Modeli privrednog razvoja - 2008

Različiti pristupi pri određivanju mesta poljoprivrede u ukupnom privrednom

razvoju

• Sličnosti i razlike između pristupa u određivanju mesta poljoprivrede u ukupnom privrednom razvoju

• Model industrijalizacije• Modeli dualne ekonomije (Luisov i Jorgensonov model)• Model ruralnog razvoja

Različiti pristupi pri određivanju mesta poljoprivrede u ukupnom privrednom razvoju

Posmatano iz današnje perspektive, najteži i najkomplikovaniji zadaci koje treba da reši svaka zemlja u domenu agrara odnose se na utvrđivanje mesta ove oblasti u ukupnom privrednom razvoju, a odnose se na pitanja:

Kako uklopiti poljoprivredu (agroprivredu) u celokupni razvoj ekonomije?

Kako dizajnirati proces transformacije poljoprivrede?

Osnovne dileme pri utvrđivanju mesta poljoprivrede u ukupnom privrednom razvoju zemlje

Značaj poljoprivrede u poređenju sa ostalim sektorima privrede u inicijalnoj fazi razvoja.

Mogućnosti i načini prevazilaženja poljoprivrede kao “uskog grla” daljeg razvoja.

Adekvatnost mesta moderne poljoprivrede u odnosu na ostale integracione sisteme koji čine ekonomski sistem zemlje.

12

3

4

Pitanje odnosa poljoprivrede i ostalih delova ukupne privrede zemlje podjednako

zaokuplja pažnju teoretičara Istoka i Zapada

Da li u razmatranjima ove vrste postoje dodirne tačke između marksistčke i neoklasične teorije privrednog razvoja?

- Tretman poljoprivrede je identičan u inicijalnoj fazi- Razlike: (1) tehnološki i/ili društveni aspekt; (2) metode transfera viškova.

Teorije privrednog razvoja Istok Zapad

Model industrijalizacije Preobražemski Hischman, Higgins, Leibenstein, Rosenstein-Rodan. Lewis i dr.

Model prioritetnog razvoja poljoprivrede

Šanin Rostow, Nicholls i dr.

Modeli balansnog (uravnoteženog) razvoja

Buharin Nurkse, Myunt, Ohkawa, Ranis-Fei i dr.

Prikaz razvoja poljoprivrede po značajnim geo-privrednim oblastima u svetu

Karakteristike

Zemlje

Transfer viškova

Produktivnost polj. sektora

Mogućost“samofina-nsiranja”

Mehanizam transfera

Stanovništvo kao osnovni faktor razvoja

Z.Evropa Indirektan Raste Da Zakon konc. i cent. kapitala

Brojna populacija u rur.sredinama

SAD Indirektan Raste Da Zakon konc. i cent. kapitala

Depopulacija

Japan Direktan Raste Da Pristup “zemlja-štenja”

Agrarna prenaseljenost

SSSR Direktan Pada Ne Prinuda kroz tribute

Beda seljaštva

Kina Direktan Raste Da “radno intenz.projekti” uz sistem nisko plaćene ili neplaćene radne snage

“Populacioni bum”

Model industrijalizacijeU literaturi iz oblasti teorije privrednog razvoja 1950-te su obeležene sloganom:

čeličane su simbol snage nacije, industrija je simbol bogatstva, a poljoprivreda je simbol siromaštva

Osnovno značenje termina:

transformacija zastale privrede prema Marksovoj teoriji privrednog razvoja (tj. prema Marksovoj teoriji proširene reprodukcije)

danas se, neretko, obeležava i terminom “prvobitna socijalistička akumulacija”

Prvi put je primenjen u Sovjetskom Savezu, a potom i u drugim zemljama bivšeg istočnog bloka i zemljama u razvoju

Pokretač privrednog razvoja zemlje je industrija koja fundira razvoj na osnovu “tributa” poljoprivrede

“Makaze cena” otvorene u korist industrije su osnovni mehanizam ekstrakcije viška vrednosti iz poljoprivrede

Ghatak-ovo objašnjenje funkcionisanja modela industrijalizacije

Pretpostavke modela:

U privredi SSSR zastupljena su samo dva sektora: poljoprivreda i industrija

Industrijski sektor proizvodi samo dva proizvoda – mašine i odeću – uz korišćenje radne snage i kapitala

Svim radnicima nadnice se isplaćuju u žitu Radnici u poljoprivrednom sektoru proizvode žito i

primaju odeću u razmeni za svoje proizvode Proizvodnja žita predstavlja krivu funkcije ponude

koja determiniše i visinu nadnice u industrijskom sektoru i nivo zaposlenosti radne snage


Grafikon 1: Mehanizam funkcionisanja tributnog modela

odeća

mašine

žita

Radna snaga

Tribut poljoprivrede

Mogućnost povećanja proizvodnje

C

C*

P

P*

gg*L

L*


DA LI JE MODEL DAO OČEKIVANE REZULTATE?

Model industrijalizacije sproveden 20 tih godina XX veka u SSSR bio je najbrže realizovan proces koncentracije i centralizacije kapitala u svetu

Namera planera nije bila da poljoprivreda ostane trajno zanemarena

Kritika modela:

Model može da bude primenjen samo u totalitarnim ekonomijama

Problem stimulisanja poljoprivrednika za veću proizvodnju je evidentan, što znači da “prioritet” razvoja industrije ne može biti večan


GDE SU IDNENTIFIKOVANI OSNOVNI PROBLEMI?

Industrijske robe

Poljoprivredne robe

A

B

C

DE

f*

f

f**

f*>f>=f** >f***

(u našem slučaju f=f**)

Grafikon 2: Uticaj uslova razmene na poljoprivredne viškove

G

f***

Zašto model industrijalizacije primenjen u SSSR-u nije dao očekivane rezultate?

Poljoprivreda je ostala veoma dugo na periferiji industrijalizacije što se danas može posmatrati bitnim uzrokom raspada ekonomskog sistema funkcionisanja socijalističkih zemalja krajem 1980-tih i početkom 1990-tih godina

Sa široke liste formirane u svrhu analize neuspeha primenjenog modela mogu se izdvojiti najvažniji:

U sistemu raspodele nacionalnog dohotka narušena je minimalna ravnoteža razvoja poljorivrede i ostalih delova ekonomije.

Dugo je forsirana iscrpljujuća utakmica sa Zapadom za prestiž na vojnom planu (projekti osvajanja svemira).

Izuzetno je zanemareno upravljanje poljoprivredom kao granom koja ima ne samo značaj za ihranu naroda, već i političko-strateški značaj u sklopu ukupnog razvoja zemlje.

Da li su sve zemlje bivšeg istočnog bloka sledile SSSR primenjujući apsolutnu kopiju tributnog modela baziranog na Marksovoj šemi proširene reprodukcije?

Kineski model industrijalizacije (osnovne modifikacije tributnog modela)ZAŠTO JE KINESKI MODEL BIO USPEŠNIJI?

Nakon okončane kineske revolucije 1948.godine, Mao Ce Tung sledi modifikovani model razvoja u kome je poljoprivreda našla svoje mesto na adekvatniji način.

U kineskom modelu su: učinjeni veliki napori da se optimalno iskoriste svi raspoloživi resursi,

uključujući i one koji nose razvoj i rast agrarnog sektora, planiranje razvoja poljoprivrede principijelno je baziralo na povećanju

produktivnosti rada i isticana je potreba stalnog porasta dohotka seljaka.

Malenbaum-ova analiza kineske strategije razvoja U inicijalnoj fazi privatna svojina nije u potpunosti ukinuta Istovremena ekspanzija poljoprivredne i industrijske proizvodnje na

bazi korišćenja radno-intenzivnih projekata (uz upotrebu nisko plaćene ili neplaćene radne snage)

Oporezivanje poljoprivrede činilo je 60% ukupnih poreza Pravedniji odnos na relaciji ruralno-urbano čime je smanjen pritisak na

preteranu urbanizaciju Omogućen je izvoz hrane (pirinča) čime je Kina bila u mogućnosti da

finansira neto uvoz.

Poljoprivreda u modelima dualne eknomije

U literaturi iz oblasti teorije privrednog razvoja 1950-te su obeležene sloganom: čeličane su simbol snage nacije, industrija je simbol bogatstva, a poljoprivreda je simbol siromaštva = dvosektoralni model rasta

U prvoj polovini 1960-tih poljoprivreda počinje da se sagledava u pozitivnijem svetlu što nagoveštava ozbiljna istraživanja hipoteze da bez značajnijeg balansiranog razvoja industrijalizacija može biti zakočena neadekvatnom proizvodnjom hrane i sirovina poljoprivrednog porekla = neophodan je jednosektoralni model rasta.

MODELI DUALNE EKONOMIJE SU SVOJEVRSNI NASTAVAK MODELA INDUSTRIJALIZACIJE kojima se objašnjava gde su granice transfera dohotka i radne snage za potrebe razvoja prioritetnog sektora

Poljoprivreda u modelima dualne ekonomije

Fenomen dualnosti u savremenoj teoriji privrednog razvoja može biti posmatran na različite načine. Tako postoje agrarni dualizam, klasični dualizam, sociološki dualizam, tehnološki dualizam...

U modelima dualne ekonomije centralno mesto je dato pretpostavci da je ekonomija podeljena u dva sektora : napredni (industrijski) i zaostali (poljoprivredni, agrarni ili ruralni sektor).

Modeli dualne ekonomije Lewis model Jorgenson model Kelly-Williamson-Cheetman (KWC) model Ranis-Fei model

Model industrijalizacije – Modeli dualne ekonomije SLIČNOSTI I RAZLIKE

Oba modela namenjena su zemljama u razvoju Oba modela imaju iste polazne osnove (agrarna

prenaseljenost – viškovi radne snage u ruralnom sektoru)

Metode planiranja konkretnih odnosa i veza agrarnog i neagrarnog sektora su slične: Popov i Litošenko su za ove potrebe u modelu industrijalizacije koristili materijalne bilanse koji su poslužili Leontijevu kao osnova za konstrukciju input-output tabela koje su osnovno metodološko sredstvo strateškog planiranja u okviru dualne ekonomije.

U okviru modela dualne ekonomije tranzicija se u zemljama koje su izrasle iz agrarizma u dualizam posmatra se kao put prerastanja dualističkih struktura u sistem modernog jednosektoralnog ekonomskog rasta.

Lewis model – klasični model privrednog razvoja

Lewis model predstavlja pionirski rad koji je u teoriji privrednog razvoja ocenjen kao most između dinamičkog dualizma i statične tradicije.

Pretpostavke modela:

1. Privreda je podeljena u dva sektora (zaostali predominantno ruralni i razvijeni kapitalistički sektor

2. Razvijeni sektor koristi reproduktivni kapital, dok zostali sektor korsti nereproduktivni kapital (zemljište)

3. Elasticitet ponude radne snage u zaostalom sektoru je neograničen

1. visina realne nadnice u egzistencijalnom sektoru je konctantna,2. mariginalna produktivnost rada u agrarnom sektoru

aproksimativno je jednaka nuli4. Zbog korišćenja razvijene tehnologije output per capita je

veći u razvijenom sektoru5. U modernom sektoru nadnice su usklađene sa rastom

produktivnosti rada

Lewis model

MPL

Radna snaga

Nadnice u industrijskom sektoru

Nadnice u egzistencijalnom sektoru

MPL1 MPL2 MPL3 MPL4

Ws

Wi

Kapital koji se

reinvestira

p p1 p2 P*

L*

Grafikon 3: Sistem funkcionisanja Lewis modela

Faza komercijalizacije poljoprivrede

Lewis model

Kritika modela:

1. Nivo nadnica može da raste usled vladine intervencije ili pritiska sindikata i pre tačke pune komercijalizacije poljoprivrede

2. Viškovi radne snage mogu postojati i u industrijskom sektoru

3. Empirijske studije pokazuju da je MPLa>04. Da li kapitalista reinvestira sav profit? (sklonost

kapitaliste ka štednji i investiranju može biti manja od 1)

5. Umesto radno-intenzivne tehnologije kapitalista može da upotrebi kapital-intenzivnu tehnologiju čime se problem nezaposlenosti povećava

6. Model ne uključuje uticaj rapidnog porasta populacije na ponudu radne snage

Jorgenson model – neoklasični model privrednog razvoja

Okvir modela je dualistički: Postoje dva sektora (industrija i poljoprivreda) Ukupan output u agrarnom sektoru (Q) određen je

zemljištem (L) i radnom snagom (N) Proizvodna funkcija podređena je dejstvu zakona

opadajućih prinosa (uticaj tehničkog progresa je neutralan)

Pretpostavke modela se razlikuju od prethodnog: U zemljama u razvoju postoji višak radne snage MPLa nije jednaka nuli Nadnica je determinisana intersektoralnim tržištem rada Formiranje poljoprivrednih viškova zavisi od tri parametra:

Stope tehničkog progresa u poljoprivredi Stope rasta populacije Elasticiteta poljoprivrednog outputa u odnosu na promene

radne snage u sektoru agrara

Jorgenson model

)0()(

...)(

)(

1

1

1

yety

yy

N

N

y

y

NeN

Ney

N

Qy

NeQ

constL

NLeQ

t

tt

ta

ta

Qa = proizvodnja agrarnog sektora

L = raspoloživo zemljište

N = raspoloživa radna snaga

y = output per capita

Jorgenson model

Uslov rasta outputa je analitički određen

ili

0

0

- stopa tehničkog progresa

- elasticitet rasta outputa u zavisnosti od promena radne snage (const)

- stopa rasta populacije

Zaključak: Sve dok je stopa tehničkog progresa veća od stope rasta populacije obezbeđen je uslov za rast ukupne proizvodnje. Ukoliko postoji jednakost navedenih stopa privreda se nalazi u tzv. klopci uravnoteženosti (stagnantna je).

Jorgenson model

Kritika modela

1. Model bazira na nerealnim osnovama za većinu zemalja (osnovu čini japanski slučaj razvoja poljoprivrede)

2. Prikaz proizvodne funkcije ne uključuje kapital3. Istaknuta je uloga faktora ponude dok je faktor

tražnje zanemaren4. Zanemarena je značajna uloga sektora usluga u

promociji ukupnog rasta

Značaj modela dualne ekonomije

Uspešnost dualne ekonomije bazira na ispunjenju određenih zahteva koji zavise od konkretnih uslova kojim raspolaže jedna ekonomija, a to su:

Optimalno korišćenje raspoloživih resursa Nakon inicijalno produkovanih dualnosti neophodno

je obezbeđenje uslova za balansni razvoj ekonomije (rast produktivnosti postaje negacija dualizma čime jednosektoralni sistem ekonomije biva promovisan kroz jedinstveno vrednovanje svih razvojnih faktora privrede – neoklasicizam)

Osim domaćeg balansnog rasta, pozitivna penetracija međunarodnog tržišta na osnovu konkurencije je uslov razvoja ekonomije

Ocena modela dualne ekonomije

Modeliranje dualne ekonomije pokazalo se kao korisno analitično sredstvo savremene teorije privrednog razvoja namenjene zemjama tzv. trećeg sveta

Modeli daulane ekonomije ne nude “čarobni štapić” (uslovi kojim raspolaže konkretna zemlja modifikuju opšti pristup)

Dualizam kao analitičko sredstvo namenjeno ekonomijama u razvoju, danas postaje aktuelan i u razvijenim zapadnim ekonomijama kroz forsiranje bimodalnog tipa restrukturiranja savremenog agrara – proizvodni dualizam, organizacioni dualizam, međunarodno-trgovinski dualizam.

Ruralna industrijalizacija(Model integralnog ruralnog razvoja)

Kao posledica dugotrajno forsiranog dualnog pristupa razvoju, ruralna područja su ostala “džepovi industrijalizacije”. Ovaj problem se uočava početkom 1960-tih.

Danas se ruralna ekonomija tretira kao iskhodište multidimenzionalnog koncepta ruralnog razvoja

a) Koncept RR spada u najnovije poglavlje teorije privrednog razvoja (razvijene zemlje značajnije primenjuju ovaj koncept počev od 1980-tih)

b) IRR podrazumeva interakciju između aktera, sektora i projekata na određenom području (regionu)

Internacionalizacijom koncepata i opredelenja iz domena RE definitivno je opovrgnuta laičko-arhaična hipoteza da je “ruralno” jednako “poljoprivredno”

Različito značenje termina “ruralno”

1. Mada na prvi pogled pitanje “šta tačno znači termin ruralno” deluje trivijalno, ipak odgovor nije jednostavan što potvrđuje i činjenica da još uvek nema jedinstvene, univerzalne definicije.

2. Sam termin “ruralno” predstavlja jednu socijalnu konstrukciju novijeg datuma.

3. U praksi razvijenih zemalja najčešće se koristi definicija predložena od strane OECD

4. Zemlje u razvoju, kao i one u tranziciji, u svojim strategijama razvoja jedva da razgraničavaju pojmove “ruralno” i “poljoprivredno” – mada i ovde poljoprivreda sve manje može da bude branik dalje migracije iz ruralnih područja

5. U okviru nove RE poljoprivreda je samo njen deo, ali ne uvek i najvažniji deo.

Razgraničenje osnovnih pojmova ruralnog razvoja

Ruralni region

Prvobitno posmatran kao rezidual urbanog centra. Danas ruralni region predstavlja teritorijalni entitet sa koherentnom ekonomskom i socijalnom strukturom diverzivikovanih aktivnosti. Ovaj entitet može da uključi sela, male gradove i regionalne centre. Ruralna područja prepoznatljiva su po unikatnim ekonomskim i socijalnim odlikama, specifičnim sklopom aktivnosti i velikom raznovrsnošću pejzaža (šume i poljoprivredno zemljište, nezagađena priroda, sela, mali gradovi i regionalni centri u kojim dominira mala privreda).

Def: Ruralni region je teritorijalna jedinica sa jednim ili više malih/srednjih gradova okruženih velikom površinom otvorenog prostora, sa relativno niskom gustinom naseljenosti (ispod 150 stanovnika/km²) i regionalnom privrednom strukturom koja reflektuje stanje na određenom tržištu rada.

Ruralna ekonomija: predstavlja teritorijalno-zaokružen kompleks privrednih delatnosti i drugih aktivnosti (primarni, sekundarni i tercijalni sektor) na određenom ruralnom području (ruralni region).

Razgraničenje osnovnih pojmova ruralnog razvoja

Ruralna politika: podrazumeva interakciju između aktera, sektora i projekata na određenom području ciljno orijentisanu ka jačanju konkurentnosti ruralnih regiona.

Ciljevi ruralne politike: redukcija regionalnih dispariteta, prilagođavanje agrosektora i opšti razvoj ruralne ekonomije uz postizanje ekonomsko-socijalne kohezije.

Savremeno pozicioniranje politike RR podrazumeva njeno izrastanje na osnovama politike ravnomernog regionalnog razvoja.

Politika ruralnog razvoja objedinjuje mere agrarne politike, strukturne politike, industrijske politike, politike razvoja tercijalnog sektora, zdravstvene politike, infrastrukturne politike i politike zaštite životne sredine na određenom području.

Socio-ekonomski trendovi u ruralnim regionima

1. Do početka 1980-tih ruralni regioni su skloni nazadovanju

Veliki udeo poljoprivrednog sektora Slabe mogućnosti zapošljavanja Velika disperzija potrošača polj.proizvoda Nezadovoljavajuća infrastruktura

2. Pojava dinamičnih regiona u ruralnim područjima 1980-tih

Veće mogućnosti zapošljavanja van poljoprivrede Pozitivni trendovi u domenu populacije Umnožavaju se faktori pojave “novog mozaika”ruralnih regiona Značajan uticaj sadejstva svih lokalnih aktera

3. Utemeljenje adekvatne metodologije za uporednu analizu razvoja regiona 1990-tih

GDP/p.c. Stopa rasta populacije Stopa nezaposlenosti Sektorska struktura zaposlenih

Slika ruralnosti zemalja OECDPopulacija Teritorija

Zemlja Pretežno ruralni

Značajno ruralni

Pretežno urbani

Pretežno ruralni

Značajno ruralni

Pretežno urbani

Australija 23 27 55 92 8 0 Austrija 40 39 22 71 28 1 Belgija 2 17 81 15 28 57 Kanada 33 23 44 95 4 1 Danska 39 38 23 68 31 1 Finska 47 32 21 83 16 1 Francuska 30 41 29 61 34 5 Nemačka 8 26 66 19 39 42 Grčka 47 18 35 81 16 3 Island 35 8 57 75 24 1 Irska 62 - 38 91 - 9 Italija 9 44 47 26 54 20 Japan* 23 34 43 59 33 8 Luksemburg - 100 - - 100 - Holandija - 15 85 - 34 66 Novi Zeland - 61 39 - 95 5 Norveška 51 38 11 84 16 0 Portugalija 35 24 41 81 13 6 Španija 19 46 35 55 39 6 Švedska 49 32 19 88 10 2 Švajcarska 14 25 61 54 29 17 Turska 58 30 12 82 17 1 Ujedinjeno Kraljevstvo 15 17 68 52 22 26 Sjed. Američke Države 36 34 30 85 10 5 Evropske zemlje prosek 17 31 52 49 34 16 OECD prosek** 28 32 40 87 10 3

Osnovne performanse ruralnih i urbanih područja Srbije prema različitim kriterijumima

ruralnosti

URBANO RURALNO

Ukupno

% (Srbija=100%)

Ukupno %

(Srbija=100%)

EU definicija ( <100 stanovnika/km2)

Gustina naseljenosti 206.93 53.17

Ukupna teritorija 22528 29.08 53911 70.92

Stanovništvo 2002 4646977 61.98 2866383 38.02

Poljoprivredno zemljište 1565204 30.61 3554896 69.39

Šumsko zemljište 421077 22.35 1478340 77.65

OECD definicija ( <150 stanovnika /km2)

Gustina naseljenosti 299.80 64.59


Stanovništvo 2002 3291310 43.90 4206691 56.10



Produktivne površine (>90% ukupne teritorije)

Gustina naseljenosti 140.47 67.40 % produktivnih u ukupnim površinama 85.63 93.46


Stanovništvo 2002 4375729 58.36 3122272 41.64



Ruralni razvoj je smešten u okviru teorije regionalnog razvoja

Teorijski pristupi Proizvodna funkcija Tradicionalni modeli Y= f(L,K) Čisti modeli aglomeracije Y= f(AE, L, K) Endogeni modeli Y= f(LM, L, K) Modeli teritorijalnog pristupa inovacijama Y= f(I, LM, L, K)

Pregled teorijskih pristupa problematici regionalnog privrednog razvoja

Tradicionalni modeli Y=f(L,K)

1. Neoklasična teorija rasta regionalne razlike objašnjava kao posledicu raspoloživosti i interregionalne mobilnosti proizvodnih faktora – rada i kapitala.

1. kapital teži da se seli u regione sa viškom jevtine radne snage, dok se radna snaga kreće u suprotnom smeru.

2. Interregionalna mobilnost faktora proizvodnje egzistira sve dok primanja po osnovu angažovanja faktora proizvodnje – kapitala i rada, ne budu izjednačena u svim regionima.

2. Kenzijanski pristup potencira dejstvo faktora tražnje za proizvodima određenog regiona.

1. Aktivnosti regiona su podeljene na1. bazične aktivnosti za izvoz i

2. nebazične aktivnosti za podmirenje interne potrošnje u okviru regiona.

2. Razlike u ekonomskoj razvijenosti direktna su posledica obima ekonomske aktivnosti usmerene ka proizvodnji dobara i usluga za potrošnju van regiona.

3. Porast bazičnih aktivnosti doprinosi prilivu sredstava u region. Povećana tražnja za proizvodima i uslugama u regionu impuls je za razvoj nebazičnih aktivnosti, pri čemu multiplikatorski efekat priliva zavisi od obima sredstava koja se interno troše.

4. Osnovne zamerke upućene ovom objašnjenju razlika u razvijenosti regiona odnose se na potpuno zanemarivanje efekata importne supstitucije i veličine regiona.

Čisti modeli aglomeracije Y=f(AE,L,K)

• Čisti modeli aglomeracije faktorskoj raspoloživosti (L,K) dodaju i eksterne efekte ekonomije obima koja nastaje kao rezultat koncentracije rada ili kapitala.

• Ovakav pristup direktno je suprotan neoklasičnoj teoriji privrednog rasta - umesto konvergencije postavlja princip divergencije.

• Funkcionisanje vodeće ili propulzivne firme deluje kao faktor privlačenja ostalih vrsta poslova u regionu.

• Firme lidere karakterišu prednjačenje u primeni novih tehnologija i jake veze sa funkcionalno povezanim industrijama inputa, dok su propulzivne firme vezane za velika preduzeća iz rastućih sektora koji generišu suštinski privredni rast.

• Jednom nastale regionalne razlike mogu se samo uvećavati pod uticajem tzv. samogurajućeg procesa.

• Manje razvijeni regioni su suočeni sa konstantnim negativnim uticajem na kvalitet i obim privredne aktivnosti i migracije.

Modeli lokalnog miljea Y=f(LM,L,K)

Osnov za dugoročno generisanje ekonomskog prosperiteta nalazi u lokalnim faktorima razvoja. Ovi modeli valorizuju uticaj sposobnosti radne snage, tehničkog i organizacionog znanja, kao i socijalne infrastrukture određenog područja.

To su endogeni modeli rasta - lokalnu ekonomsku aktivnost kreira sektor MSP u okviru koga se razmenjuju poluproizvodi, a sama proizvodnja se može posmatrati kroz prizmu zajedničkog procesa.

U takvom sistemu organizacije transakcioni troškovi su niski i vlada tzv. lokalna tehnološka atmosfera.

Odnosi između preduzeća i ljudi regulisani su ne samo nacionalnim zakonodavstvom, već i običajima koji imaju korene u razvoju lokalne kulture.

Brojnost, troškovi angažovanja, sposobnost i mobilnost radne snage mogu biti faktori diferenciranja regiona, a time i lociranja fiksnog kapitala.

Teritorijalna nejednakost u raspoloživosti i kvalitetu faktora rada može izazvati seljenja kapitala ka mestima optimalne upotrebe, izazivajući tako investicione i dezinvesticione cikluse. Teorije bazirane na promenama u organizaciji radne snage razvoj određenog regiona očigledno objašnjavaju interakcijom eksternih faktora i lokalnih aktera.

Modeli teritorijalnog pristupa inovacijama Y= f(I,LM,L,K)

Prethodno identifikovanim faktorima razvoja regiona pridodaju difuziju novih znanja (I)

Inovacije obuhvataju proizvod, proces i organizacione promene na nivou preduzeća, odnosno socijalne i institucionalne inovacije na nivou grane, regiona ili zemlje. Sposobnost razvoja lokalne ekonomije zavisi od kapaciteta za transfer resursa od «starih» načina upotrebe ka novim metodama.

U okviru ove grupe pristupa objašnjenju mogućnosti za sticanje regionalnih ekonomskih prednosti ističu se teorija proizvodnog ciklusa, teorija inkubatora, teorija inovativnog miljea i Porterova teorija konkurentskih prednosti.

Zajednička nota svih pristupa ogleda se u naglašavanju značaja kreiranja uslova za pojavu tzv. regiona koji uče ili regionalnih inovativnih sistema.

U eri globalizacije paradoks regionalizacije se rešava • koncentracijom preduzeća u regionalne klastere ili • priključenjem lokalnih firmi multinacionalnim

kompanijama.

Modeli ruralnog razvoja Egzogeni model RR dominirao je sve do početka 1970-tih godina. On

bazira na pristupu podele ekonomskih aktivnosti između urbanih i ruralnih područja: prvi su odgovorni za razvoj industrije i tercijalnog sektora, dok su drugi odgovorni za proizvodnju hrane za urbane potrošače, kupovinu industrijskih dobara, kao i transfer kapitala i radne snage za razvoj urbanih zona. Kako je RR direktno vezan za razvoj urbanih područja, otuda su i pokretači RR egzogenog karaktera.

Teorije lokalnog miljea dominiraju u okviru endogenog modela RR. Lokalni razvoj rezultat je lokalnih impulsa i lokalnih resursa. Dominirajuće karakteristike ruralnih regiona (niska gustina naseljenosti, nedostatak kapitala, ograničenja u difuziji nove tehnologije i dr.) značajno ograničavaju jednostranu primenu endogenih modela.

Koncept RR u razvijenim ekonomijama danas bazira na kombinovanom modelu RR zasnovanom na interakciji lokalnih i eksternih faktora razvoja. Bez obzira na podelu pokretača razvoja na endogene i egzogene, razvojni proces u ruralnim sredinama se u bitnoj meri oslanja na raspoloživost i kvalitet radne snage koja dobija epitet ključnog faktora prosperiteta ruralnih područja. Tako je u modelu RR, suprotno prethodno analiziranom modelu industrijalizacije i modela DE, osnovna pretpostavka ograničena raspoloživost radne snage u ruralnim regionima.

Konkurentnost ruralnih regiona i tržište radne snage

Reformisanje u okviru modela RR – analiza četiri osnovna zaokreta

Polje zaokretaZaokreti

Od Prema

Mere opšteg razvoja (mere socio-ekonomskog razvoja ruralnih regiona)

Podrška unutrašnjim investicijama (egzogeni model razvoja)

Povećanje potencijala lokalnog razvoja (endogeni model razvoja)

Strukturna agrarna politika

Rast produktivnosti (produktivizam)

Multifunkcionalnost(postproduktivizam)

Pristup razvojne politike Sektorski Teritorijalni

Konceptualno upravljanje Odozgo-na dole Odozdo-na gore

Napomena: u literaturi postoje dileme (sumnje) oko navedena četiri osnovna zaokreta u sprovođenju modela ruralnog razvoja

1. Umesto smene (substitucije) egzogenog sa endogenim modelom logičnije bi bilo sprovođenje komplementarne strategije, tj. kombinovanog modela.

2. Bolji je pristup proces inkorporiranja lokalnog aktivizma u “top-down” strategiju nego prelazak na strategiju “bottom-up” zato što postoji opasnost od prevlasti jedne lokalne grupe.

Tema prve diskusije: Poljoprivreda Srbije u izabranom modelu privrednog razvoja

Teorijski osvrt na praktikovanje dimenzija dualnosti Klasični dualizam: poljoprivreda vs industrija Nekontrolisani egzodus na relaciji selo grad - ruralno

vs urbano Opsesija "agroindustrijalizacijom" - primarno vs

sekundarno Ideloški dualizam: privatno vs društveno vlasništvo ili

porodični model vs agrobiznis model Uloga (kvazi) kooperative u organizaciji seljaka Adekvatnost primenjene proizvodne strategije u

agraru

Documents

Modeli privrednog razvoja - 2008