Aristotel: određuje čoveka kao zoon politikon, tj. kao političku, društvenu životinju- čovek je izvorno političko biće. Nema čoveka bez i nezavisno od polisa (države).•Etika i politika neodvojivi.•Država: ona "nastaje radi održanja ljudskog života, a postoji radi srećnog života". Prema tome, država nije sama sebi svrha. Svrha država je u sreći svih njenih građana. Sv. Avgustin: De civitate Dei- O državi božjoj- sukob božanske i zemaljske države•Crkva stvara najbolju državu.Makijaveli: preteča moderne političke misli.•Obezbedio autonomiju sferi političkog u odnosu na etiku i metafiziku. Po tome se razlikuje od grčkog i srednjevekovnog koncepta politike. U staroj Grčkoj, politika je bila deo etike i polje realizacije dobrog života, a u srednjem veku, politika je bila podređena teologiji.•Menja definiciju politike, izmeštajući je iz konteksta praktične filozofije, u aristotelovskom smislu, svodeći je na tehniku.•Vladar može činiti sve, da bi zaštitio vlast i državu, a to da može činiti sve predstavlja deo strategije ostanka na vlasti i uslov opstanka države.•Načelo makijavelizma- cilj opravdava sredstvo.

Pitanje o poreklu i postanku državeHobs je filozof koji je postavio pitanje o poreklu i postanku države (u modernom smislu, nastanak liberalizma). Za razliku od srednjeg veka, koji je državu objašnjavau kao božansku tvorevinu, Hobs pokušava da objasni državu polazeći od čovekove racionalne i nagonske prirode. U poslednjoj liniji, on objašnjava poreklo i postanak države društvenim ugovorom. Njegovo delo nosi naslov Levijatan- hladna morska neman iz mitologije, simbolizuje državu.Novi vek donosi shvatanja:•O čoveku kao slobodnom pojedincu (ne više izvorno političkom biću (Aristotel))•O državi kao veštačkoj tvorevini (čija je svrha u tome da osigura određene potrebe pojedinca) i koja nastaje na osnovu društvenog ugovora.•Čovek je po prirodi egoista, a njegova osnovna težnja je nagon za samoodržanjem ( a ne upotreba razuma) (Hobs). Svi ljudi po prirodi:• jesu jednaki i duhovno i telesno. Fizički najslabiji ima dovoljno snage da ubije najjačeg. Ljudi na svet dolaze duhovno jednaki jer nema urođenih sposobnosti, već se sve stiče učenjem i iskustvom. •imaju jednako pravo na sve stvari•teže ostvarenju svojih sebičnih interesa (nagon za stalnim gomilanjem moći) i zbog toga se međusobno sukobljavaju•Kako svako predstavlja potencijalnu opasnost za drugoga, prirodno se rađa nepoverenje i strah, a iz straha rat.

Prirodno stanje, prirodno pravo i prirodni zakon (jus naturalis i lex naturalis)•Prirodno stanje čoveka je rat sviju protiv svih- bellum omnium contra omnes. Ne postoji razlika između pravde i nepravde zbog toga što ne postoje zakoni koji bi tu razliku utvrdili, pa je stoga sve dozvoljeno. Dok nema zakona ne zna se šta je zabranjeno, tj. čovek na sve ima pravo. Izvan uređenih država postoji uvek ovo stanje – Stanje rata nije samo u borbi, već i u spremnosti na borbu; a ljudi, dok žive bez jedne zajedničke vlasti koja je sposobna da ih drži u strahu, žive u stanju rata.

•Čovek je čoveku vuk-homo homini lupus est

•Prirodno pravo (jus naturalis) je „ograničeno“ samo limitiranom sposobnošću pojedinca da ostvari sve što poželi

•Strah od smrti i želja za mirnim i udobnim životom podstiču čoveka da traži izlaz iz toga. Izlaz čovek pronalazi razumom, otkrivajući prirodne zakone. Prirodni zakon (lex naturalis) je takvo opšte pravilo koje propisuje šta čovek mora, a šta ne sme činiti da bi se uspešnije održao u životu.

•Оsnovni zakon prirode:“Prema tome je propis ili opšte pravilo razuma da svako treba da teži miru, dok ima nade da ga postigne, a kada ga ne može postići, da sme potražiti i upotrebiti sva sredstva i sve prednosti rata“.

•Prirodni zakon i prirodno pravo se sukobljavaju; prirodni zakonnastoji da ograniči prirodno pravo i da stvori državu

•Iz tog osnovnog zakona koji nalaže ljudima da teže za mirom izveden je drugi prirodni zakon: da čovek bude voljan, ako su i drugi, da se odrekne prava na sve stvari onoliko koliko nalazi za potrebno radi mira i samoodbrane, te da bude zadovoljan s toliko slobode prema drugim ljudima koliko će je on dopustiti drugima prema sebi.“

Država•Država, prema Hobsu, nastaje upravo odricanjem od vlastitog prirodnog prava, odnosno od vlastitog neograničenog, apsolutnog prava. Svrha države sastoji se u tome da osigura mir i bezbednost (bezbednost egzistencije, slobode i vlasništva) pojedinca, kako od drugih građana, sunarodnika („uzajamnih pojedinačnih nepravdi“), tako i od spoljašnjeg neprijatelja („najezde stranaca“). Država nastaje ugovorom, kojim se prelazi iz prirodnog u građansko stanje, koji svaki pojedinac sklapa sa svakim drugim pojedincem.•Mnoštvo ličnosti, tim ugovorom biva ujedinjeno u jednoj ličnosti. Na tu ličnost sve pojedinačne ličnosti prenose svoja prirodna prava, a ta ličnost se naziva državom. Nosilac te ličnosti zove se suveren, a za suverena se kaže da ima suverenu vlast. Sam nosilac može biti jedan čovek, ili grupa ljudi. Ostali ljudi su podanici. •Suveren predstavlja silu, zajedničku vlast koja ljude drži u strahu od kršenja zakona. Jedino time što ima svu moć u svojim rukama, time što ima apsolutnu vlast, suveren može osigurati vladavinu zakona (“Sporazumi bez mača samo su reči”), tj. može obezbediti, putem straha, poštovanje zakona od strane podanika. Međutim, da bi imao apsolutnu vlast, suveren mora ostati u prirodnom stanju, i to je zaista tako, prema Hobsu, budući da na njega podanici prenose sva prava. Prema tome, da bi zakon vladao, suveren mora biti izuzet iz zakona.

Država može da ima poreklo u:•Prirodi, nastaje prirodnom snagom (ratno pokoravanje-akvizicija)• instituciji (dobrovoljno)Suveren ima apsolutnu vlast (i despotija je manje zlo od prirodnog stanja) koja je nepovrediva:•odlučuje o ratu i o miru• određuje zakone• bira članove državnog aparata•određuje religijuDržavu treba poštovati, barem dok štiti interese građana (Hobs negira pravo na pobunu protiv suverena, sem u nekim specijalnim slučajevima ukoliko suveren ugrožava direktno živote građana)

•Delo Dve rasprave o vladi napisano 1690. g. jedno je od najznačajnijih dela političke filozofije•Njegova politička filozofija izvršila odlučujući uticaj na političku filozofiju Žan-Žak Rusoa.

• I kod njega imamo tezu o prirodnom stanju:•U prirodnom stranju vladaju prirodni zakoni. Ti prirodni zakoni obrazuju tzv. prirodno pravo. To prirodno pravo je racionalno, mora se priznati na osnovu samog razuma. Direktni zakonodavac prirodnih zakona, odnosno prava je sam Bog. Prema tome, ona postoje ili važe bez ikakvog ugovora među pojedincima. Prirodna prava, prema Loku, su pravo na život, slobodu, vlasništvo, ali pravo na zaštitu navedenih prirodnih prava. (1) Prirodno stanje je stanje slobode radnji i raspolaganja svojinom, ličnošću. Ali stanje slobode nije apsolutna sloboda (samovolja), nego je sloboda ograničena zakonom – prirodnim zakonom (razumom).(2) Prirodno stanje je stanje jednakosti u kojem niko nema više vlasti od drugog jer ne postoji zajednički zakon koji bi regulisao ljudske odnose, niti postoji zajedničko sredstvo koje bi rešavala sporove i kažnjavalo prekršioce.

•U prirodnom stanju svi ljudi su obavezni da se brinu za mir, da čuvaju čovečnost i da se uzdržavaju od povređivanja drugih•Prirodno stanje je savršeno – to nije stanje rata (nema sukoba, neprijatnosti), život je u skladu sa umom, harmonično je, ali bez zajedničkog sudije koji bi presuđivao među ljudima. Stoga je to potencijalno stanje rata (tj. može biti stanje rata), jer nema nikog ko bi svima bio pretpostavljen, ko bi bio izvršilac prirodnog zakona. •Sve neugodnosti proizilaze iz čovekovih slabosti i sklonosti da povređuje prava drugih•Onaj ko narušava ovaj zakon upušta se u rat sa drugima, koji zbog toga imaju sva prava da ga kazne• Lek za to je građanska vladavina, u kojoj ljudi sličnih uverenja:a) sklapaju društveni ugovorb) osnivaju jedinstveno političko telo•To je ugovor između jednako slobodnih ljudi, a ne ugovor između vladara i podanika•Cilj ugovora je da se sačuvaju život, sloboda i imovina, koji svakom pripadaju po prirodnom zakonu.

Država, prema Loku, koja nastaje društvenim ugovorom, nastaje kako bi štitila prirodna prava. Prema tome, tzv. pozitivno pravo, a to znači državno pravo (sistem ustava, zakona i odredbi koji važe u jednoj državi) mora da bude u skladu sa prirodnim pravom. Prema Loku, osim toga, centralna vlast nije neprikosnovena, a podanici, ukoliko suveren ne štiti prirodna prava (ako se ponaša despotski), imaju prirodno pravo pobune, kao posledicu prirodnog prava samoodbrane.

•Dela: Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima i Društveni ugovor (izneo različite stavove po nekim pitanjima u ova dva dela)•Društveni ugovor inspirisao autore Povelje prava čoveka i građana•Filozofija srca-osećajnost i kritika apsolutnog razuma•Kritikuje civilizaciju i kulturu (smatra da su izveštačene, rezultat jednostranosti i intelektualizma) i zagovara povratak prirodi, čovekov povratak izvoru•“Čovek se rađa slobodan, a posvuda je u okovima”. Pravo porobljavanja je nezakonito. Reči rob i pravo su protivrečne. Čovek nije rob ni po prirodi ni po ratu. ( kritikuje Loka gde ljudi postaju robovi ukoliko njihovu zemlju pokori neka druga sila ili država)

Prirodno stanje i društveni ugovor•U prirodnom stanju (pre nastanka civilizacije) čovek je bio apsolutno slobodan, jednak, ravnopravan sa drugim ljudima i zato savršeno srećan (Robinzon koji liči na Petka-dobroćudni divljak). Nejednakost i početak nesreće za čoveka nastaje sa pojavom privatne svojine koju zatim prate nastanak građanskog društva i civilizacije uopšte.

•Ruso ne smatra da privatnu svojinu treba ukinuti, već da država treba da je ograniči (ideja poreza-ljude oporezivati srazmerno svojini, niko ne sme biti izuzetak)

•Prirodno stanje se ne može povratiti, ali čovek ne može da živi kao neslobodno biće jer je potreba za slobodom suštinska karakteristika svakog čoveka. Tu slobodu prirodnog stanja moguće je ostvariti jedino ukoliko se svi ljudi (članovi društva) delimično odreknu svoje pojedinačne volje u korist opšte volje. Opšta volja se izražava kroz zakon zbog toga što je zakon anoniman, tretira ljude jednako. Ovaj zakon Ruso naziva društvenim ugovorom (Definicija društvenog ugovora: "Pronaći takav oblik udruživanja, u kojem bi svako ujedinjavajući se sa svima ipak pokoravao samom sebi, i tako ostao isto slobodan kao i ranije.“), a sklapaju ga svi građani u cilju očuvanja sopstvene slobode. Po tome ispada da je narod u celini jedino suveren (izbor vlasti je slobodno izražena volja naroda, a upravna vlast je samo sluga naroda).

Rasprava o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima-postojeće društvo je neprirodno, jer su ljudi po prirodi slobodni, jednaki i ravnopravni-poreklo nejednakosti je u privatnom vlasništvu-privatno vlasništvo nastaje prevarom, pljačkom, kojom pojedinac prisvaja za sebe ono što je zajedničko

Društveni ugovor-država, građansko stanje koje nastaje društvenim ugovorom treba da afirimiše prirodnu slobodu, ravnopravnost i jednakost-narod u celini je suveren, a suverenitet naroda je nedeljiv i neotuđiv-vlast je sluga naroda-pravo na pobunu -suverenitet naroda je nedeljiv i neotuđiv-narod ima pravo na samoodređenje