Mladićstvo narodnog genija

8/13/2019 Mladistvo narodnog genija

1/57

Rastko Petrovi

Mladistvo narodnoga genija

I

UVODInstinkti graditelji kod naroda. Duh nae narodne

umetnosti. Komleksnost insira!ije kod naroda ira"novrsnost soljnih uti!aja. #esrodnost duhai"me$u ra"nih grana narodne umetnosti. Preva"ila%enje narodnog temeramenta narodnom!ivili"a!ijom. Isklju&ivost narodnog duha rase urimitivnoj njegovoj oe"iji. 'na&aj rimitivne

oe"ije o i"u&avanje narodne mentalnosti. Delamistike( dela slo)odnog duha i dela reali"ma. Pomi!anje grani!a narodnog %ivota omouostvarivanja njegovih insira!ija. Od)ijanjeinsira!ije o ak!iju( ovratak insira!ije u %ivot. *steti&ki re+leks. Mitoloki osnov u narodnojumetnosti. Mitoloki sim)ol u ,-enid)i Miliaarjaktara,. /itvanski mit o "ori.

Kao i linosti, i narod, svaki ponaosob, ima svoje osobene duhovnosti iimpulse, koji su u neprestanom izgraivanju jednoga duhovnoga imaterijalnoga kruga u kome bi mogao iveti. To su graditeljskiinstinkti, kao kod tica za zamisao gnezda, kao kod riba za selidbe krozokeane. Narodi, kao i pojedini ljudi, iskazuju svoje instinkte katkad unajveoj spontanosti i iskrenosti, kao kad ih zamenjuju, ili boje,laima, a isto su tako manje ili vie obdareni njima. ! svakom sluaju,redak je narod tako svestrano obdaren, tako svestrano zauzet jednom

unutarnjom i podsvesnom uposlenou "pretvarati sloena i dubokaimpulsna bogatstva u iste ideologije ivota, u iste vizije, u jednukolu vaspitavanja narodnog duha i pojedinaca, u, jednom reju,omoguavanja primiti i izdrati ivot onakav kakav se natura jednomnarodu# kao to je to na narod. $koro svaki moralni, etiki, ulniprincip moe nai svoj ve izgraeni ekvivalenat u naoj narodnojumetnosti. $ve to predstavlja jednu ogromnu duhovnu arhitekturu ija

1


2/57

je baza duboko zadrla u mitoloke, ili dublje u geoloke slojeve, a kojase istovremeno penje u strahovite iste visine i protkiva najsuptilnijim,najspiritualnijim ornamentima. %elu ovu nau umotvorinu pribliujuporeenjem esto grkoj klasinoj, po njenim harmonijskim linijamakompozicije, po njenoj vedrini nadahnua. &a bih je radije poredio sa

'olklorskom civilizacijom (ndije, po njenoj odvie komplikovanojsloenosti i nepomirljivosti ornamenata, po njenoj zaguljivoj misticikoje kao oblaci prelaze preko one lirske treperave, nebeske, vedrine)takoe bih je poredio sa gotikom, po njenoj isto arhitektonskojsloenosti komponiranja. No najpre trebalo bi raistiti jednu stvar*najradije se zamilja da je celokupna naa narodna umetnost

jedinstvena, jednoobrazna, jednorodna po svome rasnome karakteru,pa bila iskazana u bilo kojoj oblasti umetnikog izraavanja) da isti

duh veje i ista kultura duha, kako u pesnitvu, tako u muzici, tako i uplastikoj umetnosti ili igri. +dmah emo i bez tekoe utvrditi da je tozabluda, i videti odmah ukoliko je vano da se to utvrdi da bi se moglepravilno posmatrati izvesne pojave. uzika se, drim, moe podelitina dve grupe) ona primitivna, monohrona skoro "kao* Osu se nebo

zvezdama) Oj Moravo, moje selo ravno) Viju vetri)Biljano)Ja isprosiMilje moje itd.# svakako je najistije pastoralne prirode, i ne moe sesumnjati da je isto slovenskog karaktera) ona druga, zavrena,komplikovana, bogata, isprepletanih motiva, verovatno je jako srodnamavarskoj i arapskoj) ona je senzualno religiozna i strasna, sauvananajvie u akedoniji i -osni, gde se muslimanska pesma s minaretanajvie ula. Tako najvei deo naih najpopularnijih arija,najvoljenijih, ima u sebi ogromno (stoka, i to osmanlijskoga,arabljanskoga i muhamedanskoga (stoka. Narodna poezija, koja namnajvie bije iz istoga vrela naih narodnih instinkata, u primitivnomsvom obliku najnarodnija, jer je i najmitologinija, ve je stala primaticrkvene hrianske i apokri'ske elemente, "nemanjiska poezija#, da

zatim u vreme 'eudalstva i despotstva, postane i sama jako viteka ijako trubadurska "Strahinji Ban, uskoke pesme#) sudar ovih dvajuuticaja vidi se jedinstveno na pesmama Kosovske epopeje "Kom li ese privoleti carstvu, a istovremeno lik iloev#. !z pesme razvijale suse i narodne prie) moglo bi se oekivati da e one biti istomduhovnou sazdane, da e imati izvesnu vezu sa poezijom, kao u(ndiji ili u usiji* kod nas je narodna pripovetka pre svega zanimljiva,

2


3/57

interesantna, pa tek onda epskog zamaha) pri tom je mitolokija,nikad skoro religiozna, esto apokri'na, a najee meunarodna ineoriginalna. +na najzanimljivija pripadala bi /rabljanima ili (ndiji)tu zaostajemo iza arapske narodne pripovetke, koja ima jedan linihumoristiki ton pripovedanja koji de'ormie samu kompoziciju prie.

ukotvorna umetnost ili se sastoji iz tepiha i vezova, i onda, ako su totepisi, srodnost motiva sa motivima abisinskih i sijamskih tepiha je'rapantna, iako ne i kolorit koji je kod nas primitivniji i grublji) ako su

vezovi* bogatstvo uticaja i originalnih izraavanja je toliko sloeno iveliko, da podsea po tome na nau narodnu poeziju, premda jeinspiracija sasvim druga, ne vie zahvatana u istoriji ve u viziji isteprirode, pejzaa, i naturalizma. (li se sastoji iz konkretnije plastike*rezbarije, slikarstva itd. i onda se treba osvrtati paljivo na -izans, na

uticaj naih manastira i manastirskih slikara, na (stok dakle opet, aline vie arapski, no grki, asirski i ak daleki mongolski. 0rema tome,daleko od toga da ako je naa umetnost originalna ona je i istim

bogatstvima originalna, i da, ako je srodna s im, crpe tu srodnost saistoga izvora. $vaki rod ovde umetniki ima svoju zasebnu i biogra'ijui strukturu.

1asebnu, sve dok je re o umetnikim tipovima na kojima je narodpokazao svoju veliku vetinu, svoju stvarnu zrelost u stvaranju, gde je

postajao klasinim. ! poetnim, u primitivnim radovima, uosnovnom, tj. geolokom 'olkloru, bilo koje starosti, sauvao je, drim,najvie svoje instinktivne spontanosti, nekog humora i vedrine, nekeotre neizglaane traginosti. Tu je najdalje od baroka. +datle treba,ini mi se, poeti sa izuavanjem duha narodne umetnosti i iskrenosti,sa klasi'ikacijom tipova, sa utvrivanjem kontura docnijih herojskihdela umetnosti* pa se postupno peti 2 sloj po sloj geoloki, donajgornjega sloja kulturne obraenosti.

adi vee prostote i jasnosti u izlaganju podeliemo ceo ovajprimitivni narodni materijal na* njegovo izraavanje mistinoganarodnog ivota, slobodnu igru duha i na realistika narodnazapaanja) tj. 34. na umetnika dela gde je narod bez prestanka vezivaosvoj duh za sve prirodne zakone i za njina duhovna znaenja) 54. naona gde se potpuno oslobaao njih pa se zadovoljavao zanimljivou

3


4/57

ivota koji se zbiva u njegovome samome duhu) 64. na nepristrasno,objektivno posmatranje i procenjivanje ivota uopte. 0rema tome,ema e lanka biti izuavanje odnosa izmeu narodnoga duha "joednog i istog, tj. tek osloboenog od mitologije a jo nezarobljenogod drugih velikih socijalnih problema i pokreta, kao to je* heroizam,

religija, moral drutveni i dr.# i ivota uopte, a ne jedino njegovogivota. %ilj lanka bio bi pak da se na osnovu te eme iznese i rasporediitav jedan niz narodnih umotvorina osobite prirode, koje do sada

jedva da su bile i zapaene, kako kod nas tako i u svoj 7vropi. odae pri samom pregledu ovih, i sam italac moi odjednom jasno uoitiosnovne odlike naega temperamenta, kao primitivnih ljudi s jednestrane i kao rasnih karaktera s druge strane, i uoiti mnogo jasnije noto bi to mogao itajui 8ukovu narodnu pesmu, gde narod nije vie

davao sirovinu svoga temperamenta, no je ve pruao preraenujednom viom snagom koja je bila zrelost njegova genija a kojom jekao i pojedinac umetnik de'ormisao stvarni svoj temperamenat,

bogatio sraanjem sa stranim genijima i dopunjavao novimperspektivama koje su mu se otvorile pri upotrebi samoga tog genija*

jer misliti ne znai donositi samo zakljuke o onome to je vepreivljeno, ve i samim tim produavati preivljavanje, tj. sticatisasvim nova iskustva koja se na vie sluajeve heroizma i na svojedivljenje njemu, uspe da stvori jednu herojsku etiku, koja tolikoprome ceo ivot narodni uopte, ue u velika narodna bogatstva,taman kao naklonost ka poljoprivredi, ili religioznom ivotu itd., da itema te etike postaje otada stalnim, a ne vie samo pojedinanim iliestim, narodnim karakterom) narod koji je spevao herojsku etiku nemoe vie osloboditi se herojskog u svom temperamentu ak i ako jeovo bilo samo epizodino u toku njegovog razvia. To je jedan osobitizakon* povratka inspiracije u ivot, odakle je ova najpre pola. +no toivot prui stvaralakom geniju da ovaj njime stvara, vraa se

neizostavno u ivot kao kristalizirajua sila tj. kao snaga koja otad ideuporedo sa ostalim stalnim ivotnim dominantama. Kao kodsvetlosnog zraka to je ogledalo prepreka koja ga vraa unazad, po'izikom znaku odbijanja, ovde je sama akcija stvaranja "bilomisaonog, 'ilozo'skog, umetnikog, duhovnog uopte, koja je u osnovi,kao i sva druga stvaranja i akcije, bili inspirisani ili ne, ivot vie nosve ostalo# ta odbojna pregrada o koju se inspiracija mora neminovno

4


5/57

odbiti i povratiti odakle je i pola, u svet ula, akcije i ideja a pojednom zakonu spiritualnoga ivota. (nspiracija nikad ostvarivana,jedno prolo oseanje iz koga nije stvoreno 'ormalno delo, ne vraa sevie u ivot i ne deluje na nj. 9akle, naa konana epska poezija jeneto mnogo vie no to bi to bio samo skup osnova karaktera naega

naroda* naime, to je jedna njegova umetnika graevina gde je kaomaterijal ulazio i njegov temperamenat ali gde su ulazile i druge stvari,po zakonu umetnikog stvaranja. Tako treba tu uzeti u obzirobogaivanje samog temperamenta njegovim izraavanjem, ondaestetike re'lekse motiva na ceo sklop uopte "npr. i sluajno unoenje

jednog motiva moe da izazove itav poremeaj u kategorijamadotadanjih narodnih ideja u polju estetike itd.#) pri tom naa zavrnaetika ne predstavlja ni onu estetiku sveinu, ni naivnost, ni pokuaje

naj'antastinijih i najsmelijih oblika kao to je to u primitivnojumetnosti naoj. 0okuaemo s izvesnim trudom da rekonstruiemo,pomou raznih verzija jednog poetskog motiva, njegov estetiki ivotod prvobitne primitivne inspiracije, pa do klasinog njegovog izraza, tee se i tako videti kolika je razlika me njima u bogatstvu karakternihosobina, i u bogatstvu estetinoga usavravanja) od kojih prvi opadajuistovremeno dok drugi rastu.

+bratiemo panju jo na jednu injenicu koja je za nas neobino

vana, 2 da smo, naime, narodnu poeziju i nau i optu poeliprouavati od nae prve mladosti, dakle ve vie godina, ali priznajuiodmah da nam je bilo savreno nemogue savladati kao to smo elelinjeno ogromno bogatstvo materijala, utoliko pre to nas je naeljubopitstvo bacilo na vie staza prouavanja kroz nju, te se nismoskoro ni na jednoj dovoljno zadrali, to se bojimo da nam se u ovomeseju ne omakne koji smeliji zakljuak koji bi mogao povrediti pravogastrunjaka) takoe nemogunost dobaviti jednu knjigu, u ovoj prilici

od neocenjive vanosti, iz koje u svoje doba nismo pravili izvode,Demelieve pravne obiaje !od ju"nih$lovena koji je jedan odnajparalelnijih zbornika naih obiaja, baca nas u zabunu. Trudiemose, prema tome, da dotiui se mnogih problema ne odstupamo nikakood dva:tri osnovna, ije smo reenje sebi postavili za zadatak. Takoemo uvoda radi pokazati najpre kako se u jednoj narodnoj pesmi,skidajui sloj po sloj estetike i postupnog civilizovanja anegdote, moe

5


6/57

doi do verovatne mitoloke legende koja je mogla posluiti za motivpesnikom stvaranju. 8elimo* verovatne, jer se ne oslanjamo ni samiodvie, niti smatramo za kapitalnu dotinu metodu engleskihnaunika. 8erujemo, naprotiv, da je u mnogim pesmama to sasvim

vidno, no da ipak ne treba generalisati, ni smatrati da svaka pesnika

inspiracija u narodu mora biti mistiarskog karaktera) ali takoe da seprave pesnike tvorevine, vrlo tesno vezane za mitologiju, animizam,totem i 'eti, svakako zbog svoje prirodno velike sugestivnosti nisumogle zatrti, no su postupnim psiholokim prebojavanjem doprle i donas. ;ini nam se da je#enidba Milia barja!tarajedna od takvih,pored onih Kosovskog speva, Kraljevia arka i dr. 0oznata je temaove pesme* ili prosi devojku, koja na putu, do enikove kue,prenemogne i umre, nata on od prevelike tuge i sam svisne.

;oveanska duboka oseajnost ove pesme, obilnost dekorativnosti uobradi, ine je jednom od najlepih u naoj epici. Kad se tome dodasugestivnost koja dolazi od nekog tajanstvenog podrazumevanja, nakoje kao da se odnosi stih po stih nekom strano uzbudljivom logikom,onda njena lepota deluje neodoljivo. !zmimo da ceo ovaj opis,oslonimo li se na izvesne znake, daje lagani, patetini i tragini opissvitanja, nebesnih odblesa i boja, zalaska sunevog, ceo onaj prozraniili ognjeni ivot neba za vreme jednog dana, a ne iskljuivo ivot ljudi,i ve e se sugestivnost sama nametnuti.


7/57

hrianstva sv. 8itu, kao to je 0erun sv. (liji. Nije nemogue, dakle, daje i u poeziji njegovo ime zastupljeno imenom 8id. +sim ove keri,mati je imala jo osam, koje sve umiru na venanju. 9evet je narodni

broj, on bi znaio ovde broj plodnih meseca u godini, broj noenjadeteta u utrobi i neumitnost dogaaja uopte. Totemizam 'atalnog

naputanja devianstva ovde je nesumnjiv. 9a je =eposava kao i njenasestra jutarnje boanstvo, moe se zakljuiti po izvesnim modamitolokim otiscima. Tako, kada ona prenemogne, sputena sa svogasvadbenog paripa skoro iezne iz ivota, nju saranjuju ?otkuda se

jasno sunce raa?, tj. na istoku, a svekrva potom stalno narie za njom?kada bude na istoku sunce?, pa kako je u veini mitologija boanstvosvitanja i zore jasno odvojeno od boanstva svetlosti i sunca, te prvosvakodnevno umire ba kad se drugo raa, to bi ovde smrt nevestina

imala da nasluuje smrt zore na istoku, nebeskog rumenila, pred onoznaajno iskakanje sunane kugle, koja i po narodu tako odjednomodskoi za itavo koplje uvis. ili je, naprotiv, sunce, i saranjuju ga?kada jarko smiruje se sunce?, a mati mu narie za njim ?kada bude nazapadu sunce?. 0re nego to je naao devojku "sunce za vreme noi#traio ju je i zato bio nevien, putujui od ?istoka pake do zapada?, to

je i, u stvari, pravac sunevog putovanja. ! svatovima bi se, kao unekim kratkim enskim pesmama gde je to izrino reeno, moglenaslutiti ve blede zvezde to polaze suncu i zornjai. / kad zoraiezne i kad umre nevesta, tada se i sunce rastavlja od zvezda, odsvatova, te ide samo napred majci, sasvim usamljeno, to je njegovdnevni hod preko horizonta. Kada se svatovi pojave, kada se zvezdeponova ukau, ili je ve preminuo i ?naleao se?, sunce je, dakle,davno zalo. ! dvojici brae koja izvode devojku pred enika moda sedadu naslutiti 'igure dvojice sinova boga neba "0erunovi sinovi#, onihkoji u svim mitologijama odlaze unom po nestalo sunce. ;itana saovakvim znaenjem, moda odvie brutalno istaknutim od nas, sasvim

obnovljeno deluje njena i inae neverovatna lepota. $vaki estetikioblik dobija znaaj jednog irokog vizionarskog opisa prirode, kao uonoj jedinstvenoj, arhainoj do prastarosti, litvanskoj dajni gde eno2 boanstvo meseine 2 eni se $aulom, zvanom $ojra 2 boanstvomsunca, a u rano prolee. eno, njen brat i mu, rastaje se zatim od nje,i usamljen, zaljubljen u /uhrenu "koja je zora ili zornjaa#, luta.0erkun, rasren, goni ga svojim stranim orujem* ?1ato si se

7


8/57

razdvojio od $aule, zato ezne za /uhrenom@? ( jo* ?/uhrenaslavljae svoju svadbu. 0erkun na jednim kolima ue kroz vrata, i ubizeleni hrast. Krv hrasta otiui okvasi moje haljine, nakvasi moj

venac?. Nisu li ovo odjeci verskih himni o svadbi zore, prkosu groma ipustolovinama zvezde. (nae, kod $lovena, neverstva zore, majke

zvezde, su mnogobrojna naspram njenoga sjajnog mua sunca ilimeseca. / u svadbenim pesmama naega plemena svaki as navraa sena venane nebeske pirove.

II

Poe"ija mistike i neshvatljivog

0. 1tili"a!ije i aradoksi

Uti!aj magije ili estetike na rva esni&ka stvaranja. 1tilisti&ki o)lik i logika ovakvih umotvorina. Prela"akovih dela i" o)lasti tajanstvenog u o)last humora. Peinske stili"a!ije. Potre)a utvr$ivanja njiniho)lika. 2etii"am. Ista evolu!ija usmenih redstavasveta. 1vo$enje na ose)nu logiku i"ra%avanja. 3avo i njegov egrt. 4ransmuta!ija %ivih )ia u stvari.

#arod ne ra"likuje stvari koje imaju sim)oli&ku mood onih %ivih. 5edinstvo %ivotnog rin!ianeovredljivo. Misti&ki odnos i"me$u &ovekovesvesti( njegovih instinkata i evolu!ije. Delovanje duharera$enih na ovaj svet. 4ransmuta!ija vrednosti&inio!a6 jedinstvo %ivotnog rin!ia( stalnost osnovneak!ije. Uti!aj na&ina na koji se i"ra%ava magija naostale o)lasti narodne umetnosti. #arodna ala. 'aturanje traga %ivotnome rin!iu7 skrivanje

identiteta. #evroatija7 )or)a rotiv uroka. /a% "aokladu. Paradoksi o divovima. Motiv ometnje sglavom. /a% )e" istine. I"vrnuta esma.

+d ove primitivne narodne umetnosti, po duhu koji u njoj vlada,svakako je najprimitivnija ona koja je, poto je ve mitoloku legenduodbacila, zadrala ipak svoje mistike ideje, svoje mistino shvatanje o

8


9/57

prirodi i ivotu. 0riroda je u to vreme narodnom umetniku jopotpuno neshvatljiva sem u jednom odnosu mistikog delanja idranja prema njoj, a njegova pesnika stvaranja su vie pod uticajemmistikoga rita, vraarije i magije, no pod uticajem zakona spontaneestetike. 8ideemo da su mnogi primeri moda i stariji od jedne prave

mitologije) primitivniji od njenih legenda koje esto ne samo da nisuodbacivali, no nisu ni sadravali, a sasvim bliski najarhainijoj magiji)drugi, pak, primeri ne moraju biti evolucija mitskih umotvorina, ostacimitskih 'ormi predanja, kao to je sluaj inae kod mnogih, no da sustvoreni analogijom i ugledanjem na takve ve poznate mitske oblike iprimere. Tako da ono to je stvarno po zahtevima rituala logikemaije, kad je ve zastarelo i postalo neobjanjivo, a odnos motiva unjima, izgubivi udorednost, dobio komian izgled, moglo je posluiti

odjednom za model narodnog humora i zanimljivosti onima narodnimumetnicima koji bi eleli da i u tom obliku neto stvaraju. /vanturejednoga vraa u borbi sa viim silama, dela njegove vetine i mistikasnaga njegovoga duha, mogli su se zadrati u narodu kao primerduhovite i nenadmane domiljivosti) inae bi sa svojim silogizmima,apsurditetima i paradoksima, jer se novo shvatanje sveta i ivotaprotkalo iza ovih, bili osueni na smrt. +stala je, takoe, logikatakvoga stvaranja, koja u samoj stvari nije nita drugo no sasvimshvatljiva logika, jedina ivotna i praktina, jednog potpunoprimitivnog oveka, kome su animizam i maija jedini shvatljivi odnossa prirodom.

+vde pred oima imamo sliku peinskih stilizacija ljudskih oblika, odrealistikih do sasvim uproeno ornamentalnih) tako da se ovi zadnjipotpuno poklapaju sa poznatom ornamentikom 'aune na tkaninamastranim i naim. 0oto se vanost predstavljati oveka sastojalaiskljuivo u 'etiistikoj snazi te predstave, to, da bi ta snaga bila u

moi predstavljaa i neopasna za nj, nuno je da predstava ovekabude utvrena, stalna, uni'ormna, inae je i njen uticaj neizvestan.+tuda nagla evolucija tih peinskih predstava ka krajnjoj stilizaciji,koja je na domaaju svaije vetine crtati, i brza za izvoenje u sluajuopasnosti i urbe. 0rve mitske legende, koncepcije, kosmiki mitovirazvijali su se iz istih razloga, saimali i utvrivali u vradbinske'ormule, u magijske jezikovne znake, u zakletve, u izreke, u zagonetke,

9


10/57

ija su delovanja i ini na red prirodnih dogaaja tako jaa i izvesnija.-orba vraeva sa silama prirode, velim jo jednom, koja je unarodnom predanju svakako predstavljala zakonik uslovnog opstanka

bia, morala se ovde naglo svoditi na samu logiku izraavanja te borbe,skoro direktno na stilistiki oblik tih pripovedanja. &edna od naih

najmistinijih, najumnijih i najsimbolinijih pripovedaka je svakako$avo i nje%ov e%rt. +na je svakako od svih naih pripovedaka inajblia ritualu magije, ako ve u svom postanju i ne pripada njoj, tonam izgleda neverovatno. ! toj pripoveci, o magiji je re kao o zanatu)tako da je u njenom prvom delu obuka jednog budueg maga, dok je udrugom, moda, jedan pravi ritual magije sa svim njenim stupnjevimamistike, znanja i nadmudrivanja. Nama je ovde radi daljeg izuavanjanajvaniji stilistiki opis tog rituala, te kako nam je u drugom planu i

cilj da ovaj lanak istovremeno bude i antologija takvih umotvorina, todonosimo pripovetku u celosti*

-io jedan ovek pa imao jedinca sina. +vaj sinree jedanput ocu* ?-abo, ta emo raditi@ &a nemogu iveti) nego idem u svet da uim kakavzanat. 8idi kako je danas* koji zna najmanjezanata, taj svaki bolje ivi od svakoga teaka?.+tac ga je dugo odvraao govorei mu da i u

zanatu ima brige i truda, i kako bi ostavio ocasama@ /li kad se sin nikako ne dadne odvratiti,najposle mu dopusti otac da ide da ui zanat.+nda se on digne u svet da trai zanata. 0utujuitako udari na jednu vodu, i idui pokraj te vodesretne se s jednim ovekom u zelenim haljinama,pa ga ovek zapita kuda ide, a on mu odgovori*?(dem u svet da traim majstora kakvog da uim

zanat?. +nda mu ree onaj ovek u zelenimhaljinama* ?&a sam majstor, hodi k meni pa uizanat kad ti tako srce ite?. 9ete jedva doeka ipoe s njim. (dui on tako pokraj one vode,najedanput majstor skoi u vodu i stane plivatigovorei detetu* ?>ajde za mnom skoi u vodu, iui plivati?. 9ete se stane odgovarati da ne sme,

10


11/57

jer ga je strah da se ne utopi, a majstor muodgovori* ?Ne boj se nita, nego skoi?. 9ete skoiu vodu i stane plivati s majstorom uporedo. Kadsu bili nasred vode, uzme majstor dete za vrat pa cnjim u vodu na dno. To je bio avo. +n odvede

dete u svoje dvore i preda ga jednoj staroj babi daga ui, pa se opet vrati na ovaj svet. 0oto se on

vrati i baba ostane sama s detetom, ona mu stanegovoriti* ?oj sinko, ti misli da je ovaj ovekkakav majstor kao to su majstori na onom svetu.Nije on onaki majstor, nego je avo. ( mene jetako prevario i dovukao amo s onoga sveta, a i jasam krtena dua. Nego posluaj me to u ti

kazati. &a u tebe uiti svemu njegovu zanatu, aon kad god doe pitae te jesi li to nauio, a ti musvagda kai da nisi nita, ako si rad da ga sekurtalie i da se opet vrati na onaj svet?. 0oslenekog vremena doe avo i zapita dete* ?Ata sinauio@? / ono odgovori* ?Nisam jo nita?. ( takoprou tri godine dana, i kad bi god majstorzapitao dete ta je nauilo, ono bi mu svagdaodgovorilo da nije nita. Najposle ga zapita avo

jo jednom* ?&esi li togod nauio@? / dete muodgovori* ?Nisam nita, nego sam zaboravio i onoto sam pre znao?. +nda se avo rasrdi pa muree* ?Kad ti do sad nisi nita nauio, nee nikadnita ni nauiti, nego idi bez traga kud te oi vodei noge nose?. 9ete koje je ve dobro avolski zanatizuilo bilo, odmah skoi na vodu i stane plivati kakraju i isplivavi izae na breg i otide k ocu

svome. +tac kako ga ugleda, daleko istri preda njgovorei* BCde si, sine, zabogaD? / sin muodgovori* ?!io sam zanat?. (za toga proe neko

vreme i doe vaar u oblinjemu jednome selu.Tada ree sin ocu* ?-aboD hajdemo na vaar?.+tac mu odgovori* ?/ c im emo, sinko, kadnemamo nigde nita@? 2 ?Ti za to nema brige?,

11


12/57

odgovori mu sin, i pou na vaar. (dui takoputem sin ree ocu* ?Kad budemo blizu vaara, jau se stvoriti lep konj, to ga nee biti u celom

vaaru. $av vaar udie mu se. / moj e majstordoi da kupi konja, i to god zaceni on e dati. /li

se nemoj aliti da mu da ular, nego kad novceprimi, odmah mi ular skini s glave pa udri njimeo zemlju?. Kad dou blizu vaara dete se pretvoriu konja to ga nigde nema. $tarac povede konjapo vaaru, a sav se vaar slee oko njega, pa se svistadoe zgledati, jer niko ne sme da zapita poto

je. Kad ali eto ti majstora* stvorio se Turin pazavio almu oko glave a spustio haljine do zemlje.

Kad doe a on ree* ?&a u toga konja kupiti.Covori, stare, poto je?. Ato je god starac zaiskao,Turin mu odmah izvadi gotove novce bez rei.$tarac kad primi novce, skine s konja ular, panjime o zemlju. ! taj mah nestane i konja i kupca.$tarac doavi kui s novcima zatee i sina kodkue. Kad posle nekog vremena doe drugi vaar,onda sin opet ree ocu* ?>ajdemo, babo, na

vaar?. +tac mu ve nije hteo nita govoriti, negoodmah poe s njim. Kad su bili blizu vaara, sinree ocu* ?&a u se sad stvoriti jedna trgovina*atra puna robe, to je na vaaru nee biti lepe i

bogatije. Ni nju nee moi niko kupiti, a majstore moj doi, i platie to god zaceni. /li ne ali se,ne daji mu kljueve u ruke, nego kad novceprimi, udri kljuevima o zemlju?. Tako i bude*kad se on stvori lepa trgovina, sav se vaar stane

diviti. /li eto ti majstora, opet se stvorio Turinkao i pre, pa pita starca* ?0oto@? Koliko je godstarac zacenio, toliko je Turin odmah platio, astarac kad primi novce, udari kljueve o zemlju. !taj as nestane i trgovine i kupca, nego odtrgovine stvori se golub, a od Turina stvori sekobac, pa poteraj golubaD 9ok su se oni tako vijali

12


13/57

ovamo:onamo, careva ki bila izila pred dvor paih gledala, a golub u jedan put strelimke devojcina ruku, pa joj se pretvori prsten na ruci. +ndakobac padne na zemlju pa se stvori ovek, te otidek caru i ponudi mu se da ga primi u slubu*

sluie ga tri godine dana, a nita na svetu ne ite,ni hrane, ni pia, ni odela, samo da mu car da onajprsten s devojine ruke. %ar ga primi i obea se dae mu dati. Tako je onaj sluio, a devojka prstennosila, i vrlo joj bio mio, jer je danju bio prsten anou lep momak, pak joj govorio* ?Kad doe

vreme da me uzmu od tebe, ne daj me nikome uruke, nego udri mnome o zemlju?. Kad se navri

tri godine dana, doe car ka keri svojoj, pak jestane moliti da mu da prsten. +nda ona kao srditobaci prsten na zemlju, prsten prsne, a od njega seprospe sitna proja, i jedno zrno otkotrlja se podcarevu izmu) a sluga se u jedan put stvori vrabac,pa navrat:nanos stane proju zobati, i kad sva zrnaizoblje, poe da i ono poslednje ispod careveizme kljune, ali od zrna ujedanput postanemaak pa vrapca za vrat.

+braamo panju na jedan interesantan pasus u ovoj udnojpripoveci* ?$in ree ocu*,&a u se sad stvoriti jedna trgovina* atrapuna robe, to je na vaaru nee biti lepe i bogatije... Tako i bude* kadse on stvori lepa trgovina, sav se vaar stane diviti?. +sim toga to jeteko da narodna mata sme pretpostaviti transmutiranje ivih bia ustvari, ako ove ve nisu simboline, npr. ba u ovoj pripoveci prsten nadevojakoj ruci "stvari koje imaju simboliki znaaj i koje poseduju

izvesnu mo, narod, kao i primitivci, teko razlikuje od ivih stvorova#,jedinstvo bia i principa ivota skoro je nepovredljivo. Treba se ispetido najprimitivistikijih izvora pa da se razbijenost jedinstvenostiivota u oveku moe objasniti mistikom odnosa koji ovek i sam imaprema bogatstvima i neogranienostima svoga duha i njegove

vitalnosti) prema svom delanju na javi, svom delanju u snu, mistinojvezi sa stvarima koje poseduje a koje su tim samim takoe on itd.

13


14/57

+vde princip ivota izgleda as izdeljen na trgovinu uopte, na robukoja je u njoj pojedinano, as u kljuu te trgovine. Kad je ve re oprincipu ivota i njegovom prostiranju u narodnim umotvorinama,spomenuemo i jednu hrvatsku narodnu pripovetku, zvanu*JajeharambaaD gde je kokoije jaje voa jedne hajduke druine. eanje

mrtvih u delanje ivih ovde je dobilo svoj pandan u meanju u njinodelanje jednog embrionskog ivota. !ticaj, da tako nazovemo,natkolevskog sveta na ovaj svet realnosti naao bi u naoj narodnojumetnosti ne malo zanimljivih primera, koji bi nas, na alost,odstranili od nae glavne teme.

/ko obratimo panju u pripovetkama kao to su$avo i nje%ov e%rtna neprestano menjanje vrednosti i oblika inilaca koji ulaze u

materijal i u temu pripovetke to neoteene uva surevnjivo samoprincipe njinih ivota, zatim uva cilj i vrednost osnovne akcije, ondanam se te metamor'oze, trans'iguracije itd. postavljaju u drugompripovedakom planu kao osnovni literarni oblik pripovetke. $a dosta

verovatnoe moemo suditi, prema tome, da one pripovetke kod kojihje taj oblik najvaniji i prvoga plana, ili proishode od onih prvihpripovedaka evolucijom i ematizacijom, kao to je sluaj sa onimpeinskim crteima, ili su pak stvorene po ugledu na te pripovetke umomentima slobodnog duha, dakle su postepeno prele u domen

narodne duhovnosti, iako im je kolevka stvarno narodna mistika.aloas smo videli da se mladi pretvori u goluba, i avo u kopca)golub u prsten, kobac u prosioca) prsten u proso, prosilac u vrapca)proso u maku koja zadavi vrapca* ovde je mag laganim i paralelnimmetamor'ozama doao u odnos jaeg nad slabijim, te postigao pobedu.! pripoveci koju sad navodimo, ije je ime&arodnaala, ove sumetamor'oze do krajnosti stilizovane. Kako je ovih pripovedaka i kodnas prilian broj, i nalaze se, drim, iskljuivo u naem narodu, a

lepota im je osobite i udne vrste, to emo navesti sve koje su nam priruci.

Kad sam bio u moje mlado doba star ovek, a janaumim da kradem kruaka, pak sam onda iao,iao, dok ne doem do jedne breskve, pogledamuz tu jabuku, popnem se na trenju te naberem

14


15/57

puna nedra ljiva. /lE eto ti odnekud jednogmladog starca, pa poe vikati i psovati me* ?$ilazidole sa te oskorue, dok te nije avo odneo?. &a gastanem moliti* ?Nemoj, ia, molim te danaberem malo oraha?. +n se naljuti i poe se

puzati k meni uz dud. Kad ja to vidim, skoim savinje i puno krilo lenika prospem. 2 +n ti ondauzme jednu ibljiku tono zovu vrljika, pa mepone tui, no ja sam se branio i tako a on namene, a ja na njega, a vrljika o mene, a ja o

vrljiku, najposle ja se otmem i opuim beati, a ononda zgrabi neto belo kao tane a okruglo kaograblje, pa se tim baci za mnom i udari me vie

kolena u petu. Tada se i ja raljutim, kao ovca,okrenem se i ponem mu pretiti* ?No, no, ia,ako ti se samo vratim, opet e ti mene tui?. Nato prkoenje potri on opet za mnom, no japrikupim sve moje junatvo, i ponem beati daga stignem. ( tako sam slavno beao sve prekonekakvih klada, i beei preskoim gae paoderem panj. 9oem naposletku pod jednu vrbu,pa kad pogledam na taj grm a ono vidim na lipi

jedno gnezdo puno troje kosia. $tanem mislitikako bih ih mogao uhvatiti) setim se lako, 2zamurim dobro, da me ne vide, pa se ponempenjati uz glog, kad ja u gnezdo zavirim, alE dvautekoe a jednoga umalE ne uhvati. 7to ti,pomislim, kakve sam sreeD 2 0a se odatle uputimte doem do jedne bare, kad tamo a ono leti jedno

jato divljih svinja, a ja ce onda setih da imam kod

kue jednu zlatnu puku, na kojoj su karika dokarike sve istim rogozom uvezane. 9oem s tompukom i vidim isto jato divljih pataka, jazamurim i dobro nanianim, pue puka, padeguska, a ja ti onda uzmem tog golube, te donesemeni grlicu, a ona uzme tog vorka, te odmahskuva koko, pa mi donese peenu prepelicu, a ja

15


16/57

ti se onako gladan primaknem te se sit nagruvamkrdavog pasulja i naj'inijeg skroba."'umadin!a#.

0oznate su osobite mani'estacije impulsa za samoodranje, koje se

pojavljuju kako kod primitivaca tako i kod civilizovanih, a kojima jecilj zaturiti trag, u izvesnim sluajevima, ivotnome principu,skrivajui pravi identitet linosti u pitanju. Kod civilizovanog on je uizvesnim nevropatskim pojavama, kod primitivaca u rituelnimobiajima. 0ri osobitim dogaajima, kao to su smrt, roenja, bolesti,menstruacije itd., izvesne linosti treba sakriti, drugima izmenitiimena, proglasiti ih za obratni seks, akcije oznaiti za izvrnute) mu eleati mesto ene u porodiljskom krevetu, deak e dobiti ime

devojice u doba puberteta, ako se eli otkloniti opasnost od linostikojoj ona preti i izigrati je na taj nain. +pasnost je ak 'ormulisatijedan srean dogaaj koji se nad nama zbio, ako ne elimo da se istiprotiv nas okrene) to je strah od tzv. uroka. ;itava literatura magijepostoji o uroku kod nas koju emo docnije navesti. Ne sme se uopteimati odreena koncepcija o poloaju koji ovek zauzima u ivotu.Treba i samog sebe zavaravati. Nije nemogue, dakle, takoe da iovakav oblik pripovedanja, kao to smo ga sreli u navedenoj prii, nije

jedna vrsta takvog izbegavanja konkretnog nizanja realistikih

dogaaja ne samo aludiranje na njih* ?No, no, ia, ako ti se samovratim, opet e ti mene tuiD? moglo bi biti reeno da bi se izbegao'atum obratnog ispunjenja, ako bi pravilno izrekao ko e koga tui itd.

! pripoveci(a" za op!ladu, "8ukova zbirka#, oso i jedan derantakmie se u vodenici o jednu pogau ko e bolje lagati. 0remda jeovde unapred reeno da je to la, ipak borba se reava snagomnadmudrivanja, to je vrlo znaajno, kao i u pripoveci$avo inje%ov

e%rt)+nda oso pone kojeta lagati, ovamo:onamo, akad se ve izlae i umori, onda mu dijete ree* ?7,moj osoD ako ti vie to ne zna, to je sve nita)stani, da ja tebi kaem jednu pravu istinu. Kad ja

bijah u mlado doba stari oek, onda mi

16


17/57

imadijasmo mnogo konica, pa bih ja svako jutrobrojio, i sve bi ele prebrojio, a konica ne mogu.Kad jedno jutro prebrojim ele, a to nemanajboljega elca) onda ja bre bolje osedlampijevca, pa uzjaem na njega, i poem traiti elca.

Kad doeram trag do mora, a to on otiao prekomora, a ja za njim tragom. Kad prijeem prekomora, a to oek uhvati moga elca u ralicu, pa oreza posao. &a poviem na njega*,To je moj elac)otkud tebi moj elac@D / oek odgovori*,-rateD ako

je tvoj, eto ti ga. 0a mi da elca, i jo punu torbuprosa od izora. +nda ja uprtim torbu s prosom nalea, a sedlo s pijevca prebacim na elca, te elca

uzjaim i pijevca povedem u povodu, da seodmara. Kad budem preko mora, onda mi nekakopukne jedna uprta na torbi, te se sve proso prospeu more. Kad prijeem preko mora, u tom stigne ino, a ja onda sjaim s elca, pa ga pustim dapase, a pijevca sveem kod sebe, pa mu metnemsijena, a ja legnem spavati. Kad ujutru ustanem, ato vuci doli te zaklali i izjeli moga elca) lei medDpo dolu do lanka, a po brdu do koljena. +ndaponem misliti u to u pokupiti med. ! tompadne mi na um da imam jednu malu sjekiricu, pa

je uzmem i zaem u umu da ulovim kakvuzvjerku da zgulim mjeinu. Kad tamo, a to dvijesrne skau na jednoj nozi. +nda ja potegnemsjekiricom, te im prebijem onu nogu, pa ihuhvatim, te zgulim s njih tri mjeine, i pokupim unjih sav med, pa pritovarim na pijevca i odnesem

kui. Kad doem kui, a to mi se rodio otac, pamene polju -ogu po vodicu. $ad ja ponemmisliti kako u se popeti na nebo, dok mi padnena um ono moje proso to se prosulo u more. Kadtamo doem, a ono palo na vlano mjesto pauzraslo do neba) te ja uz njega hajde na nebo. Kadse gore popnem, a to moje proso uzrelo, pa -og

17


18/57

ponjeo i umijesio od njega hleb, pa udrobio uvrue mlijeko, te jede. Nazovem mu ja*,0omozE-ogD / on mi odgovori*,-og ti pomogaoD i da mi

vodicu. Kad se vratim natrag, a to mojomnesreom udarila kia, pa dolo more i sve proso

poplavilo i odnijeloD $ad se ja zabrinem kako usii na zemljuD 9ok mi padne na um da mi jedugaka kosa* kad stojim do zemlje, kad sedim douiju) pa uzmem no, pa sve dlaku po dlakuodrezuj pa navezuj. Kad stigne mrak, a ja ondazaveem na dlaci jedan uzao, pa ostanem nanjemu da prenoim. /li ta u sad bez vatreDKresivo sam imao, ali nema drvaD !jedanput

padne mi na um da imam u zubunu jednu ivauiglu, pa je izvadim te iscijepam, pa navalim vatru isit se ogrijem, pa legnem pored vatre spavati.0oto zaspim, a mojom nesreom skoi varnica tepregori dlaku, a ja strmoglav na zemlju tepropadnem do pojasa. +brnem se tamo:amo ne

bih li se kako izvadio, a kad vidim da se ne da,onda bre otrim kui te donesem motiku da seotkopam, pa odnesem vodicu. Kad doem kui, ato eteoci anju po polju. 0rigrijala vruina,

voljani -oeD da pogore eteoci. +nda javiknem*,Kamo to ne dovedete ovdje onu naukobilu to je dva dni duga a do podne iroka, a poleima joj vrbe porasle) neka naini hlad po njivi.-re:bolje otri moj otac, te dovede kobilu, ieteoci lijepo stanu eti po hladu. / ja uzmemban, pa odem na vodu. Kad tamo, a to se voda

smrzla) onda ja skinem svoju glavu, te njomprobijem led, i zahvatim vode. Kad donesem vodueteocima, a oni poviu*,Kamo ti glava@ &a semaim rukom, a to nema glave, zaboravio je na

vodi. +nda se bre:bolje vratim natrag) kad tamo,a to lisica dola pa vadi mozak iz moje glave te

jede) a ja polagano, hajde, hajde, te se privuem

18


19/57

blizu, pa potegnem lisicu nogom u stranjicu, aona se uplai, pa od straha p..e i isp.. e te'ter, kadga ja otvorim, a to u njemu pie* meni pogaa aosi g... +nda dijete ustane, pa uzme pogau iotide kui, a oso ostane gledajui za njom.

Nije nemoguno da i dela koja su ovde tako strahovito komina,burleskna i apsurdna pripadaju u red onih koje su izvrivali divovi ikoji zauzimaju svoje naroito mesto u evoluciji mitolokih verovanja.Njihova dela su i inae uvek paradoksalna, a o njima se kod naszadrala jedna naroita tradicija, o didovcima divovima u

vlasotinakom okrugu.

otiv zaboravljene glave, i u iduoj prii(a" bez istine, pogrenovraene glave na telo je neto od najparadoksalnijeg to smo nali usvoj narodnoj knjievnosti sveta uopte. %rnaka umetnost kojaobiluje naj'antastinijim motivima nema nijednog koji bi bio tolikosmeo. +seamo se apsolutno u nemogunosti da damo bilo kakvoobjanjenje postanku ovog motiva. 1a razliku od prie(a" za op!ladu,hrvatska pria(a" bez istine, pored velikog dela zajednikihelemenata, ne razlouje jedino nadlagivanjem svoje apsurditete, veod prve rei poinje iskljuivo tim elementima. oment pometenosti

sa glavom ovde je s vie e'ekta iskorien.


20/57

brat na vrh duba, i pita vatre, a njega epamedved apom* 2 9obro mi doao, i ti mi sehoe) tebe u za ruak, a vola za uinuD

9oe i drugi i trei brat. ( njih epa za vrat te im

iste rijei ree. Nije druge, red je poginuti. !daresva trojica u pla. edved im se smilova pa imree* 2 7to, pustit u vas, ako mi jedan od vaskae udnovatu la.

+tpoe jedan, prihvati drugi, a trei najmlaiovako otepi* 2 &a u vam sada jednu gaicupriati, a nemojte nita vjerovati, sve je la bezistine. odio sam se petnaest godina prije mogaoca. Kad mi se otac rodi, pooh ja po popa, da gakrsti, a on ne htjede bez bojega doputenja.

8raam se ja gladan i edan putem, jedva dua umeni. $retnem enu koja me pita ta mi je. &a jojkaem sve po istini. +na se mai u pregau i dademi pregrt boba, da grizem putem. !bilo mesunce, umorih se, legoh pod jedan dub, da malootpoinem, a jo mi tri sama zrna u depu.

1aspim, borme, dobro pa se prevrnem s jedne nadrugu stranu. ! taj as panu tri boba na zemlju iiznikoe. &a se probudih, pogledah ispred sebe, aeto bob narastao do neba. 2 To mi se 2 rekoh 2 ihoeD 0oeh se penjati uz bob od koljenca dokoljenca, od granice do granice, od monjice domonjice, eto me na nebu. 8idim gospodina -oga,2 milosna ga bila 2 gdje rua, jede kruha i sira, a

meni ga ni kusa ne da. 0oklonim se i pitam dopustda stupim pred njegovo lice. Kaem gospodinu-ogu sve to mi se je dogodilo. -og odmahrazumije to se meni hoe, uze u ruke veliko pero inapisa, brate moj, veliko pismo, u kojem nareujepopu da mi krsti oca. &a veseo da u natrag,gledam gde je bob) nestalo boba. Ata se dogodilo@

20


21/57

Kozle ilo u pau, namjerilo se na onaj bob,pregrizlo, i meni ne ima vie puta na zemlju. Kudu, ta u@ +pet se vratim gospodinu -ogu ikaem ta mi se je dogodilo. 9ade mi mekinja,napunim pune depe, i ree mi* 2 -acaj mekinju

za mekinjom i po njoj spusti se dolje. 2 Tako jauinim, ali evo ti alosti* ne doteklo mekinja. Atau sad@ $rea od boga, napipah u dnu depaklupko pree. 0oeo je sukati, ne moe da dopredo zemlje. uim se i mislim, kako u* prekidaj,donaveE, prekidaj, donaveE, nikako do tla nemoe da sastavi. 0ane mi na pamet da imamperin na glavi. +dmah ga istrgnuh vlas po vlas,

veE, donaveE, nikad kraju, nebo visoko a zemljanisko, ne moe te ne moe. !hvatila me muka, aja stiskao srce pa c velike visine spustim se dolje iprasD upadoh u ivicu stijenu do vrata. 2 /jmemeni, majko mojaD 2 stao ja zapomagati, 2 kud usad, na koje li strane@ 2 9rpaj se, drpaj, podii se,izmii, nekako se otrgao i oslobodio stijene.0otrkah do kue, uzmem veliki mlat da razbijemstijenu. &edva je rastreskah) bila je strana

vruina, a sve se smrzlo. !morih se i oednjeh, dau na lokvu napiti se vode, sunce zatie glavnjom,a voda se zamrzla u bunaru. Cledam naokolosebe, ima li kamena da razbijem mraz, aja, nigdjeni mrve kamena. 1nam ta u, promislih u sebi,uzeh noi, prerezah grkljan, odrezah svoju glavu,razbijem njome mraz, lijepo se napih vode ipooh naprijed. &a krenuo malo naprijed,

pogledam na jedan dub, vidim ovjeka gde vreproso, slama pada dolje, a zrna prosa ostaju navrhduba. 2 Ata to radi, ovjee boji, kako ti slamapada dolje, a zrnje ostaje gore@ 2 +n e meni nato* 2 Ti se tomu udi, a ne udi se sebi to si bezglave@ 2 !darih se ja dlanom po elu* a nu zbilja,gdje je moja glava@ 0alo mi na pamet da e biti

21


22/57

ostala gdje sam razbijao mraz. -rzo potrkah dobunara i naem svoju pravu glavu. !zeh i stavimna njezino mjesto, ali kad sam doao doma, spaziosam se da je stavio naopako* ono, to ide naprijed,natrag, a ono to ide natrag, naprijed, 2 7to,

medvjede, 2 dovri najmlai brat, 2 istinite laiD

edved se osladio ovom priicom i ree mu* 20oteno si lagao, ajde kui, neu vam nitauiniti?. "*z +oljica u Dalmaciji, rvats!anarodna ala#.

0o obradi elemenata u ovu bi grupu spadala i pesmica iz -ukovice u9almaciji "&. 0asari,rv) nar) ala#*zvrnuta pjesma, te je navodimoovde, premda bi po duhu odgovarala umotvorinama slobodnoganarodnog duha, o kojima je re u drugoj glavi.

Tee Krka povrF 8elebita,0oveze se po kru galija,Konja jae po moru delija.Cledalo ih tursko mome mlado,Cledalo ih s -eograda grada,

Te ponese puku oko oka.! zlo ga je mjesto pogodio,! koljeno, u srce junakoD


23/57

+jD 8ino piju dva mrtva junaka,8ino slui bez glave djevojka.

8. 1a neojmljivim u dui

#arodni o)i&aji( ukoliko ima misti&nog u njima( ne "na&evie ni hriansku ni mitoloku mistiku. O)i&aji kaoelementi instinktivnoga %ivota. Psihi&ke ojavenarodnoga instinkta. Ravnote%a i nadja&avanjeojedinih imulsa. Drutveni tokovi( kolektivne

histerije kod mladih lemena. Primer individualnogsomnam)uli"ma i imulsivnog utovanja. Istorijatmisti&nih eidemija u srednjem veku. De!a krstai. Igra&i 1v. Vita. Rusalje u selu Du)okoj. /e&enjemu"ikom. Kralji!e. Kralji&ke esme. Koleda. /a"ari!e. Dodole7 delovanje na rirodu analogijom. Prinoenje jagnjeta na %rtvu. Misti&no kroljenjekrvlju. 'eleni jaha&. 3ur$evske ve&eri. 5o jedan

rimer somnam)uli"ma6 "majevi. or)a o o)lake. 4elo( dom u kome se nije stalno. /ova&ka "akletva. Molitva od neta. Molitva od uroka i ogani!e.

?$vi oni, u koje se neshvatljivi uselio?.Hjodor 9ostojevski,-li dusi

?+d prvih medikalnih prouavanja, ispitivaoci susa uenjem zabeleili jednu osobitu

uznemirenost inteligencije, jednu vrstu udnogdelirijuma koji se nije mogao uvrstiti stvarno ni ujednu duhovnu obolelost, jer je bio prolazan i nijeuznemiravao nikako odnos bolesnika sadrutvom. +vaj se delirijum prolazni javljao kod$ibila, na svetom del'ijskom tronocu, obnovio sepotom kod obuzetih avolom i kod ekstatinih

23


24/57

obuzetih -ogom, javljao se esto kod masebolesnika uznemirenih bolom, strau ili griom?.

0jer ristova stranoga vtorago priestvija isuda. /ko ne odete i ne doete skoro da namistinu kaete, to svi od malog do velikog vaisopernici da budemo na stranom sudu boijemD?

0ismo srpskih vojvoda 0roti ateji, 3I3J. godine

+vim ulazimo u sr onoga to je tajanstveno u duhovnome ivotunarodnoga umetnika) ba u samu onu radionicu gde se izgrauje izkolektivnih delirijuma, iz rasnih zanosa, iz religioznih vizija, izdrutvenih nervoza, iz mitolokog rituala, iz maije, iz zanosnepromene godinjih vremena* veliki duhovni ritam prostrane buduenarodne etike. $va ta uasna kompleksnost elemenata iz kojih jesazdana ta prva primitivna inspiracija nae mistine umetnosti preie ispred nas i pri samom pregledu nekih godinjih obiaja, prilikomkojih, mislimo, narod kolektivno osea prisustvo jedne vie sile u sebi,

ijim su impulsima radnje njegove tad opredeljene.

To nisu zanosi hriansko religiozni jer su i sami ti obiaji tuihrianstvu, niti je to delovanje mitologije u njenoj snazi, poto jenarod ve izgubio njen glavni smisao, i sem izvesnih mitolokihobiaja kojima se i sam pojedinani znaaj esto promenio, valjda jekao koncepciju misterija sasvim izbrisao iz sebe. +no to sad nateruje

24


25/57

narod da jo uvek uva i obnavlja svoje rituale koji su u vezi satajanstvenim, svoju maiju itd. to je upravo stalna, narodna ineizbena potreba da se izvesnim ritualom manje:vie starim,utvrenim, katkad ve i koreogra'iranim, oslobodi svega onoga to se,po zakonima rasnog temperamenta, ljudske psihologije, animalnih

instinkata i opteprirodnih energija, skuplja u njemu.

(ma naroda koji su mirniji, sreeniji i staloeniji, i ima ih kod kojihstrastvenost, ulnost i izvesna duhovna uznemirenost odgovarajumladakoj uznemirenosti kod pojedinaca u mladosti, ili egzaltiranostikod drugih, ili ak i izvesnim psikastenikim pojavama. 8ideli smonarode koji su verovali da su izabrani od boga, sa mistinim zadatkomkoji im je naloen) videli smo krstake ratove, mistine pokolje, ceo

srednji vek gde su itava drutva obolevala, ili imala vizije, ili nosilasobom 'iksne ideje. $vaki narod skoro ipak nosi u sebi itav materijalza takve pojave, koje ili su neznatne ili uspavane, ili proporcionalnorazvijene sve 2 narodni instinkt ne opredeljavajui se za pojedine 2 iizmeu kojih se, u izvesno doba narodnog razvia ili istorijskihsituacija, izdvoji pokoja i na raun ostalih nesrazmerno razvije, te stavisvoj iskljuivi ig na ceo tadanji narodni ivot. +vakav je bar procesako se posmatra svaki ovek ponaosob) cela jedna polovinapsiholokog ivota kod pojedinca nije nita drugo no harmonian

sklop i ivi odnos onih duhovnih oveanskih osobina, od kojih,nadjaa li koja, menja ceo dotini tip individualnosti. 0etnaest godinaputovanja za izgubljenim dragim stvorenjem iako iz potpunorazumljivog uzroka, uvruje ipak tog oveka u red melanholika saistim onim osobinama koje imaju i drugi slini paranoici.

$ve to smo ovom primedbom, dakle, hteli da kaemo, to je da jedanobiaj narodni, ma koliko on svoj izvor imao u drugim uzrocima, ma

on ak bio i pozajmljen od kog drugog plemena, moe izraavatisobom prisustvo jednog narodnog impulsa za koji se ak ne bi nislutilo bez tog obiaja, moe znaiti i jedan psiholoki lik togaplemena, pa ma koliko ovo bilo mlado, zdravo i svee. &er treba znati ito da u narodu nije sve istodobne starosti, izvesnim svojim osobinamaon moe biti jo dete:narod, drugim davno ve sazreo) kod deteta kadmu se menjaju prvi zubi svi su organi jo u mladosti prvog razvia,

25


26/57

sem tih zuba, npr., ija je starost ve zavrna. Narodni obiaj takoe,ma koliko ve bio star a izgledao samo obiajnim ablonom, ako samopokazuje izvesne simptome moe znaiti prisustvo jedne posebneaktuelne duhovne osobine oseajnog ivota narodnog) te e nas,prema tome, ono ovde zanimati samo kao takvo, a ne ni kao

etnogra'ska ilustracija, ni kao mitoloka tradicija.

9a bi se bolje razumela jedna pojava kolektivne histerije, autosugestijei somnambulizma, koja se dogaa svake godine, o 9uhovima, kod nasu selu 9ubokoj, mi se usuujemo navesti jedan primer individualnogsomnambulizma, toliko isto poetskog koliko 'rapantnog, koji jezabeleio 0jer


27/57

primio zanimanje bakalskog momka i poto sejedino trudio da avanzuje u ovom asnom zvanju.

/li evo da nastupaju neoekivani dogaaji* skorostalno pri kakvom umoru, pri uzbuenju ili

novom pijanstvu on bi se osetio preobraenim,zaboravljao bi da se vrati kui, nije mislio vie nasvoju porodicu i izaao bi iz 0ariza koraajuipravo ispred sebe. Koraao bi tako blie ili dalje,do $enermenske ume ili ornskog departmana)katkad idui sam, katkad nastupajui sa kakvimprobisvetom, prosei uz put) nije imao do jednumisao u glavi, da se uputi moru, da tu dopre, da se

pogodi na kakvu lau i da ide za pronalazaimazaarljivih predela u /'rici. Njegov bi se pohodsvravao dosta ravo) pokvaen kiom ili umiruiod gladi budio bi se iznenada na irokom drumuili u kakvom sklonitu, ne razumevajui nikakosvoj poloaj, ne seajui se svog puta i snajeom eljom da se vrati u svoju porodicu i usvoju bakalnicu. &a se zadravam samo na jednomnjegovom bekstvu koje je bilo osobito zanimljivo i

koje je, stvar udna, trajalo tri meseca.

+tiao je iz 0ariza oko 3. maja, i preao peice dookoline elena. +vog puta je planirao u mati da

bolje uspe njegov pohod i da stigne do$redozemnog mora. 9akle, on je naao tomprilikom sjajnu ideju* postoje nedaleko odelena, u oreu, kanali koji su manje ili vie

upravljeni pravo na jug Hrancuske, a po timkanalima silaze brodovi natovareni robom. +n jeuspeo da bude primljen kao momak na jedan odtih brodova koji je prenosio ugalj. Tu je imaostrahovitu dunost* as je trebalo prevrtati ugalj,as vui konopcem brod uz pomo jednogmagarca zvanog Kadet, njegovog jedinog

27


28/57

prijatelja. -io je slabo hranjen, esto tuen,iznuren, ali se zraio od sree i jedina mu je misao

bila nastupati moru. Nesreom, u +vernju se laazaustavi, i on je bio primoran da je napusti i danastavi put peice, to mu je bilo tee. 9a ne bi bio

bez prihoda, pogodi se kao pomonik i pratilacjednog starog krpaa sudova. Nastupali su laganoradei na drumu) kad, jedno vee, dogodi se opetneoekivani dogaaj.

9an je bio izvrstan, ortaci su zaradili sedam'ranaka. $tari krpa se zaustavi i ree u... u* 2oj deae, imamo prava da se dobro

naveeramo i da proslavimo dananju svetkovinu,jer je danas 3. avgust. 2 Na to mladi dodadenepromiljeno* 2 0etnaesti avgustD 0a to je sv.arija, praznik moje matere. 2 $amo je toizgovorio kad se uini sav izmenjen, pogleda nasve strane s uenjem, i osvrui se svomesaputniku, krpau posua, ree mu* 2 /li ko stenajzad vi, i ta ja tu inim s vama@ 2 &adni starac

bi zapanjen i ne uspe nita da objasni svom

pratiocu koji se zamiljao jo u 0arizu, i kome nijeostalo nikakvo seanje od prola tri meseca.oralo se ii kod predsednika seoske optine, gdese imalo ogromne muke oko objanjenja?.

&o 3535. godine na poziv jednog egzaltiranog obaneta, kod8andema u Hrancuskoj, stala se skupljati nebrojena deija vojska, kojaje brojala vie hiljada, i koje ni najoajnija roditeljska preklinjanja nisu

mogla odvratiti od ogromnog nagona da putuju i spasu svete zemlje.$preavani od kog bilo dobijali su nastupe nezaustivog plaa i grevapo svem telu. +va je vojska umirala od gladi, ei, pripeke) ogroman

broj se potopio prilikom bura na moru a ostatak bio rasprodan odarlatana u /leksandriji. Kroz ceo srednji vek u srednjoj i zapadnoj7vropi skupljale su se ogromne mase, gonjene neodoljivom eljom zaputovanjem, deca koja su umirala ako bi ih spreavali, ljudi svih klasa

28


29/57

i svih narodnosti, bogati i siroti, nosei svee i zastave, pevajuipsalme, oblaei se u krpe i ibajui se do krvi, leei rairenih ruku uobliku krsta, nagi, u grevima. Krajem L(8 veka ovim se pojavamapridruuje jo i igranje, tako da ove ogromne procesije prolaze estosvu Nemaku i Hrancusku igrajui sa vencima na glavama, opasani

maramama, drei se za ruke, skaui strano visoko, jer im se inilo,izjavljivahu, kao da igraju po krvi. / igrahu ne po svojoj elji ve unastupu) po itavo pola dana, pavi najzad iznemogli, i stenjui odmuka. 0omagali su im u takvim prilikama steui ih snano maramomoko trbuha. 0okatkad bi ovakvim igrama prethodili epileptini napadi.+vakva epidemija u raznim nijansama razvila se ogromno svuda, podimenom igre svetojovanskih igraa ili igre sv. 8ita.

0ostupno je prvi element ovakvih epidemija* nagon putovanja,otpadao, i ostajao onaj dodati, igra praena svim simptomimahisterinih nastupa i somnambulizma. + $vetom &ovanu skupljaju sesvi oni koji pate od raznih histerinih nadraaja, kojima se taepidemija preko godine kod njih samo oznaavala, spremna da sedeklanira tek odreenog dana) dok su ovi psikastenici, koji su od toga

bivali slabi, zbunjeni, uznemireni i boleljivi, mislili da ih taj velikinapad od svih tih sitnih uznemirenja isceljuje. !istinu, oni bi od tad

bili mirni preko sve godine do pomenutoga praznika, kad se

akumulovana boljka dearirala. 8odili bi ih u kapelu $v. 8ita, posleigre izazivane muzikom, preko vode, kao to se vidi na slici-rojgelovoj. $lini nastupi, pripisivani ujedu tarantule, rasprostrli se iz

june (talije u L(8, L8 i L8( veku. 8erovalo se da jedino muzika moespasti od ovakvih nastupa i od sigurne smrti koja im je posledica.1vuci instrumenata neodoljivo ih terahu na igru, a sjajni metali, kaomaevi, delovali su udno na ?tarantate? 2 igrae, koji su imali pouduprema crvenoj boji. $vi su oni imali strast da gledaju u more, sve je

oaravala voda. ! rukama su nosili pune ae vode i time seuveseljavali) u velikim sudovima vode kvasili su svaki as ruke i glavu*

/llu mari mi portati$e voleti che mi sanati)

/llu mari, alla via)/llu mari, allu mariD

29


30/57

"oru me nosite, ako mi zdravlja elite, moru, putu) moru, moruD#

9r 8ojislav $uboti posmatrao je pomenuti obiaj o Trojiinu dne u9ubokoj, u poarevakom okrugu. Tamo se dotinog dana skupljasilan svet iz ovog i okolnih sela, od kojih veliki broj podlee izvesnoj

udnoj bolesti iji je naziv rumunski* ?rusali?, to na srpskom znai?duhovi?. +boljevaju veinom $rbi, ali i 8lasi) najvie ene, no istotako i ljudi i deca. Naime na saboru, bez ranijeg vidnog znaka, i prisamom jelu, prenemogne odjednom po neko, padne, dobija drhtavicu,plazmotina jecanja, spalu temperaturu, i pokazuje sve znake

besvesnosti. +vakvi nastupi ponavljaju mu se samo tog dana u godini iveruje se da mu nita ne moe pomoi izvan igre sa ?kraljicama?, kojetad, poto je bolesnika masa, imaju pune ruke posla da svima priteknu

u pomo. Tri devojke sveano obuene predstavljaju kraljice) tri igraakraljeve. 9rei se rukama jedni drugima za pojase oni sastavljajujedno kolo, koje nastupa ispred karabaa, poigravajui po taktu udnemuzike karabiljica. Kad dou ovako bolesniku, oni najpre igraju okonjega. Kraljevi ga svojim maevima zakrtavaju po grudima a nogamaga se dotiu. 1atim ga kraljevi, prvi i drugi, diu sa zemlje, uzimajuvrsto izmeu sebe, hvataju se u kolo i nastupaju igrajui prema9ubokoj reci, koja je neto dalje. 9o reke triput putaju bolesnika iigraju oko njega, prskajui ga po licu iz svojih usta ivatanim pepelom,

belim lukom, drmusajui ga, zovui ga po imenu. Na reci ga zapajajuvodom s kraljeva maa, i vraaju ga, obino tu na reci povraenog,istom igrom, sa ona ista tri odmora, na mesto odakle su poli. Katkad

je nuno i dve, i tri procedure ovakve izvriti do konanog povraajabolesnika k svesti to se naroito odnosi na vraare, kojima na krajustave meda u usta i ostavljaju da se same povrate i budu od tada jo

vidovitijim i jaim. 0rocedura traje od dvadeset minuta do dva sata.=esova igraa ima nekoliko, kao i karabaa, jer je obolelih svakom

prilikom preko stotinu. 0esma koja se peva na srpskom glasi*+pa ovakoD+pet takoD( jo jednom+pet takoD

30


31/57

Tako bela, tako,( izusti* hejD

0risustvo neke vie sile, noenje u sebi neke mistine snage, koja ihgoni da vre ono to sami kao da ne bi eleli, je osnovno ubeenje kod

svih ovih padaviara* za razliku od 'akira i dervia, magova koji tu siluna naroiti nain prizivaju u sebe, ovi se na naroite naine ele ba daoslobode od nje. ;itave generacije ovde krljave od nje, naroita bolnamentalnost se organizuje u njinoj sredini) otuda bezbroj vraara, kojesu se dug niz godina najpre odlikovale padanjem u rusaljski zanos itekim povraanjem iz njega, te im narod poinje sve slepo verovati"uvena 9okija $tevi#, proroka, asketa itd. "ilija Krajinac iz0opovice, koji je mogao da ostaje u nepominom zanosu po 5J do 6M

dana#.(nae pod istim imenom rusalja ili rusaljoki, skupljaju se devojke posvoj usiji da u odreeni dan igraju osobite igre i pesme, kitei secveem i odevajui se u sveano ruho. ! samoj $rbiji najzad kraljice neigraju samo obolelima od rusalja, kao to smo videli da je u 9ubokoj,nego na Trojiin dne igraju po svim krajevima. -ar za vreme 8ukaigralo se od Kolubare do Timoka, i u $lavoniji, dok se u $remu to ve

bilo izgubilo) sada su se granice ovog obiaja svakako jako stesnile. !

svakom sluaju ovo kolo kraljica unekoliko se razlikuje od onihdubokih. Najpre one nisu u vezi ni sa kakvom pojavom kolektivnehisterije, zatim njih je broj vei "deset do petnaest veli 8uk) osam po0avlu 0opoviu# i sve su devojke) mladii ne uestvuju u igri. Na levomkraju, prema kolovoi, igra odvojeno jedna od njih kralja u osobitomruhu "venac, kovilje kao perjanica, paunovo pero, trake niz lea* plava,crvena i zelena sa praporcima na krajevima# i sa maem u desnoj ruci.Na desnom kraju igra prema kolu devojka u istoj odei, zvana

barjaktar. ! ruci joj je koplje sa barjaiem belim i crvenim. !sredkola sedi na stoliici zabuljena belim ubrusom kao duvkom kraljica.(za nje stoji neprestano jedna u slubi dvorkinje. +vakvo sastavljenokolo ide od kue do kue kroz selo, pevajui pred svakom naroite?kraljike? pesme, kojih ima veliki broj i koje se obraaju, premaprilici, as mladiu oenjenu, as momku, detetu, devojci, udovici,oveku, inovniku ili kmetu, aku, nevesti, babi. 0rva pesma je

31


32/57

namenjena domainu ili domaici da bi izneo stoliicu kraljici dasedne, zatim druge pevaju svakom lanu te kue ponaosob. 9omainih na kraju daruje, a sve igraice i kraljica prolazei ispod ukrtenogoruja kralja i barjaktara, na kapiji, izlaze iz tog dvorita. 7vo zaprimer nekolike kraljike pesme*

9oso$i6

1aspala gospoa0od utom naranom,

Cospodar je budi,! oi je ljubi*?!stani, gospooDKraljice su dole)9aj, da darujemo)Nee mnogo dati*Kralju vrana konja,

/ kraljici vence,

8ence i oboce,ladom barjaktaru$vilenu koulju,

/ beloj dvorkinji-urmu pozlaenu?.

(dui preko sela, pevaju ove pesme*

(. i idemo preko sela, lado, lado,

i idemo preko sela, lado)+blaina preko neba.0rsten pade iz oblaka.Na ta pade@ Na ist pade*Na junaka neenjena,Na junaka iz oblaka.

32


33/57

((. 9evo, devojkinjo,-ela perunikoDNa dva dela rasla, ljeljo.

Na treem cvetala)

Na treem cvetala, ljeljo.! vodu kapala)! vodu kapala,

8oda mirisala)8oda mirisala. 2! ai sE napio)! ai sE napio,0a se razbolio.

i smo ranije naveli ukrajinsku pesmu u kojoj se peva kako je 0erunupao na svadbu eseca i $orje, prolio, maem svojim, crnu krv hrastai natopio njom vence i haljine. Nama se sad ini da je ta ukrajinskapesma klju ove nae divne i jezive pesme kraljike iz aleksinakogokruga*

$veti 0etar vino pije, ladoD0od drvetom bourovim, lado.

0roletee dva goluba, lado,Narusie 0etru vino, ladoD0rogovara sveti 0etar, lado*9ajte meni otre noe, lado,9a ubodem dva goluba, ladoD9adoe mu otre noe, lado,Te ubode dva goluba, lado.(z njih leti crna krvca, lado,

Te poprska 0etru skute, ladoD+j, hubava, najbolja devojkoD

1a itavim ciklusom kraljikih pesama dolaze one jo udnije,mistinije, drhtavije pesme koleda, koje se pevaju pri koledanju. 8epo samom danu kad koleda padaju vraa se u narodu godina) tako da

jedan rukopis iz L8( veka veli za ponedeljak npr. "ako u nj dou

33


34/57

koleda#* ?zima dobra) 2 jesen vedra) 2 etva kina) 2 vetri veliki) 2prolee dobro) 2 vina mnogo) 2 u svemu obilje) 2 bolest naprasna) 2smrti mnogo) 2 pelama pogibija) 2 meda oskudno? itd. 0odseanjapak u koledskim pesmama na maiju, vradbinu i ritual uopte takosu izobilna da emo mi u ovim prvim pesmama koje nam padnu pod

ruku samo podvui takve stihove za primer.

(. 9omaine, koledoD gospodine, koledoD1astasmo te za veerom,Cde veeru ti veera,-elim grlom vino pije,( oima biser broji,( rukama gajtan plete*

9odaj nama kraj gajtana,Na em emo -oga molit.1a staroga za -adnjaka1a mladoga za -oia)-oi baje po svem svetu,0o svem svetu, po ovome.$lava i ast domainuDTebe na ast, gospodineD

((. !ranila, koledoD stara majka, koledo$vetoj crkvi na jutrenju,$usrete je sveti 0etarNa jelenu zlatorogu,1latorogu i parogu*?8rn se natrag, stara majko,7vo su ti gosti doli,9obri gosti koleani..?.

(((. 0oo s pukom, koledoD u livadu,koledoD0usti konji na livadu,

/ ja odoF pod kruicu,etni kalpak na jabuku,

/ puicu na kruicu,

34


35/57

/ rogljicu pod glavicu,/ ja legoE, da pospavam,0rogovara bela vila*?!staj gore, mlad vojvoda,+tud ide udno udo,

;udno udo nevieno,$traFota je pogledati,

/ kamoli doekatiD?

(8. +j, hubava, koledo, mala momo, koledoD9uhnu vetar, koledo, mala momo, koledo,Te izduha, koledo, vrana konja, koledo,( na konju, koledo, bojno sedlo, koledo,

( na sedlu, koledo, muko edo, koledo,( na edu, koledo, samur kalpak, koledo,1a kalpakom, koledo, kita zdravca, koledo,9a je zdravo, koledo, muko edo, koledoD

! vranjskom okrugu pevaju ovu divnu pesmu o sv. (liji i ariji, kojakao da ima veze sa poslednjom koledskom pesmom*

$abra se sabor golemi)

Na to je polje iroko,0od toje drvo visoko.Najnakraj sedi (lija,9o njega sestra arija,! ruke dre istosa.9uhnue vihri vetrovi)( odnesoe istosaD

8ie arija da plae,

-rat je (lija teae)?Ne plai, sestro arijaD!jahni konja krilata,0a stigni sina istosaD?

Kako se ovde, kao na nekim primitivnim ikonama seoskim, lepotavizantizma mea sa maijom i sa sveinom narodnom. Na =azarevu

35


36/57

subotu, u junoj $taroj $rbiji skupe se sasvim mlade devojke, koje sujo ranije izabrale, izmeu sebe, jednu za svoga =azara i prstenovale jeu znak vernosti, pa se, vebajui se u pevanju, sve vreme do praznikatakmiile sa drugim grupama lazarica. =azar je obuen u muko*damadan, tozluci, 'es s velikom kiankom itd. 1a njim idu po dve i

dve lazarice pevajui, a za spomen, kako se u narodu veruje, na kneza=azara, ili pre na =azarevo uskrsnue. =azar igra pred njima posebiceneku vrstu viteke igre. (dui kroz selo pevaju*

(skoie lazarice;im dadoe glasurice,(graj, igraj, na =azare,Na =azare, barjaktare,

(graj, igraj, naigraj se,Nanosi se muko ruvo...

+ko urevdana po selima idu dodole, nakiene travom, cveem,polivane pred svakom kuom, igrajui, pevajui, izazivajui na tajnain 2 po jednom principu maije, da se simuliranjem jedne pojaveova moe izazvati 2 kiu nad poljima. ajnah vidi u dodolama istimotiv koji i u legendi o 9anaji kojoj se &upiter spustio u postelju uobliku zlatne kie i oplodio je da rodi 0erseja.

i idemo preko sela, oj dodo, oj dodole./ oblaci preko neba, oj dodo, oj dodole,+blaci nas pretekoe, oj dodo, oj dodole,


37/57

vir guraju se onako odeveni u nj. $utra pred vee devojke uzimaju pobakra i po dva venca te idu na strugu. Tamo su ve ovce doterane.+evi sedaju na strugu. Njima daju po jaje da ih zakopaju u zemlju, ana ta mesta potom spuste bakra, oko ovog venac a povrh svegaprobueni hleb. +nda se opet povrh toga stavlja brdo, pa ealj, pa

prsten, a kroz sve to u bakra pomuze ovca koja se tog prolea prvaojagnjila, a drugi joj venac obese o vrat. Na urevdan se momci idevojke kupaju po potocima u koje su natopljene lekovite trave.

9a zna enska glavaAto jF odoljan trava,$vagda bi ga brala,! pas uivala,

!za se nosila.7vo jo dva vradbinska saveta*

Kad bi znala muka glava,Ato je nikom vode sF napit,Nigda ne bi nikom pilaDKad bi znala muka glava,Ato jF rukavom utrti se,

Nigda sF ne bi s njim utrla.(nae somnambulizam, demonijatvo, vidovitost i sila maije nigde setako ne vide kao na ?zmajevima?, koji nisu samo legendarni junaci, noih narod i sad nalazi izmeu sebe, razaznaje i oznaava. +ni suuglavnom dobre sile, pomau junacima i ljudima, a naroito paze napoljski beriet. ! $vrljigu je u peini alog Kamena iveo neki $tojan,zmaj, pobratim zmaja od &astrepca, razgonio rave i privlaio dobrekie.

&ednom su devojke uoi urevdana berui zdravac po alomKamenu pevale* ?1drave, vene, beru li te mome@?) pred njih je tadizaao neki jedinstveno lep mladi, stao razgovarati sa njima i aliti se.Najzad zapita najlepu od svih eli li poi za nj, to ova, bojei se

brae, odbi. 1maj je odnese u peinu a devojke se razbegnu. -raadobave vraaru te mladi od vraarije umre. 1majevi se pretvaraju u

37


38/57

razne ivotinje, najee u krilate ognjene zmije. Kad se biju sa alama ikad vode oblake onda su kao orlovi ili kao druge F tice. +ruje* nekoognjeno perje. /ko su ranjeni a ne osvete se za osam dana, umiru od

bola. Nekad se, o oblake, biju i izmeu sebe. 0oneki se od zmajevanavadi na istu devojku ili lepu enu, te odlazi kod nje nevidljivo,

zbacuje kouljicu i ostaje lepim momkom kraj nje. +vo mu ve niko nemoe kratiti. 0ria se da je jedna ena tako htela da umre odiznemoglosti i silnog milovanja) neka joj vraara posavetova da uvuekod sebe nehrianina.


39/57

?!stani gore, adojeD+vce ti za lug zaoe?.:?Neka iF, sejo, ne mogu)

8etice su me izele)ajka mi srce vadila,

$trina joj luem svetlila?.

Molitva od ne%ita

Neite, naelnie nedugom, izidi od raba boja,"ime rek# ot vrha, ot glave, ot temena, ot ela, otoiju, ot nosa, ot uiju, ot ie, ot ramen, ot pletu,ot ruku, ot prst, ot nokt, ot prsi, ot srca, ot pluk,od str, ot rjev, ot rebr, ot lei, ot bedr, ot koljenu,ot goljeni, ot glei, ot plesnu, izidi ot kostji, od il iot krvji i ot svjeh sFstav vnutrnjih 2 >ristos teizgonit i sveti vraeve vsegda i prisno i vo vjeki

vjekov, amin.

Molitva od uroka( uro&i!e i ogani!e

Cospodi pomolim se.

Cospodi pomiluj raba tvoego "ime rek#.

(ae urok i uroica v rvenih rizah, eljustirazvrativa i pohabajuta) i srjete ih Cospod -og iree im* gdje ide, zli uroe, sa uroiceju@ ee

jemu urok* gredemo va mir uprav na djeti,otrgnuti mladenca ot sF ecu maternu, otrgnutimua s konja) svri ratari ot volov, oroniti nivu,

isuiti vinograd i vino stjeti, i lovcem sjetizavezati, da ne lovet. ee jemu Cospod -og* asjesm (sus Nazarjanin, da svrgoh li te sam s nebes,zli uroe, da pojde v goru pustuju, idee lovjecine ivut, i -og jedin ne priziraet) izdi, poganapoganice, ot raba boija "ime rek#, ot domu jego iot skota jego i ot vsakogo ivota jego i stenanija

39


40/57

jego vasegda, ninje i prisno i vo vjeki vjekov,amin.

(ae pogana poganica, i sretoe je svjeti vraeviKozma i 9amjan, i rekoe joj* gdje ide, pogana@

(dem tamo uljesti u tome vaemu rabu u kosti uglavu. ekoe joj sveti vraevi Kozma i 9amjan*vrati se natrag, pogana poganice, studenastudenice i smetena smetenice) ukloni se ot raba

boija "ime rek# i otidi v goru pustuju, gde zvonane zvoni, -og sam nazirajet na raba boija "imerek#) idi, pogana poganice, u jelen rok i u ovni rog,ako li nee, da si prokleta kako kamatnik, i kako

preljubodelac, a Cospod -og da iscjelit raba boija"ime rek#, amin, amin, amin.

$veti ihaile arangele, sveti apostoli, 0etre i0avle, svetitelju ote Nikolaje, putnie, i vsi sveti>ristovi ugodnici, pomozite rabu boiju "ime rek#amin.

$ija sveta imena da su na pomo rabu boju "ime

rek#. Cospodi, ti mu polji /vramovo gostoljublje,&ovovo bogatstvo, $amsonovu jakost, &osi'ovuljepotu, /vesalomove kose, 9avidovu krotost,$olomonovu premudrost) vse da je na pomo rabu

boiju "ime rek# amin.

O3P alorusi imaju ovakvu 'ormulu, kojom lovci veruju da moguuvraati sebi lov* ?ladi delija dri kesu od zlata, sekiru od zlata i noelini) kesa zlatna puna mesa. &unak noem elinim see meso i na

zatvor sa mog prozora baca. Klie* holaD ovde ima crnouih lisica, icrnobrkih lisica divlje dlake, tvorova, vidri, sivih vukova) letite svi namoje lovite) neka ste namenjeni mome ognjitu) neka postajete plenmoga lova) na punom danu na suncu, nou na meseiniD Klju i

brava?.

III Igra slo)odnoga duha

40


41/57

#eojmljivo "na&enje ra")rojni!a. #jihova katilena. ogatstvo rima6 rima na kraju( rima na o&etku stiha. :sonan!e. Poreklo ra")rojni!a. Dekaden!e starihje"ika. 1tili"a!ije slo)odnoga duha o "akonimaritma i aso!ija!ije. #emuti je"ik. ;atrova&ki je"ik.

5e"i&na i+ra. Pokuaji ,alhemije re&i,. 1ugestivan je"ik. Dadaisti i ra"orenje re&i. Podsvesno kao "ajedni&ko vrste. Intelektualni naorkao graditelj individualnosti. Igra riremanje na%ivot7 igra oslo)o$enje ka stvaranju.


42/57

onda i preotmu iskljuivost "Jedino, Dedino, Sedi Salavedino, gderima, na ?ino?, bori se sa jaim e'ektima nekih znaenja 2 parapin,

/rapin) parapuka, puka 2 i gubi svoj krajnji samoglasnik ?o?, teostaje jedno vreme kao rima na ?in?, /e!utin, /e!utica, +arapin,

+arapu!a0i pobedi najzad* 1ut!alo,1u deset#. 0oto su rei

proizvoljne, najee bez loginog jezikovnog znaenja, birane jedinopo jednoj strano komplikovanoj emi ritma, to su i rime mnogoudnije, komplikovanije no to ih moemo sresti u drugim rodovimapoezije) i u poetku rei koje su katkad i celi stihovi, npr. 1e!utice,1e!utan, +alatan, +ras!ele)))iliBatovan,Batovedi,'tu!u deri.

'tu!a s svere. ime tako, meajui se na razne naine, jedna sreda,jedna na kraju, dekadentirajui se u toku pesme ili razvijajui se "Opis,opis,povrmus#, asosirajui se svim i najneoekivanijim

kombinacijama, dadu ovakva rimovanja**di mi, do2i mi, na2i mitap.(isicu cepati, %us!u etati ja ne dam, pane dam0 izveu je sam.3v4 ova!o 5 hamD ili Jednole, dvole, trole, evole, pale, ale, main,dain, dvoran, dandri. /sonance su ovde takoe izobiljnije i ivotnijeno to se u ma kakvoj drugoj poeziji moe nai6 3di dol, du!udol,du!a vala, du!a capa, capa leja, len%a, pen%a trola mo%la pupada!,u!ada!) Ato se tie drugih poetskih 'ormi koje zavise od samogznaenja izraza, one se nameu, im ikakvo znaenje probije kroz 'azu.;italac e ih i sam u ovo nekoliko primera moi lako otkriti. +dnajveeg je pak znaaja ovde ma i priblino dati objanjenje kakoznaenja ovih ?brojanica?, tako njinog duhovnog postanka, i njinoguticaja na ostala dela narodnoga duha, ukoliko je tog uticaja bilo.$vakako je da su mnoge od ?brojanica?, kako i g. Tihomir orevitvrdi, latinske, nemake, vlake, deije pesmice i razbrojnice, iji jeosnovni jezik, poto ga oni koji su ih primili vie nisu razumevali,potpuno de'ormisan, koje ravim pamenjem, koje po izvesnomzakonu, mislimo, igre i temperamentu novoga duha to ih je primio)

isto kao to su de'ormisane i strane rei iji se smisao zadravao sanjima. Tako jedan veliki deo razbrojnica predstavljao bi lutajue krpedekadentiranog jezika balkanskih starosedelaca ili suseda, da uogromnoj meri nije svea stilizacija ulazila kao elemenat u todekadentiranje, ak kad se i trag numercije, brojanja, zadravao na

brojanikim stihovima "Jednole, dvole, trole, evole,pale, ale, ain,dain, dovran, doda#. azbrojnice bi na taj nain trebale da budu

42


43/57

potpuno izvan svakog logikog jezikovnog smisla, ukoliko se onunekoliko nije iz starine sauvao, i to iz jedinog razloga to su one uleu narod iz tuinskih izvora. Najpre, mi drimo da je narod, ugledajuise na strane modele ili ne, i sam, iz jedne isto duhovne i estetikenude, gradio ih, isto onako nerazumljivim, kapricioznim, kakvim su

mu se i strane uinile, protkivajui ih s vremena na vreme, kaorasvetljenjima, jasnim i svetlim vizijama. +ve vizije dolazile su podirektnim i najpodsvesnijim zakonima asocijacije. Narod je mogaoovde biti potpuno osloboen svega onog to ga je ranije vezivalo za tlona kojem ivi, za tajnu ivota koju u sebi nosi, za borbu opstanka kojurazvija oko sebe, iz samog razloga to je cilj ovakvim poetskimstvaranjima ba bila igra, i krajnja pobeda i osloboenje, ma trenutno,duha od misterije il realizma) ukoliko, razume se, jedno nesvesno i

podsvesno stvaranje nije tako isto, jo impulsnije, predavanje velikimmaticama ivota. 0repisujemo ovu razbrojnicu za primer kako i odpoetka, ak i kad su ove de'ormirane, nastaju narodne rei*Bumbar,delipar, seo car, pa !antar, "eripai, pelivan, merili %a, po vas dan,

pade pa ce s!ljusi, i ree mu tu si. (li meavina sa dekadansama*Senci,menci, na !amenci, tu!a, pu!a, !apa, %luva, od jabu!e, napolje. (ma onih jedinstvenih, za koje emo se zalud pitati nisu li to bilekakve religiozne pesme, ili kakve vradbinske 'ormule, nadmaujuisvojom lepotom esto i najdivnije to imamo u naim narodnimumotvorinama**di tamo, *dFovamo, 7de ti !a"em, 7de ti re!nem)

&iti blizo, &i dale!o, Ve u dvore Javorove) 7de se Deva porodila,rista Bo%a +ovijala, 8 zlaane Ode"dice, * svilene +elenice, 7de jesina +odojila, Svetom doj!om Materinom) .min) 1a!o je9 5 za kojeemo se zalud pitati takoe nisu li zasluile da uu u nau herojskuepopeju borbe i napora za slobodu* ( Oj, olovo Dedilovo, Bojno !oplje

Despotovo) Despot pade, a %romade, 7romade se :azorie, Srbi%lave *z%ubie)(( Oj, Jovane 7otovane, 7otov meni, 7otov tebi, Svi ti

!onji +ot!ovani, * volovi So!olovi, So!o pade, &a tarabe, 1arabe se+olomie, 1urci %lave *z%ubie)

! danima naega detinjstva, eljni da izrazimo masu stvari, oseanja,senzacija, kojima ne bismo umeli nai ekvivalente u maternjem jeziku,ili za koje bi nam se poznate rei uinile i suvie obinim, eljni takoeda imamo jedan svoj specijalni jezik kojim bismo izmeu samo sebe

43


44/57

optili, mi smo pronalazili neki svoj. $astavljali smo slogove koji binam doli nadohvat u 'antastine rei, pa ove u jo 'antastinijereenice, i tako smo se me drugovima razgovarali po itave veeri, nerazumevajui nikako jedan drugoga, ali zamiljajui, bivajui skoroubeenim, da to ipak na nekom nama nepoznatom jeziku neto mora

znaiti, da, uopte, svaka kombinacija glasova mora imati jednorealistiko znaenje. Airim obrazovanjem, mislili smo, moe se postiida se ma koji jezik, ma kakve glasovne kombinacije mogu shvatiti kaointerpretacija raznih oseanja, miljenja itd. $anjali smo svakako oonom ?nemutom? jeziku narodnih pripovedaka ija tajna kao da jeleala ba u tome, i koji je bio klju i optenja u ivotinjskom carstvu.+nda su nas stariji drugovi nauili nekoj vrsti vrlo primamljivogoptenja, zbog toga to se ovim moglo, i nerazumen od drugih, vrlo

lako razgovarati, a i to su ti drugi mogli pomisliti da je jezik kojim tadrazgovaramo stvarno neki strani jezik. To je bila neka vrsta govornei're, koja se dobijala umetanjem, sa svakim pravim slogom, jednoglanog sloga sastavljenog od uvek istog suglasnika i samoglasnikaistovetnog sa onim u prethodnom pravom slogu npr. re* otac,izgovarana je kao ovotavac, ili opotapac, ili omotamac itd. Tako da jerazgovor pri igri ovako tekao*

2 Atopo topo kopopapa@

2 upupupu.

2 Atapa epe tipi rupupapa@

2 9apa lopoipim vapatrupu.

2 Atapa epe tipi vapatrapa@

2 9apa paparipim prepeupu@2 Atapa epe tipi prepeapa@

2 9apa puputipim tvopojepe pipilipiepe.

2 Atapa tipi ipinepe mopojipi pipilipiipi@

44


45/57

2 &epedupu mipi proposopo.

2 /pa tipi topo napisipi zapagrapadipiopo@...

! vreme 'rancuskog simbolizma, pesnici kao -odler, =otreamon,

embo naroito, pokuavali su da realizuju jednu ?alhemiju rei?, daim jezik bude isto tako iznenadan, znaajan i odgovarajui tanosti,kao to se iznenadno i neposredno pojavljuje oseanje i emocija, kaoto je iznenadna potreba za izraavanjem, kao to je sluaj samuzikom, iji smisao nije stalan za svakoga, nije istovetan, ali ija jesugestivnost toliko mona i povezana, da je po nijansijaciji dalekoiznad jezika) naroito kad je re vie o linijama kojima ivi emocija noo sutastvenoj vrednosti emocije same. +vaj napor simbolizma nijeuspeo, ali sam trud doneo je nekoliko primera najistije umetnosti,najbistrije lirike po prirodi njene unutranje emocijalne grae. Takomnoge pesme 8erlenove "=es sanglots longs des violons de lautomne

blessent mon coeur dune langeur monotone ili =a lune blanche luitdans les bois, de chaQue branche part une voiR...# neobino su bliskesvojom ritmikom naim razbrojnicama. e sama ipak nije bilanapadnuta. Tek najmoderniji duhovni, lirski napori 'rancuskihdadaista, za emboom i /polinerom, pokuavi poeziju isteneposrednosti, iste podsvesti, razorili su jedinstvo rei, traei neku

vrstu sugestivnih rei 'abriciranih uvek u momentu nude, nanakovnju oseanja a pod ekiem inspiracije, ako se tako smemoizraziti. +voga puta, istovetno kao u naim brojanicama koje u svojojmladosti ispevao ceo narod, jedina ema po kojoj se renik drutveni

vraao u ove lirske kombinacije, bio je zakon podsvesnih asocijacija.&edna re povlaila je po jednoj tajanstvenoj logici drugu za sobom,

jedna vizija drugu. Nadalo se da e lirika doi do savrenerazvrstanosti individualiteta, do onog to je najznaajnije i

najzanimljivije u linosti. 9ogodilo se da se, bre i sigurnije po reima,misaonom logikom itd. stvorila jedna kolektivna, drutvena umetnost,jedan moderni 'olklor oseanja civilizacije i ivota uopte. 7vo zato.+no to je podsvesno, i to je ivot podsvesti, po amerikanskompsihologu Vilijamu D"emsutakoe, u svojoj vrednosti nije nita drugono ba* ivot vrste, rase, plemena i drutva. Tek razvijanjem svesnihintelektualnih snaga, viih slojeva jedinke, razvijala se individualna

45


46/57

sila u oveku, opredeljavale se njegova osobena vrednost ikarakteristike. /utomatsko pisanje, govor hipnotisanih, ukolikoizraava i re'lektuje aktualni unutarnji ivot, izraava ba onaj oienod individualnosti. %ela poezija podsvesti, asocijacija, automatizmapribliavala se i nehotice vie narodu, naim brojanicama, ako se tako

sme rei, no to je produila umetnost koja je neposredno bila zanjom.

+vim smo hteli rei da je i nae pleme, kao i deca, kao i pesnici, umomentima kada se osealo osloboeno od vezanosti za zakonetajanstva i realnosti, udelo da se igra vrednostima koje su mu naraspolaganju, da zamilja i izgrauje nove kombinacije. 0o jednomdrugom engleskom psihologu, Crosu, koji je izuavao igru kod

ivotinja, ova nije nita drugo do pripremanje i vebanje, u asovimaodmora ili nezrelosti, za stvarni realni ivot.


47/57

Nosi bilje na ramenu,Cdje te stigne da te ine,Cdje stane da lane.Cdje poine da pogine.7dinana, bedinana,

Tutun benum kadinana/ltun, bentunTalkin, tikin.

1a razbrojnice, dakle, moemo slobodno rei da su postale umomentima traenja jednog neposrednijeg jezika, bar one koje sustvarane u samom narodu a ne pozajmljivane od suseda. Njin uticaj nadruga poetska dela mora da je bio vrlo zamaan. Najpre deca, koja su

odrastavi postajala i sami guslari, pastiri, pevai improvizatoripoema, nosila su nesvesno razraen u sebi ritam, mehaniku celu,poreenja i meta'ore, koji su kao ivopisni igovi bili usaeni unjihovu mladu matu od ovih razbrojnica. $ami deaci, izmiljajui,moda, ovakve bizarne 'raze, traei da otkriju nove, to udnije,sugestivnije ritmove, itavu jednu tehniku izraavanja, imitirali sutime nesvesno zakone ritmova po kojima se izvruje i celo ostalokreiranje prirode, ako uzmemo, razume se, da je svaki ritam po jednaematina predstava mehanike kosmosa.

oda se i varamo kad tvrdimo da ona jedinstvena periodinarazvijanja u kosovskom ciklusu, npr., imaju svoju analogiju uprimitivnoj umetnosti sa stihovima koje emo odmah navesti, da im jemoda ak i izvor u tim vie:manje veselim pesmama. Kad kaemoizvor, mislimo izvor oblika, umetnike 'orme koja je pripomogla da seona ogromna inspiracija kosovska ostvari u stihovima. 0rimetiemolako itavu jednu opsesiju, jednu vrstu 'iksnog interesovanja, u

primitivnim pesmama kojima elimo da se posluimo. Naime,postavljanja kategorija raznih prirodnih sila od manjih do veih,ukoliko postoji jedan odnos zavisnosti me njima. To je kao nekiembrion 'ilozo'skih metoda evolucije i selekcije. +vakva razvrstavanjapostavljanja su na razne naine, tako da bi te kategorije stvari trebaloposebice izuavati, kad to ne bi odnelo mnogo prostora. 7vo jednogselekcionisanja. 0rva stro'a glasi*

47


48/57


49/57

/ ti konju, trko mojaD/ ti vepre, rano moja)/ ti ovco, strigo moja,/ ti gusko, eveljajkoD/ ti patko, igo:migoD

/ ti pF jetle, rano doi,Ter mi hoj, ter mi poj)

/ ti koke, kokerajkoD/ ti pile pitetoD

a koliko to izgledalo udno, neverovatno i apsurdno na prvi pogled,mi insistiramo jo jednom na vrlo verovatnoj mogunosti da ogromne

veze moe imati u nainu stvaranja izmeu svih primitivnih pesama i

onih naih najduhovnijih, najcivilizovanijih. $etimo se stihova i'ragmenata.

1akukalo devet udovica,1aplakalo devet sirotica,1avritalo devet dobrih konja,1alajalo devet ljutih lava,1akliktalo devet sokolova,( tu majka tvrda srca bila...

(li onog strahovitog talasnog nadolaenja sila u ?ae vojsku stari&ug:-ogdane... +sam paa bie i ubie) kad devetog biti zapoee,tad..?. Kao da se narod u mladistvu svom uio zamanim irokimmeta'orama, nepojmljivim, smenim kad je re o ivini, idomainstvu, gigantskim kad se njima izlije zreli genije narodni.

7ko eho na e'enku,Te on gleda niz ariju,

Ne bi lF koga ugledao.+tud ide 7te &ovo,( on vodi dvoje konja,9va konja, dva samara,9va samara, dva ulara,9va ulara, dva mutava.Covorio 7ko eho*

49


50/57

?/ ti, &ovo, 7te &ovoD>oe li se u menF najmit@! menF najmit, ore mlatit@? 2?>ou, borme, 7ko ehoDeni najman puno valja,

! men ima puno djece*9vadeset i petero*9va 0eja i 0ejaka,( dva 0ejejeja,( pet devojaka,( dva zlatokosa,( dva kosoglava.9va po polju tru,

9va mlijeko sru.9va puu, a dva gmiu,9va po lugu eprkaju,9va se gode da se rode?.

Naveemo jo jedan i poslednji primer ija prva stro'a kao da poinjeopevati u ironiji neku nevestu iz epohe didovaca "dinova#, o kojimase oko 8lasine pria da kad su dananji ljudi nastali onda ?9idovacmetnul gi u dep, zatim stao vikati majci da se povali to je nal* 2

ajko, majko, kakvo naoD 2 / ona* 2 0uti ga, na njeg e zemlja daostaneD 2 on bio urac "mali#*?

$ino moma dovedena,alo veera,alo veera*&ednu ticu prepelicu,Ticu gospodsku,

Ticu gospodsku.0oslednja stro'a ve sadri u sebi ne odvie skuen jelovnik*

$ino moma dovedena,alo veera,alo veera)9evet poga, deset sira,

50


51/57

+sam volov, sedam krava,Aest ovnova, pet gusaka,;etir patke, tri goluba,9vije tice jarebice,&ednu ticu prepelicu,

Ticu gospodsku,Ticu gospodsku.

eu narodne umotvorine koje pripadaju slobodnome duhunarodnom trebalo bi uvrstiti mnoge poalice, zagonetke, poslovice,paradokse sluajne ili namerne, kao oni to se nalaze nad ovimpoglavljem, i takoe vrlo veliki broj predanja ija je tema lascivnesadrine a koja su tom sadrinom, u svom obliku, neobino udno

de'ormisana.IV 1naga realisti&kog "aa%anja

Reali"am u rimitivnoj umetnosti.


52/57

-ora $tankovi, (vo Gipiko, takvi neki iroki opisi nae velike epopeje.Tu bi se svakako morala primeniti jedna paljiva analiza.

+vde emo, samo jednog primera radi, navesti jedan realistiki spis,koji nas svojim strahovitim naturalizmom podseti na, naturalistike

po svojim opisima i apokaliptike po svojim zamislima, slike9anteove. ! crnorekom okrugu zabeleena je ovakva pesma o smrtihajduka*


53/57

neumitnostima, je bolan i trudan napor, koji je samo opta ivotna silahipnozom 'ascinirala, tako da mnogi postizanje zakona primi saoduevljenjem, onda je prirodno da kad se duh oslobodi te 'ascinacije ipone da promatra objektivno, prvo to mora uoiti to je teina itegobnost poloaja jedinke. 1ato je 9anteov 0akao moda

najrealistinija poema koju je oveanstvo izrazilo.

V 'aklju&ak

5e"ik i ideja. Misao i re&. I"ra%avanje omou re&i7i"ra%avanje smisla re&i. #ov ojam( nova istina. Raslo$avanje je"ika. Ra"lika temeramentanarodnog i ra"lika je"ika. or)a rimitivnog &oveka"a oslo)o$enje je imulsna. *tikom o&inje e. Primitivna umetnost i"ra%ava ono to je osnovno uvrstama. Kraj.

?0renoi li golo enskinje pod meseinomu bati ili u umi, ili u polju, ono od togazatrudni?.

Narodno verovanje 2Kraus

?Kraus navodi, kako je jedne noi budei seprimetio da prua jo ruke onome to je unjegovome snu bila devojka a to je sad bio mesecije je pune zrake primao u lice. $luaj nijeusamljen) izgleda da meseevi zraci milujui oispavaoeve imaju tu mo da izazivaju mladenake

vizije. Ne objanjava li to legendu o 7ndimionu,pastiru zauvek uspavanom koga boginja $elena

"meseine# ljubi jednom monom ljubavlju@?/nri -ergson,(43n;r%ie spirituelle

i smo na zavretku ovoga lanka. ogli smo dati jedan mnogo veibroj primera, mnogo vie analiza, dodirnuti se mnogo viepretpostavaka. ogli smo uiniti i jednu detaljniju deobu materijala*

53


54/57

narodne mate u vezi sa poljskim radovima, sejanjima, sa kosidbama,etvama) u vezi sa deobom dana) seksualnog ivota i umotvorineulnosti uopte) prvih pojmova misterije u svadbenim obiajima)'etiizma i totemstva polnog ivota za vreme mladistva, braka, smrti)smrti kao pomeranja individualnosti, kao smenjivanja ivotnog

principa, kao uoptavanja ivotnog jedinstva "primer* polni ivot iopredeljenje, nastavljajui se iza smrti 2 vampirizam i brak#, moglismo rekonstituisati materijalni i intelektualni ivot peinskog tipaoveka, po motivima koji su se zadrali u naim narodnim pesmama,na naim narodnim vezovima. ogli smo takoe rekonstituisati opiscelog jednog dana od zore do zore, i cele godine, i svih promenaklimatskih, stavljajui jedan kraj drugog opet motive iz istih izvora, paih slivajui ujedno) isto tako biogra'iju psiholoku jednog

karakteristinog narodnog tipa. oglo se doi do itavih ematikihtablica da nije nuno, obraujui jednu temu koja po svojojzamanosti odgovara vie za knjigu no za asopis, biti to oprezniji ineprestano tedeti gostoljublje dotinog asopisa i njegov prostor.+vako smo, ipak, unekoliko hteli da makar samo akvarelski obojimoprvim slojem svoju osnovnu pretpostavku* da ivot narodni unjegovom prvobitnom poetnom ivotu predstavlja jedan stalan iimpulsni napor, osnovni, za duhovno osloboenje. -ilo da je nain nakoji se izraava jo nevet, zanudljiv, ono to se izraava preliva svojim

jaim znamenjem preko uskih ivica stilistikih) bilo da je tema jozarasla u gusto i divlje meanje sa strastima, sa zemljom, sa njenimoporim mirisima i lovom, oblici kojima se prva ideja otima ve sustilistiki otro i snanije iscrtani kao are na njinim kopljima inoevima od kremena. Tako jezik i ideja penju se naporedo, dodajui

jedno drugom ruke, po lestvicama, koje su jo ispletene od divlje traveod zguljene kore s drveta, na slobodnoj duhovnosti) jer se tek ovdemoe uoiti koliko zamisao ne moe opstojati bez misli, ili misao bez

rei.

-ergson poinje jednu celu svoju 'ilozo'sku graevinu postavkom dase misli jedino reima) no, kroz ceo ivot, oveanstvo mislei reima,misli takoe i rei, tj. jednoj misli re nije samo oruje kojim e seizraziti, ve esto i izvor iz kog e crpeti svoj znaaj. Tamo gde oseaj,oseanje, vizija nemaju vie snage da kao iskustvo oploavaju misao,

54


55/57


56/57

misionara, koji

Documents

Mladićstvo narodnog genija