BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA, VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD-MOBILNI TELEFONI-

Mentor: Prof. Dr Dragan osi

Student: Miloevi Aleksandra Broj indeksa: 2D1/0084/10

Beograd, decembar 2010. godine

Sadraj:1. Uvod.....................................................................................................................................1 2. Generacije analognih sistema mobilne telefonije................................................................1 3. Istorijat.................................................................................................................................1 4. Karakteristike telekonikacionih kanala...............................................................................2 5. Prvi mobilni telefon.............................................................................................................2 6. Tehnologija mobilnih telefona ............................................................................................2 7. Frekvencija mobilnih telefona.............................................................................................3 8. Negativno zraenje mobilnih telefona ................................................................................4 9. Statistika..............................................................................................................................5 10. 11. Zakljuak.................................................................................................................. ............6 Literatura................................................................................................................... ..........7

Mobilni telefoni | 1 1. Uvod U dananje vreme brzog ivota, kada su ljudi neprestano u pokretu, sve manje vezani za samo jedno mesto, potrebni su usluge, informacije i zabava koje mogu ii uz njih. Tehnologija se toliko razvila da su se elektronska pota, telefonska komunikacija i internet usluge premestile u dlanove i depove korisnika, pa se shodno tome stvara generacija ljudi kojima nije vana lokacija da bi svakodnevne poslove obavili brzo i efikasno. Mobilni telefon je prenosni elektronski ureaj za komunikaciju na elektronski vee ili velike udaljenosti. Glavna komunikacijska funkcija je prenos glasa (telefon), ali u novije vreme dodate su funkcije kao: kratke poruke (SMS), elektronska pota, internet, zatim slike i video (MMS). Mobilni telefoni se razlikuju od prenosnih telefona, po tome to imaju vei domet i nisu vezani uz jednu baznu stanicu. Sasvim je sigurno da su mobilni telefon, kao i internet, u tehnoloskom smislu, obeleili kraj XX veka. Mnogi analiticari smatraju da e poetak XXI veka obeleiti intergracija internet tehnologija i tehnologija mobilne telefonije. 2. Generacije analognih GSM1, a Severna Amerika i Japan razvili su svoje digitalne sisteme. b) Druga generacija se unapreuje GPRS2-om i zbog toga se esto naziva ,,dugom i po,, generacijom. Medjunarodna telekomunikaciona unija (ITU3), pokuava da za treu generaciju mobilne telefonije definie digitalni standard na svetskom nivou. c) Sutinsku prednost tree generacije treba da obezbede vei propusni opseg i napredniji protokoli, koji e u mobilnim telefonskim mreama postii neto slino TPC/IP protokolu u raunarskim mreama.

3. IstorijatRazvoj mobilnih telefona varira od 1980-tih godina kada su telefoni bili velikih dimenzija do siunih telefona novog milenijuma. Dananja iroka upotreba mobilnih telefona omoguena je pojavom radio stanica, koje je izumeo tim strunjaka iz Bell-ove labaratorije 1947. Oni su tokom 60-tih godina 20. veka razvili ovaj nain prenosa elektromagnetnih talasa. Pretea mobilnoj telefoniji bile su radio veze koje su upotrebljavane jo u II svetskom ratu u vojne svrhe. Radio veze u civilne svrhe koriste se od 1950-te, a beini telefoni su se pojavili tek od 1983.godine. Naunik Bell-ove labaratorije je 1970. izumeo interfon, to je omoguilo da se kasnije telefoni koriste i u toku putovanja. Martin Kuper iz korporacije Motorola smatra se1 2

sistema mobilne telefonije

a) Prva generacija analognih sistema mobilne telefonije nastala je sedamdesetih godina prolog veka. Osamdesetih godina razvijena je druga, digitalna generacija. U Evropi je prihvaen

Global System for Mobile communications General Packet Radio Service 3 International Telecommunications Union

Mobilni telefoni | 2 za pronalazaa prvog praktinog mobilnog telefona, beine upotrebe. On je 3. aprila 1970. napravio prvi razgovor preko mobilnog telefona. Potpuna automatska mobilna mrea je nastala u srednjim 80-im (Prva generacija). Potpuni mobilni sistem datira iz 1981 (NMT sistem). Do 90-tih godina veina telefona bili su preveliki da se nose u depu, zato su se najee koristili u saobraajne svrhe, kao automobilski telefoni. Sa smanjivanjem digitalnih komponenata telefoni su postali manji i laki. 4. Karakteristike DynaTAC bio je teak neto manje od 800 grama, dimenzija 33x4.45x8.9 centimetara. Vreme razgovora trajalo je jedan sat, dok je u standby-u baterija trajala osam sati.

telekomunikacionih kanalaMeu osnovnim karakteristikama svakog telekomunikacionog kanala koji koristi radio-prenos su a. centralna frekvencija i b. irina kanala frekvencijskog opsega). (irina

Slika 1. Motorola DynaTAC 8000X

6. Tehnologija mobilnih telefonaMobilni telefoni i mrea koju koriste je veoma razliita od provajdera do provajdera, od nacije do nacije. Kako god svi oni komuniciraju preko elektromagnetnih radio talasa pomou centralne bazne stanice i antena koje su najee na vrhu tornja, kule, ili graevine. Radio talasi se prenose preko primopredajnika. Predajnik proizvodi sinusoidne elektromagnetne talase. U njima se pobuuju prinudne elektrine oscilacije velike snage to uzrokuje zraenja EM talasa. U prijemniku EM talas indukuje prinudne visokofrekventne oscilacije veoma male snage. Telefonski aparati imaju slabiji primopredajnik, koji prima i alje glas i podatke do najblie mobilne radio stanice ne vie od 8-13 kilometara udaljene. Kada je mobilni ukljuen, registrovan je sa mobilnim telefonskim pokretaem. sa svopstvenom

Kada na skali svog radio-prijemnika birate eljenu stanicu, vi zapravo birate odreenu centralnu frekvenciju. irina kanala je, uproeno govorei, razmak izmeu frekvencija na kojima rade pojedine stanice.

5. Prvi mobilni telefonPrvi mobilni telefon napravljen je 1983. godine. U to doba je ak i korien, ali nije bio jako praktian. Razlog njegovoj nepraktinosti je bila njegova veliina. Za potpunu mobilnost trebalo je imati npr torbu, samo za telefon. Ime ureaja bilo je Motorola DynaTAC 8000X (Slika 1.), pri emu je DynTAC bila skraenica za Dynamic Adaptive Total Area Coverage (dinamino prilagodljiva potpuna pokrivenost podruja).

Mobilni telefoni | 3 jedinstvenom identifikacijom preko koje e od mobilnog pokretaa dobiti signale dolazeeg poziva. Telefonski aparat konstantno "slua" jae signale primljene iz okoline centralne mobilne radio baze. Ukoliko se korisnik pomera unutar mree, mobilni telefon e prelaziti iz uticaja jedne baze do uticaja druge. Centralne baze imaju relativno niskonaponske radio primo-predajnike(najee 1 ili 2 vata)koji iri rasprostranjenost njihovih signala i omoguava prenos informacija izmeu mobilnog aparata i pokretaa.Pokreta direktno prebacuje poziv do lokalnog provajdera ili do javne telefonske mree.

5 4 6 3 2

1

7

8

9

102 104 106 108 1010 1012 1014 1016 1018 1020

Slika 2. Elektromagnetski spektar 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Power lines AM radio FM radio TV Cell phones Mikrowave oven Heating lamp Tanning booth X-ray

7. Frekvencija mobilnih telefonaBeini komunikacioni sistemi rade na nekoliko frekvencija elektromagnetnog spektra ( Slika 2. ). U SAD-u mobilni telefoni rade na dve osnovne frekvencije 850 MHz i 1900 MHz. Evropski mobilni telefoni koriste GSM ( drugaija tehnologija od veine telefona u SAD-u ), frekvencije blizu 900 MHz i1800 Mhz. Zabrinutost zbog zraenja ovih mobilnih telefona je zbog preteranog grejanja tkiva. Federalna komisija za komunikacije (FCC) je postavila maksimalno ogranienje za izloenost koja iznosi prosjeno 1.6 W/kg tkiva preko bilo kojeg grama tkiva.

Evropska ogranienja specificiraju proseno 1.6 W/kg preko 10 grama tkiva. Mobilni telefoni rade na niskim iznosima energije, ali antena koja zrai oko 600 mW za analogni mobilni telefon i 125 mW za digitalni, je smetena obino blizu glave, te nivoi zraenja dolaze blizu zahtevanih. Izloenost zavisi od tanog poloaja slualice u odnosu na glavu, tanog oblika i elektrinih karakteristika glave ( zbog toga se merenja teko izvode direktno; merenja se vre pomou kompjuterskih modela ili posuda s vodom u obliku glave. (Slika 3. )

Mobilni telefoni | 4 dolazi do ozbiljnih sranih problema. S obzirom da je u toku razgovora aparat prislonjen na uho, pojavljuje se zujanje u uima, a motorika mozga poinje da se smanjuje. Poznato je da se frekvencije modanih talasa kreu od 4 do 20 MHz, u zavisnosti da li je ovek budan, pospan ili u snu. Kod mobilnih telefona frekvencije su od 14 (kada je mobilni telefon van mree) do 25 MHz, tako da direktno utiu na modane talase. Nekoliko istraivanja sprovedenih na ivotinjama pokazalo je da izlaganje radiofrekventnom zraenju mobilnih telefona moe dovesti do stvaranja raka. Izlaganje genetski izmenjenih mieva poljima slinim kao kod mobilnih telefona dovelo je do stvaranja limfoma u njihovim organizmima. Da bismo se to bolje zatitili od negativnog uticaja mobilnih telefona, treba ih nositi u tani, a ne uz telo. Treba znati i da je kod loeg prijema zraenje vee i da tada obavezno treba prekinuti vezu. Trudnice nikako ne bi trebalo da nose mobilne telefone u blizini stomaka. Preporuljivo je ak da deca u vreme rasta i razvoja ne nose sa sobom i to manje upotrebljavaju mobilne telefone. Takoe, treba obratiti panju i na mobilne predajnike. Studija sprovedena na 600 osoba koje ive na 300 metara od mobilnih antena utvrdila je znaajan broj albi na umor, glavobolju, poremeaj sna, razdraljivost, depresiju. Pored toga to elektromagnetna polja loe utiu na zdravlje oveka, negativno utiu i na prirodu. Poznati su primeri kada je tetno zraenje radara u severnoj Kanadi izazvalo unitenje ume u kojoj su se nalazili. Hrastova uma Severni Bec sasuila se od radara, a isto se dogodilo i umi u blizini Frankfurtskog aerodroma.

. Slika 3. Kompjuterski presek ljudske glave Ovaj kompjuterski model preseka ljudske glave pokazuje raspodelu apsorbirane energije mobilnog telefona uz zraenje od 600 mW pri 835 MHz. Veina energije ja apsorbirana unutar prva dva centimetra ispod povrine lobanje. Proizvoai mogu smanjiti izloenost zraenju mijenjajui dizajn slualice. Bitno smanjenje u snazi, stvara potrebu za bliim odailjaima. 8. Negativno zraenje

mobilnih telefonaUvoenjem mobilne telefonije opasnost od nepovoljnih zraenja se znatno poveala. Opravdane sumnje pobuuje i injenica da 70% zraenja koje emituje mobilni telefon tokom poziva prodire u dubinu glave gde se pretvara u toplotnu energiju i zagreva tkiva, ime se poveava rizik od nastanka tumora. Takoe je primeeno (u razvijenijim zapadnim zemljama) da osobe koje svakodnevno koriste mobilni telefon esto dobiju rak une koljke. Mobilni telefoni su veoma tetni za ovekovo zdravlje iz razloga to su njegovom zraenju uglavnom izloeni najvaniji delovi ljudskog tela-srce i mozak. Dokazano je da mobilni telefon isijava energiju kojom direktno ugroava srce. Srce nee moi da pravilno vri irenje i skupljanje, kako bi proputalo potrebnu koliinu krvi koja je neophodna za organizam, pa vremenom

Mobilni telefoni | 5

9.

Saradnja nemakih i francuskih strunjaka rezultirala je stvaranjem SMS protokola, koji omoguava slanje kratkih teksutalnih poruka duine 160 karaktera, navodi irli Vels, SMS ekspert. Iako stvoren pre 25 godina, prvi SMS poslat je 3. decembra 1992. godine, preko Vodafone mree i glasio je ,,Happy Christmass" (,,Srean Boi"). Jedan od razloga popularnosti SMS-a je injenica da u poetku mobilni operateri nisu naplaivali slanje ovih poruka, to je doprinelo njihovom masovnom korienju. Meutim, iako se situacija kasnije promenila, broj poslatih poruka je i dalje rastao. To potvruje i podatak o 357 poslatih poruka meseno, od strane prosenog korisnika, naspram 35, koliko je taj broj iznosio 2000. godine, navodi se u rezultatima pojedinih istraivanja.

Prema podacima Wikipedia-e, SMS danas aktivno koristi 74% korisnika mobilnih telefona, odnosno 2,4 milijarde ljudi irom sveta.

Nedavno je, u ast Svetskog dana statistike, Internacionalna Telekomunikaciona Unija je iznela niz vrlo interesantnih informacija. Do kraja ove godine, na tritu e biti 5.3 milijarde mobilnih ureaja, od kojih 940 miliona koristi 3G. Oko 90% svetske populacije je pokriveno signalom mobilne telefonije, a u rurarnim oblastima oko 80%. 2007. godine, svega 97 zemalja je nudilo 3G usluge, ove godine ih je 143. Rast u zemljama u razvoju usporava, tako da sada na 100 ljudi dolazi 116 telefona. Od 2009. do 2010, trite je naraslo za samo 1.6% Afrika i dalje jako zaostaje, tako da na 100 ljudi dolazi 41 mobilni telefon 2007. godine, poslato je 1.8 biliona tekstualnih poruka, dok je danas ta brojka narasla na 6.1 milijardi, ili oko 200.000 poruka svake sekunde. Ako pretpostavimo da jedna tekstualna poruka kota 7 amerikih centi, operateri irom sveta zarauju 14.000 dolara svake sekunde, odnosno 812.000 dolara svakog minuta. Gotovo treina SMS poruka se razmeni u samo dve zemlje - SAD-u i Filipinima. Ove godine, broj internet korisnika e prei dve milijarde, a najvee trite je Kina, sa 420.000.000 ljudi.

Naa zemlja je 1995. godine poetkom rada kompanije Mobtel postala jedna od mnogobrojnih u svetu sa mobilnom telefonijom.

Sledea tabela (Tabela 1.), prikazuje inovacije u telefonskoj industriji po godinama:

Mobilni telefoni | 6 2006 6.643.722

Tabela 2. Statistika korisnika mobilnih telefona u srbiji od 1999 - 2007.

Prvi telefon na preklop sa kolor ekranom slider Symbian OS i Touchscreen sa Bluetoothom sa internom antenom sa kamerom sa mp3 reprodukcijom

Godina proizvodnje 1996 1997 1998 1999 2001 1999 2001 2001

Model Motorola StarTac Siemens S10 SL10 Ericsson R380s Ericsson T39m Nokia 3210 Sharp JSH04 Siemens SL45

10. Zakljuak Razvoj mobilne tehnologije olakao je ivot ljudima i omoguio im da budu povezani, kako u privatnom tako i u poslovnom ivotu. Pomou WAP i 3G tehnologije oni su uvek i svuda dostupni. Uprkos velikom razvoju tehnologije, jo uvek postoje nerealizovaneee ideje. Zahvaljujui velikoj konkurenciji proizvoaa mobilnih ureaja u skoroj budunosti se moemo nadati mnogim inovacijama i realizaciji mnogih ideja. Danas je svako strunjak za mobilne telefone. Na kraju krajeva svi ih imaju i retko ko uopte moe zamisliti ivot bez njega.

Tabela 1. Inovacije

Broj pretplatnika mobilne telefonije u Srbiji svakim danom je sve vei, a broj mobilnih telefona koji podravaju Bluetooth vrtoglavo raste, tako da praktino svi mobilni uredjaji proizvedeni od 2006. godine podravaju ovaj tip konekcije.Godina Broj mobilnih preplatnika

1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

436.344 1.257.794 1.884.708 2.419.882 2.990.770 4.053.001 5.222.136

Mobilni telefoni | 7

11. Literatura

1. Miomir Todorovi, Dragan osi: ,,Intormacione Tehnologije, Beogradska Poslovna kola Visoka kola strukovnih studija, Univerzitet u Beogradu, Beograd 2010. 2. http://sh.wikipedia.org/wiki/Mobilni_telefon 3. http://users.teol.net/ 4. http://www.mobilnisvet.com/forum