MMR Srbije - RJelenkovic

7/26/2019 MMR Srbije - RJelenkovic

1/51

Metalini mineralni resursiRepublike Srbije

Rade Jelenkovi

Univerzitet u Beogradu Rudarsko-geoloki fakultet


2/51

Sadraj

Mineralni resursi i rudne

rezerveMesto i uloga Srbije usvetskoj proizvodnjimetala

Pregled metalinihmineralnih resursaSrbije
http://localhost/var/www/apps/conversion/tmp/scratch_3/Bor%20MZ.pptx


3/51

Definicija pojma ,,mineralni resursi

Mineralni resursi su adekvatnim geolokim istraivanjima utvrenemineralne sirovine u odreenom prostoru leitu, u ili na Zemljinojkori, koje se nalaze u takvoj koliini i sa takvim kvalitetom dapostoje racionalni izgledi za eventualnu ekonominu eksploataciju.

U vreme izvetavanja mineralni resursi su komercijalnoneeksploatabilni iz razliitih razloga: nedovoljne istraenosti, nekihnepotpunih ili kontraverznih rezultata istraivanja, nekih nekompletnihparametara ocene itd. odnosno nisu dokazani tehnika efikasnost i

ekonomska efektovnost njihove eksploatacije.

Prema rastuoj geolokoj prouenosti i pouzdanosti (stepenuistraanosti), mineralni resursi se dele (klasifikuju) na: pretpostavljene,indicirane i izmerene.


4/51

Definicija pojma ,,rudne (mineralne) rezerve

Adekvatnim geolokim istraivanjima utvrene mineralne sirovine u

leitu, koje se nalaze u takvoj koliini i sa takvim kvalitetom da sudokazane tehnika efikasnost, ekonomska efektivnost i ekolokaprihvatljivost njihove eksploatacije.

Rezeve su komercijalno eksploatabilni deo izmerenih i/ili indiciranih

mineralnih resursa, od kojih se odbijaju predvieni gubici i razblaenjakoji nastaju pri eksploataciji.

Tehniko-ekonomska ocena faktori i pokazatelji ocene:

Mineragenetski, genetski, strukturno-morfoloki, tektonski,mineraloko-petrografski, hidrogeoloki i inenjersko-geoloki.

Rudarski (tehniko-eksploatacioni), tehnoloki, regionalni, ekonomski(ukljuujui i finansijsku analizu i procenu rizika), trini, zakonsko-pravni, ekoloki, socijalni, dravno-strateki.


5/51


6/51

(1979) (2011)


7/51

Mineralni resursi nisu ravnomerno rasporeeni u Svetu. Bogate i siromane zemlje!

Ko su najvei svetski proizvoai metala ?


8/51

Najvei svetski proizvoai metalaFe Mn Cr Ti V Ni Co Cu Mo Sn W Pb Zn Sb Hg bx Ag Au Pt U

Kina 1 1 3 3 2 1 1 1 1 1 3 3 3

Australija 3 2 1 3 3 2 2 1 2 2

JAR 3 1 2 2 3 1 1

Kanada 3 2 2 3 3 1

Rusija 1 1 2 3 2

Peru 3 3 3 1

SAD 2 1 3

ile 1 2

Brazil 2 2

Kazahstan 3 3

Kongo 1

Indonezija 1

Kirgistan 2

Meksiko 2

Indija 2

Bolivija 2

Izvor:1. Mineral Commodity Summaries; U.S. GeologicalSurvey

Poloaj Republike Srbije


9/51

Republika Srbija88.361 km2

0,059% svetskog kopna

Broj stanovnika:

7.186.862(bez Kosova)

0,133% svetske populacije

Mesto i uloga Srbije u proizvodnji metala


10/51

Uee Srbije u ukupnoj proizvodnji mineralnih sirovina usvetskim razmerama (pre 1990.) i danas:

Sirovina Uee usvetskoj

proizvodnji

Povrina Srbije injena proizvodnje

prema povrinisvetskog kopna i

proizvodnji u svetu

% broja stanovnikaSrbije i njena

proizvodnja premasvetskoj populaciji iproizvodnji u svetu

DANAS

Bakar 3,2 % 18,80 x 12,3 x 0,11%

Olovo 1,5 % 8,82 x 5,77 x 0,17%

Cink 3,8 % 22,36 x 14,62 x 0,07%

Antimon 2,5 % 14,70 x 9,62 x

Srebro 0,9 % 5,29 x 3,46 x

Zlato 0,4 % 2,35 x 1,54 x

Istorijski pregled


11/51

Istorijski razvojEksploatacija mineralnih sirovina uSrbiji je poela pre oko 4.000 godina i

najstarija je u Evropi.Iz leita Rudna Glava (u bliziniMajdanpeka) eksploatisani su Cu i Fe.

Rudna Glava Cu,Fe skarn

Avala Hg

U doba Neolita (Vinanska kultura) iz

leita Avale (Beograd) eksploatisana jeiva.

Istorijski pregled, zakoni, rezultati


12/51

Prvi rudarski zakon u Srbiji donet je pre vieod 600 godina XV vek.

1412 Despot Stefan Lazarevi

Ekonomski najznaajnijiperiod je 1946-2000znaajna otkria.

> 3,500 leita i pojavametalinih i nemetalinihmineralnih sirovina,

46 ugljenih basena (13 u

eksploataciji),

90 naftnih i gasnih polja,

>250 leita,

40 produktivnih naftnih i

gasnih polja; leita CO2 i

> 20 leita i pojava uljnihejlova.

Despot Stefan Lazarevic Rudarski zakonik Naslovna strana Potencijali


13/51

Mineralni potencijal Srbijeje znaajno vei od prolei sadanje proizvodnje. Leita litijuma (Jadarski

basen / Rio SavaExploration)

Porfirska i masivno-sulfidnaleita bakra (BrestovacBor / Freeport McMoran)

Leita zlata u sedimentima

(Potaj uka Tisnica / AvalaResources)

Porfirska leita bakra(Kiseljak / DunavResources)

Potrebna su znaajna finansijskaulaganja u geoloka istraivanja,sistematski rad kompanija kojeraspolau znaajnim finansijskimi tehnikim resursima iiskustvom.

Cu - Bor

Au - Bigar

Cu - Kiseljak

Drill Hole FMTC1213, 508-509m, 36.51 % Cu, 8.50 g/t Au,41.61 CuEq%, Massive Sulphide BrecciaLi - Jadar

Sadanje stanje


14/51

Sadanje stanje:

Doprinos rudarske industrije BDP Srbije je 1,5%

Plan: 5% u 10 narednih godina !

Rudarska industrija:

25.000 radnika

1,8% od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji

>50% radnika je zaposleno u proizvodnji uglja.

Godinje investicije u geoloka istraivanja: ~60 mill. US$ 20 istraivakih kompanija 276 rudarskih kompanija (TGK i AGK dominiraju)

Geologija i metalogenija


15/51

Geologija i metalogenija


16/51

Geoloka graa Srbije je vrlo sloena. Veliki broj stenskih kompleksa razliitog sastava, petrohemijskih

karakteristika, starosti i potencijala u pogledu mineralnih sirovina.Geotektonska graa


17/51

Panonski basen

GLAVNE GEOTEKTONSKE JEDINICE SRBIJA (Dimitrijevi 1997).

DinaridI: EBDIstona Bosna-Durmitor, OBOfiolitski pojas, DIE

Drina Ivanjica (dDrina blok, iIvanjica blok).Vardarska zone: Spoljna Vardarska subzona: SBSremski blok, JBJadarski blok, KBKopaonik blok; CVSZCentralna VardarskaSubzona; IVSZInterna Vardarska Subzona;SMMSrpsko-Makedonski masiv.Karpato-Balkanidi: grGornjak-Ravanica zona, rRuj zona, spStara Planina zone, kKuaj zone, iLikova (Homolje) metamorfiti,teaTimoka eruptivna oblast, ttTupinica-Tepo zona, pPore

jedinica, mMiro zona, stSuva Planina, krKrajina jedinica.Panonski basenPB. Metalogenetski poloaj


18/51

Tetijsko-evroazijski metalogenetski pojas Sektor SI Mediterana

Metalogenetske jedinice Srbije su deo regionalnihmetalogenetskih jedinica koje prelaze granice nae zemlje


19/51

Metalogenetskejedinice:

Srpsko-Makedonska metalogenetskaprovincija (SMMP). Zahtava deocentralne Srbije (tereni Vardarske zone,

Srpsko-makedonske mase i istoni deoDinarida).

Dinaridska metalogenetska provincija(DMP) zahvata terene zapadne Srbije.

Karpatho-Balkanska metalogenetskaprovincija (KBMP). Zahvata SI-I deo

Srbije.

Dakijska metalogenetska provincija(DkMP) zahvata izuzetno mali deoSrbije (Volujski klju i dr.).


20/51

METALINI MINERALNI RESURSI

SRBIJENa podruju Srbije se nalazi vie od 2000 leita i

pojava metalinih mineralnih sirovina


21/51

Metalini mineralni resursi Srbije - klasifikacija

Grupa Sirovina Primedba

1. U eksploataciji, znaajniresursi i rezerve

Cu, Pb-Zn Uglavnom nizak sadraj, znaajnipotencijali.

2. Nisu u eksploataciji,definisani resursi

Mo, U, Sn, WMn, Ti

Mali resursi, ogranien znaaj.Mogue poveanje resursa (U).

3. Potencijalno znaajne,delimino definisani resursi

Ni, Co, Sb, Al,Fe (prirodno

legirane)

Ekonomska valorizacija zavisi od

tehniko-ekonomksih parametara.Resursi mogu da se uveaju ali jenjihov ekonomski znaaj ogranien.

4. Mogu pronalazak novihleita

Au, Ag, REMogue poveanje ukupne koliineresursa, potrebna su opsenaistraivanja.

5. Uglavnom iscrpljene ili

nekomercijalne

Cr, FeOgraniene mogunosti zapronalazak novih resursa; mogue u

dubljim delovima peridotitskih masiva.


22/51

Klasifikacija mineralnih resursa

Primarni ekonomski znaaj:

Cu (Au), Pb, Zn (Ag)

Sekundarni ekonomski znaaj:

Grupa A: Ni, Co, Mo, Sb,Grupa B: Fe, Cr, Mn, W, Sn

Tercijarni ekonomski znaaj:

U, Hg, Ti, retki elementi i dr.

Resurs Cena

Cu 7.480 USD/tAu 1.390 USD/ozPb 2.054 USD/tZn 1.840 USD/tAg 22.5 USD/oz

Ni 15.165 USD/t

Co 24.449 USD/t

Sb 10.300 USD/tMo 24.250 USD/t

Sn 21.499 USD/t

Al 1.838 USD/t


23/51


24/51

Leita bakra

Borska metalogenetska zona

Metalogenetska zona Lece-HalkidikOblast Lajkovae

Osim bakra, eksploatiu se zlato,srebro, platina, paladijum i drugi

metali.

Najznaajnije podruje je Borskametalogenetska zona. Sledi zona

Lece-Halkidik.

24

Resursi Mlrd. t Cu, %

Izmereni + Indicirani 1,235 0,38

Pretpostavljeni 1,377 0,37


25/51

Metalini mineralni resursi BMZ

BAKAR i ZLATO su glavi rudni elementi u BMZ.

Izmereni i indicirani mineralni resursi (rezerve A, B i C1 kategorije)

iznose:

1,235 Mlrd tona @ 0,38% Cu i 0,14 g/t Au

Praena su: Fe (sulfidi i oksidi) i Pb-Zn, Mo, podreeno PGE,

Vie od 120 leita i pojavabakra se nalazi u BMZ.

Grupisana su u 4 rudnarejona, odnosno 14 rudnihpolja.

Razliitih su karakteristika upogledu rudnih parageneza,asocijacija minerala ielemenatai pripadajurazliitim morfogenetskim

tipovima mineralizacije.

Rudni rejon Majdanpek rudno polje Tilva-Toma

rudno polje Majdanpek rudno polje Vlaole-Jasikovo

Rudni rejon Bor rudno polje Bor rudno polje Veliki Krivelj rudno polje Cerova - Mali Krivelj rudno polje Brestovac rudno polje Crveni Breg

Rudni rejon Crni Vrh rudno polje Crni Vrh rudno polje Crvena reka rudno polje Tilva Njagra

Rudni rejon Markov Kamen-Gradite rudno polje Savinac rudno polje Markov Kamen

rudno polje Gradite


26/51

Borska metalogenetska

zona

Porfirska leita bakra Veliki Krivelj

Majdanpek

Borska reka,

Vulkanogena masivno-sulfidnaleita Bor, Lipa,

Godinja proizvodnja: 8-12 Mt

Pb-Zn, Mo, Re, Se... Su prateekomponente.

ZlatoEpitermalna mineralizacija

visoke i niske sulfidizacije

Veliki Krivelj

Majdanpek


27/51

Najnii nivo detaljnih istraivanja (-100 m)

Porfirska leita bakra

vertikalni interval rasprostranjenja mineralizacije


28/51

28

TMK

Valja Str

monconit

Izdanci krednih sedimenata

(krenjaci i klastiti)

25km

Geohemija zemljita Anomalije zlata preko

geoloke karte

Korkan

Bigar

Kraku Pestar

Umka

Duina po pruanju (S-J): 25 km

irina: do 10 km

Mineralizacija zlata u sedimentima

Novopronaeni tip leita, lokalizovan u

zapadnom obodnom pojasu TMK.

Geoloki sastav terena:

krenjaci, mermeri, korniti, monconiti,dajkovi dirita, andeziti, vulkanoklastiti,

kriljci i tufozne sedimentne stene.


29/51

Zlato se nalazi u asocijaciji sa finozrnim piritom.

Zlato je vezano za paket klastinih sedimentnih stena koje lee prekokrenjaka jurske i donjokredne starosti. Preteno su to peari i konglomerati

u preslojavanju sa finozrnim pearima i laporovitim glincima.U povlati se nalaze crveni peari i vulkanoklastiti, a preko njih laporci iandeziti

Korkan, Bigar Hil, Kraku Peter

Pretpostavljeni resursi - 123 Mt sa 1,6 g/t Au = 197 t Au.


30/51

Leita olova i cinka

Brojna i ekonomski znaajna.

Srpsko-makedonska metalogenetskaprovincija:

umadijska metalogenetska zona

Kopaonika metalogenetska zona

Metalogenetska zona Lece-Halkidiki

Oblast PodrinjaBesna Kobila metalogenetska zona

Dinaridska metalogen. provincija :

Oblast Polimlja,...

30

Izmereni + Indiciraniresursi

16,27 Mt4% Pb3% Zn95 g/t Ag

Pretpostavljeni

resursi

2,69 Mt4% Pb3% Zn

82,75 g/t Ag


31/51

Izmereni + indiciraniresursi

31,26 Mt4.1% Pb3% Zn110 g/t Ag

Pretpostavljeni

resursi

24,47 Mt4% Pb3% Zn

70 g/t Ag

Hydrothermal replacementHydrothermal veins related to volcano-intrusive complexes

Skarn mineralization


32/51

Leita gvoa


33/51

Leita gvoa

Male rezerve (skarnovska).

Znaajni resursi (pretaloene

kore raspadanja).Ekonomski su potencijalno

znaajne:Lako topive limonitske rude iz

leita Majdanpek.

Magnetitske rude iz:Skarnovskih leita,

Metamorfisanih leita

Magnetit iiz porfirskih Cu-leita.

Kompleksne oksid-karbonat-

silikatne rude iz vulkanogeno-

sedimentnih leita.Lateritske i pretaloene lateritskeFe-Ni-Cr rude.

33

Resursi Mt Fe, %




34/51

Leita mangana

Najznaajnije rude mangana u Srbiji su:

Oksidnog i siliko-manganskog tipa vezane za

vulkanogeno-sedimentna leita u asocijacijisa:

Ofiolitskim melanom ili, ree,Porfirit-ronakom formacijom srednjetrijaske starosti.

Fe-Mn karbonatne rude.

Fe-Mn karbonatne rude vezane za Pb-Zn

sulfidna leita na podruju Kopaonikemetalogenetske zone.

Resursi Mt Mn, %

Izmereni + Indicirani - -

Pretpost. Pb-Zn le.

Pretpost. Mn leita

9,5

0,11

20

20-40

Pb-Zn-Mn leite Stari Trg - Trepa.1.Rodohrozit, 2. kriljci, 3. Krenjaci, 4. Skarnovi, 5. Pb-Znruda, 6. Filiti.

Pb-ZnMn leiteNovo Brdo

1. A, B, V, G rudna

tela,2. kriljci3. Mermeri

4. Andeziti


35/51

Leita hromaPodiformni tip.

Peridotitski kompleksi Srbije:

akovica (Kosovo)Orahovac (Kosovo)

Brezovica (Kosovo),

Trnava, Zlatibor

i drugi masivi u Srbiji.

Resursi t Cr 2O3, %

Izmereni + Indicirani 89.000 15,7

Pretpostavljeni 20.000 15


36/51

Lateritskog (silikatne rude) tipa

(lateritske zone na

serpentinitima)

Oblast Drenice (leite Glavica iikatovo) na Kosovu i Metohiji.

Ruinci i Velue u bliziniVrnjake Banje.

Neophodna su dalja geoloka itehnoloka ispitivanja.

Mokra Gora rude Fe i Ni

Leita nikla i kobalta

Resursi Mt Ni, %

Izmereni + IndiciraniMokra Gora

19,9290,00

0,750,75

PretpostavljeniMokra Gora

18,73150,00

1,140,75

Kosovo: 52% M+I resursa

Zemlje u kojima su poznata lateritska leitanikla:


37/51

Kuba

Indonesia

Australija

Lateritska(egzogena)

Likvaciona(Sulfidna, endogena)

Nova Kaledonija

Filipini

j j p

1. Albanija, 2. Australija, 3. Brazil, 4. Burundi, 5. Kamerun, 6. Kolombija, 7. Devianskaostrva, 8. Kuba, 9.

Dominikanska Republika, 10. Etiopija, 11. Grka,12. Gvatemala, 13. Indija, 14. Indonezia, 15. Kazahstan, 16.

Makedonija, 17. Madagaskar, 18. Mianmar (Burma), 19. Nova Kaledonija, 20. Papua Nova Gvineja, 21.

Filipini, 22. Puerto Riko, 23. Rusija, 24. SRBIJA, 25. Solomonska ostrva, 26. Turska, 27. SAD, 28. Venecuela

Mt rude % Ni Koliina Ni, Mt

LATERITI 10.382 1,32 140


38/51

Resursi, rezerve i proizvodnja nikla

Najvei resursi i rezerve Ni Australija, Kanada, Kuba, JARNajvei proizvoai Ni Rusija, Australija, Kanada, Indonezija

Godinja proizvodnja Ni-metala u svetu 1.500.000 t

Godinja proizvodnja Ni-metala u Evropi: Finska 4.000 t

Grka 16.600 t

Makedonija 15.000 t

Norveka 400 t

Rusija 27.700 t

panija 8.100 t

Turska 8.000 t

Leita molibdena


39/51

Leita molibdena

Porfiska leita bakra (Ist.

Srbija - Majdanpek, Bor).

Hidrotermalna tokverkno-impregnaciona - Makatica(Surdulica).

Znaajan mineralni potencijal.

Makatica

Resursi Mt Mo, %

Izmereni + Indicirani 150 0,044

Pretpostavljeni 230 0,03


40/51

Geoloka graa Makatice kriljci

Gnajsevi

Granodioriti

Daciti


41/51

150 Mt 0,0438% Mo


42/51

Leita volframa

Kvarcno-elitske icena podruju Blagojevogkamena. Marginalan

ekonomski znaaj.

Potencijalno interesantnapodruja:Zona Blagojevog kamena

Oblast Golije i

Oblast Kopaonika.

Resursi Mt W2O3 %

Izmereni + Indicirani


Leita kalaja


43/51

Leita kalaja

Kalaj se nalazi u grajzenskim i

aluvijalnim leitima.

Pojave Sn u grajzenima suekonomski neinteresantnemali resursi i nizak sadraj.

Nanosna leita su na granicirentabiliteta

CER: 1. Lesnika reka

2. Cernika reka

BUKULJA: 1. Cigankulja

43

Resursi Sn, t Ta-Nb, t


Pretpostavljeni 1570 427

L i l i ij


44/51

Leita aluminijuma(crveni boksiti)

Zapadna Srbija: Zlatibor,

Tara, Makat i Pouta

Istona Srbija: Babunica

Kosovo: KlinaLeita su malogekonomskog znaaja.

Male razmere i slab kvalitet.

44

Resursi Mt Al2O3,%


Pretpostavljeni 0,9 48 Kosovo: 62% ukupnih resursa

L i i


45/51

Leita antimona

Brojna, relativno mala.

Zahtevaju znaajnaulaganja u geolokaistraivanja

Zapadna Srbija: Zajaa,...

Cenralna Srbija: Crni

Vrh,...

JZ Srbija: Lisa,...

Problem - Arsen (Rujevac)

45

Resources Mt Sb, %



L it i


46/51

Leita ive

Postoji samo jedno leiteive u Srbiji - uplja Stenana Avali (Beograd).

Preostale rezerve i resursi

su mali. Usled blizinegradskog podruja i visokihekolokih zahteva,eksploatacija nije realna.

46

Resursi t Hg, %

Izmereni + Indicirani

Pretpostavljeni 83.000 0,33

Leita urana


47/51

Leita urana

Hidrotermalno ina itokverkno-impregnaciona u

rasednim zonama u granitima.

Granitoidi: Cer, Bukulja, Janja

(Kalna).

Leita urana roll-front tipa usedimentnim basenima u

blizini granitoidnih kompleksa.

47

Resources Mt U, g/t

Izmereni + Indicirani 1,84 335

Pretpostavljeni 2,5 310


48/51

Metalini mineralni resursi i odrivi razvoj


49/51

Resurs

Rezerve za sledeih 10 godina Rezerve za sledeih 25 godina

Ne Delimino Da Ne Delimino DaCu

Au

Pb

Zn

Fe

Cr

Ni

Co

Mo

W

Sb

Al

Hg

U

Metalini mineralni resursi i odrivi razvojObezbeenost rezervi za 10 i 25 godina

Zakljuak: Mineralni resursi su znaajan faktor ukupnog ekonomskog i drutvenog


50/51

50

Mineralni resursi su: Iscrpljivi.

Neobnovljivi. Konani. Neravnomerno rasporeeni.

Upravljanje MR sezasniva na:

Nauno postavljenim

osnovama. Naunim principima. Naunim metodama.

Optimalno upravljanjemora da bude najueintegrisano sa:

Ukupnom strategijom razvoja.

Eksploatacija mineralnihsirovina mora da budeusmeravana u skladu sadugoronim nacionalnimciljevima.

Zakljuak: Mineralni resursi su znaajan faktor ukupnog ekonomskog i drutvenograzvoja svake zemlje.


51/51

Hvala na panji !

Documents

MMR Srbije - RJelenkovic