Mogu Ja To Samalogos-edu.rs/_files/file/content/2015/1120-likovno-6... · Web viewБоја је ретка толико да се кроз један слој види боја испод

ЛИКОВНА КУЛТУРА 6

САЖЕТЕ ФОРМЕ ПРИПРЕМА ЗА ЧАС ПРЕМА ПРЕПОРУКАМА ЗУОВ-а

Поштовани учитељи/учитељице,

У жељи да вам олакшамо почетак нове школске године и пружимо сву могућу подршку за реализацију наставе усмерене ка исходима учења, у складу са најновијим смерницама и препорукама Завода за унапређивање образовања и васпитања, припремили смо за вас и сажете форме припрема за час које се налазе у прилогу.

ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број 1

Предмет: Ликовна култура Разред: Шести

Наставна тема/област: Боја

Наставна јединица: Боја

Тип часа: обрада

Циљ часа:

Оспособљавање за ликовно изражавање бојом и коришћење искуства и естетских доживљаја у изражавању.Развијање интересовања и способности за самостално откривање визуелних појава изаконитости.

Очекивани исходи на крају часа:

Ученик ће бити у стању да: користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад;

користи изражајна својства боја у ликовном раду.

Наставне методе: Посматрање, демонстрација, разговор, усмено излагање, рад са текстом, анализирање, групна размена, игровне активности, истраживање

Облици рада: Фронтални, групни, индивидуални

МОГУЋИ ТОК ЧАСА

Планиране активности учитеља: Планиране активности ученика:Уводни део часа

( 10 минута) Усмено излаже. Демонстрира. Објашњава. Поставља зaдатак-проблем. Час почиње игром корак по корак.

(Решење: Боја)У оку се топле чине ближим, а хладне даљим.Има их застава.Неке запажају само животиње.Проучава их оптика.Могу бити основне.Свет је лепши кад их има.Пошто погоде тражени појам, наставник постави загонетно питање:Читао сам једну енциклопедију и угледао реч боја. Хтео сам да прочитам шта пише али је део текста избледео јер је књига била стара. Писало је боја и после размака 7. Шта мислите, шта то значи?

Анализира водич кроз уџбеник и симболе. Наставник кроз неколико питања сазнаје

утиске ученика о изгледу књиге; усмерава их да га упореде са уџбеником који су користили у петом ( сличности, разлике) и сл. Да ли вам је уџбеник ликовне културе користио у претходном разреду? Зашто?Шта мислите о овом предмету? Да ли вам сазнања и искуства са ових часова користе у свакодневном животу? Утичу ли на неке ваше навике? Ако утичу, реците на које.

Слушају. Посматрају. Одговарају. Упознаје се са предметом Ликовна култура

са шести разред. Ученици говоре своје претпоставке.

(Одговор је: у Сунчевом спектру има 7 боја.)

Наставник затим упућује ученике на текст у уџбенику, стр. 8.

Читаћете текст, самостално, користећи једну технику која се зове ИНСЕРТ техника. Тозначи да док читате имате задатак да означавате делове текста на следећи начин: − оно што сте знали знаком √ (откачено или тачно)− оно што сте ново сазнали знаком +( плус)− оно што сте мислили да знате, а сазнали да није тако знаком - ( минус)− оно што вам није јасно или о чему бисте желели више да сазнате знаком ?( знак питања).

Након тога их упућује да у пару размене сазнања и мишљења и неколико њих то подели са свима.

Главни део часа(25 минута)

Наставник подстиче ученике да се присете шта још знају о боји, а нису прочитали у овом делу текста. Неколико њих то каже.Шта сте означили да бисте још желели да сазнате о боји?Прочитајте сада наставак текста на 67. страни на исти начин као претходни.

Наставник после читања води разговор о томе шта су знали , шта су ново сазнали и шта би још желели да знају о боји.Која сазнања су вас изненадила? О којима сте мислили другачије?Да ли сте на још неким часовима разговарали о боји? На којим

У пару читају текст на у уџбенику и размењују запажања о примерима и информацијама из њега.

Експериментишу у раду: преклапаће две или три и посматрати шта се дешава. Могу на клупу где пада сенка поставити лист блока како би посматрали какве ефекте добијају.

предметима?Нека нам неко каже своје мишљење о првом питању на дну стране. Да ли има још неких мишљења? Тако прођу кроз сва три питања која се налазе на крају текста.

Наставник упућује ученике на једну игролику активност уз помоћ светлости и боја.

Наставник је припремио фолије различитих боја или су ученици донели целофан, фолије или сличан провидан материјал у боји. Постављаће те фолије или материјале на прозор (ако није сунчано време, могу се користити батерије и парче стакла), посматраће какве ефекте даје светлост када пролази кроз њих.

Завршни део часа(10 минута)

Похваљује рад ученика. Задаје домаћи задатак. Поставља питања:

Који су најважнији појмови које сте данас чули?Шта сте ново сазнали? Која сте сазнања на овом часу проширили? Шта сте ново схватили?

Завршавају рад. Слушају. Посматрају. Опажају. Упоређују. Уочавају. Анализирају. Похваљују рад других

ученика.

Начини провере остварености исхода: посматрање ученичког учешћа, практичног рада, закључивања и одговарања на постављена

питања; закључивање на основу ученикових запажања о уметничким делима, изгледу предмета и

објеката и облицима из окружења.

ОКВИР ЗА ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОСТВАРЕНОГ ЧАСА:

Да ли ми је адекватан избор начина провере остварености исхода?

Да ли сам планирао/-ла адекватне активности ученика?

Да ли је било одступања/потешкоћа приликом остваривања планираног?

Шта бих променио/-ла?




Наставна јединица: Боја у уметности


Циљ часа:Разумевање појма боја и разликовање боја Сунчевог спектра.Оспособљавање за ликовно изражавање бојом и коришћење искустава и естетских доживљаја у изражавању.


Ученик ће бити у стању да: користи изражајна својства боја у ликовном раду; познаје различите сликарске материјале и

технике.




Планиране активности учитеља: Планиране активности ученика:

Уводни део часа( 10 минута)

Усмено излаже. Демонстрира. Објашњава. Поставља зaдатак-проблем. Час почиње игром Откриј скривену реч. Наставник изговори следећу реченицу у

којој ученици треба да открију скривену реч:СПАЛЕ ТАКО БОЈЕ СА ЊЕ (палета); ако не могу, напише је на табли и онда откривају скривени појам.Шта је то палета?

Наставник подстиче ученике да се сете свих значења ове речи.Ако се не сете, може им показати фотографије у додатном материјалу, први део.За шта служи сликарска палета? О каквом начину мешања боја смо говорили на прошлом часу? (оптичко мешање боја)

Наставник упућује ученике на уџбеник, страна 10.

У делу који говори о врстама боја, пошто ученици из свог искуства наброје врсте боја које знају, наставник пита: Које врсте сликарских боја знате?

Након тога наставник покаже све врсте сликарских боја ако их има припремљене или пројектује врсте боја које су у додатном материјалу.

Слушају. Посматрају. Одговарају. Разговарају о питањима која су

постављена. Показује додатни материјал − пигменти и механичко мешање боја.


Наставник упућује ученике да самостално прочитају текст на 12. страни уџбеника, прво пасус о коришћењу боје у сликарству кроз историју.

Након читања, кратак осврт на прочитано: Која сазнања о боји сте имали, а налазе се о тексту? Шта сте ново сазнали? Имате ли неких питања?Сада у пару прочитајте питања у другом пасусу која су означена стрелицом и размените мишљење о томе

Наставник је припремио различит сликарски материјал и различите врсте подлога на којима ће ученици експериментисати и откривати какав траг оставља који материјал и како се изглед тог трага мења на различитом подлогама, као и који материјал на који начин може да се наноси.

Материјал је поређан по групама, у једној групи је воштани пастел, у другој суви пастел, у трећој акварел боје, у четвртој темпере...

На крају практичног рада наставник пита ученике да ли се њихово мишљење о питањима из уџбеника променило након ове активности и ученици исказују своје закључке.

Читају текст користећи технику ИНСЕРТ коју су упознали раније.

Завршни део часа(10 минута) Похваљује рад ученика.

Задаје домаћи задатак.

Завршавају рад. Слушају. Посматрају. Опажају. Упоређују.

Уочавају. Анализирају. Похваљују рад других

ученика. Посматрају примере сликарских радова из

различитих периода цивилизације на 12. и 13. страни и разговарају о њима на основу питања у уџбенику.

Начини провере остварености исхода:

посматрање ученичког учешћа, практичног рада, закључивања и одговарања на постављена питања;

закључивање на основу ученикових запажања о уметничким делима, изгледу предмета и објеката и облицима из окружења.









Наставна јединица: Боја

Тип часа: вежба

Циљ часа:Оспособљавање за ликовно изражавање бојом и коришћење искуства и естетских доживљаја у изражавању.Развијање интересовања и способности за самостално откривање визуелних појава и законитости.


Ученик ће бити у стању да: користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад; користи изражајна својства боја у ликовном раду





( 10 минута) Усмено излаже. Демонстрира. Објашњава. Поставља зaдатак-проблем. На почетку часа наставник ће одржати

предавање о сликању темперама.У сликању техником темпере често се јавља проблем како да употребимо све делове површине папира (подлоге за сликање) да бисмо успешно дошли до композиције.Уобичајена грешка је што прво радимо мање површине и детаље, па тек онда идемо ка већим површинама. Тада не знамо како да урадимо веће површине јер испред нас стоје детаљи који нас у томе спречавају.Како нас детаљи спречавају?Прво, већ смо много труда уложили у њих и не желимо да их мењамо иако простор и површине око њих углавном нису међусобно повезани, тј. нису део целине. Насликани ликовни елементи нису део ликовне целине – композиције. Они ограничавају нашу слободу избора и стварања. Немамо могућност да истражујемо, мењамо и уживамо у процесу креирања.Друго, веома је тешко око сваког детаља прећи неком бојом.Ту се потроши много времена на посао који није занимљив, ни


постављена. Показује додатни материјал − пигменти и механичко мешање боја.

креативан. Често пређемо „забрањену црту детаља” и то нас онерасположи.Радећи тако направили смо себи проблем који је тешко разрешити. Због тога такви радови углавном нису креативни и остају незавршени.Постоји начин да превазиђемо такве и сличне потешкоће. Основна идеја је да се најпре ураде велике површине широком четком и да се подлога за рад што пре прекрије. Тек после, по принципу „од великог ка мањем”, можемо комбиновати ликовне елементе онако како желимо.То нам омогућава техника темпере.

Наставник после тога кратко поразговара са ученицима да ли им је то што су чули користило, да ли имају такав проблем када сликају и сл.Када радимо практично, ми на крају часа изложимо све радове и разговарамо о њима, анализирамо их. За који рад кажемо да је успешан?(Који је оригиналан, креативан, има нове идеје, задатак је испуњен...)Да ли се сећате израза МИМЕТИЧКО ? Шта значи? Да ли је рад креативан и оригиналан ако радимо миметички?

Главни део часа(25 минута) Упућује уленике на задатак на 13. страни

уџбеника. После читања, наставник их пита шта

мисле о томе, да ли има је занимљив такав начин размишљања.

Приказује примере из додатног материјала

Практично раде, посматрају, анализирају. Одговарају на питања. Разговарају о стваралачкој слободи која је

тема задатка и ученици почињу да раде.

Ученици према упутству задатака и на основу предавања и презентација које су

(фотографије дрвећа и репродукције уметничких слика на којима је дрвеће).

Наставник их обилази и подстиче, подсећа на знања о боји и утицају једне боје на другу, подстиче њихову машту и идеје у стваралачком процесу кроз који пролазе.

видели приступају раду.


Похваљује рад ученика. Задаје домаћи задатак. Наставник тражи повратну информацију:

Како сте се осећали док сте радили?Да ли сте били спутани или слободни? Зашто? Шта се од вас тражило у овом задатку? Да ли је то лакше или теже него када треба да радите миметички, да поновите изглед нечега или некога? Зашто?


ученика. Постављају своје радове.






Да ли сам планирао/-ла адекватне активности

ученика? Да ли је било

одступања/потешкоћа приликом остваривања планираног?





Наставна јединица: Боја на палети


Циљ часа: Експериментисање и проширивање сазнања о боји искуства о коришћењу боје и начина наношења на подлогу.


Ученик ће бити у стању да: користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад; користи изражајна својства боја у ликовном раду.






Усмено излаже. Демонстрира. Објашњава. Поставља зaдатак-проблем.

Топле и хладне боје − сликање топлим и хладним бојама

Организује игру откривања појмова „Корак по корак“( топло−хладно)Играли смо је радо када смо били малиСупротни су придевиИма је чесмаИма је климаИма је напитакКад га ставиш у термос, остане исто Шта још може бити топло и хладно?

Наставник упућује ученике на текст у уџбенику на 14. страни кроз који ће поновити научено о бојама (спектар боја, хроматске боје, ахроматске, основне, изведене...)

Задатак који се налази на дну ове стране може бити изборни или за рад код куће ко жели, али такође наставник га може урадити на једном од часова из ове области уколико је њему и ученицима занимљив и користан да прођу кроз такав процес.

Текст на почетку 15. стране је сумирање знања о бојама и наставник прозива једног ученика да га свима прочита.


постављена. Ученици самостално читају текст.

Главни део часа Наставник даје упутства за рад. Практично раде, посматрају, анализирају.

(25 минута)

Прва група ће користити само основне боје (црвену, плаву и жуту). Њиховим мешањем покушајте да добијете што више изведених боја. Друга група ће користити хроматске боје, али може у њих да дода белу и црну како би постигла што више нијанси сваке боје.Трећа група ће користити ахроматске боје, белу и црну, и све нијансе које се од њих могу направити. Четврта група ће урадити свој рад користећи топле и хладне боје.Док будете сликали, обратите пажњу на то какав однос стварате између топлих и хладних боја. Ефекат који постигнете градећи однос између ових боја, водиће вас у даљем раду.

Одговарају на питања.

Ученици индивидуално раде задатак који је њихова група добила и свако трага за својим решењем а затим се договарају о заједничком раду на основу идеја свих из групе и прелазе на реализацију.


Похваљује рад ученика. Задаје домаћи задатак. Наставник усмерава дискусију о радовима:

Који рад представља пејзаж? Која композиција је апстрактна? На ком преовлађују лазурни наноси боја? На којој пастуозни? Која група је највише комбиновала ова два начина наношења боје? Шта су тиме постигли? На ком раду боје добро истичу једна другу?


ученика. Постављају своје радове. Остале групе постављају питања о томе

како су радили (нпр. да ли је свако у групи радио са свим бојама, како су се договорили шта ће да раде...)


питања;










Наставна јединица: Комплементарне боје


Циљ часа: Проширивање искуства о коришћењу ликовних материјала и техника. Разумевање појма комплементарне боје и упознавање комплементарних парова боја.


Ученик ће бити у стању да: користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад; користи изражајна својства комплементарних боја у ликовном раду





( 10 минута) Усмено излаже. Демонстрира. Објашњава. Поставља зaдатак-проблем.

Игра комплементарних парова и геометријских облика

Поделити ученике у 6 група. Можемо им дати називе: ЦРВЕНА, ПЛАВА, ЖУТА и ЉУБИЧАСТА, ЗЕЛЕНА и НАРАНЏАСТА. Свака група ће добити папир у боји свог назива и још три папира који су у изведеним, односно основним бојама (пример: ЦРВЕНА група добија црвени и наранџасти, зелени и љубичасти папир, ПЛАВА група добија плави папир и три папира изведених боја, ЖУТАжути и изведене; ЗЕЛЕНА група зелени, црвени, плави и жути папир). Задатак сваке групе је да пронађу пар (од могућих 6 комбинација ) који нема ништа заједничко (нема исте боје у себи). ИЛИ, једноставније, да споје боју назива групе са бојом (које имају на располагању) са којом нема ништа заједничко. По решеном задатку ученици лепе (каче) парове боја на пано. Да ли су формирани исти парови? Ако су све групе тачно повезале парове, решења два пара биће иста. Наставник приказује круг са основним и изведеним бојама, а задатак ученика је да повежу, да виде у којим су


постављена. Приказивањем квадрата комплементарних

парова и парова сличних боја ученици уочавају да се интензитет боја у комплементарном односу појачава.

Ученици читају текст на 16. страни уџбеника.

положајима парови које су повезали у претходном задатку. Наставник истиче закључак ученика да се налазе на супротним крајевима круга и поставља питање: Шта је заједничко свим паровима? Када разложите изведене боје на основне уз основну, шта добијате? Очекивани одговори ученика: Чине их основна и изведена боја која се састоји од преостале две основне (примарне), једна је топла, а друга боја у пару је хладна, црвена и зелена имају исту тонску вредност. Жута − љубичаста и плава – наранџаста су у светло-тамном контрасту. У свим сегментима (сем исте валерске вредности црвене и зелене) доминира супротност (контраст). Наставник приказује у ППТ презентацији парове боја и њихове валерске вредности.Да ли сте некада гледали дуго у једну боју? Ако сте после тога поглед усмерили на белу површину, да ли вам се приказала друга боја? Приказати:Black and White in Color Illusio илиColor Illusion (у прилогу)Коју боју видите?

Наставник образлаже КОМПЛЕМЕНТАРНИ однос боја. Наше око ствара парове из спектра дугиних боја. Те парове боја зовемо комплементарни парови, а њихов контраст комплементарни контраст.

Наставник приказује примере

комплементарног односа у природи.


Наставник, уколико је потребно, пажњу појединих ученика усмерава на парове боја постављене на табли и наглашава да сами направе изведене боје. По завршетку рада ученици читају текст на 75. страни и анализирају репродукцију на истој страни. Приказати примере употребе комплементарних парова у уметничким делима.

Следи реализација другог корака у задатку на 17. страни уџбеника.

Практично раде, посматрају, анализирају. Одговарају на питања.

Ученици читају задатак (први корак ) на 17. страни у уџбенику и прелазе на реализацију.

Ученици читају задатак, постављају питања уколико имају недоумице у вези с радаом. Током рада наставник дискретно обилази ученике и подстиче да се ослободе и упусте у истраживање, да се играју бојом, да граде композицију геометријским облицима различитих величина.


Задаје домаћи задатак. У анализи и процењивању ученичких

радова са појединим ученицима детаљније разговарати о њиховом раду: Шта су приказали? Које елементе су користили? Какве су површине и облике приказали? На које се све начине облици спајају? Који геометријски облик доминира? Како су распоређивали комплементарне парове? Колико парова је коришћено? Да ли је композиција складна? Да ли би сада нешто променили на свом раду?

Наставник може да похвали радове у којима је правилно коришћена техника сликања. Може и да истакне радове у којима је ученик успешно распоредио ликовне елемента и постигао да његова



слика има складну композицију. Посебно ћ еистаћи и похвалити ученике који су се нарочито ангажовали у раду, показали довитљивост, спретност, оригинална и необична решења.












Наставна јединица: Комплементарни парови боја (поентилизам)


Циљ часа:

Оспособљавање за ликовно изражавање бојом и коришћење искуства и естетских доживљаја у изражавању.Развијање интересовања и способности за самостално откривање визуелних појава и законитости.Развијање индивидуалног истраживања односа ликовних елемената


Ученик ће бити у стању да: разматра сам и са другима шта и како је учио и где та знања може применити; изражава своје замисли одабраном ликовном техником; користи изражајна својства боја у ликовном раду.





( 10 минута) Усмено излаже. Демонстрира. Објашњава. Поставља зaдатак-проблем. Осликај површину бојом различитих

тонова не користећи палету. Поновља градиво са претходних

часова. Шта нам је неопходно да бисмо видели боје? Како видимо боје предмета? Како се зове мешање боја додавањем светлости? Објасни. Шта подразумева механичко мешање боја?

Наставник приказује први пример (у прилогу): Коју боју видите? Затим други и трећи: Коју боју видите у четвртом примеру ? Приближити или зумирати пример беле боје. Шта сада видите? То је бела боја коју видимо на екранима. Састављена је од пиксела, најмањег графичког елемента слике, у којима се налазе потпиксели, тачкице црвене, зелене и плаве боје. Мењањем интензитета боје сваке од ове три тачке мења се укупна боја.

Наставник усмерава пажњу ученика на

репродукцију слике Сена на 18. страни.

Уколико има услова, наставник може

Слушају. Посматрају. Одговарају. Разговарају о питањима која су постављена.

овај пример приказати на видео-биму, прво само сегмент слике, зумиран. Затим слику постепено смањивати док не буде видљива у потпуности. Друга могућност је да то могу урадити и ученици користећи лупу, истражују комбинације тачака у боји. Како су добијене боје и њени тонови на овој слици? Којим бојама је решена сенка стабла? А одраз у води?

Главни део часа(25 минута) Поставља питања:

Да ли се боје могу мешати једино на палети? Пажњу ученика усмерити на репродукције слика А. Матиса (у прилогу). Које су сличности, а које су разлике између ова два рада?

Наставник презентује сликарски правац поентилизам кроз неколико примера уметнучких дела.

Наставник може формирати две групе: сваки ученик прве групе бира две основне боје којима ће радити (плава−жута, црвена−плава, жута−плава), а ученици друге групе бирају комплементарне парове (плава−наранџаста, црвена−зелена, жута−љубичаста).

Наставник може демонстрирати поступак уколико је потребно. У току рада усмеравати пажњу ученика на добијене тонове, наводити их да уоче

Практично раде, посматрају, анализирају. Одговарају на питања. Ученици читају задатак на 18. страни уџбеника,

припремају материјал и прелазе на реализацију.

битност прецизности у овом раду (величина тачке, њихов распоред и простор између њих).


Похваљује рад ученика. Задаје домаћи задатак. У анализи и процењивању ученичких

радова са одговара на следећа питања: Да ли су сви ученици поставили своје радове на одговарајућа места у низу? Уколико је потребно, врши се корекција. У којим се радовима не примећује коришћење основних боја, већ јасна изведена боја? Зашто? Како делују тонови где има површина које нису прекривене бојом? Шта још утиче на мешање боја у оку?

Завршавају рад. Слушају. Посматрају. Опажају. Упоређују. Уочавају. Анализирају. Похваљују рад других ученика. Постављају своје радове. Ученици се удаљавају од табле/паноа. Ученици који желе код куће могу да погледају:

Flat screens show their true colors: Innovative pigments from BASF improve television image qualityhttps://www.youtube.com/watch?v=JCpQM1Uulyg






Да ли сам планирао/-ла

адекватне активности ученика?






Наставна јединица: Слојевито сликање


Циљ часа:

Развијање способности за ликовно изражавање бојом.Развијање индивидуалног истраживања односа ликовних елемената.Уочавање, разумевање и примена слојевитог сликања. Разумевање провидног и непровидног својства боје.


Ученик ће бити у стању да: користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад; користи изражајна својства боја у ликовном раду.







Лазурним и пастозним сликањем стварај своју необичну композицију!

Питалица за слојевито – слој (корак по корак)1. има га земљиште2. тако може да се обуче3. има га торта4. има га пита5. може бити горњи и доњи6. може бити први и последњи

Скривени појам (паста)СПАС ТА НУДИ ЗУБИМА.КОМПАС ТАКОЂЕ СПАСАВА.

Поставља питања:Какво је то слојевито сликање? У којим још сликарским техникама слојевито наносимо боје?


постављена. Ученици читају текст на 19. страни,

посматрају репродукције и одговарају на питања:

Главни део часа(25 минута) Наставник питањима подстиче ученике да

се присете значења појмова пастозно и

Практично раде, посматрају, анализирају. Одговарају на питања. Ученици читају задатак на 18. страни

лазурно. У ком се наносу боје види траг четкице: пастозном или лазурном?Ком бисмо појму прикључили прозрачност?

Приказује дела уметника у којима се користе ова два начина наношења боје на подлогу.Која сликарска техника одговара лазурном, а која пастозном начину наношења боје?Акварел се наноси лазурно, може у слојевима од светлог према тамном. Боја је ретка толико да се кроз један слој види боја испод њега. Када се боје наносе потезима код којих су видљиви трагови кретања четкице, добија се густа, непрозирна површина. То је пастозан поступак.

Да би проверио да ли су сви разумели задатак, наставник тражи одговоре на питања која се односе на прочитани текст. Ако желиш да прекријеш једну боју другом, а да се не помешају, шта треба да урадиш? У којој боји ће бити површина ако преко црвене лазурно пређеш жутом, а која боја ће настати ако том истом бојом пређеш површину у пастозном наносу?

уџбеника, припремају материјал и прелазе на реализацију.

Ученици читају прву реченицу и питање које следи (20. страна), а затим и први задатак на истој страни уџбеника.

Ученици одлучују којим ће начином почети рад. Док ученици раде, наставник их обилази, објашњава упутство ако је потребно, подржава њихове идеје, одговара на њихова питања.


Задаје домаћи задатак. У анализи и процењивању ученичких

радова са одговара на следећа питања. У овом делу часа естетски процењујемо радове полазећи од постављеног ликовног проблема. Такође, у дискусији утврдити


ученика.

стечена знања о бојама. Наставник бира неколико најуспешнијих радова ученика и неколико радова ученика који су били мање успешни. Подстиче ученике да уочавају складне композиције, да откривају добра решења и истиче умешност појединих ученика у лазурном наношењу боје. Радове који су били мање успешни сагледати критички, из угла – шта се може променити, дорадити и слично.Која је разлика између лазурног и пастозног наношења боје на подлогу? Који поступак је вама више одговарао? Зашто? Какав ефекат има на рад пастозан, а какав лазуран слој боје? Какав утисак стичеш? Објасни.

Постављају своје радове.












Наставна јединица: Слојевито сликање


Циљ часа:

Оспособљавање за ликовно изражавање бојом и коришћење искуства и естетских доживљаја у изражавању.Развијање интересовања и способности за самостално откривање визуелних појава и законитости.Развијање индивидуалног истраживања односа ликовних елемената


Ученик ће бити у стању да: примени стечена знања и доживљена искуства на новим задацима; истражује односе ликовних елемената.






Разиграј слојеве боје користећи шпахтлу. На постављени папир на табли насавник

лепи припремљене папире (новински папир, пакпапир, исечке плаката итд.) у више слојева и поставља питања ученицима: На који начин везујем папир за површину? Лепити на француском − coller. Како се зове ова техника? Којој области ликовне уметности припада колаж? Шта се од материјала може користити у овој техници? Када је почео да се користи? Који је уметник зачетник технике? Пошто је техника слојевита, један слој делимично прекрива други. Како се гради колаж? Од каквих се површина почиње, а са којим завршава?

Затим демонстрирати технику деколажа. Шта сада радим? Како се зове ова техника? На које се начине може скидати слој залепљеног папира? Цепањем, одлепљивањем, гребањем, брисањем.

У даљем току часа, наставник може подстаћи ученике да се присете где је у свакодневном животу уочљив поступак колажа и деколажа – билборди, места где се лепе плакати и рекламе. Опишите шта сте запазили.


постављена. Ученици су технике колажа и деколажа

упознали у четвртом разреду.


На које начине и којим алатом можемо наносити боју на површину?

У току рада, наставник надгледа рад ученика у виду помоћи, саветује их и подстиче.

Док ученици читају задатак, наставник је ту да помогне оним ученицима који нису у потпуности разумели садржај прочитаног упутства за рад.

Даље, биће подршка ученицима у маштовитом ликовном изражавању, усмеравати их и враћати на тражено у задатку, а опет их мотивисати да буду своји, јединствени у раду.



Ученици читају други задатак на 20. страни и почињу да раде.


Задаје домаћи задатак. Наставник поставља питања

ученицима:Чиме сте све наносили боју на површину? Анализираће се радови и упоређивати сличности и разлике у рукописима. Да ли постоји разлика у текстури површине обрађене шпахтлом и четком?Да ли сте само наносили боју или сте је и скидали? Да ли сте се изненадили у току рада док сте гребали, скидали део боје? Које су апстрактне слике складне композиције? Зашто тако мислите? Које радове бисте похвалили? Зашто? Који су радови мање успешни? Зашто? Шта бисте променили? Шта бисте можда додали? Зашто? По чему се разликују



радови? Има ли неке сличности међу њима?Има ли преузетих идеја и имитације? Изнесите утисак који имате о раду шпахтлом.












Наставна јединица: Дејство боја на посматрача


Циљ часа:Понављање градива са претходних часова: хроматске и ахроматске боје, топле и хладне боје, комплементарне боје, тоналитет.Анализирање улоге боја у свакодневном животу и њихово деловање на човека.


Ученик ће бити у стању да: разуме улогу боја у свакодневном животу и њихово деловање на човека; користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад.







Направите рад комбинујући линије и боје. Наставник исписује на табли називе

основних и изведених боја. На нивоу одељења, представник сваке групе износи мишљење о изабраној боји и записује на табли тезе које су издвојили као најбитније (заједничко мишљење чланова групе).Боја има различито емотивно и симболичко значење у зависности од цивилизације која је тумачи. Тако је црна боја на Западу боја жалости, а на Истоку симболише радост. Из тог разлога симболичко и психолошко значење боје не сме бити запостављено у дизајну.Шта се у плакату постиже употребом боја: повећање пажње, стварање динамике, води се посматрач од једног до другог елемента, групишу се елементи сличног садржаја, брза идентификација, остварење асоцијација и емотивне реакције


постављена. Сваки ученик исписује на папиру назив

омиљене боје. Ученици који су издвојили исту боју формирају групу унутар које размењују утиске о тој боји, своја мишљења о осталим бојама и у виду теза праве списак карактеристика те боје.

Ученици унутар претходно формираних група читају текст, посматрају примере плаката и одговарају на питања која су у уџбенику на 21. страни. Потом износе своја мишљења и закључке и разговарају о томе на нивоу одељења.

Главни део часа(25 минута) Наставник издваја психолошке

карактеристике боја, њихово деловање и тумачења. Образлаже како боје утичу на расположење. Једна боја може имати различита тумачења.



Шта се у плакату постиже употребом боја: повећање пажње, стварање динамике, води се посматрач од једног до другог елемента, групишу се елементи сличног садржаја, брза идентификација, остварење асоцијација и емотивне реакције.

Ученике дели у четири групе.Стварање боја:Свака група ће радити заједнички рад на већем папиру. Радићете техником темпере.Прва група користећи жуту, плаву, белу и црну боју урадиће што више различитих тонова комбиновањем (мешањем) ових боја. Друга ће радити исто то користећи плаву, црвену, белу и црну. Трећа група ће радити црвеном, жутом, белом и црном. Четврта ће радити само црном и белом.

У току рада, наставник обилази групе ученика, усмерава их и подржава у раду, саветује их како да лакше изнађу решење неког проблема, упућује на сарадњу и договарање међу ученицима.

Мотивише ученике да трагају за различитим комбинацијама боја и линија, могућностима њиховог повезивања у нову складну, а необичну и оригиналну целину.

Ученици читају други задатак на 20. страни и почињу да раде.

Практично раде.




ученика. Ученици износе утиске о радовима других

група. Затим свака група презентује свој рад: шта је био мотив рада, идеја, образлажу избор боја, кретање линија итд. Следи упоређивање линија насталих коришћењем различитих боја.












Наставна јединица: Светлост, светлина у уметности


Циљ часа:Развијање интересовања и способност за самостално откривање визуелних појава и законитости у свету облика: светло-тамно. Усвајање и разумевање појмова светлост и светлина.


Ученик ће бити у стању да: разуме улогу боја у свакодневном животу и њихово деловање на човека; користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад






Линија и светлина − од црне до беле Час би могао почети у замраченој

учионици. Уколико не постоје услови за то, поставити што дубљу ужу кутију, са отвором окренутим ка ученицима. Претходно поставити неколико предмета различите боје (флумастери постављени вертикално), што ближе дну кутије.

Ученици покушавају да открију да ли у кутији има предмета, а уколико их уоче, описују их. Опишите унутрашњост кутије. Шта се налази у њој и да ли можете да дефинишете боје? Уперити светлост лампе ка отвору кутије. Шта сада видите?

Ако је вежба рађена у мрачној учионици, постављати слична питања: Шта видите око себе? Шта се налази изнад табле, а шта поред прозора? Које су боје ти предмети?

Наставник поставља питање: Шта нам је омогућило да видимо простор око нас/ унутрашњост кутије?Светлост нам омогућава да видимо свет око нас. Наброј изворе светлости.

Вештачки извори светлости су сијалица,


постављена. Ученици наводе, наставник их наводи и

допуњује: Природни извори светлости су Сунце, свитац, муња, поларна свелост, ватра, лава, биолуминеисцентни организми итд.

Ученици читају текст, одговарају на питања и читају Занимљивости на 22. страни уџбеника.

Активност у пару, на истој страни уџбеника.

свећа, ласер, неонска цев, екрани итд.То су уједно и примарни извори светлости, тела у којима настаје светлост тако што се хемијска, електрична или нека друга врста енергије претвара у светлосну.Секундарни светлосни извори су тела од којих се светлост одбија. Ученици наводе (Месец, површина воде...

Наставник води разговор о потреби човека за светлошћу и о могућности њене даље примене.

Следи читање текста на 23. страни и рад:

Главни део часа(25 минута) Уколико наставник има лампу са

потенциометром, експеримент може урадити сам. Поставити тамноплави или црни папир на таблу. Или, на таблу поставити 5 папира исте боје. Ученике груписати испред другог, трећег... петог папира тако да код сваког буду 2–3 ученика више (пример: испред првог папира не стоје ученици, испред другог – двоје, трећег – петоро, четвртог – осморо, петог папира 10−12, у зависности од броја ученика у одељењу). Свако ће уперити светлост своје лампе на папир своје групе.

Наставник истиче: Светлина је количина светлости у једној површини или тонска разлика између боја.

Прочитати задатак на 52. страни уџбеника. Ученици прелазе на реализацију. Наставник усмерава ученике да поступно повећавају количину воде, односно


Ученици посматрају промену тона боје папира која се мења повећавањем јачине светлости.

Ученици упоређују тонове папира, промене до којих је дошло и закључују да тон површине/боје зависи од количине светлости у њој.

Ученици читају текст на 24. страни уџбеника и уочавају тонске разлике на примеру.

Ученици сагледавају свој рад, процењују да ли тон туша може да буде још светлији

поступно разређују туш водом.


Похваљује рад ученика. Задаје домаћи задатак. Наставник наводи ученике да упоређују

радове, да истичу оне у којима је најуспешније постигнута промена тонова. Износе своја искуства током вежбе.


ученика.












Наставна јединица: Илузија сенке и тродимензионалности


Циљ часа:

Развијање ликовног и естетског сензибилитета за светлину. Развијање интересовања и способност за самостално откривање визуелних појава и законитости у света облика: светло-тамно; светлост-сенка.Оспособљавање за стварање илузије тродимензионалности и простора у цртежу.


Ученик ће бити у стању да: разматра сам и са другима шта и како је учио и где та знања може да примени; иразажва своје замисли одабраном ликовном техником; користи изражајна својства боја у ликовном раду.






На различите начине стварај линијом илузију заобљености и сенку тела.

Час може почети питалицама. Поделити ученике у групе, свакој дати по једну питалицу. Они долазе до истог одговора или наставник поставља једну питалицу, па ученици одгонетају.Гором иде, не шушка, водом иде, не брчка?Шта не може вода однети?Шта може да падне у воду, а да се не покваси?Дању сваког верно прати, а ноћу је никад нема.Види се, а не да се резати.Шта може трчати по зиду?

Наставник поставља питање: Шта је потребно да би настала сенка, и како? Очекивани одговор: Зато што зраци Сунца не могу да прођу кроз предмете и бића који нису провидни.

Демонстрацију настанка сенке може урадити и ученик који је одговорио на питање (лампа, предмет, табла).

Како сенка може да нам користи?Како




Ученици по групама могу да ураде и кратку вежбу − експеримент или да наставник демонстрира зависност сенке од: удаљености извора светлости од предмета (постепено удаљава лампу од предмета), положаја извора светлости (лампом обилази око предмета, помера је горе–доле у односу на предмет), величине предмета (мења предмете испред извора светлости) и провидности предмета (поставља провидне и непровидне материјале испред лампе).

меримо време помоћу сенке? Очекивани одговор: Сунчани сат баца сенку на равну површину на којој су обележени сати. Пошто се положај Сунца мења, мења се и време које показује сенка.

Наставник може допунити: Користећи сенку, Ератостен је измерио полупречник Земље, и то два века пре нове ере...

Главни део часа(25 минута) Постављати питања везана за врсте и

функције линија. Која је улога контурне линије? Како се приказују текстура и структура неке површине?

Приказати примере површине и тела (у прилогу). Која је разлика између ова два облика? Следећи пример су две лопте. Која је разлика између њих? (Два извора светлости.) Објаснити улогу сенке и илузије треће димензије.

Ако је потребно, ученике упућује на речник појмова како би сазнали значење речи ИЛУЗИЈА. Како се линијом може створити илузија тродимензионалности?

Наставник усмерава пажњу ученика на текст и илустрације на 53. страни уџбеника. Ученици закључују да сенке на предмету у ствари дају облик тог предмета. На основу примера ученици уочавају да је оно што је ближе извору светлости светлије, а оно што је даље или сакривено од извора светлости − тамније.

Наставник може приказати уметничка дела у којима су тонови површина формирани

Практично раде, посматрају, анализирају. Одговарају на питања. Ученици посматрају промену тона боје

папира која се мења повећавањем јачине светлости.

Ученици упоређују тонове папира, промене до којих је дошло и закључују да тон површине/боје зависи од количине светлости у њој.

Ученици читају текст на 24. страни уџбеника и уочавају тонске разлике на примеру.

Ученици сагледавају свој рад, процењују да ли тон туша може да буде још светлији.

Ученици извлаче картице на којима је назначен по један начин обраде сенке: ШРАФИРАЊЕ, УНАКРСНО ШРАФИРАЊЕ, ШКРАБАЊЕ, ТАЧКА И ПОВРШИНА. Наставник поставља предмет чији ће облик ученици представити контурном линијом, а сенку

различитом употребом линије (у прилогу) У току рада наставник усмерава пажњу

ученика на однос осветљених и осенчених површина предмета и интензитет светлости.

Наставник наводи ученике да сагледају облик, сенку, тонове, прелазе тонова и, ако је потебно, ученици дорађују своје радове.

начином назначеним на картици.


Похваљује рад ученика. Задаје домаћи задатак. Упоређујући сенке настале различитим

поступцима употребе линија, ученици уочавају и промене у доживљају тродимензионалности предмета. Од чега је све зависила јачина тона? У ком поступку су прелази тонова постепени (не постоји јасна граница), а у којим радовима увиђамо јасне прелазе тонова? Да ли начин обраде сенке утиче и на доживљај текстуре предмета? Објасни.


ученика.





Да ли ми је адекватан

избор начина провере остварености исхода?







Наставна јединица: Боја и светлост


Циљ часа:

Развијање ликовног и естетског сензибилитета за светлину. Развијање интересовања и способност за самостално откривање визуелних појава и законитости у свету облика: светло-тамно; светлост-сенка.Усвајање и разумевање појмова: градација, валер, модулација.Оспособљавање за стварање валерских вредности у сликању.


Ученик ће бити у стању да: користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад; експериментише и користи ликовна својства различитих тонова боја.





( 10 минута) Усмено излаже. Демонстрира. Објашњава. Поставља зaдатак-проблем. Валерско изражавање у ликовној

уметности Понављање градива са претходних часова.

Шта је светлина? Пример са првог часа обраде светлине (папири истог тона боје под различитим осветљењем).

Наставник истиче: Промене тона боје према светлом или тамном зовемо ГРАДАЦИЈА.

Приказује градацију од беле до црне.

Количину светлости у једној боји називамо и... _ _ _ _ _ Валерска скала се обично




Ученици решавају асоцијацију. Ученици појединачно анализирају

репродукцију слику Франциска Гоје на 27. страни уџбеника.

представља помоћу 9 тонова са постепеном променом – градацијом од беле, преко 7 сивих тонова до црне.

Људско око разликује отприлике 250 различитих тонова једне боје.

Одакле допире светлост? Да ли се на раду види градација тонова? Упореди тонове на слици и тонове валерске скале. Шта је уметник постигао односом светло−тамно?


Наставник наводи ученике на опажање примера површина без валерских промена у окружењу. На сличан начин могу да се обраде и натуралистички поступак, као и поступак моделације са исте стране уџбеника.

Ученике дели у 3 групе, свакој групи дати десетак фотокопија репродукција које су валерски различито обрађене. Задатак ученика је да у групама анализирају радове и да их распореде у три групе: прва група ће издвојити радове у којима је примењен декоративни поступак, друга група ће издвојити радове са натуралистчким приступом, а трећа – моделацијом.

Практично раде, посматрају, анализирају. Одговарају на питања. Један ученик чита текст у уџбенику на 28.

страни Декоративни поступак, остали ученици прате и анализирају репродукцију слике П. Пикаса. Ученици сагледавају свој рад, процењују да ли тон туша може да буде још светлији.


Завршавају рад. Слушају.

Задаје домаћи задатак. Поставља питања:

Да ли су све репродукције правилно распређене? Анализирати неколико примера: Шта је представљено на раду (који је мотив)? Одакле допире светлост? Да ли је промена валерских вредности нагла или постепена? Колико се тонова једне боје уочава у раду? Какав утисак стичете док посматрате рад у коме је промена валерских вредности нагла, а какав у радовима где су прелази тонова решени моделацијом?Која сликарска техника одговара декоративном поступку? Објасни.

Посматрају. Опажају. Упоређују. Уочавају. Анализирају. Похваљују рад других

ученика.







Наставна јединица: Скулптура и светлост


Циљ часа:

Развијање интересовања и способност за самостално откривање визуелних појава и законитости у свету облика: светло−тамно; светлост−сенка.Усвајање и разумевање контраста: испупчено−удубљено(конвексно−конкавно).Разумевање утицаја светлости на изглед предмета.


Ученик ће бити у стању да: разматра сам и са другима шта и како је учио и где та знања може применити; изразава своје замисли одабраном ликовном техником.






o Различити начини коришћења светлости у сликарству и скулптури

СОПСТВЕНА И БАЧЕНА СЕНКАo Поставља предмет (посуда, ваза са

удубљеним и испупченим површинама) ближе табли, а светлост лампе усмерити тако да је ученици јасно виде. Пажњу ученика усмерити на настале сенке. Где увиђате сенке, на којим површинама? Шта представљају осенчене, а шта осветљене површине? Наставник објашњава појмове конкавно и конвексно. Шта сазнајемо о предмету на основу сенке?

Наставник истиче: Ове сенке називамо сопственим сенкама. Да ли на основу те сенке можемо одредити где је извор светлости? Да ли постоји још неки показатељ на основу ког одређујемо извор светлости?


постављена. Ученици понављају због чега настаје

сенка. Ученици посматрају пример скулптуре Х.

Мура на 30. страни уџбеника и проналазе сопствене и бачене сенке.

Сенке које предмет или биће баца на подлогу и окружење називамо баченим сенкама.

Наставник приказује примере слика које немају илузије сенки.Како називамо овакав поступак обраде површина?

Затим приказује примере на којима се виде сопствене и примере на којима се види и сопствена и бачена сенка предмета (бића). Ученици износе своја запажања о сенкама. Затим наставља да поставља питања коко би се ученици подсетили онога што знају о димензијама облика.Која су ликовна дела тродимензионална? Које су разлике између сенки на сликама и у скулптури?Шта утиче на формирање сенке и осветљених површина? У ком материјалу је рађена ова скулптура? Каква је текстура ове скулптуре? Да ли би овај рад имао другачији ефекат светла да је урађен у дрвету? Објасни. Подсећање на материјале који се користе у вајарству.

Главни део часа(25 минута) Организује ученике у парове.

На исти начин организовати парове који ће решавати обраду светлости у скулптури (миметичко, апстраховано, апстрактно).

Наставник пружа помоћ у анализи,


Ученици посматрају примере скулптура на 31. страни уџбеника. Читају питања и у пару размењују мишљење о својим

усмерава и подстиче ученике на опажање, објашњава уколико је потребно итд.

запажањима. Ученици раде у пару (12 парова). Прва два

пара читају текст на 29. страни уџбеника: светлост у сликарству – миметичко у сликарству, анализирају репродукцију, износе своја запажања и усклађују закључке.

Друга два пара на исти начин решавају део који се односи на валер у апстрахованом мотиву, а следећа два пара на валер у апстрактном мотиву.



Шта значи појам миметичко? Шта значи појам апстрахован, а шта апстрактан облик? Шта значи конкавно, а шта конвексно? Сваки пар износи закључке до којих су дошли на основу текста и образлажу начине коришћења валера на примерима. Наставник на крају сумира:У скулптури постоји сличан однос према природи и делу попут оног у сликарству. Разлика је у томе што скулптура има и трећу димензију. Први начин је да уметници стварају своја дела по природи (фигуре, портрети, сцене и слично). Количину светлости одређују равни, испупчени и удубљени делови скулптуре (конкавно–конвексно). Други


ученика.

начин је апстраховање природе.




ПРИПРЕМА ЗА ЧАС број 14-15



Наставна јединица: Уређење ентеријера – блок час


Циљ часа: Развијање интересовања и способности за самостално откривање визуелних појава и законитости.Развијање индивидуалног истраживања односа ликовних елемената


Ученик ће бити у стању да: разуме утицај светлости на изглед предмета; изражава своје замисли одабраном ликовном техником; користи изражајна својства боја у ликовном раду.






Уређење ентеријера техникама витраж и мозаик.

Наставник након тога води разговор о витражима и подстиче их да се присете како настају и од којих су материјала. Како светлост утиче на њихов изглед? Какве ефекте витражи стварају у простору док светлост пролази кроз њих?

Разговара о примерима витража из уџбеника ( и додатног материјала).

Ученици се распоређују у пет група, наставник свакој групи даје по једну графофолију и задаје задатак: Распоредите делове од неких материјала које сте припремили код куће по фолији, направите идејно решење за витраж..

Наставник са ученицима поставља идејна решења витража на прозоре (може их поставити и на графоскоп). Која су ликовна дела тродимензионална? Које су разлике између сенки на сликама и у скулптури?Шта утиче на формирање сенке и осветљених површина? У ком материјалу


постављена. Ученици понављају због чега настаје

сенка. Ученици индивидуално читају први текст

на 32. страни уџбеника „Уређење ентеријера“.

Ученици унутар група износе идеје, договарају се, распоређују облике по фолији и лепе их селотејпом.

Ученици посматрају и уочавај промене у простору настале проласком светлости кроз бојене површине.

је рађена ова скулптура? Каква је текстура ове скулптуре? Да ли би овај рад имао другачији ефекат светла да је урађен у дрвету? Објасни. Подсећање на материјале који се користе у вајарству.


Кратка игра асоцијација- олује идеја на појам МОЗАИК коју ученици раде у групама на листу папира.

Води кратак разговор о томе шта су знали и шта су ново сазнали о мозаику и о примерима мозаика у нашој земљи на 33. страни.

Наставник пружа помоћ у виду додатних објашњења пошто први пут раде ове технике. Упућује их да проналазе занимљиве облике, геометријске, биљне или апстрактне, и комбинују боје водећи рачуна о утицају светлости код витража, а о целини композиције код мозаика.

Нарочито скреће пажњу на лепљење витража и експериментисање са материјалом који се може и преклапати, као и на начин ређања мозаика на подлози за идејно решење, а затим преношење и лепљење на подлогу на којој ће га израђивати.


Читају текст о мозаику на 32. страни уџбеника.

Ученици читају задатак на 33. страни уџбеника. Свака група бира шта ће радити, витраж или мозаик. Ученици могу променити групе или направити и нове према ономе шта желе да раде. Припремају материјал и прелазе на реализацију.


Задаје домаћи задатак. Анализира:

Да ли су технику добро применили, какве облике и боје су користили, колико су

Завршавају рад. Слушају. Посматрају. Опажају. Упоређују. Уочавају.

ефектни када се поставе на извор светлости и сл.На сличај начин анализирају мозаике уочавајући прецизност у ређању и лепљењу − технику и идејно решење композиције.На крају могу предложити просторе у школи у које би могли поставити своје радове.

Анализирају. Похваљују рад других ученика.

Ученици посматрају све витраже и износе своја запажања о њима.







Наставна јединица: Дизајн − обликовање употребних предмета


Циљ часа: Развијање интересовања и способности за самостално откривање визуелних појава и законитости.Развијање индивидуалног истраживања односа ликовних елемената


Ученик ће бити у стању да: опише естетски доживљај простора и дизајна употребних предмета; изражава своје замисли одабраном ликовном техником. користи изражајна својства боја у ликовном раду и примењује научено у свом раду.







Обликовање предмета − дизајнирање Откриј сакривене речи:

ЗАОБЛИ КОВАЊЕМ ИЛИ ИЗЛИВАЊЕМ.ПРЕД МЕТАЛНИМ ВРАТИМА СЕДИ.Шта то значи обликовање предмета? Како се предмет обликује? Има ли сваки предмет око нас свој препознатљив облик?

Наставник може припремити неколико употребних предмета који су различито обликовани (нпр. кашике које су сасвим обичне, само функционалне и неке са стилизованим украсима и оне које су кич) и са ученицима анализирати њихов изглед. При томе уочавају шта је украс који има сврху, а шта пренаглашено кићење које некада и омета функционалност производа.


постављена. Ученици индивидуално читају текст на 34.

страни, и то први пасус, а затим у пару посматрају примере и размењују мишљење о постављеним питањима.

Главни део часа(25 минута) Наставник може приказати припремљене

примере дизајна и са ученицима их анализирати.


Читају текст о мозаику на 32. страни

уџбеника. Деле се у групе. Могу се поделити

извлачењем цедуља са појмовима везаним за дизајн и врсте дизајна или према томе шта би желели да дизајнирају. У групама не би требало да буде много ученика, можда по троје и свако би дао своје идејно решење задатка на коме раде.

Ученици читају задатак на 35. страни уџбеника, припремају материјал и прелазе на реализацију.




ученика. Ученици посматрају све витраже и износе

своја запажања о њима. Посматрају изложбу и гласају за најбоље

дизајнерско решење из области графичког дизајна (налепница или плакат, зависи за шта су се одлучили), дизајна текстила, индустријског дизајна. Када се преброје гласови, по један или два ученика дају образложење зашто је то решење најуспешније.







Наставна јединица: Културно наслеђе − музеји


Циљ часа: Развијање интересовања за културно наслеђе, схватање његовог значаја и потреба за очувањем.Упознавање значајних музеја у Србији.


Ученик ће бити у стању да: повезује карактеристичан експонат и одговарајући музеј.







Музеји у Србији На почетку часа моги играти игру „Откриј

скривену реч“ и „Пронађи супротан појам“.Откриј скривене речи у следећим реченицама:БАШ ТИ НАС ЧУВАШ. А ДАНАС ЛЕЂЕНИ ВЕТАР ДУВА.

Шта је супротно од непристојног, лошег понашања? КУЛТУРНОШта је супротно од лошег? ДОБРОСве ове три речи су синоними.

Ученици индивидуално читају први део текста на 36. страни, а затим одговарају на постављена питања: У којој установи се чувају и излажу збирке културних добара? Да ли знате неку такву установу чувену у свету?


постављена. Ученици индивидуално читају текст на 36.

страни, и то први пасус, а затим у пару посматрају примере и размењују мишљење о постављеним питањима.


Поставља питања:Шта значи реч ЕКСПОНАТ?

Посматрају фотографије познатих музеја у


Ученици објашњавају и размењују

Београду. Разговарају о ученичким искуствима са

посета музејима или гледања емисија посвечених неким музејима или поставкама.

Наставник може припремити фотографије значајних музеја у Србији или неку виртуелну туру посете музеју коју ће пустити ученицима. Овај час се такође може реализовати у музеју који је ученицима доступан.

На крају овог дела часа се може урадити задатак са 37. стране.

мишљење о овој речи. Затим читају други део текста на 36. страни.


Похваљује рад ученика. Задаје домаћи задатак. Кратка анализа решења задатка.


ученика. Ученици који желе могу урадити

истраживачки задатак и припремити презентацију или плакат о одређеном музеју, спомен- збирци или неком другом културном добру њиховог краја.






Наставна тема/област: Простор

Наставна јединица: Амбијент − простор


Циљ часа:

Уочавање елемената простора и разумевање онога шта чини амбијент неког простора. Исказивање естетског доживљаја амбијента.Разумевање везе намене и уређења простора.Познавање елемената унутрашњег и спољашњег простора.


Ученик ће бити у стању да: описује естетски доживљај простора; обликује простор у коме живи користећи стечена знања из дизајна.







Обликовање простора На почетку часа могу играти игру

„Откриј скривену реч“ и „Пронађи супротни појам“. „Корак по корак“Корак по корак до појма ПРОСТОР:1. Око нас је2. Тродимензионалан је3. У њему се све налази4. Један је од ликовних елемената5. Може бити отворен и затворен Скривена реч: МАЛЕН ТЕРИЈЕР ЈЕ ТУ.

Објашњава везу између ова два појма. Који појам је супротан појму ЕНТЕРИЈЕР?

Ученици индивидуално читају први део текста на 84. страни (прва, друга и трећа стрелица), а затим у пару размењују мишљење о постављеним питањима.

Кратак разговор о томе.


постављена.

Главни део часа(25 минута) Наставник напише на табли неколико


кључних речи које ће се касније у току часа допуњавати.ПРОСТОР − УНУТРАШЊИ, СПОЉАШЊИ

Разговара о елементима простора у коме се она налази, али и о простору који скулптура има и о њеном унутрашњем простору.Какв би био овај простор без скулптуре и дрвећа? Да ли се простор овог парка разликује од других паркова? Шта га чини посебним?...Амбијент можемо описати и као утисак који на нас оставља неки простор.

Наставник одржи кратко предавање о личном простору.„Осећање личног простора и такозвана територијалност заправо је однос који имамо према туђем простору и начин на који другима допуштамо да се односе према нашем. Близина на којој се налазимо при разговору, као и гестикулирање унутар туђег простора ствари су које могу да утичу на целокупну комуникацију: да је опусте или да је учине напетом. Пожељна раздаљина у комуникацији је нешто што се усвоји у друштву у којем растемо и у којем се крећемо. Та правила су неписана и не уче се, али су врло битна. Угрожавање личног простора може да изазове неразумевање које прераста у непријатност, а онда и у конфликт. Разумевање концепта личног простора омогућава нам да другима приступимо на

Посматрају репродукцију скулптуре Хенрија Мура на 84. страни.

Ученици посматрају примере простора на 85. страни. Објашњавају у ком од њих би волели да бораве и зашто.

Читају текст о амбијенту (испод фотографија).

одговарајући, што значи неугрожавајући начин.“Како је показало недавно истраживање психолога у Лондону, особе које су напете, или под стресом, сваки покушај „уласка“ у лични простор мањи од 60 центиметара прихватају с осећањем још већег узнемирења, пише у „Политикином забавнику“.




ученика.







Наставна јединица: Дизајн простора


Циљ часа: Разумевање утицаја амбијента на расположење.Познавање елемената унутрашњег и спољашњег простора.


Ученик ће бити у стању да: описује естетски доживљај простора; обликује простор у коме живи користећи стечена знања из дизајна.







Обликовање простора Кратко подсећање на то да је сваки простор уређен према својој намени, и то кроз разговор са ученицима..Шта утиче на то како ће се уредити неки радни простор?Шта одликује простор намењен забави? Ко уређује јавне просторе?Размисли и запиши на стикеру шта све чини амбијент неког простора.Размени своје идеје са својим паром.На табли правимо грозд на тему АМБИЈЕНТ.

Наставник напише почетни појам, а ученици излазе и дописују повезане појмове са својих листића. Које од ових речи се односе и на затворен и на отворен простор.


постављена. Ученици у пару читају текст на 86. страни

уџбеника (прве три стрелице), наизменично пасус по пасус и разговарају о постављеним питањима.

Главни део часа(25 минута) Поставља питања:

Да ли вас је нешто у овом тексту изненадило? Да ли вас је нешто навело да о простору размишљате на другачији


Ученици посматрају пример простора на 86. страни.

начин? Уз помоћ чега доживљавамо неки простор?Шта мислиш о утицају људи на пријатност или непријатност неког амбијента?Да ли некад осећаш да не припадаш амбијенту у коме се налазиш? Зашто се то дешава? Да ли ми и говором свог тела и понашањем утичемо на пријатност или непријатност амбијента у коме се налазимо?

Дају идеје о уређењу приказаног простора. Враћа се на питања из текста о школском

простору.Какав је амбијент простора у твојој школи? Шта би у њему променио/променила да можеш?




ученика.







Наставна јединица: Уређење − обликовање школског простора


Циљ часа:Разумевање утицаја амбијента на расположење.Оспособљавање ученика да направе предмете који ће оплеменити простор у коме бораве и бити им корисни.


Ученик ће бити у стању да: обликује самостално, или у сарадњи с другима употребне предмете; постави изложбу радова; користи информације за стваралачки рад; обликује простор у коме борави користећи стечена знања.







План пројекта уређења школске средине

Разговора о томе шта је пројекат, које су фазе пројекта. Искуства ученика: да ли су учествовали у неком пројекту?Какав пројекат је предложен у тексту? Да ли би учествовали у таквом пројекту? Имате ли идеје о циљу тог пројекта?




Ученике дели на оне који би радили на идејама о уређењу дворишта и оне који би радили на идејама о уређењу унутрашњег простора школе. Када се пројекат буде реализовао, могу сви учествовати у једном или другом у зависности од својих интересовања.Како вам се чине идеје са фотографија на 89. страни у уџбенику?


Ученици по групама пишу предлоге пројеката. Наставник их упућује на текст из уџбеника који ће им у томе помоћи. У току рада их обилази и даје додатна објашњења или сугестије.


Задаје домаћи задатак. Кратка анализа решења задатка.



ученика.






Наставна тема/област: Текстура

Наставна јединица: Текстура


Циљ часа:

Развијање ликовно-естетског осећаја за текстуру;препознавање и разликовање основне текстуралне вредности површина и облика: глатко−храпаво, сјајно−мат; оспособљавање за ликовно изражавање различитих квалитета површина и облика цртежом, сликом;развијање осећаја заједништва и сарадње.


Ученик ће бити у стању да: уочава и разликује површине и текстуре; описује тактилни доживљај.






Препознај и опиши материјале Организује игру ОПИШИ МЕ:

Припрема четири кутије које на поклопцу имају по осам отвора означених бројевима (1, 2, 3...), величине довољне да се прстима дотакне дно. У сваку кутију поставити по један материјал, сваки различите текстуре: тврдо (камен), меко (вата или плишана играчка), глатко (фолија за графоскоп), шиљасто (жичана четка), оштро (ренде), грубо (кора дрвета), храпаво (шмиргла), хладно (теглица с ледом). Прилагодити предмете величини кутије (преклопити, скратити). Поделити ученике у четири групе и свакој предати по кутију, а сваком ученику и табелу од осам поља означених бројевима од 1 до 8 у које ће уносити описе површина. Сви ученици прстима, кроз отвор на поклопцу, додирују материјале. У одговарајућа поља описују њихову површину.

Наставник од четири описа наведена за сваку површину заокружује оне најчешће. Издвојиће се наведени (тврдо, меко...), које исписује један испод другог (пример у


постављена. Раде у групи. Унутар група размењују

искуства, упоређују описе, и уколико има више различитих придева за исти материјал, одлучују се за један који је прихватљив свим члановима.

Када све групе заврше задатак, један ученик на табели од осам поља (иста као и табела за ученике) на табли уноси придеве које представници група наводе за одређену површину.

Ученици у истим групама решавају други задатак.

Ученици у истим групама повезују парове и уношењем придева у одговарајућа поља решавају укрштеницу. Парове почиње да повезује група која је победила у претходној игри. Решење укрштенице – ТЕКСТУРА.

прилогу). Организује игру ПОГОДИ КО САМ На основу доживљаја чулом додира,

ученици прво унутар група износе своје претпоставке о предметима који се налазе у кутији. Затим представници група исто раде на нивоу одељења. Победник је група која погоди све (8) или највише предмета, тј. површина које се налазе у кутији.

Организује игру ПОВЕЖИ ПАРОВЕ И РЕШИ УКРШТЕНИЦУ

Наставник исцртава на табли (или представља на ППТ презентацији) табелу за укрштеницу и исписује једну испод друге речи следећим редоследом: камен, плишана играчка, стакло, четка, ренде, кора дрвета, шмиргла, коцка леда. С друге стране укрштенице налазе се исписани описи површина (у прилогу).

Ученици читају текст у уџбенику на 52. страни који се односи на дефинисање појма.

Наставник поставља питање: Које сте чуло користили у игри „Опиши ме”?

Група која је решила укрштеницу добија кутију са четири отвора и тактилно упоређује материјале (као и у првој игри). Све површине су глатке. Покушајте да одгонетнете о којим је материјалима реч. Наставник отвара кутију и показује

ученицима примере површина (целофан, паус-папир, картон и алуминијумска фолија). Ученици описују површине: провидно, полупровидно, непровидно, мат или сјајно.

Главни део часа(25 минута) Ученици појединачно читају текст на 52.

страни уџбеника, а затим у паровима препознају и описују површине текстура у природи дате на фотографијама на истој страни. Исти поступак применити и за фотографије текстура вештачких материјала и примера текстуре у архитектури. У пару размењују мишљења, а потом на нивоу одељења доносе закључке.

Наставник упућује ученике да у пару решавају игру асоцијација на 52. страни уџбеника. По завршетку задатка, читају своје асоцијације, допуњују придеве примерима које парови пре њих нису навели.

У наредном задатку наставник може пратити упутства са 53. стране. Приказује ученицима тастатуру и њену фотографију на видео-биму. У чему се разликују текстуре ова два примера? Која је дводимензионална, а која тродимензионална?

Нагласити да постоји стварна текстура (физичка, тактилна) и илузија текстуре (визуелна). Приказати још примера таквих


Ученици по групама пишу предлоге пројеката. Наставник их упућује на текст из уџбеника који ће им у томе помоћи. У току рада их обилази и даје додатна објашњења или сугестије.

парова.


Похваљује рад ученика. Задаје домаћи задатак. Кратка анализа решења задатка. Поставља питања:

Шта значи реч текстура? Шта представља овај ликовни елемент? Којим чулима можемо доживети текстуру? Да ли све површине имају текстуру? Какве текстуре доживљавамо чулом додира, а какве чулом вида?


ученика.







Наставна јединица: Текстуре у природи и свету око нас


Циљ часа:

Развијање ликовно-естетског осећаја за текстуру;препознавање и разликовање основне текстуралне вредности површина и облика; препознавање и разликовање природних, физичких (стварних) текстура и оних које се стварају ликовним техникама – имитативних;оспособљавање за ликовно изражавање различитих квалитета површина и облика цртежом.


Ученик ће бити у стању да: уочава различите текстуре у делима природе и човека; користи одабране информације као подстицај за стваралачки рад.







Идејно решење − дизајн текстила. Час почиње питањима која се односе на

врсте текстура. Шта је текстура? Каква она може бити? У чему је разлика између мат и сјајних површина? Наведи примере из окружења.Којим чулима можемо доживети текстуру: слуха, додира, укуса, мириса или вида? С којим чулом повезујемо појам визуелно, а с којим тактилно?

Наставник проверава да ли постоје речи непознате ученицима (тактилан) и објашњава на који начин могу сазнати њихово значење.

Наставник поставља питање: Да ли један исти материјал може имати различите текстуре? Задаје ученицима задатак да папир који су припремили поделе на три дела и формирају три различите текстуре (цикцак савијање, гужвање…).


постављена. Ученици на 90. страни уџбеника проналазе

појам и читају његово значење. Наводе разлику између стварне и визуелне текстуре и проналазе примере у окружењу.

Главни део часа(25 минута) Наставник усмерава пажњу ученика на

текст и фотографије на 54. страни уџбеника. Прозива ученика који ће наглас


читати текст. Који вам појам у прочитаном тексту није познат? Ученици користе РЕЧНИК ЛИКОВНИХ ПОЈМОВА, а затим размењују искуства о томе у пару. На нивоу одељења ученици анализирају пример пиротског ћилима. Наставник може показати таписерије на фотографијама уз различите текстуре тканина (у додатном материјалу). Ученици у пару наводе примере текстуре текстила из окружења.

Наставник задаје задатак: Колажирај на мањем формату папира идејно решење таписерије, ћилима или тканине материјалима различите текстуре. Користи природне или вештачке материјале, геометријске облике, траке (линије) различитих дужина и ширина итд. Поновити технику колажа (од већих ка мањим површинама; припреми материјал, распореди, комбинуј, залепи).

У току часа наставник усмерава пажњу ученика на карактеристике материјала, употребу мат и сјајних, провидних, полупровидних и непровидних материјала, храпавих и глатких површина и могућности њиховог комбиновања. Наводи ученике да користе и могућности прилагођавања текстуре неког материјала уколико имају потребу за тим (као у уводном делу часа).

Ученици анализирају и по потреби дорађују своје радове.

Завршни део часа Завршавају рад.

(10 минута)

Похваљује рад ученика. Задаје домаћи задатак. Кратка анализа решења задатка. У анализи се треба осврнути на нове

појмове које су ученици усвојили на овом часу. Коју сте ликовну технику данас користили? Како сте градили слику? Какве су текстуре заступљене у радовима? Уочавају ли се сличности и разлике у начину рада? Који су радови успешно реализовани? Зашто тако мислите? Које бисте радове похвалили? Зашто? Која вам је комбинација материјала и облика најмаштовитија? Који су радови мање успешни? Зашто? Шта бисте променили? Шта бисте можда додали? Зашто? Има ли преузетих идеја и имитације?Подстицати ученике да уочавају детаље, њихово комбиновање и складност.Покажите занимљиве делове у целини. Које сте врсте облика (правилне или неправилне, геометријске или слободне) користили? Који сте материјале употребили? Зашто?Скренути пажњу на радове који имају необична решења и издвајају се маштовито комбинованим текстурама

Слушају. Посматрају. Опажају. Упоређују. Уочавају. Анализирају. Похваљују рад других

ученика.







Наставна јединица: Текстура керамике


Циљ часа:

Развијање ликовно-естетског осећаја за текстуру;препознавање и разликовање основне текстуралне вредности површина и облика; препознавање и разликовање природних, физичких (стварних) текстура и оних које се стварају ликовним техникама (имитативних); оспособљавање за ликовно изражавање различитих квалитета површина и облика вајањем.


Ученик ће бити у стању да: прави разноврсне текстуре на различитим подлогама или облицима.






Направи употребни предмет: посуду, чашу.

На почетку часа ученицима приказати примере цртачке, сликарске и вајарске – пластичне текстуре (у додатном материјалу).Задатак им је да опишу текстуре и наведу којим су елеменима, у ком материјалу и на који начин изведене. Које су текстуре стварне, а које визуелне?

Објашњава загонетку:Прави се од глине коју можемо користити као маску за лице, али и за градњу кућа.Прво писмо (клинасто) забележено је на глиненим плочицама. Знакови су настали утискивањем врха трске.Обрађује се додавањем и/или одузимањем масе, или обликовањем на грнчарском точку.Када се испече, настају цигла, цреп, грнчарски производи, од ње се прави и шљака за тениске терене. Њена боја постаје загаситонаранџаста.Тако термички обрађена, постаје чврста и зове се Т_ _ _ _ _ Т _ (једна од четири


постављена. Ученици упоређују текстуре, материјале,

рукопис уметника. Ученици у пару анализирају примере и

одговарају на питања на 55. страни уџбенику.

врсте). У теракоти настају скулптуре, декорација у архитектури, посуде.Као што смо рекли, она је чврста (тврда), али и крта.Користи се у медицини, протетици, домаћинству. Од ње се праве сечива, санитарије, плочице, декоративне облоге на фасадама. Користи се у машинској индустрији, електроиндустрији и ауто-индустрији (кућиште чипа, мотори...). Има високу температуру топљења, па се и топлотна изолација за спејс-шатлове прави од 25.000 лаких порозних плочица које штите алуминијумске оплате од прекомерног загревања током проласка кроз Земљину атмосферу великим брзинама.Најфинија (најквалитетнија) врста је порцелан.РЕШЕЊЕ: КЕРАМИКА.

Главни део часа(25 минута) Ученици праве две плочице од глине,

дебљине до 1 сm: облик правоугаоника и кружну основу одговарајућег пречника (дно, тј. основа: отвор чаше за јогурт утиснути у плочицу глине; страница: обим чаше пренети на плочу да би се одредила одговарајућа дужина; висина посуде је произвољна).


Ученици довршавају своја ликовна остварења и спајају површине основе и страница. Наставник демонстрира поступак спајања. Сређују своја радна места. Ученици ће исказати различите

Ученици бирају и постављају материјале на површину плоче (странице).

Наставник показује ученицима како да комбинују утискивање истог или више различитих материјала у разним положајима.

Обилази ученике, проверава да ли су схватили упутства, објашњава ако је потребно. Подстиче их да буду слободни и спонтани, да комбинују различите текстуре, прате шта се дешава и настављају да раде.

способности: основни ниво: текстура;средњи ниво: текстура и 3D облик (мање успешна решења);напредни ниво: текстура, успешно решено спајање облика, додатни елементи.


Задаје домаћи задатак. Кратка анализа решења задатка.

Шта смо данас радили? Који смо ликовни проблем решавали? Како сте бирали материјал (текстуре) за утискивање? У току разговора ученицима скретати пажњу на разлике у текстурама – јасније и слабије видљиве отиске. Који је рад најнеобичнији? Зашто? Шта га издваја?Посматрати разноврсне текстуре на површини посуде. Неколико радова треба да представе и сами ученици. Подстицати ученике да уочавају детаље, њихово комбиновање и складност.Покажите занимљиве делове у целини. Које сте врсте облика (правилне или неправилне, геометријске или слободне) користили? Који сте материјале употребили? Зашто?Скренути пажњу на радове који имају


ученика.

необична решења и издвајају се маштовито комбинованим текстурама







Наставна јединица: Цртачке текстуре


Циљ часа:

Развијање ликовно-естетског осећаја за текстуру;препознавање и разликовање основне текстуралне вредности површина и облика; препознавање и разликовање текстура које се стварају ликовним техникама (имитативних); оспособљавање за ликовно изражавање различитих квалитета површина и облика цртежом.


Ученик ће бити у стању да: прави разноврсне текстуре линијама материјалом по избору или у апликативном програму.







Цртачком техником дочарај текстуру тела животиње.

Посматрајући радове настале на претходном часу, ученици наводе елементе који граде текстуре на тим површинама, закључују да ли је реч о стварним или визуелним текстурама, којим их чулима опажају итд.

Наставник поставља питања: Који су цртачки ликовни елементи? Какву улогу има контурна, какву текстурна, а какву структурна линија?

Наставник подсећа на технику фротажа којом су се ученици бавили на часовима ликовне културе у четвртом разреду. Приказује дела Макса Ернста.


постављена. Ученици у пару читају текст на 56. страни

уџбеника, анализирају репродукције и размењују мишљења о датим примерима текстура.

Ученици појединачно читају текст и анализирају цртачке текстуре на 57. страни уџбенику. Откривају врсте линија и начине на које је текстура постигнута. Износе своја запажања и на мањем формату папира оловком представљају три различите текстуре понављањем једне врсте линија.

Главни део часа(25 минута) Наставник приказује фотографије

различитих текстура тела животиња. Ученици описују текстуре. Ученицима је дат задатак да се на мањем

формату папира подсете технике фротажа.


Ученици читају задатак на 57. страни уџбеника и прелазе на реализацију. Наставник им каже да цртеж могу

На располагању су материјали које су користили на претходном часу за утискивање. Могу користити и готове посуде као подлогу за узимање отисака. Наставник задаје задатак: Одабери материјал и пренеси текстуру на папир техником фротажа. За израду фротажа могу се користити: графитна оловка, оловке у боји, воштана креда, уљани пастел.

Наставник подстиче ученике да завршавaју радове.

допунити и техником фротажа. Одаберите један материјал или више материјала којима ћете што верније приказати текстуру тела животиње.



Које сте све поступке применили? Шта сте открили? Како сте се осећали стварајући ове отиске? Да ли сте задовољни насталим текстурама?Ученици посматрају како је решен ликовни проблем и колико су радови маштовити, оригинални. Чији бисте рад издвојили као најуспешнији? Зашто? Шта га издваја од други радовах? Да ли бисте похвалили још неке радове? Зашто?


ученика.







Наставна јединица: Сликарске текстуре


Циљ часа:

Развијање ликовно-естетског осећаја за текстуру;препознавање и разликовање основне текстуралне вредности површина и облика; препознавање и разликовање текстура које се стварају ликовним техникама (имитативних); оспособљавање за ликовно изражавање различитих квалитета површина и облика сликањем;развијање сарадње и осећаја заједништва.


Ученик ће бити у стању да: користи изражајна средства боје у изради текстуре.







Стварање сликарских текстура пастуозним и лазурним начином наношења боје.

Наставник задаје игру „Повежи парове“ (у прилогу).

Поставља фотографије на таблу или их приказује на екрану. Ученици, појединачно, имају задатак да повежу фотографије материјала (темпере, акварел) , фотографије алата (шпахтла, четке) са примерима различитих сликарских текстура. У одељењу размењују мишљења и образлажу их.


постављена. Ученици упоређују текстуре, материјале,

рукопис уметника. Ученици у пару читају текст и анализирају

репродукције на 58. и 59. страни уџбеника, одговарају на питања која прате примере и образлажу мишљења.

Главни део часа(25 минута) Ученици читају текст „Енформел” на 60.

страни уџбеника. Наставник допуњује садржај из уџбеника репродукцијама (у додатном материјалу) и поставља питање: Какве су текстуре постигнуте употребом метала, песка или смоле? Опишите их.

Након формирања четири групе ученици самостално читају задатак на 60. страни уџбеника. Наставник проверава да ли су ученици разумели задатак, а затим одлучују којим ће алатом да раде .


Чланови прве две групе раде апстрактна решења.Чланови треће и четврте групе бирају мотив који ће обрадити (дрво, пејзаж, предмет и слично). У првој и трећој групи примењује се пастуозно наношење боје, а у дргој и четвртој лазурно.

Наставник прати рад ученика и подстиче их на истраживање могућности употребе алата и темпера.

Ученици завршавају своје радове, употпуњују их, изводе завршне корекције и сређују радна места.



Упоредите текстуре лазурно и пастуозно рађених радова. Од чега зависи текстура? Какав утисак остављају текстуре рађене лазурно, а какав оне рађене пастуозно. Похваљује најуспешније радове.


ученика.







Наставна јединица: Вајарске текстуре


Циљ часа:

Развијање ликовно-естетског осећаја за текстуру;препознавање и разликовање основне текстуралне вредности површина и облика; препознавање и разликовање природних, физичких (стварних) текстура и оних који се стварају ликовним техникама (имитативних); оспособљавање за ликовно изражавање различитих квалитета површина и облика вајањем.


Ученик ће бити у стању да: прави различите текстуре на тродимензионалном облику; користи усвојене информације у стварању ликовног дела..






Усмено излаже. Демонстрира. Објашњава. Поставља зaдатак-проблем. Направ текстуру урезаним и испупченим

линијама. Наставник може поделити припремљене

листиће с укрштеницом. ВАЈАРСКИ МАТЕРИЈАЛИ. Решење: ТАКТИЛНА ТЕКСТУРА (у додатном материјалу).

Наставник приказује примере скулптура рађених у различитим материјалима. (у додатном материјалу) . Ученици анализирају њихове текстуре.

Ученици самостално читају текст на 60, 61. и 62. страни уџбеника, анализирају фотографије скулптура и њихове текстуре. У ком су материјалу урађена ова дела? Уочи текстуре на њима. Опиши их. Како су настале?Којим алатом? Наведи примере симулиране текстуре.


постављена. Ученици самостално решавају

укрштеницу. У фронталном раду се проверавају решења.

Главни део часа(25 минута) Ученици наводе разлику између рељефа и

пуне пластике. Уколико буде потребно, наставник ће их усмерити питањима: По чему се разликују? Како их можемо сагледати?

Након тога усмерава њихову пажњу на уочавање линија на површинама рељефа

Практично раде, посматрају, анализирају. Одговарају на питања. Ученици индивидуално читају други

задатак на 63. страни уџбеника.

(у додатном материјалу) Како линијом можемо дочарати неку текстуру?

Ученике дели у две групе. Прва група ради урезаним, а друга испупченим линијама. Подсетити их да се рад у глини може обликовати додавањем и/или одузимањем материјала. Којим алатом може да се обрађује глина? Од чега зависи текстура глинене површине?

Наставник их подстиче да се ослободе и упусте у истраживање, да се играју глином, да граде различите текстуре. Понудити им различит алат за обраду.

Ученици довршавају своје рељефе и разматрају шта би још евентуално могли да додају или одузму. Сређују своје радно место.

Завршни део часа

(10 минута) Похваљује рад ученика. Задаје домаћи задатак. Поставља питања:

Шта је рељеф? У којим се материјалима може радити? Који су меки материјали? Која су два начина рада у меким материјалима? У чему је разлика између текстура рађених урезаним линијама и текстура рађених испупченим линијама?Зажмурите и покушајте да их упознате и додиром. Упоредите тактилни и визуелни доживљај тих текстура? Која је разлика између текстуре у глини и цртежа оловком на папиру? Објасните.

Похвалити све радове који су одговорили


ученика.

на задатак, нарочито ученике који су се посебно трудили и оне који су и другима помагали. Скренути пажњу на радове који имају необична решења и издвајају се маштовитим, индивидуалним изразом.







Наставна јединица: Мапа ума, изложба


Циљ часа:

Развијање ликовно-естетског осећаја за текстуру;препознавање и разликовање основне текстуралне вредности површина и облика; оспособљавање за ликовно изражавање различитих квалитета површина и облика сликањем;развијање сарадње и осећаја заједништва.


Ученик ће бити у стању да: разматра са другима шта је учио и како то да представи визуелном поруком.







Створите различите цртачке или сликарске текстуре.

Наставник даје упутство ученицима: Удобно седите и зажмурите. Опустите се, дубоко удахните и издахните.Затим им полако чита текст задатка ИСПРОБАЈ И ОВО на 63. страни уџбеника. Поставља питања, а ученици одговарају и описују своје доживљаје.

Наставник истиче реченицу дату у делу „Да не заборавимо“ на 62. страни уџбенику: „Ликовни уметници користе текстуре стварних материјала, али стварају и илузију текстуре“ и поставља питање: Којим техникама, материјалима и ликовним елементима може да се постигне визуелна, а којим стварна текстура у ликовном делу? На основу радова изложених на претходним часовима и примера у уџбенику ученици одговарају на питања.



Главни део часа Практично раде, посматрају, анализирају.

(25 минута)

Анализа започете мапе ума на 65. страни уџбеника. Ученици у пару размењују мишљења о датим информацијама, допуњују их новим појмовима и кључним речима (акценат може бити на стварним и визуелним текстурама у ликовном делу). Размењују мишљења.

Наставник је припремио материјал и организовао простор за рад четири групе.1. група – графитна оловка 2. група – туш, лавирани туш 3. група – темпера 4. група – колаж (папир, тканина, природни материјали...)

У току рада наставник обилази ученике, проверава да ли су добро схватили упутства, помаже (без корекција на раду, већ само у техничком погледу), саветује, подстиче их да буду слободни, да се играју, да истражују могућности материјала у сврху добијања разноврсних текстура.

Ученици завршавају своје радове, изводе завршне корекције.

Одговарају на питања.

Ученици одлучују којом ће техником радити и прикључују се одређеној групи. Следи договор унутар група о композицији и подела задатака.



Упоредите текстуре сва четири рада. Које могућности у стварању текстура пружа оловка, а које туш? У чему је разлика између текстура рађених темпером и текстура рађених колажем? Уколико постоје услови, организовати у


ученика.

холу школе већу изложбу радова обрађених у овој области. Изложбом би били обухваћени радови у којима су обрађене и цртачке и сликарске и вајарске текстуре.






Наставна тема/област: Комуникација

Наставна јединица: Визуелне поруке


Циљ часа:

Развијање визуелног споразумевања;разумевање визуелног споразумевања и визуелних порука и њиховог значаја;уочавање различитих врста визуелних порука;развијање интересовања и способности за самостално откривање и стварање визуелних порука;оспособљавање за стваралачко преношење визуелно-ликовних искустава у свакодневни живот;развијање креативног и апстрактног мишљења.


Ученик ће бити у стању да: разуме садржај визуелних порука и улогу визуелне комуникације у свакодневном животу.






Визуелна комуникација – слање визуелних порука

Час може почети тако што ће наставник пантомимом слати ученицима поруке да седну, да слушају, да гледају и сл.

Наставник показује штампани пример и пита ученике шта он представља. Шта је исто код свих особа на фотографији? Зашто? По чему се разликују? Да ли је тако и у стварном животу? На шта вас ово подсећа? Да ли нешто недостаје на овој фотографији?

Након тога приказује примере из додатног материјала, први део (екран рачунара, коверат, мобилни телефон, плакат...) и поставља питања у вези с оним што ученици виде. Пронађите нешто заједничко за све предмете које сте видели. Смислите један глагол који се може односити на сваки од њих. Која је улога ових предмета у животу човека?

Наставник упућује ученике да прочитају



текст на страни 42 уџбеника и потом с њима води кратак разговор на основу питања у тексту.

Рад на тексту и примерима на 43. страни. Ученици који желе читају текст одељењу, а потом се разговара о постављеним питањима.


Наставник усмерава пажњу ученика на примере које пројектује (додатни материјал, други део).

Пошто ученици погледају прва два примера, пита: На коју врсту порука указују ови цртежи? Да ли се по нечему разликују? (Визуелна и вербална комуникација.)

Наставник наставља презентацију примера (знаковни језик) и пита: Да ли знате шта представља ова фотографија? Да ли ви користите овакав начин комуникације? Када? Ко га још користи? Погледајте последњи пример. Која је његова порука? Да ли је важно да умемо да откријемо, разумемо визуелну поруку? Зашто?

Наставник скреће пажњу ученицима на наставак текста и примере на 43. страни уџбеника.


Ученици самостално читају текст и разговарају с наставником о постављеним питањима.

Ученици завршавају своје радове, изводе завршне корекције..



Како се назива овако обликована порука?


Од чега се она састоји? На који начин још можемо направити визуелну поруку?Сумирање градива о визуелним порукама анализом плаката у истом додатном материјалу (плакат о дизајну).


ученика.







Наставна јединица: Визуелне поруке


Циљ часа:

Оспособљавање за стваралачко коришћење визуелно-ликовних искустава у стварању визуелних порука;развијање интересовања за заштиту природе;комуницирање ликовним медијима, спонтано изражавање сопствених мисли и осећања креативним коришћењем ликовног језика;развијање креативног и апстрактног мишљења;посматрање, доживљавање и естетско процењивање ликовних дела.


Ученик ће бити у стању да: изражава своје замисли и позитивне порука одабраном ликовном техником; разликује врсте

визуелних порука и њихове намене.







Стварање визуелних порука Кратко подсећање на садржаје о којима

се разговарало на претходном часу. На које све начине шаљемо визуелне поруке? Где их све уочавамо? Зашто су оне важне?

Наставник потом води разговор о томе и ученици износе своје ставове.

Наставља се читање текста на истој страни и разговара о томе као и у претходном делу.

На крају, у пару, ученици издвајају најважнија сазнања о визуелним порукама и рекламама која су стекли у уџбенику и упоређују их с личним искуством. Ко жели, то ће саопштити и осталима.


постављена. Ученици у пару читају први део текста на

44. страни уџбеника и размењују мишљење о постављеним питањима.

Главни део часа(25 минута) Анализа визуелних порука које су

обликовали уметници (примери у уџбенику на страни 45).Како се назива овако обликована визуелна порука? Шта она садржи? (Слику, цртеж и текст.)Шта је порука првог примера? А шта порука другог?

Ученике дели у четири групе према

Практично раде, посматрају, анализирају. Одговарају на питања. Ученици довршавају своје плакате,

анализирају урађено, разматрају шта још могу додатии или евентуално дорадити.

Сређују своје радно место.

договору с претходног часа. Свака група за себе чита задатак на страни 45 у уџбенику. Наставник проверава да ли су разумели задатак и да ли имају све што има је потребно за рад. Пре него што почну да раде, пројектује први пример из додатног материјала (плакат о тимском раду). Разговара о порукама које се могу видети на њему. Коју поруку уочавате? На основу чега сте закључили да ту поруку шаље овај плакат?Презентује други пример и тражи од ученика да уоче сличности и разлике.Коју сте поруку лакше дешифровали, прву или другу? Зашто?Пошто су поновили презентоване поруке о тимском раду, ученици почињу групни рад.Потребно је подстицати ученике да се слободно изразе, да буду спонтани, али да не раде насумично, већ да осмотре насталу композицију, размисле, примене знање и буду оригинални. Треба их подсетити да је неопходно да плакат буде прегледан и јасан да би се порука разумела.




ученика.







Наставна јединица: Визуелно споразумевање ( изложба плаката са претходног часа и мапа ума)


Циљ часа:

Уочавање и разумевање визуелне комуникације савременог човека;стицање знања о појмовима: симбол, знак, плакат и билборд, реклама, веб и дизајнер;уочавање и тумачење примера визуелног споразумевања из окружења – симбола, знака, плаката и билборда, рекламе, веба и дизајнера;оспособљавање за уочавање порука које се преносе визуелним путем;оспособљавање за кодирање и декодирање визуелних информација;оспособљавање за реализацију замишљених идеја.


Ученик ће бити у стању да: уочава веб дизајн у окружењу и тумачи; развија перцепцију за поруке које се преносе

визуелним путем; кодирање и декодирање визуелне информације.







Плакат о визуелном споразумевању Анализа плаката које су ученици урадили

на претходном часу. Анализира се плакат по плакат тако што чланови групе који су га радили стану уз њега и траже од осталих да дешифрују поруку на њему.

Наставник усмерава анализу питањима: Шта мислите, да ли је група успешно урадила задатак? Зашто тако мислите? Има ли њихов плакат све потребне елементе? Шта сте сазнали гледајући овај плакат?

Наставник упућује ученике на страну 45 у уџбенику, део „Да не заборавимо”. Сваки ученик самостално чита да би се подсетио најважнијег о визуелном споразумевању.



Главни део часа(25 минута) Наставник упућује ученике на започету

мапу ума о визуелном споразумевању на страни 49 уџбеника.

Ученици у групама анализирају мапу и уочавају елементе на њој. Договарају се и планирају.

Наставник даје упутство ученицима да се определе на који ће начин обликовати мапу ума у својој групи. Уколико постоји

Практично раде, посматрају, анализирају. Одговарају на питања. Ученици довршавају своје плакате,

анализирају урађено, разматрају шта још могу додатии или евентуално дорадити.

Сређују своје радно место.

могућност, нека од група може користити веб-дизајн и на рачунар урадити мапу ума.група ради на већем папиру и користи само графитну оловку.група ради колаж -папиром и може користити и новинску хартију. група ради тушем и пером.група слика темперама.

Наставник упућује ученике да користе могућности свог материјала и одаберу ликовне елементе које ће користити у складу с њим.


Похваљује рад ученика. Задаје домаћи задатак.


ученика.







Наставна јединица: Уметност некад и сад


Циљ часа:

Оспособљавање за стваралачко коришћење визуелно-ликовних искустава у стварању визуелних порука;развијање интересовања за заштиту природе;комуницирање ликовним медијима, спонтано изражавање сопствених мисли и осећања креативним коришћењем ликовног језика;развијање креативног и апстрактног мишљења;посматрање, доживљавање и естетско процењивање ликовних дела.


Ученик ће бити у стању да: идентификује теме у одабраним уметничким делима и уочава циљева једноставних визуелних

порука.







Плакат : Исти мотив различите епохе Пошто је завршена област, наставник

поставља питање: На које све начине можемо преносити поруке?

Потом даје задатак ученицима да, у пару, гестовима руку пренесу поруке: дођи, стани, упозори, ћути, поздрави, покажи правац, замоли, тражи, мисли, сетити се, покажи снагу, победу, љубав. Какво тумачење може имати држање за руке? (Сигурност, припадност, подршка....) Коју поруку шаљемо ако руке држимо иза леђа или на боковима?

Приказати фотографију отиска руке из пећине Pech Merle у Француској који значи „моје“, из 35.000. пре н. е. Шта мислите, зашто је остављен, шта представља отисак шаке за зиду пећине?




Приказати слику Хоруса (пример из Књиге мртвих ) и фотографију споменика Победник на Калемегдану. Шта је заједничко овим примерима? Којим епохама и којим ликовним областима припадају? Шта представљају (тема, мотив)? Шта је порука првог , а шта


Ученици у пару, а потом на нивоу одељења анализирају примере скулптура на 47. страни.

порука другог примера? Коју симболику има соко?

Наставник формира 6 група. Свакој је намењен по један пар дела:1. Лав (пећина Шове), Лав Рембрант ван Рајн2. Лавља врата – Микена, Крилати лав, Венеција3. „Кинески коњ“ пећина Ласко, Коњи, Петар Лубарда, Коњ и јахач, Леонардо да Винчи 4. Тутанкамон у бици, Коњ и јахач, Леонардо да Винчи 5. Коњи у пећни Шове, Кула од плавих коња, Франц Марк 6. Мотив коња (митолошке представе)

Наставник даје упутство за рад:Користећи уџбеник и интернет (уколико нема услова, материјал може припремити и наставник: енциклопедије, каталози, одштампани материјали....) представити кроз форму плаката (на папиру из блока бр. 5, колаж-техником, цртежом, текстом) мотив, тему, временски период ком припадају, сличности и разлике у начину обраде и приказа истог мотива.

Наставник обилази ученике, прати њихов рад и усмерава их да визуелно што обухватније представе дати мотив.

Ученици довршавају своје плакате, анализирају урађено, разматрају шта још могу додати или евентуално дорадити.


Завршавају рад. Слушају.


Које начине визуелног споразумевања сте користили у свом раду? Којим техникама сте најефикасније пренели информацију? Шта доминира на плакатима: примери фотографија, илустрација, цртежа или текста? Који плакат је најјасније организован? Који је најоригиналнији? Који плакат пружа највише информација?

Посматрају. Опажају. Упоређују. Уочавају. Анализирају. Похваљују рад других

ученика.






Наставна тема/област: Уобразиља

Наставна јединица: Уобразиља


Циљ часа:

Разумевање маште и уобразиље као стваралачких моћи човека.Уочавање и разумевање повезаности чулних искустава и постојања маште и способности замишљања и измишљања.Схватање значаја и важности маште у свим елементима живота и рада људи.Развијање способности ликовног изражавања маште и уобразиље.


Ученик ће бити у стању да: идентификује теме у одабраним уметничким делима и разуме значај маште и способности

имагинације.





( 10 минута) Усмено излаже. Демонстрира. Објашњава. Поставља зaдатак-проблем. Наставник пројектује примере из додатног

материјала један по један и води разговор са ученицима.Које асоцијације имате када видите ову фотографију?пример ( ноћ, спавање, сан, сањање)и 3. пример ( нестварно, необична бића, лепи снови)

пример Шта мислите, да ли и животиње сањају?

пример- Да ли знате шта је ово?( хватач снова)

Наставник прочита или исприча ученицима информације о „хватачу снова“.

У неким културама Индијанаца, нарочито Ојибва (индијанско племе), „хватач снова“ је ручно прављени предмет заснован на обручу од врбе, на којој је уткана лабава мрежа. Хватач снова је тада украшен бисерима или перјем. Добијен „хватач снова “виси изнад кревета, користи се као средство спасавања људи, обично деце, из ноћне море. Познато је и да хватаче снова смеју правити само мушкарци, у



супротном они губе своју намену и значај. Ојибва верују да хватач снова мења снове неке особе. Лоши снови ће остати ухваћени и нестаће са светлости дана. Лепи снови ће проћи кроз перје и спуштати се низ перје на спавача.

Наставник упућује ученике на уџбеник, стр. 68.Прочитајте питање на почетку стране и решите задатак који је пред вама.

Читање текста из уџбеника на истој страни настављају самостално, а затим размењују мишљење о постављеним питањима у пару са другом у клупи.

Наставник им даје прилику да размене мишљење на нивоу одељења.


Размените своја сећања са другом у клупи. Ко жели да подели са нама своје доживљаје?Прочитајте самостално следећи задатак и размислите о постављеном питању и после тога размените мишљење у пару.

Настављају размену мишљења у пару и на следећем питању на 68. страни.Прочитајте сада самостално текст који је у наставку.Ко жели да каже своје мишљење и да одговори на постављена питања о машти и уобразиљи?

Наставник овде може приказати остале


Ученици читају текст на 68. страни и посматрају примере. Разговамо о измишљеним бићима на основу питања из уџбеника. Наставник подстиче ученике да сагледају постављена питања и присете се свог искуства.

Ученици раде такозване минијатуре, цртеже на малом формату папира како би

примере из додатног материјала о замишљању и маштању.Какав је ваш утисак о овој слици? Да ли она представља машту или реалност? На основу чега сте то закључили? Имате ли још неко запажање о њој?Наредних десетак минута радите оловком цртеж који представља један ваш сан или нешто о чему маштате.

их завршили на часу.




ученика.







Наставна јединица: Стрип, анимирани и играни филм


Циљ часа: Развијање способности креативног и апстрактног мишљења.Развијање способности за ликовно изражавање света уобразиље.


Ученик ће бити у стању да: изрази своје замисли одабраном ликовном техником.





( 10 минута) Усмено излаже. Демонстрира. Објашњава. Поставља зaдатак-проблем. Методом скривених речи ученици

откривају појмове СЛИКА и ТЕКСТ и траже нови појам који повезује ове две речи: СТРИППРИКАЗ МИСЛИ КАО БОЈЕ И ПОВРШИНЕ.ПРВО НАЂИ МИСАО, ПА ОНДА ТЕК СТАВИ РЕЧ НА ПАПИР.Објашњава:За стрип се каже да је девета уметност. То је прича у сликама. Иако су људи одувек цртали и тако приказивали догађаје из свог живота (од пећинских цртежа), стварање стрипа почело је у 18. веку. У почетку су то биле карикатуре без текста могу се приказати примери стрипа). Двадесети век је био век процвата стрипа. Волт Дизни је измислио велики број цртаних ликова.Волите ли да читате стрипове?Зашто? Који је ваш омиљени јунак из стрипа?Да ли знате који су акциони суперхероји настали међу првим као стрип јунаци? ( Супермен 1938, Спајдермен 1962, Ронин, Дардевил, Бетмен...)Центри стрипа у свету су Француска, Белгија, Јапан и САД. Не заостаје за њима



ни италијански стрип, чије јунаке сигурно знате: Alan Ford, Korto Malteze, Dilan Doд, ZaдorКоја уметност спаја слике, гово и музику? Волт Дизни је славу стекао и стриповима и филмовима.

Наставник може да пусти инсерт из првог филма браће Лимијер.

Након пројекције може испричати кратак историјат настанка филма.

Филм, као најмодернија уметност, у великој мери зависи од науке и технологије. Настаје и развија се у уској вези са развојем индустријске технологије, оптичке илузије и тежњом за представљање покрета. Први филм настао је пре више од сто година. Његови творци су браћа Лимијер. Први филм приказан је у Паризу 28. децембра 1895. године. Трајао је свега неколико минута и представљао је долазак воза на железничку станицу. Приликом пројекције људи су, видевши да им воз иде у сусрет, почели да вриште и беже по сали, не знајући да је то само пројектовано на платну. Исти филм је у Србији приказан шест месеци касније, 1896. године у кафани браће Савић „Код златног крста“ поред палате Албаније. Звезде немих филмова су умеле да се изражавају без речи, користећи руке и изразе лица на помало пренаглашен начин. Открићем звучних филмова 1927. године све се променило.За прво српско филмско остварење

проглашен је филм под називом Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа у режији Чича Илије Станојевића.


Упућује ученике на задатак са 70. стране. Сви ученици индивидуално раде задатак на 70. страни уџбеника према упутству које је тамо дато.


Ученици читају текст на 70. и 71. страни и посматрају примере. Разговамо о измишљеним бићима на основу питања из уџбеника.




ученика.







Наставна јединица: Уобразиља и уметност


Циљ часа:










Откриј о чему се говори у асоцијативној игри „Корак по корак“:Они су чудесниМогу да буду страшниТрећина људи има само црно-белеИмају их и слепиУ песми су и на јавиУглавном их заборавимо (СНОВИ)

Наставник може наставити час игром „Скривене речи“ или одмах прећи на текст и примере у уџбенику.Откриј скривене речи у следећим реченицама (наставник их изговори или напише на табли):ОНЕ СТВАРНОСТ ДРУГАЧИЈЕ ВИДЕ. НЕСТВАРНО ТО ЈЕ ИЗНАД РЕАЛНОГ ПОСТОЈАЊА. НАДРЕАЛНОКако бисте својим речима објаснилчи појам НЕСТВАРНО? А како појам НАДРЕАЛНО? Да ли су ови појмови повезани? Објасни. Који појмови су супротни овим појмовима?(стварно, реално)

Које од ових појмова бисте повезали с појмом ЈАВА, а које с појмом САН?




Наставник чита текст из уџбеника на 72. страни. Да ли вам је познато ово што сте чули? Шта сте о овоме знали, а шта сте ново сазнали?

Анализира Бошових дела чије су репродукције у уџбенику на истој страни.Шта значи искушење? Дајте неки примериз личног искуства када сте били у искушењу.Посматрајте слику уметника Хијеронимус Боша на 86. страни. Да ли је приказана јава или сан, стварно или нестварно? Да ли има надреалних елемената?Посматрајте репродукцију дела „Концерт у јајету“ на 73. страни. Шта је необично, надреално, другачије него у стварности, нелогично?Шта је реално и слично као у стварности?Посматрајте други пример истог аутора „Башта овоземаљског уживања“. Шта је реално, а шта надреално?

Наставник упознаје ученике са појмом и ликовним правцем НАДРЕАЛИЗАМ. Пројектује примере дела Салвадора Далија (у додатном материјалу).

Наставник може упознати ученике са делима наше уметнице Милене Павловић Барили која су дата у додатном материјалу.

Практично раде, посматрају, анализирају. Одговарају на питања. Анализирају репродукције дела Макса

Ернста, Хуана Мироа и Милене Павловић Барили, датих у уџбеника на 74. страни (по питањима у уџбенику).

Ученици самостално читају задатак на врху 75. стране и у пару, групи или самостално раде цртеж на основу упутства у задатаку.



Завршавају рад. Слушају. Посматрају.

Опажају. Упоређују. Уочавају. Анализирају. Похваљују рад других

ученика.







Наставна јединица: Необично и надреално


Циљ часа:Разумевање маште и уобразиље као стваралачких моћи човека. Схватање значаја и важности маште у свим елементима живота и рада људи. Развијање способности ликовног изражавања маште и уобразиље..








( 10 минута) Усмено излаже. Демонстрира. Објашњава. Поставља зaдатак-проблем. Час може почети изложбом и анализом

радова са претходног часа.Шта је необично и надреално на овим радовима? Који вам је нарочито необичан? Шта је нелогично у њима?Након тога наставник пројектује примере из додатног материјала (нелогичне целине). Посматрајте ова два примера. Који је потпуно супротан од стварности? Зашто? Шта га чини надреалним?Зашто овај други није потпуна супротност реалности? Шта је необично на њему?

Наставник поставља питање: Шта значи реч ФАНТАЗИЈА ?Након што ученици искажу своје мишљење и разумевање овог појма, наставник им прочита или исприча кратак текст о фантазији на начин примерен њиховом узрасту и предзнању о овој области.Фантазија је ментална представа догађаја, објеката или других форми симболичких мисли у будном стању или у сну. То је психички процес слободног, неспутаног комбиновања ранијих сећања, представа и



познатих појмова у нову, необичну синтетичку творевину, која је невероватна, гротескна и веома удаљена од стварности. Фантазија је, у ствари, вид маште, који је под великим утицајем емоција и жеља. Производ овог маштања је чудесан, несвакидашњи.По чему се машта разликује од фантазије?( маштамо будни, а фантазије има и у сну и на јави).

Наставник показује примере из додатног материјала о фантазији и разговара са ученицима о њима.


Наставник пита ученике: У којим све сферама људског живота има фантазије?

Након њихових одговора сумирају то размишљање кроз примере у додатном материјалу: Фантазија у делима људи и кроз примере у уџбенику на 76. и 77.страни.

Наставник ученицима даје упутство за рад у групама: група ће цртати необичну грађевину комбинујући реалне елементе на нов начин;група ће цртати измишљено биће састављено од различитих бића; група ће цртати свог измишљеног јунака из стрипа комбинујући тела животиња и људи; група ће цртати плакат за научнофантастични филм.


Наставник се може одлучити и за први задатак на 75. страни уџбеника.




ученика.







Наставна јединица: Замишљање: надреална композиција; необична уметничка остварења


Циљ часа:











Надреална композиција На почетку часа приказује примере из

додатног материјала и разговарају о њима.Шта је необично код ове коцке?Препознаје ли неко ово дрво?( Баобаб из „Малог принца“, необична прича о пријатељству).Шта је неприродно, неуобичајено, нестврано, надреално на следећим примерима? Зашто?

Затим наставник организује игру која је описана на 78. страни уџбеника. ( Активност у групи).

Наставник упућује ученике на Мапу ума на 81. страни.Које су кључне речи везане за ову област? Има ли још неких, а да нису записане у мапи?


постављена. Сви ученици самостално прочитају

упутство о активности. Наставник провери да ли су разумели и игра почиње.


Наставник усмерава ученике на решавање задатка из уџбеника на страни 75, други задатак . Даје упутства ученицима.

Први пут ју је направила група надреалиста у раним 1900-им годинама. То је „еxquisite corpse “ техника, групна цртачка вежба у којој уметници цртају по папиру тако што га делимично пресавију


Ученици сами бирају задатак који ће у својој групи радити. За ову активност се у оквиру једне групе могу одлучити за оба задатка и онда један део групе ради један

те сакрију слику и на крају проследе до следећег уметника који придоноси даљем развоју цртежа. Резултат обично буду откачене, необичне и мешовите комбинације попут људских лица са животињским телима, цвећа с ногама...

Након тога наставник демонстрира начин савијања папира и ученици се поделе у групе и приступају раду.

Када заврше радове, оставе их у групи и излажу на крају часа.

Прелазе на решавање задатка са 77. или 78.стране уџбеника.

Уколико ученици спорије раде, на овом часу се може урадити само један задатак по избору ученика или наставника.

задатак, а други део групе други задатак. Наставник их обилази и подстиче да што брже одаберу појмове или материјал и крену да комбинују и стварају нове надреалне композиције.


Похваљује рад ученика. Задаје домаћи задатак. Поставља питаања:

Шта мислите о групним цртежима које сте радили на почетку часа са пресавијеним деловима папира? Како вам се допао овакав начин рада? Шта је ту било другачије? Која решења другог задатка-колажа су вам занимљива? Зашто? Како сте сарађивали на трећем задатку ( ја теби појам, ти мени слику)?


ученика.




Documents

Mogu Ja To Samalogos-edu.rs/_files/file/content/2015/1120-likovno-6... · Web viewБоја је ретка толико да се кроз један слој види боја испод