3. decembra 1961. godine, jedan od monaha, otac Stavros, pobegao je i izbavio se. On nas je sahranio. Po{to nisu mogli da ga na|u, razdvojili su se u grupe i po~eli da ga tra`e po brdima. Na kraju su ga uhvatili, odveli ga na isto mesto gde su nas ubili, pa su ubili i wega. Jedan hri{}anin ga je sahranio u crkvi.

Sam kraj ove sve{tene povesti opisuje se 6. decembra 1961. godine, u snovi|ewu Duke Colakisa: Na svetog Nikolu uve~e, sawao sam da se nalazim na Orahovom bre`uqku. Dan je. Vidim mnogo qudi, i mirjana i monaha kako tr~e prestravqeni, kao da ih progone. Monasi su bili samo u dowim haqinama, bez rase, a neki od mirjana su imali brade. Vide}i ih kako tr~e, upla{ih se i ja, pa po~eh da tr~im za wima i da vi~em: Stanite, momci! Kuda }ete? Stanite i recite mi {ta se de{ava. Tada sav zadihan stade jedan monah i po~e mi brzo govoriti: Be`i, ne idi za nama. Ti }e{ ispri~ati sve {to bude{ video. Ovog trenutka nas gone Turci. Ovaj manastir je dva puta izgoreo. Bio je nekada najve}i manastir i wemu su potpadali svi ostali manastiri na Lezvu. Drugi put su ga spalili onda kada su zaklali svetog Rafaila i ostale mu~enike. Posle te katastrofe, po{to smo znali da je sveti Rafailo jo{ za `ivota bio sveti ~ovek, iznad wegovog groba podigli smo malenu, sasvim nisku crkvicu sa sasvim malim ulazom kako bismo mogli da u|emo i klawamo se wegovim mo{tima. Ona dva luka koja si poru{io, pripadali su crkvici koju smo mi podigli. Dawu bismo vrata zazidali, kako Turci ne bi ni{ta posumwali, a no}u bismo ih otvarali, ulazili unura na kolenima i klawali se. Sve dok nas, jednoga dana, Turci nisu otkrili i oterali. Nisu nikoga od nas ubili, samo su poru{ili crkvicu, ali nisu znali da smo se klawali grobu, pa da i wega razore. U tom trenutku nastavqa pri~u Duka Colakis monah ponovo potr~a, a ja povikah za wim: Stani, nisi mi sve ispri~ao. Tada stade jedan mirjanin i re~e mi: Be`i, Duka. Moramo da be`imo. Zna{ li za{to te je kaznio sveti Rafailo i vratio te na put Bo`iji? Zato {to si i ti `rtva turskih zlodela, jer su ti oca zaklali. Svi mi, koliko god nas vidi{ da tr~imo, izbeglice smo kao i ti Potr~av{i ponovo, doviknu mi: Pri~ajte sve {to vidite.

..

Slava Crkve

I Grad ne potrebuje sunca ni mjeseca da mu svijetle, jer ga slava Bo`ija osvijetli, i svjetlost je wegova Jagwe. I narodi }e hoditi u svjetlosti wegovoj, i carevi zemaqski donije}e slavu i ~ast svoju u wega. (Otk 21, 23-24).

Ova sve{tena povest potvr|ena je izuzetno zna~ajnim svedo~ewima: otkri}a ~asnih mo{tiju na nazna~enim lokacijama, arheolo{ki pronalasci, ~uda, savr{en sklad i me|usobno dopuwavawe delimi~nih otkrivawa, uskla|enost sa istorijskim ~iwenicama iz tog perioda. U otkrivawe svega ovoga, Promisao Bo`iji je ukqu~io nebrojene li~nosti, klirike i mirjane, sve hri{}ane lokalne Crkvene zajednice. A, u skladu sa onim na {ta je ukazala Presveta Bogorodica i svetiteqi, sve {to se odigralo na Orahovom bre`uqku od samog po~etka je predstavqalo deo `ivota lokalne Crkvene zajednice, pod budnim okom i sa blagoslovom episkopa i sve{teneka. U po~etku su, razume se, ovi doga|aji nai{li na izvesno podozrewe i ispitivawe od strane Mitropolita. Ali hri{}ane to nije pomelo i nisu se udaqili od jedinog sigurnog puta: nastojawa da cela otkrivena povest bude priznata od strane zvani~ne Crkve. Novoprojavqeni svetiteqi su ih, sa svoje strane, svojom mistagogijom uvodili u izvorno spasonosno okriqe crkvenog `ivota. Wihovo ~udesno javqawe istinski je doprinelo izgradwi Tela Crkve. Wenoj slavi poslu`ili su svetiteqi svojim otkrivawem, kao i otkrivawem drugih duhovnih blaga na Orahovom bre`uqku, isto koliko i ~udima koja su sve to pratila.

Izvor novih duhovnih blaga

Po{to su otkrivene wihove ~asne mo{ti, svetiteqi su nastavili da se javqaju mnogim qudima bilo u vi|ewima, bilo u snovi|ewima. Novim otkrivawima `eleli su da iza|e na videlo sve {to je vezano za povest drevnog manastira, a {to je jo{ bilo sakriveno u zemqi.

Agijazma (1)

Izvesno vreme pre nego {to su poru{ili crkvicu (maja 1961.), mnogi Termqani su u snu videli da se iza oltara nalazi agijazma drevnog manastira na Orahovom bre`uqku. Me|u onima koji su sawali takve snove bili su Aleksandar Martis, Dimitrijr Gonidelis, Kosta Kanelos, Popi Cangarakis, Nikolaj Fikijas, Mirsina Durgunas, Marija Colakis, Vasilika Ralis, Eleni Karadimitrakis i isku{enica Mirsina Malijaros. Te tako, po{to su tokom iskopavawa otkriveni zidovi drevnog manastira i mo{ti svih otkrivenih li~nosti, doneli su odluku da kopaju i na tom mestu. Nekoliko dana su radili, ali nisu, razume se, stigli do dovoqne dubine i ni{ta nije ukazivalo na to da bi se tamo mogla nalaziti agijazma.

10 juna 1961. godine, prvi put se na Orahov bre`uqak popela Marija Balabanis iz Sifijana. Tra`ila je da joj ka`u ko je Angelos Ralis, jer je imala ne{to va`no da mu ka`e. Kada su tu nepoznatu `enu odveli do Angela Ralisa, ona mu re~e: Sawala sam, sine, dok sam prekju~e spavala, da sam bila ovde gore. Ali, tu je bila neka druga~ija crkva i iza wenog oltara stajao je sveti Rafailo u svom odejaniju, pojao je i kadio. Zatim je klekao, pozvao me k sebi i pokazao mi nekakav jarak, ili kladenac, pun vode i rekao mi: Ovo je, Marija, agijazma. Idi u Termu, na Orahov bre`uqak gde se bore da je na|u. Pitaj za Angela Ralisa i reci mu da ovde kopaju, da izvade ovo drvo. Onda Marija Balabanis pri|e i pokaza Angelu jedno ogromno staro maslinovo stablo, koje se nalazilo veoma blizu mesta na kome su kopali. Svetiteq mi je rekao ovo: Kopajte onoliko duboko dokle dopire korewe ovog drveta. Ne idite ni levo, ni desno od wega. Morate sti}i do velike dubine. Nemojte da podle`ete razo~arewu. Dok budete kopali, zna}ete da ste na pravom mestu po tome {to }ete nai}i na poneki drevni nov~i}.

Posle toga Angelos je bio ube|en da moraju iz korena da iskopaju ono drvo. A prethodno, kada su mu wegova `ena Vasilika i Marija Colakis govorile to isto, prema snovima koje su sawale, on nije hteo da im poveruje. Pretpostavio je da mogu da kopaju pored drveta kako ne bi morali i to drvo da izvade, kao tolika druga u wegovom masliwaku. Sada, me|utim, po{to je svetiteq tako zahtevao, bio je prinu|en da poslu{a. Zapovedio je tako radnicima, oni poseko{e drvo, izvadi{e korewe i iskopa{e do dubine do koje je dosezalo korewe. Vasilika i Marija, po zapovesti Svetiteqa, tri puta zakrsti{e i okadi{e to mesto i onda radnici nastavi{e sa kopawem.

Sutradan su stigli do dubine od dva metra, ali, kako ni{ta nisu na{li, razo~ara{e se. Ho}e li se jo{ koji put popeti ova Balabanisova? Ako do|e, otera}emo je lopatama. Govorili su radnici. U podne napravi{e pauzu za ru~ak i posle jela mal~ice prilego{e. Vasilika, Marija i Mirsina Durgunas uze{e pijuke i po~e{e da kopaju. Ubrzo na|o{e jednu slomqenu glinenu {oqicu. Sa velikom rado{}u nastavi{e i prona|o{e jo{ jednu {oqicu i neko crno kamewe. Me|utim, brzo su se umorile i morale da odustanu.

U me|uvremenu vrati{e se radnici i kad su videli {ta su prona{le, po~e{e zbijati {alu sa optimizmom `ena. Nastaviv{i sa kopawem i ubrzo prona|o{e jedan srebrni nov~i} sa dvoglavim orlom sa jedne, i krstom sa ~etiri slova V sa druge strane. Arheolog Haritonidis, koji je kasnije do{ao, re~e im da je nov~i} iz vremena Paleologa. Zatim po~e{e vaditi pocrnelo kamewe, izlomqene stepenice, jedan slomqeni vizantijski zlatnik, pa ne{to ni`e jo{ jedan srebrni nov~i} isti kao onaj prvi. Evo, reko{e onda svi, obistiwuje se san Marije Balabanis.

Kako je napredovalo iskopavawe, zemqa je bivala sve mek{a, i tako sve do dubine od sedam metara. A onda se ukaza jedan lu~ni otvor use~en u steni i zatrpan kamewem i zemqom, kao da je to namerno u~iweno. Odatle izi|e ne{to vode. Bilo je o~igledno da su nai{li na ulaz u nekakav lagum. Setili su se onda re~i koje je svetiteq rekao Mariji Balabanis i postade im jasno da bi, da su kopali malo pored, stigli do gorwe strane laguma, da bi ga nehotice poru{ili. Videlo se da bi otvarawe ulaza bio veoma te`ak posao, pa kako je ve} bio sumrak, prestado{e sa poslom, s namerom da nastave sutradan.

Te no}i Antula Alteru je u snu videla svetog Rafaila i svetog Nikolaja sa ve}im brojem monaha. Svi su stajali oko tog kladenca. Svi su pojali Slavoslov, jedni kade}i glinenim kadionicama, a drugi dr`e}i upaqene bakqe.

Ujutro, kada su se popeli na Orahov bre`uqak, ~ekalo ih je iznena|ewe. Ceo onaj otvor u zemqi bio je pun vode do vrha. Radnici po~e{e kofama da izbacuju vodu, ali voda se ubrzo ponovo popela do vrha. Bili su onda prinu|eni da pozovu u pomo} qude iz sela. Onda su mu{karci, `ene i deca napravili lanac i dodaju}i kofe od ruke do ruke ispraznili su oko 350 kofa, sve dok nivo vode nije bio dovoqno nizak. Me|utim, kada su prestali da vade vodu, kako bi se malo odmorili, voda se, iznenada, sa glasnim klokotom podi`e iz dubine i ponovo ispuni ceo jarak. Poku{ali su ponovo da ga isprazne, ali se ponovilo isto. Tada odlu~i{e da sutradan donesu pumpu. Tako je i bilo, ali pre nego {to su motor stavili u pogon, voda se umiri sama od sebe i nivo po~e da se spu{ta, kao da je negde u jarku nestajala.

Tada radnici si|o{e i polugama otvori{e ulaz u lagum. Pred wima se ukaza kru`ni lagum izdubqen u steni, koji se, izgleda, nastavqao u dubinu stene. Oklevali su, me|utim, da u|u unutra, jer je bilo potpuno mra~no. Najzad, Duka Colakis hrabro odlu~i da u|e u hodnik. Sa fewerom u jednoj i gvozdenom polugom u drugoj ruci, kako bi ispitao ~vrstinu tla, napredovao je polako korak po korak. Visina laguma bila je tolika da je visoki ~ovek mogao uspravan da kora~a. Me|utim, lagum je je bio uzan: jedva su mogla da se mimoi|u dvojica qudi. Sa tavanice su visili ~udesni stalaktiti, koji su pri svetlosti fewera proizvodili ~udesne efekte. Lagum je bio 7, 5 do 8 metara duga~ak, skretao je malo udesno i zavr{avao se jednom pe}inom, koja se nalazila ta~no ispod oltara starog hrama. Sveta voda je isticala iz jedne pukotine u steni i pravila jezerce u pe}ini. Pored izvora nalazila se jedna glinena ~a{a. Po{to je ispitao ceo prostor, Duka izi|e i re~e: Nema nikakve opasnosti. Ko god `eli mo`e da si|e da pogleda. Spusti{e lestvice od konopaca i mnogi si|o{e u lagum.

Arhitekta, dobar poznavalac vizantijske arhitekture, tvrdi da se temeqi oltara drevnih vizantijskih hramova ~esto nalaze na vodenom stubu. ^itava slika ovog nalazi{ta odaje utisak da su, u drevna vremena, monasi, da bi stigli do ulaza u lagum agijazme silazili kroz otvor u zemqi na ~ijim se stranama nalazila neka vrsta kamenog stepeni{ta. Ostaci ovog stepeni{ta bili su oni stepenici koje su nalazili dok su kopali.

Sa dna otvora u zemqi polaze jo{ dva hodnika iskopana ne u steni, nego u zemqi. Jedan, sa leve strane od ulaza u lagum agijazme, daje utisak da je slu`io za prolaz prema paraklisu, ili ikonostasu, jer je bio mali i imao kupolastu tavanicu. Ulaz u drugi se nalazio nasuprot ulazu u lagum agijazme i nastavqao se u dubinu. Po{to je bio velik i mra~an, in`iweri su smatrali da je opasan, pa su ga privremeno zape~atili, a kasnije su ga poru{ili kako bi spre~ili eventualnu nesre}u. Ta~no iznad tog poru{enog hodnika moglo se videti da je poru{eni hodnik vodio od povr{ine zemqe do ulaza u agijazmu.

Vide}e mnogi i upla{i}e se (Psal 39, 4) (2)

Posle otkri}a agijazme do kojeg je do{lo 12. juna 1961, gotovo svakodnevno se sticalo mnogo sveta na Orahov bre`uqak, slu`ila su se bdenija i de{avali su se ~udesni doga|aji.

Odmah prvih dana posle otkri}a, vodom iz agijazme bilo je isceqeno osmogodi{we dete Kaliope Vasilelis iz Pamfile. Dete je prebolelo de~iju paralizu (poliomielitis) koja mu je ostavila posledice na jednoj nozi i, kako je vreme prolazilo, bivalo mu je sve gore. Onda jedna ro|aka donese majci malo svete vode iz agijazme na Orahovom bre`uqku i ona s verom pomaza detetu nogu i zamoli Presvetu Bogorodicu i svetiteqe da ga iscele. Zavetovala se da }e bez naknade raditi na iskopinama. Ve} slede}eg jutra dete je potpuno ozdravilo i moglo da ustane.

Ovo ~udo Kaliopa Vasilelis je, duboko potresena, ispri~ala za vreme bdenija koje je slu`eno 30. juna. Slu`ili su ga otac Evtimije, paroh iz Terme i otac Konstantin, paroh iz Pamfile. Bilo je prisutno mnogo qudi iz Pamfile, jer su oni bili inicijatori tog bdewa. Me|utim, bilo je tu i dosta qudi iz Terme, me|u kojima su bili Angelos i Vasilika Ralis, Virginija Adam, Marija Kunelis i Marija Colakis. Na samom po~etku slu`be Anastasija Grimis iz Pamfile si{la je u lagum agijazme da upali nekoliko sve}a i da se pomoli. Tom prilikom joj se ugasila upaqena sve}a u jednoj ruci, pa kada je htela da se vrati, za~ula je tihi {um, kao da je neko lagano pro{ao pored we i upalile su joj se odjedamput sve sve}e koje je neupaqene nosila u drugoj ruci. Kako nikoga nije videla, ona se upla{i, izi|e i svima ispri~a {ta joj se dogodilo. Ne{to kasnije, dok su slu`ili moleban na grobu svetog Nikolaja, ukazao se sveti Rafailo na svom grobu. Le`ao je na kamenim plo~ama sa rukama prekr{tenim na grudima. Mogli su svi da ga vide gotovo ~itavih 15 minuta. Svi su se sa suzama molili. U isto vreme jedna dvanaestogodi{wa devoj~ica videla je pored dvojice sve{tenika i svetog Nikolaja, pa ga je ~ak ~ula i kako divnim glasom poje sa wima.

Posle nekih mesec dana ~udo je do`iveo ribar iz Terme, Apostol Vecos. Izvla~e}i mre`e iz mora u ~amac, povredio je oko ribqom krqu{ti. Oko mu je oteklo i imao je bolove. Lekar mu je rekao da hitno mora u Atinu na operaciju, ako ne}e da izgubi oko. Kako je bio siroma{an, nije imao novca za to, pa po|e sa `enom na Orahov bre`uqak. Tamo ispere oko vodom iz agijazme i oboje se sa suzama pomoli{e i zamoli{e svetiteqe da mu iscele oko. Istog ~asa bolovi prestado{e, a sutradan je mogao samo da se uveri da je isceqen.

11. septembra pope{e se poklonici iz mesta Agijasos. Iako su stigli veoma rano, ipak su tamo ve} zatekli Termqanke Haralampiju Likardopulu i Mirsinu Durgunas. Haralamija je, naime, te no}i sawala svetog Rafaila koji ju je kaznio jer je u qutwi rekla da nikada vi{e ne}e oti}i na Orahov bre`uqak, i pozvao je da odmah do|e gore. Ona se ujutro probudi, povede sa sobom Mirsinu i obe se `urno pope{e. Posle molitve i poklowewa ~asnim mo{tima, Haralampija si|e u agijazmu da uzme malo svete vode. Kako je uronila ruku sa bo~icom u vodu, tako joj neka nevidqiva sila zgrabi ruku i povu~e je u vodu do pazuha. Ona po~e pla~u}i da doziva upomo} i da vi~e Sagre{ila sam. Svi se str~a{e da joj pomognu, ali ruku nikako nisu mogli da joj oslobode. Tada se svi pomoli{e, zamoli{e lepo svetiteqa i tek tada joj ruku izvuko{e iz vode. Ali, istovremeno vide{e kako iz agijazme izrawa i jedna ruka u rasi, svetiteqeva. O tome su pismeno svedo~ewe potpisale sve `ene iz Agijasosa koje su tome prisustvovale.

Nekako u tom periodu, jedne ve~eri, kada se slu`ilo bdewe, pored blago~estivih poklonika, na Orahov bre`uqak popela su se i trojica prijateqa: Aleksandar Martis, elektri~ar, Kosta Kunduksis, magacioner jednog preduze}a u Termi i Marko Kunelis, ~lan mesnog crkvenog ve}a. A Martis je, iako je izvesno vreme pre toga sawao Presvetu Bogorodicu koja ga je uveravala da je Orahov bre`uqak Golgota novoprojavqenih svetiteqa i pokazala mu agijazmu i ikonu u kripti drevnog manastira, ipak jo{ mnogo sumwao. Kunduksis, ne samo da je podozrevao, nego je ~ak mnogo govorio protiv toga da su zaista u pitawu svetiteqi. Me|utim, on je bio taj koji je predlo`io Martisu da odu na Orahov bre`uqak, po nagovoru svoje majke.

Kada su stigli gore, neki poklonici su bili u privremenoj crkvici koju su sagradili na mestu gde su vr{ena iskopavawa. Oni su, sa jo{ mnogo drugih, posedali na iskopine. A onda se za~u glas de~aka Ksenofonta Bonisa koji, upiru}i prstom na jedno mesto na ru{evinama, uzviknu: Sveti Rafailo, isceli moju maj~icu! Uskoro se za~u{e i drugi glasovi. Mnogi su mogli da ga vide. Ona trojica, me|utim, nisu ni{ta videla. Sveti Rafailo, re~e u sebi Martis potreseno, udostoji me da te vidim kako bih se oslobodio sumwi. Tada ugleda svetiteqa kako stoji na ru{evini u svoj svojoj veli~anstvenosti, a odejanije mu je {u{talo na vetru. Istovremeno ga ugleda{e i druga dvojica. Ali odjednom im kroz glavu pro|e misao da ih to mo`da neki prevarant ismeva. Dogovori{e se da mu pri|u i da raskrinkaju prevaranta. Kada mu, me|utim, Martis pri|e, svetiteq nestade. ^im se vratio na mesto na kome je ranije stajao, ponovo ugleda svetiteqa, ali ovoga puta je prolazio pored Kunelisa. Eno ga pored tebe, uhvati ga, doviknu mu, ali Kunelis nije video ni{ta. Osetio je pored sebe samo nekakvu silu, kao vazdu{ni vrtlog. Kunduksis ode da ga uhvati sa zadwe strane, ali, kada mu pri|e, sveteq mu se okrete i re~e mu: Sada, dok me ti vidi{, drugi me ne vide. Do|i sam u agijazmu. On od straha kriknu i onesvesti se. Posle tog do`ivqaja on je verovao bez i najmaweg podozrewa.

U novembru iste godina dve prostodu{ne `ene iz Terme, Despina Angelis i Evridika Colos, palile su kandila u privremenoj crkvici i na grobovima svetiteqa na Orahovom bre`uqku. Potom su si{le da upale kandila i u lagumu agijazme. ^im su pri{le jezercetu sa svetom vodom, iznenada u wemu ugledaju jaku svetlost iz koje iza|e sveti Rafailo do grudi, a izlazio je polako i daqe. Ceo wegov lik je svetleo. @ene su ostale prikovane na mestu na kome su se na{le. One su se sa suzama molile, a svetiteq ih je posmatrao {etaju}i pogledom. Ko`a na licu bila mu je potpuno bela, a obrazi puna~ki. Brkovi su mu padali nadole, a brada mu je bila proseda i retka. Obrve su mu bile crne i guste, a o~i krupne i nemirne. Na grudima je imao ukoso postavqenu {iroku traku svu od zlata koja je sijala. Prestravqene `ene polako izi|o{e. Me|utim, `ele}i da se boqe uvere u ono {to su videle, ponovo si|o{e u lagum. Tada ugleda{e svetiteqa kako iz je iste svetlosti iza{ao celom visinom, u odejaniju od suvoga zlata i kre}e ka wima. Upla{i{e se i pobego{e.

Svetlost svijetu (Jn 8, 12) (3)

Posle otkri}a agijazme, nova ~udesna znamewa ukazuju na to da se na Orahovom bre`uqku, tom izvoru bo`anskog sabranog blaga, postoji jo{ skrivenih tajni. Mnogi su tokom bdewa mogli da vide nekakvu nebesku svetlost koja se ~as pojavqivala nad grobovima svetiteqa, ~as osvetqavala ceo prostor na kome su vr{ena iskopavawa. Me|u wima su otac Konstantin, paroh crkve u Pamfili, wegova popadija, Marija Colakis i mnogi drugi. Me|u posledwima ga je video Evstratije Kliment. On ga je vedeo kako se polako izdi`e iz ru{evina, kao {to sunce izlazi na istoku, uspiwe se ka nebu oblikuju}i svetlosni stub. Ujutro mu se u snu javi neka devojka i re~e mu: Ne{to postoji tamo gde si video svetlost.

Duka Colakis, koji je, kao ~uvar, mnogo no}i proveo na Orahovom bre`uqku, nekoliko puta je video svetlost koja silazi sa neba i osvetqava zracima odre|en prostor, pre~nika od oko sto metara. Jedne ve~eri ukazala mu se ista svetlost isto onako kao i Klimentu, kao veliki svetlosni stub od zemqe do neba.

Kakva je bila ta svetlost? Svakako nije bila materijalne prirode, ve} je to bila ista ona svetlost koju su mogli da vide svi qudi dostigli do svetosti, svetlost sa kojom su se suo~ila trojica U~enika na gori Tavorskoj u vreme Preobra`ewa Gospodweg, svetlost kojom je Mojseju svetlela ko`a na licu (2 Moj 34, 29-30), svetlost koju su videli pastiri one no}i kada se Hristos rodio (Lk 2, 9) i apostol Pavle na putu za Damask (Dap 9, 3). Tom svetlo{}u svetle ~asne mo{ti, ~udotvorne ikone, a naro~ito lice i lik svetiteqa: pravoslavna ikonografija tu svetlost izobra`ava kao svetlovenac.

U `itijima svetih postoje nebrojeni opisi kada je Bog slavio svetiteqe dopustiv{i da ih drugi, ~ak i ako nisu dostojni, vide obasjane tom svetlo{}u. Gotovo u svim sinaksarima novomu~enika govori se kako su zatvorski ~uvari i xelati videli mu~enike okupane nekakvom nebeskom svetlo{}u. U dobro poznatom razgovoru prepodobnog Serafima Sarovskog ( 1833) sa Motovilovim opisuje se kako je lice prepodobnikovo sjalo takvom svetlo{}u. Po upokojewu svetog Grigorija Palame ( 1360) ~itava kelija se osvetlila svetlo{}u kojom je sjalo wegovo lice. Tako je i sveti Grigorije Niski pripovedao o svome bratu, Vasiliju Velikom, kako se jedne ve~eri, dok se molio, wegovo lice ozarilo netvarnom bo`anskom svetlo{}u koja je svojim zrakozarjem osvetqavalo ~ak i ku}u u kojoj se svetiteq molio.

U skladu sa u~ewima svetih Otaca ta svetlost je netvarna (nestvorena, zna~i bo`anska) energija Bo`ija, slava Wegova, blagodat Wegova, koja silazi na nas i ~ini nas pri~asnicima svetosti, a samo su{tastvo Boga je nedostupno. Tu svetlost mogu da vide i telesne o~i, ali ne uz pomo} wihovih prirodnih, Bogom datih, ~ulnih sposobnosti, nego tek po{to su Svetim Duhom izmewene. Ina~e, i samo telo, tek po{to postane duhovno, kao {to ka`e apostol Pavle, ve~no }e gledati tu svetlost. (sveti Grigorije Palama)

Kada, me|utim, dolazi do izmewenosti o~iju i uop{te svih telesnih ~ula? Svi svetiteqi nas, na osnovu svog opita, u~e da se duhovna ~ula stvaraju u ovom `ivotu i onaj ko ih ne stekne pre smrti, ne}e mo}i da bude pri~asnik ve~nog `ivota. Kako prime}uje prepodobni Nikola Kavasila, nije verovatno da se u drugom `ivotu oblikuju odgovaraju}e o~i, niti ~ulo mirisa niti svadbeno ruho: unutra{wi ~ovek, onaj novi, koji nastaje u skladu sa voqom Bo`ijom, za~et je u uslovima ovoga sveta, a po{to se formira ovde i dobije oblik, ra|a se savr{en tek u onom savr{enom i nepropadqivom svetu. Kao {to se u prenatalnom `ivotu formiraju ~ulni organi koji }e se koristiti u `ivotu posle ra|awa, tako tokom `ivota treba da se izmeni funkcija na{ih du{evnih i telesnih ~ula kako bismo jednom ~uli i videli, kako bismo `iveli u Hristu. Ta wihova izmena po blagodati Bo`ijoj je preduslov za savr{eno funkcionisawe ~ula u `ivotu posle smrti, ali promena zapo~iwe ve} u ovom `ivotu.

Ali, da bi blagodat Bo`ija izvr{ila u nama to preobra`ewe, potrebno je da i mi to `elimo i da tome te`imo, `ive}i `ivotom Hristovim, po{to uzmemo u~e{}a u svetim Tajnama, dr`e}i se svih Bo`ijih zapovesti i neguju}i u sebi vrline.

^udesni do`ivqaji poklonika Orahovog bre`uqka predstavqaju neuobi~ajen doga|aj. Izuzetna pojava netvarne svetlosti Bo`ije pratila je otkrivewa kao wihova potvrda. Istovremeno, me|utim, ona poklonike poziva na savestan duhovni `ivot, kako bi se udostojili spasewa i bla`enog pogleda na Hristovu svetlost u ve~nosti.

25. jula 1961, Kosta Kenelos je, po{to je zaspao u ~amcu dok je bio na ribarewu, usnio san u kome se ukazuje na jo{ jedno otkri}e. Sawao je da se sa mno{tvom qudi popeo na Orahov bre`uqak i tamo je video staru crkvu. ^uo je pojawe dvojice svetiteqa, video je mno{tvo sabranog naroda i pomislio da je zakasnio na Liturgiju. Tada iz crkve iza|e sveti Rafailo i re~e mu: Do|i, Kosta, ~ekamo te. Kosta mu pri|e, napravi metaniju, celiva mu ruku, a svetiteq nastavi: Uzmi, Kosta, ovaj pijuk i do|i za mnom. Odvede ga iza oltara stare crkve. Pokazav{i mu zid, zapovedi mu: Sru{i ga, Kosta! Ovaj je, me|utim, od zaprepa{}ewa i straha oklevao, ali na insistirawe svetiteqevo donese odluku. Udari tri puta pijukom i napravi veliki otvor u zidu, a iz otvora sinu zaslepquju}a svetlost. Kosta kroz taj otvor u|e u crkvu. U sredini crkve ugleda grob svetog Rafaila, a na wegovom podno`ju je le`ala sveta Irina. ^im ga ugleda, ona ustade. Imala je na sebi duga~ku i {iroku haqinu. U naboru haqine sakrivala je krst i mali okruglu ikonu. Dade mu krst i re~e: Uzmi ovaj krst, idi po selu i vi~i: Ovo je na{a vera! Uzmi i ovu ikonicu i do|i da kopa{ ispod podnih plo~a na mestu na kome sada stojim. Bila je to mala Hristova ikona koja je li~ila na pe~at.

Kada se probudio, premi{qao je da li da taj san ispri~a, ili da ga ne ispri~a. Odlu~i ipak da nikome ni{ta ne ispri~a, jer je mislio da bi se moglo desiti da na tom mestu ni{ta ne prona|u, pa bi mu se podsmevali. Me|utim, ~im je ponovo zaspao, ponovo je sawao svetu Irinu koja ga je uveravala: Uop{te nemoj da se premi{qa{, Kosta. Na onom mestu koje sam ti pokazala, zaista se nalazi ikonica.

Tako se Kosta sutradan vrati u selo i ispri~a san svojoj `eni, dodav{i: San je bio toliko stvaran da vi{e ne}u, ako ni{ta ne prona|u, da verujem u svoje snove. Slede}eg dana se pope na Orahov bre`uqak i sve ispri~a Angelu Ralisu i ostalima koji su se tamo zatekli. Nisu mu verovali. Me|utim, kako je ovaj bio uporan, Ralis odlu~i da zajedno odu u Mitropoliju. Bi}e potrebno posredovawe Mitropolita kako bi dobili dozvolu za iskopavawe na onome mestu, jer je bilo neophodno da pokvare deo poda drevne crkve, a to im je arheolog izri~ito zabranio. Vladika pa`qivo saslu{a sve {to mu je Kanelos ispri~ao i izdade zapovest da izvade samo ~etiri podne plo~e i da paze da ih ne razbiju.

Bio je 1. avgust 1961, utorak. Mnogo qudi se popelo na Orahov bre`uqak. Otac Evtimije je rano ujutro zapo~eo slu`bu u privremenoj crkvici. Radnici izvadi{e plo~e, koje su se na `alost razbile, i po~e{e pa`qivo da kopaju. Nije pro{lo ni deset minuta, kada se izdvoji jedan grumen zemqe iz koga je ne{to zasjalo. Colakis ga uze u ruke pomisli da je to razbijeno kandilo. Ali, dok je odvajao grumewe zemqe, vide da je u pitawu mala reqefna ikona. Bilo je tu jo{ i nekoliko komada drveta, i nekoliko listova hartije, verovatno iz Jevan|eqa, ili bogoslu`bene kwige, ali se oni izmrvi{e pri prvom da{ku vetra. Pozva{e oca Evtimija, koji, potresen, prekide slu`bu, uze ikonicu i polo`i je na ^asnu Trpezu. Odmah izdade zapovest da u selu zazvone crkvena zvona i da pozovu protosin|ela. Mnogo qudi tako saznade za to otkri}e i pope{e se na bre`uqak da se poklone ikoni.

Me|u wima je bila i Evstratija Mihelis iz Pamfile, koja je prethodne ve~eri sawala kako je sa nebesa si{ao Vladika Hristos i stoji u oltaru stare crkve na Orahovom bre`uqku: oko wega su an|eli, a pored wega stoji sveti Rafailo i dr`i u ruci zapaqen trikeri. Ujutro do|e u Termu i poznanicima ispri~a san, ube|ena da }e se ne{to zna~ajno desiti na Orahovom bre`uqku. Kad je za~ula crkveno zvono i saznala za otkri}e ikonice, ona pla~u}i od potresenosti bosonoga otr~a na Orahov bre`uqak da se pokloni.

Ubrzo sti`e protosin|el. On ispere ikonicu svetom vodom iz agijazme i svima saop{ti da je to srebrni enkolpion na kome je izobra`en Hristos Pantokrator sa Jevan|eqem u ruci.

Sa wim je stigao i arheolog, gospodin Haritonidis, koji zatra`i ikonicu da je odnese u muzej u Mitilini, jer treba da se konzervira kao umetni~ko delo. Nai|e, me|utim, na veliki otpor Termqana, za koje je taj enkolpion pre svega ikona kojoj su du`ni da odaju po~ast i da joj se klawaju. Oni nisu studirali bogosloviju ikona, ali su ose}ali iz po{tovawa prema ikoni radosnu bliskost sa Bogom si{lim sa nebesa. Ikone su, ka`e prepodobni Jovan Damaskin, kwige za nepismene. Oni iz wih ~itaju ovaplo}ewe Boga, Wegovo milosr|e, Wegov spasiteqski domostroj. Nema sumwe, ka`e isti svetiteq, da se ~esto, ~im ugledamo ikonu Raspiwawa na Krst, iako nemamo na umu Stradawe Gospodwe, setimo toga i padamo na kolena da se poklonimo ne tvari, nego Izobra`enome na ikoni.

Ikona se ne poistove}uje sa svojim obrascem, nego ga izobra`ava. Zato ne odajemo po{tovawe tvari, ve} se kroz wu (ikonu) po{tovawe prenosi na obrazac (sv. Vasilije Veliki), to jest na li~nost koju izobra`ava. Ikona je simvoli~no sredstvo koje odgovara na{oj, qudskoj, prirodi i posmatrawe izobra`ene svete li~nosti (Gospoda, Presvete Bogorodice, ili svetiteqa) dejstvuje na na{e pam}ewe, um i srce, na celo na{e bi}e. To je smisao vizantijske ikonografska umetnost koja simvoli~ki predstavqa bogo~ove~nost Gospodwu i svetost i po podobiju Bo`ijem izobra`ene svetiteqe. Tako nas klawawe i celivawe, {to predstavqa prirodan vid kontakta sa ikonom, dovodi do iznadprirodnog do`ivqavawa izobra`ene li~nosti: jer ikona simvoli~ki izra`ava uzno{ewe svetiteqa od postojawa po prirodi, do postojawa iznad prirode. Kada se sve to ima na umu, postaje sasvim jasno da odavawe po{tovawa svetim ikonama, nije obo`avawe wihove tvarne prirode (idolatrija), nego tvarno (materijalno) sredstvo pribli`avawa Netvarnom. Takva wihova liturgi~ka uloga u crkvenom `ivotu uzdi`e ih do uloge prenosilaca blagodati Bo`ije, pa tako i do ~udotvornosti. Bog i svetiteqi Wegovi odgovaraju na na{e pribli`avawe wima posredstvom odavawa po~asti wihovim ikonama te darivawem svoje qubavi zatvaraju krug na{eg duhovnog op{tewa.

Svim ovim napred re~enim, `eleli smo da podvu~emo neprocewivu duhovnu vrednost koju ima otkriveni enkolpion Hrista Pantokratora. On je bio nekada sredstvo liturgijskog op{tewa svetih Rafaila i Nikolaja sa Gospodom. Promisao Wegov je to ustrojio tako, da predstavqa sredstvo kojim }e sa Wim liturgijski op{titi dana{wi veruju}i. Wemu, dakle, nije mesto u muzeju, nego Crkvi, enkolpion pripada veruju}ima, koji su umeli svojom verom da ga sa~uvaju.

Tako se obistinio jedan san Mirsine Durgunas koji je usnila jo{ februara te godine, u kome joj je sveti Rafailo pokazao jedno mesto u staroj crkvi rekav{i da se tamo nalazi jedna ikona. ^ak joj je dao i jedno par~e hartije na kome je pisalo: Ja sam svetlost svijetu; ko ide za mnom ne}e hoditi u tami, nego }e imati svjetlost `ivota.

Ali, iz kog je razloga srebrni enkolpion bio ba{ ispod podnih plo~a stare crkve? Obja{wewe je dato u snu koji je usnio Duka Colakis 6. decembra 1961. Obreo se na Orahovom bre`uqku i video mnogobrojne monahe i mirjane kako be`e pred Turcima. Turci su, naime, otkrili da oni odlaze u razoreni manastir i klawaju se u crkvici koju su podigli nad grobom svetog Rafaila. Jedan od mirjana stade i re~e mu: Ikonu, koju ste prona{li ispod podnih plo~a u oltaru stare crkve, mi smo u `urbi tamo sakrili, kada su nai{li Turci i oterali nas.Mistagogija svetih Rafaila i Nikolaja (4)

Iste ve~eri, posle otkri}a enkolpiona, ostali su na Orahovom bre`uqku na bdewu Duka Colakis, Teoharis Kirilis, Nikolaj Fikijas, Evstratije Plijakas, Zaharija Pafliotis, Virginija Adam, Marija Kunelis, wena unuka Angelika Kunelis i Marija Colakis sa decom: Meni, Panajotisom, Dimitrijem i Manolisom. Odlu~ili su da tu ostanu do 15. avgusta, Odnosno do Uspewa Presvete Bogorodice. Negde oko 9 sati, Manolakis, sin Duke i Marije Colakis, prvi primeti dolazak dvojice sve{tenika, jednog krupnog i jednog niskog. Uputili su se prema crkvici. Marija Colakis, do{av{i do svog deteta, prepozna u wima svetiteqe i pozva ostale. Svi pri|o{e crkvici na deset metara udaqenosti, pado{e na kolena i po~e{e se moliti. Onda se ponovo pojavi ona nebeska svetlost i to tako jaka da su sve sasvim jasno mogli da vide. Svetiteqi u|o{e u crkvu i odjednom se pojavi{e u bogoslu`benoj ode`di. Sveti Rafailo je imao na sebi beli felon operva`en tamno plavim {iritima, krst na grudima i plavi epitrahiq, a sveti Nikolaj je imao na sebi tamno plavu |akonsku stolu operva`enu zlatnim {iritima. U jednom trenutku sveti Nikolaj izi|e iz crkvice i okadi sabrane hri{}ane, a na desnom ramenu je nosio malu crkvu. Zatim je mogao da se vidi samo sveti Rafailo. Iza{ao je iz crkve, sagav{i se ~ak, kako bi pro{ao kroz niska crkvena vrata i po~eo da blagosiqa. Zatim napravi vozglas i onda ponovo u|e i zastade pred kivotima, na koje su polo`ili enkolpion sa ikonom Hrista Pantokratora. Na ^asnoj Trpezi bila je otvorena jedna bogoslu`bena kwiga. Negde oko pono}i nestado{e.

Uverili su se tada da su se kandila ugasila, pa Colakis, Plijakas i Kirilis u|o{e u crkvu i ponovo ih upali{e. Posle toga se svi razi|o{e po nekakvim improvizovanim {atorima koje su razapeli da bi mogli tamo da provode no}i. Kako su se razi{li, Marija Colakis i Plijakas za~u{e korake i ne{to daqe ugleda{e dve senke kako idu prema crkvi. Pozva{e tada Duku koji be{e malo zaostao za wima i on, skrenuv{i pogled, ponovo ugleda dvojicu svetiteqa i sa wima svetu Irinu. On ih sve pozove da vide Irinu. Svi se ponovo vrati{e i ispred crkvice ugleda{e svetiteqku. Ceo wen lik je sjao nebeskom svetlo{}u i mogli su sasvim jasno da vide ~ak i crte wenog lica. Lice joj je bilo potpuno belo sa malim pegicama, kosa joj je bila o~e{qana na razdeqak, a dve plave pletenice padale su joj niz grudi. Imala je dugu `utu haqinu, koja je sezala do zemqe. Podigla je ruke u molitvi, a zatim se osenila krsnim znakom i skrstila ruke na grudima, preklonila kolena i kle~e}i ih posmatrala pravo u o~i. Sveti Rafailo i sveti Nikolaj, u bogoslu`benim ode`dama, kao i ranije, nastavi{e slu`bu. Sveti Nikolaj je u jednoj ruci nosio trikeri, a u drugoj kraj orara. Sveti Rafailo je izlazio i kadio, ~as je blagisiqao, a ~as opet uzdizao ruke i pogled prema nebu, a onda je na~inio vozglas i u{ao u crkvicu. Ta dva-tri puta kada bi iza{ao iz crkvice, svetiteqka bi mu prilazila mole}i se ruku prekr{tenih na grudima, ali nije ulazila u crkvicu. Negde oko 3 sata ujutro, pojavi se mno{tvo monaha. Sveti Rafailo je i{ao pred wima sa kadionicom u ruci i kadio, a monasi su i{li za wim, svrstani u dva reda. Tri puta su obi{li crkvu i onda ponovo svi nestado{e me|u ru{evinama.

Svetiteqi su svojim prisustvom uvodili vernike u Tajnu bo`anstvene Liturgije, koju su i sami `iveli i kojoj su slu`ili tokom svog zemnog `ivota, ili, boqe re~eno, podvizavali se kako bi svoj `ivot poistovetili sa tom Tajnom. Svakako su toj duhovnoj sve{tenoradwi bili sudeonici i verni koji su bdeli na Orahovom bre`uqku, znaju}i iz svog iskustva da je bo`anstvena Liturgija susret nebesa i zemqe, sabirawe celokupnog Tela Hristovog an|ela, svetiteqa, vernika na zemqi, upokojenih oko svetog Tela i Krvi Spasiteqeve. U tom bogo~ove~anskom sjediwewu Crkvi, do`ivqavamo, po blagodati Svetoga Duha, celokupan ~in domostroja Bo`ijeg: ovaplo}ewe Gospodwe, Wegov javni `ivot, Raspe}e, Vaskrsewe, Vaznesewe na nebo, silazak Svetoga Duha na apostole i upu}ujemo se prema eshatolo{kom otkrivewu Carstva Bo`ijeg, kada }emo da iskusimo jasnije ono {to jo{ od sada nosimo sa sobom (prepodobni Nikola Kavasila). Jer bo`anstvena Liturgija nije samo ikona Bogo~ove~anskog Domostroja, ve} se pred nama ukazuje isto ono bo`ansko Telo Gospodwe koje je za~eto od Duha Svetoga, ro|eno od Bla`ene Device Marije; koje je pogrebeno, koje je ustalo u tre}i dan, uznelo se na nebesa i selo sa desne strane Oca. (prepodobni Nikola Kavasila)

Bez svetog Pri~e{}a nema spasewa za ~oveka, odnosno, jedino tako ~ovek postaje pri~asnik ve~nog `ivota, koji jeste Hristos. Ali da bi to postigao, neophodno je da Mu se prethodno istinski pribli`i samo`rtvovawem, pokajawem, ispovedawem, molitvom, qubavqu prema sabra}i, pa ~ak i prema neprijateqima, a sve to zna~i da treba da `ivi savesnim crkvenim `ivotom. Kako je divno svoj razum i svoju voqu pot~initi Wemu.

Sigurno su novoprojavqeni svetiteqi `eleli toj Tajni pri~asnosti Bo`ijoj da pou~e verne, slu`e}i pred wima bo`anstvenu Liturgiju

Tokom ~itavih petnaest dana, do 15 avgusta, osim ve} navedenih li~nosti, bdeli su svake ve~eri na Orahovom bre`uqku i mnogi drugi i vi|ali svetiteqe. ^ak su videli i istu onu svetlost nad crkvicom, u kojoj se nalazila ikona Hrista Pantokratora, kako rasipa zlatne zrake po celom bre`uqku, a potom nestaje.

9. avgusta slu`eno je veliko bdewe. U~e{}a su uzeli mnogobrojni poklonici iz Mitiline, ~lanovi Parohijskog Ogwi{ta pri hramu svetog Simeona, zajedno sa svojim parohom, zatim mnogobrojni poklonici iz Pamfile i Terme. Tokom bo`anstvene Liturgije, kada je sve{tenoslu`iteq ~itao Jevan|eqe, na nekih 15 metara udaqenosti od crkvice, pojavila se Presveta Bogorodica u beloj ode`di i sa sjajnim svetlovencem koji je osvetqavao prostor oko we. Kada su izgovarali Simvol vere, na istom tom mestu pojavio se Hristos u bqe{tavoj crvenoj mandiji, nose}i u levoj ruci Jevan|eqe. Pro{ao je iznad agijazme, naslonio se desnom rukom na maslinu, ostao tako nekoliko minuta, a onda je nestao u iznadprirodnoj svetlosti.

Tih dana je Mitropolit oti{ao u Atinu i predao je enkolpion gospodinu Fotiju Kondoglu kako bi se pobrinuo za wegovu konzervaciju. Kako je rekao sam bla`enopo~iv{i ikonopisac, on je bio delo iz 1350. godine, visoke umetni~ke vrednosti sa jasnim obele`jima dela iz vremena Paleologa. Enkolpion je bio o~i{}en od zelene patine, a kasnije i pozla}en i sme{ten na srebrnu plo~u koja je bila ukra{ena vizantijskim ukrasima. Na dowem delu plo~e bio je urezan istorijat wegovog otkri}a. Po{to je tako uramqen, Mitropolit ga je doneo u Mitilinu, izlo`io ga na izvesno vreme na poklowewe u hramu Mitropolije, a potom je ponovo zauzeo svoje mesto na ^asnoj Trpezi u privremenoj crkvici na Orahovom bre`uqku.

Sveta Irina na ikoni i u svetoj slu`bi

Ve~e posle bdewa od 1. avgusta, sveta Irina se javila u snu Marije Colakis i objasnila joj iz kog razloga nije u{la u crkvicu, nego je stajala ispred we i posmatrala sve prisutne u o~i, kao da tra`i od wih ne{to. Nisam ulazila unutra, rekla joj je, zato {to otac Gerasim nije i o meni pisao u svom troparu uz svetog Rafaila i svetog Nikolaja. Reci vladiki da i moje ime napi{u i da i mene izobraze u sredini ikone, jer smo zajedno postali mu~enici.

Otac Gerasim Mikrajanitis, himnopisac Velike Crkve Hristove sa Svete Gore, napisao je apolitik svetom Rafailu i jo{ jedan obojici svetiteqa: Podvizavaju}i se na Lezvu Hrista Boga radi, u~inili ste ostrvo svetim, po{to su otkrivene va{e ~asne mo{ti, o bla`eni. Stoga vam odajemo po~ast, bogonosni Rafailo i Nikolaju, dostojanstveni |akone, kao svojim bo`anskim za{titnicima i zastupnicima pred Gospodom.

Pro{la su dva meseca, a svetiteqkin zahtev jo{ nije bio ispuwen, jer su zaboravili da ga prenesu Mitropolitu. Oktobra 1961. godine, posle jo{ jednog bdewa, Marija Colakis je sawala da se nalazi na Orahovom bre`uqku, a pored groba svete Irine stajala su obojica svetiteqa. Sveti Rafailo joj re~e: Prekju~e smo, tokom celog bdewa, i mi bili u crkvi. Samo je Irina ostala napoqu, jer je niste izobrazili na ikoni, niti ste je u slu`bi spomenuli kao nas, a tra`ila je to od vas. Ustani, idi u Pirge, potra`i oca Pahomija i reci mu da, kao {to je za nas napisao lepe tropare, napi{e i za Irinu, jer je i ona od Turaka pretrpela stra{no mu~ewe.

Otac Pahomije Sujuldzis, stari svetogorski jeromonah, prvi je svetiteqima napisao potpunu slu`bu, ulo`iv{i u wu svu svoju revnost. Iako jedva pismen, blagoda}u wihovom, izvukao je iz svog pam}ewa sve ~ega se mogao setiti iz vremena kada je bio ~tec u manstiru Ksiropotamu. Kada je za jednim sto~i}em u istorijskom hramu sa kupolom, posve}enom Presvetoj Bogorodici, u Pirgima, zapo~eo taj trud, uverio se da pi{e sa velikom lako}om i slavio je Boga zbog toga. Kasnije, kada su ga obavestili o tome {ta `ele svetiteqi, dopunio je slu`bu napisav{i tropare i za svetu Irinu.

U me|uvremenu pisali su i ocu Gerasimu i on je promenio apolitik u skladu sa `eqom svete Irine: Podvizavaju}i se na Lezvu Hrista Boga radi Stoga vam odajemo po~ast, bogonosni Rafailo, Nikolaju i tebi Irina, djevo, kao svojim bo`anskim za{titnicima i zastupnicima pred Gospodom.

Uporedo sa tim po~eo je da sastavqa i slu`bu sa pojawem i Molebni Kanon za sve troje svetiteqa, koji je prihva}en od strane Svetog Arhijerejskog Sinoda i od avgusta 1963. godine zvani~no se koristi. Po{to je sastavio slu`bu, kako nam je u svom nedavnom pismu napisao, razmi{qao je jedne ve~eri da li su je svetiteqi prihvatili. A onda, kada je zaspao, vide kako su se otvorila vrata wegove kelije i kako je unutra u{ao sve{tenik veli~anstvene pojave odeven u bogoslu`benu ode`du. ^im ga ugleda, otac Gerasim uzviknu: O sveti Rafailo! Svetiteq potvrdno klimnu glavom. Ustreptao od radosti, otac Gerasim ga upita: Sveti Rafailo, jeste li prihvatili slu`bu koju sam napisao? Svetiteq ponovo potvrdi klimawem glave, nasme{i se, re~e Da i nestade.

Slu`bu svetiteqima napisao je i bla`enopo~iv{i Mitropolit Mitimne Jakov, dok je jo{ bio nastojateq hrama svete Ekaterine na Plaki u Atini. Sam nam je, godinu dana pre svog upokojewa, rekao da je posle ~udesnog zahtava svetiteqa ispravio izraz mladica Irina, kako je prvobitno napisao u apolitiku, u Irina djevo.

Uop{te nije slu~ajno {to je sveta Irina otkrila okru`ewe u kome je potekla, slavu kojom je oven~ana: ona je devstvenomu~enica koja je na taj na~in obo`ena, dostigla do svetosti, `ivi i ~udotvori. Nema nikakvog zna~aja wena mladost. Nema nikakve sumwe da je ta malena devoj~ica, koja je tako kratko `ivela na zemqi, ipak tako mnogo postigla, nastanila se u Svetoj Trojici. Wena sveta li~nost nas podse}a na to da svetost predstavqa nepropadivi plod duhovne uzvi{enosti koja se ne mo`e meriti godinama, nego uzavrelo{}u vere, preispuweno{}u Svetim Duhom.

3. decembra 1961. godine, Kosta Kanelos usnio je svetu Irinu u seoskoj crkvi. Kosta, po`alila mu se, reci im da i mene izobraze na ikoni, jer sam i ja mu~enica. Ako to ne u~ine, bi}e ka`weni. @elim da i moju ikonu u litiji pronesete kroz selo, zajedno sa onom Hristovom ikonom, koju sam ti pokazala, pa ste je otkrili u oltaru stare crkve. @elim jo{, da kivot sa mojim kostima polo`ite pored kivota svetog Rafaila.

To su javili su Fotiju Gondoglu i on je tada `ivopisao onu poznatu ikonu na kojoj su izobra`eni sve troje svetiteqa. Izme|u svetog Rafaila i svetog Nikolaja stoji sveta Irina kao mala devoj~ica, u `utoj ko{uqici dugoj do zemqe, sitna li{ca, plave kose upletene u pletenice i sa razdeqkom na sredini. Ovu ikonu Fotije Kondoglu je `ivopisao po~etkom 1962. godine. Jednu kopiju je dao ocu Konstantinu Vastakisu, svom porodi~nom prijatequ. Videv{i bradu svetog Rafaila na toj novoj ikoni, otac Konstantin se razo~arao i spontano mu rekao: Nije vam uspela, gospodine Fotije, svetiteqeva brada. Isuvi{e je kratka u pore|ewu sa onom duga~kom bradom na prvoj ikoni. E! Nekada je svetiteq imao i toliku bradu Odvrati ovaj, malo uvre|eno. Otada, kad god bi kod ku}e pogledao ikonu, rekao bi sam sebi: Nije mu uspela svetiteqeva brada! Sredinom oktobra iste godine, jednog jutra ga oslovi u wegovoj crkvi, u hramu svetog \or|a u Kipseli u Atini, jedna wemu nepoznata gospo|a iz Pamfile na Lezvu, Atanasija Avajanu, i re~e mu: Ju~e oko podne, mojoj k}eri se, ~im je legla da se odmori, u polusnu u~ini