MODELI RASTA

Objektivna emprijska analiza

• Da li će dosadašnji projekat tranzicije biti zadovoljavajući već sutra, delom i zbog strukturnih promena koje sam izaziva?

• Da li će u skoroj budućnosti naše potrebe zadovoljavati teorije na čijim se nalazima danas zasniva najveći deo rešenja u ekonomskoj politici i sistemu?

Objektivna emprijska analiza

• Da li su privrede u tranziciji zaista morale dva puta (prilikom pokretanja procesa transformacije i zbog zakasnele ispravke tokom globalne krize) da izgube toliko od svog rasta i razvoja i da toliko visokom cenom plate predrasude od kojihj se ekonomska nauka još uvek teško oslobadja?

Rezime dosadašnjih nalaza

• Suprotno očekivanjima uticaj početnih uslova na performanske privrede duži i veoma sporo slabi

• Početni i nasledjeni uslovi obavezni pri donošenju razvojne politike zemlje

• Ovi uslovi predodredjuju i tok i brzinu reformi

Rezime dosadašnjih nalaza

• Reforme imaju veliki uticaj na privredne performanse tokom prvih godina

• Tokom vremena ovaj uticaj slabi• Implementacija reformi zavisi od nasledjenih

uslova• Najveći broj zemalja primenio reforme

brzinom koja je bila u skladu sa nasledjenim uslovima

Rezime dosadašnjih nalaza

• Model rasta se menja tokom tranzicije i time i značaj pojedinih faktora privrednog rasta

• Npr. Reforme u početku imaju pozitivan efekat; u srednjoj fazi (40-55% u odnosu na ukupan projekat promena) nisu značajne a nakon tog opet značajne ali znatno manje nego na početku

• Značajni faktori tokom celog perioda tranzicije: nasledjeni uslovi i inflacija

Rezime dosadašnjih nalaza

• Ekonomska kriza od 2008. značajno menja uticaj faktora

• Npr. Ubrzavanje reformi preduzeća, infrastrukture i finansijskog sistema i politike konkurencije mogu delovati nepovoljno na rast privrede

• Ostali važni faktori: izvozna orijentacija privrede, razvoj industrijske proizvodnje.

Rezime dosadašnjih nalaza

• Dakle s napretkom reformi neophodno je prilagodjavanje modela rasta

• Ne postoji jedinstveni model za čitav tranzicioni period i za sve zemlje

• Bitni faktori rasta odnose se na promene u strukturi privrede radi rasta industrijske proizvodnje dobara koja su razmenjiva na medjunarodnom tržištu (izvoz i poboljšanje trgovinskog bilansa)

Rezime dosadašnjih nalaza

• Ove determinante rasta prošle su neopaženo u najvećem broju zemalja tokom srednje faze

• Postaju primetni tek sa globalnom krizom i uticali su značajno na efekte krize zbog snažnog uticaja na pad stope rasta (posebno u zemljama sa višim nivoom ostvarenja reformi i manjim udelom industrijske proizvodnje)

Rezime dosadašnjih nalaza

• Privrede u tranziciji uglavnom su promašile pravi trenutak za promene u modelu rasta

• To je rezultiralo dubokom recesijom• Očekivanja da tok reformi spontano izvede

privredu na optimalnu putanju rasta doveo je do pogrešnih strukturnih promena: opadanje industrijske proizvodnje razmenjivih dobara i izvoza

Rezime dosadašnjih nalaza

• Usled čega je u uslovima otvorenosti privrede u tranziciji produbljen trgovinski deficit s negativnim efektom na privredni rast

• Rastući uvoz i rastući priliv strane štednje te porast udela usluga u BDP-u (usmerenih uglavnom na domaće tržište: finansije, trgovina na malo i telekomunikacije) doveo je do prevelike potrošnje na račun štednje (lične i državne)

Rezime dosadašnjih nalaza

• Zanemareni faktori rasta delovali su i pre globalne krize

• Napredak u reformama oko polovine tranzicionog procesa sam po sebi zahteva odgovarajuće dodatne politike usled novih faktora relevantnih za rast u tom periodu

Rezime dosadašnjih nalaza

• Oporavak od globalne krize nije optimističan s obzirom da se tranzicione ekonomije (TE) nalaze u lošijim uslovima od onih koji su prethodili krizi

• TE imaju ozbiljne strukturne poremećaje koji će se sporo i teško ispravljati s obzirom na sve oskudnije i ograničenije finansijske resurse na globalnom nivou

Zaključak

• Iako su reforme i promene sistema bile nužne proces tranzicije je zahtevao pažljiviju pripremu i sprovodjenje

Slučaj Srbije i Hrvatske

• Na osnovu podataka o napredovanju u reformama kao i ostali faktori rasta (stopa rasta BDP, stopa inflacije, udeo industrije u BDP i odnos trgovinskog bilansa prema BDP)

• Ni jedna nije promenila i prilagodila model rasta u skladu sa napretkom refomi

Slučaj Srbije i Hrvatske

• Dve susedne zemlje sa relativno sličnim institucionalnim i materijalnim nasledjem

• Primer nedostatka odgovarajuće politike i strategije rasta u privredama u tranziciji

• Primer za radikalne ali suštinski pogrešne promene privredne strukture: otvorenost privrede koja rezultira rastom deficita usled zapostavljanja izvoza i preterane oslonjenosti na uvoz

Slučaj Srbije i Hrvatske

• Hrvatska:• prva prelomna tačka u modelu rasta

postignuta 1994 (indeks reformi 2,33) a druga dostignuta 1996 (indeks reformi 2,92)

• Veoma mali pomak do 1998

Slučaj Srbije i Hrvatske

• Srbija:• Osim 1990. godine čitavu deceniju bila van

tranzicije (indeks reformi pao na vrednost ispod početne)

• Brz polet od 2000-te • Prva prelomna tačka postignuta 2002. • Spore reforme 2004-2008. • Približila se drugoj prelomnoj tački 2009.

Srbija

• Prva faza modela rasta odgovarajuća: brze reforme, efikasno obaranje inflacije tokom 2001-2004

• Druga faza modela neodgovarajuća:• Visoka dvocifrena stopa inflacije• Udeo industrijskog autputa se postepeno

smanjivao• Odnos trgovinskog deficita i BDP je stalno visok

i sa tendencijom rasta

Uticaj gobalne krize

• Uticaj globalne krize previdiv• Hrvatska:• Brži reformator i sa manjim udelom industrije u

privrednoj strukturi imala jači udar krize od Srbije

• Srbija:• Niži nivo reformi i veći udeo industrije uticali na

manji pad stope rasta ali je visoka inflacija doprinela da taj pad bude veći od mogućeg

Uticaj gobalne krize

• U Hrvatskoj jači efekat krize zbog dužeg odstupanja od poželjnog modela rasta nego zbog antikrizne politike

• Obe zemlje vodile su neadekvatnu ekonomsku politiku rasta s obzirom na svoje uslove i na uslove okruženja