MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE

Jovanović Jelena

Ćurčin Martina

Elektronska trgovina• E-trgovina se definiše kao obavljanje poslovnih

transakcija elektronskim putem i uključuje obavljanje poslovnih transakcija putem komunikacionih mreža, pre svega interneta.

• Glavni faktori koji su doveli do razvoja e-trgovine su: dinamični razvoj informacionih tehnologija, usavršavanje telekomunikacija, porast trgovine uslugama i upotreba engleskog jezika, praksa međunarodnog poslovanja, procesi globalizacije,...

Tok informacija u elektronskoj trgovini

Mesto obavljanja e-trgovine naziva se elektronsko tržište.

Međuorganizacioni informacioni sistem (MIO) ima za zadatak da obradi transakcije kao što su prenošenje narudžbina, računa i plaćanja. Oni smanjuju ili čak eliminišu greške, olakšavaju koordinaciju i saradnju unutar lanca vrednosti.

Elektronska tržišta postoje i u b2b i u b2c modelima e-trgovine, dok se MIO koristi isključivo u b2b modelu.

Modeli e-trgovine

biznis prema biznisu (B2B)

biznis prema kupcu (B2C)

kupac prema kupcu (C2C)

trgovina unutar kompanije (B2E)

e-vlada (G2B, G2C,G2G)

mobilno poslovanje

BUSINESS TO BUSINESS

• Firme su kupci i prodavci

• Ovaj tip se odnosi na korišćenje Interneta i Web tehnologija za kupovinu, prodaju, jeftiniju i bolju saradnju između poslovnih subjekata. Omogućava firmi da u elektronskoj formi obavlja transakcije sa svojim distributerima, prodavcima, dobavljačima, kupcima i drugim partnerima.

• Pioniri ovakvog načina poslovaja bile su kompanije Fedex, Cisco, Dell i General Electric. Danas, Dell ostvaruje veće prihode online putem nego ceo McDonald’s.

• Najveći problem ekspanzije B2B modela je integracija sistema, jer firme koriste različite sisteme od različitih proizvođača koji teško međusobno komuniciraju.

Osnovni B2B modeli su:1. model prodajne strane (e-selling)2. model kupovne strane (e-buying)3. model razmene (e-markets) 4. mehanizmi za podršku (e-collaboration)

Model prodajne strane - jedna firma elektronski prodaje mnogima (jedan prema mnogima). Postoje dve osnovne varijante prodaje:a) prodavac može prodavati direktno iz katalogab) direktno putem aukcije (aukcija unapred), kada prodavac može da

bude ili proizvođač ili distributer ili maloprodavac Model kupovne strane - jedna firma kupuje od mnogo prodavaca

(mnogi prema jednom). Postoji nekoliko metoda za kupovinu:a) kupac može kupiti putem sistema tendera (aukcija unazad).b) katalozi svih dobavljača se sređuju i organizuju na kupčevoj Web

strani i kupac može kupiti robu od dobavljača po unapred određenoj ceni

Model razmene - kupac se pridružuje šemi grupne kupovine. Razmene se obavljaju na elektronskom tržištu na kom se sreću mnogi kupci i prodavci. U zavisnosti kod koga se obavlja razmena, postoje:a) razmena se dešava na mestu koje drži treća neutralna stranab) razmene se dešavaju na mestu koje je u vlasništvu jedne kompanijec) razmene koje se dešavaju na mestu koje pripada ili velikim kupcima ili

velikim prodavcima.Možemo da zaključimo, i pored toga što je broj firmi – kupaca znatno manji nego individualnih kupaca, obim ostvarenih transakcija gde je firma kupac mnogo je veći, a uslovi ugovaranja i prodaje su složeniji.

Mehanizmi za podršku – odnose se na način na koji kompanije dizajniraju, kupuju, razvijaju, prodaju proizvode koje koriste krajnji potrošači. Može da se realizuje u okviru privatnih ili javnih trgovačkih mreža. Uz pomoć Interneta postaje moguće deljenje informacija, formulara, prognoza, informacija o proizvodima i slično i to u deliću sekunde, bez obzira na geografsku udaljenost.Koristi: smanjenje troškova, povećanje produktivnosti, bolje predviđanje.

BUSINESS TO CONSUMER

• B2C model - direktno poslovanje između firme i potrošača• Po definiciji je svaka trgovina preko Interneta između jedne firme i kupca za

njegove lične potrebe. Najkarakterističnije je za kontakt između maloprodaje i kupaca. Primer : Web strana maloprodaje proizvoda ili usluga.

• Prednosti virtuelnog preduzeća: ne mora da plaća zaposlene, da izdvaja za troškove iznajmljivanja prostora i dr.

• Početni „bum” firmi sa B2C modelom, poput .com firmi Amazon.com, eBay i slično, je rezultat nerealnih očekivanja i skoka akcija na berzi.

• Ove firme imale su kupce bez fizičkih radnji, malo inventara i neograničen akcionarski kapital što je bila ozbiljna pretnja tradicionalnom poslovanju. Međutim, preko 330 .com firmi sa milionskim početnim ulogom nestalo je 2000. god. zbog nedostatka finansijske podrške. Ipak, ovaj model poslovanja je preživeo i mnoge firme danas beleže porast svojih prodaja preko Interneta.

• Najveća internet prodavnica na svetu je američka kompanija Amazon koja, osim što prodaje direktno, nudi servis "Amazon Tržnica" (Amazon Marketplace), gde registrovani korisnici mogu da trguju međusobno.

• Kupci treba da vode računa da li Amazon.com ili pojedinci koji prodaju preko tog sajta šalju robu u Srbiju, za šta postoji aplikacija za Firefox browser koja se može naći na adresi:https://addons.mozilla.org/en-US/firefox/addon/does-amazon-ship-to/

Ostvareni prihod od B2B e-trgovine iznosi oko 85% od ukupne e-trgovine, dok prihod od ostalih modela iznosi oko 15%.

• Razlike između B2B i B2C modela postoje u faktorima koji utiču na ponašanje firmi-kupaca i individualnih potrošača u procesu kupovine i koji mogu biti potpuno drugačiji u ova dva modela.B2B

1. proces kupovine može imati veću važnost od reklamnih aktivnosti

2. složeniji je

3. firme obično žele da pregovaraju o cenama, rokovima isporuke, strukturi proizvoda, garanciji, tehničkoj i materijalnoj podršci

4. zahteva integraciju informacionih sistema firmi koje međusobno posluju

B2C

1. proces kupovine može imati manju važnost od reklamnih aktivnosti

2. prostiji je

3. trgovina najčešće se zasniva na izboru proizvoda iz kataloga sa unapred određenim cenama

4. ne zahteva takvu integraciju (arhitektura sistema „običnih kupaca” može se najčešće ignorisati)

CONSUMER TO CONSUMER

• C2C model - direktan kontakt kupca sa drugim kupcima• Consumer = Customer• C2C je najnoviji oblik e-trgovine koji je nastao ekspanzijom slobodne prodaje među

potrošačima. Model u kojem krajnji kupac prodaje i kupuje od pojedinca, fizičkog lica. Ovaj model podrazumeva poslovnu saradnju među klijentima koji razmenjuju resurse u obliku proizvoda, usluga ili informacija, a koja se realizuje preko online posrednika. Na primer, online aukcije omogućavaju prodaju novih ili korišćenih stvari među klijentima sajta.

• Kod ovog modela mora se naći neki netradicionalni način za naplatu usluge. Cena usluge je obično mali procenat transakcije, članarina, reklamiranje ili neka kombinacija. Reklamiranje ličnih usluga se vrši na ličnim Web stranicama, oglasnim tablama Internet zajednica i slično. Sve veći broj pojedinaca koristi P2P (peer to peer) servise i elektronsku trampu za razmenu proizvoda i usluga putem Interneta. Treba napomenuti da kupci pri ovoj kupovini treba da budu obazrivi jer može da bude u pitanju prevara ili kriminal.

• Prednosti C2C modela su: šire potencijalno tržište, eliminisanje posrednika, mogućnost jednostavnog ažuriranja sadržaja, potrošači ga mogu koristiti u bilo koje vreme, s bilo kog mesta.

• Nedostaci C2C modela su: odsustvo kontrole kvaliteta, nema garancija da će biti izvršena plaćanja, teže plaćanje čekovima, ATM karticama i slično.

• Najznačajniji primeri C2C modela: eBay, My.Yahoo Auction i Mightybids.com.

Trgovina unutar kompanija

• Firma koristi e-trgovinu interno da bi poboljšala svoj rad • Trgovina unutar kompanije, odnosno intratrgovina, podrazumeva kupovinu, prodaju i

saradničku e-trgovinu koja se može odvijati unutar jedne kompanije, obično korišćenjem Intraneta i korporacijskih portala.

• Postoje dve forme intratrgovine: a) trgovina izmeđub) trgovina unutar organizacionih jedinica Kupovina, prodaja i druge aktivnosti se dakle odvija ili između različitih poslovnih

jedinica unutar kompanije ili između zaposlenih u jednoj organizacionoj jedinici. Velike organizacije imaju nezavisne jedinice u vidu dodatka intranetu, u okviru kog međusobno obavljaju kupo-prodaju proizvoda, usluga i materijala.

• Specijalan slučaj intratrgovine poznat je kao model „preduzeće prema zaposlenima“ (Business to Employee - B2E). Zaposlenima se omogućava od strane organizacije da elektronskim putem naručuju sredstva i materijale koji su im potrebni za rad, kupuju proizvode sa popustom, povoljnije dobijaju osiguranje, uzimaju časove obuke i slično. Primeri ovog modela su: online obuka i online bankarstvo.

E-vlada

• E-poslovanje u javnoj upravi, odnosno e-vlada, jeste korišćenje Interneta i drugih informacionih i komunikacionih tehnologija da bi se pojednostavilo i olakšalo komuniciranje sa državnom upravom.

• E-vlada je potrebna državnom aparatu da bi se rasteretio pritiska na šalterima, da bi pojeftinio svoje usluge i time učinio građane zadovoljnijima (lična karta, pasoš...).

• Krajnji cij je efikasan rad uprave i model „jedinstvenog šaltera” preko kojeg korisnik dobija informacije i obavlja sve poslove na jednom mestu. Jedan od najbitnijih razloga za uvođenje e–vlade jeste stalni porast broja stanovnika i ogroman rast gradova. Bez uvođenja e-vlade, postavlja se pitanje koliko bi tokom vremena bilo potrebno činovnika zaposliti i koliki prostor im obezbediti da bi svaki građanin obavio neophodne poslove sa organima uprave.

• Razlozi zbog kojih država uvodi e-vladu: ušteda radnog vremena zaposlenih u vladinim institucijama, smanjenje troškova održavanja opreme državnih organa, menja se način komuniciranja građana sa državnom upravom (ne postoji posrednik između države i građana).

• E-poslovanje u javnoj upravi potrebno da se uvede iz sledećih razloga:

• Internet je postao masovno sredstvo komunikacije između ljudi. • Pružanjem raznovrsnih online servisa,

omogućava upravi da rastereti šaltere i na taj način izađe u susret građanima omogućavajući im lakše obavljanje poslova i štedeći im vreme.

• Ovakav način komunikacije i poslovanja sa građanima je mnogo jeftiniji, što upravi daje mogućnost da pruži i razne dodatne olakšice za one građane koji posluju na ovaj način.

a) vlada prema biznisu (Government to Business – G2B),

b) vlada prema građanima (Government to Citizens – G2C),

c) vlada prema vladi (Government to Government – G2G) i

d) vlada prema zaposlenima (Government to Employees – G2E).

U e-vladi mogu se javiti sledeći osnovni odnosi između

korisnika, koji istovremeno definišu tipove aplikacija koje se

prave:

G2B predstavlja saradnju vlade i poslovnih subjekata, kao i drugih pravnih lica. Postiže se skraćenje vremena izvršenja složenih transakcija istvara dobra podloga za kvalitetno odlučivanje.

G2C predstavlja saradnju vlade i građana. Ovo se omogućava od kuće preko standardnog računara ili nekog od alternativnih načina pristupa kao što su: infokiosk, telefon i mobilni telefon. Servis građanima je stalno dostupan. Vlada može lako da dobije odgovor na to šta građani misle o njenim uslugama i na osnovu toga ih koriguju. Elektronski transfer beneficija omogućava vladi da transferiše socijalno osiguranje, penzije direktno na bankovni račun primaoca ili na račun pametne kartice.

G2G predstavlja tip poslovanja koji se koristi za poslovanje između različitih državnih organa. G2G omogućava državnim organima da efikasno koriste Internet servise na svim nivoima upravljanja.

G2E je korišćenje informacionih i komunikacionih tehnologija u cilju saradnje i koordinacije zaposlenih u vladinim organima. Ovo predstavlja način korišćenja najnovijih tehnologija u formiranju informacionih sistema unutar samih uprava radi povećanja performansi rada uprave i što boljeg servisa svih građana na teritoriji rada organa uprave.

Lista prvih 5 zemalja iz 2012. UN-ov Indeks e-spremnosti (e-Government Readiness Index)

Rang Zemlja Indeks

1 Južna Koreja

0,9283

2 Holandija 0,9125

3 Ujedinjeno Kraljevstvo

0,8960

4 Danska 0.8889

5 Sjedinjene Američke države

0,8687

Indeks e-spremnosti vlade predstavlja komparativno rangiranje zemalja sveta prema dva primarna pokazatelja: a) stanje e-spremnosti uprave i b) obim e-učešća.

Zemlje regiona

MOBILNO POSLOVANJE• Mobilno poslovanje se odnosi na vođenje e-trgovine putem bežičnih uređaja.

Oblasti: a) mobilna poslovna komunikacijab) mobilna trgovinac) mobilna plaćanja

• Prva oblast pokriva odnos preduzeća i komunikaciju između zaposlenih unutar samog preduzeća, dok druge dve oblasti reprezentuju odnose tipične između preduzeća i potrošača, B2C.

• Aplikacije za mobilnu trgovinu omogućavaju kupovinu različitih roba i usluga, realizaciju bankovnih transakcija i pristup plaćenim sadržajima i informacijama.

• Bežične tehnologije u sledećim oblastima e-trgovine imaju značajan uticaj i stvaraju novu vrednost: integracija lanca ponuda, upravljanje transportom, upravljanje odnosima sa korisnicima i automatizacija prodaje.

• Na interesovanje za mobilnu trgovinu utiču: povećanje broja korisnika i mogućnost jeftinog pristupa Internetu, mobilnost, dostupnost, pogodnost i lokalizacija proizvoda i servisa.

• Mobilnost je omogućena mobilnim uređajima koji korisnicima nude informacije sa bilo koje lokacije.

• Dostupnost je karakteristika koja označava mogućnost da ljude možete kontaktirati u svako doba.Naravno klijent može da blokira prijem u određeno vreme ili određene poruke. Geografske i vremenske barijere u poslovanju ne postoje upravo zahvaljujući mobilnosti i dostupnosti.

• Pogodnost je okarakterisana mobilnim uređajima koji su uvek pri ruci i izuzetno lako se koriste.Trgovina zasnovana na lokaciji šalje informacije o proizvodima i uslugama u zavisnosti od toga gde se nalazi korisnik i njegov mobilni uređaj.

• Ključ za pružanje odgovarajućeg servisa su sistemi za lokalizaciju koji na osnovu saznanja gde se korisnik nalazi nude odgovarajuće reklame, kao što je npr. obaveštenje o prodaji koje odgovara njegovom profilu kupovine i željama, najbližim restoranima i slično.

• Ovaj način poslovanja je trenutno u usponu u svetu jer korisnik nije vezan ni za mesto ni za vreme, jer je servis stalno dostupan na bilo kom mestu. Da bi se mobilna trgovina dalje razvijala, kao preduslov se pojavljuje dalji napredak i uvođenje novih tehnologija mobilnih komunikacija.

• Mobilna trgovina ima za cilj obavljanje trgovinskih transakcija primenom mobilnog telefona kao elektronske tehnologije i kanala za poslovanje. Kao pioniri u ovom poslu javili su se mobilni operateri koji su na ovaj način nastojali da isporuče fakturu i time ostvare naplatu za svoje usluge. Kao tehnologija mobilni telefoni nalaze primenu najviše u oblasti maloprodaje.

• Mobilno plaćanje (Mobile payments, M-payments) je novi i veoma korišćeni, alternativni način plaćanja. Umesto plaćenjem u gotovom novcu, čekom ili kreditnom karticom korisnik može korišćenjem mobilnog aparata da plati raznu vrstu usluga kao i raznu vrstu artikala.

• Dve najznačajnije softverske platforme na kome se zasnivaju servisi u mobilnom poslovanju su aplikacije zasnovane na SMS uslugama i aplikacije razvijene kao posebni softverski programi koje korisnici instaliraju u svoje mobilne aparate putem kojih se onda konektuju na mobilni internet preko svog mobilnog provajdera.

• Različite aplikacije u m-trgovini povećavaju pristupnost sistemima koje daju mobilnim servisima da pristupe svojim mobilnim uređajima svakodnevno i na svakoj geografskoj lokaciji. Poneke aplikacije koje se koriste u standardnoj elektronskoj trgovini mogu se koristi i u m-trgovini. Kategorije u kojima se mogu koristiti:

a) Mobilne transakcije i plaćanja b) Obrazovanju c) Škole i centrima obuke d) ERP e) Upravljanju resursima f) Zabava g) Inovativno praćenje h) Servisi za isporuku i transport i) Transportnoj i saobraćajnoj industriji j) Turizmu…

MODELI ELEKTRONSKE TRGOVINE SA ASPEKTA POSLOVANJA:

1) Aukcijski model2) Portal model3) Dynamic Pricing model4) Model trading and landing

• Aukcijski sajtovi su organizovani kao forumi.• Portal sajtovi daju posetiocima šansu da nađu skoro sve što traže

na jednom mestu, obično nude vesti iz različitih oblasti, sportske informacije, vremenske prognoze uz dodatak on-line kupovine.

• Kod trećeg modela Intrenet omogućava promenu načina određivanja cena i kupovina veće količine iste robe obično dovodi do smanjenja cene.

• Brokerske firme koriste Internet za poslove trgovine nekretninama I hartijama od vrednosti (niži troškovi poslovanja).

E-trgovina u Srbiji U 2011. godini 380.000 U 2012. godini više od 600.000 U 2013. godini 900.000 ljudi kupovalo je onlajn

=> 35.5% domaćih korisnika interneta

• Srbija je po tom pokazatelju i dalje ispod evropskog proseka (u EU 60%) • U prvoj polovini 2013. godini gradjani su potrošili 7 milijardi RSD

• Većina potrošača ipak se ne odlučuje za taj način kupovine.• Glavni razlozi: slaba ponuda na domaćim internet prodavnicama i niska

kupovna moć građana • U Srbiji i zemljama bivše YU ne postoje jedinstveni registri podataka o

elektronskoj trgovini, stanje e-komerca u tim državama se ne može sa sigurnošću uporediti.

• Obim elektronske trgovine u Srbiji je 3-5 puta manji nego u Hrvatskoj.• Banka Inteza prva ponudila e-komerc uslugu na tržištu Srbije 2007.

godine. Tim servisom omogućena je prodaja preko interneta za oko 150 domaćih kompanija, od kojih je najveća Air Srbija.

• Sajt za aukcijsku prodaju "Limundo“– 450.000 registrovanih članova– godišnje se obavi oko 1,8 miliona aukcija

• Onlajn prodavnica sa fiksnim cenama "Kupindo"– u 2013. godini kupovalo više od 120.000 ljudi

• U Srbiji najzastupljeniji vid online plaćanja putem kreditnih i debitnih kartica, što je građanima omogućeno od 2002. godine. Prema podacima NBS, broj transakcija obavljenih tim karticama preko interneta u prvoj polovini 2013. bio je veći od 750.000.

• Od aprila 2013. građanima Srbije dostupne su usluge servisa za plaćanje preko interneta PayPal, ali NBS još uvek nema podatke o tome kako je dolazak te kompanije uticao na promet i broj transakcija u onlajn kupovini. Taj servis je dostupan u 193 zemlje, ima više od 153 miliona registrovanih naloga i podržava plaćanje u 24 valute.

• Ako želite da otvorite vašu domaću internet prodavnicu besplatno (samo za 50 proizvoda) https://biz.shopmania.rs/intro/vidra1962 

• Samo u carinskom referatu Pošta Novi Sad, u proteklih 6 meseci pristiglo je preko 15.500 pošiljaka poručenih preko interneta uz korišćenje PayPal-a

– pošiljke male vrednosti (do 70 evra) koje građani dobijaju od fizičkih lica, oslobođene su SVIH uvoznih dažbina (PDV –a i carine)

– pošiljke male vrednosti (do 50 evra) koje su naručene iz inostranstva od pravnog lica, oslobođene su carinskih dažbina, ali podležu naplati PDV-a

– ako pošiljka iz inostranstva stiže u poštanskom saobraćaju preko PTT službe, i podleže naplati uvoznih dažbina, carini se primenom jedinstvene carinske stope u visini od 10% + PDV

– ako pošiljka podleže naplati uvoznih dažbina i stiže posredstvom neke kurirske službe (DHL, FEDEX...) u postupku carinjenja primenjuje se stopa koja je propisana Zakonom o carinskoj tarifi (koja može biti viša ili niža od jedinstvene carinske stope od 10%) + PDV

• Dosta građana to ne zna, pa se često dešava da reaguju zbog iznosa uvoznih dažbina koje treba da plate prilikom carinjenja.