MIXER Pi{e: Zoran Jani}

JASPERSOVO PITANJE KRIVICE POLA VEKA KASNIJEU^ITELJI I U^ENICIObra}aju}i se polaznicima te~aja na Hajdelber{kom univerzitetutokom zimskog semestra 1945-46. - prvom nakon svr{etka rata i sko-ro punu deceniju od kako je odatle udaljen kao predava~, uz zabranuobjavljivanja radova - Karl Jaspers }e otpo~eti seriju predavanja ko-riste}i se u svom izlaganju inkluzivnim mi: „Mi u Nema~koj moramoduhovno pri}i jedni drugima. Mi jo{ uvek nemamo zajedni~ko tle...“No ovo mi, ovaj retori~ki pluralis majestatis kojeg }e se dr`ati tokom~itavog semestra, imalo je za adresata krajnje heterogenu publiku: uklupama su sedeli vojnici upravo pristigli sa fronta, rekonvalescenti iranjenici, biv{e medicinske sestre, o~ajni i izgubljeni mladi}i i devo-jke sa ~lanskim kartama Nacionalsocijalisti~ke stranke - ukratko, mla-dost i nada pora`enog Tre}eg Rajha.

U privatnoj prepisci sa Jaspersom iz tih dana, u pismu datiranom1949, Martin Hajdeger }e tako|e pribe}i tom prvom licu plurala.Govore}i o posledicama nacionalsocijalizma po njihov dru{tveni an-ga`man, re}i }e u konfesionalnom tonu: „Na{i }e `ivoti zauvek bitiobele`eni stalnim preispitivanjem onoga {to nam se desilo“. No i tomretori~kom mi, u okviru ovog priznanja, nije nedostajalo het-erogenosti: Hajdeger se prihvatio profesure pod nacisti~kom vla{}u,dok Jaspers nije, sa svim posledicama koje }e iz toga proizi}i. Ono {to su obojica ispustili u svojim filozofskim sistemima - Hajdeger pot-puno, Jaspers velikim delom - bilo je tematizovanje krucijalne ~injeniceXX veka: ostvarenje holokausta i postojanje konc-logora - nove,~udovi{ne tehnologije ljudskog uni{tenja bez presedana u ~itavoj istori-

ji. To }e, me|utim, biti polazi{na ta~ka i centralno mesto Porekla totalita-rizma(1951) Hane Arent. Potpuni preokret u pogledu mesta i uloge filo-zofije kod Arentove dogodi}e se 1943, kada je saznala za Au{vic. Njenareakcija bila je: „Tako ne{to nije se smelo dogoditi!“ - ne u moralnom,nego u ontolo{kom smislu - i iz toga je izvukla sve konsekvence, u prvomredu o nedostacima refleksivnog pristupa svetu. Shodno prvobitnoj za-misli, naslov njenog Porekla totalitarizmatrebalo je da glasi Elementi sti-da: Antisemitizam, imperijalizam i rasizam. Za razliku od svojih u~itelja imentora (Hajdeger joj je bio predava~, a doktorsku disertaciju odbrani-la je kod Jaspersa), njeno osnovno pitanje glasilo je: kako su mogu}egasne komore i logori totalitaristi~kih sistema u XX veku? Odgovor do ko-jeg je do{la potpuno se razlikuje od odgovora njezinih u~itelja: u osnoviru{enja modernog sveta le i radikalno zlo, a u sr i tog zla, do neslu}enihgranica zlo}udno nabujali antisemitizam koji, uz totalitarizam kao sasvimnovi istorijski fenomen, formaciju dotle nepoznatu i potpuno razli~itu odranije ve} vi|enih oblika tiranije i despotije, za krajnji ishod ima holokaust- i, sledstveno tome, poni{tavanje svih kulturnih, moralnih i civilizaci-jskih vrednosti.

KRVNICI I POSMATRA^IVe} u naslovu sadr`an je i osnovni metodolo{ki nedostatakJaspersove knjige - tematizovanje i preispitavanje krivice umestoodgovornosti. Ogromno je polje razlike izme|u pojmova krivice iodgovornosti; neko ne mora nu`no biti kriv za ne{to {to se dogodilo,ali mo`e biti za to odgovoran ili suodgovoran; krivac kome je

dokazana krivica uvek je i odgovoran za ono {to mu se stavlja na teret.Naravno da }e odgovor na optu`bu biti: „Ne, ja nisam kriv - kriv jeHitler!“ „Dogodilo se ne{to ja~e od svakog pojedinca i njegovih sna-ga, ne{to poput zemljotresa ili cunamija - mogu li ljudi biti krivi zaelementarnu nesre}u?“ „Ne, nisam ja kriv, krivi su oni koji su o tomeodlu~ivali“. Da ne pominjemo onu posebnu psiholo{ku crtu ({to senebrojeno puta dosad iskazala kroz istoriju) da krivicu za zlo~ine nasebe uvek preuzimaju oni moralno najobzirniji i najosetljiviji, oni ko-ji zapravo ni najmanje ne snose odgovornost, dok krvnici po pravilupokazuju ledenu ravnodu{nost i osvedo~enu moralnu idiotiju. Kao{to je svaka nacija deo svetske porodice naroda i snosi posledice u

okviru me|unarodnog poretka stvari, tako isto svaki pripadnik datenacije ima odgovornost za postupke vlasti koju je izabrao. PoMuzilovim re~ima, Nemci su kao narod oduvek pokazivali „sklonostda unose red bilo u raj ili pakao“, odabrav{i ovog puta da to ipak budepakao na zemlji, i u tome su tako temeljno uspeli da to nikoga vi{e ni-je izuzimalo od krivice i odgovornosti. Me|utim, Jaspers je svojomknjigom udelio oprost ne samo pasivnim posmatra~ima, onim indo-lentnim i indiferentnim gra|anima Nema~ke {to su za vreme naciz-ma samo „gledali svoja posla“, nego ~ak i aktivnim sau~esnicima,hiljadama onih bez kojih ma{inerija smrti ne bi mogla dafunkcioni{e, time {to je prebacio odgovornost navi{e, ka vrhure`ima; ne nema~ki gra|anin i ne nema~ka nacija, dakle, ve} naju`ie{alon oko Hitlera i Hitler sam.Izvode}i podelu krivice na ~etiri podvrste, gde pored krivi~ne odgov-ornosti postoji jo{ i politi~ka, moralna i metafizi~ka krivica, Jaspersne daje bli`e odre|enje u ~emu bi se uop{te sastojala ta krivicaNemaca. Sti~e se utisak da je re~ o nekakvoj neobja{njivoj krivnji ko-ja je, kao usud, zadesila ~itav narod: „Leta 1945, kada su u svimgradovima i selima oka~eni plakati sa slikama i izve{tajima iz Belzenai sa klju~nom re~enicom ‘To je va{a krivica!’, ovladao je nemir savesti,u`as je obuzeo mnoge koji zaista nisu znali, i u nama se ne{to pobuni-lo: ko me to ovde optu`uje? Bez potpisa, bez nadle{tva, plakat kaoda se stvorio niotkuda. Potpuno je ljudski da optu`eni, bilo pravednobilo nepravedno okrivljen, poku{a da se brani“.[ta je bilo na tim slikama? itaocima van Nema~ke to bi zauvek osta-lo tajna, ukoliko bi se oslonili samo na ovu bro{uru. „U`as je obuzeomnoge koji zaista nisu znali“ - {ta je to {to mnogi nisu znali, i na {tato ovde aludira Jaspers? Ogromna, zjape}a rupa u diskursu knjige,kao i kasnije u pam}enju samih njenih ~italaca. Zapravo, ne - ovdeve} imamo aktivni princip sau~esni{tva, svojevrsnog pre}utnog do-govora da se o transgresiji u zlo nipo{to ne govori. Na delu je po~etakzavere ti{ine, ono o ~emu }e se docnije ispovedati savremeni nema~kipisac Zebald (W.G. Sebald), prise}aju}i se svog detinjstva: „Poti~emiz radni~ke porodice... To je upravo onaj socijalni sloj gde je tzv. ‘za-vera ti{ine’ bila najprisutnija. Sve dok nisam napunio {esnaestu ilisedamnaestu, jedva da sam i re~ ~uo o istorijskim doga|ajima pre1945. Tek u na{oj sedamnaestoj godini bio nam je po prvi put pu{tendokumentarni film o otvaranju logora u Belzenu. Stajalo je to tu, prednama, i morali smo nekako svojim umom s tim da se izborimo... Pro}i}e godine i godine dok nisam shvatio {ta se zapravo desilo.“

LOGORA[I I UVARIFilozofska svest je po svojoj prirodi spekulativna, op{ta i totalizuju}a,no kod Jaspersa imamo posla sa ostacima totalitarne svesti, upravoone koja je poni{tila pojedinca, utopila ga u masu i ubacila u ma{iner-iju zlo~ina. Da bi povratio autonomiju pojedincu, kome je oduzetasvaka mogu}nost samostalnog odlu~ivanja, on idealisti~ki hipostazi-ra bi}e nema~kog naroda u neku vrstu bezvremenog entiteta i pledi-ra za me|usobni dijalog svih sa svima, `rtava sa vinovnicima,pre`ivelih logora{a sa ~uvarima, sau~esnika i posmatra~a sa onimakoji su pru`ili otpor ili emigrirali iz zemlje, nacista sa nenacistima,

KULTURNO PROPAGANDNI KOMPLET BR. 66, GOD. IV, BEOGRAD, UTORAK, 10. MART 2009.

Redakcija: Milo{ @ivanovi}, Sa{a Ili}, Tomislav Markovi}, Sa{a ]iri}; Font Mechanical: Marko Milankovi}; E-mail: betonŸdanas.rs, redakcijaŸelektrobeton.net; www.elektrobeton.net; Slede}i broj izlazi 24. marta

MIXER

Zoran Jani}: Jaspersovo pitanje krivice

CEMENT

Goran Cvetkovi}: Sva ministarkina lica

ARMATURA

Faruk [ehi}: Talibanskim stazama revolucije

VREME SMRTI I RAZONODE

Predrag Luci}: Serbia Konfiden{l

BULEVAR ZVEZDA

LIMONOV, Eduard

BLOK BR. V

L. Bodro`a & T. Markovi}: Karta srpskog spasa (17)

I BETON BR. 66 DANAS, Utorak, 10. mart 2009.

Me|u jezom i med snom

II

kako bi se spojile dve raspolu}ene pole nema~kog narodnog bi}a, „daprona|emo put jedni k drugima“, „da razmi{ljamo u kontekstu“ - toje re{enje koje nudi. Da bi pitanje krivice, kako individualne tako ikolektivne, bilo uistinu pravedno re{eno, ono mora biti izvr{eno sastanovi{ta neke nepristrasne instance. Budu}i da to nije sud zemaljapobednica u ratu, ni naknadni rad savesti gra|ana, onda preostajejedino dijalog izme|u ~lanova date ljudske zajednice - i Boga. No, u toj jedna~ini nedostaju `rtve. Totalitaristi~ki refleks uJaspersovom Pitanju krivice najjasnije se na tome pokazuje, nane~uveno skromnom mestu koje je u okviru ovog pamfleta dato prav-im, uistinu najve}im rtvama nacizma, Jevrejima, kao i popri{tu gdeje sprovedeno njihovo plansko uni{tenje, konc-logorima. Ova knji icau potpunosti odslikava narativ nema~kog dru{tva iz tridesetih i~etrdesetih, gde problem Jevreja zauzima periferno mesto u percep-ciji obi~nih gra|ana. Upravo zahvaljuju}i ~injenici {to su bili na samojgranici vidnog polja, nestanak tolikih hiljada pro}i }e gotovo neza-pa`eno. Jaspersovo „razmi{ljanje u kontekstu“ je krajnje selektivnoi plod je odbrambenog mehanizma, prvi korak ka negaciji krivice ikolektivnom zaboravu, reinterpretaciji istorije.Odve} oprezni terapeut, Jaspers se pribojava rizika da nad nema~komnacijom bude primenjen hirur{ki rez ili intenzivna terapija, ve} pred-la`e svojevrsnu homeopatiju, dugotrajno le~enje pomo}u malih dozaonoga {to je i izazvalo bolest. [ta izabrati, ti{inu ili istinu? Odgovor seu neku ruku ve} nazire u ovoj knji`ici, samim na~inom kako Jasperstretira postojanje logora i zaklju~ak koji iz togaizvodi: „Sve do 1939. godine koncentracioni lo-gori bili su striktno unutra{njenema~ka stvar,a i kasnije su velikim delom bili popunjavaniNemcima. Politi~ka hap{enja svakog meseca1944. godine prema{ivala su brojku od ~etirihiljade. injenica da je koncentracionih logorabilo sve do kraja svedo~i o postojanju opozicijeu zemlji“.Dakle, iz ~injenice postojanja logora Jaspersizvodi potvrdu postojanja opozicije, a sasvim udrugom planu ostavlja holokaust. U naknadnodopisanom pogovoru iz 1962. autor se uneko-liko ogra|uje od onoga {to je ranije napisao ika`e kako „ni on nije bio upoznat s isplanira-no{}u i razmerama zlo~ina“, da bi, me|utim,odmah zatim dodao: „Smatram da su izlaganjaiznesena u ovom spisu i danas va`e}a - uz jedanbitan izuzetak: u odlu~uju}em pogledupogre{no sam shvatio Nirnber{ke procese kojisu tada otpo~eli“. Ne treba sumnjati u Jaspersove dobre namerepri pisanju ove knjige. Nacionalni idealist,Jaspers je smatrao svojom du`no{}u da pazi na„nema~ko bi}e“, „du{u nema~kog naroda“, {tobi se manje idealisti~kim re~nikom jednostavno moglo prevesti kaonema~ka kultura i tradicija. Me|utim, ne treba izgubiti iz vida ~injenicu kako je upravo to „ne-ma~ko bi}e“ navelo nema~ke Jevreje da ne pru`e otpor holokaustu,da ostanu neshvatljvo pasivni u godinama uspona nacizma. Po re~imaistori~ara Dominika Lakapre (Dominick LaCapra) „nema~ki Jevrejinisu verovali da bi im iko mogao pore}i njihovu nema~ku kulturu, tonjihovo su{tinsko nema~ko svojstvo“ i zato nisu ni poku{ali da pru`eotpor. Kao primer i potvrdu te teze, Lakapra navodi nedavnoprona|ene dnevnike izvesnog Viktora Klemperera, Jevrejina koji jepre`iveo rat i koji je oduvek sebe smatrao ne samo uzornim Nemcemnego i vi{e od toga, verovao je ~ak u nema~ku rasnu superiornost,dok u isto vreme nacistima uop{te nije priznavao da su Nemci. On jedakle sebe, kao Jevrejin, smatrao Nemcem, {tavi{e Übermenschom,

proglasiv{i naciste nenemcima, uljezima i izrodima. Posledica kul-turne asimilacije za mnoge nema~ke Jevreje bila je fizi~ko uni{tenje.

ONTOLOGIJA SUZAMA NE VERUJEOd velikog zna~aja, kad je re~ o tematizovanju iskustva holokausta,jesu glas i pozicija narativnog ja koje o tome daje svedo~anstvo.Iskustvo postmoderne zapravo je iskustvo sveta posle holokausta,gde sveukupno razmi{ljanje stoji u znaku anihilacije, kako anihilacijeljudske supstance tako i smisla. Svest o holokaustu je ona izdu`enasenka (u svetu bez podneva), koja }e ubudu}e padati na sve, onajposlednji talog koji se krije u svakom umetni~kom delu ili ljudskoj ak-ciji. Crna masa katastrofe koja se desila i dalje je prisutna tu me|u na-ma, privla~e}i sve ka svom centru, a ljudsko mi{ljenje i delovanjeopiru se tom uticaju, toj konvergenciji koja sve destabilizuje.U Jaspersovom diskursu, vidimo, nema znakova tog destabilizuju}egmi{ljenja; njegova filozofska misao je iz iskustva II svetskog rata izi{lamanje-vi{e neizmenjena. Mo`da se tu krije odgovor na ono pitanjekoje ga je godinama mu~ilo - kako je bilo mogu}no da Hajdegerova injegova filozofija egzistencije tako fatalno zaka`u kad je u pitanjunailazak nacizma? Glas koji govori kroz Pitanje krivice nije neutralni glas u umerenomregistru, ve} unekoliko povi{eni glas koji se, obrazla`u}i, direktnoobra}a sagovornicima, glas apela i pouke. Taj glas narativa nije zas-novan na ja, nego na inkluzivnom mi; to je glas pre`ivelih (ali ne i

pre`ivelih iz logora!), glas podeljenog nema~kog naroda {to je ispaoiz istorije, i Jaspers govori sad ne vi{e toliko kao „~uvar bitka“, kolikokao pastir „nema~ke du{e i bi}a“ koji ho}e da sastavi predvojeno iponovno izvede naciju na pravi put, obra}aju}i se pri tom ne samosunarodnicima, ve} gotovo u istoj meri, ako ne i vi{e, i savezni~kimpobedni~kim snagama. „Knjiga je te`ila i da potpomogne stvaranjemogu}nosti za uspostavljanje novih veza izme|u pobe|enih i pobed-nika, kao ljudi s ljudima“, ka`e se u pogovoru. Pri tom se potiskivanje`rtava iz kolektivnog se}anja opravdave brigom za sudbinu nacije idobrobit budu}ih pokolenja. Ta unifikacija nacije o kojoj sanjaJaspers bi}e zbilja postignuta, ali kroz negativnu identifikaciju,dugogodi{njim svesrdnim poricanjam pro{losti. „De~ak koji sneva i ne zna {ta radi“ - slika kojom se Jaspers poslu`io

da opi{e Hajdegera, transponovana je sada na ceo nema~ki narod -sve beja{e samo ko{mar, nezdrava tlapnja i regresija u neko som-nambulno stanje neodgovornosti.

JASPERS ME\U SRBIMAPut Nema~ke kroz najnoviju istoriju dobro je poznat: od svesti o pot-punom porazu u ratu, sna`nog prisustva savezni~kih snaga uZapadnoj Nema~koj i dono{enja Grundgesetz-a, novog ustava, prekokonsenzusa o ti{ini, poricanja odgovornosti, reinterpretacije istori-je i viktimizacije Nemaca, njihove naknadne samostilizacije upo`eljnu posturu rtve, preko ekonomskog buma do teroristi~kih or-ganizacija 60-tih, sve do stasavanja novih generacija koje najzadpo~inju da preispituju pro{lost i da tra`e odgovor na pitanje ko je za-ista bio kriv - ali ih tra`e od svojih o~eva i dedova - do dana{nje,ponovno ujedinjene Nema~ke, koja predvodi Evropu - prote`e se ve-liki luk, gde se Jaspersovom Pitanju krivice ne mo`e pore}i pravo nanesumnjivo va`no mesto u tom procesu istorijskog samootre`njenja,ali danas i ovde, u na{im uslovima - ne, to nije dovoljno ~ak ni zapo~etak nacionalne debate. Ima knjiga kojima je jednostavno istekaorok trajanja. Nema~ke eleznice su posle rata uputile javno izvinjenjeJevrejima zbog toga {to su njihovi vozovi i kompozicije bili kori{}eni zatransport u konc-logore. [ta da radimo mi u Srbiji, pola veka kasnije,gde do nikakvog izvinjenja jo{ nije do{lo, utoliko pre ukoliko znamoda su autobusi kojima su srebreni~ki Bo{njaci prebacivani do mesta

egzekucije, svi odreda bili odavde - putni~ki au-tobusi „Strele“ iz Valjeva, u`i~ke „Rakete“,„Sedmog jula“ iz [apca i drugih prevoznika - ko-ji su u kolonama pristigli iz Srbije? Sa ~ime seto suo~ava Jaspersov ~italac kad primetinekakvu sablasnu auru oko tih vozila, mra~nisplin {to izbija iz njih kao oru|a zlo~ina? Kogada pozove na odgovornost, u koju vrstu kriviceto da svrsta? Ukoliko je ikad bio primoran dau|e u neki od tih autobusa, ko je odgovoran zaonaj gr~ {to bi ga dograbio hladnim prstimaiznutra uvek kad bi morao da zauzme jedno odsedi{ta? Pitanje koje se za nas povodom Jaspersoveknjige samo od sebe postavlja glasi: kako bidanas i ovde, u neobi~no o{trom svetlu tragi~nosli~nih prilika izme|u predratne Nema~ke i Srbijedevedesetih, uop{te mogli vrednovatiJaspersovo Pitanje krivice? U kojoj meri bi namova knji`ica bila od pomo}i u procesu na-cionalnog samoosve{}enja i tako nu`nopotrebnog suo~avanja s pro{lo{}u i nacionaliz-mom? Svaki vid organskog ili integralnog na-cionalizma, uklju~uju}i i srpski nacionalizam, podefiniciji je oblik rasizma, po{to najdublje nade

pola`e na preporod i uskrsnu}e sopstvene nacije, ili svoje posebne et-ni~ke grupe, i intransigentno je etnocentri~an, te`e}i uvek da u drugimnacijama ili etni~kim grupama vidi neprijatelje ovog procesa ili svojeneprijatelje. Dvostruko osvetljena, iskustvom pro{losti ali isada{njosti, dakle dvostruko testirana najte`im ispitom stvarnosti,konkretnim zlom, gde su mnogi bili prisiljeni da iskuse njezinu tem-atiku takore}i biolo{ki, na svojoj ko`i, odgovor je, bojim se, pora`ava-ju}i, i to u dva smera: ni onda kao ni danas ta knji`ica-pamflet nemanikakvu drugu svrhu do da zaobi|e pitanje odgovornosti i nacijupripremi za onaj put kojim se u pro{losti naj~e{}e i{lo: putem zabora-va i konsenzusa o ti{ini. Umesto zaklju~ka, mogao bih mo`da da nave-dem naslov koji sam u prvi mah hteo da stavim iznad teksta, ali koji mise bio u~inio pretencioznim: „Jaspersovo Pitanje krivice - knjiga kojanije moralo da bude prevedena“ �

BETON BR. 66 DANAS, Utorak, 10. mart 2009.

U ~etvrtak, 5. marta 2009., u Knji`ari-kafeu Slu`benog glasni-ka, svoje vreme za predstavljanje novih knjiga kritika Ljubi{eJeremi}a Knji`evnost razlike i Radivoja Miki}a Pesni~ka posla,njihov urednik, Gojko Te{i}, posvetio je napadu na neimenova-nog novinara koga je nazvao „multikulturalnom ni{tarijom“,zamoliv{i ga da ubudu}e ne dolazi na promocije knjiga koje Te-{i} potpisuje kao urednik, budu}i da dolazi sa „zlim namera-ma“. Kako Gojko Te{i} nije otkrio ime tog novinara (barem jeupotrebio mu{ki rod imenice tako da znamo da nije mislio nanovinarku), rekav{i prisutnima da taj novinar „dobro zna o ko-me se radi“, to ne}u u~initi ni ja koji sam promociji prisustvo-vao kao novinar Radio Beograda 2 koji prati nove knjige u obla-sti knji`evnosti. Neka ovaj tekst bude preventivna reakcija uime svih novinara, i onih kojima je urednik Te{i} odao prizna-nje, a izlo`io ih neprijatnosti slu{anja polemi~ke reakcije, neupoznav{i ih sa svojim motivima ni sa svojim anonimnim kore-spondentom, i onog jednog koji se nije javio, mo`da ne prepo-znav{i se u navedenim citatima.Obra~un sa novinarima nije nova stvar na srpskoj javnoj sceni: ne-ki novinari su vekovali na crnim listama, neke u haustorima i ula-

zima zgrada sa~ekuje „ta~ka metka na kraju“, nekima namesto sak-sije na simsu podme}u ka{ikare, neke {utiraju u studiju pred TV ka-merama, a neki se, eto, javno progla{avaju nepo`eljnim osobamaza konferencije za novinare jedne dr`avne izdava~ke ku}e, kakav jeSlu`beni glasnik. Ono {to je novo jeste da se to ~ini javno, u prisu-stvu „sedme sile“, autora promovisanih knjiga i saradnika Glasni-ka, koji }utke prelaze preko javno izre~enih kleveta i zabrana. Ne-kima ni{ta nije jasno, mada svejedno ne pitaju o ~emu i o kome jere~; neki se duboko stide, mada se ni oni ne ogla{avaju povodomverbalnog nasilja kome neposredno prisustvuju, neki mo`da i u`i-vaju u igri detekcije: na koga li je urednik Te{i} mislio.Da nevolja bude ve}a, sve ovo de{ava se u instituciji ~ije edici-je ure|uju ugledni stru~njaci: Jovan Babi}, Milan D. Ristovi},Jovica Trkulja, Ilija Vuja~i}; institucija koja je nedavno ustano-vila Nagradu Desimir To{i} „koja afirmi{e istinu, vrednosti i po-zitivnu kritiku dru{tva i vremena“; institucija ~iji prvi ~ovekpredstavlja Demokratsku stranku. U takvoj instituciji, jedan odnjenih urednika, Gojko Te{i}, daje sebi za pravo da zloupotre-bljava konferenciju za novinare u privatne svrhe za obra~un saneimenovanim novinarom, da iznova katalogizuje novinare na

po}udne i nepo}udne i da odre|uje ko sme a ko ne sme da do-|e na novinarsku promociju.Po{to je cela stvar jo{ uvek obavijena velom misterije, jedino{to se mora u~initi u po~etnoj fazi ovog incidenta koji je na-stao na relaciji Gojko Te{i} - novinar X, jeste upoznati javnostsa ovim nemilim i neo~ekivanim transferom velja-ili}izma u sfe-ru kulture i knji`evnosti i insistirati kod Slu`benog glasnika,koji snosi odgovornost za svoje urednike kao i za to kako se od-vija komunikacija sa novinarima, da upute Gojka Te{i}a kakoda primereno kanali{e svoju frustraciju i mr`nju. U suprotnom, uz navija~e koji mlate i pr`e policajce kako imse prohte, bez ikakvog straha ni od suda ni od kazne; uz sred-njo{kolce koji maltretiraju slabije od sebe i sve to snimaju zayou tube; uz radikalske psovke, kletve i no`eve, sva je prilika,zapati}emo na du`e i u kulturnim institucijama bahate nasil-nike, koji o~ito smatraju da im partijska knji`ica, mo}ni prija-telji i participacija u vlasti omogu}ava nekontrolisanu osio-nost i samovolju.Na potezu su Slu`beni glasnik i Demokratska stranka�

Sa{a ]iri}SLU

^AJ

MAL

OG S

ILED

@IJE

Foto:

FoNe

t

Ratnici podzemlja sprovode zlog vol{ebnika

III BETON BR. 66 DANAS, Utorak, 10. mart 2009.

SVA MINISTARKINA LICABranislav Nu{i}: Gospo|a ministarka, reditelj Du{an Jovanovi}

Slovensko narodno gledali{~e Nova Gorica i Gledali{~e Koper

Kad sam saznao da }e selektorski tim Sterijinog Pozorja i}i da gleda Nu{i}a u re`iji slavnog Du{anaJovanovi}a u Portoro`, na slovena~kom primorju, sve sam uradio da me uklju~e u svoj tim da bih ija gledao tu predstavu. Slovensko narodno gledali{~e iz Nove Gorice je prvo pozori{te koje je posleraspada SFRJ do{lo sa nekoliko predstava u Atelje 212 i u JDP i od tada u Beogradu gostuje skorosvake sezone. Od malog provincijskog pozori{ta za desetak godina postalo je pravo evropsko po-zori{te - po repertoaru, po stilu igre, po ukusu koji se pa`ljivo neguje i po sve boljoj gluma~koj igriansambla, stasalom u projektima koje je umetni~ki direktor, ina~e Beogra|anin, Primo` Bebler,ve{to birao, od Atlantika do Petrograda. U tom pozori{tu re`irao je Dejan Mija~ Maratonce Du{anaKova~evi}a i predstava je igrana na Sterijinom Pozorju pre par godina, gde smo tako|e upoznali idruge reditelje, Janu{a Kicu, Vita Taufera, Mateju Kole`nik, Diega Di Breu. I kako onda da ne odemna Ministarku u re`iji jednog Du{ana Jovanovi}a koji od {ezdesetih godina pro{log veka pi{e po-zori{no i politi~ki atraktivne komade i re`ira svuda po SFRJ, a u Sloveniji va`i za nekrunisanog kral-ja pozori{ta sigurno ve} dvadesetak godina. U Beogradu je re`irao i Hamleta u JDP i Boru ]osi}a uAteljeu 212, ali je najbolje pro{ao sa Molijerom slavnog ruskog au-tora Bulgakova. Njegov politi~ki i sarkasti~ni pozori{ni nerv u tomkomadu je proradio da kraja. A i Nu{i}eva Ministarka imala je svepredznake, u sezoni sa jasnim i metafori~nim naslovom „Odjuga“,gde }e se igrati i Ljubomir Simovi} i Goran Stefanovski, da omogu}iDu{anu Jovanovi}u da napravi pozori{ni halo!

KRIZA I POSRTANJAUtoliko je razo~arenje bilo ve}e kad sam video tu ispraznu i potpunodiletantsku predsatavu koju nisam o~ekivao. Sem ne{to jeftinihgegova i nekoliko {ala koje duguje Nu{i}u i njegovom spisateljskomdaru, Du{an Jovanovi} je mirno mogao i da ne dolazi na probe ovogkomada. Verujem da bi glumci sami bolje izre`irali predstavu po tek-stu Branislava Nu{i}a, a ne bi igrali ovaj katastrofalni galimatijas

nemu{tog i haoti~nog scenskog „inferiorizma“, ako smem tako da nazovem ovaj stil igre koji nam jeDu{an Jovanovi} prodao pod firmom pozori{ne predstave. Kao da je hteo da poka`e kako se Nu{i} nesme igrati. Njegovi glumci pravili su svoje likove kako je kome palo napamet: od sasvim realisti~kih,zeta ^ede, trezvenog Rado{a Bol~ine, preko odlu~nog da zadr`i realitet male uloge i pozori{ta, IvaBari{i}a, koji se borio za lik svoga Mileta iz Protokola, do potpuno luda~kog performera iz nekognakaznog Monti Pajtonovskog cirkusa, Ujka Vase, mla|ahnog i dr~nog Gorazda @ilavca. Sa{a Pav~ek,go{}a iz Ljubljane, kao @ivka Ministarka igrala je bar deset likova, ako ne i dobrih dvadesetak. Kakokoja scena ili kako koja situacija, eto ti nje u drugom stilu - od heroine do slu`in~eta, poti{tena -poni`ena, ljutita - nadmena, herojski razobadana, kao Besni Orlando, pa zmijski ponizna i spremnaza ujed. Vidi se da glumica ima dara i mogla bi da odigra i @ivku Ministarku kako valja, da je samo bi-lo reditelja na sceni.Nesre}ni Du{an Jovanovi} nije ni pomislio da razre{i Nu{i}a. Bavio se, naro~ito u poznatim scenamgrupne posete porodice, {to se smatra gogoljevskim uzletom beogradskog komediografa, samorasporedom ulazaka glumaca u salon gospo|e Ministarke. Tu su se neki kilavi likovi sitno-real-isti~kog prosedea motali po pozornici, pa nema ni metafore, ni ironije, ni komentara ili kritikedru{tva, srbijanskog ili slovena~kog (evropskog). Ranije sam mislio da se Jovanovi} zapetljao saHamletom u Jugoslovenskom dramskom, da prosto nije imao vremena da smisli koncept pa je re|ao[ekspirov tekst kao {to je to nekad najdosadniji reditelj u Beogradu, profesor Hugo Klajn radio saRi~ardom Tre}im i Mijom Aleksi}em u Narodnom Pozori{tu, ali vidim da Jovanovi} nikako da se sas-tane sa koncepcijom i stilom ni u Nu{i}evoj komediji. Te{ko je bilo gledati glumce koje znam iz mno-go, mnogo boljih predstava gori{kog pozori{ta, kako se batrgaju po sceni u Portoro`u i izmamlju-ju pokoji osmeh jeftinim gegovima koje ni jagodinski diletanti vi{e ne prodaju kao Nu{i}ev humor.Ovo je bilo jedno `alosno pozorje gde smo se sreli sa jednom umornom veli~inom slovena~kog po-zori{ta, znamenitim Du{anom Jovanovi}em, kome vi{e ni{ta ne polazi za rukom. Vreme je da se trgne i razmisli o svemu. Ovako vi{e ne ide �

CEMENTPi{e: Goran Cvetkovi}

TALIBANSKIM STAZAMA REVOLUCIJEDREVNO KRALJEVSTVO BUDALAZami{ljam ljude i doga|aje koji bi mogli obilje`iti ovu godinu.U Evropsku uniju ne}emo u}i sigurno, jer realno nismo ni za-slu`ili, a i da u|emo u nju ovdje }e nastaviti `ivjeti isti oni blu-fonci, koji su tu bili i prije primanja u veliku zajednicu napred-nih i prosperitetnih evropskih naroda. Kada bi svaki gra|anini seljak ove zemlje dobio certifikat ISO 9001 da je mentalno imoralno zdrav mo`da bi ulazak u EU bio ostvariv. Ali to susamo pusti snovi, jer treba priznati - `ivimo u zemlji gdje jeve}ina polupismenih, nepismenih, neobrazovanih ljudi kojijedva da ~itaju dnevne novine, a kamoli knjige, mada sumn-jam da bi im i ~itanje knjiga moglo i{ta pomo}i da se dignu izmentalne tuposti u kojoj se, nesretnici, nalaze. Nije ovo zemljagenija i velikih ljudi, iako }e me svaki hroni~ar iz najzaba~eni-jeg bosanskohercegova~kog grada odmah `urno demantovatinavode}i spisak znamenitih ljudi koji su porijeklom iz njegovogmalog grada, {to se trenutno gu{i u svakovrsnom mediokritet-stvu. A postoje, naravno, i oni koji }e potra`iti neku politi~kikorektnu sredinu pa }e re}i: ovo je zemlja velikih budala i ve-likih ljudi - sla`em se, ali samo oko prve tvrdnje. Nigdje nemavi{e budala nego ovdje, samo finale pro{le godine nam je too~ito dokazalo. I to su sve one netalentirane budale, ali opetbudale, koje na krilima vladaju}ih bo{nja~kih stranaka (SDA iZaBIH) i pripadaju}eg im politi~kog islama (njegove apsolutnezloupotrebe) haraju u privatiziranim javnim institucijama. I tebudale nisu nimalo naivne, ve} }e ova godina dokazati na {tasu oni sve spremni, pogotovo ako tu pridodamo ekstremnebradate likove, koji su u stanju u svakom trenutku postatimu~enici za nekog svog boga, kojeg jedino oni poznaju, a ko-ji njima upravlja direktno iz pakla, ili iz nekog brloga dalekogpustinjskog carstva.

BRA]O I SESTRE!Arzija Mahmutovi} (mogu}e da joj nedostaje „h“ na po~etku ime-na, zna se kolika je bo{nja~ka ljubav spram ovog suglasnika,ponekad je ona tolika da im ~itav identitet staje u njega), direk-torica je javne ustanove Djeca Sarajeva. Njeno ime }emo te{kozaboraviti zbog progonstva Deda Mraza iz vrti}a kojima Arzija ko-manduje. Ili recimo ime one bo{nja~ke doktorice koja `eli da sviljudi ovdje budu ne`enstveni nacisti poput nje, koja voli diskrim-inirati ljude zbog druk~ijeg seksualnog `ivota, iako je doktorica-muslimanka polo`ila eti~ku zakletvu i iako se o~ajno trudivjerovati u bo`ansku dobrotu, koja je nju definitivno zaobi{la. Ilionaj feminizirani islamski teolog-inkvizitor koji bi rado pravionove koncentracione logore za ljude druk~ije od sebe i svog uskogov~ijeg mozga. Sva ta bulumenta sjebanih likova iz biv{eg soci-jalisti~kog sistema, toliko su iskompleksirani da }e do smrti jo{uvijek misliti kako im neko uskra}uje njihovu vjeru i nacionalniidentitet. Jadnici u ~ijim rukama se nalazi ne prevelika mo}, jerda imaju totalnu mo}, ve} sutra bi po~eli zatvarati one druk~ijeod sebe. Trudili bi se da pri tome budu tolerantni i multikultural-ni, kakvi oni i jesu, samo ih niko ne razumije. Poput FatmiraAlispahi}a, samoprozvanog knji`evnika, filozofa i stru~njaka zaidentitet u Bo{njaka, kojem pjena izbija na usta dok dr`i svoju za-umnu tiradu u nekoj trash tv-emisiji. On koji `ivi u Tuzli savr{enopoznaje gra|anstvo Sarajeva, koje je iza{lo pred alu da zatvoriPrvi queer fest u zemlji dobrih bo{njana. Treba li napomenuti daje to gra|anstvo (po petpara~kom piscu ono je metafora toler-antnog grada Sarajeva) bilo sastavljeno od slabo pla}enog navi-ja~kog olo{a, propalih kriminalaca, vehabija i jo{ kojekavih sna-gatora i slabi}a koji su opaki u cipelarenju deset na jednoga.Me|utim, ovaj nerealizirani skriboman i nadrealni filozof je za-ista luzer u pore|enju sa ovima {to rade u javnim ustanovama;njegov zadatak je samo da raspiruje mr`nju i vjersko-nacionalnunetrpeljivost, {to on, mora mu se priznati, radi sasvim revnosno,jo{ iz vremena blagopo~iv{eg Waltera, pokoj mu nemirnoj du{i.

BRAT JE NEMIO MA KOJE VJERE BIONetolerancija i gu{enje temeljnih ljudskih prava je ono {to je u na-

jve}oj mjeri obilje`ilo proteklu godinu. Tu godinu ne mo`e izvu}i~ak ni esdeaovska rezolucija (zadocnila barem 10 godina) u kojojstoji da se Bo{njaci trebaju kona~no izvu}i iz pozicije `rtve i oslo-boditi kompleksa kojeg su sami sebi stavili na vrat (pomo}u razno-raznih fatmira), i da treba i}i u budu}nost bez zaborava na genocidu Srebrenici i sve zlo~ine nad Bo{njacima u pro{lom ratu. Ni ova iz-java ne mo`e popraviti dojam nad slikom dru{tva kojeg temeljnoobilje`ava vjerska netolerancija. Ova vrsta elje za dominacijom jeprerasla sebe tako {to su se stvari otko~ile i krenule svojim putemkao proljetne poplave. To je put izolacije i talibanizacije BiH (jednoje neodvojivo od drugog). Pitanje je kada }e se po~eti ostvarivatiprve etape na toj mapi puta, a talibanima }e na ruku i}i to {todru{tvo i dr`ava budu vi{e u haosu, tim }e oni mo}i regrutovati~opore mladih, izgubljenih du{a spremnih na vjerski radikalizam ikonkretnu akciju. To su neki od doga|aja za koje ne treba biti pro-rok da bi ih se naslutilo, oni su se ve} de{avali (slu~aj Topalovi}),zasad, na sre}u, u malim koli~inama. Pravi znak potpune moralnekorumpiranosti i vjerskog razvrata jesu naslovnice najtira`nijihdnevnih novina sa kojih stalno vri{te likovi u odbranu islama ibo{nja{tva (da mi je znati gdje su ovoliki heroji bili 1992.) na ~elu sabudu}im evropskim muftijom (papom u muslimana), koji stalno{alje agresivne i prijete}e poruke novinarima pisanih i elektronskihmedija, kao da je na ~elu neke diktatorske vojne hunte, a ne vjer-ske zajednice. Pri tome, njegova slijepa publika jedva sastavlja krajsa krajem svakog mjeseca, dok se ve} skuplja fantasti~na suma nov-ca za budu}i islamski vatikan - rezidenciju Islamske vjerske zajed-nice, i to u godini najavljene velike ekonomske krize i recesije.Gra|evina }e biti monumentalna po veli~ini i dizajnu, te ka`u da jeto objekat koji }e nad`ivjeti i Sudnji dan. Ja sigurno ne}u datidonaciju za ovakve arhitektonske poduhvate, ne zato {to sam poCeri}u neprijatelj Bo{njaka i islama (iako borac 5. Korpusa 92-95),ve} zato {to je moje pravo na nevjerovanje u boga ili vjerovanje udruge stvari potpuno poga`eno (u ovome zaista nisam usamljen)u atmosferi sveop{te islamizacije Sarajeva i ostalih krajeva BiH podbo{nja~kom dominacijom. Sve ostalo je luk i voda za one koji se raz-nesu bombom i trenutno odu u d`ennet�

ARMATURAPi{e: Faruk [ehi}

Diskriminacija je mila,ma koje vere bila!

Savez udru`enih crkava

ETONJERKA POLUMESECAB

Talibani ne veruju sre}i ili Gde je Deda Mraz

Foto:

Beta

VREME SMRTI I RAZONODE

www.kosmoplovci.netBLOK BR. V

Aj em d spaj, don’t ask mi vaj, maj gaj,Aj plej maj bejs vid dabl fejs, ou jes.No} be{e veri dark, so dark, Der in Top~ider park, crn mrak.Strend`er mi re~e: „Ej, D`o, ej,Aj’l pej jor plej for Si-Aj-Ej, okej?“

Vot kud Aj sej sem }u maj bejs tu plej?Der voz nou vej tu sej: „Maj plej - nou vej!“If Aj sel him ~ip jevtin trik,On stera me u krasni dik.Aj sver Aj’l plej po{teno gejm,Tako mi krsno maj D`ouvica nejm!

Dis iz d trend, bjutiful trend, maj frend,Tu fajnd e d`ob riports tu send, maj frend.Riports tu send for Si-Aj-Ej, Ta sila Boga dazn’t prej.Olsou maj bos, drug Bob d SlobTako|e sebi fajnd dabl-trabl d`ob.

Dis iz d trend, maj onli frend, d trend,Aj plej maj bejs for Ju-Es sikrit bend.Aj organajzd sam vorz end krajms,Je l’ rizn to da „El-Ej Tajms“Otkrije tezga det Aj hed,Maj jajca skvizd in maj dijer frend’s hend?Iz dis di end?

lirika utoke Pi{e: Predrag Luci}

BULEVAR ZVEZDAPi{e: Redakcija Betona

LIMONOV, EDUARDLIMONOV, Eduard (SAVENKO, Eduard Veniaminovi~; Dzer`inski, 22. 2. 1943), pred-stavnik tre}eg ruskog emigrantskog talasa, mitraljezac i naci-bol. Sin kagebeovca.U mladosti je bio sitni lopov, da bi se nakon 1964, po prelasku iz Harkova u Mo-skvu, posvetio kroja~kom i pesni~kom zanatu. Svojim autobiografskim tekstovi-ma, Edi~ka je nastojao da {okira, neguju}i pozu autsajdera i potencijalnog teroriste.Emigrirao je u Ameriku 1974, gde je ostao sve do 1982, kada je pre{ao u Pariz. Gdegod bi se na{ao, brzo je pronalazio put do umetni~kog undergrounda. U svom najpo-znatijem romanu To sam ja, Edi~ka (1979), Limonov je ve} postavio sve glavne tezesvog budu}eg politi~kog delovanja. Glavni junak romana, tj. sam Edi~ka, egocentriki cinik, `ivi u hotelu „Vinslou“ na Aveniji Medison, ne voli Jevreje, zala`e se za „laga-nje, plja~kanje i ubijanje“. Sve bi ovo ostalo na razini knji`evne provokacije da se Li-monov po povratku u Rusiju 1991, nije posvetio aktivnom politi~kom radu. U~esnik jeu velikim nemirima u jesen 1993, poznatim i kao Ustavna kriza, kada je po nezvani~-nim podacima poginulo preko hiljadu demonstranata. Godinu dana kasnije, osnovaoje Nacional-bolj{evi~ku partiju i njeno centralno glasilo Limonku (zanimljivo je fonet-sko preklapanje njegovog prezimena i ruskog termina za ka{ikaru). Pored Limonova,glavni ideolog partije bio je konspirolog Aleksandar Dugin, kao i nedavno preminulimuzi~ar Jegor Letov, frontmen Gra|anske odbrane, rodona~elnik sibirskog panka(www.youtube.com/watch?v=zJuyi4iZ6uc&feature=related). Prema programuNaci-bola, predsednik Rusije mo`e biti samo ~istokrvni Rus, Ruskinjama se zabra-njuje abortus, dok bi teritorija Rusije trebalo da obuhvati celu Evropu i Aziju. Par-tijski pozdrav je „do smrti“ i podignuta ruka sa stisnutom pesnicom. Simbol je cr-ni srp i ~eki} u belom krugu, na crvenoj podlozi. „Terorizam“ je klju~na re~ limo-novaca. Tokom devedesetih kao i kasnije, Naci-bol je izvela mnogo teroristi~kihakcija zbog kojih je i sam Limonov ~esto dospevao u zatvor. Jedna od njih, bilo jezaposedanje Crkve Sv. Petra u Rigi, kao podr{ka ruskoj manjini u Letoniji. Limon-ka je zabranjena 2002. a NBP u maju 2006, ali je Limonov nastavio sa ilegalnim ra-dom i tzv. paradajz-terorizmom. Sa Garijem Kasparovim, liderom Udru`enog gra-|anskog fronta, opozicionim levim i desnim partijama („Druga Rusija“) organizo-vao je proteste protiv Putina u vi{e navrata. Limonov je podr`ao mnoge ratne ak-cije, koje su bile u skladu sa naci-bol geopolitikom (Moldavija, Abhazija). Ostalaje upam}ena njegova poseta polo`ajima bosanskih Srba iznad Sarajeva. Limonovaje tom prilikom, urednik edicije Albatros, gde je objavljen prevod romana To sam ja,Edi~ka, odveo na paljanske Dane poezije (v. Bulevar zvezda br. 51). U pauzi izme-|u knji`evno-militaristi~kih sesija, Limonova je Radovan Karad`i} poveo na polo-`aj, odakle je Edi~ka, zadivljen naoru`anjem, ispalio dva rafala na Sarajevo(www.youtube.com/watch?v=kcCFJAfLTJE). Do dana dana{njeg, Limonov je os-tao prisutan na na{oj knji`evnoj sceni, uglavnom preko prevoda Radmile Me~anin.Posebno je zanimljiv Limonovljev tekst „Balkanski pisac“, objavljen januara 2007.u Knji`evnim novinama (srpski ekvivalent Limonki), kojim je napao Danila Ki{a sapozicija antropolo{kog rasizma i antisemitizma. Tako se Danilo Ki{ na{ao u unakr-snoj paljbi izme|u velikih prijatelja srpskog naroda, Limonova i Handkea, koji ovihdana, promovi{u}i srpsku knji`evnu osmorku u ~asopisu Schreibheft, govori kakozbog „nedostatka instinkta“ i „zapadnog semanti~kog sistema“ nikada nije voleoKi{a. Limonovljev posledji tekst objavljen u Srbiji (2008) nosi naslov „Nismo puca-li u njega“ i govori o ratu u Hrvatskoj �

SERBIJA KONFIDEN[L(Iz pesmarice Jovice Stani{i}a)

�Fo

tom

onta

`a: R

ecyc

le B

in L

aden

�

Obraz uz obraz: Plesom do snova

Pi{e: Tomislav Markovi}

DISKRIMINACIJA JE SRCE SRBIJEPismo Privremenog saveza verskih zajednica Vladi Srbije, strogo pov.

„Halo, Borise“Novi SOS telefon za SPC i druge i-legalisteP. S. Zvati dan pre Skup{tine�

Po{tovani,

Jesu li vama vrane ateizma i racionalizma popile ba{ sve mo-

`dane }elije? Krenuli ste u Evropsku uniju kao guske kroz ma-

glu, u to leglo bezbo`ni{tva, ni{ta vam to ne valja, sveti oci

da vam ka`u. Vest o nekakvom Zakonu protiv diskriminacije

odjeknula je kao grom u na{im kelijama A kategorije, i preki-

nula na{e tihovanje kad nam je bilo najlep{e. Baciv{i ovla{an

pogled na drugove ~lanove tog odurnog zakona, do{li smo do

slede}ih zaklju~aka koje ni adska vatra ne}e nadja~ati:

Promena verskih uverenja jednostavno je nedopusti-

va! Nema tu nikakve promene, jednom pravoslavac -

uvek pravoslavac! Taknuto - maknuto! Pa nisu crkve va{e

skorojevi}ke partije, pa da ih ~ovek menja kao ~arape. Ko

se rodio u pravoslavlju, ima i da umre kao pravoslavac -

za krst ~asni i slobodu zlatnu.

Rodni identitet nikako ne mo`e biti privatna stvar.

Srbin uvek treba da bude veran jednom jedinom - srp-

skom rodu, a svoju pripadnost mora izra`avati {to ~e{}e,

i to javno: prebijanjem perverznih mu`elo`nika na Gej

paradi, paljenjem merkantilnih Mekdonaldsa i antisrp-

skih ambasada, u~e{}em u odbrambenom ratu na nepri-

jateljskoj teritoriji, silovanjem zarobljenika oba pola u

konc-logoru, davanjem oplja~kanog novca crkvi e da bi

se kinta duhovno pro~istila i upotrebila u bogougodne

svrhe itd. Pravo na rodni identitet automatski gube svi

oni izrodi koje rane njihovog roda ne bole.

Seksualna orijentacija ne mo`e biti stvar slobodnog

izbora. Da biste se orijentisali, to svaka budala od izvi-

|a~a zna, potreban vam je kompas u vidu u~enja Svete

Matere Crkve. Ako je va{ podmladak pubertetski zbunjen,

pa ne zna kom bi se privoleo carstvu, tu je na{ Pahomije

da va{a zabludela ~eda sigurnom rukom izvede iz mra~-

ne {ume seksualnosti na pravi put. A i druge verske za-

jednice imaju svoje stru~njake za rad sa decom, mada to

bri`ljivo kriju, kao da je to neka sramota.

Ukratko, Zakon protiv diskriminacije negira samu sr`

vekovnog srpskog identiteta. Po na{em obi~ajnom pra-

vu, svako ima pravo da diskrimini{e i da bude diskrimi-

nisan. Ja~i tla~i, {to je em normalno, em se jo{ i rimuje.

Ko }e koga ako ne}e svoj svoga? Ovde odvajkada zakon u

topuzu le`i i nema boga da bude druga~ije! Dakle, da se

ne zajebavamo: skidajte zakon sa dnevnog reda, ina~e...

Srda~no va{i,

vladika @birinej & drugari

IVBETON BR. 66 DANAS, Utorak, 10. mart 2009.