1

MOJ ANĐELE

- Prvi deo -

2

Biblioteka

ZA SVA VREMENA

Knjiga 1. Soba br. 13

Knjiga 2. Fiki

Knjiga 3. Sine Tomo

Knjiga 4. Moj anđele

Direktor izdanja

Marina Radovanović

Pisac se zahvaljuje prof. dr Miomiru Pelemišu, sadašnjem direktoru Infektivne klinike

za učinjenu uslugu koja nema cenu

Štampanje romana omogućili Vesna i Slaviša Đorđević, Srbi privremeno zaposleni u Italiji (Đenova)

3

Milija Radovanović

Moj anđele

LJUBAVNI ROMAN

Beograd 2010.

4

NIJE ISTO KAD JE PRLJAVO I ČISTO

Nije isto kad je čisto,prljavo je grubo biti,treba nekad zažaliti,svako srce razumeti,

i u čiste suze verovati,i za pravog prijatelja ruku dati.

Budi vredan i uredan,oko tebe nek sve cveta, nek sve blista,

nek ti duša bude čista,nek ti oči zablistaju,

nek se ruke savijaju, u nečijem zagrljaju.

Nek svi čuju, nek svi znaju,veselo je u mom kraju,

čistoća je pola zdravlja,ceo svet to pozdravlja.

Poruka je prava, poruka je jasna,prljavo je loše, tužno je i ružno,

svako ima pravo na život da bira,da ga srcem ulepšava, ili suzom uništava.

Volimo se zato, to je pravo naše,čuvajmo se zajedno, to je vreme sadašnje,

jači smo i hrabriji, čisti i veseli,bolji smo ponosni, vredniji i smeli.

Loši smo na glasu, kad smo ljuti i ružni,na pogrešnom putu kad smo prljavi i tužni.

Tamara Đorđević IV-1OŠ “Vasa Čarapić”, Beli Potok

Pisac je istinitu priču Gordane Stevanović ispričao na svoj način.

5

– Milija, šta ima novo?– Gospodine Radojko ništa se ne dešava.– Kada će već jednom da se osvesti?– Svi to čekamo. – Prođe godinu dana, a moj Željko k'o uspavana lepotica.– Probudiće se on.– Kada Milija?– To samo bog zna. – Je l' i dalje prima lekove za epilepsiju?– Nema on to.– Svi doktori kažu da se pojavila kao posledica osnovne bolesti. – On ima tikove.– Šta je to?– Nesvesni pokreti koje, ne može da kontroliše. – Dokle će to da traje?– Od kako prima lekove napadi su se proredili. – Šta je on skrivio bogu i zašto ga kažnjava?– To ne znam ali znam da će sve to skoro nestati. – Samo me ti tešiš, samo mi ti daješ nadu.– Ja imam pravo na svoje mišljenje, a ti slušaj doktore.– U mom selu svi pitaju, šta kaže Milija.– Ti im reci da će Željko da ozdravi.– Ako se to desi, ima da se napijem i neću se trezniti mesec

dana.– Od kako je počeo da prima Mazepin 3 X 400 i fenobarbiton

100 miligrama, napadi su prestali. Jesi li bio kod profesora?– Šta ću kad mi je više puta rekao da od Željka nema ništa?

6

– Profesor je mnogima to rekao, pa neki su danas živi i zdravi.– Ne valja ništa govoriti unapred.– Njegove reči osećam k'o da me neko seče po stomaku.– I on bi trebalo da pazi šta govori. Mozak je čudo i tu se nikad

ništa ne zna.– On je stručnjak i ja moram da ga slušam.– Kad bi doktori uvek bili u pravu, onda niko ne bi ozdravio.

U mojoj praksi, bilo je mnogo teških bolesnika, od kojih su doktori digli ruke, pa su se izvukli. Sećam se jednog Živka, kog su otpisali a rodbini rekli da spremaju šta nemaju, da bi se on preko noći probu-dio i posle mesec dana, otišao u banju.

– Kad bi se to i Željku desilo.– Treba verovati jer nada poslednja umire.– Šta ti Milija misliš?– Ja sam optimista od prvog susreta, a u poslednje vreme mnogo

je življi. Dobio je na težini.– Vidim i ja to, ali šta sve to vredi kad se ne budi.– Vidi, čuje, oseća, a to mi govori da mozak radi.– Radojko!– Molim Sale.– Tvoj sin cele noći škripi zubima, pa sam od sestre tražio nešto

za spavanje.– Milija, je l' to loš ili dobar znak?– Škripanje zuba je uvod u buđenje bolesnika.– Šta sestra zna.– Ćuti lalo, ja sam ti ovde bog i batina, Kako je Sale, kad ćeš na

noge?– Debeli lala se venčao sa krevetom.– Ćuti šumadinac.– Ni svoje dupe neće da pomeri bez sestre.– To ti je posao. Ja bih voleo da mogu sve sam.– Znam ja šta ti možeš, a šta ne možeš– I nemoj više da maltretiraš ove jadne sestre!– Pitao bih ja tebe da si na mom mestu, – Kad bi takav bio ja bih se ubio.– Tako sa i ja mislio, ali sada za tako nešto nemam hrabrosti.– Ti da si pametan, ne bi četiri godine bio pacijent ove klinike.– Nisam ja kriv što vi niste sposobni da me izlečite. I ti si kriv što

nisam na nogama.

7

– Krivi su doktori.– Svi ste vi isti. Od mene ste napravili invalida.– I sam si kriv jer nisi hteo da vežbaš. Ti znaš da su me dokto-

ri pre dve ipo godine vratili u sestre, a da su te preuzeli terapeuti kliničkog centra.

– Da si bio dobar, ne bi te smenili. Ja neću da slušam infektolo-ge, jer sam rehabilitaciju studirao i od njih više znam.

– Jadan si ti i tvoje studiranje.– Jadan osta ti i oni koji su te vežbali. Trebali su ranije da te

smene.– Zato su mnogi, a i ti ćeš napustiti kliniku u ležećem položaju. – Tvoj posao je da pereš bolsnicima dupe i prosipaš guske i

lopate.– I to je za ljude. Dobro je dok ja gledam druge, a kad drugi

počnu meni da pomažu, to neće da valja. – Ne možeš ti večno da budeš zdrav.– Čovek je zdrav ako ima ruke i noge.– I onu stvar.– Lupaš Sale, k'o otvoren prozor.– To sam čuo od tebe.Zašto kradeš znanje?– Svakodnevno studentima pričaš, pa sam i ja to zapamtio. Se-

stro prosi mi gusku!– Odmah gospodine Sale.– I da je dobro opereš!– Si šefe!– Ne bih ja to radio ni za hiljadu maraka, jebo te ministar zdra-

vlja, nije više Leposava, sad je neki peder iz DOS-a.– Kad debelo prase misli da promeni bolnicu?– To pitaj profesora.– Jebe se meni za tebe i njega.– Trebao sam odavno u banju.– Ko će budalu.– Idi donesi malo rakije!– Malo sutra!– Osušilo mi se grlo.– Mnogo sereš.– Prijaviću te kod glavne sestre.– Možeš, počela je da radi. Je l' prošao godišnji odmor?– Jeste, Micko.

8

– Koji je to po redu?– Prošlogodišnji.– Lako je tebi, kad sama sebi pišeš odmor.– Ja sam glavna sestra.– To mi je poznato.– Micko, jesam li ti nedostajala?– Nisam primetio da te nema.– Lažeš, znam ja da si lud za mnom.– Bio sam pre dvadeset godina. – Tada mene nisi gledao.– Imao sam bolje dane.– Još uvek si lepa, ali nije to ona Vera.– Micko svi starimo. I gospodin Radojko je tu.– Kako ste Vera.– Dobro je, danas sam došla sa odmora.– Moja glavna lepo izgleda.– Moj Micko lupeta ko otvoren prozor.– Jeste negde bili?– Gde da odem, kad para nema?– Teško neko vreme.– Bila sam na selu, dve nedelje, i to mi je neki odmor. Nema više

mora, planine.– Nekada smo mogli i u inostranstvo.– Danas, Radojko, nemamo dovoljno ni za hranu. Nemamo više

Mazepina.– Samo da nahranim Željka, pa ću otići da kupim.– Ne žurite, ima za danas.– Onda ću sutra doneti dve kutije. Kako je Željko?– Sve je isto, ništa se ne dešava.– Daće bog da se izvuče.– I ja se nadam. Kada je preživeo godinu dana.– Punih petnaest meseci je u ovom stanju.– Daće bog da ozdravi.– Sve se manje nadam.– Imali smo mi ovakve slučajeve, pa se na kraju sve lepo

završilo.– Ako ovakav ostane, bolje da umre.– Radojko, šta kažeš, kakva mi je glavna?– Vera je lepa žena.– Kakva je ona bila kao devojka.

9

– Mogu da zamislim, kad je danas, u pedesetoj, ovakva. Devojka sa plavim očima i bujnim grudima.

– Ona je mogla da bira kog će muškarca. Izabrala je malog.– Ako je njoj dobar i nama je. Bila je najlepša na klinici.– I sada joj ništa ne fali.– Samo dvadesetak godina manje. Kakvi su dekubiti?– Nisu loši.– Kada će doći plastičari?– To moraš da pitaš profesora. Ima cirkulaciju, ima normalnu

temperaturu, a sve nam to govori da je vreme za operaciju. Hoćeš da ih vidiš?

– Kad sam tu, da ih pogledam.– Nisu loši, čisti su!– To neguje sestra Milija!– Ćuti lalo! Je l' ga dižeš u kolica?– Sedi tri sata pre i toliko po podne.– Samo napred, neće Radojko to da zaboravi. Ruke si mu ispra-

vio.– Još samo noge.– Doneo sam patike.– One treba da spreče pad stopala. – Odo' ja po lek, a treba i sok da mu kupim.– Sačekaj, sada će vizita pa porazgovaraj sa profesorom.– To ću drugi put.– Kolega, sredi sobu, ide vizita.– Beti, sve je na svom mestu.– Zategni čaršave, očisti ormariće!– Gledaj svoja posla, jer o ovoj sobi ja brinem.– Kako je Željko?– Isto profesore.– Nema tu leba. Je l' ga vežbaju ovi iz kliničkog?– Da profesore.– Koliko?– To samo oni znaju.– Što se ti ne uključiš?– Ja sam sestra.– Ako si sestra, što je urinarna kesa puna?– Sada ću je isprazniti.

10

– Kolege, reče profesor, ovaj momak je zakasnio sa terapijom i evo šta mu se desilo. Zato kad vam nešto nije jasno, bolje bolesnika odmah uputite u bolnicu, nego da ga pogrešno lečite.

– Ludi Sale, jesi li čuo šta kaže profesor? On je išao u školu i naučio znanje.

– Kad je toliko pametan, zovi ga da ti prospe gusku.– To će bolje od njega sestra Milija. – Željko, jesi li čuo šta kaže profesor?– On te, luda sestro, ne čuje, ništa ne razume.– Pametniji je on od tebe.– Šta to pričaš, luda sestro.– Ozdravićeš ti, u inat svima. Sada ćemo mi da se vežbamo ali

prvo da ti zatvorim kanilu.– Ko će da prospe moju gusku?– Prospi je sam!– Upišaću se!– Pišaj u krevet, ionako si mokar do guše!– Šta mogu kad mi se prosula guska?– Kakva je ovo galama?– Sestra Vera, Milija neće gusku da prospe!– Sada ću, tužibabo jedna, samo da Željka stavim u kolica.– A mene?– To će terapeuti.– Kako njega možeš a mene nećeš?– On ćuti, a ti laješ k'o pas.– Ko će da me presvuče?– O tebi brine Beti, a ja ću da sredim Željka i ovog dedu što gleda

u plafon.– On je gotov, njemu više nije potrebna pomoć.– Pazi stvarno, deda oladio. Beti dođi brzo, gospodin Mika stigao

do kraja.– Je li mrtav?– Zovi doktora, a ja ću ga prebaciti u salu za reanimaciju.– Šta je bilo sestro?– Otišao deda na onaj svet.– Blago njemu, u devedeset četvrtoj godini. Je l' se to Željko

čuje.– Da sestra Dženi.– Kolega, možeš li ti tu nešto da uradiš?

11

– Da ne mogu i da ne verujem u uspeh, ne bih ni radio. Čuda se dešavaju.

– Nema tu ništa!– Jesi li sigurna?– Kaže profesor da se uzalud trudiš.– Ja verujem i zato se trudim.– Ako on ozdravi idemo u park.– Nemoj posle da kažeš, Dženi se šalila.– Kolega, zar ne vidiš da je od njega ostao samo kostur?– Ugojiće se, prohodaće, živeće!– Je l' to moj Željo plaće?– Jeste, Radojko.– Polako Milija, to ga boli!– Moram da pritisnem jer će doći do pojave kontraktura.– To ga mnogo boli. – U mom poslu, bol je dobar prognostički znak.– Ja to ne mogu da gledam.– Idi u kuhinju dok ja završim sa ovim vežbama.– Odo ja da jednu spržim, a ti kad završiš sa Željkom, dođi, imam

dobar domaći duvan. Luda sestro, polomićeš mu noge!– Ovako tebe treba vežbati.– Ja sam svoje odsvirao.– Nisi lalo jer uz dobro vežbanje i udlage, ti bi mogao da

prohodaš. – Gde mogu da se kupe?– Pitao si me sto puta.– Sad će da dođe moja majka, pa ću je poslati da se raspita.– Nema šta tu da se pita, potrebne su pare i udlage će doći.– Znaš li koliko treba?– Puno, nemaš ti te pare.– Moja tetka je bogata.– Šta to vredi kad ne želi da ti pomogne.– Ne seri šumadinac!– Ona da je htela, došla bi za ove četiri godine barem jednom u

posetu.– Ona puno radi.– Šta radi, da ne zanosi na krivini?– Ti kad bi je video, pao bi na dupe.– Video sam ja svakakvih žena i svakoj je razrezano po sredini.

12

– Ona ima restoran.– Pa šta!– Mora da je tokom celog dana i noći tu, pa zato nije mogla da

dođe.– Nije htela, budalo, to je glavni razlog!– Ja sam stradao zbog nje.– Pa red je da ti da koju paru za udlage.– A za šta služi socijalno?– Ako čekaš da ti oni pomognu, obrao si zelen bostan. Oni bi

najviše voleli da si mrtav.– Evo im ga na, neda se Sale tek tako!– Sad kad odeš u drugu bolnicu, ima samo da im nabijaš račune,

a oni to ne vole.– Daće meni moja tetka!– Daj bože! Ovaj tvoj sin se dere k'o jarac.– Boli ono tvoje vežbanje.

– Istežem mišiće koji su se skupili. – Šta misliš da li će od tog posla bit nešto?– Da ne verujem u uspeh, ne bih ni radio.– Doktori kažu da ima velika oštećenja na mozgu.– To ćemo znati tek kad se osvesti.– Da li će se to desiti?– Mislim da hoće, jer do sada nikad nisam pogrešio u proceni.– Daj bože da si u pravu! Deder uzmi, zapali jednu, ovo je pravi

domaći duvan.– Slab sam ti ja pušač.– Probaj, duvan je odličan.– Moja žena je čula za neku iz Čačka, pa pita da li da je dovede

kod Željka.– Što se mine tiče, može koga hoće, samo da tvom sinu bude

bolje.– Ona je čudo od žene.– Kako to misliš?– Mnogima je pomogla, otpisane je vraćala u život.– Dovedi je što pre. Da nije to neka vračara, veštica ili neka što

gleda u dlan i sam znaš da danas ima raznih tipova koji sve znaju i svašta rade zbog para?

13

– Ovo je neka čudna žena, sve vidi i što ti ona kaže, to skener potrvrdi.

– Zovi je da dođe što pre.– Do nje se teško dolazi.– Kako ste je vi našli?– Vera je dobila broj telefona od neke žene, pa te pita da li sme

da je zove.– Svašta, zovite je da dođe, što pre.– Ti se ne ljutiš?– Ja ću biti srećan da mu pomogne. Ja se mučim godinu dana i

ne vidim nekog napretka.– Ti si nam desna ruka, šta bi mi bez tebe. – Ja želim da ga ta žena vidi.– Šta će reći doktori?– Brini ti za dete, a doktora ko šiša!– Hoćemo li na pivo?– Danas ne mogu jer na odeljenju ima puno posla. Otkud ovo-

liko bolesnog sveta?– A od sestara ni traga ni glasa. Ovde bi moralo da radi više se-

stara, treba sprovesti negu i dati lekove.– Hteo sam da te odvedem kod moje šurnjave.– Drugi put. Je li to neka mlađa žena?– Žena od trideset pet godina.– To je piletina!– Ko je jednom vidi dolazi ponovo u restoran.– To je neka konobarica?– Vlasnica restorana.– Ima li ona muža?– Njega ništa ne zanima, sem flaše.– Neki pijani brat.– On se nikad ne trezni. – Pa što se udala za njega?– On je samo pokriće, a ona ima drugog čoveka. Njen muž je

jedinac i dobrostojeći, a ona rukovodi i obrće pare. Pričao sam joj ja o tebi.

– Ja večeras idem za Užice, a Vera će sutra doći oko podne.– Ja ću mu dati doručak.– Sve je u frižideru, ti samo podgrej!– Ne brini, to radim godinu dana.

14

– Kako godina brzo prođe. Žena ti je opasna, i u poslednje vreme je počela da se svađa sa sestrama.

– Sve su žene takve.– Njoj je teško da gleda svoje dete u krevetu.– I meni je ali mu ja ne mogu pomoći. – Žene su osetljivije.– I ja sam se mnogo puta napio da bih za trenutak zaboravio

nesreću koja nas je snašla. – Bolest je teška ali nade ima.– Meni ostaje samo da se nadam.– Reci ženi da se ne svađa sa sestrama.– Neće da ga okreću na dva sata, ali tu sam ja, pomažem koliko

mogu.– Šta bi mi bez tebe. Kako ga ti namestiš, tako ga žena zatekne.– Ja ću zamoliti koleginice da ga tokom noći okrenu bar dva puta.

Ima sestara koje će me poslušati, a Vera neka gleda svoja posla.– Neće žena da sluša. Teško njemu i nama sa njim.– Ko veruje, desiće se!– Počeo sam i u crkvu da idem.– Vreme je za previjanje.– Ja ću polako do šurnjave.– Pazi šta radiš!– Kad nećeš da te odvedem, to je fina žena.– Drugi put.– Pričao sam joj o tebi.– Pazi da ne izazoveš ljubomoru kod šuraka!– On je laf od čoveka. – Kolega, izađi već jednom iz šestice!– Previjam Željka.– Na odeljenju ima još bolesnika.– Idem redom. Meni je dosta da sredim Željka i ovog drkadžiju

iz Novog Sada.– Marice, ni gusku nije hteo da prospe. I njega kolega treba da

previješ.– Nema gaze!– A za Željka ima?– Njegov otac je kupio gazu.– Ne laži šumadinac!– Neću i šta mi možeš!?

15

– Prijaviću te kod profesora.– Pazi da se ne uplašim.– Sale, hoćeš li da te ja previjem?– Marice, ja ću, samo hoću malo da ga zekim jer je u poslednje

vreme pustio jezik.– Požuri kolega jer se svakog trenutka očekuje prijem novog bo-

lesnika.– Težak bolesnik?– Tetanus iz Novog Sada.– Opet neki jebeni lala. – Lalo sad si ti stigo na red!– Ja bih prvo da pokvasim grlo!– Neće moći ove noći!– Šumadinac, što si tako zajeban?– Mnogo pričaš i zato ti ne dam rakiju.– Samo jedan cug.– Ti kad kreneš ne znaš da se zaustaviš. Prvo da te previjem.– Polako, to je moja rana!– Radim po propisu.– Jebeš ti tvoj propis, kad mene peče rana.– Dosad si naučio proces rada.– Ovaj jod puno peče!– Zato što nije razblažen.– Vidim ja da nešto nije u redu.– Previo sam te ko nikad do sad.– Nisi mi oprao đoku!– Jebo te pas, što me zajebavaš! Jesam te pitao?– Jesi ali sada mi se hoće.– Je l' ti to mene zezaš?– Može mi se.– Uhvatiš me za đoku, pederu jedan!– Polako ga izribaj pa mi posle donesi pola šolje one tvoje

rakije!– Da nećeš i muzičku želju?– Ko ti je kriv što si jebena sestra?– Ako te uhvatim za taj mali vratić, udaviću te k'o pile!– Kad bi smeo.– Smem ja sve, ali neću zbog budale da idem u zatvor.– Požuri sad će večera!

16

– Odo' po vodu.– Stani sestro, juče su me kupali!– Na tebi ima toliko štroke da te ni Dunav ne može oprati. Smrdiš

k'o tvor.– Šta ja mogu kad me sestre tokom dana vide samo u viziti?– Jado moja, šta na tebi može da se vidi?– Vaš posao je nega bolesnika.– Hvala čoveče, jer da nije tebe ne bismo znali šta nam je po-

sao.– Da su mi ruke zdrave, ja bih se sam oprao.– Gadan ti dečko rasteš.– Kakav sam ja dasa bio, padale su devojke k'o gnjile kruške.– I jesu, šumadinac. Jebala te Jula što te primila na ovo

odeljenje!– Gde je ona, dugo je nisam video?– Odmara se, a ja sa budalom vodim svakodnevni rat.– Kad ozdravim, vodim te u švaleraciju.– To će biti kad na kurcu nikne nokat.– Kad mi tetka da marke, terapeuti i sestre ima oko mene da se

vrte k'o pčele oko cveta.– Pišaš i sereš u krevet k'o neki šlogirani starac.– Šta mogu kad ne mogu da se pokrenem, a ruke u laktovima su

zgrčene.– Još samo kad bi se jezik ukočio. Što te terapeuti ne vežbaju?

To su pravi, a ne ko sestra Milija, tri sata i više dnevno. Dižu li te u kolica?

– Ne.– Zašto onda dolaze?– Da prošetaju noge i mene vide.– Baš si ti za gledanje.– Najurio sam ih.– Pametno, vrlo pametno!– Rekao sam da ne dolaze ako me ne stavljaju u kolica.– Jesi li tražio udlage?– Kažu da ih nema.– Lažu jer rehabilitacija ne može da se zamisli bez udlaga.– Jebo ih pas, što me onda lažu?– Lako je budalu lagati!– Prijaviću ja njih kod profesora!

17

– On im nije šef.– Pa ko je onda?– Fizijatar iz kliničkog centra. Tebi je sada važno sedenje, zbog

cirkulacije.– Šta ja mogu kad neće da rade.– Nisu oni ko sestra Milija.– Luda sestra sa fakultetskom diplomom.– Ja se svog posla ne stidim.– Prijaviću ih kod profesora.– A oni će zbog toga da skoče kroz prozor.– Moliću brata da vas sve stavi u novine.– Daću ti moju sliku.– Čuvaj je trebaće ti kad umreš.– Ja sam sebi podigo spomenik.– Kolega, još si tu?– Sada ću da krenem kući.– Beti, luda sestra sebe živog sahranila.– Je li to istina kolega?– Jeste.– Ti si čudo! Devetnaest sati je prošlo.– Ovaj lala me zadrža.– Šta ja imam sa mrtvom sestrom?– Kolega, Sale ti se smeje.– Pusti budalu, nek priča.– Kolega ti si star, a napolju je mračno.– Vidim ja još dobro.– Da se uz put ne izgubiš?– Beti, još sam ja vitalan dedica, sa dobrim vidom. Kad bi znala

šta ja sve mogu.– Šta možeš?– Svašta dete.– Teši se kolega jer ti je to jedino i ostalo. Da li će biti nešto od

Željka?– Počeo je da se budi.– Doktori kažu da će biti vezan za krevet.– Iznenadiće on sve vas!– Daj bože da se i to čudo desi!– Koga ja to vidim?– Dobar dan Milija!

18

– Stigla majka Vera.– Šta se ovde dešava ili je sve po starom? – Željko samo plače.– I ja bih kad bi me vežbao tri sata.– Moram gospođo jer je počeo da se koči. – Nađite vi nekog normalnog terapeuta.– Lalo, ko je tebe šta pitao?– On će mu noge polomiti.– Sale, ja sam ovde šef i da ti više nisam glas čuo!– Ko tebe jebe!– Nemojte da se tako izražavate!– Mi se, Vera, šalimo.– Kakve su vam to šale?– Mangupske.– Nemojte kad sam ja tu tako da se šalite.– Nećemo više.– Vas dvoje ste haos.– Tako nam brže prolazi vreme. – Ti si Sale lud!– I ti si, Milija.– Razlika je u tome što si ti stvarno lud, a mene su napravili

ludim.– To ti je sve isto.– Možda si u pravu.– Da si toliko pametan, ne bi sa toliko škole radio na klinici.– I ovde rade ljudi.– Da ali si ti mogao da nađeš bolje radno mesto.– Mogao sam ali mi jezik nije dao.– Mnogo pričaš.– Ne seri lalo.– Nema od tebe ništa sve dok ti neko ne odseče taj pogani jezik.– Tvoj je bolji.– Ja pričam od muke jer niko više ne može da mi pomogne.– Neće jer nemaš marke.– Ima boga, on sve vidi.– Dok ti dočekaš da vidiš njegovu pravdu, tebe će crvi da poje-

du.– I to mora jednom da se desi.– Ja sam ludi Milija jer tako žele moji doktori.

19

– Praviš se ti.– Doktori su u pravu.– Pametan si ti ko pčelica.– Vidi se da si bolestan.– Ti ih zezaš, samo da ti ne bi naređivali.– Ja radim sve što mi kažu.– Oni ćute, a ti uživaš.– Šta ću kad znam znanje. Vera, kad si stigla?– Pre desetak minuta. Kod mog Željka se ništa ne dešava?– Malo je živnua.– On je ovakav mesecima.– Nije baš tako.– Šta se promenilo?– Dobio je na težini i življe reaguje na draži.– Znam ja da on vidi, čuje i oseća ali još ne odgovara na posta-

vljeno pitanje.– Kad se to desi, onda je to drugi Željko.– Što plačeš, Tugomire?– On, gospođa Vera i noću plače.– Šta ti lalo pričaš?– Od njegovog kukanja ne mogu da spavam.– To nisam znao. To je dobro.– Tebi je Milija sve dobro.– Ozdraviće on, u to sam siguran, ko što ću ja jednog dana

umreti.– Umri i sad ako hoćeš!– Ćuti barabo jedna!– Klinika će slaviti mesec dana. Koga nema, bez njega se može.– Za tobom bi lili krokodilske suze.– Ko zna, možda bi i toga bilo.– Što škripi zubima?– I to je dobro.– Milija, ti si lud!– Škripanje vodi u buđenje.– Vera, ova sestra ne zna šta priča.– Sve će on vas jednog dana iznenaditi.– Kad će doći taj dan?– Uskoro Vera!– Šta kažu doktori?

20

– Prođu i kažu, stanje isto.– Čim se razboleo, trebalo je da umre, a ne da muči sebe i nas.– Nemoj tako.– Pitala bih ja tebe kako bi se osećao da je tvoje dete bolesno.– Teško jeste ali nade ima.– Uskoro će godinu dana, a on je isti.– Reče Radojko da si čula za neku ženu koja ima veliku moć.– Ne znam da li da je zovem.– Zovi je neka proba svoju moć.– Ne znam šta da radim.– Ništa nećeš da izgubiš.– Možda je to neka koja puno priča i obećava, dok ne uzme pare,

pa se posle izgubi bez traga i glasa. – Ko je ona i gde živi?– Ništa ne znam ali sam o njoj čula sve najbolje. Mnogima je

pomogla.– Zovi je, možda može da pomogne!– Kad ne mogu doktori, kako će neka vračara ili ko zna ko je?– Neka proba, jer nikad se ne zna.– Dobila sam broj telefona od jedne žene, pa ću je danas pozvati.– Pazi kako razgovaraš i nemoj ženu da zoveš vračarom jer može

da se naljuti.– Sve je uzalud, mom Željku nema pomoći.– Ne budi tvrdoglava, nego zovi ženu.– Šta ako ništa ne uradi?– Vidim ja da ta žena može mnogo da pomogne.– Koliko dugo Željko sedi?– Tek sam ga podigao.– Hrana je u kuhinji, pa ga nahrani, a ja odo' da je pozovem. – Pazi šta pričaš.– Reći ću da nemam pare.– Nemoj, tako može žena da se uvredi!– Nemam odakle da joj platim. Doćiću popodne jer moram malo

da se odmorim od puta. Celo vreme sam stajala u vozu.– Šta je to četiri sata za mladu ženu?– Jadna sam ja i moja mladost. Da sam se na boga kamenjem

gađala, ne bi me ovako kažnjavao. Svima sam pomagala koliko sam mogla, a meni se vrača na najgori način.

– Pomoći će bog.

21

– I on više ne radi po pravdi.– Ja sam tu.– Tu je sestra Milija, muška sestra.– Čuješ li ga Vera kako laje, ko pas na lancu?– Vas dvojica ste haos.– Kolega kafa.– Hvala Cano.– Kako je moj zemljak?– Kilavo ide. Puno radim, mnogo vremena sam potrošio ali ne

vidim nekog velikog napretka.– On je išao sa mnom u razred.– Je l' bio dasa?– Za njim su devojke trčale, a on nije pokazivao neki interes.– Možda je pošten momak.– Imao je devojku Milicu.– Kakva je bila?– Mala, nikakva, a on je bio momak i po. Tako je to u životu, mo-

gao je da bira a on izabrao malu i pegavu. I ja sam ga htela. – Od kako je u bolnici ta devojka ni jednom da dođe.– Čim je čula da se razboleo, ona se udade za prvog komšiju.– Neće cura da gubi vreme.– Ovih dana treba i da se porodi.– Ko vam je doneo ovu kafu?– Dala je glavna.– Ovo je otrov.– Stavi više šećera.– Ovo je nemoguće da pijem.– Što Vera tako brzo ode?– Treba da okrene jedan broj telefona.– Kolega, ti je nešto glediš.– Cano, sestro slatka, šta to pričaš?– Mi sa Zlatibora smo opasne.– Ti da si opasna, ne bi se udala za prvog koji je naišao.– Kolega, otkud ti znaš koji je moj muž po redu?– Da si opasna ne bi se udala u dvadesetoj godini.– Kolega, ona je požurila.– I ti Slađo nisi bolja.– Ja sam napunila dvadeset šestu i to je pravo vreme za udaju.– Koleginice, da li mi danas treba nešto i da radimo?

22

– Nek radi ko mora.– Odoh ja da vežbam Željka, a vi kad krenete sa spremanjem

odeljenja, i zovite me ako vam trebam.– Završi ti sa njima i to je za tebe dosta.– Važi koleginice. Je l' ima sterilne gaze?– Svega ima, samo ti radi.– Za budalu uvek ima posla.– To si sam rekao.– Gospođa Vera, šta je bilo, jesi li je zvala?– Jedva sam je dobila.– Kad će doći?– Sutra u dvanaest.– Nisi pominjala pare?– Jesam, pa ako hoće bez para, neka dođe.– Lepo sam ti rekao da pare ne spominješ.– Ja moram da budem iskrena. Ona je dobra neka žena, počela

je da viče na mene kad sam spomenula pare i ja sam se uplašila da neće doći. Ona ipak dolazi jer joj je stalo da pomogne Željku. Neće da ulazi u bolesničku sobu, pa traži da ga izvedemo negde gde nema bolesnika.

– Može u salu za traheotomiju.– Ko je sutra dežurni?– Profesor.– Da se ne naljuti?– Neće, jer je on Željka davno otpisao. Vera, ja sam momka sre-

dio, tebi je ostalo da ga nahraniš.– Je l' dolaziš sutra?– Doćiću malo ranije da pripremim momka i stavim u kolica.

Nešto će se desiti, osećam ja to.– Ne može svako biti lud, ko sestra Milija.– Ćuti lalo!Kakva je to žena i da li može da pomogne, ostaje da se vidi. Zašto

je Vera spominjala pare kad ženu još nije ni videla. Treba sačekati, a ne istrčavati ko ždrebe ispred rude. Jedva čekam da je vidim, čujem, dodirnem rukom. To su pametne, odabrane žene, od kojih može svašta da se čuje i nauči.

– Milija, ti stig'o.– Cele noći nisam spavao misleći o ženi koju si pozvala.– Ja se plašim šta će da kaže.

23

– Prvo mora da ga vidi.– Šta ako i ona kaže da od Željka nema ništa.– Polako, ne žuri, da ja njega previjem i stavim u kolica, i kad

dama dođe da budemo spremni. Vera, je l' ne čuješ zvono?– Ja sam se izgubila.– Neko je na vratima.– To je ona.– Idi joj otvori, a ja ću Željka dovesti u salu.– Je l' to taj momak?– Naš Željko.– Ja sam sestra Milija.– Moje ime je Katarina. Ja sam pozvana da vidim ovog momka.– Na današnji dan je došao na kliniku.– Godinu dana je vaš pacijent?– Da gospođo.– Ja sam Katarina i tako me zovite.– Kako vi kažete. Željko sine, došla Katarina da ti otvori vrata i

pusti da živiš. Stiglo je proleće, sve je oživelo, samo još ti da ustaneš, moj tugomire, nesrećo moja.

– Vera, odmah da napustite sobu!– Zašto?– Vi zračite negativnu energiju. Da nisam čula za bolest vašeg

deteta od moje prijateljice, ne bih ni došla jer je vaš nastup bio to-liko neprijatan da sam se dugo dvoumila. Kakva ste vi to majka kad rođenom detetu želite smrt?

– Bolje da se i to desilo, nego što se ovako muči.– Gospođa Vera, zar ste to mogli da kažete?– Dosad bih ga prežalila.– Baš sam iznenađen.– Šta će mu ovakav život?– Molim vas da smesta napustite ovu sobu jer zračite negativnu

energiju. Gospodine, recite mi šta Željko može.– Na grubu draž podiže levu ruku.– A noge?– Tu nemamo ništa.– Kako je desna ruka?– Opuštena jeste ali nemamo aktivan pokret.– Ni na draž?

24

– Nema još ništa. U poslednje vreme ima nabor čela i puno plače.

– On vidi, čuje i oseća.– To sam i ja uočio.– Kakva je temperatura tela?– Hladan je ko zmija.– To prvo treba da sredimo. Izvućićemo mi ovog momka, a ja ću

mu dići temperaturu i neće više biti ovako hladan.– Doktori su ga davno otpisali.– Ko su oni i ko je njima dao to pravo? Samo bog odlučuje o

životu i smrti.– Oni su važniji i od boga.– Svi smo mi božje sluge i ništa više.– Ja sam puno radio ali nisam zadovoljan.– Da nije bilo vas, on bi ličio na fetus.– Uspeo sam da otklonim spazam, a ni kontraktura nema.– Od vas je to dovoljno. Vi ste uradili koliko ste mogli.– Želeo bih da ga vidim na nogama.– Ovaj momak će živeti. Gospodine, sklonite se u kraj jer moram

nešto da uradim. Ako osetite toplotu i da vam se spava, to je od moje terapije. Pozovite majku, treba da mi da neke odgovore.

– Vera uđite.– Treba sve da čujete što budem videla. Majko, da li je Željko u

detinjstvu preležao tifus?– Ne sećam se.– Ima jako zaprljana creva. Sa terapijom prvo krećemo od creva.– Kako je sa glavom, šta se tu vidi?– Vidim da je ugrađena cevčica na početku začepljena. Treba što

pre početi sa njenom masažom.– To ću ja gospođo. Kakvo je stanje mozga?– Ne vidim ništa što je za brigu.– Pa što se onda ne osvesti?– Polako majko, ja nisam ovde dospela da ispunjavam vaše želje. – Mene gospođo zanima kad ću moći sa sinom da razgovaram.– Mene je poslao bog da pomognem ovom ljudskom stvoru i ja

ću to učiniti.– Šta još vidite?– Oči su dobre, ruke takođe, same se otvaraju, što je dobar znak.

U njemu ima života.

25

– Prošla je cela godina.– Šta prima od lekova?– Antileptike.– Nema on epilepsiju i zato ove lekove treba smesta ukinuti.– Doktori kažu status epileptikus.– Nema on epilepsiju, kad vam Katarina kaže. Vidim konvulzije

kao posledice fokalnih promena na moždanicama.– Kada će to proći?– Vrlo brzo.– On trepće očima i krivi usta.– To su, majko, tikovi, nema plavetnila, a nema ni pene na usta.

Dragi moj Željko, izvućiće tebe tvoja Katarina.– Ja ga puno vežbam.– Samo nastavite ali moramo da popravimo rad creva i popravi-

mo apsorpciju. Treba popraviti njihov rad kako bi se uneta hrana što bolje iskoristila. Dekubiti su čisti, nema gnoja.

– Kako ste to videli?– Vidim ja bolje od rendgen aparata.– Ja ih održavam ali je cirkulacija slaba pa se slabo pune.– Nije čudo jer creva ne rade kako treba. Kad sredimo creva

popraviće se metabolizam, a time i cirkulacija krvi. Sve je krug.– Polako shvatam vaš način lečenja.– Kad ovo popravimo, tada ćemo krenuti sa otvaranjem vrata na

mozgu kako bi se naš momak probudio. Mnogo je lekova u organiz-mu i za početak buđenja potrebno je prestati sa davanjem lekova i jedno vreme sačekati eliminaciju iz organizma.

– Ustani sine, stiglo je proleće!– On gleda u vas.– Znam da me vidi i čuje.– Ne skida pogled sa vas.Katarina ga poziva da zajedno izađemo

napolje. Gle kakve simbolike, dva goluba na prozoru. Majko, ja ću vam dati ovu tečnost koju vaš sin treba da popije za osam sati. Svakog sata po jednu šolju. Javiće se znojenje koje će imati neki čudni miris, a koža će biti vlažna i topla. Temperatura tela će ići do trideset osam i ne treba je skidati. Je l' ima stolicu?

– Kad se pojavi.– Izlečićemo mi taj zatvor, kad vam kažem. Posle popijene

tečnosti stolica će bit mekša i prekrivena raznim prljavštinama. Biće obimna i zaudaraće na trulež. Ja toliko, pa se sutra vidimo ponovo.

26

Ja ću svoje korekcije imati nekoliko dana, pa sledi pauza od sedam dana, kad ću prekontrolisati ono što sam uradila.

– Kad sutra dolazite?– Kad gospodin može?– Ja sam tu od jutra do mraka.– Ja želim da vi budete prisutni kad radim korekcije.– Mogu i ja?– Vera, vi nikako jer ste puni negativne energije koja remeti moj

rad. Gospodin je čist ali se nalazi u osinjem gnezdu.– Znam ja to.– Staviću ja vas u moju svetlosnu geometriju, jer mislim da i vi

imate problem sa crevima.– Dobro mi je.– Vidim da su vam creva suva i da imate jedan mali problem na

levoj nozi.– Otkud znate?– Ja sam rekla da sve vidim.– Šta još vidite?– Da su ti doktori nestručno operisali slepo crevo.– Rasporili su me ko Murata.– Dobro ste vi prošli, vas je bog sačuvao. Vi ste dobar čovek i čisti

ste u duši.– Zato ne mogu ženu da nađem.– Vi je tražite na pogrešnom mestu, vama treba miraždžika,

čokot vam treba.– Gde da je nađem?– Ona je pred tobom.– Ne razumem.– Ubrzo ćeš sve shvatiti.– Kad sutra dolazite?– Može li u sedamnaest sati?– Mi vas čekamo na istom mestu. Katarina hvala na poseti.– Nemojte da mi ljubite ruku.– Mali znak pažnje za sve ono što ćete uraditi za Željka. Milija

odo' ja da ispratim gospođu, a ti vrati Željka u krevet.– Je l' gotovo?– Lalo, umukni već jednom.– Šta mu je radila? – Sve što je potrebno da ozdravi.

27

– Kakva je i odakle dolazi.– Dama i po, svako bi je poželeo kraj sebe.– Čim je ti hvališ, mora da je neka baba.– Bog s tobom Sale, žena izgleda ko boginja, a priča ko spiker. Ja

bih mogao da je slušam tri dana i da ni jednom ne trepnem.– Da se ti, sestro, nisi zaljubila?– Ko ne bi. – Što je nisi pitao da i mene pogleda?– Kasnije, ne mogu tek tako da je pitam jer sam je video prvi put.

Željko sada ću te previti, a ti spavaj dok ti majka ne dođe.– Čime kad nema flastera?– Kod sestre nema šta nema.– Kradeš?– Moram i to je deo mog posla.– Kakvi su mu dekubiti?– Šta se ti brineš?– Jesu li bolji od mojih?– Ti si za njega car.– Je l' dolazio plastičar?– Jeste, peder običan.– Mora da zna znanje kad ga ne voliš.– Rekao je da moji dekubiti ne treba da se operišu.– I ja se s njim slažem.– Šta zna medicinska sestra?– Bolje profesor da je mene pitao nego što je zvao njih.– Ne seri sestro!– Da si ti mene slušao, ne bi se kiselio u tom krevetu.– Ti si me i zajebao.– Ne ja nego tvoja luda glava.– Ti si najveći krivac.– Još ti imaš šanse da staneš na noge.– Nema od mene ništa.– Kupi udlage i ja ću te dići na noge.– Koliko koštaju?– Ne znam ali su ti neophodne ako misliš da ozdraviš.– Noćima sanjam kako šetam sa mojom Vesnom ulicama Novog

Sada.– Ti si imao devojku?– Ne ti si!

28

– Koja će tebe?– Ja sam bio među prvim momcima.– Ta Vesna nema oči.– Nju su mnogi hteli ali je Sale bio pravi majstor. Koju ja poželim

ta pada ko gnjila kruška. Doktori kažu da nema nade.– Ako uz udlage staviš i koju marku, ti nećeš samo hodati, nego

i trčati.– Ti me zajebavaš!– Ja znam šta govorim. Slušaj ti sestra Miliju.– Kad bih znao da govoriš istinu, dao bih ti hiljadu maraka samo

da prošetam novosadskim ulicama. Ovih dana treba tetka da mi dođe.

– Ona ko peške da putuje iz Novog Sada.– Nema kome kafanu da ostavi. Kad dođe odvedi je u Rudo, po

udlage.– Mogu i u park da je vodim.– Prvo mi nabavite udlage, pa posle radite šta hoćete.– Vera gde si do sad?– Glavna sestra i Zorica udaviše ženu.– Šta hoće?– Da im kaže šta vidi kod njih.– I šta kaže?– Sve im je pogodila. Idi i ti nek ti kaže kada ćeš da se oženiš.– To ni sam bog ne zna.– Glavna sestra se uplašila.– Mora da je sve pogodila.– Vera se uplašila.– Što je čačkala mečku u pičku?– Htela je da zna šta je čeka u budućnosti. Zorici je rekla da nema

menstruaciju šest meseci ali će je dobiti za dva dana.– Je l' gledala profesora?– Njemu je rekla da je ozbiljno bolestan. Julijana nije htela da

je gleda.– Ona je uvek bila puna sebe. Nju Katarina ne voli.– Mora da joj je stala na žulj. Ušla je u vc i posle njene priče o

Željku pustila vodu.– Zna ona da uvredi čoveka.– Slaže se i ona sa njenom pričom ali je pitala kako da ga probu-

dimo i kad će to da se desi.

29

– Lepo pitanje.– Zna Katarina kako ali traže da mu ukinu sve lekove.– Neće oni to.– Profesor je rekao da bi istog časa umro.– Gluposti! On je ljubomoran.– Ja ne znam kome da verujem.– Ako smo pozvali ženu, treba njoj da verujemo.– Ja ne znam šta ću.– Mi ćemo sami da je poslušamo.– Šta ako se napadi pojave?– Neće.– Ti joj mnogo veruješ.– Počinjem da shvatam neke stvari.– Meni je najteže.– Ako doktori za godinu dana nisu ništa uradili onda treba da

je slušamo pa ćemo videti ko je u pravu. Mnogima je pomogla, ja verujem u nju.

– Ti si gori od nje.– Mi samo govorimo ono što mislimo. Nema buđenja dok ti sin

prima toliko lekova.– Šta ja tu mogu– I ona je rekla da se više ne daju.– Profesor neće ni da čuje. Kaže ako isključi lekove, Željko bi

umro.– Gluposti! Sujet Vera, ne poznaješ ti doktore.– Ja želim da mi dete ozdravi i ništa me više ne interesuje.– O buđenju možemo da razmišljamo kad se isključe lekovi i

prođe jedno vreme dok se organizam ne očisti. – Ona tvrdi da nema epilepsiju.– A profesor i dalje daje lekove.– Šta ja tu mogu. Hoće on da isključi lekove ali uz moj potpis.– Ništa ne potpisuj! Ako bi to uradila, on bi ga poslao u Užice.– Gde će ovakav, jadna mu majka?– Kako si saznala za nju?– Njen broj telefona dala mi je školska drugarica.– Šta je po zanimanju?– Ne znam.– Govori ko da je profesor medicinskog fakulteta.– Vera, da se sestra Milija nije zaljubila?

30

– Sale, ne mešam se ja u vaše šale.– Ćuti lalo!– Neće tebe ni jedna. Svidela bi se ona i Radojku.– Meni je važno da pomogne mom Željku, a sve drugo me ne

zanima. – Idem ja sada, pa ću sutra doći do devet sati.– Ne zaboravi ove kapsule pre jela. Ostaviću dve u ovu kutiju pa

ti kad dođeš odmah mu daj. One moraju prvo da se potope u vodu.– Znam i ja nešto. Ti se javi kući da ne brinu.– Ostaću do dvadeset jednog sata, a posle neka nastave sestre.

Ko dolazi u devetnaest sati?– Lepi Gradimir.– Zamoliću ja njega da nastavi sa davanjem Milaksa na svaki sat.

Ako smo počeli u šesnaest sati, poslednja doza je u ponoć.Lepa žena nema šta, a i puna zna. Sve što je rekla medicinski

je tačno i zato ću da izvršavam njene naredbe. Šteta što je božja, a bila bi prava prilika. Ovakva se žena ne sreće svaki dan. Da li je de-vojka ili žena, Milija šta pričaš gluposti, zar ne vidiš da je božja. Nosi haljinu do zemlje pa bi svako pogodio ko je i odakle dolazi. Možda je došla iz nekog manastira, a gde li je pokupila ovoliko znanja? Ona zrači neku toplotu, sigurnost pa mi svaka njena reč daje nadu da će Željko uskoro da se osvesti. Ako je pomogla mnogima, pomoćiće i njemu. Da li je to još jedna žena od mnogih koje obećavaju i daju lažnu nadu? Reče Vera da Radojko nije hteo da je zove ali njoj nije branio da pokuša, govoreći da je to samo gubljenje vremena. Kad ne mogu doktori, kako će jedna neuka žena da izleči njihovog sina ali ga Vera ne posluša i dobro je što je pozvala Katarinu.

– Tata gde si do sad??– Ja radim.– I drugi rade, pa kući dolaze po danu.– Danas sam sreo jednu ženu koja leči travama.– Tata počeo si da veruješ u alternativnu medicinu.– Ako treba verovaću i u samog đavola, samo da moj pacijent

ozdravi.– Kako je Željko?– Nije loše.– Šta kaže ta žena?– Da ima nade.– Šta ti kažeš?

31

– I ja se slažem, sa njom.– Je li to neka mlađa žena?– Mala, što to tebe zanima?– Možda bi mogao da pokušaš. – Šta lupaš, ženu sam video prvi put, a ti tako.– Treba pokušati.– Ako te baš zanima, dama je lepa i pametna ali je božja žena.– Šteta takve se ne udaju. Kad ćeš ponovo da je vidiš?– Sutra u pet. – Ipak pokušaj, nikad se ne zna. Tata telefon.– Ko je?– Željkov otac.– Gospodine, je li bila gospođa?– Jeste.– I šta misliš, može li ona nešto da uradi?– Ona tvrdi da će se Željko osvestiti.– Ala ćemo da se napijemo.– Jedva čekam da se to desi.– Biće i jagnjetine, a muzika neće prestajati ni danju ni noću.– Žena zna znanje i sve što je rekla mogu povezati sa medicin-

skom naukom.– O njoj se u okolini pričaju bajke.– Ja verujem u njeno znanje i jedva čekam sutrašnji dan da je

ponovo vidim.– Ja je ne poznajem ali sam čuo da je lepa žena.– Lepa i pametna.– Je l' ima muža?– Takve žive same.– Pazi šta radiš!– Neće mene takva dama.– Ko zna, sa ženama se nikad ne zna.– Zar te nije zvala žena?– Ja radim na Zlatiboru pa ćemo se čuti u ponoć kad stignem

kući. Ovde gde radim nema telefona.– Ti si mi sumnjiv.– Ne pada mi na pamet ni rođena žena.– Tuđe pare brojati i svoju ženu voleti to je teško, mnogo teško.– Kako je Željku, kakvi su mu dekubiti.

32

– Čisti su, a počeli su i da se pune. Ja Radojko mnogo očekujem od Katarine.

– I ja se nadam.– Ona je mnogima pomogla.– Pomoći će ona i Željku. Ovde u okolini je izlečila jedno dete

koje su doktori otpisali. Ima ona neku moć, sve ću joj dati samo da se Željko vrati kući. Je l' i sutra ideš na kliniku?

– Ja sam obećao da ga neću ostaviti, a sada imam i dodatni mo-tiv.

– Da nije Katarina?– To samo bog zna.– Marina, odoh ja na spavanje.– Tata tek je devet sati.– Oči mi se same zatvaraju.– Da te ona žena nije hipnotisala?– Rekla je da ću spavati ali da se ne plašim jer je to od njene tera-

pije. Ja sam bio pored Željka, pa je njena energija prešla i na mene. Sutra ja idem onim u šest.

– Ja ću se sama probuditi jer mi predavanja počinju u deset.– Zorice kakva je ovo gužva na odeljenju?– Primili smo jedno dete.– Šta mu bi?– Meningokokna sepsa. Samo da preživi prvih četrdeset osam

sati.– Svi su doktori pored njega.– Jadno dete, šta te snađe. Šta kažu doktori?– Nema nade.– Polako sestro, tu je bog koji brine o nama.– Dete jedinče, gde je tanko tu se i kida. Dobila ga posle deset

godina lečenja steriliteta.– Izvućiće se.– Daj bože!– Kako je Željko?– Sestre kažu da je cele noći imao trideset osam temperaturu.– Tako je rekla ona gospođa.– I meni je sve pogodila. Je l' tebe gledala?– Nije, Veri je sve rekla.– Zato se glavna uplašila. Profesor nije verovao našim pričama, a

kad je i njimu rekla istinu, on je od muke nateg'o iz flaše.

33

– Koliko ja znam, on ne pije.– Strah za život je jači i od rakije.– Kad će da mu ukine terpiju? – To ga ti pitaj.– Trujemo dete bez potrebe.– Ako je isključimo, pojaviće se epilepsija.– Katarina kaže da je nema.– Da ti nisi zaljubljen u tu ženu?– Kad brže kad sam je tek video?– Te prve ljubavi nekad mogu biti fatalne.– A ja znam da se one brzo i završavaju.– Čuvaj se ti, ta žena je opasna. Ona će te zavesti i kad se budeš

zaljubio do ušiju, ostaviće te. – Dama je lepa, nema šta.– A vidi bolje od skenera.– Ja je gledam kao ženu.– Čuvaj se ti nje jer ona svašta zna. – Mogla bi ona i tebe da pogleda.– Ja se osećam dobro.– Ko zna šta bi tebi sve rekla.– Kolega kad dolazi ona žena?– Šta je Beti, da i ti nemaš neki problem?– Čula sam da sve zna, pa sam htela da i mene pogleda.– Doći će oko pet.– Moram da je pitam za jedan savet.– Kako je Željko?– Ima temperaturu i frkće ko konj.– Srediće njega gospođa Katarina.– Pun je sekreta.– Čiste se pluća.– Samo ga aspiriramo.– Neće to dugo.– Nikad nije imao ovoliko sekreta.– To je reakcija na terapiju koju mu daje Katarina.– Je l' ti veruješ u nju?– Sto posto!– Crni kolega, s tobom se nešto dešava.– Sale, je l' Željko hrče noću?– Prvo rakija pa posle mogu sve da ti kažem.

34

– Biće idiote ali mi prvo reci!– Cele noći hrče, a povremeno škripi zubima.– Ona dam sve pogađa. Je l' imao stolicu?– Usrao se do guše.– Stolica je imala miris?– Smrdeo je ceo hodnik.– Na šta je stolica mirisala?– Na trulež, a bila je obilna.– Opet je Katarina u pravu. Ko ga je očistio?– Ja kolega.– Kad budem direktor, dobićeš tri slobodna dana.– A to će biti nikad.– Dok sam ga čistila, mislila sam da ću se ugušiti.– Je l' bilo nešto na površini?– Kao gnoj.– Sve se dešava kako je Katarina rekla.– A šta to?– Pojačan sekret, obilne i smrdljive stolice i povišena temperatua.– Kolega, hoćeš da ideš u pratnju bolesnika?– Gde Beti?– U bolnicu Sveti Sava.– Zašto ja?– Naredila glavna sestra.– Ja više ne idem u pratnju.– Što?– Da li još u nekoj bolnici ide viša sestra?– Ti nećeš ovo, nećeš ono, a mi padama na nos.– Ja nikad više nisam radio.– Po ceo dan si sa Željkom, a u druge sobe ne ulaziš.– Zar nije dovoljno što brinem o Lali i Željku?– Ti si sestra, na celom odeljenju.– A šta radite vas tri?– Padamo od posla.– Samo ispijate kafe i pušite cigaru za cigarom.– Je l' devojke ne čuju zvono?– To kolega neka tebe traži.– Smej se, Beti, smej, a sve što je rekla kod Željka se desilo.– Ne pričaj kolega svašta ko da sam ja dete pa ću poverovati u

bajke.

35

– Idi otvori vrata!– Ona je tvoj broj.– Uozbilji se i počni više da poštuješ ženu koja želi samo jednom

jadnom Željku da pomogne. Ja znam da su doktori uobraženi jer im se može ali ne mogu neke sestre da slušam kako vređaju druge ljude.

– Kolega, zar da verujem u babske priče?– Prvo, ona nije baba, a drugo, ti hoćeš da te pogleda. Ona mno-

go zna.– Samo joj ti veruj.– Ja sam siguran u njeno znanje i zamoliću je da i mene pogleda.– Da se ti, crni kolega, u nju nisi zaljubio?– Beti, ti samo na to misliš.– Meni to i priliči jer mi je tek dvadeset četiri godine. Stigla ona

tvoja.– Dobar dan gospođo.– Ja sam, za tebe Milija, samo Katarina. Kako je Željko?– Sve se dešava onako kako ste rekli.– To me raduje!– Tokom noći je imao temperaturu trideset osam, a jutros obim-

nu i jako smrdljivu stolicu.– Počeo je da se čisti. Sa čistim crevima dobićemo bolju

iskorišćenost hrane, a time je i metabolizam bolji.– Mogu li nešto da vas pitam?– Može.– Kad bi mogli da pogledate jednu Zdenku?– Gde leži?– Ona je kod svoje kuće. Ona je bila moj pacijent godinu dana i

malo sam postigao.– Naćićemo malo vremena pa ćemo zajedno otići. Sada ne mogu

jer imam puno obaveza.– Čekaću.– Šta je kod nje?– Motorika slabo radi.– Svest?– Više zna od kompjutera.– I tu je problem sa crevima. Za tebe će Katarina naći vreme.– Hvala gospođo!– Ti nemoj više da mi se zahvaljuješ. Kako je naš dečko danas?

36

– Dobro.– Biće tu sve u redu, veruj mi.– Sad ću da ga dovezem do vas.– U istu sobu.– Da.– Gle kako lepo sedi.– To vežbamo svaki dan. – Drago moje dete došla Katarina da te izvede iz mraka i pokloni

svetlost od našeg boga. Milija pričaj!– Mnogo je življi i sve što ste rekli to se desilo.– Daću ja njemu još jednu flašu ovog leka da se creva što bolje

očiste. Jesi li se ti to dečače upuvao?– Zna on to često da uradi.– Od kad mu krče creva?– Sad sam i ja prvi put čuo.– Počelo je čišćenje. Željko je za mene veliki izazov jer ja do sada

nisam imala ovakav slučaj. Jesu li isključili terapiju?– Ja to krijući radim.– To je veliki greh, a oni misle da je to u redu. Ja sam zamolila

profesora.– Ne sluša on nikog.– Meni je lično obećao da će ukinuti terapiju. Ja ću sada nešto

uraditi, a vi se malo udaljite da vas moji talasi ne zakače.– Juče ste me uspavali.– Bili ste preblizu.– To ste namerno uradili. Čim sam ušao u seoski autobu, ja sam

zaspao.– Mora da ste bili umorni.– To mi se sada prvi put desilo.– Vidim da mu je bubreg...– Koji?– Desni, pun kristala koje će on ovih dana da izbaci. Treba pro-

meniti kateter jer je na sredini zapušen.– Probaću da ga isperem.– Ne vredi, začepljen je i samo vađenje vredi, to ću sada ja ura-

diti.– Posle dobro isperite bešiku. Šta imate od sredstava za dezin-

fekciju?– Srediće sestra to.

37

– Vežbaš li ga kako sam rekla?– Da, a i majka je krenula sa vežbanjem.– Nema je.– Doćiće ona.– Mnogo me je povredila.– Nije ona to namerno uradila.– Znam ja to pa sam zato ovde. Za danas toliko.– Kad ćemo kod Zdenke?– Mogli bismo sutra u devet. Gde ona stanuje?– Ne znam, iako sam je godinu dana vežbao. Ja ulice i brojeve

ne pamtim.– Ima li telefon?– Ima.– Dajte mi broj, ja ću je zvati.– Ja ću to uraditi, a vi me sačekajte da vam dam ulicu i broj. Brzo

ću ja.– Polako Milija, za danas više nemam ni jednu posetu.

– Dobar dan.– Milija ti si?– Kako je Zdenka?– Vežba sa bratom.– Ja bih sutra u devet došao sa jednom damom da vidi Zdenku.– Može.– Ona se bavi bioenergijom, a ja mislim da mnogo zna i da nam

može biti od koristi. – Sada mi reci kako ti se zove ulica.– Moja ulica je VP. A broj kuće je sto pet.– Sveto, pozdravi dete i vidimo se sutra u devet. Katarina, evo

papira gde sve piše.– Ja ću taksijem doći do devet sati.– Ja ću vas čekati.– Znam ja gde je ova ulica.– Meni je daleko ali ću doći.– Hoćeš negde da te sačekam pa taksijem da dođemo?– Neka, krenuću ja ranije. Kako me čudno gleda, kako se topim

od njenog pogleda, a želje naviru ko rastuća bujica. Milija saberi se i ne padaj na svaki ženski pogled. Kako je lepo kad sam u njenoj blizi-ni, a sada kad je nema, oseća se velika praznina.

38

– Tata zvala te neka žena.– Ima li ona ime?– Nije se predstavila, samo je pitala da li sutra radiš.– Radim ko dragstor.– Podićiće ti klinika spomenik.– Jebaće mi mater.– Što si tata vulgaran?– Nisam ja na klinici zbog besa, nego zbog nade koja me ne

napušta.– Hoće li od Željka biti nešto?– Ja se nadam i zato ceo dan provodim na klinici. Žena koja do-

lazi kod Željka sutra ide da pogleda Zdenku.– Baš lepo.– Mala šta ima novo u školi?– Haos! Mnogo studenata na praksi pa se ne zna šta ko radi. – Naše školstvo je užas.– Prima se mnogo studenata samo da se što više zaradi, a kvali-

tet je nikakav. Petsto studenata su upisali na smer fizioterapeuta. Od toga samo je nas četrdeset na budžetu.

– Haos je i na drugim višim školama i fakultetima.– Da sam ja ministar prosvete, ja bih zavela red.– Ovim prekobrojnim održava se socijalni mir.– Gde ćemo mi da radimo, kad završimo školu?– O tome niko ne brine. Kako ispiti?– Polako skidam jedan po jedan.– To je lutrija.– Neki polažu kao od šale.– Uvek je bilo veza i vezica, a danas su i marke u igri.– Sve sam videla.– Tek ćeš da vidiš.– Koleginica ništa nije znala pa položila.– Košta to nju.– Jeste lepa ali ja ne bih nikad profesoru dala ni dinara.– Roditelji plaćaju.– Sutra idem na ispit.– Da nije anatomija?– Jeste.– Jesi li spremna?– Ja je znam u prste.

39

– Pa što si pala prvi put?– Zato što je profesorka bila nervozna.– Nisi znala?– Postavila mi je četvrto pitanje za desetku.– I šta bi?– Pola sam znala a pola ne i ona reče, ne može to tako nije ovo

osnovna škola ovo su studije!– I ti pade!– Pa šta.– Pokušaj i sutra da padneš.– Kod nje neki dolaze i peti put.– Takvi neka sede kući. Idem mila na spavanje, a ti sutra pazi da

izvučeš neku bednu šesticu.– Bez osmice ne dolazi kući.– Neće mi smetati ni desetka.– Šta ti imaš sa mojim ocenama?– Ništa, a i baš me briga.– Znam ja šta treba da uradim.– Tata što si tako rano ustao?– Ne mogu da spavam.– I ja sam loše spavala.– Plašiš se ispita? Koliko je sati?– Tek je pet.– Idi u krevet, a ja ću ovim u šest.– Ti reče da ćeš se videti sa Katarinom u devet.– Da ali idem ranije da ne bih zakasnio. Kako bi to izgledalo,

dama došla, a mene nema?– Ružno!– Kad ti ideš od kuće?– Onim u osam.– Budi hrabra i nemoj da brineš za ocenu. Nek si ti meni zdrava

i debela, a za ocene ne brini, ko god je nešto upisao, završio je, kad tad.

– Ja neću sto godina da učim za aterapeuta.– Sa onom ženom videću se u devet sati.– Kakva je?– Žena ko i druge.– Baš si lep tata.– Moram i ja malo da bacim perje, ne bi li se neka upecala.

40

– Imaš šanse u tom odelu.– Malo me steže ali ću izdržati.– I ja bih želela da je vidim.– Je l' ti dobro?– Da mi pogleda u dlan.– Nije ona nikakva vračara.– Ti si rekao da je svima na klinici otkrila problema koje imaju.– Da ali ona ne gata, ona vidi šta čovek nosi u sebi. Ona je jedna

pametna, lepa žena, sa puno znanja. Danas su takve retke. – Pa si se ti tata zato sredio.– Vreme je da i ja nešto pokušam. Ona vidi, ona je vidovita ali i

ja vidim.– Šta tata?– Da ćemo se zavoleti i da će sve to kratko da traje. Ona će govo-

riti da ne sme da pripada jednom čoveku jer joj to ne dozvoljavaju deca i njen bog. Ja već sada znam da deca nisu prepreka niti bog, već je to samo njena odluka.

– Ništa ne razumen.– Biće to velika ljubav, a takve brzo dođu, kratko traju i nikad se

ne ponove.– Tata da te malo namirišem?– Nisam ja devojka.– Ovaj miris je za muške i ženske persone. Tata nikad se ne zna

šta se sve usput može desiti.– Ja ne idem na ljubavni sastanak, ja vodim Katarinu kod

Zdenke.– Tata i ja ću sa tobom.– Da nije malo rano?– Bolje ranije, nego da zakasnim.– Požuri mala!– Što si nestrpljim?– Zakasnićemo za ovaj u šest sati.– Imamo još pola sata.– Zar nije bolje polako da idemo nego da žurimo?– Tata, stićićeš do devet sati.– Mala, je l' ti to mene?– Tata, tu nisu čista posla.– Što ga nema, šest sati je prošlo.– Sledeći je u pola sedam.

41

– Ovi iz gradskog preduzeća i dalje su neodgovorni.– Tata, stićićeš na vreme.– Ja volim da sam tačan.– Kad bi svi muškarci takvi bili.– Ima dobrih ljudi.– Gde takvi žive?– Traži dete, pa ćeš naći.– Sve neki kreteni sa minđušom u uhu i nosu.– To je danas moda.– Evo tata, stiže grčki autobus.– Mali je, tu jedva stane pedeset putnika.– Šta mu fali tata?– Da su dobri, oni bi išli ulicama Pariza, Njujorka i drugih većih

gradova.– To je poklon sirotinji.– Da ih imamo više i da se u prevozu napakujemo ko ribe u kon-

zervi. Nama trebaju bolji i veći autobusi, a ne ovi mali.– I grci su mali.– Neka se oni u njima voze.– Mala, kad se vraćaš iz škole?– Danas sam ceo dan zauzeta.– Je l' imaš pare za užinu?– Imam, ostalo mi je nešto para od penzije.– Jedi dete, snaga na usta ulazi.– Ne brini tata, ja sam se popravila pet kila.– Kako kad slabo jedeš? – To ti misliš. – Ja vidim da ti i Nataša jedete samo jabuke.– Lepo ti kažem, ja sam odrasla i nemoj više da se brineš.– O kome ću?– Pokušaj tu damu da osvojiš.– Neće ona mene.– Ti reče da sve vidiš.– Ljubav će se desiti, a posle sledi razočaranje. – Nije važno šta će bit sutra, uživaj danas.– Ala ti je filozofija!– Glupo je, tata, da živiš sam.– Znam ja to ali ne treba živeti sa nekom na silu.– Šta će tebi ljubav u tim godinama?

42

– Bez ljubavi nema smisla ulaziti u zajednicu.– Ima li ta žena decu?– Mislim da ima ćerku i sina.– Slobodna?– Muž je najurio i uzeo mlađu.– Neki skot.– Ne znam ja to. Sve su ovo neproverene informacije.– Ja bih volela da imam sestru i brata.– Ako nešto uradim, biće društva. Čuo sam da su joj deca

umetničke duše.– Blago njima, rade ono što vole. – Šta bi ti volela da radiš?– Da pevam.– Izem ti izbor. Kad završiš školsku godinu pitaću Zorana da li

ima neku vezu.– On radi na radiu i sigurno da nekog poznaje. Mogla bih ja da

budem i spiker.– Da nećeš i državnik da budeš?– Ti političari su grozni ljudi. Kad ih vidim na televiziji, smuči

mi se ceo muški rod.– Tu su i žene.– Nisu to nikakve žene, one su u skupštini da popune broj pri-

sutnih i ništa više. Tata mi stigli.– Uz priču nismo ni primetili da je Banjica. Evo tramvaja.– Idi ti a ja ću da sačekam drugi.– Hrabro tata!– Znam ja šta treba da radim ali mi volja ne dostaje.– Držaću ti palčeve.– Hvala dete i kupi nešto za jelo. Da li Marina stvarno želi da imam neku ili me samo proba, to

samo anđeli znaju. Pre nekoliko godina, voleo sam jednu Bobanu ali i od te ljubavi ništa ne beše jer dete nije dozvolilo. Moj savet svim ljudima, ne slušajte decu jer su ona ljubomorna i gledaju sebe i svoj interes a o roditeljima malo brinu. Mnogo je danas samih žena i muškaraca zato što nisu imali hrabrosti da se odupru svojoj deci i počnu život iz početka. Ima i ljudi koji su zbog nove veze zapustili decu, a oni krenuli ulicom u pogrešnom smeru. Mnoga napuštena deca su postala problem društva i česti su posetioci milicije i sudo-va. Samo jaki i hrabri mogu da krenu iz početka i da sačuvaju decu

43

od opasnosti koja ih vreba na ulici. Devet će uskoro, a nje nema. Da se nije predomislila pa neće doći, a ja cupkam ko ker na lancu očekujući da mu gazda donese nešto za jelo? Doćiće ona, znam ja to. Neće ona da izigra datu reč, a mislim da me želi što više upiti u svoje smeđe oči. Ja sam u pravoj ulici ispred broja koji govori gde treba da se nađemo. Stićiće ona na vreme. Znam ja to.

– Mali, koliko je sati?– Deset do devet.– Sad će ona.– Molim!?– Ja onako, sam sa sobom.Baš je hladan dan, a proleće troši svoju drugu polovinu. Ulica

je malo uvučena ali je tu taksista koji mora da zna svaki ugao, svaki ćošak. Koristi plavi taksi jer su jevtiniji od drugih, a šoferi su ljubaz-ni. Svi je poznaju i hoće da je sačekaju, a to ne uračunavaju u cenu. Sa mnogima se poznaje, a nekima je učinila i po koju uslugu, tako da je poštuju i rado voze. Evo taksija, ja joj mahnuh rukom, a šofer krete prema meni.

– Dobro jutro gospođo!– Ja sam Katarina.– Ja se uplašio da nećete doći.– Izvini, mili moj, što si dugo čekao.– Kako je lepo kad se neko čeka.– Gužva je u gradu, pa smo se jedva probili.– Važno je da ste stigli.– Vodi me!– Ovo je kuća gde stanuje Zdenka.– Lepa kuća, na lepom mestu.– Samo je velika.– Takvi smo mi, pravimo kule, a treba nam jedna soba i ništa

više.– Godinu dana sam radio sa njom ali sam malo uradio.– Videćemo, mili moj, šta se tu može uraditi.– Pametna je ko pčelica ali pokreti nikako da se uspostave. Može

da sedi, stoji uz pridržavanje ali da napravi neki pokret, to ide vrlo teško.

– Ti si uradio koliko si uradio jer nisi mogao više.– Ta devojka je očekivala više, verovala u svaku moju reč, pa sam

zato vas doveo da je vidite.

44

– Lepo od tebe što hoćeš da joj pomogneš, pa ćemo se mi udružiti i uraditi sve što treba da bi ona prohodala. Ko s njom radi?

– Otac je obučen i vredan. Da nije bilo njega i moje upornosti, Zdenka bi još bila u bolnici.

– Dobro jutro Sveto.– Dobro mi došli.– Što je napolju hladno.– Čudno neko proleće.– Tako bog hoće. Ovo je gospođa Katarina.– Dobro mi došli.– Hvala gospodine.– U ovaj moj dom, osim Milije, niko drugi i ne dolazi.– Mi smo tu. – Mojoj sreći nema kraja.– Da li je devojka ustala?– Od rane zore čeka da dođete.– Zdenka, ljubavi, kako si? Doveo sam jednu damu koja može

da ti pomogne. Nemoj da plaćeš, jesmo li prošli put rekli da suze nisu za devojku. Sada će tebe Katarina da pregleda i kaže šta dalje da radimo.

– Milija je, gospodine, od prvog našeg susreta pričao o vašoj ćerki.

– Znamo mi koliko je on učinio.– Ja sam ovde samo zbog njega.– Hvala vam gospođo.– Drago dete, ja sam došla da te vidim i pomognem koliko mogu.

Ja imam tu moć da mogu videti u tri dimenzije. Rećiću šta je bilo juče, šta je danas, a mogu reći i kako će biti u budućnosti, ako to želite. Može li ova lepotica da sedi?

– Može, uz pridržavanje.– Da li ste pokušavali da je stavite na noge?– Mi to već radimo, gospođo.– Ja sam Katarina bio prisutan.– Sedenje i stajanje treba forsirati.– Ima ona aktivne pokrete slabog intenziteta.– Treba je više vežbati.– Da mi, Zdenka, pokažemo Katarini kako sedimo?– Nije loše.– Pre desetak dana primetio sam da bolje drži vrat i kičmu.

45

– Vežbe i samo vežbe.– Otac je uporan i hoće da radi.– Moram gospođo, ne mogu ovakvu da je gledam u krevetu. Da

li ste bili u nekom centru ili banji?– Ne može ona ovakva, bez pratnje. Kad joj bude bolje, ičićemo

ja i ona.– I majka treba da pođe.– Svi idemo kad joj bude bolje.– Na kliniku je došla kao otpisani bolesnik jer nije imala gde. Ja

sam uočio neke simptome koji su mi govorili da treba da je vežbam. Doktori su govorili ostavi devojku, zar ne vidiš da od nje nema ništa. Što su oni više govorili, ja sam sve više vežbao.

– Ti si Milija baš uporan.– Kad vidim da mogu pomoći ja radim ne štedeći vreme i snagu.

Imala je veliki dekubit koji je krpljen dva puta.– Mogu li videti kako je to zaraslo?– Zašto ne. Skoro i da se ne poznaje.– Tu je mali ožiljak ali će i on vremenom nestati.– Hoće li gospođa kafu?– Hvala, ali ja ne pijem.– Čika Milija?– Uz kafu ide i rakija.– Doneću flašu, a ti sipaj koliko hoćeš. Moja žena Mira.– Drago mi je.– Hvala što ste došli.– Zahvalite se Miliji.– Čika Milija je mnogo pomogao jer da nije bilo njega ko zna šta

bi bilo sa Zdenkom.– Ona je iz Banata.– Sestro mila, ja sam tamo bila udata.– Je l' tu i živite?– Ja sam ko ptica selica.– Teško je bez svoje kuće.– Ja sam naučila i to mi ne pada teško. Moja misija zahteva stal-

no putovanje.– Teško je to.– Ja izvršavam volju božju i idem gde me traže.– Gospođo, mi nismo iste vere.– Za ljubav i sreću vera ne sme da bude prepreka.

46

– Katarina!– Mili moj!

– Drago dete nisi ti zaslužila da ležiš u krevetu kad je stiglo proleće.

– Ona je bila najbolji đak, odličan student i evo šta se desi. Zašto nju bog da kazni?

– To niko ne zna, a ja ću pomoći koliko mogu.– Gospođo, ona može da sedi, odgleda ceo film. Najviše voli

crtaće.– I ja to volim da gledam.– Pokreće levu ruku, levo desno.– Šta je sa desnom?– Mnogo su slabiji pokreti.– Sve što sam rekla treba da uradite u domu zdravlja, pa sa ana-

lizama da dođe do mene. Bez tih analiza ne mogu da odredim svoju svetlosnu terapiju.

– Ima Zdenka i udlage.– Sa njima kako stoji?– Puno bolje.– Imate moj broj telefona i kad sve ovo uradite ja ću primeniti

svoju terapiju. Slobodno me zovite, ja sam stalno u stanu.– Čime da vas poslužimo?– Ja sam došla da vidim dete. – Kad uradite ove analize zovite Katarinu, ona će doći.– Ja uvek dolazim kada sam pozvana. Ja i Zdenka možemo da

uspostavimo kontakt i ja se nadam da će ona ubrzo napustiti kre-vet.

– Samo da se to desi gospođo, ja bih poleteo.– Zar možeš bez krila?– Šta sam dužan?– Za sada ništa.– Gospon Sveto, vidimo se za tri nedelje i uradi kako je gospođa

rekla.– Milija, nisam trebala da dođem u ovu kuću.– Hvala tebi a što otac neće da prihvati istinu, ti nisi za to ništa

kriva.– U ovoj kući vlada prokletstvo koje devojka ispašta.– Ona ti veruje i očekuje tvoju pomoć.

47

– Ona je teži slučaj od Željka ali joj mogu pomoći.– Nas dve možemo da uspostavimo kontakt jer imamo pozitivnu

energiju.– Kako se obradovala kad si rekla da ćeš ponovo doći.– Hoću, ako me pozovu. Otac je pun sebe i ne voli što sam mu

sve skresala u brk.– Niko ne voli istinu da čuje.– Ja sam rekla što sam videla.– Lepo od tebe.– A na njima je da me poslušaju i potraže moju pomoć. On meni

priča o svojoj zasluzi, ko da mene to interesuje. Kod njih nisu sređeni rodbinski odnosi.

– Rodbina je u svađi zbog nekog stana i zemlje.– Eto vidiš.– Sve je to meni poznato. Sa bratom ima spor oko kuće, već deset

godina, a tu su i dugovi oko lekova koje koristi Zdenka. Sve u svemu, čovek je u dugovima do guše.

– Šta ja tu mogu.– Hvala tebi što si je videla i uradila svoje, a da li ćete pozvati, o

tome sami neka odluče.– Šta je on po struci?– Prosvetni radnik.– Zato je on pun sebe i misli da je najpametniji.– Nije mu lako.– Znam i zato ću ponovo doći ako me pozove. Da nije tebe, drago

moje biće, ne bih se upuštala u ovaj slučaj. – Znam da je mozak u pitanju i tu se nikad ništa ne zna.– Uspećemo nas dvoje, kad ti kažem.– Ja više ne znam šta da radim.– Dosta si uradio.– Očekivao sam mnogo više.– Šta bi od nje bilo da se nisi pojavio?– Ništa!– Što si se ti upustio u ovu avanturu?– Ja volim otpisane.– I ti si čudak ko ja. Mi smo slični i zato nas je bog sjedinio. Od

prvog susreta sa tobom, meni je jasno da sve ovo nije slučajno.– Hvala tvom bogu što te je poslao da pomažeš ljudima.– I ti im pomažeš.

48

– Ja radim ali ništa ne vidim.– Ja sve vidim, pa kažem šta treba da se uradi. Mi smo dobar

par.– Mnogo bi mi mogli da uradimo za naš narod.– Ja sam mogla da ostanem u Americi ali sam došla da pomažem

mom narodu. Znala sam da nema rendgena, magnetne rezonanse, a ja mogu sve da vidim. I umesto da me prihvate, zaštite, oni me potkradaju i traže da vide moj mozak. Radila sam ja i sa doktorima ali sam samo imala probleme. Ja kažem to je tu, oni potpišu, a teh-nika potvrdi moje reči. Doktori uzimaju pare, a ja redim od jutra do mraka. Ko je sa njima sadio tikve, taj uvek obere zelen bostan. Čudan neki soj ljudi.

– Ja ih dobro poznajem i kad god mogu bežim što dalje. Zbog njihove sujeti i ljubomore, ja jedva izvukoh živu glavu.

– U inostranstvu doktori hoće da čuju moje mišljenje i dobro smo sarađivali. Bolesnik pokriven, ništa ne vidim, a od mene se traži da kažem šta vidim. Ja ko od šale ispričam šta sam videla, a oni se čudom čude. Taj bolesnik nije imao desnu šaku i levu nogu. Od tada sam dobila dozvolu da radim na hirurškom odelenju.

– Kako vidiš?– Ne znam ali sve vidim.– Od tebe treba bežati.– Ti si čist i nema čega da se plašiš.– Čitaš li misli?– Ne ali mogu dijagnozu da postavim preko telefona.– Ti si čudo.– Ne, ja sam samo Katarina. Ja mogu da otkrijem ubicu.– Beži od milicije i suda.– Rešila sam nekoliko slučajeva.– Kako postaviš dijagnozu na daljini?– Ako pri razgovoru osetim bol ruke, znači da čovek sa kojim

razgovaram, nema ruku.– Čudno.– I ja to kažem ali sam uvek u pravu. Vidiš da sam obična, idem

po gradu, vozim se taksijem, imam decu, sad sam sa tobom. Ja pri-padam svim ljudima.

– Ja bih voleo da jedam deo bude moj.– To ne dozvoljava moj bog jer sam poslata da služim i lečim sve

nesrećne ljude ovog sveta.

49

– Nisam ja bez osnove pomenuo neke misli koje će se ubrzo ostvariti, a zatim nestati. Desiće se sreća koja će kratko trajati, a zatim preći u tugu i žalost koja će da me grize, jede, sve do kraja života.

– Čemu te crne misli?– I ja sam vidovit i znam da će sve tako biti.– Gde ti sada ideš?– Na kliniku?– Sad ću pozvati taksi, pa možemo zajedno.– Mogu ja i gradskim prevozom.– Idem u ulicu Vojvode Stepe, tamo imam nekog posla, pa ćemo

proći pored klinike.– Hvala Katarina.– Što ga nema, mora da je u pitanju neki nesporazum, nikad

ovoliko nisam čekala taksi.– Sad će on. Hladan je dan pa ljudi zovu.– Ja sam njihov stalni putnik i kad mene čuju, utrkuju se ko će

pre da me vozi. Završila sam ekonomski fakultet, sa odličnom oce-nom.

– Što taj posao nisi radila?– Jesam nekoliko godina po udaji. Majka je htela da me što pre

uda jer sam želela da odem u manastir. Po završetku srednje škole, ja sam imala tu želju ali me otac zamolio da prvo završim fakultet, pa posle mogu da radim šta hoću. Otac mi je dobrica ali je majka bila opasna. Udali su me za čoveka koga sam jedva poznavala, a o nekoj ljubavi nije moglo biti ni reči. On me je mučio, maltretirao, govorio da sam luda i nije propustio ni jednu priliku da me dobro izmlati. Bio me je jednim vojničkim kaišem koji je doneo iz vojske. Posle tih batina nisam mogla ni da sedim ni da ležim.

– Kakav je to čovek?– Zver!– Kako si sa njim mogla da rađaš decu?– Zatvori me u kuću i navali ko mutav.– Gde ti je bio otac da ti pomogne, spase od takvog čoveka, – Nije hteo da se meša, jer majka nije dozvoljavala.– Kakav je to otac?– Dobričina, ja ga puno volim i želela sam da ga gledam u staro-

sti. Nisam ga videla dvadeset godina.– Ja ništa ne razumem.

50

– Mi se ne posećujemo ali im ja želim dobro zdravlje i dug život. Ja živim sa mojom i za moju decu. Rodila sam sina i ćerku, deca su mi pravi anđeli. Pri prvom porođaju umalo da izgubim glavu ali mi je moj bog pomogao i evo me danas s tobom. Muž je kao momak bio pijanica i bećar.

– Goreg nisi mogla da nađeš.– Majka ga je našla. Prve bračne noći nije bio kod kuće.– Svašta.– Imao je neku konobaricu. U braku sa mnom je bio koliko da

napravi decu pa bi posle odlazio u kafanu i tu uy rakiju i razne žene dočekivao zoru. Izdržala sam dve godine pakla i jednog jutra, sećam se bio je sedmi januar, naš Božić. Sneg do krova, a ja sa decom odla-zim kod roditelja.

– Zašto po zimi?– Muž je došao pijan sa nekom ženom i naredio da se za pet mi-

nuta spremim, uzmem decu i da idem. Nije propustio priliku da me udari, šutne i opsuje. Voleo je da me naziva kurvom i da idem svom bogu jer sam luda, a da on više ne želi da živi sa takvom ženom. Na-polju hladno, deca slabo obučena, a do roditeljske kuće treba doći. Mrak pada, sneg veje, a mraz štipa za obraze. Bez para i karte ulazim u voz da bih jutro dočekala na pragu svojih roditelja. Deca plaču, a majka neće da nas pusti unutra. Pored kuće u kojoj sam rođena živela je neka baba Živka i kad je čula plač dece pozvala me da dođem kod nje. Odatle odlazim u jedan grad gde sam zahvaljujući svojoj moći kupila deci nešto hrane i uselila se u jednu napuštenu štalu. Za ovih dvadeset godina moje misije promenila sam trinaest gradova i mnogo stanova. Da sam bila pametna, mogla sam da imam neko-liko vila i da radim u najčuvenijim bolnicama u Americi. U Grčkoj, Švedskoj i još nekim zemljama, mogla sam da imam svoju kliniku, a ja sam odlučila da ostanem u svojoj zemlji, nadajući se da će me ljudi poštovati i koristiti moju moć. Sada živim u okolini Čačka.

– To je lep grad.– Meni je najlepši. Gde god da odem, a puno sam putovala, ja

sam lutalica, uvek sam se radovala povratku. Bila sam u inostran-stvu, mnogo zemalja sam obišla.

– Ko ti je čuvao decu?– Plaćala sam žene, a imala sam i svoje prijatelje. Za čuvanje ja

sam dobro plaćala.– Sa parama sve se može.

51

– Ja sam nekad stanovala u Šapcu, a radila u Skadarliji i stalno sam dolazila i vraćala samo da mi deca nisu sama.

– Ti si se baš namučila.– Od kako znam za sebe, ja sam samo radila i pomagala drugi-

ma. Ja volim da poklanjam, da dajem.– To baš nije dobro.– I ja sam danas to shvatila ali mnogo godina unazad ja sam

mislila da činim dobro delo.– Našem čoveku što više daješ, on te više mrzi.– Bog sve vidi. Na Ovčaru, nadam se da ću te odvesti, kupila

sam jedan plac, pre bi se reklo kamenjar pun zmija. Napravila sam malu kuću sa propratnim zgradama i tu sa decom provela mnogo godina. Ovu zgradu su dopremili robijaši na kamionu i montirali jer je to montažna zgrada. Kupila sam uz pomoć pacijenata koji su našli veliki kamion i radnu snagu. Gospodin Živko je imao šećer i nije mogao bez igle i inzulina, sve dok nije čuo za mene. Posle tri tretmana, čovek ozdravio i zaposlio se kao čuvar u jednom zatvoru. Kad sam rekla šta hoću, on je sve ostalo sredio. Danas imam dva placa (imanja), jedan je Markov, a drugi Jucin. Kad sam se tu nase-lila, seljaci iz okoline govorili su, šta će tu ta luda žena sa dvoje male dece. Tada je tu stvarno bilo mnogo zmija, pravo zmijsko leglo ali ni to mi nije smetalo da se tu naselim i podižem decu. Mnogo sam radila, mnogo sam znoja prolila, mnogo kamenja i cementa iznela na svojim leđima. Od silnog tereta sam se i pogrbila ali je sve bila božja volja. Muža prezirem, a decu učim da poštuju oca jer su njego-vi, mada ga oni danas ne priznaju.

– Šta je sa njim?– Nas je izbacio i doveo mlađu. Danas živi negde u Srbiji i sa tom

ženom ima dve ćerke. Redovno ide kod mojih roditelja i oni su mu odnegovali obe ćerke.

– Radi li negde?– Mislim na carini ali ga nikad više nisam videla. Sin je jednom

bio i tada je rekao da ne želi veše da ide i hoće da menja prezima. – Vi ste razvedeni?– Pre dvadeset godine.– Što nosiš njegovo prezima?– Zbog dece. Odvešću te jednom prilikom, da vidiš šta sam sve

sama uradila.

52

– Biće mi zadovoljstvo. Kako si očistila taj kamenjar i kako si se čuvala da te ne ujede ni jedna zmija?

– Naložim vatru, a one beže od dima i toplote.– Pametno.– A kamenje sam sve ručno nosila. Ja imam moć i nad zmijama.– Kako?– Kad me vide, stanu a ja joj se zagledam u oči, ona okrene glavu

i ode u suprotnom prevcu. Za vreme bombardovanja dok su vlada-le one vrućine one su često izlazile iz svojih skloništa tražeći vodu. Prođu pored mene i idu dalje.

– Nisu te napadale?– Zašto bi, kad ih nisam dirala. Stavila sam korito puno vode,

one dođu, uđu, brčkaju se ko malo dete, pa izađu i odu ko zna gde. Ovu ratnu avanturu koja je došla iz Amerike provela sam sa decom na imanju. Nismo se krili iako su avioni i bombe bili svakodnevna pojava. Iznad placa je Ovčar na kome se nalazi TV odašiljač koga su gađali više puta. Kad dođeš, videćeš, tu je sada nova antena. Mesto gde je moje imanje zove se Ovčarica.

– Jedva čekam da me tamo odvedeš. Šta je to sa taksijem?– Ti me Milija zadržavaš, ti imaš neku moć, ti vladaš samnom.– Ja sam ti, Katarina, obična sestra koju niko ne sluša.– Znam ja da si ti meni poslat od mog boga. Ovaj naš susret nije

slučajan.– U životu se ništa slučajno ne dešava. Kako si došla na ideju da

kupiš kamenjar pun zmija?– Tu duvaju naj jači vetrovi, a oni mi donose naredbe od mog

dragog boga. Svi su se smejali i govorili, ženo ne idi u taj kamenjar ali sam samo ja znala da je nad tim kamenjarom čisto nebo i da du-vaju vetrovi čije poruke samo ja mogu da pročitam. Pusti me Milija jer ako ne odem neću se vratiti. Da ja njih ponovo zovem i pitam šta je to danas sa plavim taksijem.

– Što se smeješ?– Mi smo dali pogrešnu adresu.– Zato njega nema.– Kažu da je taksi u ulici VP. Kod broja pet više od četrdeset

minuta.– Katarina mi se nalazimo u ulici BP broj sto pet.– Zato toliko čekoamo.– Bar smo se slatko ispričali.

53

– Nekom drugom prilikom ispričaću ti svoju životnu priču, ti je moraš čuti.

– Znam i zašto.– Ti vidiš unapred. Pozvaću ih da dođu na pravu adresu.– Ja se Katarina zbunio pa sam ti rekao pogrešnu adresu.– Ti mene zadržavaš.– Izvinite gospođo, ovo je mali nesporazum.– Neka i meni je sve ovo ispalo simpatično. Evo ga najzad.– Izvinite gospožo, ja sam vas čekao.– Sve je u redu, ja sam pogrešno rekla ulicu i broj.– Vi ste naša stalna mušterija i vi kod nas imate prednost.– Ja sam kriva, a vi izgubljeno vreme uračunajte u cenu.– Ne gospođo, to ne mogu.– Onda ću vas častiti. Milija, mili moj, doćiću na kliniku u se-

damnaest sati, a vi radite kako smo se dogovorili.– Vežbam ja i više.– Samo ne manje jer osim mojih korekcija potrebne su i fiziote-

rapeutske vežbe. Ja očekujem da se naš Željko uskoro osvesti.– Kad se to desi ja ću dobiti otkaz, jer svi misle da sam vas ja

pozvao. Neki misle da se poznajemo.– Dugo se mi znamo, ja sam te tražila kroz vekove. – Ako ozdravi, ja ću biti najveći krivac.– Umesto da te nagrade, ti se plašiš.– Šalim se, Katarina.– Mogao bi ti sa mnom da radiš.– Kao saradnik.– I to, a mogao bi da se baviš Logopedijom jer meni dolazi puno

dece sa govornim problemima.– Treba nam dozvola.– Imala sam je dvanaest godina i svi su se grebali o mene. Prvo

opština, pa moji saradnici i meni ništa ne ostane.– Ja ću da ti budem gazda, a ti moj radnik.– O tom potom.– Mene ne bi pacijenti vukli za nos. Znam ja kako treba sa lju-

dima.– Znam i ja ali oni misle da ja moram samo da brinem o njiho-

vim problemima. Često kažu, tebi će bog platiti.– Ti si ih na to naučila.– Neki nemaju ni lekove da plate.

54

– Tu je socijalno, tu su državne bolnice.– Ne mogu da ih vratim. Ja svakog pogledam bez obzira imao ili

ne da plati.– To je lepo ali i ti treba od nečeg da živiš.– Imam ja. Da meni moj bog. Ja i ti ćemo radiri zajedno, vidim

ja to.– Meni je dobro na klinici.– Ti radiš sa vukovima.– Znam ja da se čuvam.– Gde će da stane šofer?– Kod prvog semafora.– Ako hoćeš, možemo da uđemo u krug.– Ne, može neko da nas vidi. Katarina, hvala što si bila kod

Zdenke.– Zbog tebe, ti si me pozvao.– Vidimo se u sedamnaest sati.– Kolega, gde si, posla preko glave, a nas dve na ovoliki broj bo-

lesnika?– Snežo, ja radim od dva sata.– Meni je glavna rekla da si ceo dan na klinici.– Pre podne dolazim zbog Željka, a po podne radim svoj posao. – Hođeš da ideš sa bolesnikom na internu kliniku?– Ne pada mi na pamet.– Glavna sestra daće ti dva slobodna dana.– Ja moram da vežbam Željka, jer mi je to obaveza.– Uzimaš marke.– U slobodnom vremenu mogu da radim šta hoću.– Kad nećeš i ne moraš.– Neka ga vodi glavna sestra.– Bolesnik je pokretan.– Ženo, ostavi me na miru.– Šta te napala Sneža.– Nema ko da vodi bolesnika.– Ko će ići u pratnju?– Ne znam Maro.– Sada će morati neka servirka.– Baš me briga, ja sam ovde zbog mog pacijenta.– Nešto mi se Željko ne sviđa.– Ni meni ali treba raditi i misliti o ozdravljenju.

55

– Šta ti, Milija, misliš?– Mora da ozdravi jer ima tek dvadeset godina.– Teška bolest.– Bilo je i težih, pa se sve lepo završilo.– Ako je suđeno da živi, on će ozdraviti. Milija, hoćeš kafu?– Šta bih ja bez tebe, Maro?– Ja kad imam ja svima kuvam. Juče sam dobila dvesto grama

od Željkove majke. Pogledaj mi ovaj rezultat krvi.– Daj da vidim. – Ti si moj doktor i ja samo tebi verujem.– Nije dobar.– Šta mi fali?– Nemaš gvožđa.– Pijem puno borovnice.– Potrebno je da piješ preparate gvožđa više meseci. – Ne mogu ja to.– Ako misliš da izlečiš anemiju, moraš da piješ lekove.– Ja ću radije da kuvam čorbu od kopriva.– Od kad imaš ragade na usnama?– Doktor mi je rekao da su to žvale i dao ovu mast da mažem.– Ti si bila kod lošeg doktora. Ti imaš hroničnu anemiju koja se

teško leči, a nekad se nikad ne može izlečiti. Lekovi trenutno popra-ve krvnu sliku ali ubrzo se sve vrati na početak.

– Da to nije leukemija?– To je jedna vrsta krvne bolesti od koje se ne umire ali se teško

leči. Znaš da leukemija ne može da se leči.– Svekar je umro od te bolesti, pa mi je sve jasno. I mene su

godine stigle.– Još si ti mlada.– Napunila sam pedesetu. Još koju godinu života, pa posle mogu

kod svetog Petra.– Smrt ne dozivaj, ona će sama da dođe. Hvala Maro, kafa je bila

dobra.– Neka nova i meni se sviđa. – Nekad je bolje popiti jednu dobru, nego više onih kafa koje se

kupuju kod privatnika. Oni kupuju najgoru kafu, pa je prodaju po nižoj ceni.

– Dobar dan.– Lepo je što vas opet vidim.

56

– Zar niko nema drugi da mi otvori vrata.– Ja sam jedva čekao da dođete pa sam bio najbliži vratima.– Je l' to treba nešto da znači?– Svaki vaš dolozak za mene je veliki događaj. Katarina, vi ste

tačni.– Kasnim samo pet minuta, a za to je kriv taksi.– Po vama može sat da se navije.– To je moja osobina naučena u mladim danima. Gde god da

krenem, ja se držim vremena.– Vreme je novac.– On meni ništa ne znači.– Ali se bez njega ne može. Ja godinu dana ne mogu da skupim

pare za knjigu.– To mogu ja da ti sredim.– Hvala, ja ću se snaći.– Imam puno poznanika koji mogu da pomognu.– Može, ako vi budete izdavač, pa delimo na pola.– Možda se i odlučim. Što pre to bolje, jer ja imam još romana

kori treba da ugledaju knjižare.– Meni su neki ljudi uzeli hiljade i hiljade maraka.– Zlih ljudi ima sve više.– Meni su hteli mozak da stave u špiritus, da bi videli kakav je to

mozak koji sve vidi. Čude se kako vidim.– Kako Katarina? – Ne znam ali vidim sve do koske. Ono što ja vidim potvrdi ske-

ner i magnetna rezonanca. Kako Željko?– Posle vašeg prvog tretmana više nije hladan.– Proradila creva, bolji je metabolizam i krv stiže u sve ćelije. Je

l' ne može u istu sobu? – Kako da ne? Sada ću ja.– Polako Milija, imamo vremena.– Nestrpljiv sam, hoću da čujem kako je danas.– Je li mu tu majka?– Otišla je u grad, kaže da treba nešto da mu kupi.– Kakvo nepoštovanje, zna da ću doći u pet i umesto da me

sačeka, ona otišla u grad.– Tu sam ja.– Da nije tebe i tvoje upornosti, od Željka ne bi bilo ništa. Sine

moj, kako si danas?

57

– On je danas mnogo uznemiren.– Hoće da izađe napolje ali nema gde da ode. Njegovi roditelji

su ga već prežalili, kupili sve što je potrebno za sahranu i čekaju da se desi ono najgore. Ozdraviće on, ja sam jutros javila mom bogu da je Željko živ.

– On se tegli, širi prste.– Dragi moj dečače, došla Katarina da ti pokaže put kojim tre-

ba da kreneš. Tvoj životni put je posut cvećem i ti uskoro treba da kreneš jer je to božja volja. Dragi Milija on je danas mnogo bolji, deluje moja terapija.

– Daj bože da i njega posle ovoliko muka ogreje sunce.– Bog je milostiv, on sve vidi i sve može.– Mnogo se znoji.– Zato ću mu dati i ovu flašu da popije, ne bi li se što bolje

očistio.– Kako se pije?– Isto kao Milaks. – Imao je stolicu, a urin menja boju.– Počelo je i čišćenje bubrega. Sve je to dobar znak i ja se nadam

da ćemo uskoro i razgovarati.– Jesi li čuo Željko šta kaže Katarina?– Verujte mi, tako će biti, kad vam kažem. Sada se Milija udalji

od Željka da uradim novu korekciju.– Ja stigla!– Majko, gde ste vi?– Morala sam u grad.– Imamo lepe vesti.– Šta je ovde lepo?– Vaš sin ima bolju cirkulaciju jer smo očistili creva i popravili

metabolizam. Sada krv ravnomerno dolazi u svaku ćeliju. I žuč je počelo da se redovno luči, što je dobar znak. Dekubiti su čisti i počeli su da se pune. Semenici su u funkciji, što je takođe dobar znak. Sto-pala reaguju na grube draži i treba ih češće masirati. Sekret je pre-stao da se luči.

– To sam videla i ja.– Treba povesti računa da ishrana bude češća i lako svarljiva.

Puno voća i vitamina. Očekujem da se dečak uskoro probudi ako se odmah ukinu lekovi. Vi morate da razgovarate sa njima.

58

– Željkovo buđenje neće ići postepeno, nego će se jednog jutra probuditi i tražiće da jede jer je mnogo gladan.

– Da li ću to doživeti, pa posle neka umrem istog trenutka. Bolje da sam umrla nego što gledam njegove muke.

– Da znate da sam mnogo ljuta na vas.– Samo na mene?– Na oboje.– Šta smo mi vama loše uradili?– Izdali ste me.– Gospođo, ja ništa ne razumem.– Milija!– Samo me zovu.– Vi ste nam dali vaš broj, a ja sam ga mnogima dao.– Zato ja sada nemam mira.– Ja sam mislio da vi želite što više pacijenata.– Ne, Milija, svega mi je dosta. Dvadeset godina radim ovo što

radim i sve mi je teže. Ne mogu više da rešavam tuđe probleme, a sebe sam zapostavila. Imam i ja pravo na svoj mir, kad drugih rado-sti nema.

– Zašto?– Meni je zabranjeno da volim samo jednog čoveka.– Ne razumem.– Moja misija je namenjena svim ljudima ovog sveta. Zvala me

neka profesorka medicinske škole.– To je Mira. – Ala je to neka naporna žena, teško njenim đacima.– Profesorki Miri ja sam dao vaš broj jer sam joj lečio sestrića

bez uspeha. Vi njegov problem možete da rešite.– O čemu se radi?– Mislim da je psihomotorna retardacija ali mi se tu mnoge

kockice ne poklapaju.– Ili jeste ili nije?– Ne znam ali mislim da je on, reč je o dečaku, ozbiljno bolestan

od druge bolesti. – Ovo njegovo ponašanje je rezultat te neotkrivene bolesti.

Možda se radi o sifilisu ili o malingim promenama. Zvala me sestra Milka i servirka Radojka.

– To su radnice infektivne klinike.– Bilo je još poziva.

59

– Ja više nikome neču dati vaš broj.– Hoću i ja svoj mir.– Profesorki Miri o vašoj moći govorila je Zorica jer su one dobre

prijateljice. Ja sam dugo išao kod njenog sestrića ali nisam znao ni mogao da pomognem. Majka je čudna žena i nije htela da me sluša, a tetka je mislila da ima lek koji se popije i dete je zdravo. Ni vama ne bih savetovao da idete.

– To je moja dužnost, ja idem ko me zove.– Nećete naići na saradnju, a od vas će se tražiti da preko noći

učinite čudo.– Čuda ne postoje i ja ne verujem u njih. Ja vidim ono što vidim

i uradim ono što mogu. Sine moj, drago moje dete, ti si danas do-bar. Tvoja creva su počela sa radom i više nisu suva. Žuč je krenula, a u glavi više nema vode jer je ugrađena cevčica odvukla svu vodu koja se skupljala u komori i pritiskala mozak. Zato je sada lidvorna funkcija u redu.

– Zar je nešto dobro kod mog Željka?– Vera, nemoj biti na kraj srca.– Šta treba da radim, da neću da pevam od sreće što mi je sin

bolestai i što niko ne može ili neće da pomogne.– Vera nemoj tako. Znam ja da niste vi krivi što se on razboleo

ali ne mogu više i mom strpljenju je došao kraj. Niko da mi kaže istinu, pa nek je i najgore, hoću da znam. Ja sam u Beogradu, gde je mnogo bolnica i doktora, a moje dete više od godine leži kao neki panj, a pomoći nema. Čemu da se nadam, šta da očekujem ili da se molim bogu da mu prekrati ove muke. Svi dođu i odu, a moj Željko se kiseli i truli u krevetu. Kakva je ovo sudbina, gde je taj bog, zar ne vidi ove muke?

– Vera izađi.– Nek ostane, treba sve da čuje. Prsti traže izlaz, a stopala se

pokreću. Daću mu još neke lekove, a Milija treba još više da vežba.– Ja sam tu svakog dana od devet do devetnaest sati.– Nemojte više da me izdajete.– Nismo ništa loše mislili.– Znam ja to, pa se ne ljutim. Nikome više moj broj.– Milija, mili moj, možemo li sutra kod Mire?– Kad vi možete?– Ne bih htela da trošim vaše vreme, pa recite kad i gde da se

nađemo.

60

– Možete vi sami, ja ću vam dati adresu.– Ne, bez vas ne idem.– Sad ću ja nju da pitam kad možemo sutra da dođemo. Molim

gospođu Miru.– Ja sam.– Sestra Milija pita kad sutra možeš da me primiš.– Tebe uvek.– Jesi li sama?– Pripremiću se ja samo ti dođi. – Plašim se.– Pa što me onda zoveš?– Da te pitam kad mogu ja i Katarina da vidimo Mitu.– Kad god hoćete. Hoćete da ja dođem po vas? – To bi bilo najbolje.– Može li ispred klinike?– Zašto da ne?– Sutra u devet.– Vidimo se.– Pozdravi Katarinu.– Katarina, sutra po nas dolazi Mira.– Kad da dođem na kliniku?– Rekla je da će doći do devet sati.– Odoh ja da bi se sutra opet videli.– Volim kad ste tu pa mi svaki vaš odlazak teško pada.– Jesi li ispratio gospođu?– Da.– I šta je rekla o mom Željku?– Kaže da ti je sve rekla.– Ona je čudna žena.– Ja joj verujem.– Pitala bih ja tebe kako bi se ti osećao da je tvoje dete. – Bolest je teška, a ono što Željko pokazuje posle njenog tretma-

na daje veliku nadu. Sve što ti je rekla ja se slažem sa njom.– Vi kao da ste se dogovorili šta da mi kažete.– Mi smo tu da pomognemo koliko možemo.– Godinu dana je bez svesti.– Jedan Sekula je dvadeset tri meseca bio u komi, pa se osvestio.

Danas je oženjen i ima tri devojčice.– Čujem da sutra idete kod profesorke Mire.

61

– Doćiće po nas u devet sati.– Što ne ide sama?– Neće, hoće da je ja odvedem.– Ova se žena zaljubila u tebe.– Šta to pričaš Vera?– Ja imam oči, a i žensko sam.– Daj bože da je tako.– Samo ona da mi izleči sina, a vi radite šta hoćete. – Ovako lepa žena sigurno ima muža.– Ne, ona je bacila čini na tebe. Ti si upecan i nemoj da se braniš

jer tu pomoći nema.– Voleo bih da je tako.– Mene moje oči dosad nikad nisu prevarile. Ja danas onim vo-

zom u pet idem kući, a sutra će doći Radojko.– Kako ćemo za hranu?– Ostaviću je u frižider.– Doćiću ja ranije pa ću mu dati doručak i lekove.– Diži ga u kolica i vežbaj.– Ja to radim i bez tvog upozorenja.– Kolega, zove te Marija.– Zorice, je li to neka tvoja veza?– Mi smo školske drugarice.– Molim Marija.– Da li hoćete i moju majku da vežbate?– I Zorica je pitala.– Moj brat može dobro da plati.– Vi znate od čega je bolesna.– Znam ali ne mogu da je gledam u krevetu. Otvoriće se a ja to

ne želim.– Vežbaću i nju.– Mi ćemo da platimo.– Koliko meni treba, toliko para nema ni u Narodnoj banci.– Moja majka je bila na skeneru.– Ona nije loša.– Sad su joj našli rak na debelom crebu.– Mi je izlečili od meningita, a ona dobi rak creva.– Ko zna od kad ga nosi. Čula sam da je kod Željka bila jedna

žena.– Jeste i sve je rekla što se kod njega dešava.

62

– Mogu li dobiti njen broj telefona?– Meni je rekla da ga više nikom ne dajem. Ima ga tvoja prija-

teljica.– Ona joj mnogo ne veruje.– Zato što joj je sve rekla.– Ja bih želela da vidi moju majku jer ima ljudi koji mogu da po-

mognu. Ja verujem u alternativu jer je mojoj sestri pomogao travar sa Cetinja.

– I ova žena svašta zna ali je doktori izbegavaju. Govore da je šarlatan i da ona ne zna da leči.

– Da smo mi slušali doktore moja seka bi davno već otišla na onaj svet. Njoj su otkrili rak na glasnim žicama i pre operacije predložili zračenje. Slučajno sam saznala za ovog travara i otišla kod njega pošto je moja sestra zdravstveni radnik i ne veruje u travare.

– Je l' to neki mlađi čovek?– Čiča sa brkovima i devedeset šest godina. Dao mi je neke biljne

kapi koje su učinile čudo. Na kontrolnom pregledu doktori su rekli da više nema tumor i pitali je šta je pila. Nije spominjala travara.

– Trebala je, zbog drugih bolesnika.– Taj starac na daleko je čuven i kome treba, lako će ga naći. I ja

sam danas videla Željka.– I šta mislite da li će se izvući?– Od poslednjeg viđenja on je dobio u težini a oči govore da će

svakog trenutka nešto da kaže. Šta kaže ona žena?– Za sada sve ide kako je rekla.– Treba je slušati.– Neće to doktori. Od sutra ja ću početi da vežbam vašu majku

jer je to tražila Zorical– Moj brat će znati to da ceni.– Uradiću koliko mogu. Broj telefona ne mogu vam dati.– Pitaću ja Zoricu.– Ima ona njenu vizit kartu.Da li je Vera u pravu kad kaže da me Katarina voli ili je to neka

njena šala? Možda je ona moj novi izazov ili još jedna životna zablu-da? Volim da je vidim, da sam u njenoj blizini ali je još rano da bih nešto pokušao. Ona je božja žena, bar mi tako deluje ili je to samo maska da bi se sakrila od muških pogleda. Sa dugom haljinom do zemlje liči na misionarku koja je došla sa druge planete. Nabrekle dojke govore da je ona samo žena željna milovanja. Kako joj prići,

63

ponuditi izlazak u grad ili započeti razgovor, sve su to pitanja na koja nemam odgovor. Znam da su je mnogi zapazili, poželeli ali nisu imali hrabrosti da joj to kažu. Ja želim, ja ću pokušati, bez obzira na dugu haljinu koja upozorava i preti. Bog ne zabranjuje ljubav, a njene zelene oči žele nešto da mi kažu ali traže mesto i priliku, osećam ja to. Bože, daj mi hrabrosti da sve ovo izdržim i pokušam da joj priđem. Osećam da me upozoravaš, da mi govoriš, polako čoveče, tek ste se sreli. Ako je suđeno, vi ćete se zbližiti kad za to dođe vreme.

– Kolega, otkud ti ovako rano?– Moram u jednu posetu.– Šta misliš da li će od Željka nešto biti?– Snežo, ko radi taj se i nada.– Šta kaže ona žena?– Misli da će ozdraviti.– Sumnjam ja u to.– Ja joj verujem.– Kad ne mogu doktori, kako će neka žena iz naroda?– Otkud ti pravo da sumnjaš u njeno znanje, kad ne znaš ko je i

odakle dolazi?– Da nije bog?– Možda dolazi sa druge planete.– Kolega, ti mi se rugaš. – Samo te podsećam da ni doktori nisu sveznajući.– Znam ja to.– Onda sačekaj da vidiš šta može ova žena.– Priča se na odelenju da je mnogima sve rekla, da su se neki

našli u čudu.– Ja očekujem da će pomoći Željku.– Profesoru je rekla da je bolestan i da treba da poseti doktora.

Da li bih ja mogla da dođem do nje.– Ti reče da sumnjaš u njeno znanje.– Hoću da vidim koliko zna.– Zna ona mnogo. Kad dođe ti je pitaj da li hoće da te primi.– Priča se da je Radojka bila kod nje.– Ja to ne znam.– Možeš li da me preporučiš?– Ne mogu, a ni telefon ne smem da ti dam.– Ko još ima njen broj telefona?

64

– Možda Zorica, a Vera je bila sa njom pa je možda i ona dobila vizit kartu.

– Je li tebe gledala?– Nije.– Zašto?– Ja sam zdrav, a neću ženu da uznemiravam. Kako je Željko?– Jutros sam ga previla, ima temperaturu.– Koliko?– Trideset sedam sa dva.– To je za njega dobro.– Znao je on da ima i trideset šest. Sada je topliji.– To je delo ove žene što dolazi kod njega.– Šta je Šumadinac, što si tako rano došao?– Lud sam za tobom.– Mora da si kod neke zanoćio.– Ne seri Lalo! Idem, seronja, u jednu posetu.– Kome treba sestra tako rano?– Pametna sestra vodi jednu lepu damu da vidi jedno dete.– Da nije ona iz treće dimenzije?– Ne seri!– Pričaju sestre da trčiš za njom, a ona ni da te pogleda.– Svaki muškarac bi trčao.– Ti nisi muško.– Ne, ti si!– Ti si sestra koja prosipa guske i lopate.– Sale, jebo te moj direktor!– Koji?– Biraj!– Šta da biram?– Hoćeš Delića ili Pelemiša, koji te drže četiri godine na klinici.– Neću da idem sa odeljenja.– U Novi Sad da ideš, kod tvog Čanka.– Jebaćemo mi vas!– Popusti Sale!– Biće Vojvodina samostalna!– Daj bože da se i vas rešimo. Da sam ja neko, ti bi davno polju-

bio kliniku i otišo u tvoj zavičaj.– Otkrij me, nešto mi je vruće!– Sestra radi od dvanaest sati.

65

– Što si takav?– Zovi Čanka!– On je legenda!– Seronja, ko i ti.– Ne, vaš Đinđić je bolji, sve je to isto, otkrij me vruće mi je.– Jebe se meni i za tebe i njih.– Ostaće samo beogradski pašaluk. – Kakva je to galama?– Koleginice, ja i Sale razmenjujemo misli.– Što tako glasno, bolesnici još spavaju?– Lala vežba glasne žice.– Zorice, neće da me otkrije.– Ja radim od podne.– Kolega, što si takav? Sale, je l' imaš temperaturu?– Gorim.– To je od moje rakije.– Ćuti, Šumadinac. Zezaću ja tebe kad počneš da radiš.– Ako počneš, prosuću gusku na tebe.– Kad bi smeo.– Sestra Milija sve može. Zato budi dobar ako misliš da ležiš u

suvoj posteljini.– Kakva si budala, ti bi to mogao da uradiš.– Sale, kakvi su to razgovori?– Zorice, mi se šalimo.– U mom prisustvu da birate reči!– Željko, čuješ li ovog drkadžiju?– Njemu možeš tri dana i tri noći da pričaš, on ništa ne razume.– Za tvoju informaciju, on vidi, čuje i sve razume.– Sestro, ne pričaj gluposti.– Ozdraviće on, u inat svima.– Kad na vrbi rodi grožđe.– Izlečiće njega Katarina.– Kad nije profesor, neće ni ona.– Mili moj, izvini, bilo je prepreka na putu.– Ja sam tu po dogovoru.– Kada si stigao?– Pre jednog sata.– Što tako rano?– Zbog autobusa.

66

– Moj taksista je naišao na zastoj koji je nastao zbog sudara, pa smo morali okolo da bimo stigli do klinike. Mire još nema?

– Sada će ona.– Ja ne volim ljude koji ne poštuju dogovor.– Možda je i ona naišla na neku prepreku.– Imala sam burnu noć.– Nešto se desilo?– Razgovarala sam sa Željkom.– Ja noćas nisam mogao da spavam.– Zašto?– Pojavio se anđeo koji mi ne da mira.– Pokušaj da ga uhvatiš i pripitomiš.– Ovaj anđeo je navikao da luta.– Možda će se jednog dana skrasiti na jednom mestu.– Sumnjam u tu mogućnost. Ko je navikao da luta, on ide do

kraja.– Svemu dođe kraj, pa ću i ja morati da se povučem.– Tvoja misija treba ljudima.– A meni mir. – I drugim ljudima se to dešavalo ali mi je čudno što se to i meni

dešava, prvi put.– Vi i ja moramo kod doktora.– Ovu bolest oni ne znaju da leče.– Evo Mire!– Izvinite što ste me duže čekali.– Važno je da si tu.– Jutros je gužva u gradu.– I ja sam zakasnila zbog sudara.– Samo sam ja stigao na vreme.– Na Slaviji je bio veliki sudar, pa sam morala okolo.– Kuda sada idemo?– Na Dorćol.– Poznajem taj kraj. Tu sam ja, Katarina, išao da učim za stolara.– Lepo je to zanimanje.– Dve godine za redom ja tropa.– Nisi voleo taj posao.– Bio sam nestašno dete a u školu sam išao kad pada kiša i

sneg.– Je li mali ustao?

67

– Mita vas čeka.– Gospođa Katarina, ja sam pokušavao da mu pomognem ali bez

uspeha.– Hvala ti, kolega, na trudu. Videću šta ja mogu da uradim. Koje

smetnje ima dečak?– To je psihomotorna retardacija.– Teško stanje ali tu treba naći pravi put kojim se stiže do mozga.– Ja sam svašta pokušavao ali uspeha nema.– Zbog retardacije prepisuju mu mnogo lekova koji ga obore s

nogu i on prespava više od pola dana.– To je greh, to će ga ubiti ako se ne odustane od njihove dalje

upotrebe. Iako ga nisam videla, lekove treba baciti jer ga trujemo, a to je veliki greh pred bogom. Lekovi uspavljuju mozak.

– On je, gospođo, jedno plemenito dete ali kad mu dođe, on po-divlja i teško onom ko mu se nađe na putu. On bije, štipa, pljuje, strašno ga je gledati. Posle sveg divljanja, sedne, zapali cigaru i gleda u jednu tačku.

– Koliko ima godina?– Trinaest.– Prvo mora da ostavi lekove, pa cigare.– Neće ni da čuje, nego mi traži i muštiklu.– Pazi ti malog gospodina.– Kad zapali cigaru, moram i kafu da mu skuvam.– Je l' to vaše dete?– Ja nemam decu, Mita je dete moje sestre. On je više kod mene

nego kod majke. Gospođo, stigli smo.– Stanujete u lepom kraju.– Tu stanuje moj Mita, a ja sam sto metara niz ulicu. Izvolite!– Milija, vodi me.– Idemo liftom.– Miro, koji to beše sprat?– Šesti.– Ja, Katarina, ne volim liftove.– I ja ih izbegavam jer mi se vrti u glavi– Možemo mi i peške Miro, bolje liftom ja sam malo punija, a do

šestog mora puno da se ide.– Kako vi kažete.– Mene niko ništa ne pita.– Ti si kolega ko momčić.

68

– Sa pedeset leta.– Je l' to taj momak?– Ja sam Mita, naj opasniji dečak u ulici.– Ja sam Katarina, dobra vila.– Niste veštica koja leti na metli?– Mito, kako se to ponašaš?– Nije veštica?– To je tetka Katarina koja je došla da ti pomogne.– Ja sam zdrav, vidite moje mišiće, zar nisu kao u Tarzana?– Jak si ti dečak.– Hoćeš li da mi daš metlu, pa da visoko, visoko odletim, čak do

sunca?– Ako budeš dobar i slušao mamu i tetku.– Neću ja njih da slušam jer su obe zle i ja ih ni malo ne volim.– Zašto, dobri moj dečače?– Mama me samo bije, a tetka mi kaže da sam lud ko konj.– Vole one tebe.– Ako me vole što me ne vode u bioskop ili na utakmicu.– Gospođo, gde da krenemo, on viče i udara drugu decu.– Ja samo probam svoje mišiće. Gle kako sam jak.– Mito, hoćeš da te Katarina pregleda?– Kako?– Ti sedi, a ja ću rukama da vidim šta ti fali.– Što si smešna, mogu li i ja tako da uvrćem prste?– Probaj, isto radim kao ti.– I šta vidiš?– Ništa.– A ja kod tebe vidim promene na kičmenom stubu i beloj

moždanoj masi.– Katarina, mogu li da postanem veštac?– To mogu loša deca, a ti si dobar momak, koji treba samo malo

da bude miran dok ja još malo nešto vidim.– Mama, šta ona to radi?– Smiri se sine!– Baš je smešna! Kad budem pričao mojoj Mili, slatko ćemo se

smejati.– Je l' ti to imaš devojku?– Mi se zabavljamo već duže vreme.– Da nije malo rano?

69

– Imam ja još jednu.– Ala si ti neki opasan momak. Gotovo Mito.– Mogu li sada da letim?– Možeš.– Na televiziji sam gledao dečaka kako leti na ćilimu.– Bolje je na metli.– Kad mi donosiš metlu?– Kad dođem drugi put.– Ja ću da je uzjašem i letim oko kuće.– Čije su ovo cigare?– Moje.– Zar tako lep dečak da puši?– Ovo su ženske i lepo mirišu. Uzmi jednu, probaj, nisu jake.– Ja ne pušim.– Kakva si ti to ženska kad ne voliš cigare?– One su otrov.– Ja ih jedem ko bombone i ništa mi ne smetaju.– Ako i dalje nastaviš da pušiš, ja ti ne dam metlu i ti nećeš leteti.– Kad je doneseš, ja prestajem sa pušenjem. Mama ja hoću da

letim.– Polako, sine, čuo si šta ti je rekla Katarina.– Ako mi odma ne donese metlu, ja ću da skočim sa terase.– Mito, šta to pričaš?– Tetka, idi u pičku materinu!– Milija, zatvori vrata, može on to i da uradi. Miro, pije li nešto?– Dobio je gomilu lekova.– Od danas svi lekovi idu u korpu za smeće.– Ura, neču više da pijem te odvratne tablete!– Kako da ga smirimo?– Posle mog odlaska, njemu će samo da se spava. Gde je otac?– On je skot, đubre muško!– Seko, smiri se!– Upropasti mi život! Zbog njega se godinama lečim, jebem mu

majku slinavu!– Draga majko, trebali ste da prekinete trudnoću.– Doktorka je isto govorila, a ja sam htela da rodim, ne bi li skot

prihvatio dete i mene.– Čuli ste da mali ima promene na kičmi i mozgu.– Da nije nešto ozbiljno?

70

– Ova bolest mora da se leči! Sve psihičke promene su rezultat osnovne bolesti.

– Katarina, da ja izađem?– Ne Milija, ti si zdravstveni radnik.– Mislio sam da majci i tetki ne bude neprijatno što sve ovo

slušam.– Mita ima sifilistične promene.– Otkud to?– Miro, ja to vidim. Inficirao se još kao beba, a to do sad niko

nije otkrio.– Moja sestra je lečena i rekli su doktori da je sada zdrava.– Ja govorim samo ono što vidim i stojim iza svake izgovorene

reči.– Šta da uradim?– Neka mu uzmu krv i potvrdiće bolest o kojoj govorim. U

trudnoći je infekcija prešla sa majke na dete.– Toga se niko nije setio.– A promene u ponašanju su od bolesti koju ima.– A mi smo obilazili psihologe i neuropsihijatre. Jeste li sigurni?– Kad vam Katarina kaže.– Sutra ću ga voditi kod doktora.– Miro, preko krvi lako ćete dokazati da li je Katarina u pravu.– Mito, sutra moramo kod doktora.– Neću, oni samo vade krv!– Moramo!– Ja ću kod tetka Katarine. Ona će mi dati metlu i ja ću otići da-

leko od vas i doktora.– Sine moj, prvo neka ti uzmu krv, pa ću te posle odvesti kod

Katarine.– Je l' hoćeš da mi daš metlu?– Hoću.– Kako ste vi, veštice, dobre. Ove babetine po ceo dan se svađaju.

Najteže mi je subotom i nedeljom kada su zajedno.– Šta to pričaš, sine?– Ćuti, kurvo jedna, samo zivkaš neke muškarce, ti misliš da je

Mita lud!– Smiri se, dečače moj.– Sve je istina, Katarina, kad vam kažem!– Kad ti izvade krv, ja ću doći sa metlom, koja leti.

71

– Sigurno nećeš da me slažeš?– Za tebe će Katarina sve da uradi. Kad pregledate krv, vi me

zovite da počnem svoje korekcije.– Je l' i Miliju da zovemo?– On ima puno posla pa ćemo ga ostaviti na miru.– Svratiću po neki put.– Miro, zovite mi taksi.– Mogu ja da vas odbacim.– Ne, ja ću taksijem.– Već stigao.– Baš su brzi.– Sada je deset sati pa još nema gužve u gradu.– Da, Katarina.– Gospođo, bez uvrede, ovo je samo za taksi.– Hvala Miro i poslušajte moj savet.– Svakako, već sutra idemo da pregledamo krv.– Kuda ćeš, mili moj?– Na kliniku.– Hoćeš sa mnom?– Ne, ja ću peške do prvih šina, pa na tramvaj.– Doćiću danas malo ranije.– Čekaću vas.

– Pametna neka žena.– Mnogo zna.– Sve je istina.– Što dete niste lečili?– Mislili smo da je retardacija. – Ona se pojavila kao posledica osnovne bolesti.– Sada je i meni jasno. Moja sestra se lečila od sifilisa.– Gde ga dobi?– Verovatno je muž inficirao.– Šteta što deca trpe tuđe greške.– Govorila sam joj da se smiri, da taj čovek nije za nju ali nije

htela da me sluša.– Lepa ti je sestra.– Kakva je ona bila.– Mogu da zamislim kad je u pedesetoj seksi.– Mogla je da bira, a ona se uda za Simu.

72

– Mora da je bio lep.– I lep i bogat ali zaražen.– Ona sigurno nije znala?– Pričalo se da ima bolesnog đoku ali sam mislila ljudi ljubomor-

ni na njegovu lepotu i bogatstvo, pa pričaju svašta. Prvo se on meni udvarao ali ga ja nisam volela.

– Nešto mu falilo?– Samo je pričao o parama, o bogatstvu koje ima, a mene je to

opasno nerviralo. Čula je i seka da mu je đoka bolestan ali nije pove-rovala i nastavila sa njim da se druži.

– Lepi Sima upecao najlepšu devojku.– Zvali su ga strašni Sima najbolje tuca u kraju. Bolje da su

pričali da je zaražen, ne bi druge cure stigle do Sime. Pre moje seke imao je on mnogo cura, ni broja se ne zna.

– Jadne one ako su zaradile.– Ja znam za neke koje se i danas leče od sifilisa.– Sve što je slatko može da ukisne jednog dana i zato je najbolje

imati jednu i živeti zdravo i dugovečno.– Ti si kolega romantičar.– Ovaj današnji život se svodi na, jedan sišao, drugi se popeo.– Zato smo dobili sidu.– Ko je Simu zarazio?– U kraj je došla jedna francuskinja.– One su opasne.– Izgledala je ko boginja. Lep Sima, lepa ona i desilo se ono što

svi ljudi ovog i onog sveta vole. Sima dobi sifilis, a ona se izgubi i više je nismo videli. Osta Sima da širi zarazu, pa tako stiže i do moje seke. Svadba tri dana, mlada lepa, Sima lep, gosti zadovoljni i poče jedan brak koji ne sastavi ni tri meseca. Svinja ostaje svinja, pa tako moj zet Sima nastavi bludni život. Seka trudna, ja pokušala nekoliko puta da ih ponovo spojim ali sve beše uzalud. Seka se porodi, a Sima se istog trenutka izgubi i ja ga ni posle trinaest godina nisam videla.

– Možda je umro.– Priča se da je otišao u Francusku.– Život je cirkus, a mi smo cirkuzani. Ja bih da krenem.– Hvala što si je doveo.– Bolje da nisam jer sam video koliko malo znam.– I drugi, još veći stručnjaci, lečili su Mitu kao retardiranu oso-

bu.

73

– Mnogo je vremena prošlo i ako je Katarina u pravu, neće biti dobro.

– Ona je rekla istinu, a ja sve to mogu da potvrdim.– Reci Zorici da ću doći na kliniku da se uzme krv.– Važi Miro.Kakvi su ovo papiri, mora da je tu nešto zapisano. Šta ovde piše?

Dragi moj Milija. Mi jedno drugom imamo mnogo šta da kažemo. Putovaćemo vozom, samo ja i ti i napisati najbolji životni roman koji do sada niko nije napisao. Ali prvo moramo da sredimo ovoze-maljski život.

Šta ćemo sa decom?Mili moj, oni će sami naći svoj put i mi ne treba da im smeta-

mo.To je rekla Katarina, a ja zapisao, kada i gde, zar je to važno?– Doktore, šta si se zagledao u asfalt, ko da rešavaš jednačinu sa

dve nepoznate.– Molim?– Znaš li gde ćeš?– Idem na Zeleni Venac. – Ti si Vlado?– Otkud ti u ovom kraju?– Da nije zabranjeno?– Ovde je blizu zoološki vrt i mogu majmuni da se uznemire.– Više ih je na ulici nego u kavezu.– Tako je, stari druže.– Najveći i najgori se zove Vlada.– Hoćeš na pivo?– Žurim na kliniku.– Još radiš?– Mora se . – Ja sam u penziji deset godina.– Lako je tebi, ti si socijalista, a gospodin Milošević delio penzije

i šakom i kapom.– Ko je tebi kriv kad nisi znao na koju ćeš stranu? Što te nema

u kafani?– Nemam vremena.– Svrati, ja sam subotom i nedeljom redovan gost.– Hvala na pozivu.– Čekam te.

74

Sunčan ali prohladan dan, kao da smo u oktobru, a ne na kraju aprila. Proleće polako odlazi, a mi se još nismo ograjali. Prethod-ni dani prohladni, a ovo proleće obeležavaju uporne i dosadne kiše. Neki dani su nas podsetili na poznu jesen, iako je april najlepši mesec u godini. Gde ide ovaj narod i da li neko u ovom Beogradu radi jer su ulice pune ljudi koji se razmileli kao mravi pred kišu. Kako je lepo kad moje umorne oči ugledaju dvoje mladih kako se drže za ruke i stidljivo, da ih niko ne vidi poljube jedno drugo. Život brzo prolazi a samoća ga ubrzava i čini dosadnim. Ljubav život čini lepšim i dužim ali svi ljudi nemaju tu sreću da vole i budu voljeni. Sresti onu pravu, nekome se desi u mladosti, a nekome u poznijim godinama. I moje vreme polako ističe, a moja princeza nikako da stigne. Možda će me jednog dana posetiti i ostati da zajedno delimo dane i noći. Da se ta princeza ne zove Katarina ili je to samo san koji će posle burne noći otići u zaborav?

– Gospodine!– Otkud vi, gospođo Draga, na klinici?– Doveli smo Mitu da mu se uzme krv.– Gde je Mira?– Seka je sa Zoricom otišla u prijemnu ambulantu. Šta vi mislite,

da li ona žena može da pomogne mom sinu?– Treba probati.– Kako je Željko?– Od kako ga ona posećuje, on je, iz dana u dan, sve bolji.– Kad bi i mog sina izlečila, ne znam šta bih joj dala.– Šta momak radi na klinici?– Došao sam da mi uzmu krv.– Jesi li plakao.– Moj Mita je pravi junak, ljubi ga tetka.– Hoću da ozdravim i da jašem metlu one veštice.– Ona je Katarina i mnogo te voli.– Kad mi budu gotovi rezultati, ona će ponovo doći i doneti

metlu, a ja ću leteti, leteti.– Miro, šta misliš o Katarini?– Žena je pametna, načitana, a medicina joj je u malom prstu.

Šta je završila?– Ne znam.– Mora da je neki specijalista. Čim rezultati budu gotovi, ja ću

je zvati.

75

– I treba jer ona može da pomogne.– Kad ćeš ti da navratiš?– Ja sam pokušao i nisam uspeo, pa neka Katarina nastavi tamo

gde sam ja stao.– Svrati ovako na kafu, a imam i dobru užičku rakiju.– Hvala ali mi nisi u prolazu.– Mogli bi da izađemo negde.– Prošla me volja.– Vidiš kako imam lepe noge, zar to nije dovoljno da svratiš?– Lepe jesu ali ti imaš čoveka.– Kakve to ima veze?– Meni je dosta tuđih žena, ja bih da imam svoju.– Niko nema svoju, mi smo vaše, a vi ste naši.– Loša je to filozofija.– To je, kolega, istina koju niko ne voli.

– Gde si do sada Šumadinac?– Da ti nisam nedostajao?– Nisam ja peder.– Pa što me onda pitaš gde sam?– Ovaj tvoj pacijent dere se ko jarac.– Što ga nisi umirio?– I on je drkadžija ko ti.– Samo si ti dobar.– Od njegovog plakanja ne mogu da spavam.– Širi čovek pluća. Ako ti se ne sviđa kod nas, idi kod tvog

Čanka.– Otićiću kad postanemo država.– To će biti kad na kurcu nikne nokat.– Videćeš!– Šta tu ima da se vidi?– Otišlo Kosovo, pa će Crna Gora i na kraju moja Vojvodina.– Sale, mnogo sereš.– Tu je sestra da mi obriše dupe.– Jesu li ti dolazili terapeuti?– Zar se tako zovu?– Imaju ljudi diplome.– Jebem ja njih, dođu pet minuta i odu.– Kupi udlage i petsto maraka pa će te ova sestra dići na noge.

76

– Šta zna lopatarka? Ti da nešto vrediš, ne bi ti dali šut kartu.– Ljubomora čoveče.– Da su mene tako zajebali, ja bih im pokazao svog boga.– Oni su zajebali tebe i druge bolesnike, a mene boli đoka. Nikad

mi nije bilo bolje, nikad nisam manje radio.– A ja se kiselim u krevetu.– Žali se doktorima.– Briga njih za mene.– Onda se žali Čanku.– Svima ću jebati mater kad ozdravim.– I treba.– Je l' i danas dolazi ona gospođa?– U četiri sata.– Da li bi htela i mene da pogleda?– Zamoli profesora da je pita.– Što je ti ne pitaš?– Ko sam ja, a tu je glavna sestra.– Sutra u viziti, pitaću ja doktorku Julijanu. – Nemoj nju jer je gospođa ne miriše.– Onda ću zamoliti glavnu sestru. Svi ste vi krivi što sam ja

ovakav.– Jedi govna, šta ja imam sa tobom?– Što me nisi vežbao?– Kako, kad doktori kažu da ja ne znam to da radim?– Dvadeset godina si znao, sada kad je Sale u pitanju, ti si sve

zaboravio. – Ti si najveća sramota infektivne klinike i zato idi što dalje od

nas.– Neću, dok me ne izlečite.– Kad će se to desiti, pitaj doktore, oni su stariji od mene.– Vi ste me upropastili.– Šta će Lala četiri godine kod nas?– Ja vam verovao, očekivao pomoć jer ste institut, a ono sve moj

do mojega.– Nema više dobre bolnice, ni dobrog doktora.– To sad vidim i ja. Mnogi dođoše i odoše, a ja i dalje u krevetu.– Da si imao marke, sad bi bio prvi švaler u tvom mestu.– Daću ja vas u novine.– Neki Šumadinac će tvojom sliko obrisati dupe.

77

– Mora da se čuje kako ste upropastili jednog Saleta.– Boli nekog đoka što tamo neki Lala, po imenu Sirbik Saša,

četiri godine leži u krevetu jer nema marke.– Ti si me upropastio, ti si najveći krivac!– Ne ja, nego doktori, fizijatri, terapeuti. Dok sam te ja vežbao,

ti si sedeo u kolicima, a sada si zauzeo krevet ko vojnik rov. Ko te je dekanilisao? Ja sam. Da te nisam kao idiot po nekoliko sati vozao po kliničkom centru, ti bi i danas imao ono gvožđe u guši.

– Mogao sam ja i ranije da ga se oslobodim.– Znam ja da nisi hteo jer si znao da će to poslati u drugu bol-

nicu, a kod nas si radio šta si hteo i zajebavao koga si hteo. Samo mene nisi mogao jer sam te pročitao. Ja tri godine ne radim posao terpeuta.

– Ne bih ja tebe ni na odelenju držao.– Baš me briga gde ću i šta ću da radim jer mogu sve i znam

svašta.– Zato te niko ne jebe ni dva posto.– Nek sam ja živ i zdrav, a ko će da me jebe, to i nije važno. Ja

sam još pre trideset godina shvatio da u ovom pokvarenom zdrav-stvu vredi samo doktor, dok su svi ostali niko i ništa.

– Ala si ti, Šumacinac, pametan.– Ja sam ti najpametniji i ovakav više nikad neće doći na kli-

niku.– Kolega stigla ona tvoja.– Ko je stigao?– Žena iz svemira.– Šta to pričaš Zorice?– Idi otvori joj vrata!– Sa zadovoljstvom.– Biće tu nešto.– Dobar dan, anđele moj!– Mili moj, dušice moja, ja poranila.– Važno je da ste tu.– Želela sam da te što pre vidim, pa sam poranila.– Bože, hvala ti.– Je li Željko u sobi?– Sad ću ga dovesti.– Je li tu gospođa Vera?– Tu je njen muž.

78

– Pošaljite ga kod mene, moramo da razgovaramo.– Radojko, stigla lepa Katarina.– Kako izgleda?– Lepa žena ali božja i nije za nas smrtnike. Požuri, čeka te u

čekaonici, a ja ću Željka pripremiti i staviti u kolica.– Gde će on biti?– U sobi četiri.– Katarina, mi smo spremni.– Odmah dolazi. Tako je oče, a na vama je da se pridržavate

mojih saveta i sve će biti u redu.– Hvala gospođo.– Kako je moj dečak danas?– Uznemiren i vrti se kao da je na ringišpilu.– Kako mokri?– Obilno.– Boja urina?– Čas bela, čas crvenkasta.– To je dobro. Počelo je čišđenje bubrega. Je li imao stolicu?– Obimna, spontano je sve išlo.– Je l' bilo krvi?– I krv i ignoja.– Sve je dobro krenulo. – I moj profesor je govorio da se uz pomoć izgleda urina i stolice

mogu postaviti dijagnoze nekih bolesti. – Sve je to pod kontrolom mozga i zato ishrani u lečenju mnogih

bolesti treba posvetiti dužnu pažnju. Bolesni organi traže lako svar-ljivu hranu, sa dosta vitamina.

– Koliko će trajati ovo čišćenje creva?– Dva tri dana.– Kad sam ugledao krvavu stolicu, ja sam se prvo uplašio, a onda

sam se setio vaših reči.– Pojava krvi u stolici je posledica blage erozije creva. Sve to go-

vori da su creva proradila. Oče, ja ne verujem u čuda, ja lečim hra-nom i uz blagoslov moga boga. Ono što ja vidim, to ne može niko.

– On vas gleda!– Sine moj, došla Katarina da te izvede iz mraka.– Kod njega se pojavilo gutanje.– Dušice moja, biće to dobro, samo pojačaj vežbe, ovi mišići

ispod kolena počeli su da se bude. Izađite, ja treba nešto da uradim.

79

– Mogu li ja da ostanem?– Ne, mili moj jer moji magneti mogu da te uspavaju.– Šta misliš Milija da li ova žena može da pomogne?– Ja verujem u ono što priča jer je sve medicinski.– Meni je nešto tu sumnjivo.– Radojko, ne greši dušu, otkako Katarina radi sa Željkom, kod

njega se svašta dogodilo.– Jeste li je on još bez svesti.– Kako može da se osvesti kad tri puta dnevno pije po šaku leko-

va koji bi i konja uspavali.– Ja sam o njoj čuo sve najbolje.– Sačekaj, ne žuri!– Ona je u Užicu i okolini mnogima pomogla.– Sam si je doveo i pusti je nka radi.– Šta kažu doktori?– Oni su uradili koliko su mogli i sada nek pokuša Katarina.– Milija uđite.– Katarina, on vas gleda pravo u oči.– Mi smo uspostavili vezu i on će sada da spava, dugo, dugo da

spava.– Gospođo, je l' to dobro?– Da oče, on je umoran i treba mu što više sna.– Zato se ovako vrti i isteže ko glista na kiši.– Bole ga dekubiti.– Stavio sam dva perjana jastuka.– Dekubiti su veliki i svaki pokret izaziva bol. Milija sa Željkom

moraš još više da vežbaš jer su kolena počela da se koče.– Ceo dan sam na klinici i vežbam ga više puta po sat vremena.– On će se iznenada probuditi, verujte mi! Tražiće da jede jer će

osetiti strašnu glad.– Daj bože da se to desi.– Desiće se, Milija jer je bog milostiv i misli na našeg Željka. – Znaćemo to da proslavimo.– Ja tu neću biti, a vi radost podelite sa drugima. Milija, mogli

bismo da odemo na sajam cveća.– Zašto ne?– Možda imaš neki drugi plan?– Ovakav poziv ne dolazi svaki dan. Prvo da smestim Željka u

krevet.

80

– Čekaću te ispred vrata, a ti požuri.– Sale, pazi mi na Želju.– A gde ćeš ti?– Idem na jedno lepo mesto, sa lepom damom.– Što lažeš, koja će sa tobom.– Našla se jedna prava.– Kakva je?– Pravi anđeo.– A, gde je vodiš?– Na sajam cveća.– Pazi šta radiš i nemoj da se obrukaš.– Prvi izlazak i moram da ostavim utisak.– Držim ti palčeve.– Jesi li ga smestio.– Čim sam ga stavio u krevet, zaspao je kao jagnje.– Spavaće on do zore.– Njega su davno otpisali, pa slabo ko i dolazi da ga obiđe.– Ti si tu, pa misle to je samo tvoj pacijent.– Majka, kad je tu, nešto i uradi, a sestre zbrze nameštanje kre-

veta i previjanje pa posle ja sve to moram da popravljam.– Jadan on, nema gde da se vrati jer su i roditelji digli ruke.– Ja verujem da će on ozdraviti.– I ja, mili moj.– Da nije njega, kako bismo se sreli?– Znala sam da ću te sresti, samo nisam znala gde i kad.– Katarina, za ovaj naš prvi izlazak nismo obučeni kako treba.– Ništa nam ne fali.– Sa damom se ne ide u patikama i prljavim farmerkama.– I ja nosim dugu haljinu i čizme, pa šta mari. Tebi odelo lepo

stoji jer imaš visinu.– Ne volim da ga nosim, a kravatu osećam ko kanap za vešanje.– Kada drugi put izađemo, ti ćeš ga obući i izgledaćeš ko ma-

neken.– Šta ako nemam odelo?– Kupićemo, dva tri čeka i odelo je na tebi.– Katarina, dušo, nosiš li ti samo duge haljine?– Kad zatreba, znam i pantalone da obučem.– Lepo bi ti stajala i kratka suknja.– Ja to ne nosim ali, ako želiš, jednom ću je obući.

81

– Zašto se kriješ u toj dugoj haljini kad imaš sve što jednu ženu čini lepom?

– Moja misija i način života ne dozvoljavaju slobodno oblačenje. Ova duga misionarska haljina štiti me od loših ljudi. Mnogo puta me je spasila.

– Zar je tebe neko napao?– Bilo je pokušaja ali sam se jedva izvlačila iz neprijatnih si-

tuacija. Neki ljudi hteli su da me dotaknu, uhvate tamo gde nije dozvoljeno ali bi ih ova haljina upozoravala i plašila da ostvare zle namere. Ja ne izlazim uveče iz kuće, ovo sada prvi put da sam u ovo vreme na ulici.

– Ja sam tu, nemaš čega da se plašiš.– Znam i zato sam ostala van kuće. – Još od prvog susreta želim s tobom da izađem, a sajam cveća

je pravo mesto.– Nisam očekivala da ćeš prihvatiti poziv.– Ovaj dan ću pamtiti.– Kako je lepo udvoje šetati ulicma grada.– Hoćemo taksijem?– Ne, želim da šetamo držeći se za ruke dok nas drugi posma-

traju. – Ti si moj dar sa neba.– Milija, nemoj tako, ja sam samo poslata da te izvedem u život.– Ovaj susret godinama čekam.– Ti si ostavljen, zaboravljen ali ti mojim prisustvom nagrađuje

za sve što si do sada uradio.– Svakom sam pomogao koliko sam mogao.– Vidi to bog i zato je mene poslao da te pokažem novi put na

kome ću biti ja, tvoja Katarina.– Kako je to lepo čuti.– Ako želiš, tako će i biti.– Jesam li ja to dobro čuo?– Da, dušice moja. Naš susret i moj poziv nisu slučajnost. Tebe

je poslao moj bog.– Hvala bogu, hvala i tebi što si ovog lepog dana sa mnom.– To je njegova volja, a ja je samo izvršavam. Još od prvog su-

sreta znala sam da si mi poslat jer sam na tebi videla svetlost koja mi dade znak da je stigao moj čovek. Tada sam te poljubila, a ti si pocrveneo ko tek rascvetala bulka. Doćićeš na moje imanje.

82

– Biće mi zadovoljstvo.– U podrumu čuvam vino koje još niko nije probao. Imanje je na

obroncima Ovčara.– Volim brda jer je i moje selo brdovito.– Jednog jutra dok selo spava, ja ću doći.– Jedva čekam da se to dogodi.– Znam da ćeš doći, ja sam vidovita.– Ti imaš Ovčar, a ja Avalu.– Na Ovčaru je najčistiji vazduh, jedino nema vode pa koristim

kišnicu.– Zar nema gradskog vodovoda?– Ima, ali tu vodu koriste manastiri. Ja sam na imanju pronašla

žicu ali mi treba puno maraka da iskopam bunar jer je teren kame-nit.

– Kako se stiže do imanja.– Dođeš u Čačak i odatle još desetak kilometara lokalnim auto-

busom. Moja kuća je uvek otvorena, ko zna ko sve može da naiđe. Umoran putnik treba negde da se smesti, pa zato vrata nikad nisu zaključana. Kad dođeš, pokazaću ti kako razgovaram sa vetrovima i mojim gospodarom. Kad sam kupila kamenjar pun zmija, svi su se seljaci iz okoline smejali. Svojim radom ja sm imanje očistila, napra-vila sebi i deci kuću i pomoćne zgrade. Danas je moje imanje čisto i služi za primer. Nema više kamenja, a zmije su negde otišle. Vidim po neku ali one su samo u prolazu.

– Zar se ne plašiš?– Ja sam njihov gospodaj. Ja sam za dvadeset godina misionar-

skog rada pregledala preko šest miliona ljudi. Svašta sam videla, mnogima sam pomogla.

– Gde si ti u toj masi?– Ja sam živela za druge, a sebe sam zaboravila. Mislila sam da

je moja dužnost pomagati drugima, a da će mene za taj moj trud je-dnog dana nagraditi moj dragi bog. Moj gospodar me nije zaboravio, poslao je tebe kao nagradu.

– Da li sam te ja zaslužio?– On je to odlučio i ja sam dužna da poštujem njegovu volju.

Meni je nuđeno bogatstvo, mogla sam da biram kliniku u kojoj ću da radim za velike pare, a ja sam se vratila svom narodu i svojoj Srbiji.

– Je l' ti neko za to rekao hvala?– Nije.

83

– I neće, dušice moja.– U ovoj zemlji važnije je biti doktor neznalica nego Katarina

koja vidi bolje od skenera i magnetne rezonace. Ja da sam htela, mo-gla sam da završim tri medicinska fakulteta. Ja ovu moć nisam ničim zaslužila, ja sam je dobila od mog gospodara i samo njega slušam. Ja vidim ono što durgi ne mogu. Kao devojčica od četrnaest godina mogla sam da vidim od čega je ko bolestan.

– Kako si to saznala?– Sasvim slučajno. Baba Mitra mi je dala da pročitam njen nalaz.

Tu je pisalo da ima bolesne bubrege, a ja vidim da je čir na želucu. Pošaljem ja nju kod drugog doktora i on potvrdi čir. Od tada su mno-gi dolazili da im kažem koju bolest imaju i nikad nisam pogrešila. Zbog toga su mnogi počeli da me izbegavaju i govorili su ona Lju-bisavljeva ćerka sve vidi. Pričalo se i da sam luda, veštica, vračara, svašta su pričali. Govorili su da noću razgovaram sa bogom i da mi on daje podatke o bolestima koje imaju ljudi.

– Vi ste dobar čovek jer pomažete ljudima.– Znam ja i tigrica da budem ako mi se nanese nepravda. Milija

vidiš ovo drvo?– Samo što nije ušlo u zgradu.– I drvo želi društvo.– Sve što je živo voli da se druži.– Dušice moja, niko ne voli samoću.– Što ste vi sami?– Nisam sama, ja imam divnu decu i svoje pacijente. Ja volim

sve ljude.– Da li je to dobro i da li svi to zaslužuju?– Ja im prilazim i primam kao dobre ali kad odlaze, ja znam da

li su dobri ili loši. Vidiš, mili moj, ovaj bršljen?– Da.– On ide do vrha zgrade.– Skoro tako nešto nisam video.– To ti je kao kad ptica stigne do gnezda u kome nena malih

ptica.– I to je život.– Lepota života je u ljubavi, materinstvu jer je rađanje obna-

vljanje života. Sve je krug i dok je tako biće života na planeti. Moje te-rapije, moje lečenje se zasniva na krugu jer bez kruga nema života.

– Katarina, polako pada mrak, a mi još nismo stigli do sajma.

84

– Meni je lepo sa tobom i ja nigde ne žurim.– Da se sajam ne zatvori?– Neće, do izlaska meseca još ima vremena. Kako mi je lepo u

tvom društvu i zašto sam ovolike godine provela sama?– I ja bih to pitanje sebi mogao da postavim ali neću jer si tu i

nadam se da ću te imati i da ćemo zajedno dočekivati zore.– Ako bog dozvoli.– Ja ne znam ni jednog boga koji je protiv ljubavi.– Ja samo slušam svog gospodara.– Mogu li da ga zamolim?– Ne treba, on sve vidi i rećiće mi šta treba da radim.– Katarina, evo taksija, da ga zaustavim?– Ne, ja bih još malo da šetamo.– Uskoro će mrak, a mi smo daleko od sajma.– I sutra je sajam cveća. Ja sam bila vozač i za petnaest godina

nisam napravila ni jedan prekršaj. Pre dve godine sam kupila novi auto i dala sinu.

– Kakav je on vozač?– Pedantan, miran, nigde ne žuri i poštuje propise. – Ko polako vozi, uvek stiže na cilj.– Moj sin ide do stotke.– Za naše puteve to je neka normalna brzina.– Da li je Katarina zaboravila da vozi?– Uz malu obuku, bila bi opet dobar vozač.– Je l' bi smeo da sedneš pored mene?– Prvo bih dobro razmislio.– Seo bi.– Pa što me onda pitaš?– Ko jednom nauči da vozi, to se nikad ne zaboravi.– Potrebno je malo obuke, da se oseti volan. Ja sam davno bio

vozač ali mi dozvola više ne važi, a nemam ni kola. Ni vožnja me više ne privlači.

– Bez kola je danas teško.– To mnogo košta.– Zbog mog posla kola bi mi dobro došla.– Koliko si ti vozio?– Samo, mesec dana.– Što tako kratko?– Kupio mi otac fiću, a ja pravo u banderu.

85

– Ti si dobar vozač.– Posle ove nezgode ja prodam fiću i veše nikad nisam seo za

vola.– Volim na vozim na dugim relacijama.– To je veliki napor.– Stavim decu u kola i dok ne stignem do mora ne pravim

pauzu.– Malo je takvih vozača.– Ja i danas volim kola ali sin ima prednost. Svšta je Katarina

radila u životu.– I sada srete jednog Miliju.– Godinama te tražim.– Ja sam tu.– Nadam se da ćeš i ostati.– Gde bih ja mogao da odem?– Muškarci su ko vetar, dođu i odu. Bila sam i radio amater više

godina.– To je bio i moj hobi. Moja stanica se zvala mladost i sa njom

sam se družio desetak godina. Zbog nje sam proveo dve noći u po-drumu jer nisam imao dozvolu za rad. Znam i da zidam.

– Ko te je naučio?– Moj otac je zidar.– I ja znam da zidam. Majstor Mitke je moj učitelj.– Lepo, nas dvoje možemo da zidamo kuće. Imam želju da na-

pravim kuću po mom ukusu i da vrata budu okrenuta prema jugu.– I ja ću ti pomoći.– Pazi šta si rekao. – Evo plavog taksija.– Čoveče, jeste li ludi? Mogao sam da vas zgazim.– Idemo, Katarina.– Mili moj, šta to radiš? Mogao si da stradaš!– Gospođo, sreća je njegova što imam dobre kočnice.– Gospodine, do sajma.– Da ne idete na sajam cveća?– Da.– I ja volim cveće ali nemam vremena.– Dan je dug.– Znam ali moram da radim, treba nahraniti četvoro male dece.– Vi i žena, dve plate.

86

– Ona je godinama na birou.– Lepo je imati puno dece.– Da žena radi, imao bih ja i peto dete.– Čestitam, u današnje vreme treb biti hrabar pa imati i dvoje

dece.– Ne znate vi kako je lepo kad se okupimo oko stola.– Treba decu nahraniti.– Zato ja i radim od jutra do sutra. Je l' vi nemate decu?– Ja devojčicu, a dama sina i ćerku.– Ja sam mislio da ste muž i žena.– Na osnovu čega ste to zaključili?– Držite se za ruku, a iz vas izbija ljubav na sve četiri strane.– Vi se šalite!– Lep ste par i lepo je videti dvoje...– Starih!– ... Kako se drže za ruke i šetaju gradom. Moj otac se oženio kad

sam imao deset godina. Sa drugom ženom ima dva sina. Mi se dobro slažemo i pomažemo.

– Ako su deca pametna, sve se može.– Moja maćeha je divna žena i ja sam je prihvatio kao da mi je

prava majka.– Hvala gospodine.– Lepo se provedite.– I vi nađite malo vremena pa posetite sajam.Moraću, ni jedan

nije prošao bez mog prisustva.– Simpatičan neki čovek.– Ti, mili moj, nemoj više da istrčavaš ispred kola.– Nekad je sajam bio pojam za Beograd i bližu i dalju okolinu.

Jedno vreme su u modi bili Novogodišnji vašari, gde se kupovalo sve i svašta, po niskim cenama. Čim se sajam otvorio, ne sećam se koje je to godine bilo, kupim ja televizor Major. To je odličan televizor s dva programa i kod mene je bio dvadesetak godina.

– Kako je ovde lepo.– Gde ćemo?– Evo strelice koja pokazuje pravac.– Idemo samo pravo i tu je cveće. – Zašto je ovako malo sveta?– Ljude muče druge brige, a za cveće nemaju vremena.– Kako se čudno osećam.

87

– I ja.– Imam tremu, ko devojka kad prvi put izađe sa momkom. Šta

ću sa rukama, a jezik se zapliće ko da me je ujela osa.– I meni je toplo.– Mi smo ko dvoje mladih koji nešto hoće, a ne znaju šta.– Ja znam!– I ja znam šta hoću ali pustimo vreme da nas nosi.– Šta ako nas odnese na razne srtane?– To će biti božja volja.– Uhvati me pod ruku.– Sada si moj.– Osećaš li kako se tresem?– Ko da imaš urinarnu infekciju.– I to znaš.– Jeza, zima, drhtavica.– Tebi ni doktor nije ravan.– Što se tako treseš?– Trema, posle duže vremna pored mene je jedna slatka dama.– Sada ću da ih smirim. Na sajam cveća ja dolazim svake godine.– Što je ovako malo izlagača i posetioci mogu da se izbroje na

prste.– I meni je čudno. Ovde zna da bude toliko posetilac da se ne

može apsolutno kretati.– Došlo neko čudno vreme gde se ni cveće ne voli.– Godinama ovde dolazim, pa sam ovaj prostor viđala zatrpan

od cveća. Na imanju imam dosta cveća.– Lepo, Katarina.– Ono me poznaje i dok ga zalivam ja mu pevam.– Cveće ima dušu i vidi ko ga voli i u znak zahvalnosti ti daruje

cvet i miris.– Ovde ima lepog cveća.– Odakle je?– Iz Ljiga, tamo je dosta cvećara koji svake godine dolaze u Beo-

grad sa novim sortama cveća. Ja poznajem mnogo ljudi iz Ljiga koji na ulici, pijaci prodaju cveće.

– Kažu da je danas to unosan posao.– Cveće traži puno rada i ljubavi.– To je ženski posao.– Najbolji uzgajivači cveća su muškarci.

88

– To nisam znao.– U Ljigu nema kuće koja nema baštu sa cvećem.– I moja žena je volela cveće.– Oko njega treba puno raditi.– Njena staklena bašta je bila puna raznog cveća. Kad je umrla,

cveće je počelo da se suši i za mesec dana nije ostalo ništa.– Što ga nisi zalivao?– Jesam ali je i pored toga počelo da se suši.– Cveće zna ko ga voli, a ti si ga zalivao reda radi.– Tako je Katarina.Katarina, evo klupe oko koje ima puno

cveća.– Da sednemo?– Mogli bismo.– Pazi da neki cvet ne oštetimo.– Što nas ljudi gledaju, šta mi to loše radimo?– Možda im izgledamo ko dvoje zaljubljenih na pustom ostrvu.

Možda im smeta što se držimo za ruke i što su nam oči pune ljubavi.– Zar se to vidi?– Vidi se Katarina.– Meni je bog pokazao da si ti onaj koga čekam godinama.

Ovakvu klupicu imam na svom imanju.– Ona puno košta.– Majstor Rade napravio je pre dve godine. Videćeš tog čoveka

koji je od mojih para kupio kola, napravio kuću, a ženu obukao kao kraljicu.

– Katarina, je l' ti to daješ koliko mu treba?– On je zidar, pa mi je na imanju pravio neke zgrade.– Blago njemu dok tebe ima.– Počeo je i da laže, a urađeno nije dobro, pa se vrše popravke.– To on namerno radi da bi izvukao još koju paru.– Jedva čekam da ga najurim sa imanja.– Što ga do sada nisi najurila?– Ne želim da mi drugi majstori dolaze na imanje.– On to zna i radi šta hoće.– Milija, vidiš ovaj most?– Baš su ga lepo napravili.– Mostovi povezuju dve obale.– I dvoje zaljubljenih. Tu je plavo cveće koje podseća na vodu

koja teče.

89

– Ljubav je potok koji teče i nikad ne presuši.– Nema, malo te volim ili mnogo.– Milija, ja te volim!– Otkad tu lepu reč nisam čuo.– Danas se mnogi sa njom rugaju lažući sebe i druge. Da mi,

Milija, pređemo ovaj most?– Zašto da ne?– Možda će nam doneti sreću.– Hoće, osećam ja to.– Uhvati me za ruku i ne daj mi da odem od tebe.– Krenuli smo istim putem.– Ti si poslat od mog gospodara i ja te hoću samo za sebe. Go-

spod je milostiv i on će blagosloviti naš suret.– Ništa lepše nije moglo da mi se desi.– Ništa ovde nije slučajno.– Gde si bila do sad?– Išla sam iz mesta u mesto nadajući se da ću te sresti.– Sad, kada si tu, ja te nikom ne dam.– Ti si uvek bio sa mnom, ja sam te poznavala i čekala da se

pojaviš.– Ti si moja zvezda vodilja.– Ja sam došla da te sledim. Sve se iznenada dogodilo.– Kao u snu.– Ja želim da ostanem pored tebe.– Šta će sa nama biti, to zavisi od mog gospodara.– Zna li on za ljubav?– Njegova ljubav je velika i namenjena svim ljudima.– Ja bih tvoju ljubav da zadržim samo za sebe.– O tome će odlučiti gospod, a ja sam tu da ispunim njegove

želje.– Gle mesec kako nas gled.– Samo se vidi okvir.Sad će se on popuniti.– Otkud znaš?– Zna Katarina svašta. Želela bih da putujemo, smo ti i ja.– I ja bih želeo.– Vozom, dva tri dana.– I dve godine ako treba.– Moram da krenem.– Ostani još malo.

90

– Nije moj običaj da ovako kasno ostajem u gradu.– Ti si sa mnom.– Toga se i plašim.– Neću te pojesti.– Znam ali se plašim da ne napravim neku grešku.– Katarina, mesec se ispunio.– Kako nam se vragolasto ruga.– Mora da mu izgledamo smešno.– I mesec voli zaljubljene. Ja ću nekoliko dana biti odsutna.– Kad se ponovo vidimo?– Zvaću te, imam tvoj broj telefona. Moja Katarina će sada

otići.– Ako ne odem neću se vratiti.– Kakva simbolika, nas dvoje na stepenicama.– A ispred piše izlaz. Uzmi ovaj kamen, neka te podseća na

današnji susret.– Kako je lep, stalno ću ga nositi.– Kamen je simbol gradnje.– Temelj naše buduće kuće.– Biće on i temelj naše ljubavi.– Hoće Katarina, osećam ja to.– Uzmi ovo pismo, ja volim da se dopisujemo.– Ja više volim ovakve susrete.– Ja ću ti pisati, a ti kako hćeš.– Ja ću početi da se bavim pisanjem.– Vreme je da počneš.– Još za to nije došlo vreme. Kad za pisanje dođe vreme, ja ću se

povući u samoću.– Bićeš ti dobar pisac.– Imam napisanog materijala, samo treba da ga sredim u jednu

celinu. Od mog pisanja moja deca imaće prihod od koga će moći da žive.

– Piši mi.– Napisaću ti jedno pismo.– Ja ću ti stalno pisati.– A ja ću uvek želeti novi susret i voleti moj Katarinu.– Pusti mi ruku, treba da idem.– Gde žuriš?– Ako ne odem, neću doći. Nemoj da me pratiš.

91

– Samo do autobusa.– Poznajem Beograd.– Može neko da te napadne.– Ne plaši se Katarina.

– Tečo, gde ste do sad.– Bio sam u društvu jedne dame.– Da nije ona što dolazi kod željka?– Baš ta.– Gde ste bili?– Na sajmu cveća.– I kako je bilo?– Ko u snu.– Vi sijate.– Zar se to vidi?– Vidi i te kako.– Dobio sam ovaj kamičak.– Što je lep.– I ovo sam dobio.– Što je lepa koverta. Dajte da je otvorim.– Pismo je moje.– Izvini tečo.– Gde je Marina.– Legla je da spava.– Odoh i ja.Na ovom svetlu ne mogu da čitam, pa ću sutra saznati šta mije

napisala. Kako mi ne dostaju njene oči pune ljubavi, klupa na kojoj smo sedeli i most preko koga smo prešli. Da li je ovo samo san koji će dolaskom jutra nestati ili je ljubav koja će tek procvetati i moj život učiniti lepšim. Gde li je našla onako lep kamičak od koga se neću razdvajati. On će me podsećati na naš prvi odlazak na sajam cveća. Ona je anđeo koji je ko zna odakle došla a da li će pored mene ostati, to samo bog zna. Lepa koverta mora da je nešto važno u njoj napisa-la. Šta li tu piše i zašto mi nije sve rekla saznaću ubrzo. Da nisam ja onaj koji treba da joj ulepša život ili sam samo muškarac više. Nije ona takva, ona ima dušu, a takve žene znaju šta hoće i kako da dođu do srca odabranog muškarca. Kad bi sada moglo da se ponovi se-denje na klupi ili prelazak preko mosta ili gledanje u mesec koji nam se smeje i samo što nam ne kaže luda deco, vi ste se najzad našli. Ne

92

mogu da zaspim dok ne pročitam pismo ali kako kad na ovom svetlu jedva vidim slova. Popeću se ispod lustera, tu je svetlo jače, samo da bih saznao šta mi je Katarina napisala.

– Tečo, šta to radiš?– Hoću, pre spavanja, da pročitam pismo.– Zovite me sutra u šest sati, imam praksu.– Važi Nataša...

I evo me da izvršim volju svog gospoda, pa dođoh da vam ponu-dim bogatstvo čistih osećanja koje u sebi nosi jedna zaljubljena žena. Milija, pred vama je osoba koja vas voli i očekuje da joj se ljubav uzvrati. S ljubavlju, Katarina.

Zar je ovo meni moglo da se desi? Zar i ja nekoj dami ljubav da uzvratim, da li ja ovo sanjam ili se to dogodilo? Ja želim, ja hoću ali ne znam kako. Moje vreme je prošlo a u dosadašnjem životu sve je crno bilo da crnje ne može biti. Mene su svi lagali, varali, a ja sam verovao i nadao da će jednog dana doći ona prava. Da li je Katarina ta, pokazaće vreme, a meni ostaje da se nadam i živim u strahu da to ne bude još jedna ljubavna graška. Ja je vidim, čujem, osećam, a ona nije tu. Da li je to moja uobrazilja ili je ja stvarno toliko volim da ponekad pričam sam sa sobom. Meni je vruće, šta je to sa mnom, da nemam temperaturu? Možda će ova vrućina proći ako otvorim prozor ili prestanem da mislim na Katarinu. Milija, smiri se, doći će sutrašnji dan, pa ćeš je ponovo videti i biće ti lakše. Vidim je kako govori, kako je sigurna u svaku izgovorenu reč, a ja je slušam i ni očima da trepnem. Njene oči, njen stas i mala slatka usta, svakog bi muškarca uznemirila. Zato i nije čudo što se u njenom prisustvu osećam ko dete koje očekuje kaznu od svoje majke. Milija pokušaj da spavaš, ponoć je davno prošla.

– Nataša, vreme je za školu.– Hvala tečo.– Tata, trebaju mi pare za skriptu.– Koliko?– Dvesta dinara.– Znaš gde stoje. Kad ćeš ti u školu?– Ja, tata danas sedim kod kuće, a uveče sa društvom idemo u

diskać.

93

– Ja ću doći do dvadeset sati.– Zar nećeš danas da vidiš Katarinu?– Dama je otišla na put.– Tata, kako je Željko?– Ide na bolje ali mnogo sporo.– Dolazi li ona žena.– Ona ima ime.– Potrudi se, tata!– Vežbam već godinu dana ali su rezultati slabi.– Potrudi se kod te žene.– Mala, šta to pričaš?– Je li lepa?– Lepa i pametna.– Takva ti treba.Ti znaš šta meni treba?– Ti si tata intelektualac.– To danas ne igra nikakvu ulogu.– Tata, zar ima pametnih žena?– Ova je jedna od tih.– Muškarci ne vole takve.– Ja tu nemam šta da izgubim.– Kako je bilo na sajmu cveća.– Lepo.– Teča je dobio lep kamičak i pismo.– Nataša, to se ne priča.– Izvini tečo.– Nataša i ja ne možemo da dvadeset godina da nađemo dečka,

a moj tata sa pedeset vodi damu na sajam cveća.– Božja volja.– Treba tečo neku da nađeta.– I ja ga teram.– Hvala deco.

– Željko, druže, ala si se usrao.– Sad će sestra da me obriše.– Napunio si krevet.– Ne bih ja taj posao radio ni za kakve pare.– Ćuti Lalo!– Nemoj više da mi prilaziš.– A kad se ti usereš, ko te čisti?

94

– Sestra Milija.– Željko, ti si mi nešto vruć.– Imao je temperaturu.– Ko tebe šta pita i odgovaraj samo na pitanje.– Cele noći nisam mogao da spavam.– To je tvoj problem.– Cele noći škripi zubima i hrče ko konj. Tražuću od sestara da

mu daju nešto za spavanje.– Mogao bi ti, drkadžijo, da popiješ bensedin, a ne da slušaš šta

drugi rade.– Kolega, zove te Mira.– Zorice, samo Željka da stavim u kolica.– Gde si, lepi moj?– Radim sestro.– Sviđa mi se ona žena.– Zna svoj posao, samo joj ljudi prave smetnje.– Ona ne sluša nikog.– Kako je samo pametna.– Sve zna, nju je zadovoljstvo slušati.– Ona je rekla da Miti uzmeš krv na pregled, pa će doći da ga

vidi.Evo, rezultati su gotovi.– Sve je u redu.– Pozvaću je da ga pogleda.– Imaš njen broj telefona?– Tu je negde.Onda je pozovi.– Meni je rekla da će samo sa tobom doći.– Ja imam vremena, a ona neka odluči kad dolazimo.– Čim odem kući, pozvaću je.Zna li Mita?– Svaki dan pita kada će doći veštica na metli, da i njega nauči

da leti.– Meni je rekla da je zvala vašu kuću i da se Mita javio.– To mi je rekla sestra, a on je celo to popodne ćutao. Posle raz-

govora sa Katarinom počeo je da se znoji a temperatura je išla do trideset osam stepeni.

– Čudno.– I ja želim da se čudo dogodi. Sestri je rekla da Miti treba kičmu

snimiti, jer je videla promene.– Preko telefona.– Snimili smo kičmu i sve što je rekla to je nađeno.

95

– Čudno.– Mnogo zna.– Pusti je nek pomogne koliko može.– Vidimo se, lepi moj.Miro, lepo izgledš.– Ti to svakoj kažeš. – Takvi su pravi muškarci.– Bolje ti gledaj Katarinu.– Neće ona mene.– Guta te očima.– Kad bi tako bilo.– Ja sam žena i sve vidim. Ona je zagrizla udicu, a tebi ostaje da

ribu upecaš.– Kolega, ljute se sestre što si stalno kod Željka.– A ko njima brani da mu prilaze.– Obilazi i druge bolesnike.– Dobro Zorice.– Ja znam da nije tebe, Željko bi davno otišao na onaj svet.– Ja se trudim, pomažem koliko mogu jer se nadam da će mo-

mak ozdraviti.– Doktori kažu da od njega nema ništa.– Ja verujem Katarini.– Dobra mačka, da se kolega nisi zaljubio?– Svako, pa i ja, voli da vidi lepu i pametnu ženu.– Sve su žene ćurke.– Ova je izuzetno pametna i zna šta radi.– Ti si se zaljubio.– Nisam, ali volim da je vidim.– Nema je dva dana.– Bila je na putu.– Kad dolazi?– Trebalo bi danas oko pet sati.Kako vreme brzo leti, uskoro će i Katarina, pa da ja njoj napišem

pismo. Hvala gospode što si je poslao da mene učini srećnim čovekom.

Vaša rečenica, bože koliko ga volim, pokazuje put kojim treba da krenem. Ti si moja zvezda vodilja koju sam svesno i s ljubavlju spre-man da pratim. S tobom i uz tebe do kraja. Milija.

– Kolega, zar ne čuješ zvono?– Ja radim.

96

– Stvarno?– Da Beti.– Idi otvori vrata!– Nisam ja najmlađi.– To je ona iz treće dimenzije.– Trčim Beti.– Da se ti nisi zaljubio?– Meni je čast da joj otvorim vrata i poljubim u ruku.– Ti si kolega lud ko struja.– Vi ste, Katarina!– Mili moj, ja došla.– Koja radost za mene! Hvala za ono juče.– Ja sam to želela.evo mog pisma, tu sam ja i moja duša. Godi-

nama sam čekao da se pojavi moj anđeo.– On je došao.– I zove se Katarina.– Sutra sa sinom idem na Ovčar i biću tamo nekoliko dna.– Biće mi teško bez tebe.– Samo dva tri dana. Bićemo u vezi.– Kako?Evo ti moj mobilni pa me zovi.– Ja ne znam njim da rukujem.– Pogledaj, samo pritisneš ovo dugme i biraš broj.– Znam, Katarina, takav isti ima moja ćerka.– Onda sve što ne znaš pitaj nju. Napisala sam ti novo pismo.– Mnogo lepo pišeš.– Prvom prilikom pokazaću ti šta sam sve napisala.– Rekao sam ćerki gde smo bili.– Šta mala kaže?– Dete radoznalo.– Ja mojoj deci ne smem ništa da gvorim. Bog je želeo da se

sretnemo.– Hvala mu.– Ja sam se spremala da se povučem na imanje, kad je rekao da

ću tebe sresti i živeti život žene. On je to poželeo i tako će biti.– Kako da mu se zahvalim?– Moli se bogu. Dok budem otsutna, ti ćeš biti u mojim mislima

i molitvama. Kako je Željko danas?– Meni je bolji.– Je l' radiš kako sam rekla? Je li otac tu?

97

– On je otišao, a majka treba da stigne svakog trenutka.– Da mi počnemo?– Možemo i bez nje.– Željko je u kolicima.– Anđele, došla tetka Katarina da te izvede iz ovog mraka. On me

gleda on sve čuje.– Puno je plakao.– Danas su organi u boljem stanju, istina je kad ti kaže Katarina.

On nema epilepsiju, a žlezde rade mnogo bolje. Brzo ćemo mi njega izvući.

– Ja ga vežbam kako ste rekli.– Da nije tebe, on bi davno stradao od sepse. Dekubiti su mnogo

bolji, čime ih lečite?– Samo sterilno previjanje.– Mirni su i počeli su da zaceljuju.– Ja se njih najviše plašim.– Sve je mirno, kad ti kaže Katarina.– Kako ih vidite, kad je Željko uvijen u ćebe?– Sve ja vidim.– Čudno.– Ja ne znam kako vidim ali vidim. – Sve je tačno, ja sam ga previo pre nego što ste došli.– Samo ti radi i slušaj moje savete i ovaj momak će kolo da vodi.

Ja sada odoh, da bih opet došla.– Da pozovem taksi?– On me čeka ispred vrata.– Katarina, srećan put i dođi mi što pre.– Ti me zovi, imaš moj broj.– U koje vreme?– Kad god hoćeš.

– Tata, jesi li video onu ženu?– Šta to tebe interesuje.– Samo pitam tata.– Ti nemaš pametnija posla, nego zabadaš nos u moj privatni

život. – Šta sam loše pitala?– Ništa loše ali šta se može očekivati od prvog susreta, kad se još

dovoljno ne poznajemo. Vidi što imam lep mobilni.

98

– Koliko si ga platio?– Dala mi je ona žena da je pozovem po neki put.– Tata, to nešto znači.– Ništa to ne znači, žena hoće da joj javljam šta se dešava sa

Željkom dok je ona odsutna.– Znaš li njim da rukuješ?– Jedva sam naučio.– Ko ti je pokazao?– Vlada tehničar.– To je najbolja marka i najskuplja.– Vlada kaže da košta oko 400 maraka. Da se menjamo?– Meni je i ovaj dobar.– Što je sad ne zoveš?– Sutra ću zvati sa posla. Moram prvo da vidim Željka, pa joj

onda prenesem šta sam video, zato služi mobilni, a ne za priče rekla kazala.

– Katarina, čuješ li me?– Mili moj, šta ima novo?– Željko je bolje.– Kod njega treba strpljenja i puno rada.– Roditelji su nestrpljivi.– Ja nisam došla da ispunjavam njihove želje, nego da našem

anđelu pomognem i vratim ga u život. Odakle zoveš?– Sa klinike.– Jutros si bio u mojim mislima i molitvama.– Hvala Katarina.– Što je ovde lepo, od ranog jutra ptice pevaju, a sunčevi zraci

obasjavaju Ovčar. – Nadam se da ću i ja nekada imati priliku da uživam u toj lepoti.

– I ti si danas došao.– Gospođa Vera, ja radim svoj posao.– Rekoše sestre da si na odmoru.– Jesam, ali Željka moram i dalje da vežbam. Jesi li zvala onu

ženu?– Sinoć, oko 22 sata.– Šta kaže?– Ona je ubeđena da će se Željko osvestiti.

99

– I ja sam u to ubeđen. Ovakav ne može ostati.– I ja to znam.– Ili će umreti ili će se osvestiti.– Ovde se ne zna ko je luđi, ona ili ti.– To nam je hvala!– Šalim se.– Dolaziš li sutra?– Svaki dan, samo ću malo da zakasnim jer moram na pijac.– Ja ću doći u 9 sati.Moram da čujem Katarinu, nešto me vuče ka njoj, kao da mi je

ostavila magnet. Ovaj mobilni je dobra stvar, kad čovek hoće nokog da pozove, samo okrene traženi broj i razgovor može da počne.

– Katarina!– Molim.– Čuješ li me?– Slabo.– Pozvaću ponovo. Katarina!– Sada te dobro čujem.– Zovem iz parka, pa je buka manja.– Mili moj, prošli put kad si me zvao nisam ti rekla da je bilo

problema u putu. Kod Ljiga se desila saobraćajna nesreća.– Neko poginuo?– Stara baka koja je prelazila ulicu na crveno.– Možda nije videla.– Sada je sve gotovo. Tu smo čekali više od dva sata.– Svako putovanje sa sobom nosi neki rizik.– Moj sin pažljivo vozi.– Ali drugi su opasnost koja vreba.– Na Ovčaru nas je dočekalo strašno nevreme.– I ovde je padala kiša. Kako si ti?– Nedostaje mi drvo koje traži društvo, klupa na kojoj sede

zaljubljeni, most koji spaja dve reke i mesec koji se smeje. Ovih dana imam sastanak sa nekim važnim ljudima.

– Kad se vidimo?– Uskoro. Kad dođem u Beograd, ja ću te pozvati, a ti drži mobi-

lni stalno uključen.

– Kolega i ti imaš mobilni?– Ćuti Beti!

100

– Kad ga i ti imaš, ja ću svoj da bacim.– I ne treba ti, šta će seljanki mobilni?– Što si došao u park da zoveš, kad na odeljenju ima puno me-

sta?– Od aparata se teško prima veza.– I ja sam zato izašla napolje. Ovaj naš klinički park je ko stvoren

za razgovor.– Nema buke.– A tu su i klupe gde se može sesti.– Ti si star, pa moraš da sedneš.– Doćićeš i ti u meje godine.– Nisi star da ležeš, sve sam čula.– Nije te sramota da prisluškuješ?– Nije te sramota te sede kose da lažeš ko pas?– Sve je istina.– Bežte deco s prozora. Koja ti je ta po redu?– Ostavi me, Beti na miru.– Neko poludi u mlade dane, a neko ko moj kolega, u pozne go-

dine.– Željko, druže, da nije tebe, ja nikad ne bih sreo Katarinu i zato

moraš da ozdraviš.– Šumadinac, što si se tako doterao?– Ne seri, Lalo!– Tebi više ni kožne gaće ne pomažu.– Ti, da si pametan, ne bi se 4 godine kiselio u krevetu.– Ti si kriv, ti si me zajebao.Ja nisam terapeut.– Prvo si počeo da me vežbaš, pa si me ostavio.– Ne mogu da radim dva posla. Tu su terapeuti i fizijatar iz

kliničkog centra.– Ne znaju oni ništa.– To im ti reci.– Kad si se tako picnuo, da nisi sa nekom bio?– Jesam, pa šta?– Sigurno si našao neku babu.– Damu, kakva se retko sreće.– Vreme je da idem kući.– A mene nećeš da vežbaš.– Tebe neću. Rećiću šefu i glavnoj sestri.– Pazi da me ne uplašiš.

101

– Milija, što ga ne digneš?– Vera, ja sam na godišnjem odmoru, a tu su terapeuti, pa nek

vežbaju, to im je posao.– Neće.– Zašto bih ja to radio?– Platiću ti.– Ti da imaš pare, ne bi bio u ovom ćumezu. Vera, kad kreneš, ti

mu veži noge i malo zategni.– Plašim se da ga zavoj ne nažulja.– Ako to ne radimo, noge će stići do brade.

– Deco, ima li koga?– Tečo, gledamo film.– Blago vama.– Moj se tata pretrgo od rada.– Da nije Željka, ja ne bih znao šta je rad.– Je l' bila ona žena?– Nije, ali ja radim po njenim savetima.– I šta očekuješ?– Da se Željko osvesti.– Ti veruješ toj ženi?– Video sam da mnogo zna i sve što je rekla tako se i dešava.– Mogu li do te žene?– Zašto, da te nešto ne boli?– Hoću da mi kaže šta me čeka u budućnosti.– Zar se to može?– Na klinici je sestrama i nekim doktorima sve pogodina.– Zato hoću i mene da pogleda.– Kad je vidim pitaću, ali ja u to ne verujem.– Mogla bi i tebe da pogleda.– Ja znam šta je bilo, a šta će biti, videću.– Da nije dobra, zašto bi je Željkovi roditelji doveli na kliniku?– Davljenik se i za slamku hvata. Jednog dana pozvaću je da

dođe kod nas.– Mogu i ja kod nje da odem.– Pa je davi do mile volje. Deco šta ćemo sutra za jelo?– Nataša ide kući, a ja ću sebi nešto da spremim.– Frižider je pun.– Lako ćemo za jelo. Mene zanima ta žena.

102

– I mene, dete. Ideš li sutra u školu?– Samo za potpis.– Onda uzmi pare i kupi šta hoćeš, nemoj da se mučiš oko spre-

manja. Ja ću sutra opet na kliniku.– Tata, zar nisi na odmoru?– Jesam ali ne mogu sada da ga ostavim, kad sam mu najpotreb-

niji.Nekad sam želeo rano da ležem i noć mi je bila za odmor, a od

kad sretoh Katarinu, noć posta mora i ja jedva čekam zoru da zarudi. Po danu manje mislim, razmišljam o sreći koja iznenada dodje, jer su tu svakodnevni poslovi koji odvlače misli na drugu stranu.

– Deco, odoh ja na spavanje.– Zar ovako rano?– Prvo ću pozvati Katarinu.– Bravo tata!– Je l' treba da te budim?– Ustaću ja sama.– Katarina.– Ti si, mili moj!– Krenuo sam na spavanje, pa da ti se javim.– Lepo od tebe.– Kako je na planini?– Uživam u ovoj lepoti i mislim na tebe.– Ja više namam šta da kažem.– Sve si rekao, a tek smo se sreli.– Možda je tvoj gospod tako hteo. Hvala mu, Katarina!– Zato ću se i dalje moliti i slušati samo njegove savete i ispunja-

vati njegove želje.– Želeo bih da se vidimo u ponedeljak.– Doćiću kod Željka, pa ćemo posle izaći u grad.– Moj anđeo želi sa mnom u grad.– Moja vrata ljubavi za tebe su otvorena i čekam da se naša lju-

bav ugnezdi. Vidimo se mili moj.– Jedva čekam susret sa anđelom koji mi nudi svoja krila, jer

veruje u moju ljubav.– Spavaj mili moj i sanjaj tvoju Katarinu!– Tata, što si tako rano ustao?– Dosta sam spavao.– Ljubavni problemi?

103

– Ima i toga. Da i ti nemaš te probleme?– Za sada ne.– Hoćeš kafu, više sam skuvao?– Može pola šolje. Danas idem kod one gospođe na ručak.– Bravo tata!– Dama će prvo doći kod Željka, pa ćamo posle taksijem do nje-

ne kuće.– Nadam se da ćeš biti kavaljer.– Zar ti sumnjaš?– Ne ali mi ne odaješ utisak nekog velikog kavaljera.– Kakav sam ja, nekad bio dasa.– O tebi se tata priča u tri sela.– Za mnom su devojke i žene uzdisale, a neke su i vene sekle.– Tata, ti si u mladosti puno čitao bajke za decu.– Bilo je i toga ali je bilo i trovanja žena i devojaka.– Zbog tebe tata?– Kakav sam ja kao momak bio, to se ne može opisati.– Verujem tata. Deka je pričao da si po najvećoj vrućini nosio

najlon košulje, a sa tebe je curio znoj ko da si na kiši. – To je bilo vreme italijanskih košulja. Tada sam nosio i šimi

cipele, pa sam zbog njih imao kurje oči. Jedne godine vašar na Avali, a ja obukao odelo, plavu perlon košulju i šimike.

– A kravata?– I ona je bila tu. Vrućina, sunce pripeklo, a ja ko kuvana kokoška

ali sam želeo da se vidim. U to vreme je malo momaka bilo u prilici da nosi šimike i perlon košulju.

– Kako si to kupio?– Radio sam u zemljoradničkoj zadruzi, pa sam imao pare da

kupim. Ja sam od trinaeste godine radio sve poljoprivredne poslove, a ti danas ne dižeš ništa teže od kašike. Deka je bio opasan i morao sam da radim.

– A nana?– Ona me je štitila koliko je mogla. Njen život pored deke je bio

težak i ona je radila na njivama od jutra do sutra. Sa novim odelom nisam znao da hodm, sve mi se činilo ako napravim neki brzi pokret da će se pantalone iscepati. Ruke sam držao ukočene ko vojnik u stroju plašeći se da ne pokvarim šav na rukavima. Bio sam ja lep momak.

– Da nisam videla slike, možda bih i poverovala.

104

– Šta mi fali?– Pantalone kratke ko da si stajao u vodi dok ti je majstor uzi-

mao meru.– Tako se tada nosilo.– A rukavi malo niže ispod laktova, pa izgledaš ko da si obukao

tuđe odelo. Cipele iscepane ko da su prethodno bile na drvetu i služile da se plaše vrane. Sva sam na tebe.

– To je dobro.– Sve što ne valja, ja sam nasledila od oca.– Nisi ti meni ni do kolena.– I tvoje velike uši imam.– Ne vide se, imaš dugu kosu.– Ja sam tek krenula sa višom školom ali videćeš dokle ću ja da

doguram.– I treba, zašto bih ja bio i ostao bolji od tebe?– Šta ćeš da obučeš?– Ja se nosim sportski.– Što jednom ne obučeš odelo, pa izgledaš ko pravi gospodin.– Bolje u zatvor nego u odelo. Obućiću nove pantalone koje sam

kupio pre neki dan, a imam i lepu košulju pa ću lepo izgledati.– Daću ti ja moju rolku.– Sve imam.– Obuj nove cipele.– I čarape sam nove obuo. Kako ti izgledam?– Dobro, deset godina si mlađi.– Šta će mi miris?– Da te malo namirišem.– Ja ne idem ljubav da vodim, nego sam pozvan na ručak.– Tata, nikad se ne zna.

– Gospođa Vera, da izvedem našeg Miliju u grad?– Vi ste slobodni, zašto da ne?– Milija, smesti Željka u krevet, a ja ću te čekati ispred vrata.– Brzo ću ja.Je l' ti Katarina nešto rekla?– Ona je veliki optimista, a to me najviše i plaši.– To ti je moj savet je Vera da slušaš i nadaš se.– Daješ li njene lekove?– Onako kako je rekla.

105

– Ja uočavam neke promene ali joj to ne govorim. Odo ja Vera, a ti ga nahrani i okreni na stranu pre nego što odeš sa klinike.

– Ne mogu sama.– Pozovi neku sestru.– Ljubavi, jedva sam čekao ponovo da te vidim!– Ti si to želeo i evo me, ja sam tu. Danas sam mislila da te

odvedem na jedno lepo mesto ali sam se prodomislila jer ne volim gužvu.

– Vodi me gde hoćeš, ja sam tvoj.– Idemo kod mene na ručak, da proveriš moje kuvanje.– Lepa dama obično loše kuva.– Ja sam izuzetak.– Videćemo ljubavi.– Nadam se da će ti se moje kuvanje dopasti.– Sve što je od tebe, meni će prijati.– Ala se ovaj narod razmileo, ko mravi pred kišu.– Idemo taksijem.– Ali ja da platim.– Kako hoćeš.– Kako je dosadno bez tebe.– I ja sam želela da te što pre vidim, jer mi mnogo ne dostaješ.– Mi smo spojeni i teško ćemo moći jedno bez drugog. Evo tak-

sija.– Nemoj taj!– Zašto ljubavi?– Beogradski taksi je najskuplji. Zaustavi plavi taksi, oni su jef-

tiniji.– Evo takvog.– Izvolite.– Molimo vožnju do Čukaričke Padine.– Katarina, od kako si se ti pojavila, ja sam počeo da koristim

taksi.– Ja sam redovni putnik plavog taksija. Mnogi me poznaju, pa

često kad idem kod pacijenata, hoće i da me sačekaju.– Gospoža Katarina, zar me se ne sećate?– Vi ste Mirko?– Ja sam, gospođo. Odavno vas nisam video.– Milija, njegova žena dugo nije mogla da ostane trudna.– I kad se Katarina pojavila, ja sam dobio dvojke.

106

– Kako je lepo, kada vas se ljudi sećaju.– Mnogima sam pomogla, a neki okreću glavu kad me vide. Kako

je gospođa?– Dobro.– A dečica.– Ne može bolje biti, svi smo srećni ali da ne beše vas ja ne bih

imao naslednike.– Bog je hteo da se sretnemo i da se sve ovako desi.– Da li gospođo i dalje ovde stanujete?– Da, Mirko.– Da platimo.– Ne gospodine, danas sam ja srećan što sam mogao mom spa-

sitelju da učinim, ovu malu uslugu.– Hvala Mirko i pozdravite gospođu.– Ala će se obradovoati kad joj kažem koga sam video.– Ovde stanuješ?– Tu sam zakupia jednosoban stan.– A gde pacijente primate?– U ovom stanu. Moj sin je ostao na planini, jer želi da razgo-

vara sa gospodom. Naučiće tebe, tvoja Katarina da i ti razgovaraš. Imam divnu decu, a toliko smo neprijatnosti doživeli. Danas su to divna deca, koju želim pred gospoda da dovdem. I za tebe mili moj ima mesta u božjem srcu. Sin, se bavi vajarstvom, a ćerka se bavi kreacijom.

– Lepo!– Sve to treba platiti.– Tu su roditelji.– Deca imaju samo majku.– Treba i oca da upoznaju.– Njihov otac je razvio novo gnezdo u koje je smestio dve

devojčice. Ja ga ne krivim što me je napustio, jer ga nikad nisam ni volela. Majka me je na silu udala i do razlaza je moralo doći jer lju-bavi nije bilo. Iz te neželjen veze ostala su deca.

– Deca su bogatstvo.– Teško je živeti godinama bez ljubavi i sa spoznajom da imate

decu od čoveka koga ne volite.– Katarina, ne treba misliti o prošlosti.– Ona se ne može zaboraviti.– Daj da mislimo o danima koji su ispred nas.

107

– Kad bi se to moglo.– Ja mogu.– Ti to samo misliš.– Sada mi je tako jer si ti tu i ako krenemo zajedno, budućnost

je naša.– Ja to želim, ali se plašim da neću moći.– Ko ti brani?– Nisam ja obična, samnom upravljaju jake sile. Stigli smo.– Kakav je ovo lav na vratima?– Njega je stavio moj sin.– Zar je Katarina opasna lavica?– Ako me naljutiš, znam da budem opasnija od lavice.– Da se izujem.– Ja ću.– Ne.– Ja volim svog čoveka da služim.– Ovde je lepo.– Ja se trudim da održavam ovaj prostor.– Sve je na svom mesu.– U kući se puno radi i ako se želi neki red, uvek se ima posla.

Uđi i smesti se na fotelju.– Ja bih radije u stolicu.– Možeš i na krevet da sedniš.– Ja ću na stolicu.– Kakva simbolika od tri stolice koliko je u kući, ti si odabrao baš

moju. Da ustanem, opusti se i sedi gde hoćeš. Čime tvoja Katarina da te posluži?

– Šta imaš?– Samo ti reci.– Jabuka je kraljica voća i ja bih sok od jabuke.– Legni na krevet i opruži noge, a Katarina će svom dragom Mi-

liji ispuniti želju. Ja volim da služim svog muškarca.– Katarina, uskoro će 21. vek. – Neka ja to volim, ja u tome uživam. Šta, mili moj, želi za

ručak?– Jednu dobru šniclu.– To se ne sprema u mojoj kući, ali ako to želiš ja ću da ti spre-

mim. Danas ću skuvati moj specijalitet, ima prste da poližeš. Videćeš kako Katarina zna dobro da kuva.

108

– To ću reći posle ručka.– Dok ja to spremam možeš malo i da dremaš.– Nisam umoran.– Hoćeš još soka?– Kasnije.– Koliko dugo radite ovaj posao?– Preko osamnaest godina.Gde ste pre radili?– U Majdanpeku, kao diplomirani ekonomist.– Koliko dugo?– Pet godina. Bila sam politički aktivna, sa mnom je tada radio i

Azem Vlasi, mi smo često bili na televiziji i u novinama. Svašta sam ti ja radila.

– Takav je život.– Ako je trebalo da budem dete i to sam mogla, ako je trebalo da

budem starica i to sam bila.– Ti si ko neka glumica.– Moj život je težak i crn, nisam ja sve uspevala da izdržim. Zna-

la sam da idem bosa o Svetom Jovanu, da ukrotim sokola na rame, a zmija se ne plašim. Na mom imanji ih ima ali one mene vole. Htela sam da se zamonašim ali me igumanija otara govoreći da sam kori-snija napolju i da nastavim da pomažem bolesnim i nesrećnim lju-dima.

– Otkud je ona znala za tvoju sposobnost?– To, se brzo pročuje.– Ti si danas mogla tri kuće da imaš, a ne da se seliš iz stana u

stan– Ovo mi je trinaesti stan, a i poslednji.– Voleo bih da je tako.– Umorila sam se od ljidi i selenja. Sada će tvoja Katarina da

postavi sto za dvoje, a ti ćeš se uveriti u lepotu mog kuvanja. Ovaj stolnjak sam donela iz Švajcarske i sad ga prvi put stavljam.

– A ove čaše?– One i serviz, sve je to sada prvi put na stolu.– Zbog mene?– Ja sam to godinama čuvala, jer sam znala za ovaj susret.– Ja sam tu.– Dobro ti meni došao.– Hvala ljubavi.– Ovo je nešto specijalno.

109

– Što lepo miriše.– Šta kažeš, kakva je čorba.– Odlična, ali bih ja radije neki roštilj.– Drugi put će biti na mojoj trpezi, ako želiš.– Ja bih još čorbe.– Prava infuzija.– Katarina, ovo je bolje od bilo kog mesa.– Polako, naučićeš ti na moje kuvanje, pa ti meso neće padati na

pamet. – Šta je u toj posudi? Polako, ljubavi, idemo redom. Dragi moj,

pij nektar ljubavi.– Ko je napravio ovaj sok?– Tvoja Katarina.– Ukusan je i ima neku posebnu aromu. Nije opasno ovo piti?– Ne boj se mili moj, zar bi tebi Katarina nešto loše uradila?– Plašim se da ne postanem opasan, pa da me zbog toga izbaciš

napolje.– Znam da me voliš.– Kako znaš?– Ja sve vidim i osećam.– Blago tebi.– Sada probaj moj specijalitet.– Što lepo miriše, a što je ukusno.– Ovo sam spremila samo za tebe.– Šta si sve ovde stavila?– To je moja mala tajna.– Ima li repeta?– Samo ti traži, sad će tvoja Katarina da naspe još.– Dovoljno je.– Jedi ljubavi, ovo je lako svarljiva hrana. Evo i batak od pileta.– Ne mogu više.– Samo još batak pojedi pa legni na krevet, da se sve to brže sva-

ri. Dok ja raspremim stol, ti ispruži noge pa ćemo posle pričati, mi imamo mnogo šta reći jedno drugome.

– Ljubavi, probudi se!– Izvini Katarina, jesam li spavao?– Ala hrčeš!– Ja ništa ne osećam.Kažu da zdravi i pravi muškarci hrču.– Moram da snimim to hrkanje.

110

– Šta će ti to?– Da čujem kako testerišeš.– Jesi li popio Milaks?– Jedva sam živ ostao.– Šta ti se desilo?– Počeo ja da pijem po tvom uputstvu, na svaki sat po čašu.

Pošto je ostalo još dve čaše, ponesem flašu kući da bih sve popio. Ja gladan, a dete za večeru spremilo prženu ribu.

– Sad mi je jasno, šta ti se desilo.– Ja se najeo i kad sam počeo da povraćam, mislio sam da će mi

creva pući. – Jesam li ti rekla da ne smeš belančevinastu hranu da koristiš?– Sad je kasno.– Ja i moja deca godišnje popijemo dve do tri litre Milaksa jer je

dobar za čišćenje i pojačava imunitet. Ja i ti ćemo puno da putuje-mo.

– Ja bih radije da ostanem u svom selu.– Odvešću te na Ovčar, da vidiš kako ja tamo živim. Kuvaću ti

pasulj u zemljanom loncu, a hleb ispeći ispod sača.– Zar i to znaš?– Svašta tvoja Katarina, zna da radi. Sami u sobi sa mesecom iznad prozora, dvoje izgubljenih se našlo

u pokušavanju da povrate ono što su godinama propustili. Da li im se dešava ono što su tražili ili je samo ljubavna glad, to oni znaju.

– Hoćeš sok da ti donesem?– Bežiš ljubavi.– Samo hoću da osvežim naša tela.– Još ima snage u meni.– To sam osetila na svojoj koži. Koliko je sati?– Ponoć je davno prošla.– Nisi se javio detetu.– Zna ona da sam kod tebe. Mogu ja da krenem i sada.– Gde ćeš ovako kasno?– Ako ostanem, iscedićeš i ovo malo snage što je ostalo u meni.– Ja sam nevaljala Katarina, koja je posle dugog lutanja našla

svog čoveka. Što mi je lepo s tobom.– Kako si topla.– Godinama nisam znala da ovako nešto postoji. Moj bračni

život sastojao se od njegovog muvanja, štipanja i batina koje sam

111

dobijala pre i posle ljubavi. Uvek mi je pijan prilazio i nije znao šta radi, samo je uzdisao i dahtao ko neka debela svinja, tražeći lad da se skloni od letnje vrućine.

– Što ga nisi napustila, nego si mu rađala decu?– Nisam imal gde da odem. Moji roditelji su znali da je baraba,

pijanica i da svake noći ima novu curu ali su meni i pored toga govo-rili da moram biti sa njim i da ne smem kući da se vraćam. Šta sam ja od njega sve doživela, moglo bi da stane u dva romana.

– Takva žena je zalsužila boljeg čoveka.Da li je to sudbina ili moj kukavičluk da ga ostavim, ni dana sne znam ali mi je žao što sam sa takvim čovekom rađala decu.

– Ljubavi, mi bismo mogli malo i da spavamo.– I ja sam umorna.– Ja sam srećan i zadovoljan.– Hvala gospodu što te je poslao, da i ja osetim lepotu života.– Ja i Katarina, zagrljeni u krevetu sanjamo svoje snove koje

smo godinama želeli da nam se dese.– Kao što se menja dan i noć, tako se i nama desi ljubav koju

želimo da čuvamo, sačuvamo, plašeći se da nam je neko ne uzme.– Ljubavi, dobro jutro.– Kad pre dođe?– Uskoro će deset sati.– Ala sam se uspavao.– Kako je lepo gledati svog čoveka, kako spava.– Jesam li hrkao?– Ko testera, kad struže drva.– Što si ti ustala?– Ja, rano ustajem.– Dođi u krevet.– Prvo da doručkuješ.– Što sam sanja lep san.– A šta to?– Ti me ljubiš, a ja hoću da bežim.– Neću te ja nikad pustiti.– A ja neću nigde da bežim.– Spremila ti tvoja Katarina, lep doručak.– Opet neke travke.– Po egipastkom receptu. Prvo da popiješ moj sok, pa ću te hra-

niti dok nas ptice posmatraju.

112

– Dođi lepoto moja.– Zar opet?– Moram da zaslužim doručak.– Ti si opasni vuk, a ja sam Crvenkapica.– Koja lepota, koje mi zadovoljstvo pružaš.Čega sam se godina-

ma odricala.– Grešila si mnogo ljubavi.– Ohladiće se doručak.– Posle tvoje ljubavi, ja više nisam gladan.– Što ti je hladan nos.– Moramo ispočetka.– Milija, treba nešto i da radimo. U četvrtak dolazim kod Željka,

a danas idem kod dece u Šabac. Ti me zovi, znaš moj broj.– Tri dana te neću videti?– Moram ljubavi, deca me čekaju. Kad se vratim, dogovorićemo

se kad ćemo u planinu.– Ja sam slobodan.– Zar ne radiš?– Koristim godišnji odmor.– Ostaćemo nekoliko dana.– Može, ljubavi.– Videćeš kako je tamo lepo.– Volim ja šumu. Idem ja, Katarina.– Misli na mene.– Volim te, Katarina!– Pozdravi tvoje drago dete, lepo ćemo se mi slagati, videćeš.– Katarina, desilo se čudo.– Ne, mili moj, tako je gospod želeo. Čuda nema, sve je ovo božja

volja.– Hvala mu što se smilovao na nas.– Samo si ti imao hrabrosti da se odazoveš mojoj ljubavi,

ratniče moj.

– Tata, gde si cele noći?– Bio sam kod one žene.– Što se nisi javio.– Nisam se setio, a kad sam hteo da krenem kući, bilo je već ka-

sno. Doneo sam ti doručak.– Stalno kupuješ jedno te isto.

113

– Sutra uzmi pare i kupi šta ti se jede.– Znaš da ne volim meso, a ti ga i dalje kupuješ.– Možeš da napraviš musaku, da saviješ sarmu od zelja, a tu je i

paprika, pa je napuni.– Imam ja svoju soju.– Onda ćeš se slagati sa Katarinom.– Je l' i ona voli soju?– Ona u ishrani koristi lišće, razne travke i ko zna šta još. Šta

radiš danas?– Za petnaest minuta, treba na ulici da se nađem sa drugari-

cama.– Negde idete?– Na Avalu.– Same?– Pobogu tata, s kim bismo?– Ne bi vam smetalo muško društvo.– Oni su kreteni.– Nisu svi.– One koje poznajemo, nisu ni za šta.– Ja ću na kliniku, da vežbam Željka.– Što nisi svratio, nego si došao kući?– Žurio sam zbog tvog doručka.– I nisi morao. Kad se vračaš?– Za dva sata, ja sam ponovo kod kuće.– Mi ćemo ostati do mraka.– Uživajte dok možete.

– Kolega, otkud ti na odeljenju?– Radim.– Zar i praznikom?– Za radnika, svaki dan je radan.– Koliko ćeš danas maraka dobiti?– To se ne priča.– Šta radiš sa tolikim parama?– Jedva stižem da podmirim sve potrebe.– Kažu da je i ljubavni život skup.– Ja znam da je lep, i gde nema para tu ljubav cveta.– Kad ponovo dolazi ona žena, htela bih i mene da pogleda.– Beti, otkud ja znam?

114

– Šta se praviš lud, ko da ja ne znam?– A šta ti to znaš?– Priča se da se muvaš oko nje.– Je l' to zabranjeno?– Čuvaj se može nešto da ti stavi u piće.– Ne lupaj, Beti!– Priča se na odeljenju i da se družite.– Kada će sestre početi da rade svoj posao, a ne da brinu tuđe

brige?– Ovo je ženski kolektiv, a žene sve vide i vole da ogovaraju. Ja

samo kažem šta sam čula.– Ovo drugo odelenje je poznato, po rekla kazala. Što vam nisam

neki šef, znao bih da vas dovedem u red.– Zato nisi i nikad nećeš ni biti.– Znam Beti. Sada se udalji, hoću da pozovem moju ljubav.– Što si me slatko nasmejao.– Smej mi se, ali mi se sreća osmehnula.– Koja je to jadnica što tebe hoće?– Dama, koju bi svako muško poželelo.– Mora da joj treba krov nad glavom.– Ona sve ima.– Samo joj ti ne dostaješ.– To je žena koju sam godinama čekao.– Ti ili si lud ili zaljubljen.– Zaljubljen Beti!– Bože, pomozi mu, njemu nije dobro.– Katarina!– Milija, šta ima novo, kako je Željko?– Ide na bolje.– Moramo da budemo strpljivi.– Šta ti radiš ljubavi?– Sedim sa decom i pričam im o tebi.– Nemoj mnogo da me hvališ.– Govorim im istinu. Ti si tako dobar i drag, da ćeš se i njima

svideti.– Deca ne vole stranca pored sebe.– Ti nisi stranac, ti si moj Milija i ja sam te odabrala.– To se deci neće svideti.– Ona moraju da poštuju moj izbor.

115

– Morati i voleti, to je tako daleko jedno od drugog.– Je l' ima posla na klinici?– Ja sam na odmoru, tako da vežbam samo Željka. Jedva čekam

da negde odemo, da budemo sami, samo ti i ja.– Bićemo uskoro sami. Milija, neizmerno te ljubi tvoja Katarina.

– Kolega, Željko me jutros pogledao.– Istinu govoriš?– Kad ti kažem.– Beti, ja tebi ništa ne verujem.– Govorim istinu. Skupio je usta.– To je mimika.– A ja sam očekivala da mi nešto kaže.– Ona je uvod u govor. Mimika je najstariji govor na svetu.– Sada mi je jasno zašto je Marko progovorio, iako su doktori

govorili da će ostati nem.– I on je imao prvo mimiku.– Zašto bolesnici odmah ne progovore?– Mozak je otek’o i vrši pritisak na govornu zonu.– Sad mi je sve jasno.– Ti si završila školu?– Nisam bila na svim časovima.– Vidi se.– Zašto neki govore, a neki ne?– Ako je edem mozga na levoj strani, nema govora, a ako je na

desnoj, bolesnik govori.– Leva strana je motorika, a govor je motorima, kod svih bo-

lesti glave, pojava govora daje dobru prognozu. Ako nije došlo do oštećenja mozga onog trenutka kad otok spadne bolesnik progovri. Kod malog Marka, ja sam znao da neće biti problema.

– Kako?– Mogao je da piše, a to je uvod u pravi govor.– I ti kolega nešto znaš.– Bio sam na svim časovima.– Kad će se Željko potpuno osvestiti?– To će se desiti iznenada.– Godina i nekoliko meseci je prošlo.– Ali je ostala nada.

116

– Ja sam, kolega, dve godine u centru i Željka znam od dolaska u centar.

– I šta sada možeš da kažeš?– Čini mi se da je sad najbolji. – Dekubiti sporo zarastaju.– Naši doktori i dalje sumnjičavo vrte glavom.– Bolje bi bilo da se više angažuju, nego što čekaju njegovu

smrt.– Svako ima prvo na svoje mišljenje.– Jeste koleginice ali niko nema pravo da živog čoveka sahranjuje

pre vremena.– Oni ne vole i ovu ženu što dolazi.– Oni koleginice ne vole nikog jer misle da su najpametniji, a svi

su tražili da ih pogleda.Šta je po struci?– To je nisam pitao.– Priča se da trčiš za njom ko ker očekujući neki zalogaj.– Meni je čast što sam u prilici sa njom da razgovaram, jer mogu

mnogo korisnih stvari da čujem i naučim.– Da li će ona pomoći Željku?– Hoće, ja sam u to siguran.– Željko, barabo jedna, ustaj, stiglo je proleće. Šta me gledaš ko

krava mrtvo tele?– Šumadinac, šta se dereš, nije ti ovo livada i tvoje krave.– Ne seri Lalo, neka, spavaj u tom smrdljivom krevetu. Upišao si

se ko svinja i zasmrdeo celu sobu, sram te bilo.– Šta ja mogu kad sestre neće da mi promene čaršave. Ako hoćeš

da se dereš izađi napolje, a mene pusti da spavam.– Davno je svanulo.– Bolje uzmi neki čaršav i promeni mi, jer ne mogu više da trpim

ovaj smrad.– Zovi sestru.– Koji si ti kurac?– Ja sam na odmoru.– Cele noći nisam mogao da spavam.– Ko ti je branio?– Taj tvoj ljubimac je hrkao.– Je l' testerisao?– Ko da je u strugari.– To je prava stvar.

117

– Jutros su ga sestre jedva očistile, usrao se ko nikad do sad.– I to je dobro.– Trebao je ceo sat da se soba provetri.– Sve se dešava kako je rekla.– Tvoja Katarina.– I ti si počeo da slušaš sestre.– Sve ja čujem.– Kad na ovom odeljenju rade alapače. Meni bi bila čast kad bi

me ova žena pogledala.– Ko će tebe, tako matorog i ćelavog?– Šta onda sereš, može neko da čuje pa da pomisli svašta.– Samo se ti zanosi Šumadinac.– I to je bolje nego skrštenih ruku čekati smrt. Šta ti imaš od

života?– Ti si me zajebao.– Ležiš, jedeš i sereš, zar je to život?– Nisam ja kriv što sam došao u ovu jebenu kliniku, gde se ne

zna šta ko radi.– Zna se, ali ako želiš da ozdraviš, moraš to i da platiš.– Kad bih znao kome da dam pare?– Nema za šta pas da te ujede.– Hoćeš tebi da platim?– Odakle?– Ako me staviš na noge, ja ću da platim. Kako je napolju?– Proleće, sunce, ptice pevaju.– Jesu li devojke počele da nose, kratke suknje?– Što, da ne bi i ti nešto?– Kad možeš ti tako mator, što ja ne bih u svojoj dvadeset drugoj

godini?– Koja će tebe tako upišanog i usranog?– Kad bih se ja sredio.– Nema od tebe ništa.– Jednog dana, kad dođem na svojim nogama, jebaću vam ma-

ter.– Daj bože.– Neki će me dobro zapamtiti.– Samo ti stani na noge, pa ruši kliniku, ako hoćeš.– Kad ćeš mene da staviš u kolica i izvedeš malo napolje?– Kad platiš.

118

– Koliko?– Za tebe samo 100 maraka.– Mnogo je.– Onda nek te vežba tvoj Čanak.– Do nedelje doći će mi tetka.– Je l' neka?– Dama i po.– Onda ću te vežbati besplatno.– Kad je budeš video, ima na teme da padneš.– Ja sam za nju marka.– Poništena, možda. Kad ponovo dolazi ona gospođa?– Šta to tebe interesuje?– Mogla bi i mene da pogleda.– To ne znam ali je pitaj, možda hoće, ona je dobra i hoće da

pomogne.– Doktorka Juca je rekla da će je dovesti.– Ona to može, ali ja ne verujem u njenu reč.– Što je mrziš?– To je doktorka koja gleda samo sebe, a drugi su za nju niko i

ništa.– Tehničar Vlada, kaže da je gospođa zgodna i da bi je i on

okrenuo.– On bi i muvu u letu. Ja znam da je gospođa kulturna i da hoće

da pomogne, ali joj se ovaj kolektiv ne dopada.– Svi ste zajebani.– I ja?– Ti si najgori.– Kur moj ćeš u kolica.– I ne moraš ali pozovi neku sestru, ne mogu više da trpim miris

mokraće.– Drugi put pišaj u patku.– Pri okretanju se prosula.– Drugi put pazi šta radiš.

– Ljubavi, dobar dan.– Celo jutro čekam da mi se javiš.– Nisam mogao pre.– Kako je Željko?– Na poziv je okrenuo glavu.

119

– Hvala ti bože!– Krenulo je.– Još će on da napreduje. Vežbaš li kolena?– Onako, kako si rekla.– Je l' nema kočenja?– Može obe noge da ispruži. Dosta je uznemiren i stalno plače.– Uskoro će se on probuditi. Ja sam u mom domu, sa mojom

decom.– Jedva čekam da te vidim.– I ja, da budem pored tebe. Danas ako imaš vremena.– Za tebe, uvek.– Možeš da me sačekaš, pa da posle idemo u stan.– Kad dolaziš iz Šapca?– Autobus krećeu 19 sati.– Kad stiže u Beograd?– Oko pola devet. Za svaki slučaj, zvaću te oko 17 sati jer ovaj

autobus zna i da izostane, pa da me ne bi uzalud čekao.– Biću kući.– Drži stalno uključen mobilni.– Zovi na obični jer je ćerka kod kuće, a ona se ne odvaja od

telefona.– Radujem se našem novom susretu.– Ljubim te.

– Tata gde si?– U bašti dete.– Zvala ja jedna žena.– Je l' ona ima ime?– Katarina.– I šta je rekla?– Da je u 18 sati čekaš na autobuskoj stanici.– Meni se ne ide.– Tata, nisam znala da si kukavica.– Ima dva fakulteta, a te su opasne.– Neće da te pojede. Ti to mene foliraš, a gde si bio one noći?– Kod moje Katarine.– Tata, nemoj da me razočaraš.– Lepa žena, pametna, a još me i voli, zar to nije opasnost na

vidiku?

120

– Ideš kad ti kažem.– Ostavi me dete na miru.– Ako propustiš ovu šansu, ti nisi čovek.– To odavno nisam.– Samo propuštaš prilike.– Prvo, tebe da udam.– Šta ćeš ti meni, ja sam punoletna i imam svoj život?– Još ja tebi trebam.– Samo tvoje pare, dok se ne zaposlim. To nije razlog da se ne

ženiš.– Žena ima decu.– Ti si rekao da su velika.– Jesu, ali majka o njima mora da brine sve dok se ne zaposle.– Imaju li oca?– On je oženjen i ima dve ćerke. Ti znaš da ja volim decu.– Baš lepo, biće nas petoro.– Njena deca su obezbeđena, imaju više od tebe.– U čemu je onda problem?– Njen posao je odvaja od kuće, a njena vera ne dozvoljava da

se udaje.– To, još nisam čula.– Sada znaš.– Ja, tata, ne znam koja vera zabranjuje da se ljudi vole.– Ima vremena, saznaćeš. Ona mnogo putuje.– Baš lepo, imaš priliku da je pratiš i nešto da zaradiš.– Teške su to pare.– Šta čekaš? Idi obrij se a ja ću ti ispeglati pantalone.– Dete, ostavi me na miru.– Zar je moguće da su ljudi, sa 50 godina kukavice? Tata, ti

nemaš šta da izgubiš, ako te hoće, okej, ako te ostavi, baš te briga, to je njena sramota.

– Što si ti pametna.– Ti još ne znaš kakvu ćerku imaš.– Ne brineš se ti zbog mene, nego hoćeš da se obezbediš, pa kad

se udaš da ne moraš da brineš o meni.– Bolje je da imaš neku nego da živiš sam.– Sve si ti to lepo isplanirala. Ako odem moraću da joj odgovo-

rim na pitanje.

121

– Što se mene tiče, možeš da radiš šta hoćeš i nemoj da ispustiš tu priliku.

– Lako je to reći.– Ti si mlad, pa možeš da pogrešiš. U tvojim godinama se mnogo

ne bira nego se uzima ono što ti se nudi.– Marina, dete, kad bi znala da te iskušavam, ne bi tako govorila.– Je l' ti sutra negde ideš?– Tata, ne brini za mene. Pazi šta radiš i nemoj ovu prilku da

izgubiš.– Kako ti izgledam?– Slabe su ti šanse.– Šta mogu kad nisam lepši.– Što ne obučeš odelo?– Ne idem ja na venčanje.– Žene vole čiste i uredne muškarce.– Znamo se mi već duže vreme.– Što je nisi doveo da je vidim?– Ne voli žena selo, a smeta joj i moje oblačenje.– Sada te hoće.– Mislim da je shvatila da se u ovim godinama ne mogu menjati.– Onda idi do kraja.– Imaću ja sa ovom ženom mnogo problema jer se volimo, ali će

drugi pokušavati svim silama da nas razdvoje.– Otkud znaš?– Prave ljubavi ne traju dugo.

– Gde ćeš doktore tako sređen i obrijan?– Krenuo sam u grad.– Da ne ideš kod neke dame?– Stari druže, ja se zaljubio.– Zar se to može u našim godinama?– Može i te kako. Ja sam mislio da se to meni ne može desiti.– Napred generacijo i da zoveš na čast!– Ako nešto bude, ti si Mićo prvi. Pozdravi Nadu.– Obradovaće se kad čuje, da si se zaljubio.– Nemoj to da joj kažeš, jer će čuti celo selo.– Neka i vreme je da se smiriš.Gde je autobus? Po redu vožnje treba da je već stigao, a njega

nema, mora da ga je nešto sprečilo da stigne na vreme. Možda je

122

pukla guma, možda je kasnije krenuo ali će stići, znam ja to. Nebo vedro, a mesec, sija ko užarena lopta koja hoće sve da vidi i pošalje što više svetlosti, kako bi se zaljubljeni što lakše nalazili. Možda se mesec meni smeje, što kao kerče propratim dolazak svakog autobu-sa nadajući se da ću ugledati moju Katarinu. Nek se smeje, ja sam radostan i srećan što imam koga da čekam.

– Autobus iz Šapca ulazi na sedmi peron, ponovi dežurni spiker više puta .

Hvala bogu, baš sam se umorio trčeći za svakim autobusom koji pristizao na stanicu.

– Anđele moj, ti me čekaš!– Na stanici sam više od dva sata.– Zašto mili?– Mislio sam da autobus dolazi u 19 sati.– Iz Šapca je krenuo u to vreme.– Kako je lepo kad se neko čeka.Anđele moj.– Dočekao sam svaki autobus, koji je ušao u stanicu.– Drugi put, nemoj tolko da čekaš.– Mislio sam da ne zakasnim, pa sam požurio na stanicu.– Uželeo si se tvoje Katarine?– Jeste ljubavi.– Ja sam godinama putovala, obavljajući svoju misiju i niko me

nije ispraćao i dočekivao. Sada moja ljubav, mene čeka.– Daj mi tu torbu.– Nije teška.– Zašto da je nosiš ti kad sam ja tu?– Kad si me pozvao, ja sam bila u Jucinoj sobi.– Kako deca?Imam dva anđela, a sada se pojavio i treći.– Ne mešaj decu i mene, jer se sa njima niko ne može porediti.– Znam ja to ali si ti moje sunce. Dok se nisi pojavio, najviše sam

volela sunce, a sada mog Miliju. Kad si mi se javio ćerka je istrčala iz sobe.

– Oseća dete da će neki Milija ući u krug porodice.– Ti si moj, a ne njihov izbor.Deci moraš sve da kažeš. Za njih je

ovo nešto novo i ako ih ne pripremiš može biti problema.– Imam i ja pravo na svoj život.– Ja poznajem psihologiju i tu će biti belaja.– Poznajem ja svoju decu i ona će slušati majku.– Što ti je ovako teška torba?

123

– Tu je serviz za četiri osobe koji sam pre desetak godina kupi-la u Italiji. U mojoj kući je godinama bilo tri tanjira, tri kašike i tri viljuške. Došlo je vreme da se na stolu postavi četiri tanjira.

– Polako ljubavi, još ne znaš kako će me deca prihvatiti.– Ja sam izgubila 18 godina, sve sam im pružila što jedna majka

treba da da svojoj deci i sada hoću da budem žena i živim ovoze-maljski život koji je kratak i brzo prolazi. Šta si ti radilo dok sam bila odsutna?

– Pokušavao sam da pišem ali te tvoje male i užarene oči nisu mi davale mira. Idemo našoj kući.

– Da sednemo malo u park, hoću sa tobom da gledam mesec.– Ovo je nezgodno mesto, tu se skuplja sve i svašta.– Znam, čula sam i ja za ovaj park ali ti si tu da me čuvaš. Gle

kako nas mesec gleda, nevaljalko jedan.– On, je uvek tu kad smo zajedno. Što sam srećan ljubavi.– Baš je lepo biti zaljubljen.– Šta bih ja bez tebe?– Prvi put sam želela da što pre ostavim decu i dođem k tebi.

Zagrli me mili.– Ljudi nas gledaju.– Neka, šta me briga.– Tvoja odeća izaziva radoznalost.– Ja je nosim da bih se zaštitila, od loših ljudi.– Što ti se sjaje oči?– Ja sam ti ko zečica, pre parenja.– Sjaje ko mesec.– Kako ne bi, kad si ti pored mene.– Šta sam ja propustila i gde mi prođoše te silne godine.– Rekli smo da nećemo o prošlosti.– I ja želim i hoću s tobom u novi život.– Imamo mi još mnogo vremena, pred nama. To vreme će biti

ispunjeno ljubavlju.– Želim da te mazim, ljubim, želim da smo stalno zajedno.– Neću više nigde da idem bez tebe.– Katarina, da krenemo?– Koliko je sati?– Uskoro će ponoć.– Idemo autobusom.– Ne ljubavi, ko će ovu torbu da vuče?

124

– Ja ću ti pomoći.– Ne, idemo taksijem.– Ti hoćeš da ti se što pre predam?– Ima i toga.– I ja sam se uželela, tvoje ljubavi.– Tri dana se nismo voleli.– Kako je vreme bez tebe sporo prolazilo.– Na kraju parka ima taksi stanica.– Mili, nemoj sam da nosiš torbu, daj da ti pomognem.– Katarina, ti ovde imaš i neke flaše.– Moje trave i ti ćeš ih piti.– Ja sam zdrav.– Hoću da ti pojačam snagu.– Jak sam ko stena.– To je tvoja Kaatarina videla i osetila na svojoj koži.– Je l' slobodno?– Kuda gospodo?– Našoj kući.– Izvolte.– Mora ova torba u gepek.– Zar ne može pored vas?– Plašim se da se serviz ne ošteti.– Sada je siguran.– Vi polako vozite, ne idemo na trke.– Ja sam taksista trideset godina.– To ne mora da znači i da ste dobar vozač. Ovde stanite.– Molim gospodine.– Milija, nemoj sam da nosiš torbu.– Do lifta ima desetak metara.– Čuvaj svoje ruke, trebaće one meni.– Najzad smo stigli.– Dome, slatki dome!– Kako si mi nedostajao.– Da prvo raspremim ove stvari, pa ćemo se posle voleti.– Moramo prvo u krevet.– Polako ljubavi, noć je pred nama.– Ja sam gladan tvoje ljubavi.– Teško meni. Kada će se moja ljubav zasititi.– Ja sam gladni lav, koji bi stalno da napada.

125

– Mili, vreme je da ustaneš.– Kad pre svanu?– Uskoro će podne.– Dođi anđele!– Nemamo vremena jer mi uskoro dolazi prvi pacijent, a i obuk-

la sam se.– Dođi, samo da te poljubim. Samo jedan poljubac.– Pa da me uhvatiš u mrežu.– Nisam ja pauk.– Gori si od njega.– Kad si ustala?– Rano, ali sam te pustila da spavaš. Ja sam bila u prodavnici,

skuvala ručak, molila se za nas i našu decu.– Ti si vredna.– Takva sam ja.– Samo pljubac.– Telefon, nemaš sreće.– Ko to zove?– Neki pacijent.– Neka zvoni.– Danas dolazi iz Smedereva, pa moram da ga primim. Odoh ja

u drugu sobu da obavim razgovor, a ti se, ljubavi, obuci.– Kako dama kaže... Ko je bio?– Smederevac. Doćiće za pola sata. Moram da radim, ljudi me

traže.– Samo ti radi u radu je spas.– Od kako sam tebe srela ja sam prestala da primam pacijente.– Imaš i ti pravo na mali odmor.– Oni to ne razumeju, samo gledaju sebe, a ja sam tu da im

ispunjavam želje i odgovaram na pitanja. Ja sam čak i po kućama išla, da im spremam hranu.

– Imala si vremena.– Sada znam da sam grešila, ali su ljudi to plaćali.– Oni su tebe želeli kao ženu ali nisu smeli da pokušaju.– Možda.– Mnogi su samo dolazili da te vide i usput da čuju nešto o sebi.– Ti si moj anđeo nebeski.– Srećan sam zbog toga.– Ti i ne znaš šta ću za tebe sve da učinim.

126

– I ovo je dosta.– Milija, volim te, mnogo te volim.– Šta bih ja bez tebe?– Što se nismo ranije sreli?– Nikad nije kasno, kad se dvoje vole.– Hoćeš još jednu šolju čaja?– Kad se stavi med, baš prija.– Ovo je med iz drveta.– Vidi se da je pravi šumski.– Hoćeš da ti dam jednu teglu da poneseš?– Ne, ja volim čaj da pijem s tobom.– Imam još dve kantice meda.– Prava stvar.– Dođi da probaš iz kantice.– Ovo je kanta od trideset kila.– Hoćeš kašiku?– Samo iz tvoje ruke.– Sa malog prsta.– Što je sladak.– Joj, što mi grizeš prst?– Zato što je moj.– Daj i meni med sa tvog prsta. Koliki je.– Šta ću kad sam bio na kiši, pa mi je sve poraslo.– Blago meni što te imam.– Vreme je da krenem.– Gde ćeš?– Prvo idem kući da odnesem detetu doručak, pa ću posle na

kliniku da vežbam Željka.– Za koji dan idemo na imanje.– Ja sam slobodan, pa kad kreneš, ja sam tu.– Vidimo se u pet kod Željka, pa ćemo posle u grad.– Idemo na Kalemegdan.– Bilo gde, samo da smo zajedno.

– Šumadinac, gde si do sad?– Lalo, radim po podne.– Čekala te Vera.– Gde je ona?– Samo što je otišla.

127

– Ona zna da dolazim svaki dan i ako sam na odmoru.– Htela je da ti kaže da u pet budeš na klinici, jer dolazi ona

žena.– Šta se ti seronja u sve mešaš?– Mislio sam da te njen dolazak zanima.– Misliti i srati, nije isto.– Što nisi došao pre podne?– Imam i ja pravo na duže spavanje.– Jutros sestre Željku nisu dale doručak, pa kad je Vera došla

vikala je, tresla se i od muke plakala.– Navikle sestre da sam ja tu i da one ne brinu o Željku.– One kažu da je to tvoj pacijent.– Koliko moj, toliko i njihov, a ja sam na odmoru i one sada treba

o njemu da brinu.– Nikad do sad nisam video Veru onako ljutu.– Žena je u pravu.– I mene niko ne gleda.– Ti si sam sebe osudio.– Šta mogu, ko mene šta pita?– Mogao si od šefa da tražiš da naredi terapeutima da više rade,

da te dižu u kolica, da ti se nabave udlage, a ne godinama da ležiš u krevetu.

– Bio sam danas na terasi.– Lepo.– Stavila me Maja u kolica a Slaviša me odgurao na terasu. Kako

je lepo napolju.– Stiglo je proleće.– A ja zbog loših terapeuta i doktora trulim na infektivnoj kli-

nici.– Ko te jebe kad si lud.– A ti si glup, ko Srbija.– Kakve veze imam ja sa državom?– Nekad je bila kraljevina, pa država, a danas je pašaluk sa Beo-

gradom i okolinom.– Jebo te Čanak, on bi to želeo ali neće dočekati.– Šta su sve uradili političari?– A šta je ludi Sale uradio sa svojim rukama i nogama? Dekubiti

koji su zarasli od silnog ležanja, ponovo su se otvorili.– Šta mogu kad niko neće da me diže?

128

– Kukaj, vrišti, traži da te vežbaju i dižu.– Ništa mi to ne vredi, jer više niko ne jebe Saleta ni dva posto.– Kakva je Željko?– Danju spava, a noću škripi zubima i hrče.– Ti ustani, pa mu stavi flaster na usta.– Ala ti je štos, Šumacinac.– Da vidim ruke.– Podiže ih.– Lalo, to i ja vidim.– Zašto su mu noge skupljene u kolenima?– Šta te briga?– Ja sam za ove 4 godine naučio medicinu. Danas je svako dok-

tor, zašto i ludi Sale ne bi bio.– Da ovi doktori nešto znaju, ne bi ludi Sale ležao 4 godine u

krevetu.– Ti si kriv jer si prestao da me vežbaš.– Ne ja, nego šef ovog odeljenja i terapeuti.– Da si nastavio sa vežbanjem, ja bih sada bio na nogama.– Ja već tri godine nisam terapeut. Neću da budem sestra i te-

rapeut.– Niko ti nije branio da me vežbaš.– Nije, ali na odeljenje svakodnevno dolaze terapeuti iz kliničkog

centra.– Nemaju pojma.– To im ti reci, a ne kod mene sereš ko ptica grlica, a kad su oni

tu, ti ćutiš ko zaliven. Za ovo vreme nisu ni jednog bolesnika stavili na noge.

– Da imam marke, možda bih sada šetao ulicama Novog Sada.– Ti si sam sebe zajebao. Željko, je l' čuješ šta ovaj Lala sere?– Ima boga Šumadinac.– Ja sam za ovih 17 godina u život povratio desetak otpisanih, a

to je bog video.– Samo si mene ostavio na milost i nemilost doktorima infekti-

vne klinike.– Ja sam ti lepo govorio, Sale slušaj me, a ti nećeš nego si slušao

doktore, eto dokle si stigao. Ja sam studirao rehabilitaciju i bio jedan od najboljih studenata.

– Da si nešto vredo, ne bi te vratili u sestre.

129

– Ljubomora, čoveče i ništa više, ako nekog treba da ubije bog, onda su šef i Juca na prvom mestu.

– I glavna sestra je sve najgore pričala o tebi.– Željko, druže, da ja tebe prvo previjem, pa ideš u kolicfa.– Čime, kad nema gaze i flastera?– Ima gaze ali nema ko da je steriliše, a što se flastera tiče, imam

ja svoju rezervu. Za Željka će Milija da nađe gazu.– A Saleta, ko jebe.– Imaš glavnu sestru, pa se žali.– Ako imaš jedan flaster, donesi.– Imam, ali ti ne dam.– Budi drug.– Zar toliko dobrih sestara, a ti mene daviš.– Neće sa mnom niko da razgovara. Au, kolike su rane.– Sale, beli ti lukac u dupe, a crni u očima.– Prvi put ih vidim.– Ja se njih plašim, a za mozak ne brinem.– Ja mislim da mu mozak radi.– Ko si ti da tako misliš?– Pametni, Saša Sirbik.– I kokoška od tebe ima više mozga i pameti.– Pokreće ruke, okreće glavu levo desno, a dere se ko lud.– Vi ko da ste neki rod.– On će se izvući, a ja sam najebao.– Sale i ti nešto znaš.– Šta ja sve znam.– Zato od silnog znanja pišaš i sereš u krevet.– Za to je kriva ova luda klinika.– Ti da imaš grama mozga, ne bi bio ovde.– A gde ću kad me ovakvog niko neće?– Ko će budalu?– Ti si pametan?– Najpametniji na klinici.– Ti da si neko, ne bi prao moje usrano dupe.– Ako ne prestaneš da sereš, izbaciću te kroz prozor.– Ala si ga lepo previo.– Ja kad radim, ja radim.– Meni su sestre stavile neki papirni flaster pa su mi gaze spale.– Šta ja imam sa tim?

130

– Ako ti nije teško, vrati gaze na ranu i zalepi taj beli flaster.– Ja sam, čoveče, na odmoru.– Što si drkadžija, toliko možeš da uradiš za Saleta.– Mogu ali neću.– Doneo ti Marijin sin rakiju.– Gde je?– U mom ormariću.– Nema je.– Pogledaj bolje.– Ovde samo što nije pop sa bradom.– Neće niko da ga sredi. Jesi li našao?– Šta je ovo, u flaši ima rakije za dva prsta?– Ja popio.– Popij i ovo što je ostalo.– Sipaj u šolju.– Kako te nije sramota, popio si celu flašu?– Ja mešam rakiju i bensedine.– Tako i treba. Zato sestre kažu da ceo dan spavaš.– Jebi ga, bolje da pijem, nego da gledam u punu flašu.– Jebo te onaj ko te 4 godine drži na klinici. Sale, ti si veliko

govedo.– Boli me đoka, od mene nema ništa.– Hoćeš da ti otvorim prozor?– Jednog dana presudiću sam sebi.– To je već trebalo da uradiš.– Skoro nisam pio bolju rakiju.– Mufte je i sirće slatko.– Je l' bi hteo da me vežbaš?– Ja sam na odmoru.– Imam pare.– Hvala, s tobom ne serem u isti klozet.– Ti si najbolji.– Znam ja to i bez tebe.– Poznaješ li nekog dobrog terapeuta?– Idi u Novi Sad pa nek te tamo vežbaju, ti više nemaš šta da

tražiš na klinici.– Tetka je bila kod profesora.– On da je hteo da ti pomogne, ne bi te 4 godine držao na klinici.– Gde sam ovakav mogao da idem?

131

– Toliko banja i centara za rehabilitaciju, a ti ovde samo gubio vreme.

– Svi kažu da ću ostati invalid u noge.– Ti koji su ti to rekli, su invalidi u glavu.– To su mi doktori rekli.– Ludi čoveče, ti imaš spastične promene na mišićima, a to se

popravlja upotrebom udlaga i puno vežbanja.– Misliš da mogu na noge?– Za mesec, dva ti možeš sa udlagama da stojiš i hodaš.– Pričao sam tetki o tebi. Hoće da te vidi.– Neću da se ženim.– Kad bi je video, ti bi promenio mišljenje.– Imam ja mog anđela.– Od tetke možeš da dobiješ i ribu i pare.– Hvala Lalo.– Moja tetka je sto puta bolja od one iz treće dimenzije.– Ti je prvo nisi ni vedeo, a drugo, ne bih je menjao ni za ceo

Novi Sad.– To mora da je neka ćorava baba.– Lepa, pametna žena koja se rađa jednom u sto godina.– Toj mora nešto da fali, ako se zaljubila u tebe.– Ima sve što je potrebno da usreći čoveka. Nema žene koja joj

je ravna.– Da se ti Šumadinac nisi zaljubio?– Do ušiju.– Kad matorac poludi. – Ne seronja, ovo je zlato koje si ne može nigde kupiti.– I ti misliš da će ona ostati sa tobom?– Ako ima boljeg neka ide.– Ako je tako dobra kako kažeš, gde tebe nađe?– Nju je poslao dragi bog. – Ti si lud. Danas žene služe za tu-

canje, pranje i kuvanje.– Zato je danas sve ludo, jer nema ljubavi.– Koga danas zanima ljubav?– Mene.– Važno je da se istreseš i to je sve.– Možda u Novom Sadu, a u mom Belom Potoku ljubav je na

prvom mestu. Svi ne misle tako.– Budale se drže za ruke.

132

– Možda sam i ja jedna od tih.– Ti i jesi lud, jer sa toliko diploma pereš bolesnicima dupe i

prosipaš guske i lopate.– Moja filozofija kaže: bolje ja da gledam tebe nego ti mene.– Izem ti filozofiju. Hoćeš ti mene da vežbaš ili nećeš?– Ne smem.– Pitaću profesora za dozvolu.– Ludi čoveče, ovde dolaze terapeuti.– Njih neću oni ništa ne znaju.– Ako bih radio samo posao terapeuta, a ti nabavio udlage, podi-

gao bih te na naoge za mesec dana.– Dao bih ti 500 maraka i tetku.– Važi za marke, a tetka mi ne treba.– Bolja je od te tvoje.– Ja hoću moju Katarinu i ni jedna druga, me ne interesuje.– Mene su svi zajebali.– Sam si kriv.– Profesor je najveći krivac.– Da je hteo, on bi ti pomogao.– A ja sam mu tolko verovao. I doktorka Julijana je obećavala.– I šta je od toga ispunila?– Ništa.– Moraš Sale priznati, da si ti najveći krivac.– Posle jebanja nema kajanja.– Da si me slušao, gde bi ti sada bio?– I devojka me ostavila.– Šta ćeš joj upišan i usran?– A nekad sam joj bio dobar.– I ona da je na tvom mestu, ti bi je ostavio.– Možda.– Ala si se Željko ugojio, ne mogu da te prenesem do kolica.– Koliki mu je đoka.– Veći od tvog.– Mi nešto imamo a ti ništa.– Pokazaću ga tvojoj tetki. Jebaću ti tetku.– U takve pedere neće ni da gleda.– Tu je moje iskustvo.– Ne voli sede i ćelave.– Ti si se Željko ugojio 7 kila, sigurno.

133

– Mora, kad ga kljukaš ko patku.– Snaga idiote na usta ulazi. Lalo, tešku bolest momak boluje.– Izvućiće se on.– Dekubiti su veliki.– Biće dobro, čim mu se đoka diže.– Lalo kradeš moj znanje.– Slušam te kad predaješ studentima.– Moram, mada niko neće to da plati.– Tvoje priče počinju i završavaju se đokom.– On je život, zdravlje.– Tvoj se osušio.– A tvoj se usmrdeo. Prvi simptomi bolesti su gubitak apetita i

pad đoke.– To Milija i vrapci znaju. Izvućiće se on kad ti kaže doktor

Sale.– Što ti barabo zaplićeš kad govoriš?– Popio sam svu rakiju.– To je dobro za tvoj spazam u nogama.– Sada ću da spavam.– Pijano govedo.

– Milija kad si došao?– Mislim da je bilo 14 sati.– Čim sam Željku dala ručak ja sam otišla.– Ja, Vera ne odustajem.– Sestre su mi rekle da si na odmoru.– Jesm, ali neću da prestanem sa vežbanjem jer očekujem da se

momak uskoro probudi.– Sinoć oko 22 sata zvala sam Katarinu i rekla je da će danas doći

u 17 časova.– Šta ti je još rekla?– Da je tek stigla iz Šapca i da jedva čeka da vidi Željka. Ja se

plašim, da je ovo sve zaluđivanje i da od Željka nema ništa.– Nemoj tako.– Šta se desilo, zar i dalje nije isti kao pre njenog dolaska?– Ja, neću da je hvalim ali od njenog dolaska Željko ima spon-

tanu stolicu, a dobio je i toplotu tela a to nije mala stvar kod ove bolesti. Ja sam shvatio njen način lečenja i u svemu je podržavam.

134

Suština lečenja je hrana i njena što veća iskorišćenost. Hrana daje krv koja je potrebna bolesnom organu, u ovom slučaju mozgu.

– Kad sam je pozvala moram da je slušam.– Ja joj sve verujem, jer sam imao priliku da je bolje upoznam i

da naučim. Ona ne gata, ne laže, ona vidi.– Kako?– Ne znam kako, ali sve što kaže je tačno. Bio sam prisutan kad

je jednoj ženi rekla da tu i tu, ima tumor i to je i skener potvrdio.– Oni ljudi što su je preporučili, pričaju da mnogo zna i da je

velikom broju ljudi pomogla.– Pomoćiće ona i Željku.– I profesoru je postavila dijagnozu ko od šale.– Pričao je to meni i mužu.– Je l? Rekao da se uplašio?– To nije.– Doktorska ljubomora je osudila mnoge bolesnike na prevre-

menu smrt, a to nije dobro. Ima dar da vidi promene na organima i to bi trebalo iskoristiti ali doktorska svest nije na višem nivou i zato ova žena od njih doživljava samo neprijatnosti.Katarina govori da nema čuda, da u njih ne veruje, ali vidi ceo organizam a da i sama ne zna kako vidi. Kad god dođe govori da u Željku ima života, da će se izvući, a tebi Vera ostaje da se nadaš i da je slušaš.

– Sestre me dovode do ludila.– Ćuti, nemoj da te čuju.– Nisu mu dali doručak i ne okreću ga. Kako ga ostavim tako ga

i zateknem.– Ja posle vežbanja uvek ga ostavim na leđe.– Ne znam, što im je teško da ga okrenu na stranu.– Vera, znaš i sama da su od njega svi digli ruke.– Onda da ga izbacimo kroz prozor.– Koliko puta ti je šef rekao, da je bolje da umre.– Jeste.– To su i sestre čule i zato ga više ne obilaze. Ostao sam ja i ti.– Kad ih pitam što nije okrenut, one kažu da si ga ti tako ostavio

i da se one ne mešaju u tvoj posao.– Što su fine, a šta bi se desilo da ja umrem pa ne dođem kod

Željka?– Neće sestre ništa da rade.– Znaju one, da se bolesnik okreće na dva sata.

135

– Teško onom ko se danas razboli.– Da je neko njihov, pitala bih kako bi se osećali kad vide bole-

snika upišanog i usranog u krevetu.– Kad su mene operisali, ja sam Vera bio mokar do guše dva

dana pa se niko zbog toga nije uzbuđivao iako sam njihove gore list. Zdravstveni radnici do podne mrze sami sebe a po podne ceo svet. Sestre masovno odlaze sa klinike.

– Nisam ja, za to kriva.– Kriv je direktor, pravnik i glavna sestra jer neke sestre rade

ko konj, a ljubimice šetaju dupe. Ja sam ovde 28 godina, promenio sam osam direktora, sedam glavnih sestara i tri pravnika i niko da se nađe pametan i sredi kliniku, uvede red i rad, nego samo gledaju svoje dupe i što mekšu fotelju. Što bi rekao idiot do idiota.

– To je vaš problem, ja hoću da moje dete ima negu, a šta vi ra-dite to je vaša stvar. Jesi li uzeo rakiju od Saleta?

– Lala je popio moje mito.– Je l' on to spava?– Napio se pa ne zna gde mu je dupe, a gde glava.– Marijin sin je meni dao jer ti nisi biio tu, pa sam punu flašu

stavila u Saletov orman.– Sve je on to popio.– Rekao je da će ti predati flašu.– Ako je popio, to mu je dobar sedativ. Sale jesi li živ?– Pusti me da spavam.– Pijana svinja, hoće da spava.– Cela soba miriše na alkohol.– Videli su doktori da pije.– Ja sam čovek i za mene šolja rakije nije ništa.– Ćuti i spavaj.– Vera, dođe taksi, da nije u njemu Katarina? Ako je plavi, ona

s njim dolazi.– Stigla je. Otkud joj pare za taksi, to mnogo košta?– Dobro zarađuje, kad može taksi da koristi i pomaže.– Videćemo, dosad se ništa značajno nije desilo. Idi pred nju, a

ja ću Želja bolje da uvijem pa ću kolicima da dođem u ambulantu. Željko, šta prdiš nećeš ponovo da kakiš.

– Ala smrdi.– Pijanico čuti.

136

– Sestro, otvori prozor ugušiću se. Pitaj tu ženu da i mene po-gleda.

– To će doktorka Julijana da ti sredi.– Ona je obećala ali od toga nema ništa.– Neće doktori ništa bez para.– Svi ste vi ovde isti. Lošije ljude nisam sreo.– Idi u državu Vojvodinu, tamo su bolji ljudi i doktori.– Jedva čekam da vam vidim leđa.– A mi smo ludi za tobom.– Moj Željko čeka svoju Katarinu u kolicima.– Milija, što si ga toliko uvio?– Imao je temperaturu, pa se plašim da se ne prehladi.– Dobro je to i nemojte da skidate temperaturu.– Nismo mu ništa davali osim puno čajeva.– Ozdravićeš ti meni momčino, kad ti kaže Katarina. U njemu

gospođa Vera ima života, kad ti kažem. Mi se viđamo tek dve nedelje i on je drugi Željko.

– Male promene se vide ali se još nije osvestio.– Majko, prvo moramo da sredimo rad creva ishranom, a tek

posle idemo na mozak. Milija, reci mi kako je sa izmokravanje.– Sve se dešava kako ste rekli. Prvo je bilo nekoliko litara urina

ali se za dva dana stanje sredilo. Sada je diureza normalna.– Šta je sa temperaturom?– Ne ide više od 37.5 do 38.– Ne treba je skidati. On nema epilepsiju i lekove treba

isključiti.– Profesor je ubeđen da bi odmah umro.– Gluposti.– I ja tako Katarina mislim, ali ne odlučujem.– Mi smo danima preskakali po jednu dozu.– I šta se desilo?– Ništa.– Eto vidite. Neka Vera zamoli profesora.– Šta ako se naljuti?– On je osetljiv i ne voli da mu se neko meša u terapiju.– Milija, reci mu ti.– Ja mogu ali me neće poslušati.– Kaži da ja to tražim.– Najbolje bi bilo, da mu vi to kažete.

137

– Kad ja dođem on nije tu. Ne treba mu davati nepotrebne leko-ve, to je zločin prema bogu. Treba ga ostaviti nekoliko dana bez tera-pije, da se vidi kako će reagovati.

– Šta ako se pojave epi napadi?– On ima tikove a ne epilepsiju, zašto stalno da ponavljam je-

dno te isto? Bolje i oni po neki put da se pojave nego što ga truju lekovima.

– Ja tu Katarina, ništa ne mogu.– Možete, on je vaše dete i vi tražite da prestanu sa trovanjem. Ja

ću ga ostviti nekoliko dana bez moje terapije da vidim reakcije. – Ako ih bude.– Biće Vera, kad ti kažem. Njegovo buđenje neće ići postepeno,

on će se probuditi iznenada kad svi izgubite nadu.– Daj bože!– Vera, zna Katarina šta priča.– Milija, ljubavi moja, gde ćemo?– Idemo na Kalemegdan, tamo je tiho i možemo sedeti do mile

volje.– Da li se sećaš drveta ispod koga smo se ljubili dok je kiša

padala?– Sećam se i kestena.– Kad nam je baba rekla...– Opasna neka žena.– Sram vas bilo, zar nemate drugo mesto nego se ljubite ispod

drveta. Niko tako ne ljubi kao ti.– Šta ću kad si mi slatka.– Volim te tvoje dugačke ruke, pa kad me uhvatiš nemam gde.– Za sve su krive tvoje dojke.– Od one noći, ja sam umorna i neispavana, sve me boli ali s

tobom hoću da šetam, da se držimo za ruke.– Anđele moj, kako je lepo s tobom.– Jesi li ti umoran?– Ja bih opet.– Da pipnem nos. Zašto?– Ako je hladan, znam šta ti treba.– Žao mi, je ali ovde nema mesta.– Ima dana ljubavi.– I ja bih želela.

138

– Moramo da se izolujemo nekoliko dana, pa da ne izlazimo iz kreveta.

– Kad odemo na imanje, možemo da se volimo ceo dan i noć.– Katarina, idemo autobusom, da se ne bismo gurali kroz ovu

masu naroda.– Ja ne volim gradski prevoz jer me ljudi guraju, dodiruju, a to

me strašno nervira.– Idemo privatnim, tu ima mesta da se sedne.– Milija, kad bi samo znao koliko te volim.– Imao sam dobru ocenu iz psihologije, pa nešto mogu i da vi-

dim.– Zlato moje! Vidiš onaj hram, dragi moj?– Hram Svetog Save.– Izgrađen je na pogrešnom mestu i zato nikako da se završi.

Ispod su podzemne vode, a to ometa završetak.– Jednog dana će se i on završiti. Idemo ljubavi, evo Šarca.– Oni su uzeli dobru liniju.– Imaju nekog svog u gradskoj vladi.– Izvoli Katarina, sedi.– Sedi ti.– Dama ima prednost.– Ja da sedim, a moj čovek da stoji, to ne može. Evo dva mesta.– Sada možemo zajedno da sednemo. Evo konduktera.– Ja ću da platim kartu.– Pusti me da ja to bar jednom uradim.– Ja sam muško, a smem da se opkaldim da će kondukter proći

pored nas i neće tražiti da kupimo kartu. Šta sam ti rekao?– Ti si, mili, čarobnjak.– Video čovek da se volimo, pa neće da nas uznemirava. Kako je

ovde lepo.– Kalemegdan je mirno mesto, gde ljudi mogu da svrate i odmo-

re se od ove gradske buke.– Vidiš mili ove kanadske topole.– Nisam znao da se tako zovu.– Na placu ovakve dve imam.– Baš su visoke.– Znaju one i veće i deblje da budu.– Da mi je nekoliko ovakvih topola, mogao bih cele zime da se

grejem.

139

– Ne znam kako gore, ali su lepe kad ih čovek gleda. Kad ćemo ići?

– Ja sam na odmoru, a ti odredi dan.– Mogli bismo u subotu.– Važi.– Dođi kod mene u petak uveče, tu ćeš spavati, a ujutru što ranije

idemo na put.– Što rano?– Autobus putuje tri sata, a ja želim što pre da ti pokažem imanje

i izbegnemo vrućinu. Videćeš šta je sve Katarina stvorila, svojim rukama.

– Sama?– Uglavnom. Pre podne sam primala pacijente, a po podne sam

radila za dva muškarca. Zato mi se kičma i iskrivila.– Ja ne vidim.– Imam male promene na kičmenim pršljenovima.– Ti meni izgledaš ko kanadska topola. Prava, lepa i ja bih samo

da te volim.– Na planini jutra i večeri mogu biti hladnjikavi, pa zato ponesi

neku deblju košulju ili duks.– Nisam ja tolika smrzotina.– Ugrejaće tebe tvoja Katarina. Mili, ja sam najopasnija kad je-

sen dođe.– Ne plašim se.– Vedećeš kakva sam.– Znaću da te smirim.– Nemoj mnogo stvari, da nosiš.– Gaće, pižamu.– Spavaćemo goli, na senu u mom zagrljaju.– Što će to da bude lepo.– Biće ti toplo.– Jedva čekam, da mi se to desi.– Imam balon vina.– Nisam ljubitelj.– Ovo je domaće, iz mog vinograda.– I vinograd imaš?– Oko dvesta čokota.– Kad si ga sadila?– Zatekla sam ga.

140

– Ja sam pokušavao da imam lozu ali nisam uspeo.– Kod tebe ima vode, a loza voli suvu zemlju i dosta sunca.– Blago tebi, imaš grožđa koliko hoćeš.– Ja ga svake godine podelim komšijama, slučajnim prolazni-

cima.– Što ga ne prodaješ?– Nemam vremena. Deca ne vole grožđe.– Čudno, ja bih ga jeo svaki dan sa hlebom. – I ja to radim.– Grožđe, orasi i hleb i šta ima bolje?– Ostatak grožđa pretvorim u vino.– Ima tu puno posla.– Ako želiš da imaš, moraš i da se oznojiš. Bilo je i rakije ali su

radnici ušli u podrum i sve popili.– Koga su pitali?– Uzeli sebi slobodu i ja ostah bez rakije.– Ja sam siguran da još ima rakije.– I ja se nadam. Kad je budeš probao, videćeš zašto su mi lju-

di davali deset maraka za litar. Neće to više moći, jer ćeš ti čuvati i štititi svoju Katarinu.

– Ti si kriva.– Šta mogu kad nisam tu.– Mogla si da im odbiješ od dnevnice.– Nisam ja takva. Jednom sam iznenada došla na imanje i zatek-

la ih kako spavaju.– Napili se.– Do daske.– Danas se ne isplati biti dobar, jer to ljudi ne cene.– Mnogima sam pomagala, davala.– Sada treba okrenuti drugi list.– Što, mili moj?– Puno radiš i ne smeš da se razbacuješ, jer decu treba izvesti

na put.– Meni pare ništa ne znače.– Nemoj da ih bacaš, nego čuvaj, trebaće tvojoj deci.– Ja sam jedne godine, parama podložila vatru.– To nije pametno.– U kući nema papira.– Mogla si da kupiš novine.

141

– Mi u planini, a sneg do kolena i šta sam drugo mogla.– Evo kestena gde nas je ona baba napala.– Možda ćemo i mi biti takvi, kad dođemo u njene godine.– Na ovim stepenicama ja i moja ćerka svađale smo se ko neke

zle jetrve.– To nije tvoj nivo.– Kako kad o tebi priča sve najgoje, a ja znam da to nije tako.– Neka dete priča.– Šta ima ona sa tobom?– Plaši se da ih ne ostaviš.– Ovde joj je vetar odneo skupoceni šešir, koji sam joj donela iz

Švajcarske.– Deca su opasna, a ne misle da i oni sutra mogu da se nađu sa

istim problemom.– Sedi dušo moja, sedi pored tvoje Katarine.– Hoćeš da donesem sok, sladoled ili nešto za grickanje?– Ne, hvala. Kako ja, mili, znam da pevam.– Otpevaj mi nešto na uvce.– Šta kažeš?– Divno, moram da ti pesmu prekinem jednim poljupcem. Što

su nabrekle.– Čekaju da ih pomaziš.– Ne mogu ovde, ljudi prolaze.– Znam ja i da zidam.– To je imoj hobi.– Otac mi je zidar i ja sam pored njega naučila. Ja mnogo volim

oca.– Što ga onda ne posetiš?– Kad bog dozvoli. Želela sam u stare dane da mu budem od

pomoći ali me on i majka izbaciše iz kuće. Dvadeset godina nisam nikog svog videla.

– Što ne odeš?– Znaju oni gde sam, pa nek dođu.– Ti si mlađa. – Ja bih želela ali kad bog to dozvoli. Ja ih volim, uvek ih spo-

minjem u molitvama i molim se za njihovo zdravlje.– Ljubavi, došlo je vreme da se više odmaraš i čuvaš to lepo

telo.– Ja sam moje telo izmorila.

142

– Ništa mu ne fali, ja sam ga željan ko suva zemlja kiše.– Imaš ga. Želela bih da skinem, koji kilogram.– Ti si moj buca.– Brzo ću se vratiti na 54 kilograma, – Ja ću ti pomoći.– Kako?– Voleću te tri puta dnevno, a ti ćeš preko znoja iz dana u dan

gubiti kilažu.– Ja želim da budem lepa zbog tebe.– Meni si najlepša.– Znam, sve ti se vidi u očima. Kad stignemo na imanje, ja ću ti

peći krompir i hleb u saču.– Ja bih neku šniclu.– Biće i nje.– Katarina, ovi komarci hoće da nas pojedu.– Sigurno vole krv zaljubljenih.– Onda su u pravu, što nas napadaju.– Da mi ljubavi, napustimo ovo mesto?– Ja bih da pogledamo ušće.– Može, ali mrak polako osvaja Kalemegdan.– Ovde se spajaju dve reke.– Kao naša tela, ljubavi. Kako mi je lepo kad smo goli u krevetu.– A tvoja koža meka i topla.– Te tvoje grube ruke kad me stegnu, ja osetim da sam na nebu.

Tvoja ljubav me dovede u neki slatki vrtlog iz koga ne znam kako da izađem.

– Dugo smo bili bez ljubavi pa bismo sada što pre želeli da nado-knadimo ono što smo godinama propustili.

– Čudno ljubavi da ovi novi gospodari Beograda ne prskaju pro-tiv komaraca.

– Svi su oni isti.– Sjaši Kurta da uzjaši Murta. Narod ispašta.– Ko njega, šta pita.– Zato nam ovako i ide. Ljubavi, dođi da sednemo na ovu kame-

nu ogradu.– Katarina, sedi na moju svesku.– Imam dosta sala na guzi.– Možeš da se nažuljaš.

143

– Ne brini ti za mene. Uskoro će salo nestati, pa ću biti tvoja vitka Katarina.

– Što bih voleo da smo sada u krevetu.– Šta bi mi bilo?– Prolila bi litar, dva znoja.– A ti bi posle spavao ko jagnje kad ga podoji majka. Vidiš Milija,

kako svi gledaju u nas.– Tvoja odeća ih izaziva.– Zagrli me.– Ti imaš temperaturu.– Ne, to se moje srce raduje.– Lepo veče, samo da nema ovih dosadnih komaraca.– Šta smo sve propustili.– Ne treba o tome misliti.– Ti ćeš zauvek ostati u mom srcu.– Daj bože.– Ti mi ne veruješ?– Verujem, budi moja i to mi je dovoljno.– Zar nisam?– Jesi.– Samo božja i sada tvoja.– Kako je to lepo čuti.– To je istina, bog mi je svedok. Tebe je poslao moj bog, jer je

čuo moju molitvu.– Hvala mu.– Katarina je bila i ostala verna tebi. Milija, treba da krenemo.– Tek je 21 sat.– Ja nikad u ovo doba nisam bila u gradu.– Ja sam tu ljubavi.– Bog te je poslao da me paziš i ljubiš. Sutra dođi kod mene

uveče, pa ćemo u subotu prvim autobusom na imanje. Od prvog su-sreta sam poželela da te tamo odvedem.

– Jedva čekam da vidim taj raj na zemlji.– Gde ovde ima taksi?– Gde žuriš?– Moram neki projekt da uradim, a i nije mi nešto dobro.– Da te nešto ne boli?– Emocije, mili moj.

144

– Idemo kroz Knez Mihajlovu, pa kod bioskopa Jadran, ima tak-si stanica.

– Volim s tobom da šetam i da nas ljudi gledaju, kako se držimo za ruke.

– Večeras ima puno sveta na ulici.– Letnje veče, pa ljudi izašli da prošetaju.– Ja sam se godinama zavlačio u četiri zida i sa prvim mrakom

odlazio u krevet.– I ja sam to radila.– Šta smo mi sve propustili.– Ostavimo prošlost, od nje se ne živi.– Katarina, svaki čovek ima sreću i nesreću.– Mene prati od malih nogu iako sam rođena na Gospojinu, kad

je baba rekal da ću biti velika gospođa.– I nije pogrešila.– Ceo moj dosadašnji život je ispunjen radom i kojekakvim odri-

canjem.– Sama si kriva.– I drugi su krivi, ali ja neću da ih osuđujem.– Ti drugi, je l' imaju ime?– Roditelji, bivši muž, brat.– Oni su tvoji.– Ja ih volim i molim se za njihovo zdravlje, ali se već dvadeset

godina nismo videli.– Ja sam, ljubavi, živeo u bedi i siromaštvu i bio toliko nestašan

da su se ljudi pitali da li sam zdrav. Mene je otac bio oklagijom i obramicom, ali sam i dalje čuda pravio.

– Čitala sam u Iilustrovanoj politici.– I kao momak, bio sam čudan.– Zašto si bio takav?– Nisam odlazio na vašare, igranke, pa se selo pitalo gde sam,

da nisam bolestan, a zli jezici su govorili da nisam čist. U to vreme sam poželeo da budem neko, pa sam upisao večernju školu i stigao do magistra.

– Ala su se neki iznenadili.– Dugo nisu verovali, ali ja na to nisam obraćao pažnju. Kad su

me ljudi ostavili na miru, ja sam se oženio.– Žena ti je bila lepa?

145

– Mnogi su mi zavideli, a i ogovarali pokušavajući da joj se približe.

– Ljudi su zli.– Ona je imala svoje ja i sve je ostalo na pokušajima. Kad su

shvatili da nemaju šanse, počeli su da je ogovaraju i pričaju ružne reči. Bila je izuzetno poštena, ali smo teško nalazili zajednički jezik.

– Žene su čudne.– Kako koja.– Sve hoće kako njima odgovara.– Šta je tu loše?– Mora da se zna, ko je muško.– Prošlo je to vreme. Kad se rodila Marina, žena se smirila i lepo

smo živeli godinu, dve, a zatim je došla bolest, nervoza i borba za život koja je trajala dvanaest godina.

– I moj dosadašnji život nije lak.– Došlo je vreme da živimo.– Rođena na selu, gde se puno radi i uvek za sve kriva. Sa osam

godina pekla sam hleb, ispod sača i kuvala ručak, za radnike na njivi. Da bi ručak do podne bio gotov, morala sam rano da ustanem.

– Ko je nosio ručak?– Sve sama.– Kako?– Na obramicu u dve korpe, a tepsiju sa pitom u ruci.– Baš si se mučila.– Meni je bog pomogao da sve ovo izdržim. Morala sam i krave da

izvedem na pašu i da ih povremeno obilazim, da ne odu u komšijsku baštu ili kukuruz. I velika bara je vrebala stoku i ljude.

– Da nije živi pesak?– Jeste.– Tu ko upadne, nema mu života.– Radnici su najviše voleli, pitu sa dulecima.– I ja je volim.– Praviće tebi tvoja Katarina i pitu sa jabukama.– Kada ljubavi?– Kad odemo na imanje. U mom komšiluku ima vranjanaca, koji

prave od kupusa, zelja i crnog luka. Što se ranije nismo sreli, pa da imamo našu decu?

– Hvala bogu, što imaš sina i ćerku.– Sa đavolom.

146

– Nek su živa i zdrava, a mi ćemo živeti naš život.– Kad sam rodila sina, muž nije došao da ga vidi.– Kako je mogao?– Nije imao vremena od kafane i žena. Već je imao ljubavnicu, a

iz kafane nije izlazio.– Ta dva poroka idu zajedno.– Umalo što nisam umrla.– Šta ti se desilo?– Počela sam da krvarim, pa su doktori hitno uradili carski rez.

Marko je bio sitna beba, i jedva su ga povratili u život. Mesec dana u bolnicu niko nije došao, da vidi dete i mene.

– Ni tvoji?– Niko.– Kakvi ste vi, to ljudi?– Sin je dobio žuticu.– To su fiziološke, koje traju dve do tri nedelje i prođu bez po-

sledice.– Iz bolnice me izveo muž, sa nekom ženom.– Da nije sadašnja?– Posle sam saznala da već duže vreme sa njom živi. Danas žive

zajedno u jednom selu i imaju dve ćerke. Danima sama, niko da dođe da pita kako sam, kako je dete. Muž, kad se napije, dođe kod mene u krevet i onako pijan i balav, navali ko da sam neka stvar i istrese svoje seme. Nikad ga nisam volela.On, me je posle svog zadovoljstva bio ko stoku pa i danas, posle toliko godina, imam nekoliko ožiljaka na nogama. Oba deteta su začeta u pijanom stanju.

– Zahvali se gospodu, što ti je podario lepu i pametnu decu.– Kad se Juca rodila, svekrva nije došla da je vidi, nego je po selu

pričala da nije njena unuka. Ja mili nemam nikog, osim tebe.– Ja sam srećan, što te imam.– Imaš me, sve je tvoje. Jednom ću i tebe da pregledam.– Hoćeš da mi nađeš neku boljku i odeš od mene.– Zdrav si i čist.– Tvoja ljubav me održava.– Volim te, mnogo te volim, ljubljeni moj. Mislila sam da osim

gospoda ništa nije vredno, a sada sam shvatila zašto je bog stvorio čoveka i ženu. Ranije sam mislila samo na pacijente i rešavala njiho-ve probleme, a sebe zapostavila. Ti si mi otvorio oči i pokazao da sam žena, tvoja žena.

147

– Katarina, da kupim po sladoled?– Ti si žedan.– Ne, ali mi se grlo osušilo.– Hoćeš da ja platim?– Drugi put.– Da li ti mene, stvarno voliš?– Da te ne volim, zar bih s tobom šetala Knez Mihajlovom, držala

te za ruku i lizala sladoled, dok nas ljudi radoznalo gledaju. – Kako je lep ovaj izlog.– Ima lepih knjiga.– Ja bih voleo i moju ovde da vidim.– Šta je bilo, kada će izaći?Pare su problem.– Pusti da ti pomognem.– Ne ljubavi, pokušaću sam.– Ti si isti ko ja, sve hoćeš sam.– Neću nikome da budem dužnik.– Vratićeš pare, kad prodaš knjige.– Ljubav i pare, ne idu zajedno.– Možda si u pravu...– Katarina, evo taksija.– Ja ću sama.– Idemo zajedno.– Kasno je, kad ćeš stići kući?– Izaćiću kod američke ambasade, pa ću trolom do Banjice i tu

sačekati autobus za Beli Potok.– Tebi je daleko, ti se mučiš sa prevozom.– Navikao sam ja.– Živećeš ti sa mnom u gradu, kad ti kaže tvoja Katarina.– Gospodine, ovde stanite.– Milija, ljubavi, sutra te čekam.– Doćiću do osam.– Ljubim te...

– Dobro veče, deco.– Marina, teča stigao.– Kako je devojke, šta ima novo?– Kod nas, tata, ništa.– Teča sija.– Ko vam je kriv kad nemate momke.

148

– Nataša, sramota, tata u pedeset ima, a mi sedimo kući.– Polako deco, ništa nećete izgubiti, vreme radi za vas.– Tečo, šta ima novo?– Sutra idem kod Katarina, tu ću da prenoćim, a u subotu prvim

autobusom idemo na njeno imanje.– Bravo tata.– Odoh ja na spavanje.– Tata, zar nećeš da se javiš?– Bili smo zajedno.– Red je da mi poželiš laku noć.– Je l' ti to mene?

– Tečo, Marina je u pravu...– Ljubavi, ja sam.– Upravo sam mislila na tebe.– Mi treba da smo stalno zajedno. – Biće i to jednog dana.– Idemo li sutra?– Biće kako smo se dogovorili.– Doćiću do 20 sati.– Što tako kasno?– Prvo idem na kliniku da vežbam Željka, pa ću posle kod tebe.– Dušice moja, anđele moj, čeka tebe tvoja Katarina.– Je l' se vrata ne zatvaraju pre osam?– Pozvoni ti na šesticu, a ja ću ti otvoriti vrata.– Vidimo se sutra ljubavi.

– Tata.– Molim, Marina.– Koliko dana ostaješ?– Pet, šest, a što pitaš?– Onako.– Ti si tu sa Natašom i nemaš čega da se plašiš.– Ne pitam zbog toga.– Šta te muči?– Ko će da hrani Vučka?– Ti i Zoran. U frižideru ima kostiju, a dao sam pare Zoranu da

kupi tri hleba.– Je l' to tata ozbiljna veza ili?

149

– Mala, što ne gledaš svoja posla'– Samo pitam.– Dama je dobra, meni se kao čovek sviđa i videćemo šta će od

svega ispasti.– Ti si govorio da nećeš ženu sa decom.– Mi se samo družimo.– Ja bih volela, da se oženiš.– To je moja briga, a ti uzmi knjigu u šake i pokušaj što više

ispita da položiš...

– Lepi moj Vučko, što si mi tako tužan, doćiću ja za nekoliko dana?

– Idem sa Katarinom u njen kraj, a ona je obećala da će doći da te vidi. Pričao sam o tebi sve najbolje, malo sam te i hvalio ali i to se mora. Nešto si mi oronuo, tvoje oči su izgubile sjaj, a uši oklempavi-le, kažu ljudi da je to pred smrt. I tvoje braon krzno su napale sede dlake, pa mi izgledaš ko neki starac, koji broji poslednje dane. Jedi-no ti se zubi sjaje i izazivaju ljubomoru mnogih ljudi koji su odavno krezavi ili bez ijednog zuba. Da budeš dobar i čuvaš kuću, a Marina i Zoran će te hraniti. Idem ja sada, a ti pazi šta radiš...

– Tata, vreme je da kreneš.– Šta kažete'?– Tečo, lepo izgledate.– Tata, kad bi obukao odelo, mnogo lepše bi izgledao.– U putu čovek mora da bude komotan, a ne utegnut ko devojka.

Putuje se tri sata, a to je planina, ko će tamo da gleda kako sam obučen.

– Tečo, da te malo poprskamo?– Tata, jesi li sve poneo?– I više, nego što treba.– Tečo, srećan put.– Tata, pazi šta radiš.– Javiću se.– Ne brini ti za nas.– Zdravo deco.

– Gle, autobus, ko da sam ga naručio.– Komšija, gde ćeš?

150

– Idem na kliniku.– Radiš po podne.– Vežbam jednog momka.– Slabo se viđaš.– Milane, stigle godine, pa nigde i ne idem.– Video sam te pre neki dan u Knez Mihajlovoj, lepa dama.– Koleginica sa posla.– Ne bih rekao.– Ja ću ovde, pa na trolu.– Ja moram na tramvaj do klinike.– Vidimo se.

– Živ bio Milane.– Kolega, otkud ti ovako kasno?– Sad je tek 17 sati.– Samo što je otišla Vera.– Kako je Željko?– Spava.– Onda ga neću dirati.– Majka ga je nahranila i okrenula na stranu.– Šta rade sestre?– Ti uzimaš marke.– Ja sam, Snežo na odmoru.– Šta onda tražiš na klinici?– Pošao sam na put, pa da ga vidim.Može on bez tebe.– Blago njemu, kad ga paze i neguju sestre ko ti.– Šta mu fali?– Pola metra kože.– Nisu sestre krive što ima dekubite.– Nisu, ali su pomogle da se razvije.– Što ti nisi sprečio njihovu pojavu, kad si tako pametan?– Svi smo krivi, a najviše doktori i loša organizacija rada. Ovo je

jedina klinika gde se ne zna šta ko radi.– Kad ti budeš glavna sestra, ti organizuj posao.– Bolje da ne budem, jer ti nećeš ostati na klinici.– Mnogo bih izgubila.– Odoh ja.– Idi čoveče, i gledaj svoja posla.– Lepo je rekla Katarina, da radim u zmijskom gnezdu.

151

– Jebala te ona.Pošto imam vremena, a dan je prelep, idem do Zelenog Venca,

pa ću odatle do Padine. Podzemni prolaz kod Zelenog Venca, pun ko pčela u košnici. Mnogo je improvizovanih tezgi, a na njima sve i svašta. Prodavci beli, crni, a tu su i oni sa šiljatim očima, nude svoju robu. Tu su i Romkinje, sa malom decom koja leže na stepenicama, ko da su ne daj bože u komi. Neka deca, ko automat, stalno pona-vljaju, čiko, daj neku paru. Čuje se i psovka koja je namenjena deci, njihovim majkama, ali sve je to svakodnevica na koju više niko ne obraća pažnju. U toj gužvi sretoh i gospodina Mileta, koji se leluja ko da je na žici razapetoj između dva drveta. Pijan čovek. U jednoj ruci drži hleb i parče kobasice, koje je počeo da jede, a u drugoj flašu, u kojoj je ostalo još malo rakije. Pored njega je neka dama, koja na sebi ima odeće koliko dete na plaži.

– Komšija, ovo je moja nova ženska.– Drago mi je.– Šta kažeš?– Lepa dama.– Ne jebe Mile svašta.– Čija su ovo deca?– Jebem im mater ciganjsku.– Mile, daj jedan gutljaj.– Više voli kurac, nego leb.– Vidim komšija da ima i dobar cug.– Pije ko Rus. Decu joj hranim, nju jebem i šta više hoće?– Mile, daj deci malo kobasice, od jutros nisu ništa jela.– Komšija, jedu ko skakavci.– Kući si ostavio dva sina.– Sada sam, uz ženu, dobio sina i ćerku.– Blago tebi.– Imam ja i ženu u Bosni.– Milica je videla s kim ima posla, pa je na vreme pobegla.– Jebem joj mater kurvinu, odvela mi ćerku kod muslimana. – Šta ako je neki Turčin tuca?– Boli me kurac, ona nije nikakva riba.– Što si živeo sa njom?– Imala pare. Komšija, hoćeš da jebeš?– Ne.– Ti si bez žene, šta će joj faliti da je bocneš.

152

– To košta, neću ja za džabe, ja moram deci hleba da kupim.– Ženo, ostavi me na miru.– Šta ludi Mile priča?– On, nema ženu.– Imam.– Kad si se oženio?– Nisam još, ali će se i to desiti. – On je veran svojoj ženi, a ti džukelo jedna, na moje oči jebo si

mi sestru koja ima trinaest godina.– Ja sam platio.– Greota, ona je još dete.– Našle se dve budale, a ja sam još veća što sam stupio u raz-

govor.– Mile, nema te da dolaziš kod Zorana.– Sada sam sa ovom droljom i njinom decom. Moji sinovi imaju

majku, pa neka ih i ona malo čuva, dosta sam ja brinuo o njima. Doviđenja komšija.

– Zdravo Mile.– Pa kad se oženiš, zovi na čast.Dva sina, loša đaka, skitaju po selu, a često svraćaju i u kafanu,

dok otac živi sa sumnjivom ženom, a majka ko zna gde je. Da li je sve ovo sudbina ili ludost roditelja. U autobusu mesta koliko hoću, ali ja sedoh pozadi, odakle imam najbolji pregled i mogu da vidim ceo autobus. Šofer krete, a ja poželeh da je moja Katarina pored mene. Čeka nas noć i još nekoliko dana i noći. Bože, pa ja je volim, ko da se sto godina nismo videli. Da li je ovo žudnja ili ljubav kojoj se ne vidi kraj, pokazaće vreme. Šta ja to čujem?

– Majmune jedan, gde si gledao, zar zbog tebe da idem u zatvor? Zar moja deca da ostanu bez hranioca, pička ti materina. Ako ti se ne živi, idi skači u Savu, a ne da te ja robijam.

– Šta je bilo, ču se neki grubi glas koji me natera da pogledam kroz prozor.

– Ovaj idiot prelazi ulicu ko da je krenuo u šetnju, jedva sam zaustavio autobus. Za dlaku ga nisam ubio na licu mesta.

Policajac kao od brega odvaljen, polako, bez mnogo uzbuđenja traži da mu šofer objasni šta se desilo.

– Ovaj narkoman, još me vređao, pičko vozačka, ako te uhvatim za tu kiku tresnuću te o asfalt, da će ti duša izaći na nos.

153

– Gospodine, ovaj ludi šofer me udario, evo pogledajte, a čuli ste da me vređa.

– Ko te napravi tako ludog?– Mladiću, šta je bilo?– Hteo sam da pretrčim ulicu, kad me ovaj grubijan zakačio pre-

dnjom haubom.– Znate li da se na neobeleženom mestu ne sme prelaziti ulica.– Žurio sam na ispit.– Ako i ovakvi studiraju, teško ovoj zemlji.– Ne, ti studiraš, glupa šoferčino!– Gospodine, parkirajte autobus i idemo u stanicu milicije.– Mogu li na ispit?– I vi, mladiću, idete sa mnom.Kako su ljudi nepažljivi i kako se danas lako gubi glava, a da lju-

di toga nisu svesni. Moram dve stavnice peške, bolje i tako nego da gubim vreme čekajući drugi autobus. Neka svako čuva svoju glavu, a ja mojoj Katarini da kupim jabuke.

– Čiča, imaš li ti neke bolje jabuke?– A šta ovim fali?– Užutele, trule.– Ni ti, ne izgledaš bolje.– Vi to mene?Šali se deda. Imam ove crvene.– Te su lepe.– I cena je lepa.– Ne pitam za cenu, nego hoću da mi izmerite dva kilograma.– Sad će deda. Hoćete sitnije ili krupnije.– Nosim dami, koja ih više voli nego mene.– Onda će deda da izabere najbolje. Kad sam ja bio momak, de-

vojkama se kupovalo licidersko srce.– Ala ste vi, deda matori.– A ti misliš da si mlad.– Mlađi sam od vas.– Možda, ali mnogo bolje ne izgledate.– Izgled zna da vara.– Koliko se deda razume u godine i vi ste prešli pedesetu.– Jesam gospodine, ali još mogu.– Mogu i ja, i ako mi je 66.– S vremena, na vreme.– Dvaput nedeljno. Izvolite gospodine i dođite opet.

154

– Kad se prolepšam.– Deda nije ništa loše mislio.– Sve je u redu...

– Gde si do sad ljubavi?– Jedva sam stigao, ovaj naš prevoz je užas.– Zato ja često idem taksijem.– To košta.– Znam ali ja moram, takav je moj posao.– Jesi li nešto radila?– Mislila na tebe.– Je l' bio neko?– Imala sam dva pacijenta.– Evo malo jabuka.– Možeš li ti nekada da dođeš praznih ruku?– Znam da voliš jabuke, pa sam kupio.– Ja mogu da ih jedem ceo dan.– Volim ja jabuke, ali bih radije neku šniclu.– Spremila je tebi Katarina ručak, po tvom ukusu.– Ima li mesa?– Ima ljubavi. Ako si gladan, da postavim sto?– Ja sam gladan tvoje ljubavi.– Noć je pred nama.– Dođi, Katarina.– I ja tebe, želim.– Tu sam.– Plašim se da nisi gladan.– Kome je sada do jela. Što volim da ih diram.– Tvoje su.– Bez njih sam niko i ništa.– Tvrdim da su ih mnogi, muškarci poželeli.– Samo ti i deca ste mogli da ih dirate. Polako ljubavi.– Tek sam počeo.– Joj, šta mi radiš?– Mi više nećemo, ni jednog dana da budemo odvojeni.– A zašto bi?– S tobom mi je lepo i više ništa nije kao pre, Milija idi sredi se.– Dama ima prednost.– Posle mog čoveka.

155

– Katarina, slobodno je kupatilo.– Uzmi ti pivo, dok se ja sredim.– Obuci spavaćicu, jer više ne ustajemo iz kreveta.– Pošto sutra rano ustajemo, treba i da spavamo.– Malo ćemo da se volimo, malo ćemo spavati i jutro će doći.– Što mirišeš.– To moja duša miriše.– Mnogo te volim Katarina.– I ja tebe, ljubavi.– Neko je davno rekao, da sve prave ljubavi umiru pre nego što

zažive.– Gluposti, kad se neko voli on se uvek voli.– Vreme čini čuda.– Ako ima ljubavi, nju ni vreme ne može da izbriše.– Katarina, ti jednom prilikom reče da imaš kola.– Sin ih vozi, a ja koristim taksi. Ja obično ne izlazim iz stana, a

kad idem u posetu, tu je taksi. Ja godinama koristim plavi taksi, oni su najjevtiniji i hoće, kad ih zamolim i da me sačekaju bez uključenog taksimetra. Častim ja njih.

– Zato te i čekaju.– Tu sam upoznala fine ljude. U poslednje vreme pacijenti dola-

ze kod mene.– To je bolje i sigurnije.– Koliko sam imala neprijatnih susreta, ni broja se ne zna.– Sada sam tu, da te štitim.– Što se nisi ranije pojavio?– Ja sam bio tu, ali me nisi videla.– Uvek sam želela takvog čoveka i znala sam da će se pojaviti i

evo moj Milija je tu, pored mene. Zar to nije lepo?– Ja sam najsrečniji muškarac i želeo bih da što duže trajemo.– Trajaćemo mili moj, kad ti Katarina kaže. Hoćeš još jedno

pivo?– Može ljubavi, ali bih radije neki sok.– Sada će tebi Katarina napraviti sok, koji nisi nikada pio.– Šta je ovo, kako lepo miriše?– To je sok od mojih trava, sa mog imanja.– Ovo je nešto izuzetno.– Kad stignemo na imanje pokazaću ti kako i od kojih trava se

pravi ovaj som.

156

– Jedva čekam da odemo na imanje.– Videćeš kako je tamo lepo. Ispod Ovčara ima jedno brdašce

gde se smestila tvoja Katarina.– Šta na njimu sve imaš?– Imam nekoliko malih građevina.– Ti si neka bogatašica?– To su male zgrade koje su lepe na oko a mogu se lepo koristiti

jer u njima ima sve što je potrebno za život.– Tu sigurno ima još kuća.– Ima puno manastira.– Ja bih voleo da živim u manastiru.– Tu žive božji ljudi.– Kad bi zidovi znali da govore, svašta bi rekli...– Sa tvojim shvatanjem života ne bi mogao da se prilagodiš oba-

vezama koje manastir traži. Kad je sunčan dan na placu se čuju pti-ce, koje tek sa prvim mrakom prestaju, da bi se sa prvim sunčevim zracima ponovo oglasile.

– Ima li krevet na imanju?– Ima i kada moj čovek poželi svoju Katarinu, ja sam tu.– Kad si kupila imanje?– Pre osam godina i za to vreme sam napravila nekoliko stam-

benih zgrada.– To je čitav grad.– Male su kućice ali u njima ima sve što je potrebno za život. Bog

je hteo da se skrasim na jednom mestu i da imam nešto svoje. Od para koje sam zarađivala danas sam mogla da imam nekoliko kuća i stanova, a ja sam se samo selila. Pomagala sam drugima i punila njihove kuće.

– To nije baš bilo pametno.– Šta ću kad sam takva. Pokvari se veš mašina i ja pozvah maj-

stora Tomu da je popravi. Pošto ide po kućama i svašta čuje pitala sam da li neko prodaje plac.

– Majstori su opasni.– Obećao je da će mi se javiti ako sazna da neko prodaje imanje.

Tada sam radila u Čačku, a naša deca su išla u istu školu. Nije prošlo ni 24 sata kad Toma dođe da mi javi da Ilija prodaje plac ali prvo da ga vidim.

– Neki pošten čove.

157

– Čuo on da ja dobro zarađujem, pa se ponadao da sam ovca i da ću dati koliko njimu treba. Ne zna on da ću za dobra čoveka ruku sta-viti u vatru, a pokvarenjaku bih oči izvadila. Kasnije sam ga i lečila.

– Je l' platio?– Ni dinara nije dao. U to vreme njegove ćerke su bile na stu-

dijama u Beogradu, pa su mu trebale pare. Jedne subote sa Tomom odem na imanje kad tamo sam kamenjar pun zmija. Tražio je 5000 maraka.

– To je mnogo.– Zato mu nisam ni dala, jer to nije vredelo tih para. Meni pare

nikad nisu bile problem.– Blago tebi.– Otkako sam tebe upoznala, teško dolazim do para.– Zar sam toliki baksuz?– Nedaš mi da radim, samo me zoveš u krevet.– Šta je odgovorio gazda Ilija?– Ženo, uzmi ili ostavi. Toma je bio uporan i ja za kamenjar i

zmije, platim 3500 maraka. Zahvaljujući mom radu, sada je to raj na zemlji.

– Jedva čekam da ga vidim.– U gradu sam pre podne radila sa pacijentima, a popodne sa

vilom i graguljom išla na plac dok su deca ostajala sama. Palila sam vatru da prvo rasteram zmije, a posle skupljala kamenje na gomilu. Taj kamen je dobro došao pri gradnji stambenih zgrada. Umorna, izgrabana, dolazila sam u stan gde me je čekalo spremanje večere.. Kad bi deca zaspala i ja bih odlazila na spavanje, ali od umora dugo nisam mogla da zaspim. Danima, godinama sam maštala da imam svog čoveka, da me odmeni u muškim poslovima.

– Sad ću ti ja pomagati.– Ti meni trebaš za ljubav, a na imanju je sve sređeno.– Mogli bismo da se bavimo poljoprivredom.– Može samo vinograd.– Pravimo vino i rakiju.– Svake godine proizvedem stotinu litara vina i toliko rakije.– Je l' to prodaješ?– Nema ko da nosi na pijac.– Sad ću ja.– Moja želja je da imam ovce.– Za to treba pašnjak, voda i dosta sena za zimu.

158

– Tamo su opasne zime.– Bolje je uzeti ovce sproleća i do jeseni što poraste.– Videćemo, nešto treba da radimo jer je hrana užasno skupa.– Mi još možemo da radimo. Dok si čistila kamenjar je l' ti neko

pomagao?– Ne, ali su komisije govorile evo lude žene koja se druži sa

zmijama.– Zar se nisi plašila, da te neka ujede?– Bilo je mnogo zmija, čitava legla su bila u kamenjaru ali su sve

otišle. Ja znam sa njima, one me slušaju i za ovo vreme ni jedna me nije ujela. Od kako sam došla na imanje, više zmije nisam ni viđala.

– Videle da si dobar čovek i otišle na drugo mesto.– Kad sam počela da zidam.– Sama?– Moj otac je zidar i ja sam pored njega naučila da zidam. Kao

lešinari kad osete lešinu tako su se i majstori pojavili jer su znali da sam sama i da imam pare. Ovo je malo mesto i sve se brzo čuje.

– Mora da je majstor Rade došao na imanje.– On je bio prvi. Doteravao je materijal, nalazio majstore i du-

plo, nekad i trostruko naplaćivao.– Je l' to mlađi čovek?– Jeste.– Mora da si mu se svidela.– Možda, ali ja nisam nikog gledala.– Zato je on tebe gledao. Mogu da zamislim kakva si bila pre

desetak godina.– On i njegovi drugari drali su me do gole kože, znala sam ja to

ali sam plaćala jer sam želela da imam svoj mir.– Videli nezaštićenu ženu, pa krenuli u lov na pare.– Nisam imala drugog izbora. Meni je moj gospod puno pomo-

gao.– Kako?– Jedan pacijent mi je preko veze kupio vikendicu, koju sam

sa robijašima donela na imanje. Sa velikim kamionom i desetak robijaša, na placu napravim malu kućicu, videćeš, mnogo je lepa, tu ćemo spavati.

– Neću ti dati.– Jesi li poneo džemper, tamo zna noću da bude hladno?– Poneo sam sve što treba.

159

– Ti si kao ja. Ja kad negde idem ja sve nosim, jer nikad se ne zna šta čoveku sve može da zatreba na putu. Tu je i apoteka za ne daj bože.

– Sigurno imaš i zmijski serum.– Da, a tu je i šok terapija. Znaš kako se daje?– Ja sam nekada bio majstor za davanje seruma.– Ovaj je opasan.– Ne brini Katarina, ja znam znanje. Išao sam na sve časove.– Ne sumnjam u tvoje znanje, ali sam bila prisutna da je jedan

čovek izgubio glavu zato što doktor i sestra nisu znali da daju serum. Hoćeš da ti sipričam sve o njemu?

– Ne ljubavi, verujem ja tebi.– Da vidiš, ljubavi, šta je tebi tvoja Katarina kupila. – Mi smo se nešto dogovorili.– Meni je radost, kad svom čoveku nešto kupim.– Kako si znala koji je moj broj?– Ja sam vidovita.– Imaš ukusa.– Videla sam da ova boja ide uz pantalone. Jesi li gladan?– Moglo bi nešto da se gricnem.– Skuvala je tebi Katarina, nešto što ti voliš.– Šta ljubavi?– Gulaš, sa goveđim mesom.– Ti ne podnosiš miris mesa.– Za svog čoveka, ću sve da uradim.– Hvala.– Gušila sam se od mirisa koji ne podnosim, jer sam trideset

godina vegetarijanac.– Nadam se da deca ne idu tvojim putem.– Oni sve jedu. Mili moj hoćemo li da večeramo na terasi?– Dobar predlog.– Namesti stol za dvoje.– Znam ja to ljubavi.– Kako kuvam?– Pravi si majstor.– Samo mi smeta ova mala kuhinja. U Šapcu imam veliku, sa

ogromnim stolom i stolicama.– I ovde nije loše.– Mali je prostor, pa mi se čini kao da sam u kavezu.

160

– Katarina, moramo ranije u krevet.– Samo da operem sudove, jer nikad se ne zna ko može naići. – Mrzim žene kojima prljavi sudovi zanoće u sudoperi.– Mili moj, vreme je da ustaneš.– Prvo hoću poljubac.– Samo?– Može, ljubavi.– Što si mi slatka.– Niko ne zna bolje da ljubi od tebe.– Učio sam.– Imao si dobru učiteljicu.– Samo da ih pomazim.– Nemoj, neću moći da izdržim, a vreme je da krenemo.– Kako dama kaže.– Kad stignemo na imanje, volećemo se kad god poželiš.– Teško tebi.– Jadna ja, ali ću izdržati.– Kakav je dan?– Sunčan.– Biće nam vruće u putu.– S tobom ću sve izdržati.– Koliko je sati?– Ja ne kontrolišem vreme.– Tako i treba. Ala smo se doterali.– Ja na čistoću i urednost poklanjam veliku pažnju.– Ja prema potrebi.– Mili, požuri.– Za deset minuta biću spreman.– Ja sam spremila doručak.– Brzo ćemo biti spremni.– Hoćeš još malo čaja.– Može, još jedna šolja?– Hoćeš meda?– Da, ljubavi. Ja sam spreman.– I ja.– Onda, da te poljubim i krenemo našoj kući.– Šta je to Katarina, na ulici nigde žive duše?– Subota je, a ljudi do kasno u noć gledaju televiziju i sada spa-

vaju. Hoćemo taksijem?

161

– Ne, ljubavi, taj luksuz puno košta.– Deru ko Musa jarca.– Sačekaćemo gradski prevoz.– I njega izbegavam, jer me gužva užasno nervira.– Evo autobusa.– Brzo je došao.– Sićićemo kod hotela Beograd, pa pravo na autobusku stanicu.– Poznajem ja Beograd, – Ispred železničke stanice sa maramom oko vrata dočekivao

sam svog voljenog druga, sa povratka iz dalekih zemalja.– Nek priča šta ko hoće ali je tada bio život.– Ranije je gradski prevoz bio bolji, a sada bez gužve se ne može.– Mnogo je vozila, a ulice su iste. U Švajcarskoj, gde sam bila,

prevoz je odličan, gužve nema, malo se čeka, a autobusi su ko naše apoteke.

– Kako si tamo stigla?– Preko jednog rođaka. On, tamo radi po ceo dan da bi u zemlju

došao mercedesom i novčanikom punim para.– Blago njimu.– Šta mu vredi, kad je glava prazna.– Danas te niko ne pita koliko i šta znaš, nego imaš li pare. Sa

parama si neko, a bez njih niko. Taj moj rođak došao na odmor, pun para i traži od mog oca da me povede sa sobom, jer nema ko da mu čuva decu, dok on i žena rade.

– Šta su po struci?– On je čistio štale, a žena je radila u klozetu. Otac me pustio jer

je rođak, kasnije sam to saznala, dobro platio ocu.– Šta si tamo radila?– Kuvala, prala, čuvala decu. Deca su bila užasna, nisu htela da

me slušaju, a kad dođu roditelji, svašta su lagala. Da sam ih vukla za uši, šibala prutom i nisam im davala da jedu. Rođak nije tome prida-vao značaj ali je njegova žena postala neljubazna prema meni.

– To nije bio posao za tebe.– Želela sam da zaradim koju paru, ali me je rođak samo

iskorišćavao i izbegavao da plati moj rad. Šta mi je drugo ostalo, nego da se vratim ali mi je bog tada pomogao.

– Kako?

162

– Na stanici sretnem čika Miću koji je radio kao moler i mnogo bogate ljude poznavao. Ja sam mu izlečila ruku i otad smo postali dobri prijatelji.

– Šta je bilo sa rukom?– Prelom, na više mesta.– Šta mu se desilo?– Saobraćajni udes.– Što vozi kad ne zna?– To može svakom da se desi. Dok je živeo u zemlji često je na

pregled dovodio svoje rođake i prijatelje.– To, neki bolesni ljudi.– I zdrave je dovodio. Kod mene je dolazio, ko je kad hteo.– Nije dobro biti takav.– Ja sam pomagala svim ljudima, ne pitajući ko je i odakle je.

Nekoliko godina je stariji od mog oca i nosio je velike brkove. Bilo je dovoljno da kaže čovek sa brkovima i svi bi znali, da je to moler Mića. Objasnim ja njemo šta mi se desilo, a on me uhvati za ruku i povede kod nekog plamića kome je krečio sobe. Plemić je imao ve-liko imanje i kuću sa tredesetak soba. Tu je trebalo mnogo rada da se očiste, nameste i provetre.

– Bilo je teško, ali nisam imala drugog izbora. Plemić je gajio konje i tada sam zavolela te plemenite životinje.

– Oni su čisti i neće da piju iz prljave posude.– I voda mora da bude čista. – Ja sam radio u zadruzi i morao sam svako jutro da timarim

konje, dajem zob i čistim štalu.– Šta ti sve nisi radio.– Nije lako biti sirotinja.– Volela bih na imanju, da imam konja.– Imaš ga.– Ja bih pravog.– On je danas dosta skup i oko njega ima puno da se radi.– Kod plemića se puno radilo.– Šta je bio tvoj posao?– Da čistim sobe i dočekujem goste.– Kako ste se sporazumevali?– Znam ja nemački.– To je vreme Josipa Broza, gde je nemački bio na ceni.– Malo ko je učio engleski.

163

– Danas niko da čuje za nemački jezik. Jednog vikenda u goste dođu dve sestre usedelice i kad su čule za moju sposobnost, odvedu me u bolnicu gde je radio njihov sestrić.

– Ko je on?– Doktor i direktor bolnice, koja je lečila prelome. U ovoj bolnici

sam radila tri meseca i dobre pare sam zaradila.– Što nisi ostala?– Nudili su mi stalni posao, a ja sam žurila kući svom narodu.

Znala sam da sam u zemlji potrebnija, jer nema skenera.– Ne zna Srbin to, da ceni.– Danas znam kakvi smo.– Srbin, te ceni samo dok mu trebaš. Kad sam stigla u zemlju,

brat me sačeka na železničkoj stanici u Požarevcu i uzme mi sve pare.

– Neki čudan brat.– On i majka su gazdovali, a ja i otac služili i slušali šta nam oni

narede. Od tih para brat je kupio kola i plac.– Zar nije nešto dao ocu?– Platio je porez i to je sve. Otac od majke nije smeo usta da

otvori.– Zar je toliko zla žena?– Moja je majka ali nije dobra. Mene, nikad nisu voleli.– Nek si ti meni živa i zdrava.– Na silu su me udali i kad me muž, sa dvoje male dece izbacio iz

kuće, nisu hteli da me prime na dan dva, dok ne nađem neki smeštaj. Danas niko da pita kako mi je i da li sam živa.

– Idu li deca, kod babe i dede?– Ne.– Što im braniš?– Deca neće da čuju za njih. Šta sam ja sve propatila, malo bi

koja žena sve muke i patnje izdržala.– Tada si bila student ekonomije.– Pri kraju studija čekao me posao. Sedam godina sam radila

kao ekonomista.– Lepo je to zanimanje.– Bila sam politički aktivna i omiljena u kolektivu. Zbog toga

sam često dolazila u sukob sa direktorom.– Da nije bio Srbin?– Neki zajebani Rumun.

164

– Što bi se reklo, u svakom žitu ima i kukolja.– Često sam bila na raportu kod direktora.– Zašto?– Zato što sam branila interese radnika. Bilo je dovoljno da

kažem radnicima danas ne radimo i svi bi ko jedan, prestali sa ra-dom koliko su me cenili. Moja reč je bila zakon, a to je smetalo di-rektoru. Čim sam diplomirala, majka me uda za čoveka koga nisam poznavala niti volela, iako sam živela sa njim i rodila dvoje dece. Radeći u rudniku rodi se sin pa ćerka.

– To je najveća radost.– Muž je radio na carini a u slobodno vreme svirao na gitari,

posećivao kafane i menjao žene. Sve sam ja to znala ali sam se nadala proćiće ga to ludilo.Svinja ostaje svinja.

– Kad bih ga pitala gde je bio i što nije na vreme došao kući, dobijala bih takve batine da tri dana ne bi mogli bolovi da se smire. Jednog zimskog jutra, doveo je neku mladu ženu a mene i decu izba-cio napolje. Sneg do kolena a mraz steže. Molila sam da ostanem dan dva, dok ne nađem neki smeštaj a on ni da čuje. Žena koju je doveo poče da ga moli ali ništa to ne pomože, pa ja i dvoje male dece kre-nusmo kod mojih u nadi da će se oni smilovati. Molila sam roditelje, brata ali niko da me primi. Sa dvoje dece krenula sam u nepoznato i prođe 18 godina a za mene niko ne pita.

– Katarina, da promenimo temu?– To je istina.– Zaboravimo prošlost. To se ne može zaboraviti.– Tu sam sada ja i vreme koje nam je ostalo, provešćemo u miru

i ljubavi.– Vodi me prvo, na železničku stanicu.– Da ne zakasnimo za autobus?– Ovaj u sedam je otišao, a sledeći je u osam sati. Ja volim da

gledam vozove.– Ja sam skakao sa vagona na vagon i mnogo puta ležao između

šina.– Ti si čudo.– Tako je nakad bilo. Sada to ne bih smeo.– Sad si stariji i pametniji.– Sad mi se živi, jer imam tebe.– Ljubim te Milija. Ja mnogo volim vozove.

165

– Tu čovek ne mora da sedi na jednom mestu, a lupanje točkova podseća me na rad srca.

– A mene uspavljuje– Mi ćemo puno putavati.– I to će nam dosaditi.– Tada ćemo živeti na imanju i voleti do kraja života. Ja mnogo

volim šumu.– Volim ja i more.– Ićićemo, gde god moja Katarina poželi.– Moje imanje je ispod planine, na nadmorskoj visini preko 600

metara. Predo je brdovit i ima puno šume.– Ima li tu kuća?– Selo je tu a malo dalje su manastiri. Zelenila na svakom koraku

a vazduh opija ko vino. Koliko je sati?– Znaš da ga ne nosim.– Za rođendan, kupiću ti neki bolji sat.– Hvala ljubavi. Da nam ne ode autobus?– Doćiće drugi.– Katarina, eno našeg.– Krenuo je sa stanice.– Pokušaću da ga zaustavim.– Pazi se Milija.– Majstore, stanite.– Ovo nije stanica.– Žurimo da stignemo u Čačak.– Drugi put dođite ranije.– Katarina, je l' ti dobro?– Baš sam se zadihala.– Hvala majstoru što nam je stao.– Ko mi je kriv, kad hoću da gledam vozove.– Imate li karte?– Hoćete da pogledate?– Sedite, doćiće kondukter.– Ljubavi, mi smo u autobusu.– Umalo da nam ode.– Šofer stade na moje dizanje ruke.– Mnogo si neoprezan, tako možeš da stradaš.– Znam da se čuvam.– Idemo našoj kući.

166

– U tvom gradu, bio sam pre mnogo godina.– Danas je to veliki i lep grad. – Lako je vama kad imate buldožer.– To je ludilo, budalaština ali mi smo takvi.– Imate, Velju.– Ja ga nisam glasala.– Nisam ni ja, ali on drma Srbijom.– Tek će se o njemu čuti.– Vruće u autobusu.– Nemaju klima uređaje.– Meni smeta, kad nema dovoljno kiseonika.– Da otvorim prozor?– Samo malo, da nas ne ubije promaja.– Ako ti je muka nasloni glavu na moje rame i pokušaj da

zaspiš.– I noću malo spavam, a danju nikad.– Ja volim posle ručka da odspavam. Spavaćeš Katarina pored

mene i kad ti se ne spava.– Ako budeš preterivao?– Ja samo obavljam, svoj zadatak.– Teško meni. Muka mi je, povraća mi se.– Ćuti i diši duboko.– Ne mogu ja da ćutim.– Ja ću da pričam.– Mi uvek imamo o čemu, da pričamo.– Ti si moj prvi i pravi sagovornik, sa kojim mogu da pričam o

svemu a najviše o struci. Na mom imanju duvaju čudni vetrovi, sa kojima pričam.

– Kako se to može?– Naučiće tebe, tvoja Katarina. Kad na imanje dođe loš čovek,

oni se tako razljute da sve rasture pred sobom.– Kad ja stignem, biće mirni.– Videćemo.– Zato me i vodiš na imanje.– Ti si mudar čovek.– I dobar.– Da nisi takav, ne bih bila sa tobom.– Šta je bilo sa Mitom?

167

– Uspela sam da uspostavim kontakt, i da je u nekoj ustanovi mogla bih da mu pomognem. U društvu dve lude žene, on traga za svojim identitetom.

– Opasne su. – Zato nisi mogao, ništa da uradiš.– Ne uzima više lekove, a prestao je da piški u krevet.– To je veliki napredak.Njemu ne dostaje ljubav majke i okoline,

koja ga okružuje. Poslednji put kad sam bila u poseti obećao je da neće da puši.

– Ja mu verujem.I ja. Evo mog Čačka.– Ulazimo u grad.– Sad ćemo preći most i sa desne strane, je hala KK Borac.– Nekad je bio poznat, širom Jugoslavije.– Imali smo Mišovića, koji je pogađao u obruč ko od šale. Vidiš

ovu veliku kuću?– Da.– Tu sam nekad stanovala sa decom.– Ti si ko pitice selice, sad ovde sad tamo.– Došlo je vreme da se smirim. Mnogo sam putovala po zemlji i

svetu, ali mi je susret sa tobom najdraži.– Zar toliko lepši i bolji, a ti da se zaljubiš u mene.– Samo je jedan Milija. Jedan Šeik je hteo da me odvede u Sau-

dijsku Arabiju.– A što nisi otišla?– Ja bih radila, a on uzimao pare, nije Katarina naivna. – Morala bi i u krevet.– Ima on pun, harem lepih žena.– Došla bi i ti na red.– Bio je dobeo, masan, nisam mogla s njim ni da razgovaram, a

kamoli nešto drugo.– Vremenom bi se navikla, na njegovu ružnoću.– Ovaj naš susret je prava stvar i ja ga godinama čekam.– Nisam šeik i nemem zelene novčanice.– Ne bih te ostavila, ni za kakve pare ogog sveta. S tobom se

osećam, kao da sam se ponovo rodila.– Hvala gospodu, što si se pojavila.– Znala sam ja da će do našeg susreta doći.– Dugo smo se tražili.– Tako je gospod, želeo.

168

– Katarina, ja gorim.– Možda imaš temperaturu.– Čas mi je vruće, hoću da izgorim, a sad sam hladan ko led.– Proćiće to.Kako je lepo, kad čovek ima nekog svog.– Ti si mi jedini rod.– Živećemo zajedno i biti srećni.– Milija, volim te, mnogo te volim. Milija, dobro došao u moj

grad.– Hvala, ljubavi.– Ovo je i tvoj grad. Šta ćeš da jedeš?– Imaš li nešto na imanju.– Ne, ali će tebi tvoja Katarina kupiti štagod poželiš. – Volim meso, a mogu jesti semenke, soju, korenje.– Jedi ti svoju hranu. Ti si veliki čovek i moraš dobro da jedeš.

U ovom gradu i okolini pečenje se jede za doručak, ručak i večeru, a neki ga jedu i za užinu.

– Vi ste masni, ko šeik iz Arabije.– Idemo prvo u samoposlugu, da kupim namirnice koje su po-

trebne svakoj domaćici, pa ćemo takisijem na imanje. Usput ćemo svratiti do neke pečenjare po pečenje.

– I pivo.– Sve što moja ljubav želi.– Ljubavi, daj torbu.– Nije teška.– Šta si toliko nakupovala?– Sve je tu što mi treba. Kupila sam ti viršle, salamu , jedno

pile.– Je l' mi ostajemo godinu dana na imanju?– Moj čovek mora, dobro da jede.– Plašim se, da se za ovih sedam dana ne ugojim.– Neću ti dati. – Gde je ovde taksi stanica?– Sto metara napred, a druga je tamo iza parka. Idemo putem

koji vodi za Užice, a mi skrećemo levo, to je lokalni put koji vodi do manastira Svete Trojice. Sićićemo kod jedne napuštene žute kuće i prečicom na imanje.

– Može li taksijem, pravo na imanje?– Može, ali ja hoću da ti pokažem preki put. Možda ćeš nekad

dolaziti sam, pa da znaš kud je bliže.

169

– Brzo ću ja upoznati taj kraj.– Dolazićeš ti ovde češće, vidi to Katarina.– Zar nije bolje da idemo pravo na imanje, a kad se budemo

vraćali, možemo prekim putem.– Može i tako.– Mogla bi nekog dana i grad, da mi pokažeš.– Da su kola tu, ja bih te već i izvela u grad.– Može i taksijem, a možda ima neki lokalni autobus.– Tri puta dnevno, ide u Čačak i natrag.– Da se ti ne plašiš, da te poznanici vide sa mnom.– Još nije vreme da te upoznam, sa njima.– U tom grmu leži zec.

– Gospodine, je l' slobodno?– Izvolite.– Mi bismo do Ovčarice.– Gde je to?– Vi niste odavde?– Rođen sam u ovom gradu.– Pa kako ne znate gde je Ovčarica? Znate li gde je manastir Sve-

te Trojice?– Kako da ne znam, tamo često vozim turiste.– Tim putem, pa se prođe žuta kuća i napred još jedan kilometar,

pa se skrene desno i seoskim putem, stižete do moje kuće.– Gospođo, ja vas od nekud znam.– Ima sličnih žena.– Poznata mi je faca i govor.– Zamenili ste me, sa nekom drugom. Milija ovo je gimnazija, a

evo i ekonomske škole.– Je l' ovo glavna ulica?– Ona je malo dalje.– Ko je ovaj gospodin?– Naš dragi vojvoda, koji će uskoro napustiti ovu ulicu. Ljudi su

vredni i pošteni.– Pa su došli da ruše Beograd.– Sve je to Velja zakuvao.– Mnogi Čačani se stide, zbog toga.– I, Velja nešto ne miriše DOS.– Nije dobio funkciju.

170

– Biće on prvi čovek Srbije, kad ti kaže tvoja Katarina. Gospodi-ne, stanite kod prve pečenjare, hoću svog gosta da počastim našim specijlitetom.

– Koje vrste mesa peku?– Najviše, jagnjetinu i prasetinu.– Može i jedno i drugo.

– Dobar dan, gospodo.– Izvolite.– Molim dve kile, mlade jagnjetine.– Katarina, šta će nam toliko mesa?– Neka stoji u firžideru, pa što ostane poješće Marko. On, dolazi

svakog vikenda da kleše svoje kamenje.– Ja bih i jednu svinjsku glavu, ali malo veću. Katarina, ja ću da

platim.– Ti si moj gost.– Onda ću taksi da platim.– Može.– Ima li piva, na imanju.– Pola sanduka je ostalo, jer majstori vole moju rakiju. U samo-

posluzi sam ti kupila i nekoliko piva u limenci.– Znaš ti šta ja volim. Katarina, jesmo li sve kupili?– Jesmo, ljubavi.– Onda požurimo našoj kući. Ljubav, i što si mi lepa.– Radujem se što si sa mnom.– Jedva čekam da vidim, tvoj raj na zemlji.– Svideće ti se moje imanje.– Šta ima lepše nego s tobom, provoditi dane i noći u tišini.– Uvek sam želela, da imam čoveka pored sebe.– To nije problem.– Ja sam čekala tebe, jer sam znala da ćeš doći.– Gospođo, jel sad skrećem?– Vidite tablu?– Sada znam put.– Vozite pravo, pa kad stignemo kod žute kuće tu stanite.– Katarina, idemo taksijem do placa.– Samo da ti pokažem put.– Da stanem, gospođo?– Još malo.

171

– Je l' se ovim putem dolazi na imanje?– Samo pravo i naićićeš na moju kapiju. Ovim putem možeš brzo

da dođeš samo kad je suvo. Nadam se da se ne plašiš zmija.– Ne.– Ima ih na putu, pa mnogi popovi i monahinje izbegavaju ovaj

put. Idemo gospodine.– Sad treba da skrenem desno na seoski put.– Da.– Pre neki dan sam ovim putem, vozio jednog popa.– Je l' dolaze turisti u manastir?– Ko će gospodine da dođe u zemlju u kojoj rat traje?– Tajaće, sve dok se Srbi ne obračunaju sa Šiptarima.– Kako, kad ih čuvaju Amerikanci.– I za nju će se naći neki Hitler, koji će pobiti na hiljade civila.– Ko to može?– Za svaku rupu ima zakrpa, pa će se i za njih naći neki tata

mata.– Oni su najveća pretnja svetskom miru.– Ne mogu oni bez rata.– Bili i ostali kauboji.– Dok Amerikanci stignu, mi bismo sa Šiptarima završili posao.– A oni bi krenuli bombama po civilima.– Oni samo to i mogu. Ni jedan rat nisu dobili, a mnoge su

započinjali.– To je glup narod, koji želi da komanduje svetom.– Gospodine, ovde stanite.– Kako gospođa kaže.– Mili, odavde do imanja ima nekih dvesta metara.– Zašto, ljubavi, ne idemo do kapije?– Hoću da ti pokažem, manastirska imanja. – Evo popa i neke mlade žene.– To je isposnica, koja se uči da ispašta grehe.– Kad je mogla da zgreši, kad mi izgleda ko da je juče izašla iz

školske klupe.– Žive u manastiru, rade seoske poslove i mole se bogu.– Koliko ovih lepotica ima u ovom manastiru?– Negde oko stotinu.– To je 150 klinaca.– Nije sve sreća ni u deci.

172

– Kamo te lepe sreće, da se nisam nikad udala, ni rađala decu.– Deca su velika radosti i obaveza mili moj.– Ovaj pop te nešto mrko gleda.– Bila sam u sukobu sa njim.– Zar i ti znaš da se svađaš?– Kaže da radim posao na koji nemam pravo, jer nisam crkveno

lice.– Da on nije pametniji ili možda medicinu više zna.– Samo oni mogu da pomažu, bolesnim i nesrećnim ljudima.– Zabranio je da se prikačim na gradski vodovod.– To, nije dobar čovek.– Ima ih raznih. Ove isposnice, bolje da se udaju i rađaju decu,

nego što se izležavajau i mole bogu.– One mnogo rade i njihov dan traje, od ranog jutra do kasno

uveče.– Ovo je njihovo imanje.– Dobra pšenica, biće brašna.– Tamo su njihovi konaci.– Voleo bih da svratim.– Odvešću te jednom, prilikom.– Ovi vinogradi, krave, ovce.– Sve je to njihovo.– Sve mi ovo liči na zemljoradničku zadrugu.– Skoro je majka dovela ćerku u ovaj manastir, i tu je na silu

ostavila.– Zašto?– Devojčica je zgrešila sa nekim oženjenim čovekom.– To je bio njen švaler. Ona je udovica.– Šta sam ti rekao?– Hoće da se otarasi ćerke.– Ubio bih ja tu džukelu, koja nasrće na decu.– Znam i ja neke slučajeve, gde je očuh živeo sa pastrorkom.– To nisu ljudi, to su životinje.– Devojčica je završila šesti razred.– Užas, šta se dešava u ovom ludom svetu.– Dobro će doći, nekom matorom popu ili perverznoj isposnici.– I ja sam mili protiv postojanja manastira, jer su postali javne

kuće za popove i druge crkvene glavešine. Mene nisu hteli da prime u manastir.

173

– Videli, pametna žena a takve su opasne za manastir.– Nisam ja dobra.– Meni, jesi.– Imam i ja svoje mane.– Reci bar, jednu.– Dala sam hiljadu maraka, da se dovrši krov ali sam ubrzo

saznala da je starišina tog manastira sebi kupio ciglu i crep. Viđala sam monahinje sa mrežastim čarapama, koje su čekale starešinu sa užarenim očima i rumenilom na licu.

– Svi vole ljubav.– Zašto su onda došle u manastir?– Zbog ljubavi su padala carstva.– Naše hrišćanstvo i naša crkva propadaju, jer je sve više nemo-

rala. Ostrog ne zna šta će sa parama.– Ljudi, rade.– Imaju svoje prodavnice, osnivaju svoje banke.– Oni se ne šale. Moja ćerka hoće tamo da se krsti.– To, može i u svakoj crkvi.– Ni ja nisam kršten, pa šta mi fali?– Ti si jedan retko, dobar čovek.– To kažeš, jer me voliš.– Sretala sam ja mnogo ljudi, ali niko ti nije ravan. Ja ću tebe da

krstim.– Ti možeš sve.– I dete ću da ti krstim.– Ona, to godinama traži.– Prvom prilikom, kad je vidim ja ću je krstiti. Ja mnogo volim

freske.– Ja, sam slabo svraćao u manastire.– Bio si Titov pionir.– I ti, si bila.– Jesam, i bilo je bolje nego danas. Ja sam nekoliko puta sedela

blizu njega.– To mora da je bilo na dan mladosti.– Da i bilo je lepo. A šta danas imamo, ništa.– Katarina, došlo neko čudno vreme.– Koje će nam doneti propast. I moj sin voli freske, ali neće da

bude freskopisac, to je jednoličan i dosadan posao.– Neka radi, šta voli.

174

– Voli kamen i tu vidi svoju budućnost.– Malo je danas, dobrih vajara.– Otićiće on iz zemlje, osećam ja to. – Ljubavi, evo nas kod naše kuće.– Kako je lepo ovde.– Ovo je Drakče i njegova nevesta Mahuna.– Je l' sve ovo tvoje?– Jeste, mili.– Nisam očekivao, ovakvu lepotu.– Ovde sam više od pola života potrošila. Ovo je kuća, koju su

postavili robijaši.– Kako su je doterali?– Velikim kamionom, koji je jedva prošao onim uzanim putem.

Prvo su majstori sazidali temelj, pa su montirali kuću.– Montažna.– Jeste, ali je termički izolovana.– Videćeš kako je unutra lepo.– Ima tu i prostora.– Dva kreveta su dole, a i u potkrovlju imam jedan ležaj. Ona

dole je zidana, a pored je letnja kujna, u kojoj imam sve što je po-trebno jednoj domaćici. Ovo je velika terasa a iza je koš, pa još jedna terasa ispod koje sam sazidala podrum. Imam i veliko ognjište na kome mogu da kuvam i pečem hleb. Preko puta je Jucino imanje.

– Šta tamo imaš?Garažu, kovačnicu, štalicu i kokošinjac.– Ovo je pravi ranč.– Samo ne dostaje muška glava. Sedi ljubavi, došao si kod tvoje

kuće.– Dođi da te poljubim.– Prvo svom čoveku da donesem, hladno pivo.– Ovih dana ti neću dati mira.– Videćemo ko će se pre umoriti.– Veolećemo se ceo dan.– Imamo i noć.– Što nas ona žena, uporno gleda?– Moja prva komšinica, čudi se otkud muško na placu.– Ili joj smeta, što se volimo.– To je njen problem.– Katarina, nema vetra.– Čudno, ni malo da dune.

175

– Dobar čovek je došao na plac. Katarina, idemo.– Gde, mili?– Kuće nas čekaju.– Ti bi u krevet.– Treba od puta da se odmorim.– Znam ja šta ti hoćeš. Idemo u zimsku kuću, tu ćemo se

presvući.– I malo, voleti.– Ne mogu da te odbijem, jer me privlačiš ko magnet.– Ovde ti je ko u najboljem hotelu.– Mnogo sam para uložila, dok sam opremila ovu kuću.– Stvari su ti od punog drveta.– Za dobar nameštaj, ja ne pitam koliko košta.– Je l' krevet jak?– Na njemu muško nije spavalo.– Nadam se da će izdržati.– Imamo i rezervni ležaj.– Ja mogu i na pod.– Ljubavi, hoće srce iz grudi da mi iskoči.– I ja se osećam ko čovek, koji je sebi našao ženu.– Imaš je. Razmesti krevet, a ja odoh da se sredim.– Požuri, Katarina.– I ti ćeš posle u kupatilo.

– Ljubavi, vreme je da ustaneš.– Jesam li spavao?– Ti si jagnje koje sam podojila a ono sito i zadovoljno, zaspalo

pored svoje majke.– Što me nisi probudila?– Pustila sam da se odmoriš.– Koliko je sati?– Mrak je stigao, na naše imanje.– Legni pored mene.– Ustani da večeramo pa ćemo se posle voleti, noć je pred

nama.– Samo jedan poljubac.– To može.– Katarina, gde si?– Nađi me, ljubavi.

176

– Po mirisu dima, znam da si pored ognjišta.– A gde bi mogla da bude žena, koja svom čoveku priprema

večeru? Kada sam očistila imanje i počela da pravim zgrade, poželela sam ovakvo ognjište.

– Ko je smislio plan?– Tvoja, Katarina.– Podseća me na kamin.– Samo što nemam odžak. Sedi pored ognjišta i naspi jednu

rakiju, dok ja završim sa večerom.– Volim da te gledam.– Samo to?– I ono ljubavi.Vatra na ognjištu osvetljava njeno lice, koje se presijava na

mesečevoj svetlosti. Lonac iz koga se širi miris, tek skuvanog jela okačen na davno pocrneli lanac, koji može svakog časa da se preki-ne. Dim se širi okolo, a mesec se sprema da ode na počinak i dvoje zaljubljenih ostavi na miru.

– Katarina, šta je to u loncu?– Neki moj, specijalitet.– Bez mesa?– Ima tu puno, travki i travčica.– Teško meni.– Sve su to vitamini, koji će osvežiti tvoj organizam. Hoće li moja

ljubav pečene krompire?– Može.– Zar se ne plašiš, da ideš sa mnom.– Znam da se branim.– Pravi podrum.– Zidan od najboljeg kamena.– Njega ni bombe ne mogu, da sruše.– Ovde smo dolazili nekoliko puta, dok su padale nato bombe.– Krompir je dobar, jesi li ga ti proizvela?– Kupljen je u Užicu.– Zar ovde ne uspeva?– Zavisi, ako je godina kišovita ima krompira, a ako je sušna

nema ništa. Ja svake godine idem u Užice, tamo imam jednog prija-telja i kupim nekoliko džaka krompira.

– Tako rade prave domaćice.

177

– Ti još ne znaš, koga si sreo. Ovde nema uslova za zimovanje, pa planiram na Jucinom imanju da napravim veću zimsku kuću.

– Ti bi samo da radiš.– Živom čoveku sve treba. Moja ćerka ne voli, ovde da dolazi.– Dete, naviklo na grad.– To me je sprečavalo da zidam kuću. Da su deca htela, ja bih već

imala sazidanu kuću.– Moraš sa decom, da se dogovaraš.– Današnja deca čekaju, sve na gotovo. Ovde je vazduh čist jer se

mešaju razne struje.– Dobro se spava.– I jede.– Tek sam došao i još nisam upoznao, lekovitu stranu ovih

struja.– Šteta što nam manastir neda, da se priključimo na gradski vo-

dovod, nego sakupljam kišnicu.– Čudno da božji ljudi, misle samo na sebe.– Imam dva bazena, i tehničke vode imam dovoljno ali za piće

moram da donosim.– Koliko sam video, piješ kiselu.– Pijem ja i običnu, jer je potrebna organizmu. Ovo mesto nisam

izabrala zbog lepote, nego zbog vazdušnih struja, koje se na imanju ukrštaju. Ovde duvaju čudni vetrovi sa kojim razgovaram.

– Voleo bih to da vidim.– Videćeš, a mogu i tebe da naučim.– Kad sam došao na imanje, vetrovi nisu duvali.– Znaju da se volimo, pa su te primili u moj dom. Hoćeš li još

krompira?– Daj još neki, osećam da mi se vraća apetit.– Ješćeš ti ovde, kao vuk. Kako tvoj stomačić?– Tvoja SVETLOSNA GEOMETRIJA je čudo.– Videla sam da ti je želudac zdrav, ali zbog poremećene ravnoteže

tela u donjim regijama, zadržava se vazduh koji pritiska želudac.– Ti uradi nešto.– Posle mog tretmana creva su počela da krče, a pojavili su se i

gasovi. Izlečiće tebi tvoja Katarina i nogu.– Već je bolje, a manje me i svrbi.– Još moraš da se pridržavaš, mojih saveta.– Slušaću.

178

– Vi medicinari mislite, da ste naj pametniji.– Šta, ovako lepo miriše u loncu?– Moj specijalitet, samo za tebe.– Jesi li ovo ranije kuvala?– Ne.– Jedva čekam da probam, taj specijalitet. – Dok ispečeš krompir ja odoh da postvim stol, a ti pazi da krom-

piri ne izgore.– Pekao sam ni broja se ne zna. Ova lepota u loncu.– Nek se krčka, a ti naspi još jednu.– Pa, da me zaboli glava.– Ne boj se to je čista, domaća šljiva.Kako je lepo osetiti sebe i svoju muškost, koju sam davno zabo-

ravio. Zašto sam sebi to dozvolio, zašto godinama mučio sebe, kada je svaki dan neponovljiv? Mirna noć bez vetra i ptičje posme, obasja-na mesecom koji će se uskoro izgubiti iza Ovčara. Drakče i Mahuna se ne odvajaju od mene, pa mi se čini da smo stari znanci koji su se ponovo sreli, željni razgovora... Ovo je Ovčarica, mesto koje leži uz Ovčar, koji je visok preko hiljadu metara. Kad se gleda iz daljine, izgleda sićušan, a kad mu se priđe blizu, deluje zastrašujuće. Sa je-dne i druge strane ove velike planine, načičkali se manastiri ko tek uzrelo grožđe. Katarinino imanje je lepo i ima sve što je potrebno, za jedan porodični život. Tu su zgrade, koje liče jedna na drugu i svak ima svoju, namenu. Dvorište čisto a kroz sredinu popločana staza od finijeg kamena. Čudna je moja Katarina, a ja je volim jer je jednosta-vna i puna ljubavi. Ono što misli to i kaže, a to je odlika poštenih i neiskvarenih duša. Pomagala je manastirima i umesto zahvalnosti, doživljavala je neprijatnosti, takvi smo mi ljudi. Čudili su se kako to ona vidi, pa su neki hteli u bolnicu da je smeste i ispitaju mozak. Bilo je i ljudi koji su tražili da je smeste u ludnicu, ali je uspela da izbegne zamke, koju su zli ljudi postavili. Pre nekoliko godina je ujela pčela i umalo da strada, ali je bog spasao smrti.

– Mili moj, što si se zamislio?– Zar i to vidiš?– Vidim da nešto misliš.– Setio sam se popa i one mlade žene.– Ne verujem ja, njima ništa i hvala bogu što se nisam

zamonašila.– Idi sada u manastir.

179

– A gde ću tebe, da ostavim?– Ja ću ti dolaziti u psetu.– Sve je to glupost, bolje žene da rađaju decu, nego što gube vre-

me po manastirima.– Sedi Katarina, pored mene.– Kako krompiri?– Još malo, pa su gotovi.– Oni su othranili, mene i moju decu.– I ja volim da ih jedem. Što si lepa ljubavi.– To je tvoja lepota prešla na mene.– Da je tako, imala bi velike uši i usta od uveta do uveta.– Mora da su te zvali šoronja.– Deda Čeda, me tako zvao.– Da ja donesem hleb?– Sedi još malo, pored mene i ove tihe vatrice.– Moramo da jedemo.– Ja sam sit, tvoje ljubavi.– Ali, pun stomak daje mir čoveku. Odnesoh ja hleb a ti ponesi

krompire.– Ima li još rakije?– Ima Katarina za tebe, domaće vino. – Ja bih rakiju.– Moraš da odeš u podrum.– Idemo zajedno.– Tu negde je crevo.– Nema ga.– Pogledaj da nije iznad vrata. Ti ljubavi, ne vidiš.– Pred tvojom lepotom i zdrav čovek bi oslepeo.– Evo ti crevo, pa vuci.– Gde je bilo?– Bačeno među kukuruz.– Možda su ga tu krili.– Ko zna šta su majstori radili, kad ja nisam bila tu. Vuci.– Ala je dobra.– Ide li.– Prvo u grlo, pa ću posle da napunim flašu.– Imala sam tri balona ove rakije ali su majstori bez mog znanja,

ulazili u podrum i pili.– Što si im dala ključ?

180

– Šta mogu, kad sam takva? Ja sam mislila, da je dovoljno da popiju po jednu flašu na dan, a oni za kratko vreme popiše sto litara dobre rakije.

– Kod tebe je dobro raditi.– Mene, svi deru.– Daješ piće i još i dobro plaćaš.– Kad ne znam da cenim svoj novac. Odo ja sada, a ti ponesi

pečene krompire.– Evo i mene.– Izvoli mužu moj, večera je na stolu.– Hvala ljubavi. – Pre ove skromne večere, da se pomolimo bogu.– Zašto da ne?Katarina, rumena u licu ko tek natočeno vino spremno za pijenje.

Grudi nabrekle, ko u Šarulje posle obilne paše, čekajući da im se isi-sa nektar. Šta su gladna deca osećala dok su se sladila, to samo ona znaju.

– Ljubavi, osvanulo je novo jutro.– Kad pre?– Moj dragi spava ko dete posle majčinog podoja. Vidi šta sam

ti donela.– Cveće, lepo je ali bih ja radije jednu kafu.– To nije dobro za tvoj želudac.– Ove tvoje ptice ne zatvaraju usta.– Sada je vreme njihove, ljubavi.– Proleće je vreme, kad se rađaju nove ljubavi. I naša ljubav se

rodila u proleće i večno će da traje.– Kako sam srećna.– Ćuti, da ti sreća ne odleti.– Ne može, zaključana je duboko u mom srcu.– Katarina, neki čovek je na kapiji.– Ko bi to, mogao da bude?– Da nije komšija ili neki pacijent? Da odem i vidim ko je?– Idi, ljubavi.– A ti ostani u kući. Ako tebe traži, ja ću te pozvati.– Ja mislim da je to Rade, jer smo se čuli pre neki dan i ja sam

mu rekla da ću doći na imanje.– Dobar dan, gospodine.

181

– Je l? Gospođa Katarina, kod kuće?– A ko je treba?– Majstor Rade.– Za vas je u kuhinji, sprema doručak.– Mi smo se čuli telefonom i ja sam došao, zna ona zašto.– Uđite, sad ću je ja pozvati. Ja sam doktor Milija.– Ja sam Rade.– Da mi sednemo na terasu, a Katarina će doći.– Ja došao po pare i da se dogovorimo, za dalje poslove.– To ćete vi sa njom. Katarina!– Evo dolazim.– Sad će ona.– Dugo nije bila na imanju.– Poslovi, a deca spremaju prijemni pa mora da je s njima.– Ona, ima dobru decu.– Kakva majka, takva i deca.– Milija, jesi li poslužio Radeta rakijom.– Ostalo je još malo u flaši.– Neću ja rakiju.– Može li pivo?– Rado bih popio jednu čašu.– Jeste li se upoznali?– Jesmo, Katarina.– Rade, ovo je moj Milija.– Viđaćemo se mi češće.– Ovaj gospodin i njegovi pajtaši, popili su sto litara rakije.– I ja bih, da sam na njihovom mestu.– To je previše.– Imao sam radnike koji piju rakiju, umesto vode.– Sad ću je doći, a ti Milija ponudi Radeta još jednom flašom

piva.– Hvala, meni je rano za pivo.– I ja bih po jednu čašicu, dobre šljive.– Da sam gospodine znao da ste tu, ja bih poneo moju šljivu.– Drugi put Rade. Vi ste sve ovo zidali?– Ja sam pogađao posao, dotaravao materijal i nalazio majstore.– Danas je teško doći do posla.– Ja sa Katarinom nikad nisam imao probleje, jer sam radio

kako ona kaže.

182

– Nije zadovoljna radovima.– Ima malih propusta, ali se to desi kad ja nisam tu pa majstori

ne urade kako treba. Ja sam uočio neke propuste, pa ću lično to ovih dana srediti.

– Rade, evo duga.– Kad ćemo raditi, treći bazen za vodu i zidanje ograde?– Prvo, popravite propuste.– Sad je gospodin, obećao.– Znam ja Radeta, on samo obeća a ne uradi.– Ja, verujem da će sve propuste ispraviti.– Kada gospodine dođete durgi put, sve će biti sređeno. Katari-

na, hoćemo li raditi dalje?– Videćemo, za sada nemam pare ali ćemo se čuti.– Biću jeftiniji.– Videćemo Rade, sada imam druge planove.– Ljubavi, Rade je slatkorečiv ali je veliki prevarant.– Što onda sa nji sarađuješ?– Ne znam druge ljude, na ovom imanju.– Izgleda mi da on to zna, pa te ucenjuje.– Raskinuću ja sa njim, svaku dalju saradnju.– Šta je pomislio, kad je mene video?– Baš me briga, ti si moj čovek i ne zanimaju me tuđa mišljenja.– Lep čovek, ko zna šta mu se sve vrti u glavi.– Njega zanima, samo moj novac.– Da li je baš tako? Njegove oči, sve mi govore.– Ti si ljubavi vidovit.– Oči govore, da mu smeta moje prisustvo u tvojoj kući i

imanju.– Puno si izgradila na imanju.– Mislila sam da ovde nađem svoj mir ali sada ne znam, kuda

dalje.– Katarina, ja sam tu.– To, me i brine.– Zašto?– Ne znam kako i kuda, dalje.– To bog zna i on će nam pomoći. Šta ćemo danas da radimo?– Idemo na Jucino imanje, da počupamo travu oko staze.– To je sitan posao.

183

– Nema drugo šta da se radi. Ja tebe nisam dovela da radiš nego, da se upoznaš sa imanjem i uživaš u okolini.

– I tvojoj lepoti.– Ja sam imanje podelila, na Jucin i Markov deo.– Pametno, neka znaju šta je njihovo.– Juca neće ovde da živi, to mi je stotinu puta rekla.– Šta bi, mladu devojku ovde moglo da privuče?– Napunila je 18 godina i mnogo se razlikuje od mene i Marka.

Ti i ona, dobro bi se slagali jer ste slični.– Dete koje štedi pare, poštuje sebe a to sve govori.– Za mene i Marka, kaže da smo ludi i neće da živi kao mi. Marko

je krupan momak, demonskog izgleda lica i puno liči na mene. On je povučen, radan i nikad nema slobodnog vremena.

– Da nije on, mamin edipovac?– Izgleda da jeste.– Onda će biti teško, da te pusti od sebe.– Juci sam pričala o tebi i ona je na mojoj strani, ali ću Marka

teško ubediti da više ne mogu sama i da imam tebe.– Polako ljubavi, pusti neka vreme radi za nas. – Gde ću ovu travu?– Napravi jednu gomilu, pa ćemo je posle zapaliti.– Teško će goreti zelena trava.– Onda je nosi na đubre. Pazi se, videla sam veliku zmiju.– Neće ona na mene.– Nikad se ne zna. Vidiš tu štalicu?– Lepo je urađena.– Tu sam mislila da smestim ovce i jariće ali je tvoj dolazak po-

kvario moje planove. – Moj otac je godinama držao koze.– Mlado jare je najbolja poslastica.– Jeo sam, jaretinu.– Ništa se ne oseća.– Meso, se lepi za prste.– U ovom kraju, jaretina se traži.– Ja više volim ovčetinu, ona može da se jede i bez hleba.– Vidiš ono brdo?– Poviše puta?

184

– Na njemu živi deda Tanasije, koji se iznenada razboleo i svi su mislili da će umreti. Ćerke su ga vodile kod raznih doktora ali niko nije mogao da pomogne.

– Što tebe nisu pozvali?– Nisu verovali u moje znanje. Ćerke, uobražene napuderisane

guske, odluče da me pozovu. Odem ja kod Tanasija, sećam se bila je kišna nedelja i uradim svoju dijagnostiku. Vidim ja da mogu da po-mognem i to kažem ćerkama ali mi one tog trenutka nisu verovale. Deda obećava imanje, stoku, pare, samo da stane na noge. Dolazila ja nekoliko puta i radila svoju terapiju i deda poče bolje da jede, tem-peratura spade i on stade na noge.

– Je l' ti deda nešto dao?– Ništa.– Mogao je pečenu ovcu ili koju marku. Kako je danas?– Radi, ko u najboljim danima.– Koliko ima godia?– Prešao je osamdesetu.– Taj će mnoge da sahrani. Ima li ženu?– Doveo je treću ili četvrtu, ne znam tačno.– Opasan, neki deda.– Lako je njimu, kad mu pare padaju ko gnjile kruške.– Snašao se čovek.– Radio je godinama u inostranstvu.– Tu je zaradio.– Danas je nemački penzioner.– Za njega, nema zime.– Mene najviše nervira, kad pacijent pita koliko moj rad košta,

ko da smo na pijaci. Ja mu tad pokažem vrata i on više nema šta da traži kod mene.

– Ala si ti opasna. Tako ćeš ti i mene jednog dana, da izbaciš iz svog srca.

– Ako zaslužiš. Ranije sam imala ordinaciju i dva saradnika.– Sigurno je bilo, puno posla.– Nekad sam u sobi tri sa tri, provodila ceo dan primajući pa-

cijenta. Sećam se jednog Rajka, koji je doveo dete iz Nemačke.– Naš čovek?– Pregledam dete i on ne plati ništa.– Zašto?– Kaže da je siromašan i da je trenutno bez posla.

185

– Katarina, s tobom nešto nije u redu.– Nisam ja dobro, meni nešto fali.– Da ja tebe, poljubim?– Nemoj, zar ne vidiš da ulicom prolaze popovi.– I oni vole da poljube i pomaze.– Oni to rade krijući.– Ja hoću svi da vide i da znaju, da imama svoju ljubav.– Volim te, Milija. Ja našem Srbinu iz Nemačke kažem, da moj

rad ništa ne košta, a kad ulete Mile, moj saradnik i poče da viče. Ženo, šta to radiš, što ga pusti da ode?

– Nema pare.– Žena mu nafrakana po poslednjoj modi, a onakva kola ne voze

ni ambasadori. Bilo je mnogo neprijatnosti u radu sa ljudima ali sam ja sve to izdržavala.

– Mora da je bilo i prijatnih situacija.– I toga je bilo.– Katarina, ja sam gladan.– Šta ćeš da jedeš, mili moj?– Poješću, svinjsku glavu.– Moraš da se odrekneš tog mesa.– Hoću, ali prvo da je sredim.– Šta ima na njoj?– Malo kože, a naći će se i po koji zalogaj mesa.– To će ti biti, malo.– Tu je jagnjetina.– Sinoć mi je gospod rekao, da se pobrinem o tvojoj ishrani.– Tvoje čorbice su melem za dušu.– Spremaću ja tebi i piletinu, ako je voliš.– Samo ribu ne podnosim.– Nisam primetila. – Ja volim ribu ali posle sve što sam pojeo, povratim.– Srediću ja, tvoj želudac. Zovi dete.– Šta ću ja njoj, ona je punoletna i tera svoj fazon življenja.– I moja deca me teraju od kuće. Gledam te ljubavi kako slatko

jedeš.– Sve što radim ja uživam u tome.– Tako treba.– Katarina, odoh ja na terasu, želim malo da pišem.– Ja ću da okopam baštu, pa ćemo posle na zasluženi odmor.

186

– Katarina, telefon.– To je moj sin.– Odoh ja.– Doneću ti kafu.– Hvala ljubavi.– Voli tebe, tvoja Katarina.Pa me truje kafom, koju je otkrio magarac. Da li deca znaju da

sam ovde i kako će me prihvatiti, kad me jednog dana vide. Možda misle, da sam neki božji čovek ali što ja o tome da mislim, tu je njiho-va majka pa nek im kaže istinu. Ja sam ovakav kakav sam i neću da se menjam. Volim njihovu majku, mogu i njih da poštujem ako to žele. Ja volim decu i verujem da ćemo naći zejednički jezik. Ja ne želim da im budem otac ali drug, prijatelj, to mogu i hoću.

– Evo kafice.– Hvala, ljubavi.– Našlo se u kući.– Kako su deca?– Juca uči, a Marko sprema ručak. Dobru decu imam, videćeš to

su mamini anđelčići.– Jedva čekam, da ih upoznam.– Sin mi je predložio da prekinem, svaki dalji rad sa Radetom.– Pusti dete naka vodi imanje, može on to.– Kakva je kafa?– Dobra, znaš da je kuvaš.– Svašta Katarina, zna.– U to sam se uverio.– Ona kola, koja si jutros video.– Rajkova?– Njih je kupio radeći, na mom imanju.– Dobra kola.– Poslednja reč tehnike.– Da mi ljubavi odemo u našu sobu?– A tvoje pisanje?– Pisanje i kopanje, ostavimo za drugi put.– Ja sam samo čekala, da me pozoveš.– Malo ljubavi. pa ćemo po podne raditi.– Po podne će padati kiša.– Kako znaš, kad je nebo plavo i ne vidi se ni jedan oblačak?– Katarina, zna šta priča.

187

– Onda ćemo sedeti na pokrivenoj terasi i gledati kako kiša pada.– Biće nevreme, koje će kratko trajati.– Posle, možemo u šetnju.– Kako moja ljubav, kaže.– Katarina, kakva ti je to pižama?– Je l' ti se sviđa?– Prelapa je, ali te više volim golu.– Nju sam donela iz Kanade.– Lepo ti stoji.– Obukla sam je samo da je vidiš. Iz inostranstva sam donela

sebi lepu garderobu ali je ne oblačim.– Zašto?– Do sad nisam, nigde izlazila.– Sada možemo, gde hoćeš.– Kako ja da se obučem, kad si ti stalno u patikama i izlizanim

farmerkama.– Kad poželiš, ja ću se obući.– Ne mogu, tebe da zamislim u odelu i sa kravatom oko vrata.– Vreme se menja, pa ću i ja ako ti to želiš.– Ti si visok i kad bi se obukao, ličio bi na pravog gospodina.– Moja lepota je u duši.– Ali, odelo čini čoveka.– I to je tačno. Katarina, šta to puca, ko da bombe padaju?– To je grmljavina, biće nevreme.– Ti stvarno sve vidiš.– Još ti ne znaš, šta Katarina sve vidi i može. – Idemo na terasu da gledamo, kako kiša pada i gledamo, kako

munje paraju nebo.– Obuci se Milija, ovde sa dolaskom kiše temperatura pada i za

nekoliko stepeni.– Baš je prohladno, ko bi mogao da poveruje da posle onakvog

jutra, dođe ovakvo vreme.– Ovo je planina i vreme se za čas promeni.– Sada to vidim i ja. Kakve li su ovde zime?– Snega ima do guše, a mraz danima ne pada ispod deset, pet-

naest stepeni.– Ala se smrklo.– Sada će početi da pada kiša, pa će se razvedriti i još će biti

sunca.

188

– Jesi li sigurna?– Kada ti kaže, tvoja Katarina.Sedimo i gledamo, kako kiša pada i natapa žednu zemlju. Drakče

i Mahuna su sa nama i svaku grmljavinu proprate, cviljenjem i željom da se sklone ispod naših stolica.

– Telefon, ljubavi.– To me Juca, zove.– Kako znaš?– Mi se osetimo i na daljini.– Vi ste neka, čudna porodica.– Vidovita, ljubavi.– Uz tebe ću i ja postati.– Ti si, mudar čovek i sve vidiš.– Misliš?– Opasan si ti čovek, ali pošten.– Kako je dete?– Sutra ide da polaže vozački ispit.– Je li naučila?– Dobro vozi.– Šta je sa testom?– Rekla sam joj, da obrati pažnju na pitanje 21 i 22.– Blago njoj, kad ima takvu majku.– Pomogla sam jednoj pravnici da položi advokatski ispit.– Kako?– Rekla sam joj da nauči, sve što piše na 100. strani. – Je l' položila?– Baš to, su je pitali.– Ti si neka, sveznalica.– Ja samo primam, podatke iz kosmosa. Ova pravnica je neko-

liko puta padala na ispitu.– Kako je čula za tebe.– Godinama radim sa ljudima, pa se zna ko je Katarina.– Stade kiša.– I oblaci se razilaze.– Sad će se i sunce pojaviti.– Idemo u šetnju.– Može, dušice moja.– Ovde je lepo, ali je vreme čudno i noći su hladne.– Katarina, odakle se čuju ovi paunovi?

189

– Sa manastirskog imanja.– To, su lepe ptice.– Ja sam poželela da ih imam ali nisam stalno na imanju, a one

traže negu. Iza Ovčara je Kablar.– Nekako mi izgleda mali.– Ovčar je čudo, kad smo blizu njega, on nam izgleda mali, a što

ga gledamo iz daljine on nam je ogroman. Da sam te ranije srela, bila bih druga Katarina.

– Ja i ovakvu, volim.– Vreme i ljudi, su me izmenili. Ja sam svašta doživljavala, radeći

sa ljudima.– Ljudi su nezahvalni, to primećujem i u mom radu. Kad im tre-

bam onda sam dobar, a čim ne mogu da im izađem u susret, oni na mene drvlje i kamenje.

– Kod mene su ljudi dolazili sa raznih strana, pa se napravi ve-lika gužva, pa je milicija morala da održava red. Kod mene u ordina-ciju su došli kardiolog, neuropsihijatar i medicinska sestra.

– Trebala im tvoja pomoć?– Tražili su da prestanem sa radom, da ne bi stradala moja deca

i ja.– Zar je moguće, da su akademci tako nisko pali?– Svi bolesnici su dolazili kod mene, a njima je to zasmetalo.– Poznata mi je ta, doktorska ljubomora.– Nisam htela da odem, a oni su počeli da prete.– Što se nisi, branila?– Uradila sam ono što je trebalo i neuropsihijatar se našao na

zemlji. Sestra je počela da viče, ubi čoveka, uzela sam kofu vode i polila ga da bi on, zbunjen, ustao i napustio moju ordinaciju. Na lekarskom konzilijumu je sve ispričao i od tada me više nisu dirali. Radila sam u dečjoj bolnici na dijagnostici sa jednom divnom dok-torkom, koja je cinila moje znanje. Svašta su sa mnom, radili ali se tvoja Katarina nije dala. Da bih dobila dozvolu za rad, morala sam puno da platim, a tražili su da pregledam cele familije.

– Čudno da ljubav, nisu tražili.– Možda su se plašili moje odeće. Predsednik opštine je tražio

da pokažem šta znam i tada su dolazile strine, tetke i ostali rod. Kad sa mu rekli da sam sve rekla, tek tada mi je potpisao dozvolu za rad. Drali su me kad god su stigli, a ja sam plaćala i ćutala. Nedeljno naj-manje dva puta bi dolazili činovnici, izmišljali neke nove dažbine, a

190

ja sam davala po 200, 300 maraka a da nisam dobijala priznanice. Jednog dana je došla jedna žena iz Australije na pregled.

– Je l' to neka naša?– Jeste, došla je na odmor, pa je čula za moje sposobnosti. Ja

sam uradila svoje, a ona mi ponudi da idem tamo da radim.– Ta je nešto smislila.– Uslov da odem, je muž.– Ta je našla način, kako da ti uzme koju marku.– Ona me je venčala sa nekim muškarcem, koga nikad nisam

videla.– Sad mi je sve jasno.– Toj ženi sam platila deset hiljada maraka, a viza nikad nije

stigla.– Došla da te opelješi.– To je i uradila.– Ispala si naivna i smešna.– Kazniće nju, moj bog.– Pazi Katarina, zmija na putu.– Ala je velika.– Liči mi na šarku.– I ti, se Milija u zmije razumeš.– Ima ih na Avali. Dok sam čuvao stoku, često sam viđao šarke i

poskoke ali se nisam plašio. Jedno vreme sam počeo da ih lovim, ali sam ubrzo uvideo da sa njima nema šala.

– Sada ćeš videti, kako će je Katarina oterati sa puta.– Vidiš kako palaca, jezikom.– Ima je dva metra, a debela je ko ruka.– Ne treba se plašiti zmija, one su pitome.– Ja sam se, usrao od straha.– Sada ću mahnuti rukama, dva tri puta i ona će otići.– Ti si čarobnica.– Jesi li video, kako me je pogledala i otišla u šumu? Milija, vo-

lim te.– Blago meni.– Hvala gospodu, što te je poslao. Ljubavi da svratimo u moli-

tvenu kuću, da se pomolimo gospodu za ove lepe dane, što nam je podario.

– Zašto da ne, ljubavi?

191

Oglasi se vetar, koji za nama zatvori vrata. Mi na kolenima, srećni i zadovoljni zahvaljujemo se gospodu što nas je spojio. Njen glas, pomešan sa vetrom odzvanja u mojim ušima, koja nisu navik-la na ovu i ovakvu zahvalnost gospodu. Na kraju se ču AMIN i mi srećni, držeći se za ruke, krenusmo u novi život, željni ljubavi.

– Milija, odoh ja da spremim večeru, a ti naloži peć.– Nije hladno.– Zapali vatru, naše ljubavi.Večera, uz cvrčkovu pesmu koja ne prestaje do kasno u noć.– Ljubavi, kako je sve ovo lepo, a ja sam godinama ko neki idiot

u krevetu bila sama.– Katarina, kad mi mislimo da spavamo?– Tek je deset sati.– Ko progovori, dobiće poljubac.– To nije loše.– Za kaznu, ljubavi, idemo iz početka.– Zar možeš?– Nikad mi nije dosta.– Sutra ćemo nazad u Beograd.– Meni se ne ide.– Ni ja ne bih išla ali moram, kod dece u Šabac. Hoću sa svojom

decom, da podelim radost što sam te srela i što te imam.– Imaš me i imaćeš me dok ti ne dosadim.– Ti si moj na ovom i onom svetu. Želim da te sa decom, što pre

upoznam.– Kako će me primiti?– Kao svog, znam ja njih.– Ja ću svratiti na kliniku, zbog Željka.– Ja mu više ne trebam.– Ti si uradila svoje, sada treba samo da se vežba a to ću ja. Na-

dam se da su dekubiti bolje.– Uz dobru negu i oni će zarasti.– Niko ga ne gleda, osim mene.– Ima majku.– Ona je počela da ga neguje.– To je njena, obaveza.– I moja.– Ti ćeš da dođeš u Šabac, a ja i moja deca te čekamo, na auto-

buskoj stanici.

192

– Hoću, anđele moj. Plašim se da neću biti poželjan.– Ja sam deci, sve rekla.– Osećam da će biti problema...– Zagrli me Milija, hoću da spavam ali se plašim da mi ne odeš.– Ne idem nigde, ja sam tu pored moje Katarine...Jutro oblačno, to je na Ovčaru normalno, jer se vreme iz sata u

sat menja. Čas oblaci, pa se pojavi sunce, pa opet oblaci, kiša i tako u krug. Naš odlazak prati tek izašlo sunce i ptice koje pevaju, ko po-kvareni gramofon. Tu je Drakče i Mahuna, koje i nas prate, prekim putem, sve do izlaska na glavni drum. Iza nas osta, Katarinino imanje i nekoliko stambenih zgrada, žaleći što odlazimo i nadajući se da ćemo opet nekom prilikom biti njihovi stanovnici. Ovčar gordo stoji na svom mestu, ne žaleći za naš odlazak. Put je pred nama, a tu su nova događanja, koja čekaju dva tek spojena bića.

– Ovaj put nije loš.– Želala sam sa sinom i komšijama da ga očisti, da i automobili

ovuda prolaze.– To bi bilo korisno, za sve ove ljude.– Komšije prvo nisu dale da se radi, a posle nisu htele da

učestvuju u radu i tako put danas koriste samo pešaci. U blizini je majdan, gde može da se nakupi sitan kamen.

– On je skup, a ljudi nemaju pare.– Samo treba platiti prevoz i imali bi odličan put. Ovim putem

za nekoliko minuta se stiže do glavnog druma. Samo je ova krivina, problematična.

– To bi ja i Marko sredili, za jedno popodne. Ovde treba otkopati nekoliko kubika zemlje i razvući po putu.

– Zašto samo mi da radimo put, ne treba samo nama.– Kad komšije vide da se radi i oni će pomoći. Ako budem i dalje

dolazio, ja ću ovu krivinu sam da sredim.– Ovim putem, najviše prolaze popovi i njihove štićenice, pa

neka i oni zasuču rukave.– Božji ljudi imaju nežne ruke. Katarina, ova dolina je puna

vode.– Šteta što na imanju, nisam pronašla vodu.Visoko je, a u kame-

nu se voda teško nalazi.– Da imam vodu, šta bih sve imala na imanju.– Meožda će vam jednog dana dozvoliti, da se prikačite na gra-

dski vodovod. Daće bog.

193

– Kad bi sada naišao neki autobus.– Moja ljubav hoće da spava.– Ostao bih pored tebe, do kraja života.– Zato ćemo peške, do raskrsnice.– Pitaću ovu gospođu što čuva ovce, da li je prošao neki za grad.– Vidiš da žena jedva hoda.– Možda su joj oči zdrave. Baba, je li prošao neki autobus?– Sine, samo što je zamako iza one kriveine.– Jebem ti sreću.– Nešto ste rekli?– Hvala, gospođo.– Živ bio i srećan bio...– Katarina, pozovi taksi, neću da stopiram, nije to moj nivo.– Ni ja, ne stopiram.– Šta kaže?– Dolazi za deset minuta. – Osećaš li jačinu, ovog vazduha?– Ja kad dođem na imanje, ja nikad ne osetim srčane tegobe.– Ovde je mir, tišina, čist vazduh.– Da nemam obaveze, ja ne bih napustila imanje.– Kad ja odem u penziju, doćićemo ovde da živimo.– Koliko ti još treba?– Desetak godina.– Ko će to da dočeka. Kad budeš dolazio sam, ovde izađeš i

prekim putem, za deset minuta si na imanju.– Je l' neko stanovao u ovoj kući?– Nekad je to bila, otkupna stanica.– Šta se otkupljivalo?– Najviše šumske pečurke.– Zar u ovim šumama više nema pečurki?– Posle nekoliko trovanja, a bilo je i smrtnih slučajeva, ljudi su

prestali da beru i kupuju pečurke.– Zašto ovolika zgrada, zvrji prazna?– Hteli neki privatnici da otvore prodavnicu, ali opština nije

dala.– Zar je bolje da propada?– Javio se vlasnik, pa je spor u toku.– Šta će Drakče i Mahuna bez nas?– Znaju oni da se snađu.

194

– Šta će jesti?– Drakče je odličan lovac. Zna da ulovi zeca, ko od šale.– Vidi ti, šta mangup zna.– Ako mu prigusti, ode na manastirsko imanje a tamo uvek može

nešto da se nađe. Milija, evo taksija.– To je onaj isti, što nas je pre pet dana dovezao na imanje.– Otkud znaš?– Žuti mercedes.– Dobar dan, gospodine.– Mi se opet viđamo.– Šta je tu, loše?– Ništa, meni je zadovoljstvo što vam mogu biti na usluzi.– Imate neki razlog, kad to kažete?– Setio sam se odakle gospođu poznajem. Vi ste nekad radili u

dečjoj bolnici.– Pre mnogo, godina.– Da nije bilo vas, mom sinu bi puklo slepo crevo. Sećate li se

gospođo?– Ja se ničeg ne sećam.– Kako kada ste rekli, da ne brinem i da će sve biti u redu. Pozva-

li ste hirurga i naterali da mi dete odmah operiše, a on nije hteo bez snimka i analiza. Posle operacije doktor je rekao da ga nije odmah otvorio, došlo bi do prskanja i sepse i ko zna šta bi se desilo, mom sinu.

– Gospodine, ona dnevno pregleda puno pacijenata i kad bi se svakog sećala, trebala bi joj glava, ko bure.

– Da, u pravu ste gospodine. – Važno je, da je deto ozdravilo.– Momak i po, a mogao je da izgubi glavu da nije bilo ove

gospođe.– Nju je gospod poslao, da pomaže ljudima.– Svake večeri se ja i moja žena, molimo bogu za njeno zdravlje.– Mi ćemo na autobusku stanicu.– Ako idete za Beograd, imate autobus za desetak minuta.– Mi nigde ne žurimo. Majstore da platim.– Ne košta ništa.– Katarina, šta da radim?– Ako gospodin časti, hvala mu.– Da nije bilo vas, ja bih izgubio sina Tomu.

195

– Mili šta ti je, što si tako bled?– Osećam muku i malaksalost.– Počelo je čišćenje, a moja terapija deluje.– Gde sada, kad smo krenuli na put. Odoh ja do WC.– Ja ću kupiti karte.– Je l' bilo nešto?– Samo me tera, ali nema ništa.– Lažni pozivi.– Šta da radimo?– Smiri se ljubavi, biće ti bolje.– Šta ako me potera u autobusu?– Izaćićemo na prvu stanicu.– Ulazite već jednom, vreme je da krenem.– Polako gospodine, zar ne vidite da je mom čoveku loše?– Ja nisam doktor, nego šeofer. Ako je vaš muž bolestan, zašto

je krenuo na put?– Za vašu informaciju, on je zdrav ko dren.– Ulaz ženo ili ću da zatvorim vrata.– Ala ste vi neki drski šofer.– Nisam pop i ako vam se ne sviđa u mom autobusu, vi idite u

crkvu i onako mi ličite na popadiju.– Polako, majstore.– Šta sad vi hoćete?– Da vam razbijem nos, ako se ne smirite i ženu ne ostavite na

miru.– Molim lepo, uđite već jednom treba da krenem.– Tako treba razgovarati sa putnicima. Malo ljubaznosti, neće

nikome smetati.– Ova žena.– Ona je moja.– Vaša žena me iznervirala.– Sa damama, treba pažljivo.– Ja to ne znam.– Vidi se.– Zat sam ostao, neženja.– Katarina, što si nervozna?– Sve mi smeta, nisam ja za ovaj život napolju.– Vreme će učiniti svoje.– Nervira me šofer, šalterska radnica, prodavac novina.

196

– I ja.– Da nije tebe, ja bih se vratila starom načinu života. Ljubavi je

l' tebi bolje?– Hoće duša da izađe na nos.– Nemoj sada da me ostaviš.– Boriću se, do poslednjeg daha.– Ako ti je teško, zatvori oči i pokušaj da zaspiš.– Samo ti pravim probleme. Sada ću da dišem duboko, ko čovek

kad se umori pa traži vazduh.– Nije ti dobro, vidi ti se na licu.– Hoću creva da povratim, a tera me i u WC.– Strpi se, sada će Gornji Milanovac.– Što mi dade, terapiju?– Nisam očekivala da će moji lekovi, ovako brzo da deluju.– Majstore, moram u WC.– Požurite gospodine, ovde se ne zadržavamo.– Gospođo je li slobodna kabina?– Polako, prvo da platite.– Ženo, hoću da se uneredim.– To je vaš problem.– Koliko treba da se plati?– Samo deset dinara.– Ja neću da spavam u WC-u.– Kad si platio, radi šta hoćeš. U WC se svašta radi.– Šta to mene briga?– Viđala sam drkadžije i one što vode ljubav, stojeći.– Vi ste luda žena.– Tako se ne razgovara sa damom.– Gde me, ova muka snađe.– Teba li papira?– Nosi se, ženo.– Kako vi kažete.– Gde ste do sad, kasnimo deset minuta?– Muka, majstore.– Hteo gospodin da te ostavi.– Putnici su počeli da se bune.– Još jednom se izvinjavam.– Razumem, gospodine.– Čudan neki čovek.

197

– Mene je hteo da izbaci, što mu nisam dala da krene.– Opasna si.– Ja čuvam svog čoveka.– Volim te Katarina i ne bih te dao, ni za ćup zlata.– Kako ti je ljubavi?– Malo mi je lakše.– Još ćeš imati, problema sa želucem.– Samo da stignemo, u Beograd.– Nećeš ići kući.– Imam voz u petnaest sati.– Prvo moram da te izlečim. Što ti je hladno čelo.– Osećam neku zimu, a oči se zatvaraju.– Stavi glavu u moje krilo i pokušaj da zaspiš.– Ljubavi, nemaš sreće.– Ko to kaže?– Našla si čoveka, koji se usrao ko ptica grlica.– To može svakom, da se desi.– Gde smo sada?– Stigli smo na Čukaricu.– Jesam li spavao?– Ko jagnje. Je li ti bolje?– Opet je počeo želudac da zavija. – Uskoro će stanica, pa ćemo sići.– Moramo, jer svašta može da se desi. Ti me čekaj pored druma,

a ja moram trkom u šumu.– Polako, mili.– Izvini.– Tu reč zaboravi. Sad ćemo uzeti taksi, pa idemo do stana.– Možemo i autobusom, ovuda prolazi dvadeset trojka.– Ti ne vidiš, kako si bled u licu.– Jedva stojim na nogama.– Majstore, stanite ispred samoposluge.– Da gospođo.– Ja ću ljubavi da platim.– Svejedno, mi imamo jedan novčanik. Sačekaj me ispred, dok ja

kupim šta je potrebno za jednu dobru infuziju.– Požuri, vrti mi se u glavi.– Idemo Milija.– Nisam znao, da sam ovakav slabić.

198

– Izlečiće tebe, tvoja Katarina.– Najzad smo stigli u naš hram ljubavi.– Idi ti u kupatilo, a ja ću spremiti nešto za jelo.– Pa da opet trčim u WC.– Moja hrana, leči.– Mnogo mi je lakše, posle kupanja.– Sada lezi i opruži to tvoje, dugačko telo.– Treba da idem kući.– Ima vremena.– I na kliniku, moram da svratim– Prvo da te izlečim, pa posle idi gde hoćeš. Uzmi ove tablete.– Šta je to?– Popij i ćuti. Posle njihovog dejstva. bićeš ko nov.– Blago meni, što te imam.– Ti još ne znaš, koga imaš i šta ću ja sve za tebe da uradim. Moja

bebica, sve ovo da pojede.– Ješću sam.– Ja volim svog čoveka, da hranim.– Izvini, za ovo maltretiranje.– Ja sam kriva, dala sam ti više lekova nego što je trebalo. Sada

odspavaj jednu partiju, pa kad se probudiš možeš kući.– Katarina.– Tu sam, ljubavi.– Sanjao sam, da te neki ljudi vode u neku pustinju.– Ne idem ja nigde, bez tebe.– Baš sam se uplašio.– Je l' ti sada bolje?– Ko da mi se ništa, nije desilo.– Čim stigneš kući, odmah da mi se javiš.– Moram prvo na kliniku. Volim te Katarina.– Ti me još dovoljno, ne pozanješ.– Znam te onoliko koliko je potrebno, da te volim i da budem s

tobom.– Ja ću popodne kod dece u Šabac.– Već su zvala.– Doći će po mene kolima a ti idi kući, odmaraj se i pij lekove.– Vidimo se.– Volim te, Milija.– Gde si stari druže, nikako da te vidim?

199

– Gospon Žiko obaveze, odem ujutru a vraćam se u ovo vreme.– Nisi u penziji?Zar tako loše, izgledam?– Sad je moderno, otići mlad u penziju.– Ko je mogao da plati, on je otišo a mi smrtnici, moramo da ra-

dimo. Mnogi danas Miloševićevu sliku treba da drže umesto ikone.– Ko je znao, on je sebi sredio penziju.– Moj brat je za dve hiljade maraka otišo u penziju.– Mnogi su kupili stanove za dvesto, tristo maraka.– I umesto da ga čuvaju i ljube u dupe, oni su ga predali Ame-

rikancima.– Takav je Srbin.– Mi smo ti Žiko kvarni, ko šupalj zub.– Zato nam se sve ovo i događa. Koliko još moraš da radiš?– Deset godina. To je mnogo.– Kasno sam počeo da radim.– Ti si išao u školu. Ja radim još do nove godine.– Rano si počeo, da radiš.– Čim sam završio grafičku, ja sam se zaposlio.– Ja bih sutra otišao, kad bih mogao.– Teško je raditi u bolnici.– Došli mladi, sa mobilnim telefonima i patikama od tristo ma-

raka i ne jebu nikog ni dva posto.– Ima takvih i u mojoj firmi. Nikog ne slušaju, ništa ne rade,

misle da su najpametniji i hvale se kako su zapalili skupštinu i radio televiziju.

– Čime se pametan stidi, time se budala ponosi.– I dalje radiš na istom odeljenju?– Da, ali trenutno ne radim.– Koristiš slobodne dane.– Uzeo sam godišnji odmor. Čitao sam tvoju reportažu u ILu-

strovanoj politici.– Davno je to bilo.– Kupio sam tri broja. Šta si uradio?– Javilo se nekoliko sponzora, ali traže 70% od prodatih knjiga.– Baš su preterali.– Niko danas neće da pomogne a da ne zaradi. Ja sam nudio pola

pola ali neće, kažu malo je.– Najbolje bi bilo da uložiš svoje pare.– Znam ja to. Teško mogu sam, jer su cene odletele u nebo.

200

– Šta ćeš sad?– Radim privatno, pa kad zaradim ja ću štampati.– Danima sam se hvalio kolegama, kako je moj drug pisac.– Koga to danas zanima?– Kad ti izađe knjiga, kupiću tri primerka.– Ne lipši magarče do zelene trave.– Nemamo ni jednog pisca u selu.– Ko danas mari za mastiljarima. Žiko, ja moram u prodavnicu.– Drago mi je što sam te sreo.– I meni.

– Dobro veče, deco.– Teča stigao.– Gde je Bosanka?– Tu sam, tata.– Marina, teča blista.– Došlo je i mojih pet minuta.– Tata, kako je bilo? – Lepo, da lepše ne može biti.– Tečo, pričajte nam gde ste sve bili.– Ovčarica i udaljeno je od Čačka desetak kilometara.– Tečo, to mora da je lepo mesto.– Divan kraj, gde nemo mnogo kuća a ima puno zelenila.

Ovčarica je ispod Ovčara, na nadmorskoj visini 600 metara. Kata-rina tu ima plac, koji je podelila na dva dela. Jedan plac za ćerku, a drugi za sina.

– To je prava majka.– Ja sam loš otac?– Samo kažem, tata.– Na imanju ima stambene zgrade i sve što je potrebno za život,

jedne porodice. Okolo su manastiri i po koja seoska kuća, razbacane po okolnim brdima.

– Tata, kako izgleda Katarina?– Mala, okrugla ko burence ali lepa i dobra žena.– Takva tečo, vama treba.– Ona mi se svidela, pri prvom susretu.– Ja sam je čula preko telefona.– Zvala vas je više puta. Posle razgovora sa njom, osetila sam

neku toplotu.

201

– Tata, da se na bavi bioenergijom?– Ona je moja Katarina i ništa drugo. Marina, gde ti je mobilni

da se javim?– Sad ću ga doneti.– Nataša, šta ima da se jede? – Sada ću tečo, nešto da spremim.– Šta ste vas dve jele, ovih dana?– Mi, jedemo voće.– Zato ste u licu bele, ko da ste Slovenke.– Ljubavi, dobro veče.– Ti si, mili.– Tek sam stgao kući.– Što, tako kasno?– Bio sam na klinici.– Kako je Željko?– Nije loše, ali dok se ne isključe lekovi, nema buđenja.– Rekla sam ja to doktorima, ali oni ne slušaju. Zašto truju

dete?– Oni tvrde, da ima epilepsiju.– Smešno, on ima grčeve kao posledica ćelijske gladi. Bolje da

mu uključe infuziju, nego što ga truju lekovima.– Pokušaću da intervenišem.– Ja sam profesoru napisala pismo i dala majci, da mu preda.– Nije dala, kaže da se plaši njegove reakcije.– I ona je neka, čudna žena.– Plaši se, da profesor ne otpusti Željka.– Nema on više šta da traži, na klinici.– Ja ću predložiti, da ga vode u Užice.– Njemu treba samo nega i božja pomoć. Ja sam sa decom u

kolima, na putu za Šabac i upravo sam im pričala o tebi. Javise lju-bavi.

– Čim se petlovi oglase, ja ću se javiti.– Tata.– Ti, prisluškuješ.– Ne, hoću samo nešto da te pitam.– Pitaj.– Što se ta dama, do sad nije udala?– Čekala je da joj deca, postanu punoletna. Ćerka je tera da nađe

prijatelja.

202

– Isto misli ko i ja.– Ali, sin nije za to.– Mora da je mamin sin.– Možda.– Jesi li video, njenu decu?– Nisam.– I ja bih volela da ih upoznam.– Deco, odoh da pomazim Vučka, nisam ga video pet dana.– Ja sam ga tečo hranila.– Neće da laje na tebe.– Lepo smo se družili.Katarina, ima Drakčeta i Mahunu.– Kakvi su to psi?– Mali, ali pametni i lepo smo se družili. Gde ja tu i oni, a kad

padne mrak, sednu ispred vrata i do zore tu ostaju. Deco, odoh ja na spavanje.

– Laku noć, tečo.– Laku noć, tata.

– Dobro jutro, ljubavi.– Od ranog jutra čekam, da se javiš.– Sitni brojevi na mobilnom, pa čekam da se svane.– Izlečiće Katarina, tvoje oči. Ja sam sa svojom dečicom i šteta

što ne mogu duže da ostanem.– Zašto?– Zovu pacijenti, pitaju gde sam, da mi se nije nešto desilo.– Što ne kažeš da si se zaljubila?– Okrenuli bi mi leđa, a ja još moram da radim.– Moje cure su otišle na predavanje, ali nisu zaboravile da te

pozdrave.– Te drage dušice, jedva čekam da vidim. I danas ću biti sa de-

com, a sutra dolazim u Beograd.– Ja ću te zvati.– Pozdravi decu.– Katarina!-Reci, ljubavi.– Prođe duga noć i osvanu tužno jutro, u mom selu.– Stalno si u mojim mislima. Ja sam velika skitnica.– Došlo je vreme da se smiriš.– I ja to želim ali me obaveze prema deci, teraju da radim i pu-

tujem.

203

– Jedva čekam, da te vidim.– Ljubim te...

– Kevo, da vidiš ko je došao.– Da nije momak.– Ujak, švaler.– Ne seri, momak.– Da vidiš kevo, kako se ujka sredio.– Vreme je i ja koju paru da bacim, na garderobu.– Brate, baš si se picnuo.– Mora da te je ta ženska naterala da se središ. Kakva je?– Tvoje veličine, samo je mnogo lepša.– Daj bože da i tebe neka hoće. Trči za onom koja te hoće, a ove

belopotočke baba devojke, odjebi.– Ja sam krenuo sa Katarinom.– Lepo ime.– I ako me bude htela, možemo i kod matičara.– Danas, venčanje nije u modi.– To i ona kaže.– Kad će ujak da časti?– Mi smo samo, momak i devojka.– Moj brat, je uvek bio stipsa.– Ti sestro, da imaš mozga u glavi imala bi nekog, a ne bi služila

danas kod zeta a sutra kod snaje.– Meni je lepo.– Zato, što ne znaš za bolje.– Gde ćeš, ujko?– Idem da radim.– Svrati brate večeras, biće nešto mufte.– Da se ne udaješ?– Slavim majci rođendan.– Doćiće i gosti iz Resnika.Na klinici sve po starom, samo što dolaze novi bolesnici. Mnogo

bolesnog sveta, a lekovi se i dalje kupuju. Promeni se vlast a stare navike ostadoše. I dalje caruje mito i korupcija, a plave koverte se daju na ulici ili odnose u stanove. Jedino se pune kese i dalje javno primaju. Ovaj dan prođe u prepiranju sa Saletom i upornih vežbi, kojima sam namučio Željka. Često se pitam, zašto doktor kad vidi da ne može da pomogne pacijentu, ne pošalje ga u drugu ustanovu kod

204

drugog doktora, nego ga drži tu gde jeste. Saša odavno nije pacijent ove klinike, a i dalje zauzima krevet nekom drugom bolesniku, kome je ova klinika neophodna, ali o tome treba da misle drugi. Ti drugi gledaju sebe, svoj interes i kojoj će partiji da se priključe.

– Tečo, ti stigao sa posla.– Nataša moj tata radi, ko trudnica.– Ja sam za danas, svoj posao odradio. Pozdravila vas je Katari-

na i jedva čeka, da vas vidi.– Tata ti bi mogao, da me odvedeš kod nje.– To treba da se plati.– Mogla bi da me pogleda i kaše zašto imam, pritisak u očima.– Moraš, da nosiš naočare.– Najjefinije su, sto maraka.– Što si glasala, za Đinđića?– Mislila sam da će biti bolje.– Sad plati, sto maraka.– Pitaću je da pogleda i Natašu.– Baš bih volela da mi kaže, neke stvari.– Bolje da te ne gleda, jer sve zna.– A ja hoću tata, da mi kaže da li ću biti pevačica.– Nataša, što si tako bela u licu.– Ja sam se tečo, popravila pet kila.– I Marina jadno, izgleda.– Zato nas odvedi, kod Katarine. Tata, telefon.– Ko je?– Vida, ciganka.– Molim, gospođo.– Dođi da mi daš injekciju.– Samo nešto da jedem.– Tečo, danas se niste videli sa Katarinom.– Ona je u Šapcu, kod dece.– Kad se vidite, pitajte je da li hoće da nas pogleda.– Važi. Večeras dolazi u Beograd, a ja ću je zvati sutra ujutro.– Tata, ne ispuštaj tu vezu.– Kako je suđeno, tako će biti. Odoh ja kod Vide, a vas dve ako

idete u grad, lepo se provedite. Treba li da vas budim?– Ne, predavanja počinju oko petnaest sati.– A Marina?

205

– Ja sam tata sutra, slobodna.

– Kad se moj petao oglasio, ja sam te pozvao.– Baš sam mislila na tebe.– Kako su ti deca?– Sinoć smo pričali, do ponoći.– O meni?– O nama, sve sam im ispričala.– Nisi me hvalila, pomisliće deca da sam svetac.– Pričala sam, da smo bili na imanju.– Šta kažu na to?– Sin me začuđeno pogledao, a ćerka potapšala po ramenu. Rek-

la sam im da si dobar, pažljiv, neobičan i da se razlikuješ od dru-gih ljudi. Nekoliko puta sam ponovila, da te mnogo volim i da bih želela da te upoznaju. Deca hoće da te vide i neće da se mešaju, u moj izbor.

– Biće tu problema.– Otkud, znaš?– Sva deca, ljubomorno čuvaju ono što je njihovo.– Vreme je da i ja imam, svog čoveka.– Oni to, ne žele.– Moraće da se pomire, sa mojom odlukom. Mili, zaboravio si

kamičak.– Zbog tebe ću jednog dana i glavu da izgubim.– Rasejanko moj. Ti si toliko zbunjiv da me prvo odvedeš u kre-

vet.– Nisam ja kriv, što te volim.– A ja ne mogu, da ti odolim. Zvala je Željkova majka.– Šta je htela? Da mi kaže da joj je profesor kazao, da od Željka

nema ništa.– On potcenjuje, moje i tvoje mišljenje.– Takvi su naši doktori.– Kad je tako pametan, što je dozvolio da mu Sirbik Saša od

obične bolesti, leži na odeljenju četiri godine?– Može mu se, jer je profesor.– Da nije bilo mene, ne bi ga nikad dekanilisali.– Ne vredi pred svinju, prosipati bisere.Od mene očekuju da ga

probudim a pune ga lekovima, od kojih bi i konj crko. Zvala je tetka, malog Dimitrija.

206

– Ima li novosti?– Ne piša u krevet, prestao je da puši i stalno pita kad ću doći.– Je l' planiraš da ga posetiš?– Prvom prilikom.– Je l' on i dalje uzima lekove?– Ne, prestao je posle moje prve posete.– Nema problema sa ponašanjem.– Svi su iznenađeni, njegovim ponašanjem. Kako si ti?– Creva rade, ko sat.– A noga?– Malo, svrbi.– Sve će to proći.– Počeo sam i da kašljem, a nos curi ko da imam kijavicu.– Počelo je plućno, čišćenje.– Kad dolaziš u Beograd?– Čim se Milan probudi, kolima će me dovesti do Beograda.– Što mučiš, dete?– Neće mi dozvoliti da se mučim u autobusu, po ovoj vrućini.

Oko deset sati imam jednu posetu iz Sarajeva. Po podne, idem kod Dimitrija.

– Mogu da svratim s posla.– Posle osamnaest sati sam slobodna.– Vidimo se, ljubavi.– Čekam te, Milija.

– Deco, večeras ću doći malo kasnije.– Tata, je l' ideš kod one gospođe?– Da.– Pitaj je kad mene i Natašu može da primi.– Polako, ima vremena.– Kolega, dođi da vidiš ko je došao.– Zorice, sada sam zauzet.– Ostavi Željka na miru i sam znaš, da od njega nema ništa.– To ti, kažeš.– Profesor kaže, da samo gubiš vreme i daješ lažnu nadu rodi-

teljima. Ova dama je tvoj broj.– Ni tebi ništa ne fali.– Ova želi, da te vidi.– Mora da su joj svi okrenuli leđa, pa sam sada i ja dobar.

207

– Miro, što lepo izgledaš.– Reci koju bi od nas tri.– Glavnu sestru.– Ala si ti prevrtljiv, ko vreme. Kad si sa mnom, hoćeš mene.– Kad si sa Zoricom , ti bi nju.– Miro, kod tebe mora mnogo, da se radi.– Mićko i kod baba Vere, mora da se oznojiš.– Meni je Miro obećao, da me vodi u park.– Bez trave, nema pravog seksa.– Neću ja da pasem.– Od muke ćeš Zorice i da ričeš.– Što mi je kolega, opasan.– Da je to meni reko, ja bih ga probala.– Miro, on samo priča.– Ne kudi konja, koga nisi jahala.– Vera, što se ne isključi terapija kod Željka?– Šef kaže da ne sme, jer bi ga to ubilo.– Priča za malu decu.– On je gazda.– Zato nam ovako i jeste.– Ćuti crni Mićko, da te ne čuje.– Izgubiću fotelju.– Da si manje pričao, bio bi na nekom boljem mestu.– Meni je i ovde dobro. Ja sam danima isključivao terapiju, pa

mu se ništa nije desilo.– Kad bi to profesor čuo, dobio bi radnu knjižicu.– Gospođa koja je dolazila, kaže da nema buđenja dok se ne

isključe lekovi.– Profesor, ne veruje u njenu nauku.– Sve što je rekla, to se desilo kod Željka. Vidite moju nogu, tu je

godinama bila psorijaza, a ona je sa nekoliko svojih terapija izlečila. Samo je ostao ožiljak.

– I meni je Mićko sve pogodila, čak je videla da moj sin ima pro-bleme u vratnom delu kičme.

– Sve, vidi i zna.– Zorice, ideš sa babom na odeljenje a Mićko, neka zabavlja

Miru.– Ja sam glavna, bezopasan.– Zašto te svaki dan traži, neka žena?

208

– Meni to nije poznato.– Što tim damama ne kažeš, da si na odmoru nego uznemiravaju

babu?– Da nisi ljubomorna?– Možda i jesam.– Miro, kako Dimitrije?– Čudne se stvari dešavaju.– Ona mala, svašta može.– Čudo od žene. Šta ima novo kod malog?– Ne piša u krevet, neće da puši.– A ponašanje?– Drugo, dete.– Je l' i dalje pije lekove?– I njih je odbacio, jer je tako rekla Katarina.– Nešto ti treba?– Došla sam po rezultate, – Kakvi su?– Tu i tamo.– Daj da vidim.– Nisu loši.– Mogli bi i bolji da budu.– Danas, dolazi Katarina.– Slušaj , ona mnogo zna.– Kažem ja mojoj sestri, ali joj ona mnogo ne veruje.– Ako ste je pozvali, onda je sušajte.– Sve što je do sad rekla, bila je u pravu. Viđate li se?– Ne.– Šteta, baš ste dobar par.– Ona je božja žena.– Voli i ona đoku, vidi joj se u očima.– Vi žene, sve vidite.– Od nas treba, što dalje bežati.– Šta bismo mi, bez vas?– Pokušaj, možda ćeš uspeti sa ženama se nikad ne zna.– Ko će mene, ovakvog?– Ima u tebi neke lepote, a znaš i da pričaš. Je l' danas dolaziš

sa njom?– Šta to, pričaš?– Nešto si mi sumnjiv.

209

– Ne krijem da mi se sviđa, ali tu za mene nema hleba.– Budi uporan, nikad se ne zna. Idem sada a ti budi muško i ako

nešto uradiš javi, mogu da ti budem kuma.– Hvala Miro...

– Gospođa Vera stigla.– Dobar dan, Milija.– Kad si stigla?– Pre desetak minuta. Je l' ti prošao, godišnji odmor?– Tek je prošlo deset dana.– Koliko si uzeo?– Dvanaest dana.– Što tako malo?– Ne idem nigde, a hoću da budem pored Željka. – Jadan je on.– Što si tako tužna?– Dođe mi da se ubijem.– Za to, uvek ima vremena.– Profesor je rekao da je bolje da umre, nego što se ovako muči.– Lako je to reći.– Bolje da je umro prvih dana, nego što muči sebe i nas.– Neće ga bog.– Što ga je ostavio ovakvog?– Biće on, onaj stari Željko. Mnogim bolesnicima je rečeno da će

umreti a oni šetaju beogradskim ulicama.– Nije dobro, Milija.– Hoćeš li da ga ostavimo, da truli u krevetu?– To, nikako.– Onda ćuti i vežbaj, svakodnevno.– To radim, ali se ništa ne dešava.– Dokle god je živ, nade ima. Jesi li zvala onu ženu?– Jesam, ali ona traži da se isključe lekovi.– Što ne pitaš, profesora?– Ne smem.– Ja ću ga pitati.– Treba da mu dam neko pismo, koje je ostavila Katarina.– Jesi li dala?– Kad ja dođem, on nije na odeljenju.– Možda je nešto hitno.

210

– Sutra ću doći u vreme vizite.– Ja veruzjem u Željkovo ozdravljenje, jedino me plaše dekubiti.

Ja sad idem ali ću doći i sutra.– U koje vreme?– Ne znam, ali ću doći.– Uzalud se trudiš.– Ja sam odlučio, da ga vežbam i tako će biti.– Gde žuriš kolega.Čeka me jedna dama.– Zar i tebe, neka hoće?– Da ja nemam rogove?– Jednom nogom si u grobu.– To, ti misliš Beti.– Toj gospođi, mora nešto da fali.– Lepa, pametna, po mom ukusu.– Ostani, sad će kafa.– Žurim, moram da stignem na vreme.– Ala te je pritegla.– Dama poštuje vreme.– Kako ćeš po kiši?– Imam, kapuljaču.– Sačekaj desetak minuta, možda će pljusak da prestane.– Moram da idem.– Što volim takve žene.– Ćuti, Beti.– Sa vama treba, oštro i bez milosti.Sastavilo se nebo i zemlja, a ja po kiši krenuo kod svoje Katarine.

Ulazna vrata zatvorena, to je običaj u velikim gradovima, pa pozvo-nih ali se niko ne javi. Još nije stigla, možda se zadržala kod Dimi-trija ili je otišla u još neku posetu. Ja sam tu pa ću je čekati, znam da će doći jer me želi a mora i na spavanje.

– Gospodine i ja bih da uđem.– Kuda?– Na drugi sprat, stan šest.– Izvolite. Je l' vi ovde stanujete?– Ne, ali često dolazim kod moje Katarine.– Samo vi pitajte.Ja sam domar ove zgrade i moram sve da

znam.– Poznajete li vi moju Katarinu?– Čuo sam za nju, a neki stanari su je tužili da remeti kućni red.

211

– Ona je jedna krasna, božja žena.– Dolaze joj mnogi ljudi.– Žena voli da se druži, šta je tu loše?– Ništa, ali je komšije ne vole i stalno je tužakaju.– Ljudi ko ljudi.– Ja po službenoj dužnosti, saslušam stanare ali se pravim ko da

ništa nisam čuo.– Tako i treba.– Ako je nešto skrivila, tu je sud pa neka sudi.– Vi ste neki dobar čovek.– Život me naučio, da gledam svoja posla. Stigli smo ispred sta-

na šest.– Da pozvonim, još jednom.– Nema nikog.– Još nije došla.– Ja stanujem sprat više i ako imate vremena, idemo na kafu.– Hvala, ja ću je sačekati ispred vrata.– Šta tu radiš, mili?– Čekam, svoju Katarinu.– Hvala bogu da i mene neko čeka. Ustani sa tih hladnih stepe-

nica.– Samo da završim rečenicu.– Kad si došao?– Pre pola sata.– Jesmo li rekli posle osamnaest sati?– Kad si ti u pitanju, ja ću da čekam satima.– Kako si ušao u zgradu?– Jedan deda me pustio da uđem.– Teško puštaju, nepoznate.– Rekao sam da idem, kod svoje Katarine i on me pusti da uđem

u zgradu.– Izvini što si me čekao, ja ne volim da kasnim.– Tridesetak minuta je ništa.– Kod Dimitrija sam se duže zadržala, nego što sam planirala.

Kad sam videla da je prošlo 18 sati, uzela sam taksi ali zbog kiše i gužve nikako da stignem.

– I dalje koristiš plavi?– Oni su najjevtiniji.– Kako je, mali?

212

– Ako me bude slušao, biće dobar momak.– Teško ćeš uspostaviti saradnju sa ukućanima.– Majka i tetka, hoće jedna drugoj oči da izvade.– Jadno dete... Tetku sam danas video na klinici.– Tu je bio i neki njen, koji me je bezobrazno gledao i merkao od

glave do pete.– Sram ga bilo, zar u moju Katarinu da gleda?– Ne boj se mili, ja sam samo tvoja.– Ja se ne bojim, ali se plašim.– Samo si ti moj i niko više.– Evo, Katarina, malo voća.– Ala su lepe breskve, gde si ih kupio?– Na Zelenom Vencu.– Kako je lepo kad me voliš, čekaš, pa posle vodimo ljubav.– To je život.– Gde su nam prošle godine.– Jesmo li rekli da nećemo, o prošlosti.– Zaljubljena žena je slepa.– Ko to kaže?– Tvoja Katarina. Nekad je dobro, biti slep.– Hoćemo li prvo da ručamo?– Kako dama kaže.– Idi operi ruke i spremi stol, dok podgrejem ručak.– Šta si kuvala?– Za tebe ono što najviše voliš.– Da nije, salata od svinjskih šnicli?– Baš to. Bilo mi je muka dok sam ih spremala, ali sam htela da

te iznenadim.– Dobre, šnicle.– Ja sam vegetarijanka ali znam svako jelo da spremim.– Sos ti je odličan.– Ima tu raznih začina.– Što ti ljubavi, ne jedeš?– Meni dve breskve i ja sam sita. Hoćeš pivo?– Može, ljubavi. Posle ručka po mom ukusu, na red dođe carsko

uživanje, za koje ne treba papir i olovka, nego duša i srce.– Mili, koje uživanje.– Tek smo počeli.– Blago meni, što te imam.

213

– Da ustanemo ljubavi?– Ostani još malo pored mene.– Šta ako se uznemirim?– Ja sam tu... Ostani večaras, kod mene.– Moram sutra u poštu rano.– Dođi kad hoćeš.– Da se nađemo prvo u gradu, da prošetamo, odemo u bioskop,

pa ćemo posle kod tebe.– Može i tako.– Gde da se nađemo?– Možemo na Slaviji, kod Meka.– Važi. Ostale su ti pantalone.– Daj da ih ponesem kući.– Katarina je oprala i ispeglala.– Ti si, srce.– Hoću da moj čovek izgleda, čist i uredan.– Ovde treba, ušiti dugme.– Sad ću i njega da ušijem.– Čime sam ja sve to zaslužio?– Dobar si, poštuješ me.– Ja te samo, volim i ništa više.– Skini te, što su na tebi i obuci ove čiste.– Katarina o meni niko nije brinuo, a u kući sam bio dežurni

krivac.– I moj život nije bio ništa bolji. Majka i brat su me tukli, kad god

im se približim.– Gde ti je bio otac?– Nije smeo da me brani, pa smo zajedno plakali i proklinjali

zlu sudbinu. Kad je vašar u seli ili u okolini, ja sam bila u štali ili sa kravama na livadi. Zvali su me luda Katarina.

– A mene, ludi Milija.– Samo što me mlin, nije mleo. Kod mene su dolazili starci da

me slušaju i dive se mom znanju. Čudili su se kako sve vidim.– Kako si to naučila?– Ne znam, ali sve vidim.– Katarina, kasno je treba da krenem kući.– Je l' sutra dolaziš?– Čekaj me na Slaviji u 15 sati.– Idemo na Kalemegdan, pa ćemo posle u stan.

214

– Dolazim, ne mogu više bez tebe.– Čime dolaziš?– Koristiću gradski prevoz, taksi je skup.– Ne žuri, ja ću te čekati sve dok ne stigneš.– Vidimo se Milija...

– Ljubavi, što si se tako oznojila?– Trčala sam da stignem autobus.– Zašto?– Ja se držim zakazanog vremena. U autobusu GSP izgužvala

sam se ko veš posle centrifugiranja. – Lepo mi izgledaš. Što ti lepo stoji ta plava haljina.– Imam ja puno garderobe ali je slabo nosim. Do sad nisam ni-

gde izlazila, a i kad izađem ne mogu da se doteram, jer si ti pored mene ko portir, svaki put iste pantalone nosiš.

– Mogu ja i da se glacnem.– Kad će to, da se desi?– Kad ti poželiš. I naočari ulepšavaju, tu tvoju lepu glavicu.– Gde ćemo?– Idemo da šetamo.– Samo što nije kiša. Idemo peške do jednog mesta, pa ako nas

uhvati kiša mi ćemo svratiti u Beograđanku.– Gde me vodiš?– Do zlatare, da gledamo burme i prstenje.– To ja ne nosim.– Okreni se ljubavi, imaš nešto na haljini.– To je brašno, jedan seljak je u najvećoj gužvi na leđima držao

džak od pedeset kila.– To mora da ne neki jak čovek.– Prava, ljudina.– Daleko smo mi od Evrope, tamo se u autobus primi onoliko

putnika koliko ima sedišta.– Mi se pakujemo, ko ribe u sardini.– Celo pre podne si bio u mojim mislima i gde god da krenem ti

si tu, sa mnom. Došla sam autobusom iz Šapca.– Ti reče da će te sin dovesti.– Hteo je, ali ja nisam htela da ga mučim.– Što mi nisi javila da te sačekam na stanici?

215

– Nisam bila sigurna da ću krenuti onim u 12 sati. Mislila sam da ostanem sa decom ali sam se predomislila, jer sam morala da pogle-dam neke pacijente i u zakazano vreme da stignem u stan.

– Mogli su oni i drugi put da dođu.– Deca su želela da ostanem ali je mene nešto vuklo u Beograd.– Da nisam ja, za to kriv?– Ti si ljubavi, najveći krivac.– Blago meni.– Ti si srećan čovek, jer te voli Katarina.– Meni je žao što nisam došao na stanicu, da te sačekam.– Ja sam kriva, jer nisam znala kad ću krenuti. Evo kiše.– Svratimo u ovaj pasaž i sačekajmo da kiša prestane.– Meni je hladno.– Dođi, da te zagrlim.– Kako nas gledaju.– Neka Katarina, zato oči i postoje. – Vidi šta piše.– Zlatara.– Da pogledamo šta ima u izlogu.– Što je lep onaj prsten sa dijamantom.– I mnogo skup.– Samo dvesta maraka. Ako hoćeš, mogu da ga kupim.– Ja ne nosim zlato.– Voleo bih nešto da ti poklonim ali ne znam šta.– Dovoljno je što me voliš.– Bila bi mi čast, da imaš nešto od mene.– Kupi nešto. Reci šta hoćeš.– Šta god mi kupiš, ja ću biti zadovoljna.– Ova kiša nikako da prestane.– Da idemo u stan?– Mislio sam da idemo u Dom sindikata, daje se dobar film.– Gde ćemo po ovakvom vremenu?– Idemo u stan, tamo ćeš ručati i biće nam lepo.– Kako dama kaže. Idemo taksijem.– Kako ćeš da izađeš na kišu, bez kišobrana?– Nisam od šećera.– Ti si moj slatkiš.– Taksi, taksi, ovaj će nam stati.– Ulazi, Katarina.

216

– Kuda, gospodine?– Do Čukaričke Padine. Katarina, imali smo sreće.– Ova kiša nikako da prestane.– Meni je hladno.– Brzo ću te zagrejati. Ovde stanite, gospodine.– Koliko?– Dvesta dinara.– Katarina, moramo da pretrčimo ulicu.– Već sam pokisla.– Gde ti je ključ od vrata?– Evo ga, mili.– U tvom stanu je najbolje.– Idi u kupatilo oprei ruke, a ja ću ti doneti pivo.– Prvo poljubac. Dobro pivo. Sve za tebe.– Po tvom, ukusu.– Jelen je najbolji.– To kaže i prodavačica, kod koje redovno pazarim. Pitala me

otkad pijem pivo.– Nisi joj rekla za mene.– Ja nemam šta da krijem. Ti si moj čovek i uskoro će to svi

znati.– Može li pivo i ljubav zajedno?– Nisam primetila da ti smeta. Ja ću da namestim krevet. Dok ti

popiješ pivo, krevet će biti spreman.– Ništa meni bez moje Katarine.– Milija volim te, mnogo te volim, bog mi je svedok.– Šta bih ja bez tebe?– Bila bi neka druga.– Ovakav poklon, samo bog može da pošalje. Je l' se sećaš

poljupca na klinici.– Pa su sestre počele da pričaju, da trzaš na mene.– Ja sam znala da si moj pa sam to htela da ti dam do znanja i

pomognem da mi kreneš u susret.– Zbog odeće koju nosiš, ne bih smeo da ti se udvaram.– Ona me je godinama štitila od nasrtaja zlih muškaraca. Tebe je

bog poslao, znam ja to.– Hvala mu, ovako nešto se ne dobija svaki dan.– Želela bih da odemo nekoliko dana na more.– Ja, ne volim more.

217

– I ja sam ga izbegavala.– Zašto?– Nisam od stida smela da obučem kupaći, a pored tebe spavam

gola. Tvoja Katarina ne voli veliku vrućinu.– Meni ne smeta.– Više volim zimu.– Ja bih dao sto zima za jedno leto. I ovi ožiljci od operacija me

bole, kad užem u vodu.– Ala su te iskasapili, pravi amateri. Ja nikad ne spavam u au-

tobusu ali kad sam se vraćala iz Šapca ja sam zaspala i sanjala tvoje dvorište i tvoje roditelje.

– Kako si ih sanjala kad ih nikad nisi videla?– Mogu ja kad poželim da vidim kad hoću i koga hoću.– Nisam znao da je to moguće.– U mojoj projekciji ugledam tvoju majku kako za ruku drži ženu

obučenu u crni džemper. Tu je i tvoj otac koji nezainteresovano gle-da negde u daljinu. Ti si na jednom, a ja na drugom kraju dvorišta. Majka te zove da dođeš po ženu, a ti pokazuješ prstom na mene. Dolaziš do mene i majci govoriš da sam tvoja žena i da hoćeš da se oženiš sa mnom. Majka te ljutito pogleda i ode sa ženom u crnom džemperu.

– Bila je jedna miraždžika koja je volela da nosi zagasitu garde-robu.

– Vidiš sve je istina.– Majka ju je mnogo volela i želela da je uzmem za ženu.– Što je nisi uzeo?– Mi smo dva sveta.– Ko sad ti i ja.– S tobom mogu da se dogovorim, da razgovaramo, a ona je

samo ćutala i ništa je nije zanimalo. Ako ja sednem i ona sedne, šta god da kažem ona potvrđuje.

– To je žena za brak.– Meni takva ne treba, ja hoću razgovor i dogovor.– Tvoja majka nije volela tvoju ženu.– Nisu se slagale, ali kad je umrla danima je plakala.– Ko zna zašto.– Šta si još sanjala?– Da vodimo ljubav.– To radimo i na javi.

218

– Divan si Milija, da nije tebe bog poslao ja bih sada bila u ma-nastiru.

– Katarina, ti si moj život, moja ljubav i život bez tebe ne bi imao smisla. I ja sam u snu čuo neki jak zvuk, ko da je pala bomba u dvorište.

– To je čišćenje od prošlog života.– Kad moja deca mogu da dođu kod tebe?– U nedelju, tada nisam nikome zakazala prijem. Šta vole da

jedu.– Njihovo jelo je za mene strava i užas.– Zar tako slabo jedu?– Korenje, semenke, mekinje.– To je zdrava ishrana.– Zato su užutele, kao vosak.– Hoćeš nešto da pojedeš, spremila sam ti moj specijalitet.– Opet neke travke.– Ti si moja kozica. Tebi će Katarina, da izleči creva.– Ja sam zdrav.– Jesi ali u crevima imaš malo vlage, pa tu suvoću hoću da sre-

dim.– Jadan ja od ovih trava i travčica biću zelen ko zelembać.– Ja sam ponosna na tebe i za to moraš dugo da mi traješ.– Ko je dugo živeo, jedući trave?– Davaću ja tebi i drugu hranu.– Nadam se, ljubavi.– Je l' dobra supa?– Navikavam se, da budem koza.– Ti si moj, jarac.– Ja, ne mogu više.– Ima i govedine sa krompirćima. – To je moja hrana.– Znam ja šta moj mili voli...– Može li sada, jedno pivo?– Može.– Kad popiješ, idemo ponovo u grad.– Da mi današnji izlazak, ostavimo za drugi put?– Mislila sam kiša je stala, a do mraka ima još vremena.– Dođi ljubavi.– Tek smo jeli, a ni sto nisam raspremila.

219

– Sve to neka čeka.– Ti si nevaljali dečko... Sačekaj da se skinem.– To ću ja sa zadovoljstvom.– Polako, ljubavi.– Koja sreća, koje zadovoljstvo, o bože gde su mi prošle godine?

Ja tek sada živim, ti si mili u meni probudio život.– Zvoni ti mobilni.– Neka zvoni.– Da mogu, pojeo bih te ko čokoladu.– Zagrli me jače i ne daj mi da odem, iz tvog zagrljaja.– Opet, zvoni.– Moram da se javim.– Šta je bilo?– Pacijent iz Kragujevca, primljen je u bolnicu sa dijagnozom

išijasa.– Šta ti misliš?– U mojoj projekciji vidim, da mu je desni bubreg prestao sa

radom.– Kako vidiš?– Ne znam, ali vidim.– Pametnice moja.– Ja vidim sve promene u ljudskom telu, bolje od rendgena i

skenera.– Koja je to sreća za bolesne ljude.– Kad bih imala svoju bolnicu i kad bi doktori bili korektni,

čuda bih pravila. Ja bih govorila gde je bolesno stanje, a tehnika bi to potvrđivala i ne bi se gubilo dragoceno vreme. Danas se mnogo vremena gubi na postavljanje dijagnoze.

– Lako je lečiti, kad se zna šta je u pitanju. Ti si govorila da ti je dovoljan samo laborant i da možeš sve sama.

– Mogu, ali naši ljudi pate za titulama. Ja postavim dijagnozu, a pacijent ode da se zahvali doktoru.

– To, gledam trideset godina. Sa njima je zbog sujete i ljubomo-re, nemoguće sarađivati. Neki su spremni i pacijenta da izgube ali mišljenje, neće promeniti. Zato što su takvi, neki pacijenti su otišli pre vremena na onaj svet. Opet zvoni.

– To je, moja Juca..., Čime sam Katarinu zaslužio, to samo bog zna. Toliko je sve ovo

lepo, da se plašim njenog ishoda. Da nije ona ko ptica sa polomlje-

220

nim krilima i čim ozdravi, odleteće daleko od mene. Jednom pri-likom reče, da je pustila sidro i da uživa u našoj ljubavi.

– Kako je ćerka?– Nešto mi je tužna, pa me zove da ponovo idem u Šabac. To se

do sad nije dešavalo, nego su mi govorili da izađem iz kuće, jer su veliki i znaju da se čuvaju. Osećaju da smo zajedno, to je moja krv, poznajemo se i vidimo na daljinu... Čudno je njima što te hvalim i volim.

– Nema tu šta, nije jasno.– Do sad sam volela, samo njih.– U tom grmu leži zec.– Treba nam božji i njihov blagoslov, da bi sreća bila potpuna.– Polako mili, sve će doći na svoje mesto.– Ja neću i ne mogu, da živim bez tebe.– Nas je bog, spojio. – Od njega imamo blagoslov, još samo deca da ga daju.– Biće i to, osećam.– Gde ti je, sin?– Spava.– Rekao sam, da će biti problema.– Ovako rano, nikad ne leže. Sada, kad sam ih smirila i kad je

razredni video ko sam i kakva sam majka, a ko je njihov otac, mogu u miru da rade diplomski rad.

– Čudno se ponaša bivši muž?– Neka mu bog oprosti za ludosti koje je činio meni i deci. Posle-

dnji put sam ga videla na sudu pre osamnaest godina. Uhvatio me za kosu i izbacio na ulicu. Deca su poletela zamnom i svi troje smo se našli u prljavom snegu, plačući i moleći da nas ostavi na miru. Na-polju sneg i mraz, a pomoći ni od kuda. Niko da pritekne u pomoć, a neke komšije su se smejale ko da su u pozorištu. Sa suzama u očima, zamazanog lica od prljavog snega i raščupane kose, sa jednim ma-lim zavežljajem i dvoje male dece, krenula sam ne znajući gde da se sklonim od zime.

– Koji, užas.– Ne znam, kako sam sve to preživela ali mi je moj bog pomogo.

Istog dana stigla sam kod roditelja i molila da ostanem samo dva dana dok ne nađem neki smeštaj ali nisu hteli ni da čuju. Majka me je izbacila iz kuće.

– Gde ti je bio otac?

221

– On nije smeo, da se meša.– Mekušac.– Majka ga je stavila, pod svoju komandu.– Zašto brat, nije pomogao?– On je rekao, da se vratim mužu. Kako da se vratim, kad je do-

veo drugu. Da si bila dobra on to ne bi uradio, to mi je rekla snaja.– Kučka jedna!– Okrenula se i zalupila vrata za sobom. Težak je moj život.– Ja sam tu.– Ti si mi nagrada, za sve moje patnje i dobra dela, koja sam

činila ljudima. Davno sam shvatila, da su ljudi zli i da su me svih ovih godina samo iskorišćavali. Znala sam da radim i po dvanaest sati dnevno, bez odmora i jela.

– To je ludost.– Morala sam, jer su ljudi dolazili iz daleka i nisu hteli da se vrate

dok ih ne pregledam. Od mog rada najveću korist su imali opštinari a meni su ostajale mrvice. I moji saradnici su me potkradali ali sam to kasno saznala. Sad da uključim mobilni, ispred stana bi se otego red ko na fudbalskoj utakmici. Ljudi me traže, a bolesni veruju ali neki neće da plate. Dvadeset ne plate, deset plati o od toga živim. Neki kažu da nemaju pare ali i njih pregledam.

– Je l' se zahvale?– Kažu, da će mi bog platiti.– Ljubavi, vreme je da idem kući.– Dugo smo u krevetu.– Pa šta?– Ovaj dan mi je bio, najlepši.– Mogao bi da ostaneš.– Drugi put.– Kad si sa mnom, ja spavam ko jagnje.– I ja volim, da sam pored tebe.– Je l' imaš sada neki autobus.– Oko ponoći.– Zar se ne plašiš da ideš tako kasno?– Ne ljubavi. Vidimo se sutra.– Laku noć, ljubavi...

– Deco, vi ne spavate?– Marina, stigo teča.

222

– Mogao je malo kasnije, da dođe.– Ovaj prevoz, ništa ne valja.– Sad ti, tata, prevoz smeta.– Čekao sam sat vremena, da dođe prvi autobus.– Što nisi krenuo, kući ranije?– Drugi put, kad se duže zadržim u gradu ostaću da noćim kod

Katarine. – Tečo, jeste li bili sa njom?– Jesam i pitao sam je kad će da vas primi.– Šta je rekla?– Možda, već u nedelju.– Jedva čekam da je vidim.– Samo joj Marina ne dostaje.– Tata, kupićemo joj veliki buket cveća.– Ona je rekla, da neće ništa. – Znam ja reda.– Spremiće vam jelo od raznih trava i povrća.– To mora da ima, neki specijalni ukus.– Kad se meni sviđa, onda vam je sve jasno. Deco, odoh ja u

drugu kuću.– Zar nećeš ovde da spavaš?– Volim ja i moj ćumez.– Tečo, ovde je bolji komfor.– Pusti ga Nataša, ja ga nikako ne razumem.– Marina, meni je tamo najlepše...

– Dobro jutro deco.-Tata, što si tako rano ustao?– To mogu ja vas da pitam.– Tata, ja moram po potpis.– Zar subotom?– Tako hoće, profesorka.– To je neka, nadžak baba.– Jedna od boljih.– Neka bude kako ti kažeš. Neki profesori nisu, ni koze da

čuvaju.– Tečo, rade na više mesta, pa koriste subote za davanje potpisa.– Kada će svako imati, samo jedno radno mesto?– Nikad, tata.– Tečo, hoćete li sa nama da jedete.

223

– Šta, ima?– Tata, Nataša je bila vredna, pa je spremila picu, prste da

poližem.– Baš je, dobra.– Nataša, bolje da si išla za kuvaricu.– Vreme je Marina i ti, da staviš kecelju.– Tečo i ona kod hoće zna, da spremi super jelo.– Tata, šta je bilo sa stolicama?– Kupiću ih, ovih dana.– Požuri, mogu da poskupe.– Tata, sinoć kad si otišo u tvoj ćumez, zvala je Katarina.– Šta je htela?– Pitala da li si stigo.Lepo dod nje.– Tečo to je neka fina dana.– I više od toga.– Kaže da te voli.– Znam ja Nataša i zato sijam ko tepsija na suncu.– Vidi se to tečo.– Moj se tata zaljubio.– Jesam pa šta.– Samo kažem.

– Dobro jutro ljubavi.– Dušice moja baš sam se spremala da te pozovem.– Da te nisam prekinuo u poslu?– Upravo sam završavala jednu projekciju. Šta ti radiš?– Mislim na svoju Katarinu.– Nebeski anđele, ti me voliš. Noćas nisam mogla da spavam.– A ja sam zaspao ko jagnje posle dobrog podoja. Kad se danas

vidimo?– Reci mesto i vreme.– Ja sam na odmoru i vremena imam.– Reci u koliko sati.– Je l' može u 15 sati na Zelenom Vencu.– Čekaću te. Ljubavi volim te.– Je l' me čuješ?– Čujem, Katarina.– Usrećiće tebe tvoja ljubav.– Deco odoh ja na kliniku.

224

– Tata i dalje vežbaš Željka?– Sve dok ne ozdravi. Od dva do tri sata ispred ambulante čekaću

lalu jer treba starac da mu stigne iz Soko Banje.– Šta mu je?– Ništa, čovek napunio 90 godina i došao poziv.– Je l' to muž one Zorice?– Jeste Nataša.– Baš je prijatna.– Ona hoće oca da smesti u bolnicu. Ona hoće da joj oca pogle-

daju specijalisti jer je uvrtela sebi u glavu da ga truje žena koju plaća da ga neguje. Deda je pokretan.

– Pa šta će u bolnici?– Tako će i mene Marina da smesti u neku bolnicu gde ću sačekati

kraj.– Ja ću tata, da te gledam.– Hvala ti dete, ja se neću razboleti.– On će Nataša ko nana, da umre za dva dana.– To je najbolja smrt. U sedamnaest sati, se vidim sa Katari-

nom.– Pozdravi je tečo.– Možda ću ostati kod nje.– Tata ti nama ne trebaš, mi smo velike. Tata usput pogledaj

stolice.– Važi.

– Kolega, nema te da svratiš.– Radim Daro.– Ti si poznat radnik.– Radim više, od glavnih sestara.– Šta tražiš u ambulanti?– Da me nije jedan gospodin tražio?– Ja sam tu i niko nije pitao za tebe. Šta ti treba?– Da jednog dedu smestim, na trinaesto odeljenje.– Koliko si dobio?– Za sada ništa. Treba do dođe moj prijatelj Lala.– Ako se pozove na tvoje ime, ja ću srediti da se primi na

odeljenje.– Ti si sestro, srce.– I dalje si ostao isti.

225

– Da si tako bila lepa ko sada, ja bih ti se udvarao.– Samo mi ti još fališ.– Sestra Daro, ako te muž najuri, ja ću te uzeti.– Beži što dalje od mene. I onaj kod kuće mi je dosadio.– To ti verujem.– A tebe kad vidim, smuči mi se ceo muški rod.– Šta traži, sestra Milija?– Doktorka Ljubina, vi ste sve lepši.– I ti nisi loš. Nešto ti treba?– Čekam prijatelja, koji treba starca da dovede na pregled.– Šta mu je?– Godine.– Ja sam dežurna.– Ako je za prijem, primite ga.– Ima mesta.– Je l' to mlađi deda?– Ima samo 90 godina.– Njemu, više ne treba doktor.– Znam ja to, ali njegova ćerka hoće da joj otac poživi još koju

godinu.

– Dobar dan, Vera.– Gde si do sad, ja sam pomislila da danas nećeš doći.– Ja sam na odmoru.– Kad počinješ da radiš?– Od desetog juna. Kako sin?– Ili spava ili plače.– Što kanila nije zatvorena?– Da mi se dete uguši.– Čim nema salivacije, to je znak da može da guta, a čim guta,

može i da diše. Gospođo, od danas kanila mora stalno da bude zatvo-rena. Da vidim šta momak može.

– Polako, izlomićeš mu ruku.– Njih pokreće, a i noge može da ispruži. Vidi kako me gleda, on

je svestan i pazi šta govoriš.– Ja sam po ceo dan, na klinici.– Vidiš, kako te gleda?– Mnogo je bolji, samo se plašim sepse.– Ko se plaši vrabaca, taj ne seje pšenicu.

226

– Lako je to reći.– Kolika je temperatura?– Danima se održava na 37 stepeni. Svaki dan ima spontanu sto-

licu.– Da ne beše Katarine, da pokrene metabolizam od Željka ne bi

bilo ništa.– Zvala sam je.– Opet je zovi, jer samo ona može da pomogne.– Pitala je da li dolaziš i vežbaš Željka.– Ja ne odustajem i verujem u sve što je rekla.– Puno te pozdravila.– Hvala, kad će ponovo doći?– Neće da dolazi više.– Bez Katarine, ništa ne bismo uradili.– I ti si mnogo, pomogo.– Ona je pokrenula krvotok, a to je život.– Bio je profesor juče i pitao, da li vežbaš?– Ja, ne odustajem.– Kad sam rekla da si na odmoru i da dolaziš od kuće, on se

iznenadio.– Misli da me dobro plaćaš.– Nemam dinara u džepu.– Biće para, samo da se Željko osvesti i ozdravi.– Skinuo mu je bensedin i uključio pola fenobarbitona. Neke se-

stre te kritikuju a neke hvala.– Pusti, sitne duše.– Da ja nisam tu, ni jedna mu ne bi prišla.– Čule su da je profesor sve crno rekao, pa su svi digli ruke.– Vera, gde je Joca?– U susednoj sobi.– Ima li nekog, kod njega?– Tu mu je žena i ćerka.– Kako je, gospon Joca?– Gle, ko je došao.– Dobar dan, drage dame.– Milija, jesi li počeo da radiš?– Ne još.– Kad dolaziš?– Za sedam dana.

227

– Kako vam izgleda, moj otac?– Prva liga.– Ti me tešiš.– Doktorka imate oči, i gledajte kako nas sluša.– Moj Jocika je stari vuk.– Je l' sedi?– Po nekoliko sati dnevno.– Još da stignu udlage i Joca ide u šetnju. Kad prohoda nas

dvojica idemo u švaleraciju.– Ćerka će da vas vozi, kolima.– Mi ćemo gospođo diskretno da se ne zna.– Doktorka, jeste li pitali kad će kanilu da mu vade?– Ne može, ima tešku upalu pluća. – Motorika radi i kad bi se kanila izvadila, mogao bi posle sedam

dana u banju.– Bio je fizijatar i predložio što više vežbanja ali ovi terapeuti se

na to ne osvrću. Dođu, odvežbaju pet minuta i odu.– Kad ja dođem, vežbaću ga više sati dnevno.– Kad dođeš sa odmora da uzmeš mog oca u svoje ruke, platiću

koliko treba samo da Jocika prohoda. Doktor Boža mi je rekao, da samo ti možeš da pomogneš.

– Doktorka, ja sam ovde sestra i ne mogu dva posla od jednom da radim.

– Obećaj mi da nećeš nikog drugog da vežbaš.– Vežbaću ga, svaki dan.– Hvala ti ko bogu.-Mogu i vama doktorka da pokažem, neke

vežbe.– Ja sam ovde samo ćerka, a ti radi svoj posao.– Ja ću sada da vas pzdravim.– Hvala što ste svratili, videćemo se uskoro.

– Ljubavi, ti već stigla.– Pre pola sata sam tu.– Što tako rano?– Naišao autobus i ja pravo u njega, ko zna kad će sledeći da

dođe.– Lepo izgledaš.– Zato što me voliš, pa ti je sve moje lepo.– Čarobnice moja, imam lepe vesti.

228

– Jesi li bio na klinici? – Odatle ti donosim vesti. Kod Željka se dešava, onako kako si

rekla.– Ja sam objavila svom bogu, da je on živ i više nemam potrebe

da dolazim na kliniku.– Željko je topao, a temperatura tela se kreće u granici normale.– Kako je sa salivacijom?– Nema je već duže vreme.– Znači, pojavilo se i gutanje.– Mene su učili da je gutanje i sisanje, život.– Imao si dobre učitelje.– Ruke su ispružene, a u nogama više nema spazma.– Sada treba samo vežbati.– Zatekao sam majku, koja sada sa puno nade radi vežbe.– Trebalo je vremena da i ona shvati, da će Željko krenuti ka

ozdravljenju.– Po ceo dan je na klinici i mnoge vežbe je naučila. Profesor je na

odmoru, ali često pita za njega.– Da su me slušali, on bi se do sad osvestio.– Fenobarbiton se daje pola tablete uveče, a bensedin je

isključen.– Davno sam ja govorila, da su mu svi ti lekovi nepotrebni ali

niko neće da me sluša. Tvoji doktori su me mnogo povredili.– Nisu oni moji.– Sa njima, radiš.– Mi godinama živimo, ko miš i mačka.– Najviše me uvredila ona debela, doktorka.– Julijana.– Loše će ona, da prođe.– Nije ona nikad bila dobra, jer nosi zlo u duši.– Možda je ona dobar doktor, ali je ko čovek nula.– Vole je sestre.– Ona je prevrtljiva žena.– Ko je šiša. Veri sam rekao, da te zove i da ti se zahvali.– Nije ona dobra.– Da nije tebe bilo, ne bi se metabolizam popravio. Bolje varenje,

više krvi.– I buđenje je na vidiku.

229

– Dobio je spontanu stolicu, a majci sam naredio da kanila bude stalno zatvorena. Reče mi Vera, da si me pozdravila.

– Koga ću, ako neću tebe?– Hvala ljubavi... Gde ćemo Katarina?– Idemo na Kalemegdan.– Da li dama želi, neko piće?– Ne bih, nešto se ne osećam dobro. Cele noći nisam spavala, pa

sam do zore očistila celu kuću i oprala sve prozore.– Može li jedan sladoled? Nismo bili u zoološkom vrtu.– Volela bih da svratim.– Idemo, ljubavi.– Kakva je ovo gužva?– Sigurno, đačka ekskurzija.– Da čekamo u redu?– Bolje mi da odemo u naše ljubavno gnezdo, nego ovde da gu-

bimo vreme.– Kako dama kaže. Gde je ovaj autobus, već čekamo pola sata.– Sad će doći.– Idemo Katarina, taksijem.– Ti hoćeš, što pre da stignemo u stan.– Ima i toga.– Dušice, kad bi znao koliko te volim i da ne mogu bez tebe da

živim.– Vidim, osećam ali je naša veza po malo čudna.– Za sada moramo da je krijemo od moje dece.– Zašto, kad si sve rekla a i oni nemaju ništa protiv?– Bio si u pravu kad si spomenuo probleme.– Sva deca su ista.– Moja deca pričaju jedno, a ponašaju se čudno.– Ja ih donekle, razumem.– Dugo smo živeli izolovano i to mi se sada sveti.– Ovde je nama, najbolje.– Ovo je naš mir.– Hoćemo u krevet?– Prvo nešto da pojedemo.– Kako vreme odmiče, tvoje kuvanje je sve bolje.– Kakva jela znam da spremam ali je ova kuhinja mala.– U Šapcu imam veliku kuhinju, videćeš kad budeš došao.– Važna je kuvarica.

230

– Tu mi nema premca. I moj sin zna odlično da kuva.– Što ne ide u kuvare?– Zar onakav umetnik, drugi Mikelanđelo, da stoji pored šporeta?

On želi za vreme raspusta da ode na neki brod, da tamo radi.– Imam vezu, moj brat Čeda je kapetan.– Upisaću ga na kurs za kuvare, neka i to završi.– Ako je talenat kao što pričaš, nek iz glave izbaci gluposti koje se

zovu brod, kuhinja i nek se bavi naukom. Danas svako može da bude kuvar, doktor, mesar ali je mali broj ljudi koji su slikari, vajari i drugi umetnici. To je talenat, božji dar, koji nema svako.

– Kad dođeš, videćeš kakvi su mu crteži i umetnički radovi. I Juca slika ali je Marko talenat, koji se retko rađa.

– I ti ga hoćeš u kuvare.– On, to želi.– I za kuvanje, treba talenat.– Ja dobro kuvam jer me muka naterala, iako nemam talenta za

to. Hoćeš pivo?– Zašto da ne?– Pij polako jer je hladno, pa se plašim da ne naškodi tvom

želucu. Šta mi to radiš ljubavi?– Volim te.– Polako mili, hoću da uživam.– Šta bih ja bez tvoje ljubavi?– S tobom sam na nebu.– A ja Katarina, osećam da letim.– Što te ranije nisam srela?– Nikad nije kasno.– Kako bismo mi lepo živeli. Sutra kad završim sa posetama,

idem sa sinom u Čačak i nećemo se videti nekoliko dana. Javljaću se svaki dan.

– Nemoj mnogo da radiš.– Sada imam tebe i čuvaću se, da bih ti što duže izgledala lepo. Ti

si moj umetnik, ti si me vratio u život i pokazao sve lepote ljubavi.– Kad sutra krećete?– U 19 sati.– Što, tako kasno?– Imam pacijente. U sedam sati dolazi jedan policajac, u jeda-

naest sati tvoje cure, a u 14 sati jedna porodica iz Kragujevca.– Ljubavi, da krenemo?

231

– Ostani još malo.– Moram, jer mi autobus polazi u 22 i 20 minuta.– Volela bih da možeš ostati sa mnom.– Umoran sam i kad stignem kući, idem pravo u krevet. U ćumezu

imam otoman na kome volim da spavam, iako mi noge vise.– Kako misliš da se ženiš, kad krevet nemaš?– To dama, donosi.– Nemoj da spavaš na levoj strani.– Meni taj položaj i ne odgovara.– Pozdravi cure, čekam ih sutra u 11 sati.– Vidimo se Katarina.Opet mrak, opet restrikcije ali zašto. Nova vlast kuka da nema

dovoljno vode, a ona izvire na svakom mestu. Ovaj mesec je kišovit, a temperature su velike. Zašto sada nema struje, kad se slabo ko-risti i ko je kriv za ovu zajrbanciju. Ovo nije Marinkova bara, ovo je Beograd ali ovi novi to ne mogu da shvate, pa rade šta hoće. Ne može grad da bude bez struje, to bi trebalo svi da znaju, pa i ovi novi gospodari.

– Deco, vreme je da se krene.– Brzo ćemo.– Požurite, autobus imamo u devet sati. Ala ste se doterale, ko da

idete na ljubavni sastanak.– Šta je to, tata?– Vreme je i to da doživite.– Nas to, ne interesuje.– Onda Marina, čekaj moje godine.– Kuda idemo?– Sa Autokomande, sešćemo u 47a i peške jedno petsto metara.– Je l' tu ima, neka cvećara?– Ima ih nekoliko. Mi ćemo deco stići, pre vremena.– Šta smeta, tata?– Ništa ali Katarina voli, da se drži zakazanog vremena.– Gde, silazimo?– Na sledećoj stanici.– Ala je ovaj kraj lep.– Nataša, tu su stanovi najskuplji.– Zar Katarina, to može da plati?– Pitaj je Marina. Levo je cvećara.

232

– Sačekaj nas tata, brzo ćemo mi.– Nećete završiti za pola sata, znam ja vas.– Šta kažeš tata, je li buket lep?– Super. Čija je to ideja.– Zajednička. Takav buket se nosi na svadbu a ne u običnu po-

setu.– Prvi put se srećemo sa Katarinom i red je da joj kupimo, lepši

buket cveća.– Kako vas dve kažete, ja sam tu da slušam.– Gde je njen stan?– Idemo pravo, pa prva vrata levo, pa opet pravo i videćemo ulaz

na kome krupnim slovima piše drugi sprat, stan šest.– Nećemo liftom?– Zar momak, da se voza?– Kad neće tata, nećemo ni mi.– Idemo peške.– Stigli smo, deco.– Vidi Nataša, lav na vratima.– To je njen sin stavio.– Baš zanimljivo. – Mogla bi Marina i ti da ga stvaviš, na naša ulazna vrata.– Vidiš tata, to ti je dobra ideja. – Ja ću da pozvonim.– Ljubavi ti stigao, a gde su ti deca?– One se stide, pa su pustile mene napred.– Uđite deco.– Ovo je Marina.– Znala sam da imaš lepu ćerku.– A ova lepotica je Nataša.– Kakve krasne devojke. Dobro mi došli, baš se radujem što ste

danas moji gosti.– Tetka Katarina, ovo je za vas.– Hvala Marina, baš je lep buket. Staviću ga u ordinaciju.– Ima i pupoljke.– Stajaće dugo i krasiti ovaj prostor. Sedite deco, a ja ću vas

poslužiti mojim keksom. Šta žele moja dečica da piju?– Može neki sok. Spremila je vama Katarina sok, od više vrsta

voća. Marina, tvoj tata mi je puno pričao o tebi i Nataši.– One su stidljive.

233

– Nema potrebe, mi ćemo postati dobre drugarice, osećam ja to.– Ljubavi, ti decu posluži keksom i sokom, a meni ništa.– Ti si gazda, pa se posluži sam. Znaš gde stoji pivo, gde su čaše,

pa prijatno. Deco ja volim Miliju, on je tako dobar, čista duša koja mi se svidela od prvog susreta.

– Moj teča je divan. Marina nije svesna, koliko je srećna što ima ovakvog oca.

– Ne zna ona to da ceni. Milija je l' peva tvoja ćerka?– Kad pere sudove, a to se desi jednom u godini.– Ti ćeš Marina biti pevačica, a ja i tata na tvom koncertu

sedećemo u prvom redu.– Tata i Marina neka pođu sa mnom, a ti Nataša uzmi časopis i

prelistavaj.– Tata, leva strana tvoje ćerke je problematična jer je izašla iz

svetlosne geometrije. Majka te nije želela ali ti je desna, očeva stra-na, dobra. Vidim da te je otac želeo i radovao se tvom dolasku na svet.

– Tata, dobro je zbog genetike.– Ti si tatina ćerka i nema razloga da brineš. Na levoj hemisferi i

potiljačnom delu vidim venu, koja liči na dvogrbu kamilu.– Šta je sa njom?– Ona je u spazmu a to nije dobro. Ne daj bože, ako se dete uz-

budi ili doživi neku neprijatnost, ovakav krvni sud je sklon prskanju, a ti znaš šta to može da izazove.

– Užas, Katarina.– Ja ću mojim terapijama, da opustim krvni sud i da ga ojačam.– Zato smo ovde.– Nataši je rekla, da ima neke probleme ali će srediti i da je po-

trebno da razgovara sa roditeljima.– Kad dolazi, sin?– Nećemo danas na Ovčar.– Onda možemo da se vidimo.– Zašto da ne?– Idemo mi, tetka Katarina.– Kao što sam rekla, mirovanje i odmaranje. Posle moje terapije,

vama će se puno spavati i zato lezite. Lekove pijte kako sam rekla, a hranite se po mom savetu. Sve sam napisala, šta smete da jedete.

– Tata, je l' ideš i ti?– Idite vi, sad ću ja.

234

– Dete ti je ozbiljno bolesno i mora da se pridržava mojih saveta.– Ala si me obradovala.– Ja, govorim istinu.– Šta tu može, da se uradi?– Sve će Katarina srediti, samo neka me sluša. Dete ti je divno ali

nije obavezno da me prihvati.– Ko tebe može da mrzi?– Ja mislim, da ćemo se lepo slagati.– Zašto nećeš na put?– Juca je nešto bolešljiva, pa neće bez Marka da ostane u kući.– Idi da je vidiš.– Kaže da je mala prehlada i da će do surta proći.– Ja ću da odvedem decu do kuće, pa ću se vratiti.– Ostaćeš sa mnom, na spavanju?– Hoću Katarina. Deco, sačekajte.– Tata, trebaju mi pare.– Zašto?– Sve ovo što je napisano, treba da kupim.– Da svratimo u C market?– Ala je ovde skupo.– Kupuj šta ti treba i ideš kući da se odmaraš. Sve ovo si kupila.– To je potrebno.– Ovo ne može da se pojede, za mesec dana. Šta kažete deco,

kako vam se sviđa moj izbor?– Katarina je pun pogodak.– Nataša, zna moj tata šta valja.– Pun pogodak.– Kojim ćemo autobusom, tata?– Sada idemo 55 do mosta a posle tramvajem do Banjice.– Možemo mi sada same kući.– Idemo zajedno, imam i ja puno posla.– Kad se vraćaš?– Do 19 sati stižem u stan.

– Ljubavi, ti se umorio od puta?– Zar ja?– Toliki put a prevoz loš. Došao bih ja i peške.– Zlato moje. Kad si stigao kući?– Oko 16 sati.

235

– Ti ustvari i nisi bio kući. – Ti sve vidiš.– Da, ljubavi.– Deca su otišla a ja sam svratio na pijac.– Šta kažu naša, deca?– Čude se, a ujedno ti se i dive.– Takva sam ja. Kad ispred mene sedne pacijent, mene i njega

obasja neka svetlost i ja sve vidim. Vidim čoveka u tri dimenzije. Vidim prošlo, sadašnje i buduće vreme.

– Kako vidiš?– Ne znam, ali sve vidim.– Šta vidiš u meni?– Čistu dušu, koja me je privukla tebi. Moj sin kaže, da mene svi

ljudi vole i da ja mogu i boljeg da nađem.– Još me nije video.– On je majkin sin.– Dete je u pravu.– Za tebe kaže, da si bio brz i hrabar i zato si osvojio moje srce.

Ja znam, da je tebe poslao moj bog.– Nešto mi izgledaš umorno.– Primila sam u svojoj projekciji, Marininu bolest i Natašinu

tugu.– Kako se to može?– To mogu, samo ja.– Bila si divna, znaš sa decom.– To mi je posao. Mi smo sada svoji.– Lepo je to čuti.– Zar, nismo?– Jesmo, ljubavi. Ne sviđa mi se ono što si rekla za Marinu.– Ne sviđa se ni meni ali sam to videla. Srediće, tvoja Katarina.

Znam da to nisi želeo da čuješ ali ja pričam sve što vidim, kod mene nema laganja. Nataša se isplakala kad sam joj rekla istinu u oči.

– To je divno dete.– Znam i ja to, ali ona ima probleme u porodici.– Tu ja, neću da se mešam.– Zato bi bilo dobro, da ja porazgovaram sa njenim roditeljima.– Ne bi te oni, ništa poslušali.– Tako i ja mislim.– Istina zna da boli.

236

– Za mene je njihov dolazak, praznik.– Ne ispuštaju tvoje ime iz usta.– Drage moje dušice, lepo ćemo se mi družiti.– Dođi Katarina, da se mi ljubimo i grlimo.– Ja bih da spavam, osećam jak umor.– Idi u kupatilo dok ja razmestim krevet, pa ćemo spavati jedno

pored drugog.– Kako si ti divan.– Spavaj, Katarina.– Ne mogu, moje telo beži ka tebi, a ja ne mogu da ga zaustavim.– Ja ga čekam, ko lovac zeca.– Pazi, počeo je crveni semafor da se pali.– Sačekajmo.– Tek je počela.Au, šta mi radiš, ti si moj ratnik.– Meni je lepo.– Evo, opet dolazi.– Lepoto moja.– Idi operi se, jer možeš posteljinu da uprljaš.– Prvo dama a ja ću posle.– Dok me čekaš, pivo je u fržideru.– Uzeću ga sam.– Pazi da se ne prehladiš. Sad sam lakša.– Hoćeš malo piva?– Što je gorko.– Nisi naučila da ga piješ.– Idi, istuširaj se a ja te čekam u krevetu.– Brzo ću ja, pa da malo spavamo.– Sad mi se ne spava.– Ja ću zaspati ko zaklan.– Ti si moj, radnik, moj heroj.– Ja sve što radim, radim sa voljom.– Vidi se.– Katarina, ja sam se smrzo.– Dođi da te zagrejem.– Ala si topla.– To me tvoja ljubav, greje. Blago tebi jer me imaš.– Zato sam srećan čovek. Katarina, ponoć je prošla a mi nikako

da zaspimo.– Jučerašnji dan, za mene je bio veliki praznik.

237

– Deca su želela, da te vide i čuju.– Mnogi bi dali svoje bogatstvo, samo da me imaju.– Čime sam ja to zaslužio, tvoju ljubav?– Tvojim poštenjem, koje ni vreme ni ljudi nisu mogli da ispr-

ljaju. Sećaš li se šta si mi rekao kad sam predložila da idemo na sajam cveća?

– Da.– A ja sam očekivala da kažeš, drugi put.– Zar si mislila, da sam budala i da ću poziv takve dame odbiti.– Ta tvoja hrabrost te je i dovela, do mog srca.– Ti si me i poljubila, pred Željkom.– Želela sam te, od prvog susreta.– Video sam to u tvojim očima.– Meni se svidelo, tvoje telo.– Muškarci, samo to žele.– Šta mogu, kad si lepa.– Ma, nisam ti ja lepa.– Skromnost je danas, mana a ne vrlina.– Gde bi mojoj sreći bio kraj, da sam te ranije srela?– Što si se krila od mene?– Krila sam se od ljudi. Ja sam ti bila skitnica, misionar i poma-

gala sam drugim ljudima, a sebe sam zaboravila.– Lepa si ti žena i počni da se tako ponašaš.– Ja sam samo, tvoja.– I drugi muškarci kad te sretnu, požele da te imaju.– Šta si ti radio, ovoliko godina?– Pokušavao sam ali su mi dame govorile da sam star, da nisam

lep, da imaju oca i tako redom.– Kad bi znale kako si dobar, pukle bi od muke.– A kakav sam to ja?– Ti si, mađioničar u ljubavi.– Ja samo radim ono što želim i osećam.– Ćerka ti je pravi anđeo.– Na, oca.– Blago njoj, što te ima. Maloj Nataši, ne dostaje roditeljska lju-

bav. U njenoj kući česti su sukobi između roditelja, a ona je u sredini i pokušava da ih miri.

– Za te podatke, ne znam.– Sve je tačno, kada ti kaže tvoja Katarina.

238

– Ja njene roditelje poznajem, kao dobre i čestite ljude.– Među njima, nema ljubavi. Natašin otac je samostalan, ženu

ne poštuje i ne sluša.– Takvi su Bosanci.– Voli, kafanu i tuđe žene. U mojoj projekciji, vidim neku visoku

mršavu ženu sa kojom se godinama viđa.– Je l' zna žena?– Zna, ali se pomirila sa tom istinom. Ta žena je čest gost u kući

i ponaša se kao velika prijateljica. Hoće da pomogne a deci često donosi poklone.

– To nije loše.– Ova žena je zla i nje se treba čuvati.– Dete si mi uplašila.– Morala sam da kažem, ono što sam videla.– To, me brine.– I mene.– Veruj mi, da je sve tačno.– Da ti ne verujem, ne bih je kod tebe doveo.– Nemoj da se plašiš naša kaćiperka će biti dobro, samo moram

što pre da delujem.– Teško je detetu, bez majke.– Nju majka nije želela, a tebe nije volela.– Šta je bilo, bilo je.– Ta žena je od početka vaše zajednice, bila tvoj veliki pro-

mašaj.– Ona lepa a ja stariji momak, a selo počelo da priča i ja sam morao

da se ženim. Kad sam je doveo, svi su mi zavideli na njenoj lepoti.– Jadničak moj, šta si ti sve propatio u životu i opet si ostao čist.– Takav sam. Meni je lepo sa tobom.– Ja ne propustim, ni jednu molitvu u kojoj te ne spomenem.– Hvala.– Stalno se zahvaljujem bogu, što te je poslao da mi ovo malo

života što je ostalo ulepšaš.– Plašim se za nas.– Zašto i šta to pričaš?– Suviše je sve ovo lepo, da bi dugo trajalo.– Ti si moj, na ovom i onom svetu.– Lepo je to čuti, a zaboravljaš decu i njihovu spremnost da nas

razdvoje.

239

– Nikome neću dati da rasturi gnezdo koje gradimo, pa ni njima koje sam rodila i podigla od kile mesa.

– Šta ako se usprotivi bog?– Neće, on je na našoj strani. On nije hteo da se povučem u

pećinu, nego me je poslao na kliniku da tebe sretnem.– Čudan si ti, Milija.– Možda.– Svaki drugi muškarac, bi pored mene zaspao.– Pored ove lepote, to je nemoguće.– Ja imam mnogo energije u sebi.– Imam je i ja.– Zato smo ovoliko sati u krevetu.– Mene ne možeš uspavati.– To sam davno videla.– Lepo mi je kad sam pored tebi.– Nas treba razdvojiti jer si mnogo nestašan.– Ja bih opet u krevet.– Mi nismo trebali ni da se oblačimo.– Ti reče da ti se spava.– Vidim ja da ove noći nema spavanja.– Ja sam se umorio.– Sada će tebi tvoja Katarina da skuva čaj od mojih trava, pa ćeš

biti ko nov.– Mene tvoji čajevi uzbuđuju.– Ne, ovo je obična nana sa medom. Skokni do kupatila.– Istanjiću kožu.– Šta možemo kad smo nevaljali i ne poštujemo crveno?– Duša hoće.– Pazi da ne iskrvariš čaršav.– Voda sve pere. Kakav je čaj?– Ima neki specifični miris.– Čaj je bolje piti nego onu smrdljivu kafu.– Pričaj mi o Marini, hoću sve da mi ponoviš.– Ti si se baš uplašio.– Itekako.– Kod nje su problemi na levoj strani, a desna je zdrava. Leva

je majčina strrna i promene koje se vide nije bolesno stanje, nego promene koje dete nosi od rođenja. Ja ću to da sredim kako se u kasnijim godinama života ne bi javili problemi. Leva dojka i levi jaj-

240

nik su uvećani. U levom bubregu ima taloga a na levoj strani mozga sužene kapilare. Zato je napeta i oseća pritisak u glavi.

– Slab dotok krvi.– Baš tako.– Znam i ja nešto.– Tvoja desna strana je zdrava.– Sva je na mene.– Hvala bogu. Već sam ti rekla da je majka nije želela.– Malo mi je to čudno.– Ona je bila narcis, a takve vole samo sebe.– Izuzetno lepa žena.– Imala je ona nekog pre tebe.– Otkud znaš?– Vidim ga u mojoj projekciji.– Koja devojka danas ne promeni dva tri muškarca pa se uda za

nekog koga je prvi put videla u životu.– Mnogi su joj se udvarali ali je svakom nalazila mane.– Ti kao da si se družila sa njom. Tražili su je inženjeri, doktori,

profesori ali je svima nalazila mane.– Pričaj Milija.– Ti sve znaš.– Znam ali hoću da čujem šta ti znaš.– Na seoskom vašaru videla je lepog momka i tog istog dana se

uda za njega. Svi su se iznenadili otkud ta iznenadna odluka. Momak je bio lep ali ona nije znala da je pijanica i švaleraš. Ubrzo je ostala trudna ali kad je videla šta je uradila i kakav je muž, obišla je u bol-nicu da se očisti. Momak je i dalje pio menjao žene a nju je bio na svakom koraku.

– I ja sam od mog dobijala batine.– To su životinje a ne ljudi. Lako je biti slabijeg od sebe.– Pričaj dalje.– Kad je videla da tu nema života vrati se kod majke. Od sramote

mesecima pa i godinu dana kako se vratila nije nigde izlazila. Tražili su je neki da se uda ali više na to nije htela ni da pomisli.

– I ja sam posle razvoda zamrzla sve što je muško.– Otišla je kod strica u Beograd gde je održavala kuću i vodila

domaćinstvo. Strina mlada i razmažena jer se udala za matorca koji je igrao kako je ona svirala.

– Jesi li ti video tu strinu?

241

– Išao sam ja u tu kuću kad sam počeo da se družim sa Miljom. Strina je bila sitna, suva, što bi ja reko nikakva ali bogata.

– Odakle je?– Iz Makedonije.– Oni su bogati?– Njen otac je bio zlatar.– Onda nije čudno što je bogata.– Njen otac je uzeo stariju miraždžiku i sa njim dobio strinu.– Od ovakvog spoja ni dete nije moglo da bude krupno i zdravo.– Majka joj je ubrzo umrla posle porođaja i otac je doveo neku

mlađu ženu da je doji i čuva. Kad se spoji vatra i slama.– Upali se vatra.– Tako da njen otac koji je već bio u godinama počne novi život

koji ga je koštao glave.– Nije ga ubila zbog zlata.– Umro je od srca.– Mučenik se uzbudio i nesreća se desi. Šta je bilo sa strinom?– Nju je odnegovala očeva sestra koja je uzela deo bogatstva.– A šta je bilo sa onom mladom ženom?– Nisu bili venčani i ona osta praznih šaka. Strina na jedvite jade

osta trudna i rodi sina. Prve tri godine kad je bilo najteže tu je bila moja žena, a posle su uzeli ženu. U znak zahvalnosti stric je zaposli u Merkator, to je robna kuća nekad bila.

– Sad ne postoji.– Nema više Slovenaca. Milja je sad imala dva posla, pre podne

kuća a po podne radno mesto. Pričao sam ti kako smo se upoznali.– Ti baš nemaš sreće.– Nadam se da ću je sa tobom imati. Dok smo se zabavljali ostala

je trudna ali je krijući otišla da se očisti.– Zašto?– Da ne sazna stric i strina.– Glupo.– Ja sam joj nudio brak.– Vidiš kad te neko ne voli ne vredi brak, ni suvo zlato.– Da nije imala nekog drugog?– Pričalo se da je sačekivao neki Steva ali ja u to nisam verovao.– Tu je nešto sumnjivo.– Šta je da je to više nije važno.– Ti si suviše dobar i mnogo veruješ ljudima.

242

– Svako vara sebe.– Isti si ko ja pa si zato tako i prolazio kroz život. – Mene su žene ostavljale a ja sam uvek pokušavao da ih zadržim.

Kad je shvatila šta je uradila, ponovo je došla i mi smo opet krenuli ko pre. Kad je ostala trudna sa Marinom ja je odvedem kod sestre na slavu u Resnik. Sveti Nikola sneg do kolena.

– I šta se desilo?– Sa slave krenemo na autobusku stanicu u Resniku. Sneg zaveja,

autobusa nigde a putnika puna. Naiđe jedan taksista, mi uđosmo u njega i on krete. Put prema Beogradu zavejan i jedini pravac koji je prohodan je prema Avalskom drumu. Taksista upita kud, vozite za Beli Potok i tako mi stignemo našoj kući.

– Je l' se dama bunila?– Ćutala je, ništa nije govorila ali mislim da nije bila srećna. – Među vama ljubavi nije bilo.– Voleo bih da je živa zbog Marine.– Tako je bog hteo.– Ti si juče trebala da ideš na Ovčar.– Juca mi je nešto bolesna.– Da se ona nešto ne folira?– Sve je moguće.– Ja mislim da će oni tek sada, početi svoju igru.– Zašto bi to radili?– Zato što znaju, da se volimo a to im smeta. Počela je da se

histerično ponaša. Nek radi što hoće ali me od tebe, neće odvojiti. Ja ću joj sve dati, pomagati da stane na svoje noge ali moju ljubav ne dam, nikom. Možda ćemo danas ili sutra ja i Marko otići na kraći put, sve zavide kako je Juci. Ljubavi pogledaj naš mesec, kako nas gleda.

– Takav je bio i na sajmu cveća. Idemo u krevet.– Ako obećaš da ćeš biti miran.– Ti me izazivaš. Ko prvi pokuša, biće kažnjen.– Važi. Šta je sad Katarina?– Nešto me vuče, ka tebi.– Kad mislimo da spavamo?– Duga je noć.– Katarina, svanulo je.– Što sam slatko, spavala.– Ja se nisam pomerio.

243

– Kako mi je lepo s tobom, mi se ne bi trebali odvajati.– Je l' te boli stomak?– Ne.– Je l' može?– Tvoja sam. Kako sam laka, mogla bih da poletim. Sad ću da ti

skuvam kafu.– A ja ću da namestim krevet.– Prvo u krevetu, moj čovek da popije kafu.– Ja bih i jednu rakijicu.– Ne dam da piješ, rano je.– Ubuduće, biće i rakija.– Što miriše.– Ja sam obećala, da ćeš piti pravu kafu.– Ala miriše.– Odoh ja u kupatilo da se spremim, jer će uskoro doći prvi pa-

cijent a ti sa uživanjem popij kafu.– Brzo ću ja, a i krevet ću da namestim. Je l' idemo u kupovinu?– Ne, dugo smo se zadržali u krevetu.– Moramo i da spavamo.– U 11 sati imam pacijenta iz Kragujevca, pa ću sa njim otići od

Beograđanke, a odatle na autobusku stanicu.– Ala si mi jutros lepa.– Malo sam se sredila.– Izgledaš mi ko cvet, okupan jutarnjom rosom.– Pre neki dan si poželeo ljubav ujutru, pa sam te pozvala da noć

provedemo zajedno.– Trebalo bi češće.– Biće dana.– Počni da se ponašaš, ko žena.– Kako ti kažeš ljubavi. Ovog leta idemo zajedno na kupanje i

sunčanje.– Gde hoćeš?– Samo u tvom prisustvu, smem da se skinem u kupaći kostim.– Imaš lepe noge.– To, ti kažeš.– Imaš i modrice.– To je tvoj, ručni rad. Milija, ti si moj ponos i zato pusti da se

brinem o tebi.– Predajem se.

244

– Ja ću te hraniti i oblačiti, na moj način. Moj čovek, mora da bude zdrav i lepo da izgleda. Jedno lepo odelo, pa ćeš izgledati ko pra-vi maneken. Ja sam mnogima pomogla, pa me pusti da ti služim.

– Hoću, razgovor i dogovor.– Nauči se da primaš poklone. – Mene zanima samo, tvoja ljubav.– Ja da te ne volim, zar bi se trudila oko tebe.– Meni si mnogo, dala.– Ne znaš ti, šta ću za tebe sve uraditi.– Ostani takva, kakva si i ja ću biti najsrećniji čovek na svetu.

Kroz moje ruke, prošlo je šest miliona ljudi.– Da je država pametna pa da te čuva i štiti, jer je tvoj dar jedin-

stven.– Ja sve vidim. Umesto doktori da me koriste za dijagnostiku,

oni mi samo prave probleme.– Oni su čudni i beži što dalje od njih.– Šteta, za bolesne ljude. Nas dvoje, mogli bismo da imamo kli-

niku.– Meni si ti dovoljna.– Ja sam ljudima potrebna, oni me traže.– Ljudi su nezahvalni.– Ja volim sve ljude i trudim se da im pomognem. Onaj ren što

si mi doneo, sin ga je posadio pored zimske kućice.– Teško će uspeti, jer je na tvom imanju suva zemlja a ren voli

vlagu.– Donesi lišće od rena, da ti napravim sarmicu sa goveđim me-

som.– I to znaš?– Sve Katarina, zna.– Mislim, da lišća više nema.– Da ga nisi pokosio sa travom?– Baš to. Možda bih mogao neki da nađem.– Ne treba mnogo, moja šerpa je mala.– Bavi se ti svetlosnom geometrijom, a ja ću sam sebi kuvati.– Jednu nepokretnu devojku sam izlečila i nastavila je studije,

iako su rekli da od nje nema ništa.– Kakav je student?– Dobija sve same desetke.– To mi govori, da desna hemisfera radi ko sat.

245

– I levu je Katarina sredila, na svoj način. Danas hoda, kao da nikada nije imala saobraćajnu nesreću, koja ju je za trenutak učinila nepokretnom osobom. Njen otac je došao da me pita, o kakvim se to promenama radi u levom mozgu.

– Šta si videla?– Samo potres, sa te strane mozga. Znala sam da to svojim ko-

rekcijama, mogu da sredim. Kad sam mu to rekla, on me je začuđeno pogledao i pitao da se ne šalim, jer je tamo neki profesor rekao da će se stanje još više pogoršati. Ljudi veruju titulama ali ja znam svoj posao i posle nekoliko svojih korekcija, devojka je ustala na noge.

– Šta je rekao otac, kad je video ćerku na nogama?– Pao je u nesvest, jedva smo ga povratili. Svašta sam doživljavala

od mojih pacijenata i njihovih bližnjih ali sam radila i pomagala. Za mene su svi bolesni jednaki i ja se trudim da pomognem, što više mogu. Neki se zahvale, neki plate, a neki znaju i po koju ružnu reć da kažu. Moj bog ne dozvoljava da delim pacijente i svakog moram da pogledam, ko mi se obrati za pomoć. Pomogla sam i jednom pan-duru.

– Šta je njemu bilo.– Imao je bolesnu prostatu. Dugo doktori nisu znali šta mu je,

pa je on od jedne moje prijateljice čuo za mene. Čim sam ga videla, znala sam od čega boluje, pa sam odmah krenula sa terapijom. Posle tri susreta bolovi su prestali, a diureza se normalizovala. On mi je poslao na hiljade novih bolesnika.

– Čuvaj se njih, oni su opasni i ne treba im verovati.– Zna da se čuva tvoja Katarina, jer da ne zna kako bi preživela

dvadeset godina radeći ovaj posao.– Često sam pomagala svojim prijateljima.– Kako?– Odem kod njih i objavim gde sam i za tili čas, skupi se mnogo

ljudi. Sve što zaradim, ja im ostavim.– Nije ti to, pametno.– Takva sam ja. Možda ću te jednog dana, sa njima i upoznati.– Kako hoćeš.– Kad odlučim, ja ću svima objaviti da si moj Milija.– Dok se to desi, ja ću otići na onaj svet.– I tamo će svi znati, da te volim i da si moj.– Ja više volim da te imam, na ovom svetu.– Imaš me...

246

– Da krenem, ljubavi.– Daj prvo cipele da ti očistim.– Mogu to i sam.– Ti sedi i gledaj, kako to Katarina radi.– Kad dolaziš sa imanja?– U sredu.– To je čitava večnost.– Ja sam mislila da idem sa tobom, ali se sin ubacio u moj plan.– On se ponaša, ko da je edipovac.– I jeste.– Ali sam siguran, da će te brzo prepustiti meni.– On je sada veliki i želi da me štiti, čuva.– Neću ti ja, ništa.– Ne može on da shvati, da si moj čovek i da je sa prošlim životom

završeno.– Ovo je naša ljubav i ona se samo nas tiče.– Jednog dana, shvatiće to i naša deca.– Zašto ideš na imanje?– Moram onu derikožu da isplatim.– Prenesi Radetu moje, pozdrave.– Prošli put si mu očitao očenaš.– Sa takvim tipovima, znam da razgovaram. Što ga ne otkačiš?– Moraću da budem taktična, jer će mi trebati kasnije.– Zar u tvome kraju, nema drugih majstora?– Ima, ali ne želim da mi drugi ulaze u dvorište. Kad završim

sa porodicom iz Kragujevca idem prvo u Šabac, pa ću sa sinom na imanje. Hoću da vidim kako je Juci.

– Ako ti nešto treba, javi.– Znam da joj nije ništa.– Dete hoće da skrene pažnju.– Moje dete ne sme, tako da se ponaša.– Sa decom će tek biti problema. Srećan put, ljubavi.– Čim stignem, ja ću se javiti.– Čuvaj se i nemoj mnogo da radiš.– Zakazala sam, nekoliko poseta.– A vinograd?– Ako stignem, ja ću ga okopati i isprskati. Šta je sa mačkama?– Imam tri, lepe.– Znam, i nemoj da ih baciš.

247

– Hoćeš da otvorim zoološki vrt?– Odneću jedno u stan. Ovih dana moraću što više da budem sa

decom, kako bi što bolje pripremili maturu.– Katarina, misliću na tebe.– Znam da me voliš i zato, niko nije srećniji od mene.

– Tata, nema Katarine da se javi.– Mora da postoji, neki razlog.– Da joj se nije, nešto desilo?– Zna ona da se čuva. Ona je sa sinom, na imanju.– Možda ne sme od njega, da zove.– Deca su rekla, da se neće mešati u našu vezu.– Mi, kažemo jedno a radimo drugo.– Ona nisu, ko ti.– Otkud ti tata znaš, kakva su kad ih nisi video?– Po priči Katarine, shvatio sam da su to dobra deca.– Ti zaboravljaš da je to moja generacija, a mi smo ti čudo priro-

de. Tata, nećeš se ti njima dopasti.– Da nemam, rogove?– Ti si slobodan, ne voliš red i protokol.– Kad te reči čujem, mene hvata panika. Ja sam takav kakav sam

i ne mogu da se menjam.– To će njima, najviše da smeta.– Nisam ja problem, nego njihovo loše iskustvo sa ocem, pa sada

svakog muškarca sa njim uporuđuju. Mene je teško ne voleti jer sam jednostavan, pristupačan, hoću da čujem svačije mišljenje.

– A radiš, kako ti padne na pamet.– Nije baš tako ali neka bude kako ti kažeš. Ja lično mislim, da

ću se deci dopasti.– Sa takvim oblačenjem i ponašanjem sumnjam.– Mala, ti se mnogo mešaš u moj privatni život.– Tata, ja samo hoću da pomognem.– Onda ćuti i gledaj svoja posla. Njih je otac, izbacio na ulicu.– Baš je grubijan.– I zato ne vole u svojoj blizini, da vide muško čeljade. To je

njihov problem, a ja ću ih poštovati onoliko koliko i oni mene.– Tata, to su dobra deca.

248

– I ja se nadam, da si ti u pravu. Katarina stalno ističe, da prema njima nemam nikakvu obavezu ali kao roditelj znam, koji je to pro-blem kad se porodica rasturi.

– Njihov otac je živ.– Oni ga ne vole, jer se oženio i ima dve ćerke. Kod njega ne idu

ali im on, pravi probleme u školi i o NIni, svašta priča kod profesora. Sin je hteo da ga se odrekne, preko novina i prezime da promeni ali Katarina, nije dala.

– Danas se kaže, da je otac onaj ko gleda a ne ko začne dete i ostavi, da se muči kroz život.

– Oni su imali a i sada imajuKatarinu, koja im je sve pružila da lepo žive i završavaju školu.

– Ja bih volela, da ih upoznam.– Kad Katarina bude, to želela.– Po priči, to su dobra ali plašljiva deca, koja nikom ne veruju.– Naša poslovica kaže: koga su ujedale zmije, taj se i guštara

plaši. Čudi me što se ne javlja.– Tata, deca su važnija.– Reče, da nas niko ne može rastaviti. Ako treba, ja ću se povući

samo da je ne dovedem u situaciju, da se posvađa sa decom.– Lepo od tebe, tata.– A kako je u mojoj duši, to ne pitaš.– Žena ima, gde hoće.– Ti, znaš.– A deca su svetinja, koju treba čuvati.– Da ti ne teraš vodu, na svoju vodenicu.– Mala, odo ja kod Lale.– Kako je njegov deda?– Leži kod kuće i prima infuziju.– Što ga nisu primili u bolnicu?– Kome treba pacijent, sa 93 godine?– A, humanost?– Prednost imaju mlađi, ljudi. Deda je pokretan i ništa mu ne

fali, ali je Zorica htela da ga ostavi nekoliko dana u bolnici dok se ona vrati iz Mađarske. Tako ćeš i ti mene da strpaš u bolnicu, samo da me ne gledaš.

– Ne brinem ja za tebe, ti ćeš znati da se snađeš.– Pištolj, u čelo i ja odoh u raj. Idem da mu uključim infuziju.– Ako se Katarina javi?

249

– Pozdravi je i reci, gde sam.– Ako ima neku, poruku?– Primi je, ja od tebe ništa ne krijem. Ti si, moj savetnik ili još

bolje konsultant, po ljubavnom pitanju.– Nekad treba i mlađe poslušati...

– Mala, ja se vratio.– Kad, pre?– Deda, otišao u banju.– Zar je već, ozdravio?– Nije ni bio bolestan. Idem ja u baštu da okopam krompir.– Zvaću te, ako se javi Katarina.

– Gospođa Dobrila, je l' ima nešto novo?– Još je rano.– Kad se očekuje porođaj?– Pri kraju meseca.– Gde je Sneža, ne viđam je u dvorištu?– Pala joj krvna slika, pa je ostala u bolnici.– Bićeš mlada baba.– Jedva čekam da mi se ćerka porodi.– Biće sin.– Nek bude šta hoće, samo nek se rodi zdravo i pravo.– Hoćeš da mi daš motiku, hoću da okopam krompir?– Gde je tvoja?– Tupa je, a ja nemam vremena da je oštrim.– Nemaš sreće.– Zašto?– Deda i baba su otišli, na kopanje.– Onda moram. svoju da naoštrim.– Šta ima, novo kod tebe?– Ništa.– Što se ne ženiš, zar hoćeš starost da dočekaš sam?– Neće me ni jedna.– Šta pričaš, kad oženjeni mogu da imaju po dve tri švalerke, što

i ti zdrav i prav ne možeš da nađeš?– Mogu, ali svaka traži nešto da joj se prepiše.– Vi Radovanovići ste stipse.

250

– Ako ne mogu da je osvojim kao muškarac, neću da je kupujem za deset ari placa.

– Što ne pogledaš u oglas? Tu, ih ima i za izvoz.– Nisam bolestan.– Ima tu raznih žena, koje traže poznanstvo i brak.– Sve su to bolesne osobe a tekve mi ne trebaju, ni za vikend.– Ja znam mnoge, koji su se oženili i udali preko oglasa.– To nije moj, nivo.

– Zato ćeš ostati sam.– Tata, telefon.– Ko je?– Katarina.– Devere, je li to snajka?– Moja, koleginica.– A što ti se smeje, brk?– Dobrila, gledaj svoja posla.– Ti nešto kriješ. Da je ono što ti misliš, ona bi bila ovde.– Polako, doći će maca na vratanca.– Ljubavi gde si, da se nije nešto dogodilo?– U žurbi sam zaboravila broj, tvog telefona.– A ja, se uplašio da me nisi ostavila.– Volim te, Milija i uvek ću te voleti. Ja sam očekivala da me ti

pozoveš, a ti zaboravio svoju Katarinu.– Ja poštujem, dogovor.– Na imanju sam, sa sinom. Onog dana smo kasno stigli na plac,

pa smo odmah otišli na spavanje.– Kako, dete?– Ništa joj, ne fali. – Počeli su problemi.– Sutradan sam imala puno posete, ljudi me traže.– Jesi li nešto uradila, sa vinogradom?– Počupala sam travu i pola okopala.– Kad, dolaziš?– Zavisi od posete.– Mogu li da te, ja zovem?– Kad god hoćeš. Sa imanja idem u Šabac, pa ću posle u Beo-

grad.– Ja, čekam.

251

– Blago, meni. Kako tvoja deca?– Pitaju što te nema, zašto se ne javljaš.– Reci im, da sam zaboravila broj telefona i puno ih pozdravi.– Deco, pozdravlja vas Katarina.– Tata, što se nije tri dana javila?– Zaboravila, broj telefona.– Tečo, ona se zaljubila u vas.– Otkud znaš?– Rasejanst je prvi znak, ljubavi.– Šta vi deco, sve ne znate. Ja, odoh u baštu.– A mi, ćemo tata u grad.– Pokušajte da dođete, pre ponoći.– Mi, se tek skupljamo oko 23 časa.– Nema šta, vi ste budućnost ove zemlje.Dan prođe u bašti i sa prvim mrakom, odoh u krevet sa name-

rom da spavam ali sna, nema. Da je Katarina tu, znao bih šta treba da radim, a ovako buljim u plafon ko bolesnici na psihijatrijskom odeljenju. Telefon, to je ona.

– Mili, šta radiš?– Pokušao sam da spavam, ali sna nema.– Što tako, rano?– Tebe, nema.– Što ne gledaš, televiziju?– To je gubljenje, vremena.– Mogao si da odeš u grad.– Šta ću, bez tebe?– Ja sam stigla u Šabac. Samo što sam ušla u stan, i prva želja mi

je bila da ti se javim.– Hvala, ljubavi.– Sada moram u krevet, jer me put užasno umara.– Šta radiš, sutra?– Imam neke važne, poslove da završim.– Sada mogu, mirno da spavam.– A, ja ću ti doći u san.– Volim te, NIna.– Sanjaj, tvoju ljubav. – Zvaću sutra, oko 13 sati.– Zovi, kad hoćeš.– Ti si moj život, moja nada i budućnost.

252

– Pozdravi decu.– Doći će ujutru.– Što ih pustaš, da noć provode na ulici?– Ja branim ali me ne slušaju.– Moja deca sa prvim mrakom, ulaze u kuću.– Kako je Marko?– Počeće da sprema diplomski.– Vreme je.– Brzo će on, to.– Sutra po podne, dolazim u Beograd.– Što tako, kasno?– Dok im spremim hrane za više dana, vreme će brzo odleteti, a

želim i sa njima da budem što duže. Zvaću te ja sutra.– Jedva čekam da te vidim i ja...

– Devere, dođi na kafu.– Je l' ima nešto?– Saznala sam da ćerka nosi, sina. Što se moj brat šepuri, ko

ćuran među ćurkama.– I ti ćeš bit takav.– Još koju godinu i Marina će se udati.– Polako, ima vremena. Je l' u ovoj kući ima nešto da se popije?– Kad je beg, bio cicija?– Onda brate sipaj, dupli vinjak.– Danas devere, ne radiš?– Ne, ja sam na odmoru.– Onda mu Mico naspi, još jednu čašu.– Polako, prvo ovo da popijem.– Je l' ti treba motika?– Naoštrio sam svoju.– Šta je to brate, otkad ti ode u seljake?– Ja sam takav i rođen.– Mico, zvala ga neka ženska.– Ćutiš, nećeš da prijaviš snajku.– Dobrila priča, gluposti.– Marina mi je pričala, da se duržiš sa nekom damom.– Zar je to, zabranjeno?– Nije, ali nije lepo od rodbine kriti.– Kratko se znamo i mi se samo, zabavljamo.

253

– Ti si brate mlad, treba ti devojka za švaleraciju.– Vidi se brate da si zaostao.– Kako da ne. – Današnje žene su gore, od devojaka.– Ja, bih nju za ruku i doveo kući.– Nema toga, više.– Tebi treba žena, pored špoereta.– Dobrila, ovaj tvoj muž je zaostao sto posto. Idem ja, da ko-

pam.– Kad dođe snajka, da javiš a ne da je kriješ ko zmija noge.– Hvala na piću i kafi.– Može još jedna, s nogu?– Sipaj.– Ala će sada, motika sama da radi.– Idem prvo jednu da odspavam, pa ću posle u baštu...– Katarina dušo, jesi li stigla.– Pre nepun minut, sam ušla u stan.– Da dođem?– Kasno je.– Kako su deca?– Nisu želela da dođem, kao da osećaju da si ti sa mnom.– Juca, zdrava?– Ništa joj ne fali, ali im smeta kad pomenem tvoje ime.– Biće tu puno problema.– Ti si vidovit.– Vreme će učiniti svoje.– Daj bože. Moja deca više vole tebe, nego mene.– One su mi drage i ja ih obožavam. Sa Marinom sam se dogovo-

rila, da u petak dođe u 10 sati.– A, Nataša?– Sve sam ti rekla, ali ako ti želiš neka i ona dođe. Tri dana za

redom, treba da dolazi na moje projekcije i za to vreme ne sme da izlazi iz kuće.

– To, im ti reci.– Hoću...

– Ljubavi, dobro jutro.– Ja sam u Kaliforniji, na terminalu.– Izvini ako smetam.

254

– Zašto se izvinjavaš?– Možda ti smetam.– Nemoj tako ti sve možeš, tebi je sve dozvoljeno. Kad stignem

kući zvaću te.– Volim te...Zašto sa mnom nije htela u Kaliforniju, možda ne želi da je vide

sa mnom? S kim je danas, da li je sama ili sa nekim pacijentom, koji ima kola. Milija, budi čovek i izbaci sumnje jer te žena voli. Da li su svi zaljubljeni ljubomorni, to samo oni znaju.

– Tečo, zvala Katarina.– Nešto, rekla?– Zvala je sa stanice.– Je li pitala, za mene?– Rekla sam da ste otišli u prodavnicu.– Sada ću ja, nju da pozovem.– Možda još nije stigla kući.– Mora da ima nekog pacijenta.– Tata, kafa.– Što ja imam, dobro dete.– Ti još ne znaš, ko sam ja.– Obični student, koga ni jedan momak neće.– Naćiću ja sebi, priliku.– Tečo, zvoni telefon.– Podigni slušalicu.– Zove vas Katarina.– Ljubavi, gde si?– Bio sam u prodavnici.– Nama neke sile ne dozvoljavaju, ni preko telefona da se

čujemo.– Mogu li da dođem?– U 12 sati, imam posetu.– Doćiću do 15 sati.– Po, ovoj vrućini?– Za tebe i na kraj, sveta.– Čežnjo, moja.– Tri dana su, ko tri godine.– Bila sam sa jednim pacijentom, po lekove.– Što mi pričaš?– Ti moraš sve, da znaš.

255

– Katarina, nismo deca.– Samo što sam ušla u stan.– Došla si taksijem.– Ne, počela sam da koristim autobus.– Pametno.– Čekam te... – Milija, ti stigo.– Oznojio sam se, ko da sam kola vuko.– Trebao si da sačekaš.– Ne mogu bez tebe, ljubavi.– Sada je najveća žega.– Meni to, ne smeta..– Idi u kupatilo pa se istuširaj a ja ću da raspremim krevet, da se

moj Milija odmori od puta.– Ima li nešto, hladno?– Pun je fružider.– Daj da te poljubim.– Kojim autobusom si došao?– Nekim, što ide za Sremčicu.– Ti si pogrešio.– Ne Katarina, sišao sam kod ade a zatim sam peške došao do

tebe.– Ti si se baš našetao. Idi istuširaj se a ja ću ručak da pod-

grejem.– Sad sam ko, nov.– Lezi mili, a ja ću ti doneti pivo u krevet.– Šta to lepo miriše u kujni?– Videćeš, šta ti je Katarina spremila.– Ljubavi svaki dan bez tebe, nema smisla.– I meni smeta, kad nismo zajedno ali su tu obaveze prema

deci.– Razumem, treba decu izvesti na put.– Oni imaju samo mene, a ja moram da im obezbedim materijal-

na sredstva. Deci stalno pričam o tebi, a Juca kad nešto o medicini pričamo, pita šta kaže Milija. Moja ćerka jedva čeka da te upozna.

– Baš me je pivo osvežilo.– Hoćeš još jedno?– Pa da se napijem.

256

– Ti si krupan čovek i dva piva su malo, da te opiju. Da posta-vim sto?

– To ću ja.– Ljubavi ja ću, volim da služim svog muškarca. Kuvaće tebi Ka-

tarina, razna jela.– Šta to lepo miriše?– Videćeš, šta sam ti spremila.– Nešto iz Kine.– Tu ima svega. Mi ćemo jednog dana imati veliku kuhinju, sa

velikim hrastovim stolom, gde ćeš ti biti na čelu, a okolo ja i naša deca.

– Što je ova supa, ukusna.– Tu, sam stavila razne dodatke.– Kako je samo ukusno.– Tu je stavljeno, preko treidesetak raznih dodataka.– Prava infuzija.– Moj čovek posle napornog rada, treba da se okrepi.– Kakav miris, ko da sam u nekoj bašti punoj cveća. Koliko je

sati?– 16 i desetak minuta.– A ja sam došao u tri.– Ručak je bio spreman.– Ljubavi, mogu li još malo ovog blaga da naspem?– Sve je to, spremljeno za tebe. Sada ću ti doneti još piva.– Polako, Katarina.– Nek je na, stolu.– Što ti ne jedeš?– Nisam gladna. Možda si primetio da sam zbog tebe počela da

jedem i kad sunce zađe, a to nikad ranije nisam radila.– Sunce je na nebu.– Vidim, ali nisam gladna.– Uzmi malo, pravi mi društvo.– Ako želiš, uzeću. Kad si tu ja sam sita, meni ne treba nikakva

hrana.– Katarina da bi mi dugo trajala, hoću da budeš zdrava.– I jesam, ja se neću nikad razboleti.– Ti znaš da hrana čuva zdravlje.– Ja sam i ranije, malo jela.– Treba ti snaga, jer sa mnom nije lako izaći na kraj.

257

– To sam videla i osetila.– Ti si moj, nestašni dečko.– Šta ću, kad mi krv vri.– Umiriću ja, tebe.– Neće ti uspeti.– A sada, probaj ovaj specijalitet.– Šta je to?– Probaj i reci mi, je li dobro.– Izvrsno. Ovo je božji dar.– Tu ima krompira, kukuruza, pirinča i još mnogo drugih na-

mirnica.– Ti stvarno znaš, da kuvaš.– Tek ćeš videti, šta Katarina zna da spremi. Ja skuvam ručak za

petnaest minuta.– Ti si neki čarobnjak.– Iskustvo, ljubavi. Ranije dok sam radila, čim dođem kući,

operem ruke, sredim se i prvo uključim ringlu. Ja u kući nemam zamrzivač, jer je to veliko zlo za naš organizam. Ja sve kupujem, sveže.

– Morala si svakog dana, da ideš u kupovinu.– To mi nikad nije bio problem. Dok sam radila u Beogradu, ja

sam svaki dan dolazila kod dece u Šabac.– To je bilo naporno.– Od kako sam tebe upoznala, deca su ostala sama u kući. Osam-

naest godina ih čuvam, dok njihov biološki otac ne pita za njih.– Neki ljudi brzo zaborave, svoju obavezu.– Milija, imam za tebe jedno iznenađenje.– Katarina, hoću da puknem koliko sam pojeo.– Kupila sam ti osam vrsta piva, a ti odaberi koje ću ti u buduće

kupovati.– Jelen je po mom, ukusu.– Biće ga uvek u kući.– Hvala.– Moj čovek treba da ga pije, umesto vode.– Slab sam ja na pivu, jer čim popijem dve flaše ja sam truba.– Ovo su male boce. Hoćeš još da ti naspem?– Ne, iako kinezi dobro kuvaju.– To sam ja, spremila.– Šalim se, ljubavi.

258

– Bio si nevaljalo, dete.– I, sad nisam bolji.– Pročitala sam, sve u novinama.– I šta kažeš?– Smejala sam se, ko nikad do sad.– Idemo u krevet.– Zar mora?– Po, želji.– Dolazim, samo da raspremim stol.– Da, pomognem?– Ja ću sama.– Požuri.– Brzo ću ja. Šta je sad ovo?– Kiša.– Zar posle onako lepog dana?– Ovaj mesec je čudan, ima više kiše nego sunca.– Milija, danas si pun neke negativne energije.– Ja sam dobro, jedva sam čekao da dođem.– Vidi Katarina, sve. Na poslu si imao neki sukob.– Profesor nije hteo Željku da pogleda dekubite, samo što sam

rekao da su čisti i da su počeli da se smanjuju.– On te mrzi, ne voli i treba da se skloniš sa odeljenja.– Zašto, šta ja njima smetam, ja samo radim svoj posao?– Oni su Željka otpisali, a ti si im se našao na putu.– Samo radim ono što znam.– Ti im smetaš i dok si na odmoru, nemoj ići na kliniku.– Iako su oni digli ruke, ja se ne predajem jer znam da će ozdra-

viti.– Ja sve to vidim, jer imam neku čudnu moć.– Ti si moja pametnica.– Ja nosim božji dar, koji je u službi bolesnih i nesrećnih ljudi.– Kako to, vidiš?– Ne znam, ali vidim.– Bolje da bežim od tebe.– Kad bih te ja pustila. Ti, radiš u leglu zmija.– Šta ću, kad moram?– Ne moraš, za vreme odmora.– Kako da ga, ostavim?– On, će ozdraviti i bez tvojih vežbi.

259

– Daj bože.– Znam ja to. Možda ćemo ponovo u Čačak.– Ja sam tu i voleo bih ponovo da odem, na tvoje imanje.– Tebi se tamo sviđa.– Mesto za odmor i uživanje. Što pada, kiša.– Ovaj maj je baš kišovit. Trave ima, na sve strane.– Treba čupati.– Ono što se moglo, ja sam sredila ali livadu treba pokositi.– Zar nemaš kosu?– Imamo dve, ali Marko ne zna da ih naoštri.– Ako odemo, ja ću da sredim tvoj plac i biće ko devojačko lice.

Otkovati kosu je prosto, samo da vidiš kako se to radi.– Sad imam, tebe.– Ja ću da radim, a ti mi budi samo u krevetu.– I to će ti dosaditi. Šta si radio pre ja ne znam, sve sam izbrisala

ali od trenutka kad smo se sreli, pazi šta radiš jer Katarina sve vidi. Ti si moj muškarac i ja te hoću, samo za sebe.

– Neće mene ni jedna druga.– Kad bi znale kakav si umetnik, trčale bi ko pčele na cvet.– Ko je ovde glava a ko rep?– Moj čovek, je glava.– Onda počni da me slušaš.– Sve, što kažeš.– Ja ću kratko. Hoću razgovor i dogovor, hoću ravnopravnost,

hoću da manje radiš jer te volim i želim što duže da mi traješ.– Ima li još, nešto?– Sad me poljubi.– Ti si me vratio u život i dokazao da sam, žena.– Kako malo treba, pa da čovek bude srećan.– Ja sam mislila da osim rada sa pacijentima, druge sreće nema.

Zakopčana do grla, sa dugačkom suknjom, ja sam godinama potiski-vala svoju želju za čovekom i ljubavlju, bez koje nema smisla živeti. Došao jedan Milija i upalio moje telo.

– Ja više Katarina, ne mogu bez tebe.– I ne treba, ja hoću da zajedno dočekujemo nova jutra. Upali

radio.– Ja ne volim kuknjavu.

260

– Nje ima, na svim radio stanicama. Nekad je čovek mogao da čuje, po neku dobru pesmu, a sad došla neka turska muzika od koje se diže kosa na glavi.

– Pustiću ti traku, koju je snimila moja ćerka. Ne volim da ih hvalim ali su mi deca čista, nevina.

– Od dobre majke i deca su dobra.– Svideće ti se Juca i Marko. Ja sam Milija godinama bila, radio

amater.– I, ja.– Kako se zvala tvoja stanica?– Prvo Mladost, pa Beli Potok.– Na kojoj si frekvenciji radio?– 1600 megaherca.– Gde je to?– Na kraju skale, iza Beograda 202.– A ja, kod Sarajeva. Kad upalim svoju stanicu, magično oko se

raširi i poklopim sve ostale.– Nisi imala odgovarajući, kvarc.– Štelovala sam se pomoću, promenljivog kondenzatora.– Zato ti je stanica šetala.– Dugo sam bila, radio amater.– Ja samo dvadeset godina. Moja stanica je bila, jedna od jačih

u okolini.– Ko ti je napravio?– Otac.– Je li i on bio amater?– Ne, ali je voleo da pravi radio stanice. Mene je zbog stanice

drao kum, koji je stalno nešto izmišljao samo da mi uzme što više para. Prva stanica je bila sa lampama 807, prave predajne. Sa njima sam imao čujnost čak u Sremu.

– Viđala sam ja, te lampe.– Njih je teško nabaviti, a i dosta koštaju. Kad su kumu zatrebale

ove lampe, on je došao i skinuo ih i stavio PL 500 i sa njima izgubi snagu. Obećavao je jače ali je to moralo skupo da se plati, a ja tada para nisam imao. Kum se oženi po treći put i kako je bio poznat lažov, niko da se okumi i šta je mogao nego da mi obeća novu jaču stanicu, samo da ga venčam. Njegovo venčanje me debelo koštalo a kad je trebalo stanicu da sredi, ja odreših kesu jer obećanje pre sva-dbe više ne važi. Donese on meni neku malu stanicu, koja je mogla u

261

kesu da stane. Uključim je a ona jedva se čuje u prečniku od jednog kilometra. Zovem ja kuma i kažem da slabo radi a on će meni, koliko para toliko i muzike. Reče on da će je pojačati ali će me to koštati 300 maraka. Nabavio ja pare, stanicu stavim u tašnu i krenem za grad. Kod Karađorđevog parka napadnu me trojica, razbiju glavu i uzmu tašnu sa stanicom. Krvave glave odem u hitnu pomoć, gde mi neki doktor koji smrdi na rakiju, opra glavu i stavi gazu koju sam do kuće nekoliko puta lepio.

– Jadničak moj, mogli su da te ubiju.– Da ja nemam ove šake. Od tada, sa sobom uvek nosim skaka-

vac.– Šta je to?– Nož, ljubavi.– Zar bi mogao čoveka, da ubodeš?– Ako treba da se branim, upotrebio bih ga bez razmišljanja. Jer

ako je neko mogao da me napadne i povredi, zašto ga ja ne bih boc-nuo?

– Polako, mili moj.– Šta mogu, kad sam nestašan?– Mi smo ludi.– Privlačiš me, ko magnet.– Neću ja više s tobom u krevet.– Ako nisi spremna, beži što dalje od mene.– Zar moramo ovoliko, da se volimo?– Ništa se ne mora, ali je lepo.– Jadna, ja.– Kad je crko miš, ispod plasta sena?– Mili moj, moraš da se čuvaš.– Od, koga?– Oni tvoji na poslu, te ne vole.– Šta me briga, za njih. Ja nikog ne diram.– Vide oni da ti sijaš, da ih ne zarezuješ ni dva posto, a to ih još

više muči.– Ja gledam svoja posla i radim jedan humani posao, od koga

nemem velike materijalne koristi.– Bog ti je platio, poslao je mene da ti ulepšam život.– Ako je to plata, ja mu se zahvaljujem.– Gospod je svemoguć, on sve vidi.

262

– Više od godinu dana vežbam, čuvam dekubite jer znam da će ozdraviti.

– Oni tvoji ne žele da on ozdravi i zato ne idi na kliniku, dok si na odmoru.

– Poslušaću te ljubavi.– Ti si srećan čovek jer mene imaš, a ja ću te paziti, maziti i čuvati

samo za sebe. Blago onom, koga ja volim.– Osetio sam tu, ljubav.– Čuda ćemo nas dvoje stvoriti, kad ti kaže tvoja Katarina. Moj

čovek će da ima sve.– Ja hoću tebe, tvoje telo i dušu.– Sve je tvoje. Šta ti je to u džepu.– Tranzistor.– Može li da svira?– Ima neki spoj.– Kupiću ti jedan dobar.– Doneo sam da ti ga pokažem.– Baš je lep.– Star je preko dvadeset godina. On je služio da kontrolišem

čujnost stanice.– Ja sam kao devojčica od jedne rođake iz Francuske, dobila

tranzistor koji i danas čuvam. Stalno sam ga nosila sa sobom i nisam se odvajala ni u krevetu. Ja ga upalim i dok spavam, on mi svira.

– Ti si često kupovala baterije.– Tri dana i ne može više da svira.– Katarina, ti si mi se nešto prolepšala, pa blistaš ko rosa na

suncu.– I deca mi to kažu.– Iz dana u dan, sve si lepša.– To je tvoje delo.– Ja se trudim, koliko mogu.– Dobar si iznad, očekivanja.– Zaslužio sam trojku.– I petica je mala, za tvoj rad.– Ja bih da spavam.– Pričaj mi.– Šta?– Bilo šta, volim da te slušam.

263

– Kao apsolvent defektološkog fakulteta, krenem u Bosnu da spremim diplomski rad.

– To je gubljenje vremena.– Budalaština, koja košta vremena i para.– Zar nisi to mogao u Beogradu?– Mogao sam, ali je to vreme bratstva i jedinstva, pa sam želeo

da odem u drugu republiku. Želeo sam da odem u seosku školu i na licu mesta snimim, govorni status seoske dece. Sednem u voz i stignem u Priboj na Limu. Odatle, autobusom odem u selo po ime-nu Štrpci. Javim se dirktoru, on me bog zna kako srdačno dočeka i preda me domaru škole. Pre podne sam radio sa decom, a po podne odlazio u Priboj.

– Gde si stanovao?– Blizu škole, neka krezava baba od koje bi se i mator čovek

uplašio, izda mi sobu.– Je li to mnogo koštalo?– Spavao sam i triput dnevno jeo, za sitnu lovu. Baba je volela

da priča i mi smo uvek imali šta da kažemo, jedno drugome. Znala je sve abrove, po selu.

– Neka, načitana baba.– Pričala je i o svojim ljubavnim vezama. Znala je ko s kim ide,

koja žena s kim vara muža, živa enciklopedija.– Je l' ima decu?– Ima jednog sina, ali ne zna ko mu je otac. Jedinica u majke,

više puta se udavala ali nije ostajala trudna. Stigle godine, tada je imala blizu pedeset, presta da razmišlja o još nekoj udaji i zaposli se u nekoj kafani. Slobodna žena, nerotkinja, pravi mamac za šofere i druge mušterije. Gazda, kod koga je radila oseti da bi ona mogla da mu donosi pare, pa joj predloži posao uz dobru nadoknadu. Dozida pored kafane još jednu sobu, ubaci nameštaj i posao krete. Radila je godinu dve, kad jednog jutra oseti muku i poče da povraća. Gazda je zove jer su mušterije stigle ali ona od muke i povraćanja ne može da stoji a kamoli ljubav da vodi. Kad je gazda video da vrag odnese šalu, on pozva hitnu pomoć. Odvedu je u pribojsku bolnicu na infektivno odeljenje i uključe infuziju.

– Deset dana su je lečili od trovanja hranom, a niko da se seti da je pita da li ima retke stolice. Dolazio gazda da pita doktora kako je, kad će da je otpusti jer posao čeka. Njoj i dalje nije dobro.

– Mnogo greše naši, doktori.

264

– Ko bi se setio trudnoće, kad je u okolini poznata kao nerotkinja koja se bavi prostitucijom. Jednog jutra reče glavnoj sestri da je tru-dna i da je prebace na ginekološko odeljenje.

– Tako krezava baba.– Tada je bila mlađa i lepa, jer ljudi ne bi dolazili. Ode kod gi-

nekologa, koji potvrdi trudnoću. Selo se začudi i poče da traži oca ali ona i danas dani ne zna ko je otac. Pre nego što odem na spavanje, ja sam obavezno svraćao kod domara do čujem neki abar.

– Muškarci su gore abronoše od žena.– Znao je on u kojoj kući ima udavača ili mlada snajka a znao je i

koja žena voli da šara očima. Domar je imao ćerku za udaju.– Mogao si i nju da oženiš.– Lepa ko boginja, ali joj je jedna noga kraća. Na porođaju do-

ktor ili babica povrede nogu i ona osta bogalj celog života. Prošlo je godinu dana, kad mi se domar javio i pozvao na svadbu njegove ćerke.

– Nisi, otišao.– Šta ću ja, tamo? Kasnije kad sam postao bosanski zet, saznao

sam da se udala za nekog matorca i rodila mu tri sina. Posle rođenja trećeg sina poginula je u sudaru dva autobusa.

– Šta ti je, život.– Danas je lutrija, doživeti starost. Katarina, meni padaju očni

kapci.– Sad kad te poljubim, ima da se dignu.– Ja bih opet.– Ne može, dok mi ne ispričaš još nešto.– Jednog kišnog dana u autobusu, ugledam jednu divnu damu

i rekoh sebi to je devojka za mene. Kad sam video domara ja je opišem, a on mi reče nije ona za tebe, zašto, ne mogu da ti kažem. U prvi mah sam pomislio da je reč o ljubomori ali sam kasnije saznao razlog. Nekoliko puta sam pokušavao da stupim u kontakt ali bez uspeha. Samo se javi i zabaci glavu, ko konj kad mu padne griva na oči i udalji od mene. Svaki dan sam čekao autobus kojim ona putuje, da bih na njenom licu odmarao oči. Subota beše neki svetac je bio, pa ljudi nisu radili. Pozove me domar na rakiju i kafu, a ja rekoh sebi evo prilike da nešto čujem o lepotici, zbog koje izgubih san.

– Hteo si da ga, napiješ.– Samo pijan čovek , odreši jezik.– Baš si mudar.

265

– Morao sam.– Razumem te, ljubavi.– Pijemo mi, ćerka donese meze ali domar ništa da kaže o le-

pojci, niti ja smem da pitam. Vidim ja, ako nastavim da ga pratim u piću, da ću brzo pod stol. Neku popijem, neku prospem ali pazim da domar ne vidi. Njega rakija poče da hvata i on odreši jezik. Katarina, meni je hladno.

– Otvorila sam prozor, da uđe malo svežeg vazduha. Zagrli me mili, pa ćeš se ugrejati. On bi opet.

– Raste, ko pečurke posle kiše.– Nek miruje, a ti nastavi sa pričom.– Ispriča meni domar da je najlepša devojka u selu, da su je

mnogi tražili ali je sve odbijala. – Čudno.– Lepa žena uvek misli, da je sledeći momak bolji od prethod-

nog. Iz susednog sela je često dolazio momak čudnog ponašanja i sumnjivog morala. Voleo je da pije a žene nije birao. Njemu su dobre bile udovice, raspuštenice, a uživoa je da zavodi udate žene, koje je posle ucenjivao.

– Kako je mogao?– Bog mu je podario lepotu a uzeo pamet, i tako najlepša devojka

svoju lepotu jeftino proda. Čuo je on za ovu lepoticu i sa mnogo ljudi se opkladio, da će je oženiti. Ljudi su rado prihvatili opkladu, jer ko je mogao da poveruje da onakva devojka ode za barabu i pijanicu. Vašar u selu a oni se drže za ruke, dok se narod čudi šta se to dešava, sa najlepšom devojkom u selu. Odbila je doktora, inžinjera a sada je u društvu sa seoskom pijanicom i ženskarošem. Neki su je žalili, a neki govorili videće ona svog boga. Poče i mrak da osvaja selo a oni se ne razdvajaju. Na opšte iznenađenje prisutnih, uđoše u autobus koji krete prema Priboju. Odatle kolima odoše do njegove kuće, gde ih majka i sestra dočekaše po običaju. Čuše i pucanj iz puške, koji oglasi da se momak oženio. Dođoše komšije i rođaci i te noći se svi-ralo i pevalo, do rane zore. Tek kad se petao oglasio, gosti se raziđoše a mladenci odoše na spavanje. Nije prošao ni pun mesec, kad dama jednog jutra sa putnom torbom krete kod svoje majke. Od sramote ne izlazi iz kuće, a selo ne prestaje sa pričom. Neki je brane, a neki govore tako joj i treba kad nema pameti. Dolazili su i prosci ali više o udaji, ninje htela da razgovara, već je odlazila u svoju sobu. U Beo-gradu je imala strica i strinu, pa je poželela da ode kon njih jer selo

266

više nije volela i želela je da ode, što dalje. Stric ima mladu ženu i tek rođenog sina, pa je lenjoj strini pomoć bila neophodna. Strina je pozva da dođe u Beograd, što dama jedva dočeka. Radila je od jutra do mraka, ali joj to nije smetalo jer je imala svoj mir u kome je mogla da zaboravi, sve ono što joj se desilo. Napio se domar, da sam ga uz pomoć ćerke jedva dovukao do kreveta.

– Jesi li i dalje želeo, tu damu?– Jesam, jer svako od nas ima pravo da u životu napravi, barem

jednu grešku.– Je l' ta dama ima ime?– Polako ljubavi, gde žuriš?– Nešto kriješ.– Pričam sve, kako je bilo. Završio ja diplomski rad i krenuo

kući, kad u vozu vidim damu o kojoj sam sanjao. Sednem ja do nje, a ona ćuti i gleda kroz prozor. Naiđe jedna žena, a ja ustadoh da ona sedne. Žena pronicljiva, poče od Kulina bana sa pričom. Reče da sam dobar i da je srećna žena što me ima. Dama reče da me ne poz-naje, ali pohvali moju ljubaznost. Žena ne zatvara usta i ja iskoristih priliku, da stupim u razgovor. Nas troje u kupe 3u, ko tri alapače, ne zna se ko više priča. Žena siđe i nas dvoje počesmo sa pričom, koja nas zbliži. Lepo druženje, a vreme leti. Ja poželeo da je Beograd što dalje, kako bih mogao da je gledam i slušam kako cvrkuće, ko ptica na grani. Kad smo stigli na stanicu, ja se ponudih da joj ponesem stvari, što ona rado prihvati. Tramvaj, pa autobus i najzad stižemo ispred velike kapije.

– Ovde stanuje moj, stric.– Lepo mesto. Tu je stadion Crvene Zvezde. Počinju dani

druženja, a javi se i obostrana simpatija i ljubav. Desi se i ono što svi mladi žele, a svako zadovoljstvo ima i svoju ružnu stranu. Dama osta trudna i pored mog ubeđivanja da se uzmemo, ona ode da se očisti. Ja ljut, a pojavi se i sumnja da dete nije moje.

– A čije je?– Šta bi ti radila, da si na mom mestu?– Pomogla dami da se očisti.– Ne znam, da li si u pravu ali neka bude, kako si rekla. – Što je nisi čuvao?– Mi smo se dogovorili, da prvo ostane trudna pa da se

venčamo.– Znaš kad bih ja na to pristala, nikad.

267

– Sumnja, ljubomora, seče ko najoštriji mač ali tu popravke nije bilo. Mi se raziđemo ali je to kratko trajalo, da bi se jednog dana ponovo našli u zagrljaju. Neko može svoj greh da sakrije a neko to mora da ispriča kad tad, ne misleći na posledice. Jedne nedelje mi u gradu punom sveta, a ona nikad lepša. Obukla neku šarenu haljinu, a grudi hoće da iskoče.

– Ti voliš velike grudi.– Žena bez njih nije žena. Imala je smeđu kosu, koja je visila

preko ramena, a lice ko u bebe. Često su je durgarice i poznanice pitale, čime ga neguje. Svratimo u jedan restoran i ona mi ispriča sve ono što sam čuo od domara škole. Ja kao stari lola počnem da se ljutim, što mi to nije ranije ispričala, jer sam momak i meni pripada devojka a ne udavana žena. Ponavlja ona meni da je bila udata samo mesec dana i da je morala da ode, jer je stalno pio a imao je i tešku ruku.

– Vi hoćete tuđe, a vaša da bude nedirnuta.– Nema toga, više.– Nikad nije ni bilo.– Ostala je trudna ali se očistila, kod neke babe.– Mogla je sepsu, da dobije.– Osim krvarenja i temperature koja je trajala dan dva, ništa se

drugo nije desilo. Nije htela u bolnicu, jer bi se saznalo ali je stric saznao od babe i počeo da priča okolo.

– Stric je nije, voleo.– Zašto?– Osetio je stari vuk, da će izgubiti kućnu pomoćnicu pa nije

propuštao ni jednu priliku da mi ne nakači neku ružnu reč. Strina mlada, lepa nije ustajala iz kreveta.

– Da nije bila bolesna?– Zdrava ko dren, ali je uživala kad joj se jelo donese u krevet.– Ta je slična, tebi.– Ja molim, a ona je naređivala.– Opasna, žena.– Razmažena, Makedonka. Govorila je da nismo, dobar par.– Zašto?– Ja sam intelektualac, a ona trgovac.– Kakve to veze ima, ako se ljudi vole?– Meni to nije smetalo, ali je stric govorio da se ne ženim, nego

da se duržimo i svako da živi svoj život. Čak je išao toliko daleko, da

268

je predlagao da rodi dete, a on će joj dati prostor i pomoći da dete izvede na put.

– Ja na to ne bih pristala.– I ta dama je predlog strica, glatko odbila. Ostade ona ponovo

trudna i ja predložih da se uda za mene.– Lepo od tebe.– Jeste, ali šta će reći stric kada čuje da je trudna. Bila je stidlji-

va, povučena.– Pa ostade trudna.– Zbog ljubavi, ljudi svašta rade.– I, decu prave.– Kad sam shvatio da se plaši, okleva i ne zna šta će pozovem je

da idemo kod moje sestre u selo Resnik na slavu.– Je l' išla?– Pristane ona, a ja veseo i pun neke čudne nade koju imaju

samo zaljubljeni. Doterao se ja, doterala ona, pa izgledamo ko ljudi kad žele da se fotografišu. Moja sestra, udala se u bogatu kuću iako je zet ženskaroš, na daleko čuven. Govorila je, moj Mija je takav i ja tu ništa ne mogu da promenim.

– Pametna žena.– Sve je bilo u njenim rukama. Mija je odlazio, ali je ona znala

da će se vratiti i nikad ga nije pitala gde je bio. Vreme i tuđe žene su učinile svoje, pa mog zeta dva puta udari infarkt i on je danas miran ko bubica. Moja sestra mu se ne sveti, nego ga vodi kod dok-tora, kupuje lekove i dva puta godišnje vodi u banju. Zet je šaren ali duhovit čovek i kad ugleda damu, poče šala da se ori po čitavoj sobi. U prijatnom društvu vreme brzo prolazi i dođe vreme da se ide kući, a autobusa nema. Sneg pao, drumovi se zaledili, a naši autobusi sa ćelavim gumama jedva idu. Prođe deset, pola sata, a njega nema. Dama poče da cupka, od hladnoće, a i ja sam se počeo lediti. Da li je sudbina ili slučajnost, naiđe taksi i mi uđosmo u njega. Meni kao da neko nepoznat reče vodi je u Beli Potok.

– Baš si nevaljao.– Ona je počela da se buni, ali sam u njenim očima video da je

to jedva dočekala.– Je li to tvoja bivša žena?– Da.– To si mi pričao.

269

– Ona je Marinina majka. Na Svetog Nikolu je došla za mene i tog istog praznika sahranjena 1993. godine.

– Kakva, slučajnost.– Nesreća, ljubavi. Sutradan odem kod njenog strica, da kažem

da je kod naše kuće, a on neće u kuću da me primi.– Baksuz.– Teško je podneo gubitak, kućne pomoćnice. Dođem ja i drugi

put da ga pozovem, na svadbu.– Je li došao?– Nikad nije prešao, moj prag.– Neki, mnogo loš stric.– Običan drkadžija. I kad mi je žena umrla nije došao, a znao je

vreme i mesto sahrane.– Zato ja, nemam rodbinu.– Šta će ti?– Ti si moj, jedini rod.– Dosta priče, mogu li da te poljubim?– Tako se počinje.– Samo da te pomazim.– Tvoja sam.– Znam.– Sve je tvoje, ja volim samo tebe.– Katarina, telefon.– Neka zvoni, imam pravo i ja na život.– Ako je neki pacijent?– Dosta sam rešavala tuđe probleme, a sebe zapostavila. Šta sam

ja propustila, svih ovih godina?– Svi grešimo.– Ovo zadovoljstvo se nikakvim parama ne može platiti.– Ja bih pivo.– Doneće tebi, tvoja Katarina.– Zatvori prozor, treba da spavamo.– Meni se ne spava, razbio si mi san.– Ja sam se samo trudio.– Bio bi ti dobar, rudar. Ja sam radila u rudniku.– Nisi kopala rudu.– Bila sam, šef.– I gledala, kako drugi rade.– Silazila sam u jamu, leti i zimi.

270

– Nije to lako.– Danas kad čujem reč rudnik, ja se naježim. Mene su radnici

voleli, jer sam uvek bila na njihovoj strani i štitila njihove interese. Godinama sam bila skojevac, a sa mnom je tada bio i Azem Vlasi.

– Titov, pionir.– Tada je svima, bilo dobro.– Zato smo imali, prvo rat a sada ekonomsku krizu.– Tako je hteo zapad. Direktor me nije cenio, jer sam bila na

strani radnika a protiv njega.– Ja bih te izbacio iz kolektiva.– On je to na fini način, uradio. Da sam htela uz pomoć radnika,

mogla sam da ostanem u kolektivu i da dobijem stan. Rudari su bili, moja desna ruka.

– Malo je šefova, koje radnici vole.– Za mene, bi sve uradili ali ja to nisam htela. Radila sam svoj

posao i štitila radnike, koliko sam mogla. Kao omladinka, mnogo puta sam sa Vlasijem bila na televiziji.

– U Boru sam tri godine živela sa mužem i dvoje dece. Pričala sam, da me je muž izbacio sa decom na ulicu i doveo drugu ženu.

– Što ti rudnik, nije dao stan?– Kako, kad je direktor jedva dočekao da me se oslobodi. Rudari

su hteli da mi pomognu ali sam ja dala otkaz i sa mojim anđelima krenula, na put užasa ali sam hvala bogu, sve prebrodila.

– Što te nisu primili roditelji?– Majka je rekla, kučko jedna, što me sramotiš!– A, otac?– On je dobrica, koji mora majku da sluša.– Kako su mogli da ostave unučiće na ulici, zar se ne plaše

boga?– Bog će im oprostiti sve. Ja se molim, za njihovo zdravlje.– Šta su im, deca kriva?– Osamnaest godina, nisam videla svoje roditelje.– Zašto su takvi?– Ja i otac, uvek smo se dobro slagali. On je zidar i pored njega,

naučila sam da zidam, malterišem.– Svašta Katarina, zna.– U kući je bio sluga.– Sam je kriv, za to.

271

– Slušao je majku a brat je bio još gori. Otac dođe sa posla, puno je privatno radio i majka traži pare, a brat ga tera po sok. Tata kupi žuti sok, a brat ga pošalje po koka kolu.

– Malo sutra bih mu ja otišao.– Rekoh ja tebi, da je otaci dobrica. Njegov otac je imao pet si-

nova, a bio je siromašan ko sirće. Tada se jela proja, jer pšeničnog brašna nije bilo.

– Bilo je, ali ne za sirotinju.– Jedne subote, moj deda po ocu ode sa decom u vodenicu da

melju kukuruz. Moj otac je bio krupan i lep mladić, najlepši od svoje braće pa je zapao u oči jednom bračnom paru. Oni su bogataši iz susednog sela i imali su sina koji je poginuo u prvom svetskom ratu. Taj bračni par je mom dedi dao džak pšeničnog brašna za mog oca. Deda se nećkao ali je na kraju pristao i moj otac ode, da živi kod te porodice.

– Deda ti je mudar, jer je dobio džak brašna kojim je mogao da prehrani ostalu decu.

– Moj otac je bio lep, a novi roditelju su ga pazili ko malo vode na dlanu.

– Otac ti je imao sreće.– Ali mu je majka, došla glave.– Kako to misliš?– Nikad ga nije volela, kao žena i uvek je radila šta je htela. Otac

je slušao i radio kako ona kaže.– Neka opasna, žena.– Za nju je postojao samo, brat i niko više. Uvek je bila gazda u

kući, a otac ko noj nabije glavu u pesak, da ne bi ništa video i čuo.– Takvi smo mi muškarci.– Nisi ti, takav.– Nisam, jer si ti veliko srce i znaš da poštuješ čoveka, koga

voliš.– Volim ja sve, ljude.– Ali mene, malo više.– Niko ne može s tobom, da se poredi. Kakve sam sve žene vide-

la, dođe mi da se postidim što sam žensko.– Svako nosi, svoju sramotu.– Neke žene baš nemaju mere, ni u čemu.– Svi prsti na ruci, nisu isti.– Ima žena koje natrpaju prstenje na ruku, a varaju muževe.

272

– Takvih je uvek bilo i biće.– Zato ti nećeš burmu i venčanje.– Ti lažni okovi, meni ništa ne znače.– Šta, ljubavi da ti poklonim?– Dosta si ti meni, dao.– Šta na primer?– Vratio si me u život, zar to nije dovoljno.– Kako su se upoznali, tvoj otac i majka?– Slučajno. – Sve je sudbina.– Moja baka je bila opasna žena i što ona odluči, svi su morali to

da ispoštuju. Ona je majci našla nekog momka koji je bio ružan, sav u bubuljicama ali jedinac i mnogo bogat. Majka kad ga je videla počela je da moli, da se ne uda za njega jer ga ne voli, a ono bubuljičavo lice ju je dovodilo u očaj. Počela je da preti samoubistvom, ako je za nje-ga udaju. Uzalud je majka molila, jer je baba dala reč i uzela kaparu. Znaš li šta je to?

– Ja sam čovek sa sela.– Reci, onda.– Kapara je neki vredniji poklon, u vidu dukata i tome slično.– Zakazana veridba, stigla muzika, a počeli da pristižu gosti i

komšije ali mlade nema. – Šta se desilo?– Majka je pobegla od kuće i nisu je našli dve nedelje. Momak se

oženi drugom, kapara je vraćena, a selo je danima pričalo o sramoti koja se desila. Na seoskom vašaru majka ugleda oca koji je bio visok, lep, uvek doteran i tako se rodi ljubav.

– Koliko je imala godina?– Istog su godišta.– Nekad su se rano, udavali i ženili.– Imali su po 16. godina.– Šta su oni znali, o ljubavi?– Ništa. Kad je majka došla za oca, nastali su problemi, koje je

ona teško prihvatala. Domaćinska kuća u kojoj je trebalo puno da se radi, a ona nije volela da radi.

– Na koga si ti vredna?– Na oca, on je uvek radio, za njega nije bilo subote i praznika.

Nekad se noću prela vuna.– Dok je bilo, ovaca.

273

– Otac spava, a majka i svekrva do zore predu. Sa prvim jutrom, sa prvim oglašavanjem petla, svekrva bi odlazila na spavanje, a majka budila oca i sa njim odlazila u njivu. Otac je bio dobar.

– Zato ga je žena vukla, za nos.– Prostre gunj, ispod drveta i majka dobar deo dana prspava.

Otac kopa, za dvoje i kad predveče dođe svekrva na njivu, ugleda njih dvoje kako kopaju. Iz njive svih troje odlaze kući, ali za majku nema odmora. Ona i svekrva nastavljaju, od sinoć započeti posao.

– Prema tebi nije bila, dobra.– Ja je ne mrzim, jer me je rodila.– Čudna neka, majka.– Ja bolju, nemam. Molila sam je da me ne udaje, za onog skota

od čoveka.– Što nisi pobegla od kuće, kao ona?– Plašila sam se njene osvete. Govorila je da me je ona rodila i

ubiće me, ako treba i da ja moram da se udam i rađam decu. Mnogo sam se namučila u dosadašnjem životu, ali je bog poslao tebe i ja sam sada srećna.

– Mogao je i ranije, da nas spoji.– Nikad nije kasno, kad se dvoje vole.– Prošle noći sam sanjao, kako me zmije napadaju a ti me

braniš.– To su dušmani. Jesam ti rekla, da radiš u zmijskom gnezdu?– Gde ću sada, kad su me godine stigle?– Ja ću da se brinem o tebi.– Ja nikome zlo, nisam učinio.– Zato te i mrze. Što je lepo kad imam nekog, pored sebe.– Ja, sam tu.– Neću te pustiti da odeš od mene. Milija, šta imaš sutra u pla-

nu?– Prvo, da volim Katarinu.– Zar ti nije dosta?– Ne.– Mi smo ludi.– Ja ću da zatvorim prozor.– Nek ulazi svež vazduh.– Mi smo goli i znojavi, nazebšćemo.– Posle kiše, u vazduhu ima najviše ozona.– Mi smo goli.

274

– Sada ću doneti, šareni pokrivač.– Priđi da te grlim, a ti da budeš mirna.– Hoću, ljubavi.

– Katarina, gde si?– Spremam mom Miliji doručak.– Nešto lepo.– Sendvič sa puno ljubavi. – Može li kafa?– U krevet stiže čaj sa medom.– Hvala.– Danas moram da uključim telefon, ljudi me traže, pitaju gde

sam, da mi se nešto nije desilo.– Što im ne kažeš istinu?– Još nije došlo vreme za to. Kad bi znali da si ti uzrok, što se ne

javljam na pozive obrao bi zelen bostan. Hoćeš još čaja?– Može.– Dans ću ceo dan, da radim.– Kad da ti se javim?– Ostavi uključen mobilni, a ja ću čim dobijem slobodno vreme

da te zovem. Sutra ću najverovatnije kod dece u Šabac.– Kad ti polazi autobus?– U 19 sati.– Mogu li da te ispratim?– Zašto da ne? Zar mi nismo, muž i žena?– Nismo venčani.– A to što živimo zajedno, zar ti to ništa ne znači?– Volim te, Katarina.– I ja tebe, mužu moj. Šta ćeš ti da radiš, kad mene nema?– Idem na kliniku, da obavestim sestre da brinu o Željku, pa ću

posle kući.– Dok si na odmoru, nemoj da ideš na kliniku.– Poslušaću, svoju Katarinu.– Odmaraj se.– Imam puno, posla.– Prvo, sredi zub.– Hoću ali ne mogu da nađem, amalgansku plombu.– Jesi je tražio?– Obišo sam pola Beograda.

275

– Šta kažu, zašto je nema?– Niko ništa ne zna da mi kaže, samo sležu ramenima.– Dok si na odmoru piši.– Šta mi vredi, kad još ništa nisam izdao.– Biće nešto, kad ti kaže Katarina.

– Zdravo Nataša.– Tečo, vi stigli.– Gde je Marina?– Ona je otišla na vežbe.– Jeste li nešto jele?– Malo.– Znam ja, kako vi jedete. Imaš li danas predavnje?– Počinje u 15 sati.– Pokušaj nešto da jedeš.– Nisam gladna. Tečo, vi blistate.– Lepo mi je, ali se plašim.– Zašto?– Sve što je lepo, kratko traje.– Vi niste, deca.– Dugo smo bili sami i ovoliko sreća, može da nas uplaši.– Da se nisu pojavili, neki problemi?– Ne dete, ali je sve toliko lepo da ja ponekad pomislim, Milija ti

sanjaš, ovo se ne dešava u stvarnom životu.– Vaša veza je ozbiljna.– Mi se volimo ali dama ne želi, da se udaje.– Šta vas briga, ovako vam je još bolje. Ko zna tečo, možda će

jednog dana promeniti mišljenje.– Ne, ona je sigurna u sebe i drži se date reči.– Žene se menjaju.– Ova je stabilna i čvrsto stoji, na svojim nogama. Odoh ja Nataša

u voće, hoću malo da prošetam.– Ja ću na predavanje.– Kad, dolaziš?– Oko dvadeset sati ću stići.Otkad nisam ovde bio, a i šta ću, ko još voli da šeta kroz ovu veliku

travu? Nekada sam ovde čuvao kravu Belku, od čijeg mleka sam se školovao. Deset litara, svaki dan i ja sam lepe pare uzimao. Jedne go-dine moja Belka je ušla u kupušnjak i stricu Giletu pojela, sav kupus.

276

Da pozovem Katarinu, volim da joj čujem glas. Volim ja i drugo, ali će toga biti kad se ponovo sretnemo. Niko se ne javlja, mora da je isključila mobilni jer ima posetu. Da pozovem još jednom, sada će se javiti. Šta ja to čujem, pretplatnik nije dostupan zovite ponovo. Zvaće ona sada je možda kod nekog pacijenta, a ona kad radi ne vidi i ne čuje nikog.

– Marina, gde si ceo dan?– U školi, tata.– Čim mene nema, ti bežiš od kuće.– Vežbe, pa jurnjava za potpis i na kraju predavanje. A otkud ti

u ovo vreme, kod kuće?– A gde bi trebalo, da budem?– Zar nisi, kod Katarine?– Kao što vidiš, ja sam kod svoje kuće.– Sutra me budi u sedam sati.– Kad, Nataša ide na predavanje?– Sutra je slobodna. – Ja odoh u potkrovlje.– Zar nećeš da spavaš u svojoj sobi?– Tamo ću da pišem, a mogu i da spavam. Kad dođe Nataša, ti

zaključaj vrata.– Tata, nisam mala.– Samo te podsećam.– Laku noć, tata.– Ljubavi, gde si?– Na autobuskoj stanici.– Zvao sam te više puta, a tebe nema.– Imala sam puno posla, pa sam isključila mobilni. Kad radim

svoju dijagnostiku, treba mi mir.– Volim te, Katarina.– I ja, tebe Milija.– Ja sam želeo da te ispratim.– Drugi, put.– Čekao sam tvoj poziv.– Nadam se da se ne ljutiš, što te nisam zvala.– Ne, ali tebe uvek volim da čujem.– Dolazili su neki važni ljudi, koji se leče kod mene više godina.– Neki, bogataši?– Ljudi na položaju.

277

– Takve, treba čuvati.– Ja sam lečila njihovu decu, žene, a sada su i oni došli na red.

Šta ti radiš?– Sedim na terasi i nešto piskaram.– O, nama?– Želeo bih da napišem, našu ljubavnu pričicu.– Možeš ti, to.– Mogla bi i ti da počneš, sa pisanjem.– Kad počnem zaboraviću sve oko sebe, a ja to još neću.– Svaki dan, po dva sata.– Još nije vreme, za moje povlačenje u samoću. Narod me još

traži.– Lepo, ljubavi.– Imala sam prijatne i neprijatne, susrete.– Sa narodom je teško, raditi.– To je moj život, ja sam poslata od gospoda da pomažem ljudi-

ma. Ti si moj život, ti si definitivno u meni i bez tebe više ne mogu i neću, da živim. Ja sam ti a ti si ja, i tako će večno ostati. Bez tebe, više neću nigde da idem.

– Sve više volim, tvog boga.– On nas sve, podjednako voli.– Marina ti, prisluškuješ razgovor.– Je l' to, Katarina?– Jeste, pa šta?– Pitaj, kada će nas ponovo primiti.– Uskoro dete. Ovih dana, treba da upoznam njenu decu.– Pozdravi, Katarinu.– Hoću, a ti nemoj više da prisluškuješ razgovor.– Došla sam po neku knjigu.– Kako da ne, ja sam pao sa kruške.– S kim si to ljubavi, razgovarao?– Moja ćerka, pita kada ćeš ponovo da je primiš.– Uskoro.– Puno te pozdravlja.– Imaš divnu ćerku.– Zvaću te, sutra.– Može da se desi, da rano dođem u Beograd zbog jednog deteta,

koje čeka operaciju na neurohiruškoj klinici.– Ja ću te, zvali.

278

– Čekam te, mili moj.– Čim ustanem... Marina što stojiš na terasi, što ne ideš na spa-

vanje?– Još je rano a čekam i Natašu da dođe, sa predavanja.– Treba da se upoznam sa njenom decom, pa će ona doći u naše

selo. Šta će reći komšije, kad je vide?– Tata, nemoj i ovu priliku da ispustiš.– Šta ako me, dama ostavi?– Pazi, kako se ponašaš i šta radiš.– Hvala, učiteljice.– Došlo je vreme, da i ti neku nađeš.– Moje vreme je davno, prošlo.– I mnogo stariji od tebe, pa se žene.– Ti ode daleko, mi smo se tek upoznali.– Vidim ja, da je ovo ozbiljna veza i da se vi volite. Tata, u petak

idemo u kafić.– Samo vas dve?– Idu i moje drugarice.– Po, danu?– Skupljamo se oko ponoći i ostajemo, do zore.– Ja u skitnju, ti u skitnju.– Tako je danas.– Da imamo normalnu vlast, ona bi zabranila da deca budu na

ulici posle ponoći.– U subotu idem, kod Nataše.– A, učenje?– Do ispita ima još dosta, vremena.– Nemoj posle kad dobiješ peticu da kažeš, profesor me mrzi.– Nije to moj, nivo.– Sada idi na spavanje, a ja ću nešto da zapišem.– Samo gubiš, vreme.– Mala, gledaj svoja posla.

– Dušice moja, šta radiš?– Doručkujem.– Ja sam čekala, da mi se javiš.– Zvao sam, ali mi je rečeno da nisi dostupna.– Možda sam zaboravila da uključim mobilni.– I meni se to, često dešava.

279

– Ja sam sve svoje obaveze za danas, zavšila.– Šteta što nisi u Beogradu, pa da se vidimo.– Jutros sam se rano vratila, zbog jednog dečaka koji čeka ope-

raciju glave. Ja sam im rekla gde se tumor nalazi i oni će ga tokom dana operisati. Kako, deca?

– Dobro su i jedva čekaju, da te vide.– Kad mogu doći?– Za vikend. Imaš li ti danas, neke obaveze?– Ja sam na godišnjem odmoru.– Onda se vidimo danas.– Zašto da, ne?– Napolju je mnogo vruće.– Ja volim, toplotu.– Stavi šešir na glavu i zaštiti oči naočarima. Napolju je velika

vrućina i ne bih želela da izlazim napolje.– Doćiću ja kod tebe, što pre mogu.– Čekam te, ljubavi...

– Ljubavi, ti već stigo.– Imao sam sreće, sa prevozom.– Je l' vruće?– Toplo mi ne smeta, a na hladnoću sam alergičan.– Noćas sam te sanjala, kako me držiš u naručju.– Ja sam spavao, ko na trnju.– Nedostaje ti, tvoja Katarina.– Podvukla si se pod kožu.– Živećemo mi zajedno.– I dočekivati, nova jutra u krevetu.– Teško meni. Ljubim te, mili moj.– Ja bih u krevet.– Može, ali prvo idi u kupatilo.– Baš sam se oznojio.– Dok se ti osvežiš, tvoja žena će da raspremi krevet. Bože hvala

ti, za ovu radost i zašto su me godinama učili, da je ljubav greh?– Greh je ubiti.– Čega se sve odriču, mlade žene u manastirima. Neke shvate

svoju glupost, pa pobegnu na vreme a neke provedu život verujući da je služenje u manastiru prava stvar. Ja tek u 45 godini, upoznajem šta je život.

280

– Ja sam se umorio.– Smeta ti ova vrućina.– Osećam, umor.– Sada ću ja mom radniku, doneti pivo.– To bi me osvežilo, pa da nastavim tamo gde sam počeo.– Polako Milija, hladno je možeš da se prehladiš.– Čim se osvežim, idemo iz početka.– Sve ovo vreme ljudi su me proganjali, šutirali ko ping pong

lopticu, a sada me voli moj Milija. Brat me najurio iz kuće, kad mi je trebala njegova pomoć.

– I, roditelji su se ogrešili.– Majka mi je rekla, da idem iz njene kuće i da joj više nikad ne

izađem pred oči. I tako ja već dvadeset godina, nikog svog ne videh. Tvoj dolazak u moj život, otvorio mi je oči.

– Svi smo mi, po malo slepi.– Neko progleda, kad tad a neko ostaje slep, celog života. Ova

sreća sa tobom, ne može se ničim platiti.– Ljubavi zaboravimo, šta je bilo.– Nas je bog, stvorio.– Zato se radujmo i živimo, naš život. Svi su mi okrenuli leđa.– Tako je to u životu. I moj dosadašnji život, je bio pun svega i

svačega ali je tvoj Milija jak i neda se tek tako.– Meni su najrođeniji, okrenuli leđa.– Pa si preživela i podigla na noge, sina i ćerku– Kako mi je bilo, to samo ja znam.– Čudno mi je da te brat ne voli i da ti se nije našao, kad ti je bilo

najteže.– Možda nije smeo, od majke.– Čudna ste mi vi, neka porodica.– Kažem ja tebi, da tražiš drugu ženu.– Da te ne volim, ja bih okrenuo leđa i otišo što dalje, da te moje

oči više nikad ne vide.– I ja, ne mogu da zamislim život, bez tebe.– Šta ako jednog dana, deca stanu između a ti ne znaš na koju

ćeš stranu?– Moja su deca divna i ona će biti na mojoj strani. Znaju ona da

sam se žrtvovala, svih ovih godina i da je došlo vreme, da i ja imam svog čoveka.

281

– Ja nisam vidovit ali vidim, da će ti deca praviti velike probleme kad me vide. Ona još uvek ne veruju, da me ti voliš i da tvoja priča o nama njima za sada izgleda simpatična, ali kada osete da se stvarno volimo, pokušaće da nas razdvoje.

– Kad sam bratu trebala, on je došao kod mene da traži pomoć.– U istoriji nije zabeleženo, da sestra odbije brata.– Ovo je zanimljivo, da čuješ.– Pusti, priče.– Brat je bio loš đak i svake godine je išao, na popravni. Uz moju

pomoć, nekako završi trgovačku školu.– Neki, nevaljali momak.– Bio je nevaljao, nešto kao ti. Dugo je momkovao a cure je

menjao, ko ciganin konje.– To su nesrećni, nezadovoljni i takvi ostaju celog života. – Jedne večeri, je doveo neku u žutom kaputići i rekoa roditelji-

ma da je stigla snaja. Majka se nasmejala i pitala, koja je to po redu ali je brat odgovorio da je to njegova buduća žena. Otac je bio na krevetu, sa novinama u ruci i kad je sve ovo čuo, on se nasmejao ali nije ništa komentarisao. Majka je stavila pitu da se peče, jer je kod nas takav običaj. Kad su se najeli, brat reče ocu da mora negde da se sakriju jer ga juri njen deda. Sad ću sine isterati krave iz štale, tu vas neće niko tražiti. I tako mladenci provedoše desetak dana u štali, krijući se od komšiluka i dede koji je svima pričao da će ga ubiti, samo da ga nađe.

– Jesi li ti bila, tada u kući?– Ne, ja sam bila udata.– Ko ti je sve ovo, ispričao?– Sam brat, kad je došao da traži pomoć. Brat je imao 30 godina,

a ona nije ni punih 14 napunila. Kažu da je lepo izgledala i da je de-lovala, ko Crvenkapica u žutom kaputu. Snajkini roditelji su radili u Švajcarskoj a nju i stariju sestru, čuvali su deda i baba.

– Vidim, kako.– Deda nije odustajao od svoje namere, pa su brat i klinka došli

kod mene u Majdanpek. Sedam dana, su bili kod mene i ja odlučim da im pomognem.

– Kako?– Čućeš kasnije.– Ti si njemu pomogla a tebi kad je trebala pomoć, on ti okrenu

leđa.

282

– Bog sve vidi, pa neka sudi. U jednom krevetu oni, moja deca i ja u drugom.

– I tako, sedam dana?– Kako sam mogla brata, da ne primim u kuću? Kod mene su

došli, jedne kišne noći u tri sata.– Junačina, što ti je uzela pare i kupila imanje i kola, krije se od

jednog starca.– Meni su svi, samo zlo nanosili ali je moj dragi bog poslao tebe,

kao nagradu za moj dosadašnji rad i mojoj sreći, nema kraja. Brat je znao za moju sposobnosti, i ponadao se da ga ja mogu pomiriti sa snajkinim roditeljima i dedom. Odem ja ispred kapije i pozovem prijatelja po imenu ali niko da mi se odazove. Uđem ja u dvorište i opet zovem, kad se na prozoru pojavi seda glava.

– Šta je ženo, šta vičeš, zar ne vidiš da imam pušku u rukama?– Dobri čoveče, ja sam došla da kažem da je vaša unuka sa mojim

bratom.– Ubiću ga samo da ga vidim, i opali iz puške.– Na vrata istrčaše žena i čovek, pitajući me da nisam povređena.

Kada su videli da sam dobro, počesmo da se ljubimo i grlimo. Uvedu oni mene u sobu, dođe slatko i hladna voda i ja im sve ispričam i ne zaboravim da kažem, da će se uzeti i ako bog da, uskoro i svadba da se vodi. Prijatelj i prija od sreće počeše da plaču, a deda iz svoje stare kubure ispali, tri hica. Ja se vratim svojoj deci, a brat i snaja odu kući i prve subote sa ocem i majkom, odu prijateljima u posetu.

– A , ti?– Mene su svi, brzo zaboravili.– Ja i ti, ko da smo pišali na koprive.– Danas ga vole, ko da im je sin.– Lepo, ali su se ogrešili kad je tebi trebala pomoć.– Meni je bog, pomogo. – Ljubavi, da ne zakasniš na autobusku stanicu.– Ima još vremena. Hteo je sin, da me doveze u Beograd i sačeka

dok završim pregled deteta ali ja nisam htela, želela sam tebe da vi-dim. Okupaj se ti dok ja namestim krevet.

– Brzo ću ja. Ja gotov.– Tako, brzo?– Samo sam se istuširao.– Popij pivo, dok se i ja sredim, pa ćemo ručati.– Šta si ovo spremila?

283

– Rekao si da voliš piletinu.– Šta god spremiš, ja volim da jedem.– Veliki si ti čovek i moraš dobro da se hraniš. Ja i mojoj deci

dozvoljavam, da jedu meso.– Što i ti, ne probaš?– Mogu, ribu i piletinu ali najviše volim povrće.– Primetio sam i voće da voliš.– Bez njega ne mogu, ni jednog dana.– Što ti lepo stoji, taj komplet.– Imam dobru garderobu, ali do sad nisam nigde izlazila, pa sam

svakodnevno nosila jednu, te istu odeću.– Ti si, ko ja.– Pokušaćemo da se menjamo.– I ja bih to, želeo. Katarina, daj mi torbu.– Neka, ja ću.– Kad sam ja tu, ti ne smeš ništa da nosiš.– Da ne zakasnimo.– Tu je taksi.– Idemo prvo na autobusku stanicu.– Nema ljudi, na ulici.– Ova vrućina, neke je oterala na Adu a neki su u svojim kućama,

sa nekim hladnim napitkom.– Na ovoj vrućini, topao čaj najbolje hladi.– Mili, nemamo mi tu kulturu.– Srbi se teško, menjaju.– Zato nam se sve ovo, danas i dešava.– Katarina nema autobusa, ti ćeš da zakasniš.– Sačekajmo još malo.– Kad stigneš u Šabac, pozdravi decu.– Sutra u deset, imaš za Šabac. Doćiću ako treba i peške.– Čekaću te na stanici. Ako Marko ne mora u školu, svi ćemo

doći.– Ne muči decu, dovoljna si ti. Katarina, evo taksija.– Zakasniću za autobus.– Gospodine može li malo brže, dami će otići autobus?– Kad, polazi?– Za deset minuta.– Gde, idete.– Moja Katarina, ide za Šabac.

284

– U tom pravcu idu, na svkai sat.– Ovaj je gospodine, poslednji.– Stigli smo.– Hvala.– Milija, ti me ovde sačekaj a ja odoh da kupim kartu. Nemoj

dalje da me pratiš.– Krenuo je autobus.– Staće, kad me vidi sa podignutim rukama.Šofer stade i moja Katarina ode, svojoj deci. Oglasi se mobilni a

ona mi poruči da me voli i da sutra krenem u deset sati, ona će me čekati na stanici.

Gde ću sada, ako krenem odmah kući deca će se začuditi što sam tako rano došao kući. Kad čuju da ću sutra u Šabac, baš će se izne-naditi.

– Deco, kako ste?– Šta je tata, što nisi sa Katarinom?– Neće me, više.– Teča se šali.– Damu sam ispratio, na put.– Gde je otišla?– Kod svoje dece.– Zato si se tata, vratio kući. Koliko dana ostaje?– Marina, jesi li ti istražni sudija?– Zar ne smem, da pitam?– Samo pitaj. Pošto si radoznala treba da znaš, da ću i ja sutra za

njom. U Šabac – u Šabac na vašar.– Sve ti znaš.– Ideš da vidiš, njenu decu?– Da.– Super, tečo.– Gde ćete vas, dve?– Idemo, kod Nele.– A ja se zabrinuo, da vam ova noć ne prođe u kući.– Trebale smo da idemo u grad, ali nas je šofer ispalio.– Možda nema benzina.– Tanji ne da brat kola.– Što vas on, nije odvezao?– Ide sa devojkom.

285

– I za vas, nema mesta. Ja ću još malo pa u krevet, a ti me Ma-rina probudi.

– Kad, ideš?– Imam autobus u deset.– Od kuće, moraš da pođeš u osam sati.– Mogu i kasnije.– Pa da ti ode, autobus.– Za Šabac ima, na svaki sat. Katarina me čeka, na stanici.– Vidiš Nataša šta rade, matorci?– Pusti teču, na miru.– Iz nje, govori ljubomora.– I ja tata mogu da nađem momka, kad hoću.– Meni je lako ja znam šta hoću, a vi mladi biste hteli sve od

jednom.– Kako ko tata...– Vratite se pre ponoći.

– Tata, vrema je da ustaneš.– Koliko je sati?– Prošlo je osam.– Što me nisi ranije probudila?– Sve sam ti spremila, ti samo da se obučeš i put pod noge. Ko-

liko dana, ostaješ?– Večaras se vraćam, a možda ću i da prenoćim u Šapcu.– Što tako brzo?– Samo da se upoznamo i svako na svoju, stranu. Ako se večeras

vraćamo, ostaću sa Katarinom.– Javi se.– Nisi ti mala. A šta se sve ovo tebe tiče? To je moj problem,

Katarina je moj izbor.– Tata, ti si u pravu.– Tečo, lepo izgledate.– Ne znam šta je Katarina videla, na njemu.– Moj teča je dobar a za svoje godine i lepo, izgleda.– Idem ja deco.– Pozdravite, Katarinu.– Hoću.– Tata, nemoj da se obrukaš.– Šta treba, da radim?

286

– Budi fin, pažljiv i kupi deci neki poklon.– To, Katarina ne dozvoljava.– Nećeš valjda u goste, bez cveća za damu i deci po čokoladu.– Dami sam dovoljan i ja, a deca su velika i ne vole čokoladu jer

od nje crne zubi. Nemojte da brinem. Znam ja sa decom.– Marina daj čašu vode, da polijemo za tečom.– Ne idem ja Nataša na ispit.– Današnji susret, može mnogo da donese. Deca ko deca, prave

šale na moj račun ali je to možda i potrebno, ko bi ga znao. U Šapcu sam bio pre dvadeset i više godina, jedino čega se sećam to je most.

– Komšija je l' ideš za grad?– Da.– Upadaj u kola. -Jogi kuda ideš?– Znaš da radim u Zemunu.– Tamo si, od kako si školu završio.– Daleko je zbog puta, ali ne mogu u drugu firmu.– Kad si kupio kola?– Uskoro će tri godine, kako ih imama. Sada mi je lakše za puto-

vanje ali je benzin mnogo skup. Gde ti ideš?– Na autobusku stanicu.– Tuda prolazim.– Baš lepo.– Imaš nekog u Šapcu?– Idem u posetu, kod rođaka.– Ja sam tamo, služio vojsku i bilo mi je lepo.– Kad je čovek mlad, njemu je lepo bilo gde.– Dvanaest meseci sam bio, prašinar.– I ja sam, pa šta mi fali. – Iz, čizama i prašine leti a zimi iz blata, nisam izlazio. Ona crna

zemlja, pa gde god zabodem ašov, pojavi se voda. U rovu sam znao da budem i po nekoliko dana.

– Ja sam puzao i kopao rupe, po Dalmaciji.– Tamo je toplo i nema, blata.– Ali je tu kamen, pa rov kopam tri dana. Gde si još komšija

služio?– Samo, u Šapcu.– A ja sam, za 18 meseci promenio sedam kasarni.– U Šapcu sam upoznao, moju Micu.– Žena ti je prva liga.

287

– Sad je nešto, oslabila.– I nju su stigle godine.– Što se ti ne ženiš?– Kad nisam imao sreće prvi put, sada su mi šanse sve manje.– Nikad nije kasno. Moj šef nema ni jedne dlake na glavi a pre

neki dan je doveo, petu ženu.– To je neozbiljnost. – Ni jednu, nije najurio.– Onda nešto sa njim nije u redu, kad ga žene ostavljaju.– Hoćeš ovde da ti stanem?– Može, a ja ću do stanice peške da ispružim noge. Hvala,

komšija.– I drugi put...

– Ljubavi gde si, što se ne javljaš?– Čekam da krene autobus.– Čekaću te na stanici. Kad, kreće?– U deset sati.– Za sat i koji minut i mi ćemo biti zajedno. Moja deca i ja se

radujemo tvom dolasku.– Jedva čekam da stignem, u Šabac.– Ljubim te.Lep kraj. Sa leve i desne strane autoputa, zelenila koliko hoćeš.

Ovaj narod nije svestan koje bogatstvo ima, još kad bi više radio mo-gli bismo da hranimo čitav svet. Mi ne znamo ili nećemo da radimo. Srbija obojena u zeleno i kad bi se više ulagalo u poljoprivredu, svi bi bolje živeli i imali veći standard. Evo i mosta, koji je isti ko pre mnogo godina. Ništa novo nema, osim stubova na kojim su svetiljke, tako da je sada most noću osvetljen. Tu negde čim se pređe most je i autobuska stanica. Eno moje Katarine, a gde su deca, ona nisu tu.

– Katarina, ljubavi.– Gde si do sad? – Autobus nikako da stigne. Na autoputu je bilo problema, pa

smo malo čekali.– Važno je da si ti došao, kod tvoje Katarine.– Gde su deca?– Juca je kod kuće a Marko je morao u školu, zbog diplomskog.– Nisam te ni poljubio.– Ja čekam.

288

– Što si mi slatka i lepa.– Jednog dana ću ti dosaditi.– Nećeš to dočekati. Vodi me, Katarina.– Daj mi ruku.– Je l' idemo daleko?– Jedno, 600 metara.– Što je ova ulica lepa.– Šabac ima puno, lepih ulica.– Ja sam ovde bio pre mnogo godina.– Grad se izgradio a centar je lep, ako hoćeš možemo večeras

izaći u grad.– Ja sam tvoj, a ti radi sa mnom šta hoćeš.– Sinoć smo kasno legli.– Da me nisi opet hvalila?– Govorila sam istinu. Deca su me pažljivo slušala i imam utisak

da jedva čekaju da te vide.– Katarina kad me vide, neću im biti drag.– I ne treba, ti si moj izbor a oni to treba da poštuju.– Osećam neke probleme na vidiku.– Ti se samo pristojno, ponašaj.– Ja ne znam drugačije. Katarina, je l' ima još da se ide?– Još malo.– Je l? Ovo šabačka bolnica?– Da.– Spolja, izgleda lepo.– I unutra je sređena. Ovde skrećemo i još stotinak metara i

videćeš gde je godinama živela tvoja Katarina sa decom. Iz ovog gra-da sam svakodnevno, sa prvim polaskom autobusa dolazila u Beo-grad da radim, da bih se po završenom poslu vraćala svojoj deci.

– Težak je to put, svaki dan tamo i ovamo.– Nije mi bilo lako, ali sam uvek bila pored dece. Kad odem u

inostranstvo, ja sam angažovala ženu koja je čuvala decu, uz dobru novčanu nadoknadu. Kad su postali stariji, tada su se sami čuvali.

– Ti si dosta, putovala.– Borba za hleb. Težak je moj posao i ne bih ga nikom poželela.– I da hoćeš, ja nemam tu moć.– Više bih volela da sam službenica, koja odradi svoj posao i u tri

sata ide kući. Ovo je moja ulica.– Ovuda slabo prolaze kola.

289

– Da.– Mirna ulica, sa puno cveća.Držeći se za ruke, stajemo ispred njenih vrata. Ona pritisnu

zvonce, a dečji glas upita ko je.– Mama i čika Milija.Vrata se uz lavež psa, otvoriše i pas joj skoči u krila. Ja se uplašeno

pomerih u stranu i gledah devojčicu, koja se od smeha uhvati za sto-mak.

– Milija, ovo je moj ljubimac koga sam kupila na ulici za 100 maraka.

– Ja ne bih dao, ni dinar.– Nije lep, ali ćeš videti koliko je pametan i šta sve zna.Katarina pusti psa i on uz lavež, utrča u kuću.– Ovo je moja ćerka.– Juco dušo, što su ti se obrazi zarumeneli?– Onako!-I pruži mi ruku, da se pozdravi.Ja je poljubih u jedan pa u drugi obraz, a ona mi istrže ruku i

stavi je iza leđa.– Kućo, dobar dan.– Sedi Milija, šta si se ukipio?– Ne znam, gde.– Juco, skloni lutku sa fotelje.– Neka, mogu ja i na stolicu.– Posluži Miliju pivom.– Ovde vam je lepo.– Kroz prozor se vidi ulica. – Stan je velik.– Moja deca vole da slikaju, pa im treba prostora.– Katarina, čiji su ovo crteži?– Juco pokaži tvoje slike, nemoj da se stidiš.– Zašto bi, ja volim decu.– Milija ima ćerku, tvojih godina.– Šta ona radi?– Ide u školu. Jednog dana biće terapeut.– Ovo sam ja slikala.– Lepo.– Ona hoće na akademiju.– Ja nisam stručnjak ali su slike lepe, imaju svoje crte.– Milija zna anatomiju.

290

– Katarina sve je ovde, na svom mestu.Dok razgovaramo i gledamo njene slike, ona me nepoverljivo

gleda ko da sam lopov koji je došao nešto da ukrade a ona ne zna kako da me spreči. Ja joj hvalim slike i bodrim je da se upiše na akademiju, a ona se plaši neuspeha. Da bih je ohrabrio, ja joj pričam o svom školskom putu sa ciljem da je podstaknem na više rada, ako želi da uspe. Naš razgovor prekide zvonce i odlazak Katarininog lju-bimca iz mog naručja.

– To je Marko, ču se Katarina i ode da mu otvori vrata.Krupan, lep momak, anđeoske lepote pruži mi ruku, koju čvrsto

stegoh.– Kako ste, čuh Marka i uzvratih jasno i glasno– Dobro.Ona, ja i deca, na strunjači a tu je i ljubimac koji odlazi čas kod

Katarine, čas kod mene kao da hoće da kaže, da ne zna kod koga bi da se skrasi. Marko mi otvori još jedno pivo i mi započesmo razgovor, o svemu i svačemu. Katarina, završava sa ručkom a Juca se smrkla, ko crni oblaci iz kojih će svakog časa početi da pada kiša.Katarina me potseti da kažem deci zbog čega sam došao a ja ko odvezana vreća, iz koje poteče pšenica rekoh da volim njihovu majku i da sam došao, to lično da im kažem. Juca preblede i otrča u sobu, a Marko preblede ko da u žilama više nema, ni kapi krvi. Marko se trže, kad je čuo Ka-tarinu kako ga pozva da ode u prodavnicu, da joj kupi nešto što joj ne dostaje za ručak. On skoči i istrča napolje, a ja pogledah u Katarinu koja se srdačno nasmeja.

– Katarina, sedi pored mene.– Samo da zakuvam supu.– Divna su ti deca.– Malo uplašena i zbunjena, tvojom pojavom. Marko, pokaži Mi-

liji tvoje crteže.– Zar, moram mama?– Ja bih voleo da ih vidim, jer tvoja majka kaže da si drugi

Mikelanđelo.– Mama preteruje.– To kažu, njegovi profesori.– Kad vidim crteže i ja ću reći, svoj sud. Ko je ovo crtao?– Moj Marko.– Ovo je odlično, ti moraš na akademiju.– Ako me prime.

291

– Tebi su vrata sa ovim crtežima, širom otvorena.– Milija, jesi li gladan?– Mogli bismo da ručamo.– Marko, pozovi Jucu.Uz prijatan razgovor i po neki osmeh, prođe naš prvi ručak. Mi-

slio sam da su svi bili zadovoljni, ali sam kasnije čuo razne kritike, na moj račun. Deca su počela da iznalaze razne negativnosti u mom ponašanju, samo da bi me kod Katarine što više ocrnila.

Tog dana, kad smo se prvi put videli osetio sam da me ta deca neće nikad voleti, niti poželeti da budu u mom društvu. Nešto mi je reklo, da će naša ljubav uskoro nestati jer će Katarina popustiti, pod njihovim pritiskom. Boriće se ona i voleće me jedno vreme, ali će ubrzo saznati da ni jedna ljubav pa ni ova naša, nije vredna njene dece. Sve sam tog dana znao ali sam se nadao i poverovao, da će se deca vremenom promeniti, a nas ostaviti da uživamo u ljubavi, koje smo se godinama lišavali. Posle ručka , svi smo ponovo zajedno a ja nikako da zatvorim usta, jer sam želeo da budem jednostavan, onaj Milija koji u stvarnosti jeste. Ja sam takav i takav ću ostati, bez ob-zira što sam posle od Katarine bio kritikovan. Juca iznenada napusti durštvo i ode u sobu, sa izgovorom da je boli glava. Šta je dete tog trenutka uvrtelo u svoju glavu, to samo ona zna. Godinama sama, izolovana u četiri zida zadojena bogom i isposničkim životom, ovaj prvi ulazak muškarca u njihovu kuću nisu i ne mogu tek tako da pro-gutaju. Tu su emocije, tu je slika njihovog oca, koji je njih i majku izbacio na ulicu u prljav sneg. Sećaju se deca, tih slika i zato ne mogu da očekujem da me prihvate sa cvećem i raširanih ruku. Ode i Kata-rina kod Juce a ja i Marko počesmo da pričamo, o svemu i svačemu. On me pita, postavlja razna pitanja a ja ko iz rukava odgovaram. Pitao me o mom životu, školovanju, detinjstvu, sve ko da sam na sudu. Hoće da mi pokaže grad ali čeka da majka izađe i čuje njeno mišljenje.

– Katarina, gde je Juca?– Boli je glava, pa je legla da spava.Znao sam da sam ja uzrok, te glavobolje i da će mi ona biti glavna

kočnica i najveća prepreka, da zadržim Katarinu. Mala je pametna i spremna je na sve. Hrabrost i ideje, joj ne ne dostaju.

– Marko, hoćeš da nas odbaciš do stanice?– Zar nećemo u grad?

292

– Juci nije dobro i ne može sa nama. Idi očisti auto a ja ću se brzo spremiti.

– Šta se desilo?– Bio si u pravu, ali o tome ćemo u autobusu.– Da pozdravim Jucu?– Pusti je, zaspala je.– Čim ja odem, ona će skočiti na noge lagane.– Marko, je l' imaš benzina?– Mama juče sam natočio, 30 litara.– Pare znaš gde se nalaze.– Da, mama.– Pazi na Jucu i zovi me, ako joj nije dobro. Kad imaš izložbu?– To organizuje škola, na kraju godine a ja ne moram da budem

prisutan.– Moj Marko osim što slika bavi se i vajarstvom.– Slike su odlične.– Zna i da vaja.– Šteta ako ne upiše, akademiju.– Ja, se u to Milija ne mešam.– Šta ako upiše bogosloviju?– To je njegov, izbor. – Neću da se mešam, jer nemam na to pravo ali ovaj momak

treba i mora da bude drugi Mikelanđelo.– Marko, stani ovde.– Momak, hvala na vožnji i ako nekad poželiš, dođi u moje selo.

Ja sam siromah čovek, sa velikim srcem. Dobra su ti deca.– Nisam očekivala, ovoliki otpor.– Nešto nije u redu?– Tebe, ne mogu da smisle. Kad je Juca otišla u sobu, obe smo

plakale.– Zašto?– Zašto si pričao o tvojim nestašlucima? Koga zanima kakav si

ti bio?– Nije to nikakav razlog za suze.– Vidiš, to je mojoj deci zasmetalo. Vreme je da prestaneš sa

takvom pričom, ti si dupli intelektualac. Tvoja prošlost je samo tvoja i ona se nikoga ne tiče.

– Hteo sam da je ohrabrim, jer kad sam mogao ja zašto ne bi i ona? Juca je osetljiva, plašljiva, tvoja deca se plaše da te ne izgube.

293

Sve je ovo dečja ljubomora, a moja priča je prilika koju žele da upo-trebe za svoju potrebu.

– Mi smo živeli izolovano, decu sam vaspitavala kako sam znala i umela i za njih je sve ovo nešto novo, s čim se do sad nisu susretali.

– Jednom je moralo i ovo da se desi.– Trebalo je mnogo ranije, dok su deca bila manja.– Kad imamo, autobus?– Naićiće, neki.– Treba da kupimo kartu.– To ćemo u vozilu.– Nemamo peronsku kartu.– Idi iza mene i gledaj, kako će me ova gospođa propustiti.– Čime si je začarala, kad ti se osmehnula i pustila na peron?– Mogu ja, sve.– Kad bi mogla tako i sa decom.– Vidim i ja, da ću sa njima imati puno problema ali sam sama

kriva.– Sedi pored mene.– Nisi ljut?– Zašto bih bio?– Zbog Jucinog napuštanja trpezarije.– Ne, ona je dobra devojka i mi ćemo se dobro slagati.– Ti si Milija, veliki diplomata i to bi prošlo kod neke druge ali

kod Katarine, ne. Kad si tražio da ti Juca pusti neku muziku i kad si je zamolio da ti ne persira, znala sam da će se nešto desiti.

– Tražio sam da budemo, prijatelji.– Lepo je to od tebe, ali su moja deca navikla svakome da se

obraćaju na vi.– Mene to nervira. Sin ti dobro crta.– On je pravi majstor. U onom stanu nekad je bila radio stani-

ca, pa kad se ona iselila gazdarica da u oglas i tako se ja uselila pre nekioliko godina. Gazdarica mlad.

– Je l' ima muža.– I dvoje dece. Muža ne šiša ni za šta, a on ko ovan samo bleji

i ništa ne vidi. U kuću na njegove oči, žena dovodi švalere a on sa njima sedi i pije kafe.

– To mu je, jednino ostalo.– Zaboravila sam da ti je pokažem.

294

– Bolje što nisi, jer ja ne volim takve žene ni na ulici da sret-nem.

– Uselila sam se u prazan prostor i sve što si vedeo, ja sam ku-pila.

– Lepo opremljen stan, nema šta.– Stan je u centru i ja se ne brinem za dečju bezbednost. Moja

deca ne izlaze noću.– A moja tek oko ponoći, krenu u grad.– Zašto im to, dozvoljavaš?– Punoletna su i više neće da slušaju.– Čim padne prvi mrak, oni ulaze u stan. Šta si napisao u tu

svesku?– Hoćeš da ti pročitam?– Čitaj, dok neki bus ne naiđe.– “Još samo da se isprže krompirići i ja sam sa ručkom završila.

Mama kad će bata, ču se Juca. Samo što nije stigao. Kako je lepo, vas dvoje na podu sedite i pričate. Milija, reci što si ovde. Juco, ja volim tvoju mamu i došao sam to da kažem tebi i tvom bratu. Na njenom licu ugleda neko čuđenje, neki trzaj, kao da ne veruje u ono što je čula. Dete ode iz sobe a za njom i ti. U sobi ja i tvoj ljubimac u mojim krilima. Ubrzo iz sobe izađe Katarina i njena ćerka, a u vašim očima uselila se tuga, koju samo iskusan čovek može da vidi. Evo i Marka. Je l' to taj krasni momak o kome Katarina stalno priča? Izvinite, ni-sam mogao pre. Važno je da si došao. Želeo sam da te vidim.”

– Je l' dosta čitanja?– Čitaj, dok neki ne naiđe.– “Sedi Marko i popričaj s Milijom. Kako je u školi? Dobro.

Čujem od majke, da ćeš na akademiju. Ako polžim prijemni. Ručak, ču se Katarinin poziv, a mi ko po kamndi sedamo za lepo postavljen stol. Sve teče ko na traci, ja zadovoljan, Katarina blista, tako sam mislio dok sam sedeo za stolom. Posle ručka ja i Marko nastavlja-mo sa pričomo a Katarina i Juca se povukoše u sobu. Marko bi, da ima radio stanicu i na tu temu smo potrošili puno vremena. Želeo bi Marko i fotografiju da studira, voleo bi i kuvar na brodu da bude. Mlad čovek, sve želi ali od silnih želja ko zna šta će mu se ostvariti. Kaatarina izlazi iz sobe i saopštava da je Juca zaspala i da treba da krenemo za Beograd, autobusom iz Loznice. Marko odlazi, da očisti kola, a Katarina reče da je mala zaspala jer je sve ovo za nju delovalo iznenađujuće. Izvoli, Milija. Prvo, Katarina. Sedi ljubavi napred, ja

295

ću pozadi.Uz prijatan razgovor, stižemo do autobuske stanice. Uz pozdrav i velikim osmehom na licu, koji je tog trenutka izgledao srdačan, ostavljam Marka sa svojim mislima.”

– Je li dosta?– Dosta.– I šta kažeš?– Mogao si to i bolje, da napišeš. Milija ovo je najgora, autobu-

ska stanica u zemlji.– Mogli su malo da je srede.– Ja sam putovala po našoj zemlji ali ovakve stavnice, nigde

nema.– Šabac je bogat grad i zaslužuje bolju stanicu.– Kod nas, niko ništa ne misli.– Misle dok ne sednu u fotelju, a posle je sve po starom.– Je l' moja Katarina oseća, ovu zaparu?– Ubrzo će pasti kiša i doneće svežinu. Evo nekog, autobusa.– Piše Loznica -Beograd.– Dobro je, nismo dugo čekali.– Imate li karte?– Ne, ali ćemo kupiti.– U autobusu su skuplje.– Molim, dve.– Za koga je druga?– Za moju gospođu.– Ja vidim, samo vas.– Katarina, gde si?– Ja sam mili sela.– Kako je prošla a da je nisam video?– Žene su čudo.– Zato ja neću, da se ženim.– Imate vi još vremena.– I vi mi ne izgledate mladoliko.– Ja sam oženjen, a vi požurite.– Najzad smo sami.– Nismo trebali da dolazimo.– Ti si me pozvala.– Na tvoje insistiranje. Ljubav je slepa i ovo je trebalo da se tiče

samo, mene i tebe. Decu nismo trebali da u ovo uvlačimo.– I šta, sada?

296

– Bio si u pravu, sada će početi problemi. Dvadeset godina, bila sam samo njihova a sada se plaše da me ne dele, sa drugim čovekom. Moja deca znaju, da ti sve pričam.

– Među nama, ne treba da ima tajni.– Možda sam pogrešila, što sam te dovela ali je i ovo moralo je-

dnom da se desi. Ti si prvi koji me je nazvao svojim imenom, dok su svi drugi u meni videli sveca, koji poslat od boga da rešava njihove probleme. Za mene, niko nije brinuo.

– Sama si kriva.– Zašto?– Ko je smeo da ti se udvara, kad te vidi u toj misionarskoj

odeći?– Kako si ti mogoa?– Ti si me pozvala, na sajam cveća a ja sam iskoristio priliku da

te napadnem.– Tako su mogli i drugi.– Samo je jedan, Milija.– Pogledaj ljubavi, ovu ravnicu.– Ovde niko ne može da umre gladan.– Neće ljudi da rade. Vidiš onaj najlon na njivama?– Šta će on tu?– Hoće seljaci da bostan pre uzri. – Hoće pare na brzinu. Mnogo je bostan skuplji u junu nego

krajem septembra.– Ali kvalitet, nije isti.– Ko danas brine o kvalitetu, važno je uzeti što pre i što više

para.– Bostan je na pijaci skup.– Malo ga ima a i ono što dođe na silu, je sazrelo ispod najlona.– Ljubavi, osećam neku vrućinu.– Da otvorim prozor?– Ovu toplotu mi šalju deca, ko zna šta sada o meni milse? Bila

su prijatna.– Znam ja njih. Možda sada, plaču.– Zašto bi to radili?– Možda su očekivali da im dovedem popa a ne Miliju, koji je jeo

splačine i lizao svoje sline.– Gutao, Katarina.– Ja te volim, tvoja duša je čista i neću da te izgubim.

297

– Deca su važnija i ako treba ja ću se povući, samo da se u vašu kuću ponovo useli mir.

– Šta to, pričaš?– Je l' ti sada, bolje?– Prođe talas vrućine.– Stavi glavu na moje rame i odspavaj, ako možeš.– Ja nikad ne spavam, na putovanju.– Jednom ti se desilo.– Kad sam sanjala, tvoje roditelje.– Samo što nismo stigli.– Osećam da sam prljava i da me deca preziru.– Šta si to, loše uradila?– Izneverila sam njihovo poverenje.– Sve što si uradila, to bog dozvoljava. Što se dece tiče, vreme

je da te shvate da si žena i da imaš pravo na tvoj život. Najzad, Beo-grad.

– Jedva čekam, da stignemo u naš kutak.– Idemo taksijem.– Ne, čekaćemo autobus. Ovde je najbolje.– Ovde smo izolovani od spoljnog sveta. Naš, raj.– Idi istuširaj se, dok ja izvadim stvari iz torbe.– Dama ima prednost.– Prvo ti a ja ću da namestim krevet, pa ću posle i ja u kadu.

– Gde ćete vas dve?– Tečo, idemo kod mene.– Što ste se, tako lako obukle?– Nama nije hladno.– Nataša, napolju je samo dvanaest stepeni.– Tata mi nemamo, pedeset godina.– Tečo, kako je bilo?– Lepo, Katarina ima dobru i vaspitanu decu.– Kakav je sin?– Marina kad bi ga videla, svido bi ti se na prvi pogled.– Njega prepuštam, Nataši. Kad se vratimo, pričaćeš nam o nji-

ma.– Umetničke duše. Nataša, pozdravi roditelje.– Heću tečo a i vi bi mogli, da dođete.– Nemam, vremena.

298

– Moj, tata se zaljubio.– Golub bez golubice, ne ide nigde. Ko me to zove, da nije Kata-

rina ali zašto kad smo se rastali pre dva sata. Da nije neki problem sa decom ili me to neko drugi zove?

– Molim.– Milija!– Mico, od kad se nismo čuli.– Ti da voliš svastiku, ti bi zvao.– Nemam vremena.– Čujem da si našao neku.– Jesam.– I treba, dugo si već sam. Jesu li krenule, one dve.– Samo što su napustile kuću.– Je l' slušaju?– Dobra su to, deca.– Kad sam čula da im kuvaš i pereš sudove, htela sam oči da im

izvadim.– Kad imam vremena, dok one uče je im po nešto skuvam.– Nemoj više da ih navađaš, one su devojke i sve treba da znaju.– To su pametne cure.– Sad kad dođu, ja ću ih dobro izribati.– Ostavi decu na miru.– Što ne dođeš?– Kako kuću samu da ostavim?– Dođi, samo da se vidimo.– Gledaću da dođem, prvom prilikom.Napolju hladno kiša neprestano pada a ja sa nestrpljenjem

čekam, da mi se Katarina javi.– Hoćeš Zorane još jedno pivo?– Čiko ne ide, po ovom hladnom vremenu.– Kad, ideš na posao?– Večeras, od 19 sato.– Ja sam na odmoru.– I ja ću, od prvog.– Šta je sa Brankom?– Otišla u Hrvatsku.– Ta tvoja ljubav, brzo prođe.– Sa starijim devojkama, teško se nalazi zajednički jezik.– Sa ženama se nikad ne zna.

299

– Čiko, zvoni ti mobilni.– To je, moja Katarina.– Mene moja, ostavi.– Ti si mlad, naćićeš drugu. Molim, ljubavi.– Šta radiš?– Sređujem kuću.– I to znaš?– Moram, nema ko.– Gde su ti deca?– Otišla u goste.– Dok kiša pada, moja duša čezne za tobom. Možeš li da dođeš?– Kakvo je to pitanje?– Napolju je hladno i kiša neprestano pada.– Ako treba, ja ću i peške da dođem.– Dobro se obuci i ponesi kišobran. Jaću spremiti nešto za jelo.– Ja sam gladan, tvoje ljubavi.– Biće i nje. – Posle možemo u grad.– Zar po ovakvom vremenu?– Izvlačićemo drvce, pa ko dobije. Imam autobus u 15 sati, kod

tebe sam najkasnije do 17 sati.– Čekam te.– Čiko, ova tvoja veza je ozbiljna.– Nadam se, da je tako.– I ja sam od Branke mnogo očekivao, a ona mi okrenu leđa.– Možda će se vratiti.– I ne mora, ja sam shvatio da je ona bila kod mene dok se nije

zaposlila. Dobila je i stan.– Što je onda otišla u Hrvatsku?– Da obiđe majku, pa će se vratiti za dan dva.– Ispij to pivo, pa da se ja spremam.– Obrij se.– To mi je najveći problem.– Ako nemaš oštar žilet, ja ću ti dati.– Imam punu kutiju. Je l' ideš večeras na posao?– Sutra ujutru.– Onda nahrani, Vučka.– Imam nekoliko kostiju.

300

– Ja ću verovatno ostati kod Katarine, jer ko će po ovoj kiši da dolazi kući.

– Čiko, odoh ja.– Brini o Vučku.– Ti pazi šta radiš.

– Ljubavi, ala si mokar.– Imao sam kišobran ali sam pokiso, ko miš.– Skini košulju, daću ti ja Markovu.– I, pantalone su mi mokre.– One sam ispeglala.– Sad imam šta da presvučem.– Misli tvoja Katarina, na tebe. Da ti nije hladno?– Obuko sam se, ko da je napolju ispod nule.– Hladno je, bila sam ja u prodavnici pa sam baš ozebla.– Naišao talas, koji će brzo proći. Lepa si.– To se tebi, samo čini.– Sve si mi lepša.– Skini jaknu.– Prvo, da te poljubim.– Imaćemo vremena, ja danas ne primam nikog. Presvuci se,

dok ja postavim sto.– Nisam gladan.– Znam da kući nisi ništa jeo.– Nisam imao s kim.– Sada ćemo zajedno ručati, pa posle možemo da sednemo,

pričamo i slušamo muziku.– Tako rade penzioneri.– Blizu smo njima.– Dok ih ne stignemo idemo u krevet, meni je tu najlepše.– Od kako sam tebe srela i ja sam zavolela krevet.– Ovaj tvoj je ko stvoren, za nas.– Ja mala a ti dugačak, i mesta koliko hoćeš.– Ti si pravi majstor za kuvanje.– Samo da mi je veća kujna.– Biće i to, jednog dana. Plaši me, tvoja lepota.– Ti si je stvorio.– Zar sam postao, mađioničar?

301

– Od kako smo zajedno, ja se osećam srećnom ženom, a to se vidi na mom licu, pa sam ti zato lepa.

– Imati tebe za ženu, to je velika sreća.– Imaš me. I danas sam imala puno posla.– Nije lako rešavati, tuđe probleme.– Sa ljudskim patnjama i raznim bolestima, srećem se već dva-

deset godina.– Lepo je kad možeš, da pomogneš ljudima ali šta je sa tobom i

tvojim životom?– Na sebe sam davno zaboravila. Ti si mi otvorio oči i u meni

probudio, moju uspavanu ženstvenost. Mislila sam da postoji samo moj svet, a sada sam osetila lepotu ovozemaljskog sveta. Da se nisi pojavio, ja bih se povukla na imanje i tu sačekala sudnji dan. Mislila sam da odem u manastir ali više ništa nije kao pre. Jedi, mili.

– Nisam, gladan.– Sve to moraš da pojedeš, ako misliš da me imaš.– Ako je tako, sipaj i to što je u loncu.– Je l' vidiš da si mogao?– Pućiću ko balon.– Dok popiješ jedno pivo, želudac će sve to svariti. Ovo je laka

hrana, puna vitamina i mnogo moje ljubavi za tebe.– Od kako sam na tvom jelovniku, ja još ni jednom nisam osetio

bol u želucu.– Ovo su lekovite infuzije, koje spremam samo za tebe. Hoću

tvoja suva creva da ovlažim sa mojim vitaminima. Pitala sam su-diju.

– Zašto si sa njim bila u kontaktu?– Zar si već zaboravio?– Zbog tebe, ću jednog dana i glavu da izgubim.– Razgovarali smo da zajedno otvorimo ambulantu.– Sad se sećam.– I šta je on rekao?– Može sve da se sredi ali mi on ne preporučuje, da se družim sa

naukom.– Ja, ne ujedam.– Od nauke i raznih naučnika, doživljavala sam razne neprijat-

nosti.– On je počeo, ko tvoja deca.– Ja znam, da si ti dobar.

302

– Pa zato ne želiš, sa mnom da radiš.– Ti se ljutiš?– Šta mi sve to vredi, kad ti više veruješ sudiji nego meni. Ja

sam obični Milija, koji je ležao između šina, za jednu malu čokoladu, životinjsko carstvo.

– Ti imaš, dva fakulteta.– Šta mi to vredi, kad nisam sudija.– Obećao je da proveri, kakve su zakonske mogućnosti pa će mi

javiti. Ja ne želim da ti smetam sa mojom misijom.– Samo sam želeo da ti pomognem i sačuvam, od raznih derikoža

i ništa više.– Znam ja to, ali me iskustvo uči da je nauka moj najveći ne-

prijatelj.– Kako, kad radite isti posao?– Na drugačiji, način.– I tvoja misija i nauka, pomažu ljudima.– Ja da sam htela, ja bih imala diplomu medicinskog fakulteta

ali mi moj bog, to nije dozvolio. Ja nosim dar, ne znajući kako sam ga dobila ali mogu da postavim dijagnozu i da lečim, razne bolesti. Ja poštujem nauku ali ovaj dar od boga koji nosim, treba iskoristiti na najbolje moguć način. Teško će to ići u ovoj sredini, jer ljudi od nauke to neće.

– Neće, jer su ljubomorni. – Ja vidim, sve što se dešava u čoveku. U inostranstvu sam do-

bijala bolnicu da vodim a sebi sam mogla da obezbedim, najlepšu kuću i standard o kome ovde mogu samo da sanjam. Ja sam dugo vremena, radila sa doktorima ali su to vrlo loši ljudi.

– Meni pričaš, ja sa njima ratujem preko tri decenije.– Ima izuzetaka ali je to toliko mali broj, da nije vredno spome-

na.– Ja sam ko od šale, postavljala dijagnoze.– Ja ti se divim kako to možeš.– Ja vidim i kažem, patološki proces je tu a skener potvrdi sve

što sam rekla. Među doktorima, osim ljubomore ima sujete, a mnogi se ponašaju ko da su najpametniji ljudi na svetu.

– Opasna je to sorta koju treba izbegavati.– Mnogo su mi para uzeli i bez mog znanja, ali bog sve vidi.

Radila sam u Čačku dvanaest godina, imala sam svoju ordinaciju, kasnije ću ti pokazati dozvolu za rad i pečat. Ti si jedan od retkih

303

ljudi iz nauke, koji je mnogo puta gledao šta radim i kako postavljam dijagnoze.

– Ja sam oduševljen saznanjem, da se tvoje znaje poklapa sa mojim. Sve je kod tebe na naučnoj osnovi, i ako ne voliš sa nama da se družiš.

– Sa mnom je radio i jedan divni doktor, koji je poštovao moje znanje ali je on jedinka u masi, loših i nepoštenih doktora. Nisam znala dok se prvi put nisam srela sa njima, da toliko vole pare.

– Za pare, bi i pacijenta prodali.– A, zakletva?– Ko to danas, poštuje?– Pored mene je uvek bilo ljudi, koji umesto da me štite jer sam

ih dobro plaćala, oni su me još i potkradali. Imala sam ordinaciju i u Skadarliji, ali zbog doktorske krađe otišla sam da radim na drugo mesto.

– Sa njima, ne treba ni kafu piti.– Kasno sam to shvatila. Uvek sam uredno plaćala porez ali je

opštinaima, uvek bilo malo i stalno su tražili još. Dnevno sam pri-mala i po dvadesetak pacijenata. Sad mi dolaze stari pacijenti, koji dovode svoje porodice. Sad, kad bih objavila gde sam pacijenti bi nagrnuli, ko pčele na cvet.

– Ja ti se divim.– Zato, što me voliš.– Pametnice moja, počni da misliš na sebe i decu.– Zar ne mislim?– Kažeš, da si osetila želju da budeš žena.– Ti si me na to naterao.– Onda počni, da se tako i ponašaš.– Sve je ovo suviše lepo za mene, da mi se čini da sanjam. Nauči

me kako, a ja ću te slediti.– Zar te ne učim?– Ovo je nešto najlepše što mi se dešava, prvi put u životu. Mene

su učili, da je ljubav greh.– Greh je, živeti bez ljubavi.– Gde mi prođoše, tolike godine?– Ima još vremena.– Ja ne mogu, bez tebe i nikad te neću ostaviti.– Šta ako me deca, neće.

304

– Čuvaj me, nemoj da me pustiš da odem od tebe. Osećam da sa decom nešto nije u redu.

– Da nusu, nešto loše čula?– Zvala su me i tražila, da dođu u Beograd.– Nešto hoće, da ti kažu.– Znam ja, njihovu priču ali neću da ih slušam. Ovo je moj izbor

i ja ću ga braniti. Neću nikom dozvoliti, da mi uzme ljubav koju sam godinama čekala. I ti mi ljubavi pomozi, brani me od moje rođene dece.

– Da je bilo ko drugi, ja bih znao šta treba da uradim a ovako su mi ruke vezane.Ranije kad sam ih zvala da dođu u Beograd, govorili su da nemaju vremena.

– Da ti nešto nisu rekla?– Pitala sam zašto hoće u Beograd, kad smo se videli.– Jesu li nešto rekli?– Ne mogu, preko telefona.– Čudno.– Hoće nešto da mi kažu.– Da ja, nisam za tebe i da me ostaviš.– Sin je rekao, da li znaš ko sam i šta radim.– Šta si mu odgovorila?– Da si mudar , dobar i da te volim.– Problemi na vidiku.– Ne znam, šta da radim.– Delovali su pristojno i kulturno.– Takvi su oni.– Nemoj da plačeš, biće sve u redu.– Ko je nesrećan od rođenja, nesreća ga prati celog života. Sada

kad prvi put volim, moja deca mi prave probleme. Prvo me majka mučila, pa muž a sad moja rođena deca.

– Kad, dolaze?– Sutra do osam sati.– Ti, saslušaj decu.– Ko je ovde stariji i ko koga treba da sluša? Ja sam njihova

majka i moja reč, treba da bude zadnja. Ja sam tebe izabrala i oni ne moraju da te vole, ako neće.

– Deca su važnija.– Ti si meni važan, ja neću više da živim sama. Ti si ljubavi

pograšio, što si im pričao o svom detinjstvu.

305

– Želeo sam da im se približim, da za trenutak budem dete.– To je na njih delovalo šokantno, jer su vaspitani u drugom

svetu.– Šta da radim?– Više nikome ne pričaj, šta si radio koga je to uopšte i briga.– Možda si u pravu, ja te volim to ti je valjda najvažnije.– Ti si moj život, moja nada i budućnost. Ja neću, da te izgu-

bim.– Tu sam, ljubavi.– Čuvaj me i ne daj da me deca odvoje od tebe, bože što me

mučiš?– Pomoćiće on nama.– Što mi ne pokaže, kako da izađem iz ovog košmara?– Nemoj da plačeš, sačekaj sutrašnji dan možda deca imaju

nešto lepo da kažu.– Zar nisi primetio da te neće i da su jedva čekala da odeš iz

njihovog prostora?– Video sam ja to ali sam se ponašao, kao da sam dobro došao

i da su deca, jedva dočekala da me upoznaju. Zašto bi Juca otišla u sobu i zašto bi ti, onako iznenada poželela da se vratimo u Beograd?

– To je od mene, tražila Juca.– Zato te je pozvala u sobu.– Ti sve, vidiš.– Od trenutka, kad mi je otvorila vrata ja sam znao da će mi

praviti problema. Zato sam ja i tražio da dođem u Šabac, jer sam unapred znao da ću biti crna ovca.

– Nisam znala, da si tako opasan.– Ja sam dobrica, ko tvoj otac.– S tobom je teško izaći na kraj.– Za dobrog čoveka, sve bih uradio a od loših bežim, što dalje jer

znam da budem grub. Oni se plaše da te ne izgube, pa će pokušavati na razne načine da nas razdvoje.

– Otkud, znaš?– To je dečja psihologija. Svako, nešto želi.– A ko mene pita, šta ja želim?– Ne znam tvoje želje, ali moja je vrlo jednostavna.– Mogu li da je ispunim?– Možeš.– Onda je reci.

306

– Obećaj mi, da ćeš umreti posle mene.– Ti si lud, gde ti to pade na pamet. Ja sam im sve dala, video si

i kako žive.– Prava, gospoda.– Zbog njih sam trpela svih ovih godina. I da se ti nisi pojavio, ja

ne bih znala da sam žena od krvi i mesa, koja voli i želi da bude volje-na. Sada kada sam osetila tvoju ljubav, meni se sve ovo događa.

– Neću da budem, prorok ali su sukobi na vidiku.– Još se nije ništa, desilo.– Oni Katarina ne žele, da se mi družimo.– Dok sam im pričala o tebi, oni su me pažljivo slušali i ja sam se

ponadala da odobravju moj izbor.– Kako si to pomislila, kad me nisu videli.– Majka poznaje, svoju decu.– Decu je teško, razumeti.– Trebalo je da ćutimo i da se družimo.– Jednog dana, bi saznali.– Da je došao bilo ko umesto tebe, oni bi se isto ponašali.– Što si me pozvala u Šabac?– Ti si, to tražio. Što se ne pitaju, gde im je otac i što se ponovo

oženio?– Mlađom, sa kojom ima dve ćerke.– Oni samo mene, poznaju.– Da nije bilo oca, ne bi bilo ni njih.– Ja i deca smo jedva čekali, da se oženi i da nas ostavi na miru.– Da vas je voleo, ne bi vas izbacio na ulicu.– Često je znao da dođe u školu i da o meni priča, sve i svašta

ali na to niko nije obraćao pažnju. Kad on ode iz škole, pozove me razredni starešina i sve ispriča.

– Šta mu to, treba?– Pijan čovek, ne zna šta priča. Od razvoda ga nisam videla.– Je l' idu deca kod njega?– Jednom je otišao Marko i zarekao se, da više neće preći njegov

prag. Juca nije išla, niti bi želela da on dođe u stan.– Ako on ima pravo na život, zašto to ne bi važilo i za tebe? Šta je

on uradio, za svoju decu?– Ništa, samo ih bruka u školi.– Daj da ti obrišem, suze.– Ne mogu, bez tebe.

307

– Neću te nikada ostaviti.– Ti si mi poslednja nada. Ako tebe nema pored mene, ja ću se

ubiti ili otići u manastir.– Nećeš ti nigde od mene.– Možda sam i ja kriva, što sam decu vaspitavala da žive duho-

vnim životom.– Zašto slutimo nesreću?– Ti si bio u pravu, kad si reko da ću sa decom imati mnogo

problema, a ja nisam mogla u to da poverujem. Zašto mi deca, ovo rade?

– To je normalno, jer u njihov život je ušao čovek koji voli njiho-vu majku, pa su se uplašila da te ne izgube.

– Ja nigde ne idem, ona su moja deca, ja sam tu sa njima.– Zašto si rekla da im kažem, zašto sam došao?– Zato, što te volim i to moraju da čuju.– Nisi trebala da me ljubiš, pred njima.– Da im dam do znanja, da se volimo i da ćemo jednog dana

živeti zajedno.– Sačekajmo, sutrašnji dan.– Mnogo mi je teško, jer znam šta će mi reći. Ubeđivaće me da te

ostavim, jer ti nisi za mene.– Možda su u pravu.– Ti mi se rugaš.– Šalim se Katarina ali ću učiniti sve, samo da ne gledam suze u

tvojim očima.– I moj sin, ne voli da plačem.– Što te onda, muči?– Ne znam.– Sve je jasno, ljbavi.– Ja sam i dalje njihova majka i činiću sve za njih.– Plaše se za svoju budućnost, jer si koka koja nosi zlatna jaja. Ja

ću se povući, ako će to doneti mir, tvojoj deci.– Zašto mi to govoriš?– Hoću da ti pomognem, da nađeš izlaz iz ove situacije.– Ko zna, kako će tvoja ćerka reagovati kad uđem u kuću?– Za Marinu ne brini, jer me ona već duže vreme tera da izađem

iz kuće i nađem neku.– Zašto do sad nisi neku našao?– Čekao sam, da se pojavi Katarina.

308

– Ima još dobrih žena.– Ima, ali svako pa i ja traži, ženu svog života.– Možda tebe dete, samo proba.– Ne, ona je dosta na ulici.Kreće se u društvu svojih vršnjaka i u

situaciji je da vidi, dobre i loše strane života.– Moji anđeli su nevini.– Da Katarina ali to sutra može, skupo da ih košta. Ćerka ti je

mudra i pametna.– Ona sve vidi, od nje se ne može ništa sakriti. Ona je majkina

pametnica. Zna i da čuva pare.– Tako, treba.– Za mene i Marka kaže, da se razbacujemo parama.– Mislim da je u pravu.– Ona je sebična i zna da čuva, svaki dinar.– Ko čuva, taj i ima.– Meni, pare ništa ne znače.– Zašto ti deca brane, da i ti od života uzmeš nešto?– Ima više razloga, neke si i ti pomenuo. Ja se nadam da ću uspe-

ti sa decom da nađem zajednički jezik i da će naša ljubav trajati i ticati se samo nas. Kako je napolju?

– Sad ću da pogledam, kroz prozor.– U sobi je hladno.– Katarina kiša pada, ko da je novembar a i hladno je.– Onda ne idemo u grad.– Po ovakvom vremenu, sedi se u kući.– Drugi put, ja te vodim u bioskop.– Prihvata se ponuda. Ljubavi, da se mi vratimo u krevet tamo

je toplije.– Sad ću doći, moram prvo u kupatilo a ti uzmi pivo.– Nije vreme.– Ima i rakije.– To može. Krevet je čudo u njemu se svašta dešava i sve muke

zaborave.– Milija, šta mi to radiš?– Lepo moje dete.– Volim te, ja te stvarno volim.– Koja lepota, koja milina, kad si samnom.– Šta bih ja, bez teba?– Nemoj na to da misliš.

309

– Od kako te znam, sve si mi draža.– Je l' ti sada nije hladno?– Baš sam se ugrejao.– I ja.– Ti si se oznojila, da donesem peškir da se obrišeš?– Ja ću.– Lezi da se ne prehladiš. Je l' sada bolje.– Daj da se obrišem po licu.– Sada se primakni, da te zagrlim i ugrejem. Što ti je koža glatka

i topla.– Ne znam, takva je od rođenja.– Čime si je negovala?– Voda i domaći sapun.– Danas kako se koriste šamponi, mnogim ženama je koža ode-

bljala i puna je peruti.– Ti bi opet?– Ja sam miran.– Šta se to sa njim, dešava?– Mi se ne poznajemo.– Već smo se dobro upoznali.– Ljubavi, hoćeš nešto da popiješ?– Mogao bih.– Ti se namesti, ko beg a ja ću te služiti.– Šta dama nudi?– Dve vrste soka, pivo i rakija, pa biraj.– Je l' može čaj sa medom?– Može.– Neću, ja bih radije pivo.– Ne znam šta hoćeš.– Kako moj gospodar kaže.– Obuci nešto Katarina, da se ne prehladiš.– Ima u meni puno toplote. Ja sam Vlaina a naša krv je vrela, to

se vidi i oseti.– Čuvaj se ti mi trebaš, jer bez tebe su svi dani isti i liče jedan na

drugi. Ovo je dobro.– Biće ga uvek u frižideru.– Što kupuješ u limenci, ona je skuplja?– Sramota me, da nosim flaše.

310

– Drugi put, ja ću otići u prodavnicu i kupiti desetak flaša nek se nađe.

– Kako moj Milija kaže, ja sam tu da slušam. Kako je noga?– Nije loše. Više me ne boli.– Da je pogledam.– Kakva je bila, sad je super. Treba da se namaže.– Sada će Katarina i da je previje.– Hoću li da umrem?– Ne dam ja da ideš kod mog boga.– Šta to radiš?– Cepam gaće.– Zar nove?– Nemam zavoja, a moj Milija je važniji od gaća. Šta će mi gaće,

kad volim gola pored tebe da budem?– Hvala na pivu.– Hoćeš još nešto, ljubavi? Hoćeš nešto da jedeš?– Hoću da dođeš u krevet i da se mazimo.– A, posle?– Imamo celu noć, pred nama. Da smo se ranije sreli.– I sad nam je lepo.– Što ti je sudbina, prošla sam Jugoslaviju više puta, obišla mno-

ge zemlje Evrope i došla na kliniku, po svog čoveka. Željkova majka me zvala još u januaru ali sam se dugo dvoumila, jer sam znala da je bolest teška a iz iskustva sam očekivala i razne reakcije doktora. Prođe februar, mart, dođe prvi april a Vera me ponovo poza. Nešto me teralo da dođem i 4. aprila sam krenula, ne znajući da ću tebe videti.

– Kad si me videla, mora da ti se smučilo u želucu.– Bio si mi čudan a ujedno i drag, sa tom sedom kosom oko ušiju.

Izgledao si mi ko neki mudrac.– Ja sam se u prvi mah uplašio, tvoje pojave ali sam već pri dru-

gom susretu poželeo da te imam.– Ja u tom trenutku nisam razmišljala kao žena.– Tvoje sise su kod mene, raspalile maštu.– Što si bezobrazan.– Ja sve što mislim, to i kažem.– To mi se kod tebe, najviše sviđa.– Samo to?– Sada sam upoznala i druge lepote.

311

– Hoćemo mi da spavamo?– Pored tebe, zaspim kao jagnje.– Ne pomeriš se.– Kako mogu, kad si me rukom obgrlio oko struka?– A ti dupe, stavila u moje krilo.– Je l' znaš da hrčeš, kad spavaš?– Pojma nemam.– Prvi put kad sam spavala pored tebe, ja sam se uplašila da se

ne ugušiš kako je to meni strašno izgledalo, a sada sam se navikla. Kako stružeš i lopov bi se uplašio.

– To je znak, da zdravo spavam.– Primakni s još bliže.– Da ti nije hladno?– Malo.– Sada ću se ja okrenuti i tebe staviti u moje krilo.– Može.– Je l' toplo?– Super.– Samo da budeš miran.– Ljubavi, probudi se.– Molim, Katarina.– Je l' ti dobro?– Nešto se desilo?– Počneš da hrčeš, pa se umiriš a ja se pulašila da se ne ugušiš. – Ja sam dobro, nikad mi nije bilo bolje.– Meni se ne spava.– Sad ćeš da platiš što si me probudila.– Kako je nadošao i topao je.– Zna da si tu, pa hoće u svoju rupicu.– Zna on gde mu je mesto.– Mogu li da dobijem malo ljubavi?– Mogu deca svakog časa da naiđu.– Koliko je sati?– Šest.– Brzo ću ja.– Sat i malo više.– Šta mogu kad te hoće.– Ti kad počneš, ne znaš da završiš.– Šta ću, kad sam takav.

312

– Da ja idem jer mogu deca da me vide u stanu.– Hoćeš nešto da pojedeš?– Ja bih samo čaj, pa put pod noge. Što plačeš ljubavi?– Šta će mi deca reći?– Znaš i ti i ja, šta ona žele.– Ali ja ne mogu, bez tebe.– Ni ja, Katarina. Objasni deci da se volimo i da jednog dana, kad

oni krenu svojim putem mi ćemo živeti zajedno.– Znam šta ću im reći.– Nemoj da dozvoliš, da se deca mešaju u tvoj život. Ona su odra-

sla i vreme je da shvate, da i ti imaš pravo na parče ljubavi. Idem, Katarina i jedva čekam da se ponovo vidimo.

– Gde, ćeš?– Kući, da nešto radim.– Kako ćeš, po ovakvom vremenu?– Kupiću kišobran na ulici.– U kući uvek ima, šta da se radi.– Kad dolaze, deca?– Kad hoće, ja o njima više ne brinem. Devojke imaju po dva-

deset godina i vreme je da misle svojom glavom. Zvaću te, Katarina.– Ko pre pozove.– Ja, sam brži.– Videćemo...Sva su deca ista, samo gledaju sebe i svoj interes a za roditelje ne

brinu. Malo je dece, koja se upitaju kako im roditelji žive i da li treba nešto da pomognu, nego samo traže ne pitajući da li se ima. Valjda je to normalno, jer se život vrti u krug pa će sutra njihova deca ponašati na isti način. Roditelji služe za ispunjenje raznih želja, a kad stanu na svoje noge, roditelji su veliki teret.

Bože, nećeš mi i ovu ljubav uzeti ili će ona sama otići i meni na-neti još jedan bol. Zašto sam ja uvek gubitnik i zašto za parče ljuba-vi, moram da strepim? Neka bude po volji božjoj, a meni će ostati sećanje na dane koje smo zajedno doživeli. Milija, čemu slutnja, kad te žena voli i kad ti je dala dušu i telo.

Dan dug, noć još duža a vreme ko da je stigla, pozna jesen a ne leto koje teče. Nekoliko puta sam zvao ali se niko ne javlja. Da li je isključila mobilni ili je nešto drugo u pitanju to samo bog zna. Vreme je malo da spavam ali kako kad sna nema. Sad ću da počnem sa brojanjem ovaca, pa će san doći. Je l' ja to čujem telefon, da telefon zvoni.

313

– Katarina, ti si?– Ja sam ljubavi.– Što te slabo čujem?– Loše su veze.– Odakle, zoveš?– Iz Šapca.– Šta ćeš tamo?– Došla sam sa decom. Samo što si napustio stan, deca su

došla.– Da me nisu videla?– Moguće. – Ja ih nisam primetio. – Kažu da su krenuli iz Šapca u pet, onda su bili u kolim ispred

stana.– I šta, sada?– To samo bog zna. Mili, tužna sam.– Ti, plačeš.– Juče smo mnogo razgovarali.– I šta, kažu?– Za tebe neće da čuju.– Znao sam.– Sada ću da krenem za Beograd, jer imam jedno dete da pogle-

dam. – Kad se vidimo?– Možemo na Zelenjaku u 15 sati.– Čekam te, ali je u to vreme velika gužva.– Mogu da dođem kasnije.– Je l' može u 17 sati.– Može. Šta ti radiš?– Prao, čistio, skuvao ručak i čekao da se javiš. Zvao sam te neko-

liko puta ali se ne javljaš.– Morala sam da isključim mobilni. – Sama sam i tužna.– Nisi sama, tu sam ja.– Nikako da se bogovi, smiluju na nas.– Možda sam ih naljutila.– Zašto?– Nisam smela da se zaljubim.– Oni govore, volite se ljudi i mi smo ih samo poslušali.

314

– Mnogo sam tužna.– Osmeh na lice, mi se volimo i tako će biti do kraja života.– Nisam se nadala, da će moja deca ovako reagovati.– Sva su deca ista jer gledaju samo sebe, a na roditelje ne misle.– Ja sam mislila da pozanjem svoju decu a doživela sam veliko

razočaranje.– Ti više ne smeš da budeš tužna, dosta je tuge bilo u tvom

dosadašnjem životu. Ako sam ja smetnja, mene nema.– Ja bih bez tebe, umrla od tuge.– Onda pustimo, neka vreme za našu ljubav radi. Čekam te u 17

na zelenjaku.– Volim te...Šta se to dešava, zašto je juče sa decom otišla u Šabac, a da-

nas dolazi autobusom za Beograd, da pogleda jedno dete. Nešto se čudno dešava, rećiće meni Katarina šta se desilo između nje i dece. Ja te neću ostaviti, jer bez tebe nema smisla živeti. Sve se može i ne može, ali za ljubav se treba boriti do kraja, jer je ljubavni ishod uvek neizvestan. Ljubav nije fudbalska utakmica između Zvezde i Partizana, gde se unapred zna da će Zvezda pobediti. Katarina nek odluči, kako će sa decom izaći na kraj, a ja ću joj u tome pomoći koliko mogu. Niko ne može da se meri sa decom a ja ću kao i do sada, živeti sa olovkom i sveskom čekajući poziv, za onaj svet. Niko se nije vratio, da kaže kako je tamo i zato se niko i ne buni, kad mu stigne poziv. Kako da joj pomognem, kad me deca neće, video sam to u Šapcu a želeo bih. Ova ljubav je samo naša i na nama je da je sačuvamo, ako se stvarno volimo. Ja je volim i ni jednog trenutka nisam i ne mogu da sumnjam u njenu ljubav. Do sad je bezbroj puta pokazala da me voli i da ne može bez mene. Kako se ponela kad me zaboleo stomak, pa sam morao da izađem iz autobusa, a ona nije htela da nastavi put bez mene. Još se svađala i čak je htela da napadne šofera, što je neljubazan i što je hteo da me ostavi na putu. Kako je bila pažljiva, kad smo stigli u stan. Gledala me i negovala ko da sam, joj rod rođeni. Ona je moja i tako će biti, makar je čekao do smrti. Deca će jednog dana imati svoje porodice i majka će biti višak, pa ćemo se i tada družiti i voleti kao sada. Možda će vreme izmeniti decu ili njihove ljubavi, pa će shvatiti da i njihova majka na to ima pravo. Ja ću čekati, to mogu i hoću sa nadom da ćemo jednog dana biti slobodni i srećni. Svi su je odbacili, a sada to pokušavaju i rođena deca ali ja ne mogu i neću...

315

– Ljubavi je l' dugo čekaš?– Pola sata i koji minut više.– Semafor me sprečio da uhvatim autobus, pa sam preko dvade-

set minuta čekala drugi. Juče sam imala težak dan.– Neću ništa da te pitam.– Znaš da su deca po mene došla kolima, pa smo otišli za Šabac

i čitavo vreme smo razgovarali o tebi.– Zar sam ja toliko važan?– Meni, jesi. Deca me mole, da ne skrećem sa puta.– A šta si ti to loše uradila?– Ništa, ali oni misle da je moja misija važnija od moje ljubavi.– Šta ti misliš?– Ne znam, šta da radim.– Znam ja.– Ali ne mogu, bez tebe.– Katarina, naćićeš drugu ljubav a decu čuvaj.– Lako je to reći, ja bih htela i njih i tebe.– Ne znam kako je to moguće. Ja sam u Šapcu video, da ćemo sa

njima imati velike probleme.– Moja deca ne liče na onu, koju ja poznajem.– Oni su na sve spremni, samo da nas razdvoje.– Ti si Katarina najveći krivac.– Ja sam ih vaspitavala u hrišćanskom duhu, ali sada vidim

da sam negde pogrešila. Znaju, da smo pet dana bili zajedno na Ovčaru.

– I šta tu, ne valja?– Sve oni znaju, ali je to bila moja želja. Sin je rakao da će nešto

uraditi sa sobom, ako se i dalje viđamo.– Čista patologija.– Hoće on i može sebi zlo da nanese, takvi smo mi. Deca mi ništa

ne jedu, samo ćute, a u očima im vidim neku tugu, ko da su majku izgubili. Mislim da bi više želeli da sam umrla, nego što sam izigrala njihovo poverenje.

– Šta si ti, to loše uradila?– Izdala sam boga i decu, zbog svog zadovoljstva. Oni ne žele

muškarca u kući jer ih podsećaš na oca, koji nas je maltretirao i bio, kad god je to poželeo. Kada smo se vraćali iz Šapca, oni su seli na bicikle i otišli na Savu da se mole.

– Ti reče, da Juca spava.

316

– Sve je to uradila, da mi odemo.– Znao sam.– Znala sam i ja, ali sam ćutala. Ja sam pogrešila, ja sam kriva.

Od njih sam tražila da poštuju boga, da ne lažu, kradu, da budu čisti i nevini, zaboravljajući da postoji i druga lepota ovog sveta.

– Saznaće oni, kad za to dođe vreme.– Ko zna, kako će se oni tada snaći.– Mučiće se, ko mi danas.– Ne bih im to poželela. Možda će se promeniti, kad se zaljube.– Znao sam Katarina da će se ovo dogoditi, jer sam večiti gu-

bitnik.– Ja nisam ovo očekivala, od moje dece. – Ako ovako nastave, činiće i druge gluposti.– Nemoj da slutiš.– Znam ja, to.– Ti treba da sačuvaš tvoju decu, niko i ništa od njih nije važnije.– Koliko mrzi oca, od mene je godinama tražio da promeni pre-

zime.– A sada se pojavi neki Milija, koga ne može da smisli jer ga

podseća na oca.– On misli da će ako promeni prezime, da će otac zauvek nestati

iz njegove glave.– Vara se, jer krv nije voda i kad tad će poželeti da kaže da mu je

otac živ i da živi tu i tu.– Ovo prezime nam toliko smeta, da bi ga se svi rado odrekli.– Što ti nisi promenila?– Ne znam, a trebala sam.– Da si to uradila, bilo bi bolje i za decu. – Marko čak spominje da pređe u katoličku veru, da bi otišao u

Vatikan.– Čudna su tvoja deca.– Ja ih volim, najviše na svetu.– I treba. Kad si rekla pred Jucom da me voliš, ona je ubledela i

od muke otišla da spava.– Njenom plakanju sam se i ja pridružila, posle mi je bilo lakše.– Ja vas ništa, ne razumem.– I kad su došli u Beograd, Juca je plakala a Marko se toliko uz-

nemirio, da sam morala sa njima da odem u Šabac, jer sam se plašila da ne napravi neki udes.

317

– Sa decom se nešto čudno dešava.– Žao mi je što sve ovo doživljavaš, pa se pitam da li svaka prava

ljubav ne može bez problema. Ovo njihovo ponašanje i reagovanje, koje ne odgovara normali stvar su obične ljubomore.

– Da nije proradila neka bolest?– Ovde nema ništa patološko. Ja se sećam da si rekao.– Svašta sam ja, tebi pričao.– Da svaki čovek u sebi nosi, dobre i loše crte i da jedne ili druge

prorade u pubertetu.– Ovde se radi o histeričnoj ljubomori, koja će proći kad ti odlučiš

da me ostaviš.– Zar posle svega, ja da živim bez tebe?– Tako tvoja deca hoće.– Ne, to je nemoguće, ja to ne mogu da uradim.– Onda ćeš sa decom imati, još gorih problema.– Ja se nadam, da će mi moj bog pomoći.– I ja, ali se plašim da ćeš ti iznenada nestai, kao što si se izne-

nada i pojavila.– Mogu ja to, ali bez tebe ne idem nigde.– Katarina, problem je ozbiljan i ja bih hteo da ti pomognem.– Da me ostaviš, sada kad mi je najteže.– To žele tvoja deca. Bez tebe ni meni neće biti lako ali sve to

radim, da bi se deca smirila i da bi i ti imala svoj mir.– Kako ću da živim, bez tebe?– Katarina, zbog dece moramo biti jaki.– Lako je to, reći.– Jednog dana će shvatiti da su pogrešila, ali tada ti nećeš biti

samnom.– Tada će za nas, biti kasno. Sutra moram ponovo u Šabac, jer

sam deci sad naj potrebnija.– Idi i čuvaj decu, jer su ti ona sve što imaš.– Ti si tako dobar.– I ja sam roditelj i znam, da se sa decom ne smemo igrati.– Sinu sam udarila šamar, da se začudio i besno me pogledao.– Zašto to radiš?– Hoće da se ubije, ako se i dalje viđamo. Do sad ga nikad nisam

udarila.– Čudan, momak.– Ne žele ni jednog muškarca, pored mene.

318

– Hoće, da budeš svetica.– U dečjim očima to i jesam, pa im smeta što sam se predala

jednom čoveku. Znam da im nije lako.– Razumem i njih i tebe, ali ne znam kako da nađem rešenje da

svi budemo zadovoljni.– Ne znam, ni ja.– Katarina, mi se šetamo ko da kiše nema.

– Ja je i ne primećujem.– Meni je glava i pored kišobrana mokra. I tvoja su leđa mokra.– Kad imaš mali kišobran.– Sav se rasturio.– Ti imaš nekakav a ja to čudo nikad ne nosim.– I šta će ti?– Kad pada kiša ja sam u zatvorenom prostoru i tada volim da

gledam kako kišne kapi udaraju u prozorsko okno. Baveći se ovim poslom upoznala sam mnoge gradove i ljude ali si ti jedinstven, ko da si došao sa druge planete.

– Oni vukovi sa klinike bi rekli da sam pušten iz psihijatrijske bolnice.

– Radiš u lošem kolektivu.– Naviko sam ja na njih pa ih i ne slušam. Gledam ih ko da su

neka stvar, a njihove priče ne čujem.– Postao si gluv.– Samo tako sam mogao da preživim ove godine radeći sa nji-

ma.– Mudar si ti čovek.– I zaljubljen do ušiju.– Lepo je to čuti. Gle ti imaš velike uši.– Sve je veliko.– U to sam se i sam uverila. Uši su delo mog burnog detinjstva.– Ne razumem.– Bio sam nemirno dete pa sam često zbog toga bio kažnjavan.

Najteža kazna je bila kad me roditelji a kasnije učitelj vuko za uši.– I tebi porasle.– Nije prošao dan a da me nekoliko puta ne uhvate za uši.– Milija volim te, mnogo te volim.– Pa ćeš uskoro da mi okreneš leđa.– Ja ne bih.

319

– Šta ako budeš morala?– Ne znam kako ću to da preživim?– I ja sam kriv, što sam tražio da me upoznaš sa decom.– Ne ti si čist, postupio si kao čovek koji me voli i tu radost si

hteo da podeliš i sa mojom decom.– Ti za mene nisi prolazna, nego žena koju volim i s kojom bih

želeo da živim.– Znam ja to ali moja deca ne mogu ili neće to da shvate. Ja sam

pogrešno vaspitavala decu.– Ne tuguj.– Mnogo mi je teško. Moj sin kaže, da mogu i boljeg od tebe da

nađem.– U pravu je dete.– Još je rekao da se plaši da ćeš me iskoristiti i odbaciti ko prljav

veš.– Da ne bude obrnuto. Ti si lepa žena, to stoji ali te drugi

muškarac ne bi razumeo i bilo bi sukoba.– I s tobom ne mogu uvek da nađem zajednički jezik.– Kako to misliš?– Šta god ja kažem, ti to potvrdiš.– Pametna žena zna šta govori i kako treba da se ponaša.– Opasan si ti čovek.– Ja volim kad me muškarac ispravlja.– Ti si uvek u pravu.– Vraga sam u pravu. Koliko puta sam sebe uhvatila da sam rek-

la nešto što nisam smela.– Ja sam to istog trenutka zaboravio.– Pamtiš ti i to zadržavaš u sebi, zna Katarina.– Da svratimo u ovaj restoran?– Samo ako nema dima. Lepo je ovde.– Vidi kako su ove žene obučene.– Suknja iznad kolena.– Ušo đavo u žene. Šta da se radi kad je takvo vreme.– Kad bi se ljudi više plašili boga, bilo bi i reda među ljudima.

Danas slabo ljudi u crkvu idu.– Zato je ovako nakaradno. Zašto ove žene, koje imaju blizu pe-

deset nisu pristojnije obučene?– Svako pokazuje svoju robu.– Postoji i drugi način da se žena dopadne mužu.

320

– Katarina nek radi šta ko hoće, mi se volimo i to mi je najvažnije.

– Želim da budeš obučen, ko ovi muškarci.– Lepi ljudi a odelo je od čistog pamuka. To mnogo košta.– Možeš sebi da priuštiš jedno ovakvo odelo.– Da sam profesor na zapadu mogao bih ali radeći na klinici,

jedva da zaradim za dažbine i nešto malo ostane za hranu.– Ja ću ti pomoći.– To ne dolazi u obzir.– Nauči se da primaš i daješ.– Ja ljubav i pare, ne stavljam u istu kesu.– Ja imam čekove, a ti ćeš mi svakog meseca davati ratu.– Šta mi fali i ovako, izgledam ko Ričard Gir.– Hoću da te vidim u odelu sa kravatom, a ja pored tebe.– Gospon konobar, dobro veče.– Izvolite.– Šta dama želi?– Kiselu vodu.– A ja bih jedno domaće pivo. Katarina, što si napeta ko žica na

naštimovanoj gitari?– Sedim s tobom a misli su mi u Šapcu.– Razumem i ne razumem.– Ni ja više ništa ne razumem. Koliko je sati?– Uskoro će 19. – Mogli bismo u bioskop, da pogledaš jedan lep film. To je moja

životna priča.– Ima li ime?– Čokolada.– Nešto ljubavno?– Gledala sam ga već dva puta, pa bih želela i treći put s tobom

da ga gledam.– Sačekaj me da odem po novine.– Požuri, ne volim da sedim sa nepoznatim ljudima.– Za minut stižem ljubavi. Pogledaj gde se daje, ja ne vidim ova

sitna slova.– Kosmaj u 19 sati.– Idemo Katarina.– Je l' još dugo treba da hodamo?– Još stotinu metara.

321

– A gde je taj bioskop?– Kod robne kuće. – Sada se sećam. Stigli smo na sam početak.– Što je malo ljudi.– Mogu na prste da se izbroje. Skupe ulaznice, pa ljudi radije

odu u šetnju nego u bioskopsku salu.Malo smo gledali film, a više smo se ljubili kao da smo osećali

kraj, pa smo želeli što bolje da se upijemo jedno u drugo.– Je l' ti se svideo film?– Lep je nama šta.– Ja bih ga opet gledala, jer je deo moga puta.– Hladno veče.– Ja moram kući, zvaće me deca.– Tu je blizu autobuska stanica.– Kako ćeš ti po ovoj kiši?– Ne brini za mene.– A, o kome ću da brinem?– Imaš ti puno svojih briga.– I ti si deo mojih briga. Idi ljubavi, kad ćeš da stigneš kući?– Sad je tek 21 sat.– Daleko putuješ.– Imam dobru vezu. Da je tebe ispratim do autobusa, pa ću po-

lako kući ionako nigde ne žurim.– Ja bih te pozvala u stan ali se plašim da mi deca ne prirede

neko iznenađenje.– Da te poljubim za rastanak.– Nemoj ti da me mučiš, dovoljno je što to deca rade.Ode autobus a ja na kiši stojim i gledam, kako zamače iza prvfe

krivine. Tog trenutka sam se osećao kao čovek, koji je izgubio nešto što nikada i nije bilo njegovo. Ode Katarina a uskoro će otići i moj san ali tako bog hoće. Meni će ostati sećanje i tuga, neko bi rekao i to je dovoljno. Ode moj anđeo, koji je slučajno zalutao u m oj život. Sve se desi iznenada i na moju nesreću, kratko trajaše. Zbogom anđele i neka te bog čuva.

– Gospodine, sklonite se sa te kiše.– Molim?– Dođite pod kišobran, zar ne vidite kako kiša jako pada.U ušima mi odjekuje, moram da budem sa svojom decom, plašim

se da nešto ne urade sa sobom.

322

– Čoveče je l' ti hoćeš da te zgazim?– Šta ste rekli?– Šta me tako gledaš, tebi nije dobro?– Izvinite.– Sklanjaj se sa puta, budalo matora.– Gospodine, dođita pod moj kišobran.– Hvala gospođo.– Je li vam dobro?– Hvala, sve je u redu.– Da vam nije pao šećer?– Da.– Mogao je autobus da vas zgazi.– Bog me čuva.– Gde idete?– Na Avalu.– Pazite se, šećer je opasan, može iznenada da padne i vi gubite

svest.– Biće sve u redu.– Čuvajte se, vi ste mlad čovek i nemojte se igrati glavom.Blesavi Milija, dokle ćeš da zajebavaš sam sebe? Kad pre ponoć,

nisam dugo putovao. Bez dece kuća prazna, a ja tužan i razočaran ali valjda tako treba. Ko sad zvoni, mora da je Katarina.

– Molim.– Dušice, jesi li stigao?– Samo što sam ušao u kuću.– Izvini što te nisam pozvala u stan. Čim sam stigla kući, zvala su

me deca i zovu da sutra idem uŠabac. Kad se vratim, zvaću te.– Nadam se da ću čuti lepe vesti.– I ja se nadam. Zvala me Željkova majka.– Tako, kasno?– Kaže da ne može po danu da me dobije.– Šta hoće?– Izvinjava se što mi nije lekove platila i pitala kad će se osvestiti.

Za tebe je rekla da ne dolaziš više jer su ti zabranili dok si na odmo-ru. Puno te pozdravila.

– Misli da se viđamo, pa je htela od tebe to da čuje.– Ja joj nisam ništa rekla.– Katarina, ja više nisam važan.– Da nisi zar bih te zvala, izlazila s tobom u grad i druga mesta.

323

– Lepo je to čuti ali se sa decom ne može niko upoređivati. Poželim da se derem ko magarac i svu muku izbacim iz sebe.

– I meni nije lako. Zvala je i Juca da se pohvali da su i njene slike odabrane za školsku izložbu.

– Dobro je kad nešto lepo može da se čuje.– Marko je drugi Mikelanđelo, to se priča po školi.– Ono što sam ja video, zaslužuje čistu peticu.– Da si video kakve figure pravi od kamena.– Neka upola kleše, kao što crta i biće veliki umetnik.– Nemoj da se ljutiš na moju decu.– A zašto bih?– Oni u tebi vide oca, koga nisu voleli. – Njima bi i drugi čovek smetao, ako je to glavni razlog.– I ja mislim, da bi tako bilo.– Probaj nađi drugog.– Našla sam ja sebi čoveka. Ti si prvi i poslednji muškarac u

mom životu.– Ti si lepa žena.– Deca misle da sam svetica, poslata od boga i kao takva nemam

pravo na ljubavni život. Sada kada mi se disila ljubav, ja doživljavam sve ovo. Ti si me izveo iz mraka, iz pećine u kojoj sam bila 18 godina, a moja deca žele ponovo tamo da me vrate.

– Više nemam ni snage ni volje da služim narodu, jer imama tebe i želim da budem žena.

– Sigurno da je bilo muškaraca, kojima si pala za oko.– Možda je bilo, ali nikio nije imao hrabrosti da mi priđe. Ti

si moj hrabri vojnik, koji mi je otvorio oči, a zarobio srce i dušu. Zato sam ti se predala, jer si definitivno moj i ja te ljubim najviše na svetu.

– Katarina, pravim ti velike probleme.– Ti si čist ko izvorska voda i zato sam s tobom i uvek ću biti

samo tvoja i božja. Bez obzira šta deca misle o tebi ja te neću ostaviti. Ne mogu bez tvog dodira, tvojih poljubaca i ljubavi, koja mi ulepšava život. Ti si moj život, moje sunce bez koga ne mogu da živim. Sutra moramo da se vidimo.

– Ti reče da ideš u Šabac.– Htela sam ali u dvanaest sati dolazi jedan pacijent, pa ću od

dva biti slobodna.– Da dođem u 15 sati?

324

– Čekam te dušice moja. Izvini za ono sinoć.– Sve je u redu.– Žao mi je što sam te pustila da odeš po kiši. Ljubim te Milij, ti

si samo moj i tako će večno biti.Milija, smiri se i izbaci te crne slutnje iz glave. Svojim dosadašnjim

ponašanjem, pokazala je da te voli a ti počeo da kukaš. Budi čovek i poštuj ljubav koju ti daruje i po cenu sukoba sa rođenom decom. I ona ima svoju muku i probleme i zato budi strplji i ne dolivaj ulje na vatru.

– Gospodine, je li vam dobro?– Što pitate?– Vidim da pričate sami sa sobom.– Imam ispit za neki dan.– Da niste zakasnili za studije?– Ne seri gospođo i gledaj svoja posla.– Beograd je pun budala.

– Ljubavi gde si?– U tramvaju, uskoro ću stići.– Što si sinoć stajao na kiši, zar hoćeš da se prehladiš?– Nisam osećao kišu, ništa ne znam šta je sinoć bilo.– Bio si ljut, nervozan ali si znao da se uzdržiš.– Takav sam ja. Video sam samo tebe u crnom oblaku, koji te

nosi što dalje od mene.– Ja ostajem s tobom. Jesi li puno pokisao?– Malo.– Čuvaj se ljubavi.– Kad sam stigao kući skuvao sam čaj, presvukao se i otišao u

krevet. Malo sam i pisao, jer mi je glava puna ko košnica.– Ja sam legla ali dugo nisam mogla da zaspim. Nas i našu ljubav

bog iskušava, a mi moramo da budemo jaki i da se ne rastajemo. Zajedno smo jači.

– Biće još problema.– Vidim ja to, ali ću se boriti za tvoju ljubav.– Pomoćiću, koliko mogu.– Meni je dosta kad znam, da me voliš.– Ti si moja Katarina. Moj anđeo koji je sišao sa neba.– Kunem ti se bogom, da si mi sve što imama i da se ti nisi poja-

vio ja bih se osušila ko biljka bez vode i sunca.

325

– Katarina, pričaj jače slabo te čujem od buke koju pravi tramvaj.

– Posle teških rači i uvreda na moju i tvoju adresu, ti si mi vratio nadu da će jednog dana promeniti mišljenje.

– Hoće, samo im treba vremena.– Ja ih volim i sve ću im dati ali tebe neću ostaviti. Godinama ja

sam im bila i otac i majka, a o sebi nisam brinula. Štiteći ih ja sam zaboravila da sam žena od krvi i mesa.

– Deca su božji dar.– Zašto mi to govoriš?– Hoću da znaš, da ih volim i da razumem njihove reakcije.– Ti si dobar čovek.– Ja sam roditelj i nema te žene na ovom svetu, zbog koje bih

ostavio svoje dete...– Oni su odrasli i sami će sebi naći put.– Mi smo tu da im pomognemo koliko možemo i da se radujemo

njihovim uspesima.– Živećemo sa našom decom, zna to Katarina.– Ako oni žele nas. Ja ću da siđem na Slaviji, pa ću trolejbusom

do Beograđanke, a odatle dolazim busom kod tebe.– Požuri, jedva čekam da dođeš.– Prvo moram nešto da kupim.– Čekam te...

– Dobar dan, devojko.– Izvolite gospodine.– Ja bih moju gospođu da obradujem jednim prstenom.– Kakav želite?– Zlatan.– Ovde se prodaju srebrni. Kad izađete iz ove radnje, levo skre-

nite videćete jedan dugačak hodnik a vi uđite na prva vrata.– Puno hvala.– Je l' slobodno gospodine?– Uđite.– Ja bih da kupim jedan prsten.– Za koga?– Za moju gospođu.– Koliko možete da platite?– Prvo da vidim šta nudite.

326

– Ovo ovde, to su različiti modeli.– Meni su svi isti.– Na levoj strani su sa jednim kamenom a na desnoj sa dva i

više.– U čemu je razlika?– Način izrade, ručni rad ili mašinski a u određivanju cene je

bitna i težina.– Koliko može da košta jedan prsten?– Oko sto maraka. Imamo i za pedeset, a ovi sa pet kamena

koštaju 600 maraka. Imamo prstenje za mlađe i starije osobe.– I tu sigurno ima neke razlike.– Starije dame traže jednostavniju izradu, a mlađe vole kitnjasto

prstenje.– Moja gospođa je naših godina i njoj treba nešto jednostavnije

ali neka bude ručni rad. Koji biste vi kupili, vašoj gospođi?– Ja sam neženja.– Onda mi pomognite da odaberem, neki bolji.– Ovaj bi joj odgovarao.– Baš je lep.– I, vrlo kvalitetan.– Koliko bi koštao.– Sad ću da ga izmerim.– Ima tu tri grama zlata.– Moj kantar pokazuje, 5 grama.– Koliko to košta?– Za vas, samo 120 maraka.– Kupljen.– Dobar ste prsten pazarili, dama će biti zadovoljna.– Moja Katarina ne voli da se kiti.– Neka skromna, žena.– Anđeo, koji je došao sa druge planete.– Vi ste neki šaljiv čovek. Što ona nije došla sa vama?– Ne voli ona zlato.– Ako joj bude mali dođite, ja ću ga zameniti. Ali sa sobom po-

nesite račun.– Biće dobar.– Pogledajte i ovaj je lep i košta samo 70 maraka.– Mali je, ovaj što je kupljen je bolji.– I cena je bolja. Šta ovom fali?

327

– Lep je ali je mnogo kitnjast i ne bi se dopao mojoj dami.– Kojim povodom kupujete prsten?– Da joj zahvalim, za sreću koju mi svakodnevno pruža.– Ima i drugih načina.– To upražnjavam svakodnevno.– Blago njoj sa vama.– Blago meni, što je imam.– Ja sam se ženio više puta ali nikako nisam mogao da nađem

ženu po mom ukusu.– Mnogo ste birali.– Ja neću bilo koju.– Žena je lutrija, pa šta vam se zalomi.– Dok ne nađem po mom ukusu biću momak.– Požurite, nije vam ostalo još mnogo vremena. Spakujte vi pr-

sten, pa da idem.– Znate da odaberete.– Uz, vašu pomoć.– Hvala.– Srećno i vidimo se, nekom drugom prilikom.– Ako bog da, doćiću kod vas i po burmu.– Imam ih svih veličina i ne zna se koja je od koje lepša.Da li ova kiša misli već jednom da prestane? Do bioskopa Odeon

ima oko 300 metara, dovoljno da pokisnem ko miš. Kakva gužva. Čim padne kiša ili sneg, odmah se stvore gužve. Kako da uđem u ovu gužvu ili je bolje da sačekam sledeći autobus?

– Komšija ulazi, šta stojiš na kiši?– Kako, kad ti je autobus pun ko šibica?– Dođi kod mene.– Bogdane, otkad ti radiš na ovoj liniji?– Ja sam ti momak, za sve.– Znam da si radio za Zemun.– Bilo nekad. Gde si ti krenuo?– Kod moje Katarine.– Je l' to neka nova?– To mi je prva, posle ženine smrti.– Pazi da ti ne verujem.– Kako, hoćeš.– Mogu li i ja da se ušaltujem?

328

– Sram te bilo, zar hoćeš moju Katarinu?– Drugovi smo, pa da ti pomognem.– Ne treba zadovoljna je ona sa mnom.– Hoćemo li ove jeseni da pijemo?– Dama je po mom ukusu ali neće da se udaje.– Onda je preporuči Bosancu.– To je poštena i ozbiljna žena.– Takva mi treba. Moja Milka je bolesna i ja moram da se sna-

lazim.– Ne dam ja Katarinu, nikome.– Naćiće ona sama, ako ti ne možeš.– Ja je volim.– I ja ću, samo da je smotam.– Nije ti ona volan, ona je dama.– Poznajem ja takve.

– Stani ovde.– Nije stanica.– Odavde nema desetak metara do stana.– Ako joj treba pravi, ti me preporuči.– Barabo šoferska.– Pazi šta radiš.– Hvala što si stao. Kako je lepo kad se sretne školski drug, pa se

ispričamo ko dva idiota a da se niko ne naljuti.

– Ljubavi, ti stigao.– Pokisao sam do gole kože.– Zato što ne nosiš kišobran.– Samo kad si stigao.– Došao bih ja i ranije, ali sam bio u kupovini.– Šta si to kupio?– Videćeš... Sad sam došao sa školskim drugom.– Gde je on?– Vozi autobus, pa je stao na krivini.– Da si išao na stanicu, pokiso bi još više.– Svašta smo pričali.– Znam ja kakvi su muškarci.– Samo se hvalimo.

329

– Nek ste živi, šta bi žene bez vas. Pitao je gde ćeš, a ti si mu rekao.

– Šta sam drugo mogao?– Upoznaćeš me jednog dana sa njim.– Nemoj Katarina, on je šofer a ti su opasne barabe.– Ne bojim se ja nikog. Dušice moja, noćas nisam mogla da spa-

vam jer sam razgovarala sa tobom.– Počela si ko ja, da sama sebe pitaš i odgovaraš.– Baš tako.– Ja sam loše spavao.– Meni su anđeli govorili, da me voliš i da moramo biti zajedno.– Dođi Katarina da te poljubim, a priču ostavimo za kasnije.– Ceo dan čeznem za tobom. Skini tu mokru košulju.– Kako, kad se za telo zalepila?– Ja ću ti pomoći a ti obuci Markovu majicu. Baš ti je taman.– Mi smo iste visine.– Mene je bog nagradio sa tobom.– Ja sam srećan čovek.– I treba da budeš.– Bog je želeo da dođem u Beograd i tebe sretnem. Sinoć, kad si

otišao ja sam poželela da dođem u Beli Potok.– Ko će da raspremi krevet?– Ja ću ljubavi a ti uzmi nešto da popiješ.– Je l' ima one tvoje rakije?– Biće za jednu čašicu.– Više mi i ne treba.– Milija, šta bih ja bez tebe?– Bio bi neko drugi.– Nikad mi nije dosta, tvoje ljubavi.– Tebe je poslao moj bog, da mi ulepšaš život. – I da ti pravim probleme.– Koje zadovoljstvo, koja milina u meni.– Ti si moja ljubav, moj novi život i sve blago ovog sveta.– Katarina da ustajemo, ako idemo u bioskop?– Lezi pored mene.– Da ne zakasnimo?– Imamo vremena.– Kako su deca?

330

– Mislila sam da idem kod njih ali je Marko poručio, da ne dola-zim. Ja sam im obećala da se više nećemo viđati.

– Zar misliš da ti veruju?– O mojoj ljubavi još uvek sama odlučujem.– Možeš i boljeg da nađeš.– Niko nije kao ti.– Misliš?– Ti si umetnik. Kad bi druge žene znale kakav si, pukle bi od

muke.– Ako me ostaviš, neke će me i upoznati.– Ti si samo moj i tako će biti. Da nije moja ljubav gladna?– Mogao bih nešto da stavim u kljun.– Imam za tebe iznenađenje.– Mora da si ispržila neku šniclu.– I krompiriće.– To sam osetio, čim sam naišao na vrata.– Dok sam pržila meso ja sam se užasavala ali sam htela da te

iznenadim.– Sedi Katarina.– Zašto?– Da se ne onesvestiš.– Šta si mi to doneo?– Otvori kutijicu, pa će ti se samo pokazati.– Baš je lep.– Ti si rekla, ako želim.– Ala je divan.– Ja sam, želeo.– Hvala ti, ljubavi. Ovako lep poklon nisam nikad dobila.– Ti si lepša.– Čini ti se, jer me voliš. Za sve ove godine, niko mi nije ništa

poklonio.– A, muž?– Dobila sam dukat od njegove majke i to je sve. Ko god je mo-

gao, on me je koristio i nazivao ludom Katarinom, jer sam slušala i trpela. Ja u njivi kopam kukuruz sa svekrvom i svekrom a on uzme gitaru i odlazi kod druge žene. Od umora sam padala i u nesvest ali me niko nije hteo da poštedi. Poliju me vodom, udare šamar, i ja na-stavim sa kopanjem. Roditelji su me iskorišćavali a svekar i svekrva dotukli poslom.

– Jadna Katarina.

331

– Ko zna šta bi sa mnom bilo, da me nije najurio. Kao raspuštenici bilo mi je teško ali sam imala svoj mir. Radila sam ko stoka ali sam mirno spavala i bila svoj gazda.

– Katarina, imaš li ti neki sako?– Ima jedan Markov, mislim da će ti biti taman.– Super, sada možemo u grad.– Samo da se ja sredim.– Toplije se obuci.– Meni nije hladno, ja znam za Svetog Jovana da idem bosa.– Ti se šališ?– Sneg do kolena, a ja bosa.– Pa se prehladiš, pa dobiješ kijavicu.– Šta je to?– Problem, koji nastaje od zime.– Ja za to ne znam.– Jesi li nekad bila bolesna?– Ja se neću nikad razboleti, ni umreti.– Bolje da smo ostali u stanu.– Nije hladno.– Nije tebi a meni se nos sledio. Hoćeš da idemo taksijem?– Ne, hoću da me vide s tobom.– Koja sam ja to zverka?– Ti si, moj Milija.– Što te bog kažnjava, pa ti je mene dodelio?– Ja sam mu zahvalna, što te je poslao u moj život.– Konju, kako to voziš?– Ala me je isprskao.– Kako se smeje, jebem mu mater.– Nije ništa strašno. Evo autobusa, da požurimo?– Stići ćemo ga.

– Komšija.– Ti si Bogdane.– Ko ti je ovaj seljak?– Moj školski drug.– Da mu se javimo.– Drugi put. Šta ćemo da gledamo?– Ja bih da pogledam Natašu.

332

– Zašto da ne. Priča se da je Ljubiši Samardžiću umro sin od leukemije.

– Ja to ne znam.– Katarina, kako ti se sviđa film?– Simpatičan i lak za gledanje.– Prikazan je život mladih u velikom gradu.– To je naša stvarnost. Neko ga hvali, neko kudi a ja sam

uživala. – Glavna glumica daje šarm ovom filmu.– Predložiću deci da ga pogledaju.– Moja su ga već videla. Da prošetamo stala je kiša.– Prijatno veče za šetnju ali ja moram u stan, zvaće me deca.– Ja ću da te ispratim.– Uzeću taksi, jer žurim.– Kako dama kaže.– Idi kući, a za mene ne brini...

– Ljubavi, jesi li stigao?– Samo što sam ušao u kuću.– Jesi li dugo čekao?– Imao sam sreće, jer me je na stanici pokupio zet Ćira i za nekih

petnaest minuta stigao sam kući. Vidiš kako je lepo imati kola.– Jednog dana ti ćeš biti super šofer a ja ću uživati u tvojoj

vožnji.– Treba pare za kola.– Prodaću plac i imaćemo, dobra kola.– Jesu li te zvala deca?– Jesu i pitala su gde sam do sad bila.– Šta si rekla?– Bila sam u šetnji.– Misliš da su ti poverovali?– Nek misle šta hoće. Deci sam više puta ponovila, da te volim

i da neću da živim bez tebe a oni zapeli da te ostavim ili će otići od kuće. Ne znam šta da radim.

– Moramo da se raziđemo.– O tome neću da pričam. Ja sam im obećala da se više nećemo

viđati ali znam da mi ne veruju.– Šta ako saznaju?

333

– Ja te volim i ti ćeš biti samo moj, bez obzira šta oni mislili i pričali o tebi.

– Kad ćeš u Šabac?– Ja sam htela da ih obiđem ali su mi poručili da nema potrebe

i ja sam s tobom. Sutra rano idem u kupovinu, pa ću u poštu da pla-tim neke račune. Posle deset sati sam slobodna i želim da budem s tobom i da vodimo ljubav.

– Imamo iste želje.– Jedva čekam, sutrašnji dan.– S tobom mi je tako lepo, da te ne bih pustila da odeš. Doćiće

vreme, kad ćemo stalno biti zajedno.– Kada će doći, to najviše zavisi od tebe Katarina.– O tome odlučuje moj bog.– Ti si mi ljubavi promenila život, dala novu nadu i zato sam

najsrećniji čovek na svetu.– Mili, voli te tvoja Katarina.– Sada ću slatko spavati.– Sanjaj me!– Hoću. Čim svane, zvaću te.– Ne zaboravi da sam posle deset slobodna, samo za tebe.Prođe još jedna noć u iščekivanju sutrašnjeg dana i novog susre-

ta sa Katarinom. Jutro sunčano i toplo a ptice, skakuću sa grane na granu. Ovu lepotu pokvari saznanje da je moj Vučko ispustio pasju dušu i meni nateralo suze na oči. Moj drugar isplazio jezik, a oči širom otvorio, kao da je želeo još jednom da me vidi i potraži pomoć. Duže vreme nije hteo da jede, samo je pio vodu. Iz dana u dan je bio sve mršaviji i jedva je stajao na nogama. U očima osim suza, bilo je žuto zelenog gnoja, pa sam više puta morao da mu brišem oči. Dola-zio je veterinar ali mu spasa nije bilo. Zakopao sam ga u šanac, gde smo se zajedno krili za vreme NATO agresije na našu zemlju. Dok smo bežali od aviona i bombi ja sam im jebo mater i sve najmilije što su ostavili kod kuće a on je režao i lajao, dok su mu beli zubi blistali u mraku, a sekret curio na usta. Sa nama je bio i mačak Bole, koji je ovih dana po ko zna koji put postao otac. Još je živ i ne odvaja se od mesta gde je zakopan njegov ratni drugar...

– Ljubavi, je l' me čuješ?– Da mili.– Gde si to, kad se čuje galama?

334

– U autobusu, vraćam se u stan. Kupila sam namirnice za više dana a nisam zaboravila i tvog jelenka.

– Ja sam očekivala da ćeš ranije zvati.– Desila se nesreća.– Šta ti se desilo?– Moj Vučko je uginuo.– Nek si ti, živ i zdrav.– Šta smo mi sve preživeli.– Kad je uginuo?– Jutros sam otišao da ga pomazim a on se ispružio, koliko je

dug i ne odaziva se na poziv. Kad sam mu prišao, video sam da je mrtav.

– Jesi li ga zatrpao?– Jesam.– Nećemo više o tome.– Šta hoćeš da ti spremim za ručak?– Jedva čekam da te vidim.– Slobodna sam.– Polazim za desetak minuta.– Ljubim te.

– Čiko, gde ćeš?– Idem u grad.Upadaj, žurim na posao.– Gde si ovih dana, nema te da dođeš?– Kad god svratim, Marina kaže da si kod neke Katarine.– Imam i ja pravo da imam neku.– Vreme je stric.– Vreme je davno prošlo i ja pokušavam da se smirim.– Ja idem u Obrenovac.– Odlično, staćeš gde ti budem kazao.– Imam vremena, mogu da te odvezem gde treba.– Krenuo sam kod moje Katarine.– Gde stanuje?– To su one zgrade, poviše obrenovačkog puta.– Što ne kažeš da je to Čukarička Padina? Odvešću te do samo-

posluge.– Tu je ona.– A posle ću se vratiti, na obrenovački put.– Možeš i krug da napraviš.

335

– Ne brini ti stric za mene. Gde da stanem?– Može ovde, iza one table.– Moramo napred, jer je tu zabranjeno parkiranje.– Beli, hvala na vožnji.– Vidimo se stric.

– Ljubavi, ja stigao.– Avionom?– Da, Katarina.– Čuli smo se pre pola sata a ti već stigao. Da nisi bio negde u

blizini?– Moj sinovac je krenuo za Obrenovac, pa me povezao.– Vidiš da ima boga.– Sve više počinjem da verujem u to.– Što nisi čoveka pozvao da svrati, ima piva u frižideru.– Ne pije a žuri pre vrućine da stigne u Obrenovac.– Neki dobar čovek.– Momak, od trideset leta.– Želela bih da ga upoznam.– Možda će ljubavi i tebe da vozi.– Sedi raskomoti se a ja ću ti doneti pivo. Izuj cipele, a možeš i

da se istuširaš.– Nema potrebe, to sam kući uradio.– Ti si se pripremio.– Ja sam uvek spreman.– Pusti neku muziku.– Narodnu ili zabavnu?– Bilo koju, samo nemoj ovu novu jer se tu samo kuka. Noćas

sam te sanjala, ti i ja goli u krevetu.– Je l' bilo nešto?– Ništa.– Danas ćemo nadoknaditi.– Važi.– Što ti je pivo ovako hladno.?– Zaboravila sam da ga izvadim iz komore.– Sačekaću da se malo ugreje.– Sada će u mojim rukama, za nekoliko minuta biti ko čaj.– Da vidim i to čudo.– Ne znaš ti šta ja sve mogu. Pipni flašu.

336

– Kako si to uspela?– Ne znam, ali ja to mogu.– Sada je mlaka, kao voda.– Da ti donesem drugo?– Žedan sam, pa ću ga popiti na iskap. Ljubavi je l' ima nešto da

se pojede?– Spremila je Katarina svom mužu, dobar ručak.– Da nisu biljke i travice pomešane sa kukuruzom i pšenicom?– Šnicle u sosu.– To odavno nisam jeo.– Hoćeš da ti postavim sto?– Još je rano.– Kad ogladniš, samo reci.– Ja bih, da te volim.– I ja to želim ali čekam jednu pacijentkinju da mi se javi.– Kad će zvati?– Veće je trebalo, pa me čudi zašto ne zove.– Možda žena ima neke probleme.– Njen problem, ja ne mogu da rešim.– Neka ozbiljna bolest.– I gore od toga. Starija žena a stupila u ljubavnu vezu, sa nekim

studentom koji je ucenjuje za pare, a hoće i da bije. Neko poludi u mladosti a neko u stare dane. Žena je blizu šezdesetih godina ali vrlo lepo izgleda, kad bi je video ne bi joj dao ni četrdeset godina. Njen ljubavnik je student, prve godine mašinskog fakulteta.

– I šta hoće od tebe?– Pomoć.– Je l' možeš da joj pomogneš?– Pokušavam ali ona ne želi da ga ostavi.– Otkud znaš?– Vidi to, Katarina.– Ima li ta žena muža?– Ima, ali je on blizu osamdesete i njega više ništa ne zanima.– Kako je upoznala studenta?– Stanuje kod nje i tako su se spojili.– I ti treba da ih miriš.– Znam ja da će oni i dalje biti zajedno, jer studentu treba stan

i njene pare.– A njoj dobro dođe, pile.

337

– Izaćiće sve to njoj na nos. Muž je poznata ličnost i ima debelu penziju.

– Gde ona radi?– Ona je direktor jedne banke.– Ta ima više para, nego lišća na drvetu. Katarina, telefon.– Možda je žena koju čekam da se javi. Odoh ja u drugu sobu a

ti uzmi još jedno pivo.Šta ako to zovu njena deca, pa neće da čujem razgovor nego je

otišla u drugu sobu sa izgovorom da je pacijent? Čudno se ponašaju deca, ko da je ona mala pa njih mora da pita šta treba da radi. Možda je žena o kojoj je pričal. Zašto sam tražio da me upozna sa decom, kad smo mogli da se viđamo i volimo a da to oni ne znaju? Milija hoće da bude pošten, hoće ženu, ko da je nekog briga šta mi radimo. Mogli smo na miru da se viđamo i volimo a vreme bi učinilo svoje. Deca bi otišla svojim putem a mi bi i dalje bili zajedno, a ovako sam napravio problem i njoj i sebi.

– Katarina, što plačeš?– Video te Marko kad si ušao u stan.– Kako je to moguće?– On je došao u Beograd, a da mi se do sad nije javio.– Mali špijunira.– To nije moj sin, ja ga takvog ne poznajem.– Od kad sedi u kolima?– Ništa ne znam ali se sad javio da mi kaže, da si sa mnom.– Da li će doći u stan?– Ne znam.– Da ja idem?– Ostani da ručamo.– Nisam, gladan.– Ko će da pojede šnicle u sosu?– Ljubavi, zar je moguće da ti je sin takav?– Da mi je to neko rekao, da će se to dogoditi ja ne bih verovala.– Marko se ponaša, ko mali edipovac.– Njemu je postalo sumnjivo, što sam ja odjednom odlučila da

se više nećemo viđati, a danima sam im govorila da te volim i da ne mogu bez tebe.

– On je želeo da se uveri u istinitost tvoje odluke. Šta ćemo, sada?

– Ništa se nije i neće promeniti.

338

– Šta ćeš sinu reći?– Više nema šta da razgovaramo. Ja sam njega rodila i treba da

se zna, ko je stariji.

– Izvini Katarina.– Ja sam tebe pozvala. Neću više da te krijem.– Samo ti pravim probleme.– Ja sam kriva, što nisam odlučnija i što dozvoljavam da se

mešaju u moj život.– Sipaj još.– Nisam gladan.– Ovo mora da se pojede.– Kako dama kaže. Baš sam se najeo.– Veliki si ti čovek, pa će se sve to brzo svariti.– Ti nisi ništa jela.– Pojela sam dve jabuke i uživala gledajući, kako slatko jedeš.– Mogu li dobiti još jedno pivo?– Doneće tebi, tvoja Katarina. Pij polako, gde žuriš?– Može Marko da dođe u stan.– Nek dođe, njegovo mišljenje više nije važno. Žao mi je što ne

možeš ostati.– Ima dana.– Danas sam želela da obučem novu haljinu, kad krenemo u

grad.– Ako ne odeš u Šabac sutrašnji dan je naš. Idem Katarina.– Zvaću te, mili moj.– Kad vidi da sam otišao, možda će doći u stan.– Da te poljubi, tvoja Katarina.– Što su ti usne slatke.– Želela sam da te volim.– Ceo dan bih te držao u krevetu.– Bolje da se nikad nisam udavala i rađala decu.– To više, da nisam čuo.– Vidiš šta mi rade, zar je normalno da rođeno dete špijunira

majku?– Ovo rade jer te vole i plaše se da te ne izgube. Vidimo se lju-

bavi.– Volim te, ti si samo moj...

339

Napolju pravi letnji dan, koji je ispraznio beogradske ulice. Neki ljudi su u dubokoj ladovini a neki su spas od pasje vrućine potražili na Adi. Na kliniku ne idem jer sam na odmoru, a Adu ni-sam nikad voleo. Voda prljava, gužva je velika a tu su i virovi koji vrebaju pa i najbolji plivač može da strada. Moj prvi odlazak na Adu beše pre desetak godina, bio je obeležen davljenjem momka ko od brega odvaljenog. Moja ćerka, tek krenula u peti razred i dete hoće na beogradsko more, tako su Adu reklamirali preko radija i televi-zije. Učim ja dete da pliva kad neko povika, čovek se davi. Skočiše neki momci da pomognu ali je sve brzo bilo gotovo. Izvukli oni tog krupnog momka na obalu a on plav ko šljiva. Dete kad ga ugleda poče da povraća i mi prvim autobusom dođosmo kući. Od tada, više nikad nije tražila da je vodim na Adu. Idem ja kući mogu u bašti nešto korisno da uradim. Beli luk je u travi a i krompir treba okopa-ti. Mobilni je uključen i Katarina može da me zove. Skupo je ovo za-dovoljstvo ali korisno pgotovu kad je neko zaljubljen, kao ja i svoju draganu želi da čuje.

– Brate šta to radiš?– Čupam travu.– Zar je dotle došlo?– Moram brate.– Kakav si ti to muškarac?– Nikakav.– Ja bih je doveo ako treba i iz Kine a ne bih čupao travu.– Ovo mi je rekreacija.– Bolje da si sa nekom u šumi, pa se tamo rekreiraj.– Nisam ja baraba ko moj brat. Od vas srećno oženjenih, ja ne

mogu da dođem na red.– Dođi na pivo.– Moram baštu da sredim, to mi je zadatak za danas.– Do mraka ima vremena.– Čekam i poziv.– Znači, biće nešto.– Ja se trudim, pa šta bude.– Stariji si od mene i znaš kako treba.– Sa ovom moram polako, jer može da mi okrene leđa.– Burazeru, žene vole što grublje i dublje.– Prošlo je to vreme.

340

– Nema žene koja to ne voli. Kad završiš sa baštom, dođi na pivo. Biće kako kaže baraba Mića.

– Važi.– I poslušaj moj savet.– Hoću brate.

– Mili, šta radiš?– Plevim beli luk.– On je dobar za muškarce.– Kažu da je bolji od vijagre.– Ti si još prva liga.– Ti me tešiš.– Osetila je Katarina, tvoju muškost. Izvini što si morao da

odeš.– Je l' došao u stan?– Nije, ali je ponovo zvao i svašta mi rekao.– Iz njega izlazi bes i ljubomora.– Ja sam njegova majka i mora da pazi šta govori. Jutros je po-

ranio iz Šapca, da bi što ranije bio u gradu i špijunirao, ko dolazi i odlazi iz stana.

– Gde se sklonio?– Iza onog starog kamiona.– Zato mu nisam video kola.– Video je kad sam otišla u grad, a video je i kad si ti došao. U

stan nije dolazio ali se ponovo javio, kad je stigo u Šabac.– Besan?– Malo je bio mekši, osećam da se stidi svog postupka. Posle je

zvala i Juca.– Nešto je rekl?– Da je bata stigao iz Beograda i pita zašto sa njim nisam došla.

Nisam ništa htela da joj kažem, ali sam obećala da ću uskoro doći u Šabac.

– Katarina, tvoja deca neće te ostaviti na miru i ja moram nešto da preduzmem.

– Ona su moja briga i ti sa njima nemaš ništa. Gde ćeš večeras?– Biću kući.– Ako možeš dođi da izađemo u grad.– Ostavimo to za sutra.– Možda si u pravu.

341

– Je l' tu gospodin brat?– Tu je deveru, ceo dan samo pije.– Možda si ti Dobrila, zato kriva.– Kriva sam, što sam živa.– Gde si brate do sad?– Ja, radim.– Jebeš takvog muškarca, koji radi ženski posao.– Radi devere i to je bolje, nego da ti dani prolaze uz flašu.– Ćuti ženo, ko je tebe šta pitao?– Mene niko ne pita, dvadeset godina.– Skuvaj meni i bratu kafu ali bez šećera.– Dobrile se setiš, kad ti se digne i kad treba da se radi.– Naćiću ja sebi drugu.– Kad bi ona bila luda kao ja.– Šta moj brat hoće da popije?– Može jedno, pivo.– Dobrila, daj pivo za mog brat.– Ustani pa donesi, šta si seo ko kvočka na jaja.– Je l' vidiš kakve su žene i ja da sam na tvom mestu, nikad se

ne bih više ženio.– Lako je to reći.– Evo devere kafa.– Jesi li je zasladila?– Sad ću doneti šećer, pa sipaj koliko ti treba.– Što se vas dvoje ujedate, ko besni psi?– Čim malo više popije, tvoj brat počne da zajebav.– Ti, ćuti.– Šta će mi dva piva?– Kad popiješ jedno, čeka te drugo.– Ti znaš da sam ja od dva piva pijan.– Večeras nemaš gde, čeka te krevet.– Šta to čujem?– Svašta se priča.– Ja čuo, da se ženiš.– Da li si čuo i sa kojom?– Kažu neka mala, lepa ženica.– Burazeru, ja se samo zabavljam.– I treba, ti si još mlad i pazi da te ne prevari.– Pusti priče, nego ti meni reci kad možeš da mi pooreš njivu?

342

– Ima vremena.– Ne mogu da je gledam, sva je zarasla u travu.– Devere, nema vremena po ceo dan pije.– Može da napravi pauzu.– Ženo, zbog tebe ću u inat da pijem.– Što kurac ne presečeš na panju, meni uzinat?– Šta bi ti, bez njega?– Takvih imam, gde hoću.– Pa kad imaš, što ne ideš?– Prestanite sa prepiranjem, hoću na miru da popijem pivo.

– Izvini devere.– Sve su žene iste, imaju veliki jezik.– Brate otvori i to drugo pivo.– Imaš dobar cug.– Popijem pivo i idem u krevet.– Ovih dana čim izvučem seno, srediću ti njivu.– Nemoj da ostane samo obećanje.– Kad ti tvoj brat kaže.– Idem ja.– Da donesem još jedno? I ova dva su me ošamutila.– Kakav si ti to muškarac?– Nikakav, jer da sam neki imao bih ženu.– Hoćeš da ti nabacim jednu moju bivšu?– Hvala, ne treba.– S tobom nešto nije u redu.– Dobrila, hvala na kafi.– Izvini devere.– Prestanite da se ujedate.– Brat čim popije koju više, počne da ujeda.Kakva divna noć, a ja sam. Nebo plavo a na njemu bozbroj

zvezda i zvezdica. Tu je i mesec, koji je tek izašao iz svoje kuće i kre-nuo na radni zadatak. Tek sa prvim buđenjem novog jutra, odlazi na počinak. Vreme je da i ja zagrlim jastuk, jer je pivo počelo da deluje pa umesto jedne, vidim dve sijalice...

– Gde si mili moj?– U krevetu, ljubavi.– Znaš li koliko je sati?

343

– Ne.– Deset i nešto.– Ala sam se uspavao..– Gde si ti sinoć lutaol, da nisi bio sa nekom?– Bez moje Katarine, ne idem nigde. Sinoć sam svratio kod brata

i popio dva piva, pa sam spavao ko nedonošče.– Šta si uradio u bašti?– Oplevio sam luk i krompir okopao.– Videću, kad dođem.– Ima ga i sada za jelo. Sadio sam onaj šiljati kineski i kako na-

preduje dobro je.– Ako ga bube ne pojedu.– Neće one, na moju muku.– Dolaziš li?– Jedva čekam.– Onda kreni, što pre.– Za dva sata sam kod tebe.

– Doktore, gde si krenuo?– Idem u grad.– Ala si se doterao, ko seoska mlada.– Mali, gledaj svoja posla.– Mama dođi da vidiš, kako ti se brat doterao.– Što si se picnuo brate.– Šta mogu, kad sam lep.– Da se nisi zaljubio?– Jesam, pa šta?– Ujače koja će tebe?– Dejane, nisam ja još za staro gvožđe.– Hoće li moj brat kafu?– Mama, ujka se plaši da ne isprlja zube.– Šta ako naiđe autobus?– Bato doćiće drugi.– Ja sam tačan i hoću da stignem na vreme.– Ala te je pritegla ta dama.– Ima li sad neki autobus?– Teba da dođe u pola dva.– Ala ću da se načekam.– Da ja bato stavim kafu?

344

– Da neće ujak i jednu malu rakijicu?– Može ali neka bude veća čaša. Prođe i dva a njega nema.– Čudno, od jutros su išli na vreme.– Mora da se nešto desilo.– Sačekaj ujače još malo.– Idem peške do druma.– Svrati bato, večeras.– Ostaću kod dame na spavanje.– Gle ti, matore barabe.– To je sestro danas u modi.Koliko je ljudi na stanici, mora da odavno nije prošao ni jedan

autobus.– Ludi Gile, šta je ovo?– Šašavko, ti još živ?– Je l' dugo čekaš?– Više od sat vremena.– Jebu nas ovi novi muški.– Tako i treba, kad nam nije dobar Milošević.– Kod ovih, propišaćemo majčino mleko.– Znao sam ja da će oni slušati Ameriku, pa i zato nisam ni

glasao.– Ludače, kad su te pustili iz ludnice?– Pre neki dan.– Da sam ja neka vlast, ti bi i dalje bio u ludnici.– Ti si običan drkadžija.– Zar tako, tvom drugu? Kako naša Vida?– Stalno pita za tebe.– Ženi treba muško.– Mogao bi tabane da joj češeš.– Svašta ja, mogu.– Uzmi je ako ti treba.– Šta ćeš ti bez nje?– Dovešću mlađu i lepšu.– Sve trče za tobom.– Lepši sam od tebe i kad serem.– Vidi se, izgledaš ko da su te izvukli iz rasola u maju mesecu.– Kakav sam da sam, ja imam ženu. Ti gledaš u tuđe.– Jadna ona, s kojom budalom živi.– Ti nemaš nikakvu. Čujem da se ženiš.

345

– Ko to priča?– U našem selu, ne može ništa da se sakrije.– Koja će mene?– Samo je ti dovedi, a majstor Gile ima da je sredi.– Ko što si sredio Vidu, pa kad me vidi hoće da me vodi kući. – Ja sam poznat u tri sela.– Čuo sam pričaju deca. Da ti nije bilo Vide, nikad žensko ne bi

video.– Pala je njoj sekira u med.– Bolje da je u Dunav skočila, nego što se za tebe udala. Gile stari

druže, dokle ćeš govna da jedeš i rakiju da piješ?– Dok imam, para.– Najurili te iz firme.– Puklo preduzeće i mi svi na ulicu.– Sreća je što si majstor.– Da mi nije žice i klješta, crko bi od gladi.– Pa si zato pijan, svakog dana?– I to je bolje, nego biti budala ko ti. Je l' još guraš babe po bol-

nici?– Neće me ni one.– Je l' daju koju marku?– Slabo.– Što ne bocneš neku bogatu?– Samo mene čekaju.– Što ja nisam na tvom mestu?– Tako pijan i slinav, mogao bi samo da ližeš. Jadna Vida pored

takvog konja.– Šta joj fali, jebem ko konj i još joj svakog meseca dajem pare,

gde to ima?– Kod ludog Gileta. Evo autobusa, ideš li u grad?– Idem kod našeg druga Buzde, da mu povežem struju.– Zar tako pijan?– Tada sam najbolji.– Bože, čuvaj budalu.– A ti, ako neku dovedeš zovi me da ti pokažem kako treba sa

njom.– Ne brini zvaću te...Kad ću stići, a Katarina me čeka. Nisam kriv što je prevoz loš.

Moram tramvajem, jer autobusa dugo nema. Sićiću kod Ade, pa ću

346

peške do moje Katarine. Desetak minuta pešice, neće škoditi. Čudni smo mi ljudi, hoćemo u dvadeset prvi vek a još ni prevoz nismo sredili. Dokle god budemo desetak kilometara prelazili za tri sata, bićemo daleko od Evrope. Možda će jednog dana nešto i biti ali ja to sigurno neću dočekati.

– Katarina, ja sam ispred vrata.– Uđi mili. Dugo te nema.– Šta mogu, kad je prevoz loš.– Idi u kupatilo, pa se malo rashladi.– Nije mi vruće.– Išao si peške.– To je za mene sitnica.– Tri stanice peške, nije malo.– Zbog tebe bih otišao i u Čačak, ako treba. Prvo da te poljubim.– Ala su ti usta suva.– Sad ću se napiti vode.– Čeka te pun sanduk piva.– Kakav sam sada?– Svež.– Više ne mirišem na znoj?– Sad si ko neka devojčica. Mili moj, ti si moja čežnja i ja ne

mogu bez tebe.– Ja ne idem nigde.– Hvala ti bože, za ovu radost.– I ja mu se zahvaljujem.– Bog je milostiv i treba verovati u njegovu moć. Pusti me da

namestim krevet.– Ala su nabrekle.– Željne su tvoga milovanja.– Ja ih najviše volim.– Osećaju one to.– Dve dojke, ko dve rumene jabuke.– Niko ih nije do sad dirao.– To nisam pitao ali ih obožavam, želim i čeznem za njima.– Dok se ja spremim, uzmi pivo iz frižidera.– Nešto mi se ne pije. Kad zahladi, mogli bismo u bioskop.– Možemo i na Adu.– Da ližemo jedan sladoled, dok nas prolaznici radoznalo po-

smatraju.

347

– Šta bih ja bez tebe?– Živela bi ko i do sad.– Ala sam bila blesava, verujući da je ljubav greh.– Ljubav je prolazna i zato je treba živeti.– Mene su učili da trpim i da se odričem ovog zadovoljstva.– Gluposti.– To je veliki greh, tako su mi govorili.– Lažu, jer se i oni vole. Katarina, jesi li čula da su javili da je

temperatura 30 stepeni u hladu?– I da je sada osamnaest sati.– Mi smo dva sata u krevetu.– Mogli bismo da ustanemo. Ja sam gladna.– Mogao bih i ja nešto da pojedem.– Moje čorbe će dobro doći, da se moj radnik posle dva sata rada

osveži.– Katarina nije ovo ništa, moje radno vreme traje šest sati.– Ti si se dobro pokazao, pa ću te odvesti na Adu i kupiti sla-

doled.– Hoću, ali zajedno da ližemo.– Pa da nam se smeju prolaznici.– Baš me briga.– Katarina, ti odlično kuvaš.– Za petnaest minuta, ja skuvam jelo koje koje hoćeš.– To je moguće sa ovim tvojim travama a pasulj se kuva dva i tri

sata. Neko te traži.– Zaboravila sam da isključim mobilni. Sine šta se desilo, što si

se tako uznemirio?– Bio otac u školi i pred celim razredom o tebi svašta pričao.– Bitanga jedna, našao kraj godine da se izlaje.– Deca su vam divna i umesto da se raduje njihovom uspehu, on

ih bruka.– Njemu smeta što s njim neće da razgovaraju, niti da ga

posećuju. Marko je jednom bio kod oca.– A, Juca?– Ta ne bi nikad otišla. Deca su ga davno, kao oca otpisala.– Nose njegovo prezime.– Zato sam ja kriva.– Ti samo grešiš.

348

– Nismo se videli dvadeset godina i ne želim da ga vidim. Bitan-ga, umesto da nas ostavi na miru, on nas povremeno uznemirava. Posle razvoda mi smo bežali od njega i ja sam se krila, samo da nam ne dosađuje. I kao oženjen čovek je jurio ženske, a da o svojoj deci nije mislio. Tek kad se oženio, on nas je ostavio na miru.

– Čudan neki čovek.– Budala, koja misli da je najpametniji. Tražio je u školi da

Marko razgovara sa njim a kad ga je odbio, on ga je oterao u pičku materinu.

– Trebalo je ranije da bude agresivniji i da mu se suprotstavi.– Ja sam ga učila da ćuti i gleda svoja posla. On uživa da psuje.– Dok mu neko ne razbije nos.– Celog veka mene napadaju i proganjaju, jer nema ko da me

zaštiti.– Ja sam hteo ali ti nećeš.– Nije da neću nego moja misija ne dozvoljava da se vežem za

jednog čoveka.– Katarina, nemoj da mi pričaš nešto što nije tačno.– Šta to?– Da ti neko zabranjuje, da imaš svog čoveka.– Ti me ne razumeš.– Meni je sve jasno i zato je mnogo bolje da me ostaviš, nego što

izmišljaš razlog. Ima puno žena koje imaju božju moć, pa žive život žene i to im bog ne brani.

– Moraću da odem u Šabac, kod dece.– Idi, ljubavi.– Treba da budem pored njih i da ih smirim, jer treba diplomski

da polažu. Otićiću u školu da me vidi i čuje razredni starešina.– Biće iznenađen tvojom dobrotom i sve ružne reči koje je izgo-

vorio tvoj bivši muž pašće u vodu.– I kod Jucine razredne, svašta je pričao o meni. O meni deca

misle da sam neko božanstvo, koje ljudi treba da poštuju.– To je greška.– Znam da sam ih pogrešno vaspitavala ali šta se tu sada može?

Sin reče, što ne bacim munju na njegovog oca.– To je greh.– Znam, pa zato dvadeset godina bežimo od njega. Najpre sam

bežala od majke, pa od muža i tako iz godine u godinu.– Katarina, da mi odložimo odlazak na Adu a ti se spremi za put?

349

– Ja sam mislila sutra.– Večeras ti lepo kreni i za sat i po si kod svoje dece.– Poslednji polazi u 20 sati.– Imamo još vremena.– Zar opet?– Šta da radim, kad te duša hoće?– Mi ne treba da smo zajedno.– Što ih volim.– One se raduju tvom dodiru.– Tako su glatke i nežne.– Tvoje su. Da ne zakasnim na autobus?– Tu je taksi, a možeš i sutra na put.– Ne mogu da te odbijem, slaba sam na tvoje poljupce.– Mene tvoje telo, uzdiže do nebesa.– Jednog dana ćeš da poželiš drugu.– Nećeš to dočekati, pre ćeš ti mene da ostaviš.– Jesi li siguran?– Žene su varljive.– Ja nisam žena.– Za mene jesi... Idemo Katarina, ostalo je još malo vremena.– Kad ti nećeš da me pustiš. – Gde su ovi autobusi?– Sad znaš zašto ne idem autobusima GSP, dugo se čeka.– Ali je jeftinije.– Kad sam sa tobom, idem prevozom a sama uvek koristim taksi.– Ti više nisi sama.– I više nikad neću da budem sama.– Ako dozvoljavaš, ja bih da te častim taksi prevozom do auto-

buske stanice.– Može, ljubavi.– Stigli smo na vreme.– Do polaska ostalo je pet minuta.– Idi pravo u autobus, tamo ćeš kupiti kartu.– Ljubim te.– Neću se dugo zadržavati.– Kad možeš, ti se vrati. Srećan put i pozdravi decu ako smeš.

– Tečo, ti stigao.– A kada ste vas dve došle?

350

– Oko devetnaest sati.– Jest li nešto jele?– Ja ne večeravam, a Marina je jela jaja.– Gde je mala bosančica?– Otišla je kod Tanje po knjigu. Šta ima novo?– Ako misliš na Katarinu, mi se viđamo ali nam njena deca stva-

raju probleme. Katarina je otišla kod dece a ja sam došao kući.– Tata, stigao.– A ti lutaš, po selu.– Bila sam...– Sve mi je rekla Nataša. Deco odoh ja na spavanje, pa se vidimo

sutra.– Laku noć, tata.– Laku noć, tečo...Pre neki dan, moja Katarina reče da je ne ostavim jer bi umrla

od tuge. Reče, da ne želi da me uvlači u njene porodične probleme jer sam dobar čovek i nisam dužan da slušam, njene muke. Za muža reče da je idiot i nikako da ih ostavi na miru. Kad ih pronađe, on im pravi probleme. Marko mu je prvi put rekao da mu nije otac, tre-balo je to i ranije ali je bio mali pa se valjda plašio batina. Katarina nije htela da zavađa decu sa ocem, jer je njihov bez obzira kakav je. Zato njena deca ne mogu da prihvate, ni jednog muškarca u njiho-vom krugu kretanja i otud se javljaju problemi. Ja sam ušao u krug a nisam smeo i zato će me svo troje izbaciti, da neću znati šta mi se desilo. Reče Katarina da je tigrica i da neće dozvoliti, da joj diraju decu. Sin je velik i može sam da se brani i čuva, a Juca je još pod njenom zaštitom.

– Dobar dan, Vojo.– Gde si familijo?– Tu sam.– Ima li nešto novo?– Ništa, svaki dan sve isto.– Ima li ljubavi, na vidiku?– Počeo sam da se družim sa jednom Katarinom.– Kako ide?– Mislim da se mi volimo ali njena deca, prave probleme. – Ako se vi volite, nema te sile koja će vas zaustaviti. Gde si kre-

nuo?

351

– Na groblje da očistim grob ali sestra Milena reče da je danas praznik i ja sam odustao.

– Familijo, kakav si ti to hrišćanin?– Dobar, vidi se.– Šta ćeš da popiješ?– Zna se red.– Prvo rakija, pa kafa.– Kafu nemoj da kuvaš a rakija može.– Zvao sam Milicu iz Ilustrovane, sve sam joj objasnio.– Šta kaže?– Sada ima puno materijala ali je uzela moj broj i rekla je da

će zvati. – Familijo, kakav ti je to mobilni?– Poklon od žene koja me voli.– Mobilni.– I ti si se promangupirao.– Nije moj, to mi je dala Katarina kako bi lakše bili u vezi.– Ja sam moj prodao jer više nisam mogao da se naplaćam

računa. – On je za hitne i kratke razgovore.– Erikson, to je dobra marka.– Čuješ ko na dlanu. Šta je sa tvojom knjigom.– Teško ide, para nemam a sponzori me lažu.– Tako je i sa mnom. Danas knjigu pišu bogati.– Znam ja to ali me nešto tera da pišem.– Isti slučaj. Sad razumem narkomane, jer je i pisanje jedna vr-

sta droge. Ja ne mogu da zaspim ako ne napišem jednu do dve stra-nice, a nekad i zoru dočekam. Dobra ti ova rakija.

– Moj brat, Slava je doneo iz Šapca.– Tamo se peče dobra rakija.– On je šofer pa putuje po Srbiji i uvek naiđe na dobru rakiju.

Pijanica, ima nos.– Bez rakije, on ne može da vozi.– Kako ga ne uhvate panduri?– Ne znam, a vozi preko dvadeset godina. Koliko je meni pozna-

to za ovo vreme nije napravio ni jednu saobraćajku, a uvek je pijan. Familijo, zvoni ti telefon.

– Molim.– Ljubavi ti si?

352

– Jedva sam te dobila. Gde si i gde lutaš?– Tu sam, kod jednog budućeg pisca. Dobio čovek drugu nagra-

du za pripovetku Pokojnik.– Je l' to neki tvoj seljak?– Voja Radovanović.– Čudna je tvoja familija.– Mi smo emotivci i samo takvi mogu da pišu. Voja je dobio na-

gradu Miloš Crnjanski.– To nešto znači.– Da, momak ima talenta za pisanje. Lepoto moja, odakle zoveš?– Iz Šapca.– Kako su deca?– Uspela sam da ih smirim.Znaš ti to.– Dobro je što sam te poslušala i došla u Šabac.– Treba slušati, starije.– Ti si moje srce i moj zaštitnik.– Jesi li bila u školi?– Uspela sam da objasnim u čemu je problem, između mene i

bivšeg muža.– Znaš ti, kako se to radi.– Razredni je razumeo moju priču, a pokušala sam da opravdam

oca i mislim da sam u tome uspela. Neka mu bog oprosti, za njegova glupava ponašanja.

– Možda ti više neće praviti smetnje.– U budućnosti će Marko znati, da mu se suprotstavi i zaštiti

sebe i mene.– Gde su ti sada, deca?– U školi, a ja želim da im spremim dobar ručak.– Šta ti radiš?– Razgovarao sam sa budućim piscem o kome će se tek čuti i

pijem domaću rakiju.– Pazi da ne preteraš.– Krenuo sam na groblje, da očistim grob ima puno trave ali mi

je sestra zabranila da idem jer je danas praznik.– Gluposti. Jesu li stigla tvoja deca?– Da.– Sada je vreme da se uči, jer će kasnije doći druge obaveze. Zva-

la sam te da ti kažem da te volim i da mi ne dostaješ. Jedva čekam da se vratim i da ponovo budemo zajeno u mom krevetu.

353

– Ja čekam, ljubavi... Katarina, ja ću do groblja pa ću te predveče zvati.

– Zvaću ja tebe.– Ko pre stigne, do mobilnog.– Familijo, je l' to ta dama?– Jeste.– Ti si duboko zagazio.– Do guše.– Dama je slatka a što zna da se podvuče pod kožu.– Ti si gotov.– Ja se predajem.– Ti si osvojen.– Plašim se, da ne ode.– Budi, muško.– Trudim se koliko mogu ali uvek ima neko bolji.

– Tata, gde si do sad?– Malo u skitnji, a bio sam i na groblju, trave je mnogo porasla,

pa sam je čupao.– Zar nemamo čoveka koji čisti?– Radi on, ali nije dužan grobove da čisti. On kosi i čisti okolo.– Priča se da je dobro plaćen.– Seljaci svašta pričaju.– Tata, zvala te Katarina.– Je l' nešto poručila?– Ništa, samo te pozdravila i pitala gde si.

– Ljubavi, ja sam.– Gde si mili?– Bio sam na groblju.– Što si isključio mobilni?– Ja ne znam, možda se sam isključio a možda je zaljubljeni Mi-

lija greškom isključio aparat. Povremeno se čuju neki glasovi.– Možda neko uleće u vezu.– Danas je sve moguće.– Taj telefon sam dobila od jedne bogate porodice, možda oni

proveravaju u čijim je rukama. Možda ih zanima, ko si ti meni.– Ja sam se uplašio, da nije sin.

354

– Oni žele da me kontrolišu ali ja to neću dozvoliti. Bogatašima ću vratiti mobilni a mi ćemo razgovarati, preko telefona.

– Nekome smeta, što je kod mene. Bio je uključen ali se nisam javljao, jer sam pomislio da te neko proverava.

– Ja sam poštena žena i imam samo tebe. Svi drugi razgovori su poslovne prirode. Mi više nećemo odlagati, ono što se mora desiti.

– Mi, se volimo.– Zato ćemo biti zajedno i mobilni nam neće trebati. Čućemo se

sutra.– Zvaću te u osam sati.– Mi moramo što pre, da se vidimo...

– Tata, budi nas sutra u sedam sati.– Dobro.– Mi sada idemo u šetnju.– A ja ću u krevet.

– Tata, dobro jutro.– Teča se uspavao.– Koliko je sati?– Osam i deset minuta.– Moram da zovem Katarinu. Ako bude u stanu, ostaću kod nje.– Dobro, tata.– A vas dve, navalite na učenje. Jelo je u frižideru.– Znam tata.– A sad, put pod noge.– Doćićemo oko 14 sati...

– Dobro jutro, ljubavi.– Ja sam mili u kolimo sa sinom, krenuli smo na imanje.– Tako, iznenada?– Imamo nekog posla a doćiće i neki pacijenti iz unutrašnjosti.

Moram i majstoru Radetu da platim, nekoliko dnevnica.– Beži što dalje od njega.– Istog smo mišljenja ali dug moram da izmirim.– Da te zovem.– Nemoj, imaću puno posla a u pauzi ja ću te zvati. – Koliko dana ostajete?

355

– Tri dana, toliko će mi trebati da sve što sam zamislila završim. Kad završim ove poslove, imaću više vremena za nas.

– Požuri, jedva čekam da te vidim.– I ja ljubavi. – Srećan put.– Hvala.– Javi se.– Čim stignem na imanje, ja ću te zvati.Šta se desilo i zašto je iznenada krenula na put, a meni je rekla

da se vidimo. Mora da je u pitanju neki hitan posao ali zašto ide sa sinom? Zašto pacijente vodi na plac, kad je govorila da to ne voli. Možda su ovo neke važne ličnosti koje hoće diskreciju, a mogu dobro da plate. Ko zna šta je sve zamišljeno u njenoj maloj i lepoj glavi? Danas bih mogao deci nešto da skuvam, jer vremena imam toliko da ne znam gde da ga utrošim. Naložiću smederevac u letnjoj kujni i spremiću ručak za pamćenje. Jedna dobra kokošja supa i gulaš sa mesom, sigurno će se svideti deci. Pošto imam kore, može i jedna pita sa pavlakom i dosta jaja.

– Dobar dan, devere.– Dobar dan, snajka.– Šta to lepo, snajka danas kuva?– Svašta.– Zar te ne mrzi da na ovoj vrućini, ložiš smederevac.– Ne.– Blago tvojoj mladi. Odjednom se kuvaju dva jela a u rerni se

peče pita. Da nemaš goste?– Ne, ali hoću decu da obradujem lepim ručkom.– Što se ne ženiš?– Ne mogu naći ono što mi treba.– Takva se još nije rodila.– Za tebe.– Da ona sedi i šminka se a ja da radim ko konj, to neće moći.– Takvo je danas vreme.– Zato sam ja Dobrila, sam.– Lako je tebi da se oženiš kad imaš dobru platu.– Misliš?– Nisi baraba, ne ideš po kafanama a voliš i da radiš.– Da mogu, ne bih bio sam.

356

– Brate, šta si zadimio dvorište?– Treba ručak da se skuva.– Govorio sam ti da uzmeš ruskinju a ti nećeš.– Da je dobra, do sad bi se udala.– Moj brat počeo i da bira.– Ona devere traži kafu i rakiju u krevet.– Traži i ti snajka.– Ja bih pre dobila po nosu.– Ko ti je kriv, kad ne znaš kako se to radi.– Da sam pametna, ne bih radila ko stoka.– Ako imaš negde bolje, ti idi.– Čuješ li ga?– Nisam jutros prao uši.– Svi ste vi u familiji isti.– Dođi na po jednu lozu.– Moram da pazim na ručak.– Kad ga završiš.– Posle brate, moram u baštu...Letnji dan se odužio, vrućina pripekla pa se sve što je živo sklo-

nilo u ladovinu. Meni iz glave ne izlazi Katarina i ono njeno lepo lice, koje krasi dečji osmeh pun naivnosti i radosti. Šta je to sa mnom, toliko drugih žena a ja hoću samo nju? Da me nije opčinila ili sam se ja zaljubio, pa ne vidim dalje od nosa? Sa njom je sve lepše a bez nje ni ruža nije ruža.

– Tata, mi stigle.– Što tako brzo?– Nije profesor došao na predavanje.– Naša posla. Perite ruke a ja ću doneti ono što sam danas kuvao.

Nataša nek postavi sto, a bosanka nek spremi salatu pa da se jede.– Tata, šta ovo treba da znači?– Imao sam vremena, pa sam kuvao ručak.– Teča je i pitu ispekao.– Prava, muška domaćica. Kad bi mi Nataša našli nekog, ko što

je moj tata.– Ovakva budala se retko nalazi.– Tečo, sada je normalno da muškarci pomažu.– Što tvoj tata ne pomaže majci?– Taman posla, on bi se pre ubio nego što bi stao pored šporeta.

357

– Takva je većina muškaraca.– Mi ćemo tata da tražimo, nekog kao ti.– Onda ćete ostati usedelice.– Što je ukusno.– Moj tata zna dobro da kuva.– Ovo bi se dopalo i Katarini.– Ne voli ona pikantna jela. Sipajte deco, ima jela još.– Ja bih tata parče gibanice.– Tepsija je pred tobom, pa uzmi.– Gde je teča naučio da kuva?– Muke čoveka nateraju sve da zna.– Moj tata ne zna ni jaje da isprži.– Glupi, bosanac.– Tata, je l' se danas viđaš sa Katarinom?– Ne, otišla je sa sinom na imanje.– Kad, dolazi?– Za tri dana.– Kad ćeš da je pitaš, kad može ponovo da nas primi?– Pitaću je, gde žuriš? Šta dame danas rade?– Tečo, ja ću da učim.– I ja, tata.– Pazite da vas od silnog učenja, ne zaboli glava.– Lako je tebi, tata, kad ne moraš u školu.– Ja sam svoje završio.– Teča je bio odličan student.– Nikad nisam pao na ispitu.– Svaka čast, tečo.– Tata je bio snalažljiv.– I pun znanja, ko košnica meda.– Videla sam u indeksu, stoje sedmice.– Moj prosek je 7, 5.– Pa to je tečo, super.– Mogao sam i bolje ali sam ja radio i studirao, a vi danas samo

studirate.– Nataša, moj tata je bio redovan sturdent u stalnom radnom

odnosu.– Kako ste to tečo mogli?– Moja sposobnost, da istovremeno radim dva posla.– To je bilo teško.

358

– Meni ne, ja sam voleo rehabilitaciju i lako sam je učio... Deco idem u baštu, svratiću kod čika Miće na pivo, pa ću kad prođe ova vrućina otići u selo kod sestre.

– Tata, jesi li zvao Katarinu?– Neću da je uznemiravam, ali će u pauzi ona pozvati mene.– Šta da joj kažemo ako se javi?– Primite poruku i puno je pozdravite.– Hoću, tata...Vrućina pritisla moj Beli Potok i na ulici osim neke mačke i psa

koji je isplazio jezik, nema nikog. Ja počeo nešto da radim ali vrućina ne da, pa sam morao kod brata na pivo. Skupilo se sve ono što ne zna šta će sa sobom, što bi se reklo ljudi bez obaveza. Flaše ispijene se menjaju ko na traci a pijani odlaze u obližnji voćnjak, da se rasterete pa nastavljaju sa pićem tamo gde su stali. Čuju se psovke, vređanje ali moj brat ih drži pod kontrolom, ko kvočka piliće. Jedni odlaze drugi dolaze i tako do kasno u noć. Brat Mića trlja ruke jer se Pa-zar uvećava, a i on ne pušta flašu iz ruke. Dobrila viče ali se usput smeška jer se kasa puni a to je njoj najvažnije. I mene poče pivo da hvata, pa ja uz pozdrav napustih veselo društvo i krenuh kod sestre Milene. Usput sam nekoliko puta svraćao da se olakšam i svež stigoh kod sestre. Sestra ko sestra, ponudi kafu koju rado prihvatih dok pivo odbih, što se ona začudi i upita me da nisam bolestan. Dođe Dejan, njegova devojka i poče priča. Ostadoh tu sat dva dok Milena ne reče da je vreme za spavanje i krenusmo svako na svoju stranu... Prođe jedan, prođe i drugi dan, pa pade noć trećeg dana, a od Ka-tarine ni traga ni glasa. Deca su me u početku pitala je l' se javila, a sad ćute, samo me pogledaju i odlaze svojim poslom. Osvanu novo jutro a ja na terasi pijem svoju prvu jutarnju kafu. Vučka više nema ali je tu mačak Bole, sa kojim često obilazim našeg druga. Sa njim smo svašta doživeli i preživeli za vreme nato agresije. Ode Vučko ja sam tu i zato više neću da se nerviram, nego ću se opustiti i dozvoliti da me vreme nosi. Dok ja ispijam kafu, Bole sedi i prede. Zazvoni telefon i meni dobro poznat i dragi glas poželi dobro jutro.

– Katarina ljubavi, gde si?– Stigla sam u Beograd u 15 sati, čekam te na Zelenom Vencu.– Dolazim.Veza se prekide a ja i dalje držim slušalicu u ruci. Bole otrča u

dvorište, a mene osvoji neka toplota i milina koja ne može da se opiše, već mora da se oseti...

359

– Deco, vreme je da se ustaje.– Tečo, kako je, ima li nešto novo?– Zar ne vidiš Nataša kako je tata veseo?– Mora da se javila Katarina.– Deco, manje pričajte.– Ja još danas idem na praksu.– A, Nataša?– Ja sam tečo završila i dobila potpis.– Šta ćemo za jelo?– Tata još se nije ni svanulo a ti nas mučiš sa jelom.– Moje je da pitam a vi kako hoćete.– Nećemo umreti od gladi.– Tečo, je l' zvala?– Spavaj Nataša.– Ne mogu da zaspim, ako mi ne kažete.– Zvala je.– Super, sad mogu mirno da spavam.– Tata ima li kafe i za mene?– Dok izađeš iz kupatila ja ću skuvati.– Nešto mi jutros blistaš.– Je l' ti to mene zajebavaš?– Ne, ali si mi jutros nešto lep.– Šta mogu kad sam takav?– Da nije zvala?– Je l' to tvoj problem?– Nije ali mogu da pitam.– Jeste, danas ću je videti u petnaest sati. Ne znam kada ću

večeras doći, možda ću i da noćim a vas dve imate šta da jedete.– Kupi nam sok i sladoled.– Znaš gde su pare pa kupi šta ti treba.– Katarina, ti stigla. – Mili kad bi samo znao, koliko mi ne dostaješ.– Kako je sve tužno, kad tebe nema. Ti si mi tužna ljubavi.– Svašta se izdogađalo, za ova tri dana. – Prođoše tri teška dana.– Ti si čitavo vreme bio u mojim mislima. Dok sam skupljala

seno, setila sam se tvojih ušiju.– Zvali su me, klempavi Milija.– Tvoje uši su po meri glave.

360

– Zvali su me i šoronja.– Zašto?– Kad se nasmejem, usta mi idu od jednog do drugog uha.– Kad sam ušla u zimsku kuću osetila sam toplotu, ko kad si ti

pored mene.– Bilo je lepo, to se ne može nikad zaboraviti. Šteta što više puta

nismo na placu bili zajedno.– Sad sam mislila s tobom da idem ali je sin odjednom odlučio

da pođe sa mnom.– Katarina, da svratimo u ovaj park da na miru porazgovaramo?– Mi uvek imamo šta da pričamo.– Eno slobodne klupe, ispod drveta.– Baš je hladovina, tu je i česma pa možemo da se rashladimo.– Jesi li videla majstora Radeta?– Ti si ga potpuno izmenio.– Je li ispunio obečanje?– Za ne verovati, sve je uradio i to kvalitetno. Sa njim sam ja

završila.– Čuvaj ga, može da ti zatreba.– Neću više da ulažem u imanje. Postoje i druge lepote ovog

sveta.– Na imanju imaš sve.– Samo da ima vode, to bi bilo mesto za uživanje.– I sad na tvom imanju ništa ne fali.– Fali mu muška glava.– To je lako naći.– Misliš?– Ti si lepa žena i dovoljno je samo da pružiš prst i muškarac

je tu.– Sad kad imam tebe, više ništa nije kao pre. Zbog nekog posla

koji smo usput obavili na imanje smo stigli kasno, skoro da nas je mrak uhvatio. Mislila sam da ti se odmah javim ali sam zaboravila tvoj broj telefona.

– A ja se uplašio da si me već zaboravila.– Kako si tako nešto mogao da pomisliš?– Zaljubljen čovek se i senke plaši.– To je ljubavi, kao kad bi tebe stavili u kuću i zaključali vrata i

prozore i očekivali da budeš srećna.– Ti si moj i ja te neću nikad ostaviti.

361

– Ne zna se, šta nosi noć a šta dan.– Meni je moj bog rekao, da si moj i ja ću ga poslušati. Kad sam

te prvi put videla meni je rečeno izvedi ga, pruži mu ljubav.– Ja sam poželeo da te imam kraj sebe.– Bezobrazniče jedan. Tebe sam u početku videla kao čoveka,

koji je došao sa druge planete.– Tako, dakle.– Ali sam ubrzo osetila da te volim i poželela da ti budem žena. U

meni je pre tvoje pojave sve zamrlo i ti si otvorio moja vrata ljubavi. Ja sam ti verna i odana.

– Znam ljubavi i zato te volim. Što si ljuta, vidim ti neku munju u očima?

– Nisam ni u snu sanjala, da rođeno dete može da mi pravi pro-bleme.

– Brzo će sve doći na svoje mesto. – Znaš šta mi je rekao sin?– Deca su opasna.– Majka, ja nećui da ti smetam i ostaću na imanju.– Smiri se, nemoj da plaćeš.– Zamisli, on meni to da kaže.– Iz njega govori ljubomora.– Ja sam ga dvadeset godina mazila i pazila i kad meni treba

pomoć, on mi pravi probleme. Čitavo vreme je samo ćutao, jer je osećao moju patnju.

– Zašto se mučite?– Poznajemo se mi i znamo šta ko misli. Sa mnom je krenuo na

imanje iako je znao da će njegovi radovi biti izloženi.– Zna da je najbolji u školi.– Iz poštovanja prema razrednom, trebalo je da bude prisutan.

Da sam znala za izložbu, ne bih išla na imanje.– On beži od nekoga, a možda je želeo da te zaštiti od mene kad

je čuo da ideš na imanje. Da nismo ljubavi negde pogrešili?– Ne, jednom je morao da sazna za našu vezu.– Smiriće se on. Sa imanja smo otišli u Šabac i čula sam neke

stvari, koje su me jako naljutile. Juca mi je pričala da se profesor iznenadio, što mu najbolji đak sa najviše izloženih radova nije prisu-tan. Kad sam ga pitala zašto to radi, on je samo ćutao.

– Osetio se krivim i očekivao je tvoju kritiku.– To nije moj stil. On sada treba da diplomira.

362

– Lako će on sve svoje obaveze da privede kraju. – Juca kaže da još nije počeo da sprema diplomski.– Možda još nije vreme.– Čudan je moj sin. Ima mnogo interesovanja, za razne oblasti.– Čovek ne može sve da zna.– On bi hteo da bude slikar, vajar, da se bavi fotografijom.– U njegovim godinama, to je normalna pojava.– On ima i talenta.– To će odlučiti, čime će se baviti u životu. On će ploviti morima

i otići u neku daleku zemlju. Jedno vreme je proučavao kitove.– To je opasan posao, može i glava da se izgubi.– Zna dobro da gnjura i može satima da bude pod vodom.– Šta će da studira?– Ja se neću mešati a on neka odabere svoj budući poziv. Moja

deca osećaju, da se mi volimo, znam ja njih i zato je Marko rekao da neće u Beograd jer bi nam smetao.

– Ja nisam važan.– Da nisi zar bih te primila u stan, da te ne volim.– Treba misliti na decu i njigovu budućnost.– Oni će naći svoj put a mi smo tu da im pomognemo, koliko

možemo. Dobar je moj sin.– On bi želeo da sve pokuša u životu.– Sad je u tim godinama, kad misli da je ceo svet njegov. Želi da

slika, kleše kamenje, a u poslednje vreme je poželeo da bude radio amater, kao nekad njegova majka.

– U njegovim godinama, čovek ne zna na koju će stranu. Kad polaže diplomski?

– Još nije počeo da ga sprema.– Za njega će to biti šarena laža.– Počeo je da kuca diplomski.– Otkud znaš?– Kaže Juca da je na vratima napisao, zabranjen ulaz Marko

radi.– Simpatično, nema šta. Može on sve.– Teba srediti pravopis.– Zna on i to.– Ti mnogo veruješ u njegovo znanje.– Posle onih crteža, on je genije. – Ja mislim da te više voli, nego Juca.

363

– Mala je na mojoj strani.– Čudna su moja deca, jedno rade a drugo govore. Bilo ko da

dođe u kuću ona su ljubazna i ispoštuju pravila ponašanja.– Moj dolazak je za njih bio strava i užas.– Razumljivo, ti hoćeš da im otmeš majku.– Ja samo volim njihovu majku.– To njima najviše smeta.– Ako treba, ja ću da ti okrenem leđa.– I ja bih to htela ali ne mogu. Juca kaže svoje mišlenje i više ga

ne ponavlja. Ako kaže taj i taj je dobar on je dobar, ako kaže loš, on ostade loš. Godinama traži da ide u Herceg Novi, hoće tamo da živi i slika.

– Što je nisi pustila?– Od čega će da živi? Prvo treba nešto da završi, dobije posao, pa

onda može da tera svoj fazon. Marko i njegovo ponašanje me brine.– Promeniće se kad naiđe na neku špicu, pa zaboravi ko mu je

majka.– Želi da me prati u mojoj misiji ali mu to ne bi nikad dozvolila.

Sad si se ti pojavio i zato se čudno ponaša.– Neću te ja pojesti.– Shvatio je da tek sada ne može, da me prati. Ja sam deci pružila

sve što su poželela.– Bio sam u Šapcu i sve video.– Za Markovo ponašanje, sam i sama kriva jer sam stalno go-

vorila, sine kad porasteš ti ćeš pratiti i čuvati majku od loših ljudi. Tvoja Katarina ima dva ključa, jednim ću zaključati dosadašnji život, a drugim ću otključati novi put kojim želim da krenem.

– Da mi odemo na neko osveženje?– Ja bih najradije da se vratimo u stan.– Zar nećeš u bioskop ili na Kalemegdan?– Volim s tobom da šetam ali je još vruće, pa je bolje da odemo

našoj kući, – Kako ćemo?– Idemo autobusom.– Šta je, taksi više ne voliš?– Mnogo su skupi. Malo je ljudi u gradu.– Počeli su odmori, pa su oni bogatiji odlutali na more, planinu

ili u neku banju. Katarina mogli bismo i mi negde da odlutamo.

364

– Čuvaj pare, ja vidim da će ova godina biti teška. Kriza je tu ali moramo i mi da živimo.

– Šta nam fali?– Ništa, ali ne bi nam smetao neki dan odmora.– Samo da mi deca polože diplomski i upišu se na fakultet, pa

ćemo posle imati vremena koliko hoćeš.– Katarina dokle god deca zavise od nas, nama nema mira i

moraćemo uvek da radimo i dajemo.– To vreme će brzo proći i mi ćemo biti slobodni.– Kad se oslobodimo svih obaveza, tad ćemo biti stari i više niko-

me nećemo trebati. Požuri ljubavi, imamo autobus na stanici.– To je privatni.– Nemam vremena da čekam gradski.– Zar si me se toliko uželeo?– Jedva čekam da stignemo u stan.– Kućo slatka kućo, šta bi zaljubljeni bez tebe?– Vodili bi ljubav napolju, u nekom parku ili šumi.– U krevetu je bolje. Katarina, mobilni zvoni.– Sad ću da ga isključim jer imam tebe, a ti si moj mir i zadovolj-

stvo, a ova sprava mi to remeti.– Ljubavi, hoćemo li mi u krevet?– Da mili ali prvo moram da pozovem decu.– Ja ću da raspremim krevet. Baš je zapara, mogao bi da se

istuširam ali prvo da uzmem nešto za osveženje. Frižider je pun soka i piva, mislila Katarina na mene i moj dolazak u stan.

– Sada sam tvoja i moram da brinem o tebi.– Mogli bismo, da se istuširamo.– Moj čovek ide prvi. Jesi li uzeo pivo?– Jedno sam popio.– Napunila Katarina, frižider.– Video sam.– Ti si moj gospodar i ovog prostora, ja sam tu da te slušam i

ispunim svaku tvoju želju.– Kupatilo je slobodno.– Brzo ću ja.– Posle ove vrućine, za sat dva pašće kiša.– To i ja očekujem. – Katarina, ti ne treba da se oblačiš.

365

– Nekad nisam smela u kupaći da se skinem, a sada sam gola pred svojim čovekom.

– Dođi ljubavi.– Uzmi me i voli me, mili moj. Je li to kiša?– Kad pre?– Da otvorim prozor, ljubavi?– Pa da nas neko vidi.– Kad sam sa tobom, ja se nikog ne plašim.– Ni kiša ni grmljavina a ni sami bog, ne može da rastavi dve

spojene duše, željne ljubavi.– Nikad nije dosta tvoje ljubavi.– Mi smo gladna deca, koju je teško tako brzo nahraniti.– Nisi mi rekla kako su ti deca.– Juca spava a Marko kuca diplomski rad.– Ideš li sutra u Šabac?– Sin kaže da nema potrebe da dolazim. Je l' sutra dolazi Ma-

rina?– Kaže da ste se čule i dogovorile za sutra u deset. – Mora prvo da overi semestar, pa će doći.– Ona je tačna.– Zlato moje, njoj će Katarina da pomogne i ispravi greške njene

majke.– Misliš na levu stranu?– To je majčina i sve si čuo.– I dobro zapamtio.– Zašto se ljudi uzimaju, kad se ne vole i zašto prave decu?– Danas se sve svodi, na pare i interes.– Zato deca ispaštaju. Zato danas ima mnogo, nesrećnih brako-

va a deca su prepuštena ulici ili babi i dedi, dok roditelji teraju bes. Danas se ne zna ko je gori, otac ili majka.

– Ludo vreme, ima lude ljude.– Bolje reci, lude roditelje.– Kad završim sa Marinom, ponovo ću zvati Šabac da se čujem

sa decom. Je l' tvoja ćerka zna da ćeš ostati kod mene?– Zna.– Pozovi je i podseti je za sutra.– Doćiće ona, jer je već nekoliko puta pitala kad možeš da je

primiš. Što nisi promenila prezime?– Ne bih mogla u inostranstvo.

366

– Vi ste razvedeni.– To na granici malo ko pita, dovoljno je da vide devojačko i

svako drugo je dobro došlo da se pređe granica.– Hoćemo li ljubavi da spavamo?– Da, sutra moram rano u poštu da pošaljem neke pakete.– To mogu i ja da ti završim.– Dok se ti probudiš, ja ću to završiti.– Vrednice moja.– Moram, jer mi je to deo prihoda.– Ljubavi, ti ne spavaš?– A što je moj mili budan?– Nema sna. Da mi nešto radimo?– Koliko je sati?– Tri i deset minuta.– Možemo i hoćemo. Dođi ljubavi.– Ala je kiša dosadna.– I opet ono što svi žele i bez čega se ne može. Baš si me umorio.– Ja sam ko mladić.– Ako ovako nastaviš, teško meni. Odoh da ti donesem pivo.– Ostani pored mene.– Ako obećaš da me nešeć više voleti.– Dogovoreno ljubavi.– Milija, nema struje.– Nemalo ni njih da bog da..– Ovo svetlo dolazi sa ulice.– Da ti nije iskočio osigurač?– Često iskače.– Hoćeš da ti dovedem majstora?– To sama uradim.– Pazi se kad ga zavijaš.– Znam ja to. Šta sada Milija?– Nema struje, vodimo ljubav.– Mi ne treba da smo zajedno.– Mi se volimo.– Ali ne znamo koliko je dosta. Dođi da te zagrlim i do zore da

ugrabim malo spavanja.Ona se opusti i zaspa a ja sam još dugo slušao kako kišne kapi

udaraju u prozorsko staklo.Zatvaranje vrata me probudi i ugledah Katarinu obučenu, kako zaključava ulazna vrata.

367

– Ljubljeni, jesi li budan?– Škripa vrata me probudila.– Kad dođe Marko nateraću ga da ih podmaže.– Gde je bila moja Katarina?– U pošti a i svratila sam u prodavnicu da ti kupim doručak.– Kako je napolju?– Hladnjikavo a kiša ne prestaje. Pozovi ćerku i reci joj da ne

dolazi po ovakvom vremenu.– Mlada je a nije od šećera da se istopi, na ovoj kiši.– Mislila sam da se ne muči.– Mora u grad, da overi semestar jer je danas zadnji dan. Doćiće

i Nataša.– Da li će pronaći ulaz?– Nisu deca.– Ovde se i stariji teško snalaze. Ulaz je uvučen.– Bile su jednom i znaju da se snađu, a mogu da pitaju imaju

ime, ulice i broj ulaza.– Kada će doći?– U pola deset.– Imamo još vremena, taman da se pripremim.– A ja ću izaći da ih sačekam i otvorim vrata.– Popij čaj, ja ću sići.– Ima Marina mobilni, pa će nas pozvati kad stignu ispred

zgrade.– Hoćeš još čaja?– Sa medom je pravo zadovoljstvo.– Ja ne znam kako možeš da piješ kafu.– Mogu ja bez nje.– Ostavi to zlo što pre. Hoćeš da ti serviram jedan moj slatkiš?– Nisam gladan.– Samo da probaš.– Drugi put.– Mobilni zvoni.– To su one.– Odoh ja da im otvorim vrata, a ti im se javi.– Gde ste cure.– Tečo pokisle smo ko miševi.– Ne mogu dve cure, pod jedan kišobran. Marina jesi li upisala

semestar?

368

– Jesam tata.– Krenite za mnom.– Zar nećemo liftom?– On je za babe i dede, a vas dve ste još deca.– Devojke, tata.– To je još jedan razlog više, da idete peške. Liniju treba čuvati.– I noge tata.– Šta ću je da kažem za moje noge?– Ti si momak, iz prve ruke.– Da znaš i da jesam. Da vas dve nekom greškom niste

doručkovale?– To se nama ne može dogoditi.– Zato mi ličite na rode. Je l' me neko zvao?– Tetka Milena.– I šta ste rekle?– Ja sam tečo kazala da si na klinici.– Katarina da vidiš ko je došao.– Dušice radujem se našem ponovnom susretu.– Deco, što se niste izule?– Neka ljubavi, ako se tepih negde isprlja ja ću ga očistiti.– Došle su sa ulice a ti znaš kakve su naše ulice.– Nisu deca kriva što su prljave.– Zato treba da se izuju.– Sad ćemo se izuti.– Milija, posluži decu sokom a ja ću im doneti kolače.– Kako ste putovale?– Dobro tata.– Kako ste lepotice?– Jedva smo stigle, nema prevoza.– Rekoh ja Miliji da otkaže današnji dolazak. Marina i ja idemo

u ordinaciju, a tata i Nataša neka se posluže kolačima.– Snaćićemo se nas dvoje.– Uključi mili muziku.– Biće i to.– Tečo, ja joj sve verujem.– Ljudi je traže, jer sve zna.– Sve što mi je rekla, tačno je.– Pomoćiće ona i tebi ali moraš da sačekaš da završi sa Ma-

rinom jer bi smetala magnetna reakcija. Živite u jednoj kući, pa

369

njena terapija ne bi imala efekta. Prošli put sve što je rekla Marini istina je.

– Kako ona to vidi?– Ne znam, ali ja joj verujem i srećan sam što vas je primila. Ona

će Marinu da vrati u život, znam ja to.– Želi da ragovara sa mojim roditeljima.– Ne znam kako bi oni to shvatili.– Tata ne bi pristao.– I majka ti nije bolja.– Oni ne veruju u božju moć.– Nisam ni ja verovao ali kad sam video šta sve može, prvi sam

poželeo da pogleda Marinu.– Tečo, je l' su sve ove knjige njene?– Jesu.– Kad je stigla sve ovo da pročita?– Ona malo spava, pa to vreme koristi za čitanje.– Ona i dosta putuje.– Kad uključi mobilni, on neprestano zvoni. Ima puno ljudi koji

je traže.– Da ne pomaže, ne bi je ni zvali.– To i ja mislim. Vi gotovi.– Tata meni se samo spava, a imam i vrtoglavicu.– Zlato moje javiće se i povraćanje, zato legni dok ja primim

Natašu.– Je l' bolje?– I dalje mi se vrti u glavi.– To je reakcija na terapiju.– Kažem ja da mi nije dobro a ti meni uzmi bensedin.– Ja sam se šalio.– Šta bi sa mnom bilo, da se nije Katarina pojavila?– Nju je bog poslao, da pomogne tebi i meni. – Kad nam pomogne, ona će otići.– Ti sve znaš.– Hoćeš da se opkladiš?– Pričaš gluposti. Zar ti nije jasno, da se mi volimo?– Trajaće jedno vreme, pa će to odbaciti ko prljave čarape.– Možda si u pravu a možda i nisi.– Nema ona šta da traži u Belom Potoku.– Možda joj se ja sviđam.

370

– Kako da ne.– Tata, ostaviće tebe Katarina...– Evo nas, kod vas.– Kad pre ljubavi?– Sa Natašom sam danas samo razgovarala, pa ću je uzeti u tret-

man drugi put. Marina kako je?– Manje me boli glava.– Kad završimo drugi i treći tretman, bićeš ko nova.– Mala, je l' možeš da ideš?– Malo mi se vrti u glavi.– Ako ne možeš, uzećemo taksi.– Sutra da dođeš u deset sati.– Hvala Katarina.– Ne smem da te ljubim, jer tvoja energija može da pređe na

mene. Zato ću da poljubim tvog tatu koga mnogo volim, jer je dobar i čist čovek. Ljubavi ti bi mogao i da ostaneš.

– Moram dete da odvedem kući.– Tata, mogu ja i sama.– Plašim se vrtoglavice.– Neka Marina, tata je u pravu.– Ljubavi, javiću se čim stignem kući...– Marina je l' možeš da ideš?– Mogu, tata.– Da uzmem taksi?– Te pare, daj nama..– Važi. Evo autobusa.– Ali to nije naš.– Možemo i ovim, pa posle tramvajem do Banjice.– Da mi sačekamo naš jer posle možemo na trolejbus?– Moramo da siđemo u Sarajevskoj, pa uzbrdo do Knez Miloševe

ulice...– Gospodine, otkud vi u mom kraju?– Miro, vi ste?– Ja ovde stanujem. Ti ćeš da se smrzneš.– Juče sam došao kod moje Katarine posle podne, biilo je vruće

pa sam došao u košulji kratkih rukava. Prenoćio sam i kao što znaš pade kiša, dođe ovo zahlađenje i ja se sada tresem ko prut. Marina, Nataša, ovo je gospođa Mira, njen sin leži na klinici.

– Od ove dve lepotice, koja je tvoja?

371

– Ja sam.– To je moja Marina.– Dete, na koga si tako lepa?– Na mene, Miro.– Ima nešto i tvoje ali je ona na majku.– Imala je izuzetno lepu majku ali jadnica umre, kad nam je bila

najpotrebnija.– Takav je život. Video si mog sina, lep ko slika ali šta mu to vre-

di kad dobi upalu mozga? Najbolje dete, odličan student a doktori se bore za njegov život.

– Kakav ti je to džemper u ruci?– Ponela sam sinu u bolnicu.– Daj da ga obučem do kuće, pa ću ga po podne doneti na kli-

niku. Deco, šta kažete?– Tečo, baš ti lepo stoji.– Meni je sada toplije.– Ala si ti tata smrzotina.– Pitao bih ja tebe kako bi se osećala, da si na ovoj hladnoći u

košulji bez rukava.– Tata naša poslovica kaže, leti ponesi a zimi kako hoćeš.– Ala ti je vic. Ja ne mogu više da čekam, pa ću pozvati taksi.– Hvala na džemperu.– Možete sa mnom do klinike.– Mi ćemo sići u Knez Miloševoj ulici.– Reci Milija gde šofer da stane.– Može ovde a mi ćemo peške do trolejbuske stanice.– Tata, ima li neko koga ti ne poznaješ?– Radim sa ljudima, družim se sa ljudima i zar ti sve to ništa ne

govori?– Šta će biti sa njenim sinom?– Momak je preživeo ali su ostale posledice. Kad je otac čuo da će

ostati defektan, uzemo je pištolj i prosvirao sebi metak kroz glavu.– Kava hrabrost.– To je kukavičluk jer bolesnom sinu treba pomagati, da živi svoj

život.– Gde radi gospođa?– Ona je bankarski službenik.– Ima li još dece?– Ne.

372

– Gde je tanko tu se i kida.– Deco, ja ću na pijac a vi pravo kući, Marina mora da se odmara.– Tečo ne treba ništa, pun je frižider.– Voća nema.– Tako je tata.– Brzo ću ja kući. Na pijaci nema šta nema, još da mi je novčanik

pun mojoj sreći nigde kraja. Je l' ja to vidim gospođa Dragicu?– Milija dobro vidiš.– Dugo vas nisam video.– Majka mi je bolesna, pa sam išla da je obiđem.– Kad ćete imati vremena da pogledate one moje spise?– Sada sam zauzeta, ne dižem glavu od posla.– Zar i prosvetari rade?– Uzela sam neki privatni posao, pa žurim da ga završim.– Ja ću sada da vas pozdravim.– Mislim ja na vas.– Kad se sledeći put sretnemo da mi kažete, kad možete da po-

gledate moje pisanje. Samo žurimo za taj prokleti dinar.– Prošlo je vreme kad se malo radilo a dobro živelo.

– Komšija, počeo si i sa učiteljicama da se družiš.– Zašto da ne, dama je dobra i ja je poštujem.– Za nju kažu da je otrov.– Narod svašta priča. Ja je znam kao dobru ženu, jer je bila ćerki

učiteljica dve godine.– Da je dobra, imala bi muža.– To je njen problem.– Da znaš i nije loša.– Vi oženjeni ste skroz poludeli.– Mi smo kvalifikovani za tuđe žene.– Bolje gledajte u vaše, dok je vreme.– Ništa im neće faliti i ako odlutaju.– Neke odu, pa se više i ne vrate.– Nisam ja te sreće. – Otkud ti na pijaci?– Deca vole povrće, pa sam napunio torbu.– Je l' ideš kući?– Gde bi oženjen čovek?– Šta je bilo?

373

– O čemu ti to?– Kako si se proveo u Šapcu?– Lepo.– Je l' bilo nešto?– Mi smo tek počeli da se zabavljamo.– Nisam ja lud.– Ne daj bože komšija.– Matorac koji dobro izgleda i sa puno iskustva, pa da ne umoči

to ne mogu da verujem.– Ja ovu ženu volim.– Baš zato.– Ja bih da se uzmemo i živimo zajedno.– Kako da se uda za tebe, kad još ne zna da li si muško.– Mislim da jesam.– To ona mora da potvrdi.– Biće dana, vreme radi za nas.– Razočarao si me, komšija.– Nije sve u seksu.– U čemu je?– Komšija, mi već stigli.– Da sam znao da ništa nisi uradio ne bih te vozio.– Biće dana za ljubav, nek smo mi živi i zdravi.– Tako je, komšija.

– Deco, ja stigo.– Tečo, čime ste stigli?– Komšija Joca me dovezao kolima. Marina, na pijaci sam sreo

učiteljicu Dragicu.– On bi Nataša sada hteo i nju.– Marina ne pričaj gluposti.– Takvi su svi muškarci.– Moj teča nije takav. On je veran Katarini.– Ja sam joj se nekad udvarao a ona nije htela sa mnom ni da

razgovara.– Došla maca na vratanca.– Sada smo Nataša drugari. Obećala je da će mi srediti neko pi-

sanje.– Zna li gramatiku?– Kakva bi to bila učiteljica a da ne poznaje pravopis.

374

– Ti si tata sa visokom spremom, pa se gađaš padežima.– Nije baš tako.– Daj Nataši neko tvoje pisanje, pa će videti koliko si nepismen.– Kad se kuca iz glave, nema se vremena da se obraća pažnja

na gramatiku nego se žuri, da sve ideje koje naviru ko bujica što pre stavi na papir. U toj žurbi, se prave greške.

– Tu je lektor.– Tako je Nataša. Ja sada imam moju Katarinu i više me ne zani-

ma ni jedna žena... Katarina je rođena 28. avgusta.– Na Gospojinu, tečo.– Njena baba je tad rekla, da će biti velika gospođa.– I meni se tata ona sviđa.– Mnogima se sviđa i želeli bi da dođu do nje.– Gde baš tebe nađe?– Marina, šta fali mom teči?– Bosanka bi mogla da skuva jednu kafu.– Ne mogu, boli me glava imam pritisak u očima a tera me i da

povraćam.– Idi spavaj.– Više ne smem žvaku da žvaćem.– Šta će ti ona?– Tečo, ja ću da skuvam kafu.– Stavi više šećera.– Moj tata pije šećerušu.– Mala, ćuti i spavaj. Njeni roditelji su krenuli u njivu da sku-

pljaju bale.– Šta je to tečo?– Posle vršaja slama se balira u snopove i to se kupi i tera kući.

Slama služi za prostiranje ispod krava, može i svinja. Zimi je korisna za sve domaće životinje. Majka je bila u devetom mjesecu i kad se sagla da podigne balu, osetila je jak bol. Na njivi se porodila a otac je srpom odsekao pupčanu vrpcu.

– Tata, mogla je tetanus da dobije.– Njen bog je sačuvao. Ja sam rođen u štali i šta mi fali.– Otkud znaš?– Pričala mi baba Tala.– Ko ti je odsekao pupčanik?– Ona, kuhinjskim nožem. I moja majka sa stomakom do zuba,

radila je teške poslove jer je morala, takvo je bilo vreme.

375

– Nekad je radila pod imenom Fortuna, što na grčkom znači bo-ginja nesreće i ljudske patnje. Sada ima novu misiju i novo ime, koje je dobila od svog boga.

– Nisam srela takvu ženu.– Duša od žene ali to neće nikad biti, jer voli sve ljude podjed-

nako.– Tečo ne razumem.– I ja u početku nisam ništa mogao da shvatim ali vremenom

sam sve shvatio i mislim da smo greškom krenuli u ljubavnu avan-turu. Mi se volimo i svađamo a to nije dobro.

– Možda ćete jednog dana naći, zajednički jezik.– Sve se manje nadam i vidim naš brzi razlaz.– Tečo, ona te voli.– Da me voli i ako me voli zašto mi nanosi bol, zašto od mene

pravi potrčka? Ja ne krijem da je volim ali njeno ponašanje prema meni, zaslužuje svaku kritiku.

– Što joj ne ukažeš na greške?– Nadam se, da će ih sama uočiti.– Tečo, daj joj još vremena. Sve ona vidi i zna.– Ona jeste dobra ali sve mora da bude, kako ona kaže a tu nema

zajedničkog života.– Ako ti je lepo sa njom, onda ćuti i nek traje dokle traje.– Ja ne gledam tako, ona nije žena za jednu noć i ja to želim da

joj dam do znanja. Govori mi da se previše ne vezujem za nju, jer ona nije dobra i da treba da tražim drugu ženu.

– Šta je time htela da kaže?– Da sam ja samo prolazan u njenom životu. Mogu ja da ćutim i

uživam ali to nije ljubav.– Ako tako želi.– Ona ne zna šta hoće, ona je neodlučna. Ona bi i jare i pare.– Nisam znala da je takva.– Ona ne želi muža, ne želi venčanje.– Možete da se i ovako družite.– Ja ovako neću i ne mogu, meni treba žena. – Ona neće da se udaje.– Kad joj to spomenem, ko da joj vadim oči. Ona je naučila da

ide gde hoće i da se kući vrati kad hoće.– Ona je misionarka.– Stižu je godine, pa će morati da se smiri. Otići će u manastir.

376

– Zato neće čoveka pored sebe.– Šteta, bili bi dobar par. Sad mi je jasno zašto nije htela da se

udaje i zašto je muž izbacio iz kuće.– Kad bi njeni pacijenti saznali da ima nekog, oni bi joj okrenuli

leđa. Njoj je zabranjeno da bude žena i da uživa u lepoti ljubavi. Jed-nom prilikom reče da bi me ubili i zato ne sme da me pokaže.

– Zar bi to uradili?– Danas je sve moguće.– Da nema nekog?– Ne verujem, a to u mojim godinama i nije važno. Ja je volim

i uvek ću je voleti ali više ne smem da gajim nadu, da ćemo nekad živeti zajedno.

– Zašto tečo tako mislite?– To ne mogu da ti kažem. Sve što radimo, krijući radimo.– A vaš izlasci?– To me najviše i buni. Na jednoj strani izlazimo, držimo se za

ruke, a na drugoj ona mi govori da joj neke sile ne dozvoljavaju da živi sa mnom.

– Sad ni meni nije jasno.– Još malo će ona biti sa mnom, pa će prestati da izlazi i jednog

dana će poželeti da budemo samo drugari.– Je l' se to može?– Kod mene se sve može i ne može.– Smiri se tečo.– Kod mene ne ili smo ono što treba ili svako na svoju stranu.– Nadam se tečo, da se tvoje slutnje neće ostvariti.– Ja vidim još mnogo teškoća u druženju i kraj, razlaz. Plašim

se nesreće.– Ko će da strada?– Ne bih želeo da to ona bude ali vidim crnu maramu..– Šta ste se vas dve raskokodakale, pa ne mogu da spavam.– Pričaćemo tiše.– Tečo, možda je u pravu što te krije.– Šta sam ja, tim ljudima dužan?– Možda je još neko voli.– Ne, ona nije takva i ja joj sve što mi je ispričala verujem. Ona je

majka dvoje dece a tu su i zrele godine i zna šta treba i sme da radi. Kad dođe vreme saznaćeš, da je svaka ljubav ista ali putevi kako se do nje stiže su različiti. Šta je s tom kafom?

377

– Mi se raspričali i voda je isparila.– Ostah ja bez kafe.– Tečo, sad ću ja da stavim novu vodu i stajaću pored šporeta,

dok se kafa ne skuva. Je l' dobra?– Daj još malo šećera. A tebi kafa?– Ja je više ne pijem.– To ti je Katarina zabranila?– Ja sam odlučila, da je u svemu slušam.– Vidi je l' spava bosanka.– Hrče.– Takav sam i ja. Odoh ja na terasu, malo da pišem i javiću se

Katarini.– Ona čeka da joj se javite.– Da li je tako?– Ona vas ludo voli.– Često se pitam, da li da joj verujem ili samo da glumim čoveka,

koji je našao ženu svog života.

– Ljubavi, nikako da te dobijem.– U kući sam i čekam tvoj poziv.– Na centrali rekoše da nisi dostupna.– To je neki nesporazum.– Pustimo sad to, ja se javljam po dogovoru.– Kako je Marina?– Čim smo stigli kući, odmah je otišla u krevet.– Neka, sada će ona puno da spava i nemoj to da te plaši.– A, učenje?– Vredna je ona i položiće u septembru. Ja sam slobodna ali

moraš da ostaneš pored deteta.– Tu je Nataša.– Moguće su razne reakcije.– Kao na primer?– Ne mogu da ti kažem, jer bi se uplašio. Ja lično mislim, da će

sve proći u spavanju. Samo što sam ušla u kuću, kad zazvoni mobi-lni.

– Moja Katarina, je negde bila?– Išla sam da nabavim neke lekove za našu Marinu. Kad sam se

vraćala, ušla sam u pogrešni autobus.– To se i meni dešava.

378

– Mi smo zaljubljeni, pa više ne znamo gde idemo i šta radiom.– Ako će Nataša ostati pored Marine, onda bismo mogli da

izađemo u grad.– Kada?– U 18 sati.– Polazim odmah.– Čekam te, dušice moja. Mogli bismo da svratimo i u neki bio-

skop.– Kako moja ljubav kaže. Ja ću posle kući a tebe ću da ispratim

do stana...

– Deco, idem da se vidim sa Katarinom.– Tečo, sve smo čule.– Tata, pozdravi Katarinu.– Videćemo se na Zelenom Vencu.– Nataša, vidi što se moj tata picnuo.– Obukao sam novo odelo.– I treba jer izaći sa onakvom damom, nije mala stvar.– Kako si bosančice?– Samo mi se spava.– Je l' se izgubio nagon na povraćanje.– Nema ga više.– Ti si neko kilavo dete.– Šta mogu, kad sam na oca.– Mene samo što mlin nije mleo.– Ne dajte se tečo.– Ja ću umreti na nogama, u stotoj godini.– Nataša on je momak, lako je njemu.– Ne bih dao moje godine za vaše.– Samo se teši tata.– Meni ništa ne fali.– A kila?– To je dokaz, da neki hirurzi ne znaju svoj posao.– Svako može da pogreši.– Oca im mangupskog, gde su našli da se uče na mom stomaku.

Danas je svako doktor.– Za to, čovek mora da se rodi.– Ja ne bih mogla taj posao da radim.– Ti ne bi mogla a neki ga rade, iaoko zanat nisu ispekli.

379

– Moraju na nekom da se nauče.– Mnogi su pre vremena otišli na onaj svet, zahvaljujući dokto-

rima.– Šta bi radili popovi i grobari?– Njima posao cveta, od kako su ove mlade generacije uzele nož

u ruke.– Nataša, ja već duže vreme pričam tati da mi nije dobro.– Mislio sam da se foliraš i da tegobe imaju veze sa tvojim godi-

nama.– Ko zna šta bi bilo sa mnom, da nisam srela Katarinu?– Ja sam je sreo.– Zar to nije isto.– Sada si u dobrim rukama i ja više nemam potrebe da brinem

o tebi.– Tata jesi li je pitao, koliko njen rad košta?– Nisam i ne planiram, jer bi se uvredila.– Ovi lekovi su skupi, ko će to da plati?– Ne smem da je pitam, jer se plašim da se ne naljuti.– Nemoj jednog dana, da ti ona sve to nabije na nos.– Nemoj ti o tome da brineš.– Ti si me učio, da sve ima svoju cenu.– Mi se volimo.– Lepo, ali te lekove mora neko da plati.– Idem ja deco.– Tečo, super izgledate.– Šta je Katarina videla na njemu?– Dušu, jer danas većina ljudi živi bez duše.– Ostaviće ona tebe.– Marina nemoj da baksuziraš, tečo ona se šali...– Znam da govori istinu.

– Zdravo sestro.– Gde si se bato tako udesio?– Idem u grad.– Kod neke mačke?– Ona nije mačka, njeno ime je Katarina.– To je neka ozbiljna veza.– Dama pametna i lepa, zar to nije dovoljno da je volim?– Jeste bato ali se plašim, da si malo zakasnio.

380

– Kad se iskreno voli, nikad nije kasno.– Vidi se da čitaš ljubavne romane.– Kome sam ja našao da pričam o ljubavi?– Ljubavi nema ni kod mladih a ne kod staraca, kao što si ti.– Čovek je mlad dok se tako oseća a zaljubljen dok je duše u

njemu.– Ćuti bato, nemoj neko da čuje te tvoje gluposti.– Pa šta?– Rećiće da si odlepio.– Prosta žena, ne zna šta je ljubav.– Ti ćeš da me naučiš.– Ti da si pametna, ne bi dvadeset godina bila bez muža.– Ja sam čuvala decu.– Jesu li ti rekli hvala?– Nisu, ali je to bila moja obaveza.– Pametna si ti.– Kažem ti ja.– Da si se ponovo udala imala bi jednog, a ovako svi su bili

tvoji.– Ne seri. S tobom se nešto dešava.– Ja nikad, srećniji.– Milo mi je ako je tako.– Jeste sestro i zato ti predlažem, da i ti nađeš nekog konja za

jahanje.– Moje vreme je prošlo.– Tako sam i ja mislio, dok nisam sreo Katarinu.– Ti si se stvarno zaljubio.– Jesam i tek sada vidim, da sam uzalud pustio godine da odla-

ze a ja sam sedo u četiri zida. Pre neki dan sam video tvog dasu iz mladih dana.

– Koga?– Ligeta.– On je pocrneo ko ilovača.– Čir ga muči već duže vreme.– Bila sam u njega do ušiju zaljubljena.– Ali se pojavio Bora sa kolima i ti ostavi ljubav.– Pusti prošlost.– Mnogo si pogrešila.– Moj Bora je bio dobar ali ga bolest upropasti.

381

– Šta ćeš, takva je sudbina.– I sama sam kriva, jer sam poslušala majku. Lige je ovakav

onakav, a bio je vredan ko krtica. Kod njega je imalo puno da se radi.

– To je od davnina domaćinska kuća.– Njegovi roditelji su me obožavali. U to vreme, moj otac je bio

komunista a to je dosta doprinelo da ga ostavim. – Njegova žena je lepša od tebe.– Družim se ja sa njom.– Je l' zna da si joj htela muža?– Zna. Ima dobru decu.– Dva sina, ko od brega odvaljeni.– A on se osušio, ko trava na letnjoj žezi. Kad ću videti snajku?– Ima vremena.– Što je kriješ, neću je pojesti?– Videćeš je kad ona to bude želela.– Jebala te ona, ako je takva.– Ne voli ona da se druži sa familijom.– Šta će ti takva?– Ti bi htela da bude abronoša, ko ti.– Ako je upola ko ja, ti ćeš biti srećan čovek.– Gde ti je Dejan?– Otišao kod one njegove šmizle.– Vreme je da se uzimaju, vreme im uzalud prolazi.– Pričala sam ali me ne sluša.– Nastavi sa pričom dok ne omutaviš.– Njegovi drugovi šetaju decu a oni se vodaju ko dva slepca.– Pitaće ih sarost, šta su radili u mladosti.– Hoćeš kafu?– Ne mogu, hoće zubi da mi pocrne.– Da nećeš limun?– Može, čaj sa medom.– Ja to ne kuvam.– Šta ćeš ti makedonče kod moje sestre u dvorištu?– Mi smo komšije.– On je moja stara mušterija.– Komšinice, je l' imaš cigara za prodaju?– Ostavila sam ti boks.– On je sestro prilika za tebe.

382

– Jadan je i on vidiš kako je mršav, pantalone mu vise.– Tebi takav treba.– Marš, budalo jedna.– Tebe samo takvi hoće. Milena, kad ćemo da oženimo školskog

druga?– Našao je neku.– Sigurno je bio u staračkom domu.– On je doktor, pa je išao po službenoj dužnosti.– Stari druže, odavno te nisam video.– On Ivane neće, sa nama da se druži.– Nije on takav.– Našao moj bata neku, pa joj se od dupeta ne odvaja.– Šta će čovek kad je zagoreo.– Vas dvoje manje serite.– Mi se bato, šalimo.– Ima li u ovoj kući nešto da se popije?– Šta bata želi?– Jedno pivo.– A, Ivan?– Ja bih komšinice jedan sok.– Jesam li ti rekao sestro da je on gotov, još jedno brijanje i ode

kod Svetog Petra. Ovi mali i suvi su najbolji.– Priča se po selu.– Mogu da ti skupim, sto potpisa.– Ćuti, pokrij se ušima i čuvaj onu mučenicu.– Kod mene živi ko grofica.– Ti si mrtav čovek koji hoda.– Ali kad se primaknem.– Zato kad god me vidi pita, kad sam slobodan.– Živeo drugar i reci ti meni šta ima novo u tvojoj kući.– Sin se verio sa nekom i zajedno su već šest godina, a ćerka živi

vanbračno sa nekim ćelavim. Kako tvoja ćerka?– Studira.– Ozbiljno ili vata maglu?– Za sad je dobar student.– Bolje da nešto uči, nego što većina dece provodi noć u kafanai

i kafićima. Šta se radi noću, to je da se ne poveruje.– Takvo je vreme.– Vole se, biju, drogiraju, užas.

383

– Gde si ti to video?– Pored mog stana je kafić i od muzike i galame, ne mogu da spa-

vam, pa onda izađem napolje, vidim svašta pa se prekrstim i ponovo vratim u krevet.

– Današnja omladina je puna sebe jer misle da su najpametniji, a roditelje slušeju samo kad im trebaju pare.

– Ni mi nismo bili bolji.– Da Milija ali ovi su zajebali vek.– Imam Ivane jednu molbu.– Reci svom drugu, ako ne pomognem kome ću.– Reci ženi da me ne napada.– Ti si mnogo lep, pa ne može bez tebe.– Ne da mi mira, pa se plašim da ne popustim njenom udva-

ranju.– Ako ti da, ja nemam ništa protim.– Nije lepo, ti si mi drug.– Ne jebeš ti mene, nego nju.– Ćuti budalo, tu mi je sestra.– Komšinice, zvini.– Sve je u redu.– Drugar, vidimo se.– Ipak upozori ženu.– Važi Milija.– Ja i on smo lepo živeli. Družili smo se od prvog do osmog

razreda.– Njegovi roditelji su bili dobri. Oni se odseliše, Ivan se oženi.– Rano se on oženio.– Pre vojske i mi prestadosmo da se družimo. Žena mu je iz

Šumadije.– Dobru ženu ima.– I tvoj Bora je jedno vreme ispod oka gledao u nju.– Ti brate, sve znaš.– Šta ću kad sam u to vreme imao radio stanicu, pa sam bio o

svemu dobro informisan. Sin se verio.– Sa ćerkom onog stolara iz tvog kraja.– Milan ličanin. Dete mu je završilo engleski.– Kakva je?– Za primer.– Znam da je Milan lažov i pokvarenjak.

384

– Takvi su svi majstori.– Godinama je obećavao, da mi skrati jedna vrata i nikad nije

došao.– Ja sam se sa njim družio i poznajem ga kao lošeg čoveka. I

druga ćerka je za primer.– Ona radi u pošti.– Majka im je dobra a oca nije greh gurnuti sa savskog mosta.

On se i Milji udvarao.– On je ko ti.– Ja sam kulturan udvarač, a on bi sve na silu. Sestro, ti si stara

baraba.– Na brata.– Gde se seti da cigare sakriješ u kauč?– Borba za život. Svašta zna, tvoja seka.– Samo ne zna da se uda.– Neću nikome da perem usrane gaće.– Zašto da živiš sama?– Imam sina i ćerku.– Pazi da te ne pogledaju.– Kad umrem, ako ih nije sramota neka me u potok bace.– A dok ne umreš?– Daće mi nešto da pojedem.– Lipsaćeš gladna i žedna. Paziću te ja.– Valjda ćeš ti brate pre.– Tu se nikad ne zna. Dok još na nešto ličiš, nađi nekog magarca.– Ne treba mi niko, ja mogu sama da živim. – Milija, došao je autobus.– Hvala strina.– Kad se ljubavnik vraća?Oko ponoći.– Zar nećeš da ostaneš na spavanju?– Videću.– Kakav si ti to momak?– Ona zna da sam prva liga.– Pa te juri od sebe.– Ne seri, sestro.

– Gospođa Vera, otkud vi na Slaviji?– Kupila sam ovu mast za dekubite.– Ovo je strana krema.

385

– Nju mi je preporučila jedna žena, čiji je sin imao dekubite. Kaže da je krema odlična i da je posle nekoliko mazanja primetila poboljšanje.

– Daj bože.– I ja kažem. Ceo grad sam obišla, da je nađem.– Je l' skupa?– Ne pitaj, ali moram sve da probam.– U kojoj apoteci si je našla?– U privatnoj.– Državne neće da je drže, jer moraju da izdaju na recept a to im

se ne isplati. Došlo vreme da se država i pojedinci bogate, na tuđoj nesreći.

– Ima boga, on sve vidi.– Ja ne verujem u njega.– I njemu trebaju cvikeri, jer je izgubio vid.– Željku se otvorio novi dekubit na ramenu.– Šta rade sestre?– Ne mogu da grešim dušu, dolaze kod njega i okreću ga na dva

sata.– Rade li nešto, da li ga dižu?– Dva puta ga je podigao Gradimir.– Srušiće se klinika.– Prazno je odeljenje, pa se sestre dosađuju.– Mogle bi više oko njega da rade.– Teško nama ali šta ću, ne mogu da ga ubijem.– Je l' ga i dalje truju?– Skinuli su bensedin, a fenobarbiton daju pola doze uveče.– Šta je sa mazepinom?– Tri puta dnevno mu i dalje daju.– Pa kako će onda, da se probudi?– Reaguje na vežbe i kad ga okrećem na stranu.– On vidi, čuje i oseća.– Ali se ništa drugo, ne dešava.– Kakvi su ostali dekubiti.– Na leđima je zarastao, a na dupetu se zagnojio.– Može to da se sredi.– Sestre se trude.– Pa se rana zagnojila.– Šta ja tu mogu?

386

– Nije to trebalo, da se desi.– To im ti kaži.– Je l' se kanila zatvara, onako kako sam rekao?– Ja je zatvorim, on počne da plače pa mi ga je žao i otvorim

kanilu.– Ti radiš na njegovu štetu.– Ne mogu da gledam, kako se muči.– Zato što je svestan on se buni, on plače da bi jednog dana pro-

govorio.– Neću ja to da dočekam.– I nećeš, ako mu kanilu po ceo dan i noć ne zatvaraš.– Jesi li bio na odeljenju?– Nisam.– Kad dolaziš na posao?– Za desetak dana. Ovaj džemper, daj Mirku.– Šta će kod tebe?– Juče sam sreo njegovu majku na autobuskoj stanici i tražio

sam da ga obučem jer sam se smrzo.– Tu mu je majka.– Odnesi joj džemper.– Hoću, nemoj ništa da brineš.– Juče po podne, bio sam sa jednom damom.– Juče je bilo vruće.– Pa sam prenoćio. A u toku noći je zahladnilo i da ne beše ovog

džempera, ja bih se prehladio. Reci majci hvala, pa se vidimo za de-setak dana. Nemoj da se ljutiš.

– Ne.– Ja sam hto da dolazim ali zli ljudi ne dozvoljavaju.– Sve sam čula, sve znam. Sve što je rekla Katarina, to se kod

Željka desilo.– Šta sam ti govorio?– Iz bubrega je izbacio mnogo kristala.– Ta mala, sve zna.– Doktori ne mogu da se načude.– Pusti njih, oni misle da su najpametniji. Mogla bi ti da joj se

javiš.– Kad je dobijem ona na mene sipa drvlje i kamenje, kao da je ne

želim da moje dete ozdravi.– Ona je mnogima pomogla.

387

– Znam ja, to.– Zato budi pažljiva i biraj reči kad sa njom govoriš.– Ti znaš da doktori, nikome ništa ne veruju.– O njoj sada pričaju sa dužnim poštovanjem. Oni čoveka prvo

bace u blato a posle pokušavaju da ga operu. Znam ja njih dobro, ali nek su nam živi i zdravi trebaće nam. Zovi ti Katarinu, jer samo ona može da ti pomogne.

– Ako ti tako misliš.– Doktori su radili i uradili svoje. Sada je na redu Katarina i neki

dobar terapeut, ako mislimo da Željko ozdravi.– Ja tebi Milija verujem, jer da tebe nije bilo.– Ostavimo priče i slušajmo ono što kaže gospođa...

Gde je moja ljubav, vreme prođe a nje nema. Mora da joj je po-begao onaj u deset do osamnaest sati. Doćiće ona, jer kad nešto kaže toga se drži ko pijan plota. Eno je, znao sam da će doći ne bi ona mene izneverila.

– Ljubavi, izvini ja malo zakasnila.– Važno je, da si stigla.– Ja krenula tebi u susret, kad telefon zazvoni.– Neki pacijent zvao?– Moja Juca se javila.– Šta je htela?– Zove me da idem u Šabac, hoće sa mnom da razgovara. Od

nje sam čula da je Marko završio diplomski rad, koji brani u pone-deljak.

– Rekoh ja tebi da on, sve može sam.– Kaže ćerka da je puno napisao jer je rad obiman, skoro kao

jedna knjiga. Setila sam se tvog diplomskog od tri lista.– Ja sam bio direktan.– To profesori ne vole.– Oni vole da im pišem opširno i da izgleda lepo. To je bilo na

višoj školi.– Čudan si momak.– Pita mene profesor a ja ko iz rukava.– Zašto si pao?– Zbog tri napisana lista. Osim profesora u komisiji su bile još

dve persone, pa se razvila svađa. Jedna me branila, druga je govorila da sam odlično znao, a profesor da sam neozbiljan i da potcenjujem

388

višu školu. Jedan član komisije, nije voleo profesora, pa me pozvao na njegovu kliniku i dao novi diplomski rad, lepo sređen i ukoričen.

– Zar i toga ima u medicini?– Kad možemo da ubijemo čoveka i da nismo krivi, zašto da ne

uzmemo tuđ rad nekog studenta, koji je položio.– Šta je dalje bilo?– Za mesec dana ponovo ispit, a profesor se smeška držeći rad

u ruci. Ne obraća se meni nego članovima komisije rečima, ovo je diplomski rad i dobro je što sam kandidata oborio. Diplomski rad je dokaz zrelosti kandidata, za budući vrlo odgovoran posao.

– Mi samo pričamo.– Moj profesor priča a ja jedva čekam da mu okrenem leđa.– Je l' te nešto pitao?– Ništa, samo mi čestitao i poželeo uspeh u radu. I sa tom pro-

kletom diplomom tokom rada, večito sam bio u sukobu sa doktori-ma.

– Zašto?– Oni ne vole pametne sestre, a ko završi višu školu ima mnogo

znanja a to doktorima i srednjim sestrama smeta i počinje hajka. Mnoge sestre da bi se spasile zla, morale su da ćute i da ne prija-vljuju diplomu.

– Vi ste svi ludi.– U zdravstvu ima ludih, ljubomornih.– Daleko vam lepa kuća.– Meni je profesor medicinskog fakulteta sa kojim sam došao

u sukob, jer sam mu rekao da nije u pravu odgovorio da sa mojom diplomom mogu dupe da obrišem.

– Zar se tako ponašaju univerzitetski profesori?– Ima i dobrih ljudi ali ima i kozara, kojima fakultet služi da

sakriju svoju malograđanštinu. Osećam Katarina da će nam se nešto lepo desiti.

– I ja, ljubljeni moj.– Dobićemo mi blagoslov od njih jer su deca sve videla.– Od boga imamo, još da nas deca prihvate.– Katarina, sve ti se više divim.– Šta se desilo.– Bruji klinika, svi samo o tebi pričaju i traže broj telefona.– Ja vidim ljudsko telo.– Bog će te blagosloviti.

389

– Veće jeste, poslao je tebe da mi ulepšaš život.– Sreo sam Željkovu majku i ona mi je sve ispričala.– Rekla sam ja tebi, da sam Isusu objavila da je on živ.– Kad ideš kod dece?– Ne znam.– Možda je proradio crv krivice.– Ja sam deci sve rekla.– Morala si to jednom da uradiš. Je l' znaju da se viđamo?– Ne, ja sam rekla da se više nećemo viđati.– To njih muči.– Možda. Rekla sam Juci da idem u grad, hoću u bioskop i

pozvaću ih kad se vratim.– Znaju oni da si sa mnom.– Znam ja to.– Gde ćemo ljubavi?– Mogli bismo da pogledamo neki film.– Prvo da kupimo novine i pogledamo repertoar.– Slaba je ponuda novih filmova. Ja bih opet da pogledam

Čokoladu.– Ako želiš možemo, taj se film i meni dopada.– To je moja životna priča.– Meni se dopala glumica.– Baš je lepa.– Gospodine u kojim novinama mogu da pogledam bioskopski

repertoar?– U svim.– Koje ćemo Katarina?– Uzmi Glas.– Gde su bioskopi?– Daj mili, ja ću da pogledam.– Sve filmove smo gledali.– Nismo “Meksikanac”.– To je nešto kaubojsko.– Ovde piše ljubavna drama.– Da pogledamo i taj film. Ja volim filmove sa lepim

završetkom.– Katarina čim ga toliko reklamiraju, mora da je nešto dobro.

Filmovi sa lepim završetkom brzo se zaboravljaju.– Ti bi voleo ko u tvojim romanima, da svi budu mrtvi.

390

– Ljubavi, ukusi su različiti i o njima ne treba trošiti reči. Dok je bio Milošević i njegovi imali smo bolji izbor.

– Ovi novi nemaju ukusa a i cene su digli do neba.– Takvi smo, hoćemo preko noći da se obogatimo. Zato su sale

prazne.– Da nema mili zaljubljenih, sale bi bile prazne.– Idemo dušice da pogledamo Meksikanca.– Osećem da je slab film.– Hoćeš neki drugi?– Ja poštujem tvoj izbor. Katarina, ja u ovom bioskopu nisam

bio.– Ja sam posetila sve bioskope u gradu. Radila sam tri godine u

Skadarliji i kad god sam imala slobodnog vremena, ja sam pogledala neki film.

– Zar takva dama da ide sama u bioskop.– Sada sam shvatila da sam gubila vreme ali je za kajanje ka-

sno. Ne volim da gledam televiziju, a filmove na velikom platnu obožavam.

– Ja sam nekad samo gledao kaubojske filmove.– U Čačku dok sam radila ja i deca smo imali slobodan ulaz, jer

su me ljudi poznavali pa nismo izlazili iz bioskopske sale. Ni jedan film nije mogao da se prikaže a da ga ja i deca nismo videli. Volim ja i pozorište ali se tamo ide u paru, pa sam mnoge lepe predsta-ve propustila. Dok je Juca bila manja, pravila mi je društvo tako da sam jedno vreme bila redovni posetilac Narodnog pozorišta. Juci je dosadio odlazak u pozorište i jednom prilikom reče da je to više ne zanima, jer ima boljih mesta gde ona provodi svoje slobodno vreme. Tako se ja iz pozorišta preselim u bioskop. U pozorištu čovek treba da je lepo obučen.

– Ja u farmerkama ne bih odgovaro. Zar odelo čini čoveka?– Ne, ali postoje mesta kad čovek treba da je doteran.– Ja bih se ugušio sa kravatom oko vrata.– Ne, ti si visok i u odelu izgledao bi prelepo.– Pa da me naka zavede.– Ne bih te ja dala ni za ćup zlata.– Kad budeš želela u pozorište samo reci, ja ću kupiti karte i

obući novo odelo sa kravatom oko vrata, pa da dišem ko riba na su-vom.

– Stvarno bi to uradio?

391

– Za tebe bih stajao na jednoj nozi, dva i više sati.– Ti si moje srce.– Malo ili veliko?– Ti još nisi shvatila, koliko te volim.– Sve je ovo tako lepo, da se plašim šta će sutra biti.– Ja sam odlučio. Idem do kraja.– Kad pre?– Čim sam te ugledao na klinici, ja sam znao da će se nešto desi-

ti. Gospodine molim dve karte.– Požurite, predstava je počela.– Ovde je lepo, posebno ovaj hol.– Tu sam sa decom više puta bila.– Ovde je tako lepo.– Ne može se ući bez bioskopske karte.– Sve je tako uređeno, da se para izvuče iz džepa. Gde ćemo da

sednemo, na kraj ili početak?– Gde hoćeš, mesta ima na biranje.– Ja bih da sednemo bliže vratima.– Čim je ovako slaba poseta, film nije dobar.– Ima nas desetak.– Film je slabog kvaliteta. Što je dosadan.– Da izađemo?– Odgledaćemo ga do kraja. – Nasloni glavu na moje rame.– Poljubi me.– Kad bih mogao, ja bih te pojeo ko čokoladu.– Bolje da smo ponovo gledali taj film. Ja bih želela da se volimo.– I ja, ali ovde nije mesto.– Bolje da smo se vratili u stan, nego što se ovde dosađujemo

gledajući filmove koje dobijamo za male pare, jer ih niko neće.– Jesi li Milija razumeo sadržaj?– Jesam, ali je sve to bleda i slaba priča. Ovde ni scenarista, ni

režiser nisu dorasli svom zadatku.– Glumac odskače.– Jedna lasta ne čini proleće. Osim muzike film je osrednji, čak

loš.– Očekivala sam neku dramu, a sve je čista limunada. Milija ko-

liko je sati?– Sada je pola devet.

392

– Kada ćeš ti kući?– Za mene ljubavi nemoj da brineš.– Ko će, ako ne ja?– Ja nigde ne žurim, a tvoje društvo me čini srećnim i zadovolj-

nim čovekom.– Kasno ćeš stići kući.– Ja se ne plašim mraka.– Oko ponoći sam u mom Belom Potoku. Da mi Katarina

prošetamo Knez Mihajlovom ulicom?– Zaštoda ne ali nećemo dugo.– Dok sve razgledamo i ponoće će doći.– Ti se šališ.– Katarina jesi li videla izložbu kostima, možda bi to Jucu zani-

malo.– To je tek priprema.– Ovde nešto piše.– Izložba se otvara drugog juna.– To je sutra.– Pozvaću Jucu, da je pogleda.– Jer ona voli kostime a želi to i da studira.– Baš su lepi. Ljubavi mi ćemo jednog dana, svi živeti zajedno.– Teško je danas decu skupiti na jedno mesto.– Bog je milostiv, pa će uslišiti moju molbu. Ja sam uvek želela

da se okupimo oko velikog stola a ja da vas služim.– Da svratimo u neki restoran, vidiš koliko je ljudi unutra.– Kasno je.– Katarina, nigde ne žuri.– Drugi put. Mili skoro će 23 sata, ja bih da idem kući.– Otpratiću te do autobusa.– Ne treba, znam da se čuvam.– Nije reč o tome, nego o mom principu.– Ostvi se toga.– Moju damu ja moram da uvedem u autobus.– Danju u ovom prolazu ne može da se prođe od preprodavaca,

a sada nema nikog.– Što su lepe ove korpe.– To ću ti kupiti, kad te odvedem na seoski vašar.– Ti si mi obećao licidersko srce.– Ti moraš da ga odabereš.

393

– Vidiš kako ja ne zaboravljam šta si mi obećao.– Kad sam dolazio u grad, ja sam prvo svratio u samoposlugu i

kupio neke sitnice.– Ništa nisi doneo.– Torbu sam okačio na jedno drvo.– Šta ako neko uzme.– Neće, ljudi se plaše da uzimaju stvari sa drveta.– Gde ti to pade na pamet?– Zašto bih vukao torbu sa sobom?– Je l' ćeš znati da pronađeš sada to drvo?– Imam ja oči sokolove a pamet vrapca. U ćetvrtoj godini medi-

cinske škole, stavim sebi gips na desnu ruku samo da ne bih radio zadatke iz fizike. Na pismenom sam dobio neku bednu dvojku, uz pomoć prepisivanja. Znao je profesor da sam slab u računu a imao je dobru volju da me pošalje na popravni ispit. Ako sam želao da položim četvrtu godinu, morao sam da se snađem.

– Pa si na zdravu ruku, stavio gips.– Svašta sam ja radio, kad sam morao. Katarina, da li ti znaš

koga voliš?– Znam ljubavi.– Znaš da sam čist, ko izvorska voda.– Milija nemoj sa mnom da čekaš autobus.– Hoću.– Znam sama da uđem.– Ja znam reda.– Ja ću da čekam a ti idi da stigneš onaj u ponoć.– Ja sam na odmoru i nigde ne žurim.– Sutra neka deca dođu u deset sati.– Doćiću i ja sa njima.– Sutra mi dolazi porodica iz Kragujevca.– Kod tebe će biti oko devet sati.– Vi dođite u deset.– Možemo mi i kasnije.– Dođi kad hoćeš, jer ti dolaziš kod tvoje Katarine i u naš pro-

stor. Ako ja budem u ordinaciji, ti sedi i čekaj da završim.– Za svaki slučaj doćićemo oko 11 sati, zašto da te uznemiravamo

u radu? Pozdravi decu ako ne spavaju i vidimo se sutra.– Volim te, Katarina, k’o nijednu do sada.– I ja tebe, čoveče moj.

394

Noć tiha, nebo išarano zvezdama a u gradu se razmileli ljudi, ko mravi pred kišu. Neko izašao da prošeta, neko da vidi neku predsta-vu, a ima i onih koji se drže za ruke.

– Komšija, otkud ti ovako kasno?– To ja tebe Goco treba da pitam.– Radila sam do 22 sata, pa mi izmače onaj u 23 sata.– Je l' dugo čekaš tramvaj?– Prođe 45 minuta a njega nema.– Evo 59, ideš sa mnom?– Ne smem, ti si udovac.– Neću ja na komšinicu.– Kad bi onaj moj vranjanac znao da sam s tobom, puko bi od

muke.– Ti si udata žena, ja sam ti komšija i ne boj se.– Gde ćemo sići?– Kod VMA, pa ćemo peške do Banjice.– Što te nema da dođeš u našu prodavnicu?– Nemam vremena.– Moja šefovica često te spominje.– Možda joj se sviđam.– Ko zna, onaj njen je bolestan pa je žena u krizi.– Je li i dalje lepa?– Sada je još lepša.– Ima li nekoga ili se doteruje da ga nađe. Od čega joj boluje

muž?– Umro je pre tri meseca.– Što ne kažeš?– Plašim se da se i tebi isto ne desi. Umro je od infarkta.– Pored onakve žene, morao je.– Mnogo je radio i ode pod zemlju. Pita ona za tebe.– Hoće i mene da pošalje dva metra ispod asfalta.– Čudi se da se još nisi oženio.– Tražim, jurim ali ništa da nađem.– Jesi li pitao one naše devojke u selu?– Jesam ali tvrde Pazar.– Trežiće one tebe ali će biti kasno.– Reci ti meni, kako ti izgleda šefovica.– Nije više onako debela, pa izgleda ko devojka.

395

– Nek je živa i zdrava, imam ja moju Katarinu.– Našao si neku?– Samo se duržimo.– Tako se počinje.– Vidimo se, po neki put i to je sve.– Da se ti nisi oženio, pa ćutiš.– Zar bih u ovo doba, bio na ulici?– Oženjeni su najgori. Onaj moj glumi ljubomoru a u firmi ima

ih na svaki prst po jednu.– Ko ti je to rekao?– Zna, Goca sve. Kakva je ta tvoja nesrećnica?– Dobra, lepa, pametna.– Crni Milija, da se ti nisi zaljubio?– Jesam Goco.– Zar se to može u tvojim godinama?– Može a mojoj sreći, nigde kraja.– Opasno je kad se matorac zaljubi.– I mlađi bi izgubio glavu, kad bi je video.– Našao si neku lepoticu?– Za mene je najlepša.– Kakva je, kakvu boju kose ima?– Smeđu, skupljenu u rep.– Ti si se komšija zaglibio, do guše.– Kad bi znala kako je to lepo.– Ja sam se udala pre trideset godina, pa sam sve zaboravila.– Moraš gradivo da obnoviš.– Onaj moj vranjanac, čim legnem pored njega počne da hrče.

Čim nisam došla kući na vreme, seo je on u kola i sigurno me čeka na Banjici.

– Goco, silazimo.– Ala je ulica mračna.– Ne boj se, ja sam tu.– Zašto u Beogradu vrše restrikciju?– Pomažu lopovima da prežive.– I oni su ljudi i treba za nešto hleba da kupe.– Danas je biti lopov i krimilanac unosno zanimanje.– Dok ih ne uhvate.– Posle dobije kuću, klopu i kad izađe, nastavi da se bavi istim

zanimanjem.

396

– Kad će nestati ti lopovi?– Kad skoči standard i kad ljudi mogu da rade i zarade. U svakoj

krizi cveta krađa, kriminal, droga, prostitucija, alkoholizam i ko zna što još. Vlast se menja a loši ljudi se množe, tako je to u čitavom sve-tu, zašto bi mi bili izuzeci?

– Šta sam ti rekla, moj vranjanac čeka.– Otkud znaš?– Eno naših kola.– Lepo, za desetak minuta smo u selu. Odoh ja u park po torbu.– Kad si je ostavio?– Kad sam krenuo na sastanak.– Pametno, zar u društvu dame ti da nosiš torbu?– Punu do vrha.– Ja ću te čekati u kolima a ti požuri.– Samo da se popnem na drvo i uzmem torbu.

– Dobro veče, Radomire.– Gde je doktor lutao, ovako kasno?– U gradu.– Nešao doktor neku damu.– I treba, zašto će da živi sam. Ima ruke, noge, nije ćorav, a još

lepo izgleda i što da se ne ženi?– Mi se samo družimo.– Polako, sve će doći na svoje mesto. Kako ćerka?– Stigla je do pete godine.– Jesam ti rekao da će uspeti?– Njeno školovanje, koštaće me života.– Ali ćeš imati ćerku, doktorku.– Jedna knjiga košta, pedeset maraka.– Neka, sutra ćeš da se ponosiš kad ti ćerku zovu doktorkom.– I ja mu to Milija kažem.– Kad će da se uda, decu da rađa?– Šta sam ja dobila od udaje?– Muža i dvoje dece.– Ceo život mi je prošao, prvo u pranju pelena a posle sudovi,

kuća i šta sam imala od života?– Ako ti je sve ovo bilo teško, što nisi bila kaluđerica?– I njima je bolje, nego nama udatim ženama. Kratko sam bila

devojka, jer je otac želeo što pre da završim za trgovca pa da me uda.

397

– I šta ti fali?– Dobila sam muža stipsu, kome se tresu ruke kad god potražim

parfem.– Mora da se štedi i treba da se zna ko je stariji.– I ja zarađujem.– Neko mora da čuva pare.– Zašto ne bih ja to radila?– Žene su plitke pameti i lake na davanju, pa su pare sigurnije u

mojim rukama.– Ja ću ovde da siđem.– Doktore, da te odbacim do kuće?– Ne, hoću malo da prošetam. Hvala na vožnji.– Ne ispuštaj priliku. Sve su žene iste.– Ja neću a šta ako me komšinice ona ostavi?– Neće, još ti dobro izgledaš.Meseče reci mi molim te, da li da se plašim ili da verujem mojoj

Katarini? Stalno ponavlja da me voli da nas je bog spojio i da nas samo on može rastaviti. Sve je suviše lepo, da bih bio miran, a osećem i neki strah koji se uvukao pod kožu, pa me stalno golica i plaši. Moram priznati da me je uplašila ko niko, kad je rekla da mi je dete ozbiljno bolesno, a ja to nisam znao. Hvala ti bože što si je po-slao, da uradi ono što ja ne znam i ne mogu. Ona sada brine o Marini i Nataši a ja verujem da će im pomoći. Dobro je što su deca stigla u njene ruke, jer bi se jednog dana desila nesreća za koju niko ne bi bio kriv. Samo bi čuo da je pala na ulici i da su je hitno odneli u bolnicu. Doktori bi ustanovili krvarenje, koje bi njen život dovelo u opasnost, a ja bih se pitao šta se to desilo zdravom detetu. Reče Katarina da ne brinem, jer je dete u poslednji čas stiglo do nje. Meseče, bože ja joj verujem i zato ću i sutra svoje dete prepustiti u njene ruke. Zlatne ruke, čiju sam draž i lepotu osetio na svojoj koži. Daće joj i neke nove lekove i ja očekujem da će Marina ubrzo biti zdrava i vesela kao pre. Preko slike je videla da joj leva strana nije u redu, pa je želela da dete lično pogleda. Bog je milostiv i pomoćiće. Je l' hoće meseče, reci mi što me samo tako gledaš?

– Tečo, ti stigao?– Nataša dete, što ne spavaš, ponoć je davno prošla?– Moram da učim.– Hoćeš da ti skuvam kafu?– Samo što sam popila.

398

– Nekad kad sam ja učio, kafa mi nije trebala.– Mogu i ja bez nje.– Ja nisam nikad, noću učio.– Ja ne mogu po danu. Noću je mir i tišina i tada najbolje

pamtim.– Meni je noć uvek služila samo za spavanje. Je li neko zvao?– Zdenkin otac.– Je li Marina spava?– Ni top je ne bi probudio.– Sutra idemo, kod Katarine.– U koje vreme?– Do jedanaest, treba da stignemo. Laku noć, Nataša.– Blago vama, vi možete da spavate.– Zvaću vas oko devet.

– Deco, vreme je da se ustaje.– Tata još samo pet minuta.– Autobus imamo u devet.– Sad ćemo mi tečo. Kako je napolju?– Osvanuo je sunčan dan ali duva neki vetrić, pa ćemo morati

malo toplije da se obučemo. Treba da stignemo do jedanaest sati.– Tečo brzo ćemo nas dve da se spremimo.– Moramo ranije da krenemo jer kakav je prevoz, putovaćmo

dugo.Mogao bih ja da obučem novu košulju i pantalone koje sam ku-

pio pre neki dan. Brada mi raste na sate, pa ću sada ponovo da se obrijem. U ljubavi i izgled mnogo znači, pogotovo što na to mnogo gledaju žene. Žene ko žene, vole da se hvale kako imaju lepog muža i uz to još svašta dodaju, kako bi kod drugarice to izazvalo zavist i ljubomoru.

– Ala ste se doterale– Mi smo dame, pa je red da izgledamo lepo.– Sad ličite na prave devojke.– Tečo i vi ste se doterali.– Tata, odakle ti ta lepa košulja?– Nju je kupila Katarina.– Baš ima ukusa.– I pantalone su njen izbor.– Tata jesi li ti njoj nešto kupio?

399

– Jesam ali to nije za priču.– Nataša, ja u životu najviše mrzim grebaroše.– Marina veza je ozbiljna, oni se vole.– Bez obzira, ja volim čist račun duga ljubav.– Idemo, deco.– Tata, jesi li zaključao vrata?– Marina valjda znam, šta treba da uradim.– Zaljubljeni su zaboravni.– Samo se ti rugaj, doćiće dan kad ću ti vratiti istom merom.– Bre tata ne daš da se našalim.– Seko, oni se vole.– A kada ćemo nas dve naći momke?– Kakve ste, neće vas niko.– U pravu si tata.– Tečo, što nema autobusa?– Zna on i da ne dođe. – Marina, Nataša, da svratimo kod moje sestre?

– Gde si slatka sestro?– Radim, lepi brate.– Je l? Može nešto da se zaradi?– Slabo.– Da nije sina, ja ne znam kako bih preživela ovu skupoću.– Ja i Milanka smo postale njegove sluškinje.– Tako treba.– Prvo sam služila kod ćerke a sada kod sina.– Gde je kapitalista?– Spava a luda majka radi.– Tako si ga naučila.– Čim ustane, pita koliko sam zaradila i počinje da broji pare.– Može majka da mu uzme koju paru.– Ja od penzije mogu da živim ko carica.– Kako ide prodaja?– Samo od cigareta može dobro da se živi.– Ti penziju, Milanka penziju i mesečno imate desetak hiljada.– Više, skoro trinaest.– Umesto da si našla nekog i da sada šetaš Kalemegdanom, ti

služiš sinu.– Šta ću, kad sam luda?

400

– Kad umreš, kukaće ti na grobu.– Tada može i na grob da mi se posere, ja ništa ne vidim i ne

čujem. Je l' ti treba Dejan?– Hteo sam nešto da ga pitam.– On će ustati kad ogladni.– Kad leže, kad spava do podne?– Dugo gledaju televiziju.– Je li mu tu Jelena?– Ne odvajaju se, jedno od drugog.– Neka, nek se deca vole, kad će ako ne sada?– Milena neka radi.– Tako treba, rekli bi ovi novi vladari.– Lako je njima da pričaju gluposti.– Nemoj tako, oni su naša nada i naša budućnost.– Sve je to brate isto pakovanje. Gde ćeš ti tako doteran i nali-

ckan?– Idem u grad.– Po ovom vetru?– U meni, vri krv.– Zato su ti usta pomodrila od zime.– Trebao sam nešto toplije da obučem.– I deca su slabo obučena.– Ona teraju modu.– Gde ste krenuli?– Idemo u bioskop.– Zar ovako rano?– Ima bioskopa koji rade non stop.– Ne laži, brate.– Jesi li čula za Partizan?– Jesam, ali ti ideš kod one gospođe.– Ko ti je to rekao?– Marina, sunce tetkino.– Mala mnogo priča.– Hoćeš da svratiš na jednu rakijicu?– Ko ti je doneo mito?– Moj budući prijatelj.– Počela si da se grebeš.– Šta ću kad me prijatelj voli.– Ti i jesi za voljenje jer si okrugla ko bure.

401

– Šta mi fali?– Samo rogovi da budeš najlepša žena u selu.– Jedi govna brate.– Svratio bih ali evo dolazi autobus.– Svrati kad se budeš vraćao.– Hoću.– Tečo hoćeš li da sedneš?– Mogu ja da stojim.– Moj tata se ponaša kao da je momak.– Jesam pa šta?– Prošlo je tvoje vreme.– Odoh ja na zadnju platformu, ugledao sam druga iz osnovne

škole.– Tata gde silazimo?– Na Banjici. Veljo, barabo stara, gde si, nisam te video sto go-

dina?– Doktore kako si šta radiš?– Mučim se sa tuđim ženama.– I ja bih voleo da imam takvu muku.– Ti si pošten čovek a o tvom poštenju zna Beograd i okolina.– Ja sam samo radio ono što se od mene tražilo.– Tako rade svi majstori.– Mušterija kaže hoće to i to i ja uradim kako najbolje znam.– Nekad si bio prva baraba u Resniku.– Sad održavam stare mušterije i zadovoljan sam.– Ništa novo?– Slabo.– Ima li sveže robe?– Naiđe ali to mora dobro da se plati.– Kako porodica?– Ćerka se lepo i bogato udala a ja sam trostruki deda.– Muško žensko?– Kuronje na dedu.– Je l' si još sa ženom?– Sad mi najviše treba.– Jadna ona s kim je živela, svih ovih godina.– Šta joj fali, imala je ono kad je htela i uvek pun novčanik para.

Nekad sam radio i danju i noću, od posla nisam mogao glavu da di-gnem, a sad nema ni za piće. Dokle nas ovi naši političari dovedoše.

402

– Biće bolje, Đinđić je otišao kod Buša da nešto isprosi.– Dobiće kurac oči da istera. Amerika je u sopstvenim govnima i

ne zna kako iz njih da izađe, a za nas ih boli kurac.– Jebeš politiku i amerikance, nego reci ti meni jesi li se smi-

rio?– Svinja ostaje svinja, valjda ti je to poznato?– Sve si mi rekao.– Šta ima novo kod tebe?– Znaš da mi je žena umrla?– Spasila se budale.– Tako ti tvom drugu.– Ko će kome ako neće svoj svome? Ti beše imaš jedno dete.– Ćerka je devojka.– Voleo bih da je vidim.– Tu je u autobusu.– Da se nisi ponovo oženio?– Nisam još.– Koja će te tako ćelavog i sedog?– Naćiće se neka.– Ne bi te ni naša drugarica Mika.– To mi je sestra.– Izvini. Šta je sa njom, čuo sam da je išla sa nekim šoferom i da

joj je napravio dete.– Dobro si čuo.– Ko može sa njom u krevet?– Vidiš, za svaku krpu ima zakrpa.– Taj mora da je neki veliki krelac. Ja je se sećam sa rasčupanom

kosom, zarozanim čarapama i prljavim cipelama.– Sad je to druga Mika.– Ne mogu da verujem.– Kad ti kaže tvoj drug Milija.– Ako hoćeš da se ženiš dođi da ti tvoj drug nađe ženu.– Mora da si je kresao.– Ja nisam kilav ko ti. Šta fali mene poznaješ kao dobrog

čoveka.– I velikog drkadžiju.– Hvala druže.– Što si ti postao pametan.– Bolje ja nego neko drugi.

403

– Ja se uvek u pogrešnu zaljubim.– Našim godinama ne treba ljubav, nego žena koja će da nam

pere i kuva. Traži jaku i glupu ne bi li nekad legla pored tebe.– Mogu ja još.– Isto kao ja.– Mogu da skupim sto potpisa.– Drugar nama je ostalo samo da se tešimo. Gde ti je ćerka?– Sad ću da je dovedem.– Hoću da vidim na koga liči.– Marina ovo je čika Velja, moj školski drug.– Lepa devojka.– Na oca.Ista majka.– Ja sam vas videla sa tatom na slici.– Drago mi je što sam te upoznao.– I meni.– Ja i tvoj tata bili smo najgori đaci.– I šta nam fali?– Tvoj tata se opameti i krete u školu a ja nastavih da radim

fizičke poslove.– Obilaziš kafane i juriš tuđe žene.– Sve je to prošlost.– Veljo mi ovde silazimo.– Drago mi je što sam te sreo, pa navrati nekad.– Biće dana.– Vidimo se drugar.– Tata, je l' to onaj Velja što je ulazio u školu kroz prozor?– Jeste.– Ja sam mislila da si ti bio najgori.– Ima i gorih. Deco idemo na trolu ili da čekamo autobus.– Tata ko zna kad će on da dođe.– Privatnik radi samo u špicu da bi što više zaradio. Marina, ko-

liko je sati?– Deset i deset.– Već čekamo 15 minuta.– Tečo da ne zakasnimo?– Čekaće nas Katarina.– Da negde ne ode?

404

– Ako ode do prodavnice ili pošte ali se tu ne zadržava, samo završi ono što treba i vraća se nazad. Ona je ekspeditivna, sve brzo radi, kod nje nema mic po mic. Deco idemo prvim koji naiđe.

– Presedamo na Slaviji.– Ljubi je tata, kako sve zna.– A onda hvatamo bilo koji prevoz do Terazija i samo se spusti-

mo na Zeleni Venac. Tu nas čeka autobus za Padinu.– Jesi je čula Nataša?– Priča ko navijena.– Ovde je deco uvek gužva.– Odavde tečo mi idemo za Batajnicu.– Sada idemo u suprotnom pravcu.– Znamo tata, već smo bilo.– Ulazite.– Ovo je privatni.– Ja častim.– Zato danas duva vetar.– Marina što si bezobrazna.– Pusti je Nataša neka priča. Ovde može da se sedne a imate i

muziku.– Tata ovaj bus je tvoje godište.– Neće nemac za male pare da proda dobar autobus. Oni ne

znaju šta će sa ovim kršem pa su jedva dočekali da ga utrape nama. Na sledećoj silazimo.

– Baš smo brzo stigli.– Subota je pa nema gužvi. Ovde je Nataša blizu Ada.– Nama je tata, Katarina zabranila sunčanje.– Nije vam zabranila da šetate.– Nije.– Ako ti kaže Marina skoči u Adu, je l' bi skočila?– Ko zna, možda bih.– Ti me zajebavaš.– Tata sam si rekao da je slušam jer mnogo zna.– Pametna je ko pčelica.– A sad govoriš da je ne slušam.– Tako nešto ona ti nikad ne bi rekla.– Znam ja tata.– Gde ste krenule?– U cvećaru, po cveće.

405

– Ona je rekla da se ne trošite.– Tata ja znam reda.

– Gde ste dušice moje?– Loš prevoz a devojke svratile u cvećaru.– Devojke mi se ponovo viđamo. Dođite da vas poljubim.– A mene?– Mili ti si mi najdraži, šta bih ja bez tebe? Deco mi se volimo i

stalno se zahvaljujem gospodu što nas je spojio.– Katarina, imali smo probleme u putu ali nismo ni žurili jer

znam da imaš pacijente do deset sati.– Oni su bili i otišli a ja sam sišla da vas sačekam, jer interfon ne

radi. Nisam htela da čekate ispred dok neko ne otvori vrata.– Hvala, Katarina.– Devojke moje, ovde ste bile i tu stanujem više godina.– Deco izujte cipele.– Neka, mili.– Dolazimo spolja.– Ako se tepih negde isprlja, ja ću ga očistiti. Sedite dušice, što

ste se uplašile?– Tvrde Pazar.– Ovde ste bile i ponašajte se ko da ste kod vaše kuće. Čime mogu

moju decu da poslužim?– Recite šta ste se ućutale, ko da vam je maca odgrizla jezik.– Je l' može sok od jabuke?– Recite šta ste se ućutale?– Tata, ostavi decu na miru.– Takav je on, tetka Katarina.– Ova moja bi na zvezde lanula.– Tako i treba, ona je velika i treba da zna kako će se snaći u

svakoj prilici.– Ne brinem ja za nju jer ima i moje krvi.– Drago mi je što se ponovo viđamo ali niste trebale da kupujete

ovo divno cveće.– Tata se bunio.– Ja sam samo rekao ono što mi je Katarina kazala.– Ja se radujem, jer su devojke pažljive.– Tata se cveća nikad ne bi setio.– Tvoj tata nikad ne dođe praznih šaka.

406

– Moj teča je pravi kavaljer.– Prve breskve, lubenice, dinje, sve je meni donosio. Marina,

ovde dolazi tvoj tata.– On meni sve priča.– Mi ništa ne krijemo i zato hoću da znaš gde tovj tata provodi

vreme.– Deco, ja volim Katarinu.– Tata to si mi sto puta rekao.– Je l' možeš ti nešto da zadržiš u sebi?– Mogu, ali si sam rekao da ne valja kriti istinu.– On je moj i njega mi je poslao bog, kao nagradu za sve što sam

do sad činila ljudima. Mili ti znaš gde stoji pivo pa se sam posluži ti si u svojoj kući. Deco ja sam vam prošlog puta rekla da vidim u tri dimenzije.

– Zato smo ovde.– Vidim šta je bilo, kako je sada i šta će biti u budućnosti. De-

vojke moje, evo kolačića koje sam pravila specijalno za vas. Marina dušo, pričaj mi o sebi.

– Studiram na Višoj školi.– Ti si terapeut.– Prva godina.– Ti kažeš da ti tata sve priča.– Ono što je za priču.– Onda si čula gde smo se i kako upoznali. Tvoj tata je doneo

sliku i ja sam videla da imaš neke probleme, pa sam predložila da te dovede u moju svetlosnu geometriju. Ja imam tu sposobnost da mogu da vidim, bolje od rendgen aparata. Šta tebi dušice najviše smeta?

– Osećam pritisak u glavi i pada mi levo stopalo.– Zna li za ovo tata?– Ja na njenu priču nisam obraćao pažnju.– Sad ću da te celu pregledam.– Što si se uplašila dete?– Nema čega.– Marina, ja volim tvoga tatu i to je obaveza više da ti pomo-

gnem.– Marina, Katarina svim ljudima podjednako pomaže.– I kod mene ima protekcije. Tata i Marina nek pređu u ordi-

naciju, a Nataša nek prelista časopis, dok ja završim sa pregledom...

407

– Tata sedi pored ćerke i slušaj šta ću ti reći.– Sve si mi kazala.– Neke stvari treba i više puta ponavljati, pogotovo kad je pro-

blem tu. Dete moje tebi je leva strana loša. U levoj moždanoj hemi-sferi imaš dvogrbi kapilar koji je jako sužen, a to nije dobro. Kao dete sa 6 godina udarila si glavom u neki tup predmet.

– Bila je nestašna, ispadala je iz kolica, padala je sa kreveta i stolica više puta.

– Ja vidim da je udarila glavom u tvrd predmet.– Ja se ne sećam.– Ako se brzo ne deluje, ovaj kapilar može da pukne i eto proble-

ma. Tata zna koja je opasnost moguća ako se krvarenje desi.– Tata sve zna i ne voli što mi ovo pričaš.– Ja moram da kažem ono što vidim. Levo oko ide u polje pa zato

dete slabije vidi.– To je strabizam.– Sada ćuti i slušaj mene. Levi bubreg je pun nekog mulja, dok je

levi jajanik suv i blizu materice, što može da smeta pri oplodnji. Levo stopalo je palo, a periferni živci trepere, ko žice na gitari.

– Ima li kod moje čerke nešto da je dobro?– Desna strana.– Čuo sam šta nije dobro, a sada da čujem šta treba da se uradi.– To ću je da sredim. Dolaziće tri dana za redom, a daću joj i

neke lekove, koje mora redovno da pije. Ti si Marina neželjeno dete, tebe majka nije želela. Desna strana je očeva.

– Ja sam je želeo.– Blago njoj, što te ima. Ja toliko a sada pozovi Natašu.– Marina naspi još soka, usta su ti suva.– Hoću tata.– Nataša dušo, što si se uplašila?– Onako, tečo.– Ne boj se, Katarina želi i tebi da pomogne.– Ja sam poslata od boga, da pomažem ljudima.– Ako smetam da izađem?– Ne, tečo.– Ipak da ja vas, ostavim same. Marina kako je?– Sve je u redu, što me to pitaš?– Onako.– Uzmi ove kolačiće, baš su super.

408

– Nataša šta je, što plačeš?– Ja sam joj mili rekla, ono što sam videla. Ja bih želela da vidim

njene roditelje.– Pitaću ih da li žele da dođu. Trebali bi, jer i njima imam šta da

kažem. Sutra da dođete u deset sati, sada da vam naspem još soka. Uzmite čokoladu, to sam, deco, vama spremila.

– Stide se Katarina.– Mi smo sada naši i ponašajte se kao kod svoje kuće. Danas

deco vodim mog Miliju na Adu.– A vi, pravo kući.– On je moja dušica, mnogo ga volim jer je tako dobar i mio.

Ovde piše šta treba da jedete i kako da koristite ove lekove. Možete da ostanete na ručku.

– Ja nisam gladan a deca se stide.– Tetka Katarina, tata se šali. Tata je l' ti ne ideš sa nama.– Ja ću ostati sa Katarinom.– Noćiće on kod mene.– Trebaju li vam pare?– Daj neku stotku, nek nam se nađe.– Moraš kući da se odmaraš.– Trebaju nam pare jer ćemo svratiti u samoposlugu da kupimo

još neke namirnice. Mi bismo Katarina da idemo.– Idite deco i sutra obavezno da se vidimo u deset sati.– Danas nešto i da učite jer su ispiti blizu.– Položiće one, zna to Katarina.– Neka izađu, nisu obavezne da polože.– Marina, poslušaj tatu.– Meni je važno da ozdravim a o ispitima neću da mislim.– Izađi Marina ali nemoj da se nerviraš.– Izaćiću da vidim kako je i šta profesori pitaju.– Ispit je pedeset posto sreća.– Nije tako, tata.– Ja sam deset godina bio redovan student i bolje znam od tebe.

Ja ću vas zvati da proverim da li učite.– Znamo mi tata naše obaveze.– Čućemo se.– Deco, vidimo se sutra.– Hvala tetka Katarina.– Zovite me samo Katarina.

409

– Dušice, sutra u deset... Kako ti razgovaraš sa decom, ko da ste drugari.

– Moram, jer sam joj i otac i majka i bolje je od mene da čuje sve što je interesuje nego od komšiluka.

– Ne znam zašto moja deca ne vole tvoje prisustvo, kad si ti tako dobar i pažljiv čovek.

– Ne znam ni ja.– Treba da razgovaram sa Natašinim roditeljima.– Oni su nepoverljivi a otac je pun sebe i sa njim ti ne bi mogla

da izažeš na kraj.– Ja bih htela da pomognem ali prvo moram roditeljima nešto

važno da kažem, što je vezano za njenu budućnost. Nataša je sve potvrdila, što sam joj kazala.

– Je l' možeš da joj pomogneš?– Mogu ali bez saglasnosti roditelja ne smem ništa da radim, sve

što radim to je javno i za sobom ostavljam trag.– Tako i treba. Katarina, šta ćemo danas nas dvoje da radimo?– Da se volimo i samo volimo dok neko ne padne u nesvest, a kad

zaladi idemo u šetnju, pa ćemo se opet voleti i tako svaki dan.– Mogli bismo i u grad.– Šta ćemo na vreli asfalt a i gužvu ne volim. Ada je tu pa ćemo

šetati do mile volje.– Možemo i da se kupamo.– Mene je sramota da se skinem u kupaći kostim.– Zašto se stidiš, kad imaš lepo telo?– Ono je samo tvoje i niko drugi ne sme da ga vidi.– Što bi tebi lepo stajao kupaći kostim.– Ako hoćeš, mogu da ga obučem.– U sobi više volim golu da te gledam.– Donela sam nekoliko sebi i ćerki iz Švajcarske. Uzmi ti pivo iz

firžidera a ja ću da obučem kupaći.– Mogu da zamislim kako će ti lepo stajati. Kakva riba.– Šta kažeš, ljubavi?– Izgledaš ko bonbonica. Grudi napred, pupak na svom mestu, a

guza je pozadi. Da nemaš neku kratku suknju?– Minić?– Na njega sam mislio.– Imam ali nisam nosila jer to niko nije od mene tražio.– Ja bih želeo da te vidim u njemu.

410

– Moja misija to ne dozvoljava. Sačekaj, sad ću da ga obučem.– Uz minić, lepo bi ti odgovarale i sandale sa podignutom

petom.– Ima Katarina sve.– Obuci nku sportsku majicu, lepo bi ti stajala uz minić. Kako

mi lepo izgledaš, kako ti grudi uspravno stoje, a bradvice hoće da probiju majicu.

– Njih osim dece i tebe, niko nije dodirivao.– Šteta što se tako ne oblačiš.– Pa da me ščepa neki dasa.– I to je bolje, nego što nosiš dugu haljinu koja ti se mota oko

nogu. Imaš li neku sliku iz mlađih dana?– Imam ali sam ih stavila u kofer i odatle ih više ne uzimam.– Zašto?– Ja sam završila sa ranijim životom.– Kako deca?– Ona se ponašaju ko svaka druga, idu na kupanje, slikaju se u

kratkoj odeći.– Zašto onda brane našu vezu?– Duga je to priča i ne smem da ti kažem. Sve što sam mogla a

vezano je za moj dosadašnji život, ja sam ti rekla.– Idemo u grad.– Ovako obučena?– Da.– Ja ovako obučena ne smem da izađem u grad.– Bila bi mačka i po i za tobom bi se okretali i mladi i stari.– Ja to ne želim, jer imam tebe.– U pravu je tvoj sin kad ti je kazao, da možeš boljeg da nađeš.– Kad bi me video ovako obučenu, on bi se mene odreko.– Ja sam se pravio važan kad mi majka dođe u školu.– Zašto?– Imao sam lepu majku, koja je umrla bez ijedne sede dlake.– Na koga si ti tako beo?– Otac je još kao momak osedeo, pa su ga drugari zvali jarac.

Katarina sedi pored mene.– Da skinem ovo malo krpica sa sebe?– Može, ali imam jednu molbu.– Reci.– Da tako obučena, odemo u grad.

411

– Ja bih ti želju rado ispunila ali ne smem.– Ko ti brani?– O tome ne smem da pričam.– Možeš li sa mnom na kupanje?– To mogu ali samo kad si ti pored mene. Mili raspremi krevet,

sad ću ja da dođem.– Ti si meni ipak najlepša kad na sebi nemaš ništa od odeće.– Ovo je naš dan.– Kako ti je koža glatka i topla.– To me greje tvoja ljubav. Poljubi me.– Gde si do sad bila?– U pećini verujući da sam živela srećno, služeći bogu i narodu.– Što ih volim.– One su samo tvoje.– Plašim se, da će mi svakog trenutka ispasti iz ruku.– Neće, te tvoje velike šake ih umire i one uživaju pri tvojim do-

dirima.– Danas se ne odvajam od tebe.– Videćemo ko će pre da odustane.Dve zaljubljene duše uživaju u sokovima ljubavi, ne mareći za

svet koji ih okružuje. I sunce je krenulo svojoj kući ali oni to ne vide, već grabe svaki trenutak za svoje uživanje jer ko zna što će im doneti sutrašnji dan.

– Katarina, vreme je da napustimo krevet.– Još malo Mili moj.– Napred, junače moj.– Za tebe ću poginuti, herojski.– Koja milina, koja lepota.– Baš si me umorila.– Mene su tri znoja oblila.– Tako je to kad smo satima zajedno.– Da ti donesem nešto da se osvežiš?– Lezi pored mene, volim da gledam tvoje lepo telo. Kad ćemo

na Adu?– Prvo da se istuširamo, a treba nešto i da se pojede.– Sunce je krenulo na spavanje.– Po ladovini je najbolje ići u šetnju.– Javi se deci.– Znaju da sam s tobom.

412

– Brine me Marina.– Biće dobro, čim je u tvojim rukama.– Mene je bog poslao da vam pomognem.– Odoh ja u kupatilo da se sredim a ti kad završiš razgovor po-

stavi sto.

– Nataša.– Tečo, vi ste.– Kako je Marina?– Dobro je.– Daj da je čujem.– Otišla je sa durgaricama na Avalu.– Što nisi ti otišla?– Imam puno da učim.– Sutra dođite do deset sati.– Važi tečo.

– Ljubavi što si se naljutio, da se nešto nije desilo?– Ne može da uči a otišla je na Avalu.– Nemoj da budeš takav, dete je u krizi i njoj treba pomoći.– Nataša može da uči a mojoj je do šetnje.– Ja sam joj rekla da bude što više na čistom vazduhu. Još sutra

da je vidim, pa ćemo napraviti pauzu od sedam dana.– Da to nije kratko vreme?– Ja delujem brzo i uspešno.– Svaka tebi čast.– Moja terapija, ili deluje ili ne deluje.– Ti ne menjaš terapiju kao doktori.– Oni odjednom pacijentu uključe više lekova, pa će neki pomoći.

Idi sada u kupatilo pa se istuširaj a ja ću servirati ručak.– Baš sam ogladnio.– Posle dugog rada, zaslužio si dobar ručak.– Brzo ću ja, Katarina.– Polako mili, nigde ne žurimo. Milija imaš sreće, Katarina je lepa, dobra, ispunjava ti sve želje a

zna dobro i da kuva. Ovakva žena retko se sreće a ja počinjem da se plašm, jer u životu sve što je lepo kratko traje.

– Šta to ljubavi lepo miriše?– Moj specijalitet.

413

– Blago meni.– Tu je i pilence pečeno na moj način.Tvoj jelovnik mi se sve više

dopada.– Šta ja sve znam da spremim.– I ovo što sam do sad jeo, zaslužuje čistu peticu. Tvoje kuvano

jelo ima specifičan miris.– Lako se vari i posle dva sata može ponovo da se jede. Sve što

se unese, treba što bolje da se svari i hranljive namirnice u što većoj količini pređu u krv.

– Što bi moja pametnica rekal, sve je u krug.– Zar nije?– Tvoja hrana ne nadima, čovek se oseća lakšim.– Zato što su namirnice koje koristim za kuvanje lako svarljive.

Medicinari ne znaju kako treba pravilno hraniti bolesnike.– Shvatio sam suštinu.– Jadni pacijenti koji jedu pasulj i kojekakve druge namirnice.– Od kuće im se donosi meso i mesne prerađevine.– Sve gore od goreg.– Misle da će jaka hrana, ubrzati oporavak.– Izvoli, gospodaru moj.– Imaš stila i ukusa.– Putovala sam svetom, pa sam imala šta da vidim.– Dobro si naučila, kako treba biti vredna u kući.– Sipaj ljubavi.– Prvo mora da se poluži moj čovek.– Šta je ovo?– Samo jedi, to povrće daje snagu.– Ja bih još da naspem.– Sve to mora da se pojede.– Nisi rekla kako se zove, ovaj tvoj specijalitet.– To je moja mala tajna.– Vidim da ima raznovrsnog povrća.– Pred tobom je rudnik vitamina.– Ima i belog luka.– Sam si rekao da je bolji od vijagre.– I ti si mi poveroavala.– Ja beli luk inače koristim pri spremanju jela.– On je dobar i antiseptik, ali ga ljudi ne jedu zbog mirisa.

414

– Ali skida pritisak. Kad sve to pojedeš, osetićeš neku novu sna-gu i svežinu. Sad dolazi pečeno pile sa krompirićima.

– Gde si ih našla?– Zna Katarina, gde da ih traži.– Kako si lepo pile zakitila travkama.– Nije važno na sto samo doneti jelo, nego treba ga znati pripre-

miti.– Katarina, pomaži.– Otkini mi batak, a ti uzmi ostalo.– Biće mi mnogo.– Ti si veliki čovek i treba da jedeš.– Evo za moju Katarinu batak. Kako je lepo pečeno i cara bi za-

dovoljilo.– Ti si moj gospodar i ja sam se trudila.– Hvala Katarina.– Uzmi još.– Ne mogu više.– Ovo što je ostalo ostviću u frižider, pa kad se vratimo iz šetnje

moraš da ga pojedeš.– Katarina, idi obuci nešto lagano a ja ću raspremiti stol.– Ti to ne smeš da radiš.– Neće mi pasti kruna sa glave.– Lezi a ja ću ti doneti pivo i uživaj a ja ću sve ovo da sredim, pa

ćemo u šetnju. Dok popiješ pivo, ja ću raspremiti sto i oprati sudove. Kako mi stoje farmerke?

– Lepo.– Ove patike su mi jedina zarada u Americi. Pozvana sam da

idem u Ameriku, da lečim nekog bogataša.– Kako je saznao za tebe?– Njegova žena je iz mog kraja. Obećali su mi dobru zaradu ako

ga izlečim. Ja uradim sve što je trebalo i posle tri tretmana, on usta-ne iz kreveta. Niko srećniji od njega.

– Jedino žena nesrećna.– Otkud znaš?– Ta naša se udala da ga sahrani.– Opasni smo mi Srbi.– Kad se desilo to što se desilo, naša srpkinja ne da pare.– Što se nisi žalila kod amerikanca?

415

– Ona je zapretila da će mi iscepati pasoš ako bilo šta kažem. Šta sam drugo mogla nego da ćutim i prvim avionom bez ijednog dolara dođem kući.

– Donela si patike.– One me podsećaju na moju naivnost.– Tebe svi iskorišćavaju.– Zato što sam dobra. I muž me je proganjao i o meni pričao

svašta.– Bilo pa prošlo.– Mesec dana nije hteo da mi vrati decu ali sam ih preko suda

dobila.– I posle je počeo da nam dosađuje, pa sam ja pobegla što dalje

od njega. Kad se oženio i dobio prvo dete, prestao je da nam dosađuje ali smo se njega i dalje plašili. Idemo, Milija.

– Jesi li zaključala vrata?– Jesam.– Nemoj neko da uđe u naše ljubavno gnezdo.– Prijatno je napolju.– Meni je najlepše u krevetu.– Ljubavi, imaćemo celu noć za naše ludorije. Što bih volela da

imamo našu kliniku, čuda bi radili.– Da sam ja neki bogataš, pa jednog dana da je imamo.– Budi takav kakav si i ja ću biti najsrećnija žena na svetu.– Ja ne mogu da se menjam.– Zato sam sa tobom.– Ti si moje sunce. Dok se ti nisi pojavio ja sam volela sunce, a

sada si ti moje sunce.– Kako je lepo to čuti. Danas se ljudi vide dva, tri puta i posle

svako ode na svoju stranu.– To nije ljubav.– To je užas, a tako rade i ponašaju se samo životinje. – Zar ti ja na takvu ličim?– Ne ljubavi ali se od većine žena i ovako nešto može očekivati.– Kod mene dođu žene koje ne vole svoje muževe i traže da im

pomognem da ostanu trudne.– Šta će im trudnoća, kad ne vole čoveka?– Hoće da ga vežu za sebe, kako bi sutra mogla da radi šta

hoće. Tamo gde nema ljubavi, dete ne može da začne.I muškarci su užasni.

416

– Danas se ne zna, ko je gori.– Sve je to Milija zbog nedostatka ljubavi. Danas se ljudi stide,

da pokažu svoju ljubav.– Zato što se plaše da žena to ne iskoristi.– Ima i toga. Žena želi da izazove ljubomoru kod muža, kako bi

lakše mogla da upravlja njim.– Niste ni vi naivni. Najbolje je kad se zna, šta se hoće i može.– Kao nas dvoje.– Ja te volim od prvog susreta i želeo bih da ostarim pored

tebe.– Tebe je moj bog odabrao a on, nikad ne greši i ja sam tu da

ispunim njegovu želju.– Katarina, daj mi ruku.– Što ti je ovako hladna?– Slaba cirkulacija.– Srediće Katarina to.– I kad sam bio mlađi, ja sam imao iste probleme.– Daću ti moju toplotu.– Ja zimu ne podnosim a vrućinu ne poznajem. Kad su svi u

hladovini, ja sam na suncu. Sećam se kad sam bio student više škole, odem na more kao na odmor i na suncu sa nogama u morskoj vodi, spremim sedam ispita i sve položim.

– Oni koji su te videli da učiš, mora da su govorili ovaj momak nije čitav.

– Ja kad učim, nikog i ništa ne vidim.– Tako i treba. Ja ne volim vrućinu a hladno vreme mi prija.– Blago, tebi.– Ja po snegu, na minus stepeni idem bosa.– Ja bih se smrzao. Ja kad bih mogao zimu bih prespavao kao

medved ili bih ušao u smederevac.– Ove zime ja ću te grejati i to će ti biti najtoplija zima.– Da li ću je dočekati s tobom?– Zašto da ne?– Šta ako moja Katarina odluči da ode od mene?– Ja ispunjavam želju svog gospodara i biće onako kako on

odluči, kaže, naredi...– Hoćemo preko ili okolo?– Idemo mili preko, jer s tobom se ničeg ne plašim.– Kroz šumu je bliže.

417

– S tobom se ne plašim da ovuda prođem i u ponoć.– Ko zna, ko se sve muva po šumi.– Nas neće niko da napadne.– Ja sam spreman za svako iznenađenje.– Ti si moj hrabri ratnik, koji nije ustuknuo pred mojim pozivom

da idemo na sajam cveća.– Ja ne verujem nikom, pogotovo kad je u mom društvu fina

dama.– Ti si moj zaštitnik.– Spreman sam da čuvam ono što je moje. Kao dete i kasnije

kao momak, odlično sam baratao nožem. Mogu na daljini od deset metara da ga zabodem u svako drvo.

– To ćeš jednom prilikom da pokažeš mom sinu.– Mnogi su pokušavali da urade kao ja, ali to im nije uspevalo.– Zar bi mogao da povrediš čoveka?– Ja se samo branim.– Šta bi sada uradio, kad bi nas neko napao?– Tu je skakavac.– Daj da ga vidim.– Polako, pazi da se ne posečeš.– Zašto ga nosiš?– Izlazimo noću, a ta tvoja odeća može nekog manijaka da iza-

zove i krene na tebe.– Znam ja da se čuvam.– Lepo.– Ja znam i borilačke veštine.– Ja samo znam dobro da rukujem nožem. Što se tiče pesnice, ja

prvi udarim pa bežim.– Pametno.– Zbog ove kratke kose, nisam imao nekih problema.– I mene niko nije uznemiravao, iaoko sam proputaovala

svetom.– Ja kad sam s tobom, imam oči i pozadi.– Zašto?– Ljudi te čežnjivo gledaju a takvi mogu i da napadnu.– Ja vidim samo tebe i mog boga.– Ja sam uvek bio oprezan.– Tako i treba.

418

– Ne bih nikad napao čoveka a spreman sam da se branim i da bih sebe zaštitio, mogu i da ubodem nožem.

– Od kad nosiš, skakavac?– Sa njim se godinama družim i ne mogu bez njega. Sa njim

sam siguran, mogu da idem gde hoću i ne bojim se nikog. Dok sam proučavao uticaj nesvesnog na ponašanje ljudi, ja sam mnogo noći proveo na ulici. Dugo sam se družio sa beogradskim šljamom i od njih mnogo naučio. Njihove priče su slične.

– Nesrećni ljudi.– Oni su tu gde jesu, zbog nedostatka ljubavi. Neke su odbacili

roditelji.– Njima ipak nešto fali.– Ima i toga. Devojke razočarane, žene razvedene i bez posla i šta

su drugo mogle, nego da probaju ulični način života. – Da su htele, mogle su neki posao da nađu.– Snalaze se kako znaju i umeju. Ima i onih koji shvate da je

ulica loš način života pa se vrate kući a neki ostaju do kraja života na ulici.

– To su bolesnici.– Jesu Katarina.– Šta si ti uradio sa pisanjem?– Odneo profesoru, na konsultaciju.– I šta ti je rekao.– Da ostavim njemu a on će to proučiti, pa će odlučiti šta ćemo

dalje. On je mislio da sam ja naivko pa ću rad ostaviti njemu, da uzme moju muku koju sam beležio provodeći mnoge noći na beogra-dskim ulicama. Bez ljubavi nema zdravog života i tamo gde je nema, tu nastaju razni problemi.

– Tvoja sam i ničija više.– Dok se ne pojavi neki bolji.– Takav se još nije rodio i nemoj da se plašiš. Ti si mili moj

nestašni dečko.– Ja volim da posmatram, beležim i izvlačim svoje zaključke.– Šteta što nisi neki naučnik, nego si se zavukao u ono zmijsko

gnezdo.– Sudbina, Katarina. Tamo sam odrastao, sazreo i naučio

znanje.– Šteta što ga ne prenosiš, na mlađe generacije.– Pokušao sam ali sam nailazio na nerazumevanje i ljubomoru.

419

– Ljubomora – zlo svakog čoveka.– Ima i toga ali je pretpostavljenima najviše smetalo, moje sliko-

vito i praktično objašnjavanje. Dovela profesorka Božić studente me-dicine na praksu i ostavila ih po sobama. Oni se rasturili, svako na svoju stranu. Kad je to videla počela je da viče, umesto da je držala predavanje.

– Takvi su naši profesofi.– Gori su od trgovaca, samo gledaju koliko će primiti na kraju

meseca. Koga znanje danas zanima.– Zato nam bolesnici umiru od banalnih infekcija.– Biće sve gore.– Teško onom ko se razboli.– Dovede studente u sobu kod Željka i zamoli me da im ispričam

sve što je vezano za njegovu bolest. Ja sam tako ispričao, da su na kraju rekli da takvog predavača još nisu sreli na fakultetu.

– Ti si dobar orator.– Ja sve slikovito objašnjavam, a to se razume i ostaje u glavi.

Kad su saznali da sam sestra, vrteli su glavom ne vorujući u to što su čuli. Moje detinjstvo i uopšte moj dosadašnji život je bio buran.

– Bio si nevaljao.– Bilo i prošlo, sada sam dobar. Sa deset godina, išao sam u

ponoć na groblje za tadašnjih deset dinara.– Bio si hrabro dete.– Tresle se pantalone, a od straha se upišam u gaće. – Zašto si onda išao.– Tadašnjih deset dinara su bile velike pare i za njih danima sam

mogao da kupujem, orasnice i šipku sa lulom. – Sećam se tih šipki.– Bile su debele, ko prst i išarane.– Mogla sam da ih ližem co dan. Orasnice su bile lepše.– Da Katarina ali su bile skupe, pa su deca uglavnom kupovala

šarene šipke.– Kako su znali tvoji drugari da si bio na groblju?– Morao sam da im sa venca, donesem veštački cvet.– To se rukom teško kida.– Kod sebe sam imao makaze i džepnu lampu.Katarina, pazi.– Gde naiđoh na ovaj balvan. Ko ga stavi, nasred puta?– Donela ga voda. Da se nisi povredila?– Više sam se uplašila.

420

– Već se slabije vidi. Koliko ovde ima svitaca.– Kao dete, ja sam ih hvatala rukama.– Ja sam ih stavljao u teglu.– Oni su ko semafor, čas se upale čas ugase. Pre je sve bilo

bolje.– Bili smo mlađi.– Nije bilo ovih problema.– Živeli smo siromašnije i bez velikih briga, danju se radilo, noću

spavalo.– Živeo se zdraviji život. Sećam se vršidbe i pečene pite, sa koje

se cedi mast na bradu.– Kakve sam ja pite pravila.– Kad ću da probam tvoje majstorstvo?– Sa osam godina, ja sam pekla pitu. Ostavi me majka da spre-

mim ručak za radnike koji su na njivi i ja do podne sve završim. Osim ručka, morala sam i krave da izvedem na pašu. Najteže mi je bilo da hranu odnesem na njivu.

– Zar nisi imala obramicu?– Jesam ali ovako mal, pa su mi se torbe vukle po zemlji. Rad-

nici su hvalili moje kuvanje a za gibanicu su govorili da nigde bolju nisu jeli.

– Katarina gde je taj stari put, koji treba da pređemo da bi stigli do Ade?

– Još malo ljubavi.– Put se odužio. Ranije sam lakše odlazila na Adu, dok nije bilo

ove žičane ograde. Evo našeg meseca.– On nas preti i osvetljava nam put.– Od sajma cveća, počeo sam sve više da ga volim. Evo puta, koji

treba da pređemo.– Pazi ljubavi.– Ovi voze ko ludi. Stigli smo.– Ovde ima svetla.– Staza pored jezera je celom dužinom osvetljena.– Nekada smo ja i moja deca u ovo vreme vozili bicikle.– I ja bih voleo da sebi kupim to zadovoljstvo.– Mi smo od prodaje starih stvari, kupili na buvljaku dve dobre,

a jednu sam dobila od pacijenta na poklon. Danju je ovde gužva od kupača i šetača ali sa prvim mrakom staza je ko stvorena za bicikli-ste.

421

– Kakav si bila đak?– I u osnovnoj i srednjoj, odlična.– Ja sam bio najgori.– Ti si ko moj brat, koji je svake godine išao na popravni ispit.

Družila sam se sa muškarcima.– Znaš ti u koje društvo da uđeš.– Sa njima sam igrala lopte i klisa. Sve što su oni radili i ja sam.

Žensko društvo me nije zanimalo.– Zašto?– Nisam volela da ogovaram, a ti znaš da svaka žena ima pro-

dužen jezik.– On ženama služi, da se zaštite i odbrane.– Mnoge ga koriste za napad.– Šta bi mi bez vas?– Ja se po neki put stidim, što sam žena.– Gledaj sebe i svoj život.– Kakvih žena ima, to je užas.– Takve žene dobro prođu kroz život.– Sa mužem su ko dva goluba, a ima po nekoliko švalera.– Ima sposobnih žena.– Takve bih ja, na lomaču.– Šta bi neki muškarci, da nema i takvih žena.– Svako sebi može da nađe.– Ovako je slađe. O meni je selo pričalo da sam lud a roditelji

odvraćali svoju decu da se ne druže sa mnom.– I za mene su govorili, ona Ljubisavljeva nije sama. Momci su

me izbegavali a ja za njima nisam mnogo marila. Na vašare nisam išla jer sam morala da čuvam stoku.

– Imala si brata.– Taman posla da on ne ode na vašar. Majka mene pošalje sa

stokom a sina obuče u novo odelo, pa ga začešlja a on se šepuri ko ćuran. Još mu u džep stavi koju paru i on uparađen ode na vašar. Kući ga nema do ponoći a majka mene pošalje da ga tražim.

– Ne bih ja išao.– Ako bih odbila, bila bih bijena a to je majka odlično radila.

Uhvati me za kosu i vuče po zemlji.– To boli.– Vrištim od bola ali nema ko da me brani.– Gde je otac?

422

– On sve to vidi ali ne sme od majke da me brani. – Kako može da gleda to mučenje?– Danas se i ja pitam.– Otac ti je veliki slabić.– Dobar čovek koga mnogo volim.– Moja baba Tala je pokušavala nekim svojim vradžbinama, da

mi pomogne i od mene napravi dobro i poslušno dete. Na Božić sam ustajao rano i sa njom odlazio na đubrište.

– Šta si tu radio?– Sve što kaže, baba. Preturao sam đubre i govorio da hoću da

budem dobro dete i dobar đak. To sam ponavljao više puta, dok je baba šaputala sebi u bradu. Posle sam odlazio u sobu i po nekoliko puta ponavljao očenaš, dok se baba krstila. Tako smo mi radili iz godine u godinu a ja i dalje loše dete i najgori đak, koga je osnovna škola Vasa Čarapić ikad imala. Katarina, meni je hladno.

– Uzmi moj džemper.– Bolje mi malo da potrčimo.– To ti je dobra ideja, mili stani ne mogu više.– Staću ako me poljubiš.– Sto puta, ako treba.– Tek sam se zagrejao.– Ja ne mogu više.– Kako, trčim?– Lako je tebi, kad imaš dugačke noge.– Nekad sam trenirao atletiku.– Što si prestao?– Postao sam radio amater.– To je opasna zaraza.– Zbog ovog zadovoljstva, bio sam dve noći u zatvoru.– Jesu li te bili?– Nisu jer sve što su hteli, ja sam priznao.– I šta je na kraju bilo?– Pustili me i ja sam opet radio. Jedno vreme sam imao i dozvolu

ali sam ubrzo prestao da plaćam skupu članarinu.– Ova šetnja će nam prijati.– Hoćeš da me umoriš, pa kad dođemo u stan da zaspim ko

novorođenče. To tebi ne može da se desi. Hoćeš da se javiš deci?– Neću da ih uznemiravam, možda su legle jer sutra treba da

ustanu ranije.

423

– Ja ću moju da pozovem. Zvoni. Što se niko ne javlja. Juco tu si, šta radiš?

– Crtam neki kostim.– Gde je bata?– On je rano legao.– Javiće se mama, sutra.– I tvoj sin je otišao ranije na spavanje.– Njemu to nije običaj. Ja sam moju decu navikla da sa prvim

mrakom dolaze kući.– Bolje je to, nego da gluvare noću po ulici. Moja ćerka zna da

ostane kasno a mnogo puta je u zoru došla kući.– Ja to ne volim.– Ne volim ni ja ali ona ima dvedeset godina i ja više ne mogu

da naređujem.– I ja sam sa prvim mrakom, ulazila u kuću.– Ja sam znao da ostanem na ulici i posle ponoći.– Što se onda ljutiš na ćerku.– Ja sam muško i tu slobodu mogu sebi da dozvolim.– Od kako sam sa tobom, ja sam ovako kasno van kuće.– Do ponoći, ima još vremena. Ljubavi da svratimo u ovaj resto-

ran i vidimo šta se tamo dešava?– Čuje se muzika i pesma i sve je to izmešano sa ljudskim gla-

sovima.– Ova pevačica, treba što pre da ode kod zubara ako misli i dalje

da peva. Da svratimo?– Kako ti kažeš, ljubavi.– Svratićemo na kratko, pa ćemo posle u naše gnezdo. Ala je

ovde zagušljivo.– Oseća se miris alkohola.– I svinjskog mesa. Konobar.– Izvolite.– Dva mesta, molim.– Sve je zauzeto.– Pogledajte bolje, možda može nešto da se nađe.– Ako vam ne smeta buka, mogu da vam ponudim dva mesta

pored bine.– Nećemo mi dugo.– Pođite za mnom.

424

– Katarina u svakom restoranu postoje slobodna mesta za oda-brane ili one koji slučajno svrate ili plate konobaru.

– Znam to, ljubavi. – Šta dama želi? – Ja bih sok od malina.– A, gospodin?– Jedno pivo ali da nije ledeno.– Ako želite roštilj, ja sam tu.– Mi to gospodine ne jedemo.– Gospođo, večeras je sve besplatno.– Zar i toga ima u ovoj siromašnoj Srbiji?– Gazda je posle dvadeset godina braka dobio dete.– Žensko?– Sin, gospođo.– Nek je živ i zdrav. – Pravi delija, sa skoro pet kila a dugačak 52 santimetra.– Mora da mu je otac neki crnogorac.– Gedža sa Zlatibora.– Katarina da naručim deset ćevapa sa lukom?– Meni se povraća, kad pomislim na meso. Ako ti se jede, ti

naruči.– Više volim ono tvoje pile u frižideru.– Kako ti se dopada pevačica?– Lepa jeste ali ne zna da peva.– Ova pijana gomila i ne sluša, oni bi živo meso pored sebe.– Njih je mnogo a ona jedna.– Dovoljno je da im raspali maštu i čini srećnim.– Kad bi znala da ima rak debelog creba, ne bi se ovako uvijala.– Treba joj reći.– Pusti je neka peva, zar ne vidiš kako uživa u pesmi.– Ti sve vidiš.– Zato ne volim da izlazim na javna mesta, jer vidim i ono što

ne želim.– Šta vidiš u meni?– Zdrav si i imaš dug vek. – Ako budeš sa mnom, to će imati smisla.– Ja ne idem od tebe.– I ja sam vidovit.– I šta vidiš?

425

– Da ćeš jednog dana poželeti, da budemo samo drugovi.– Posle napornog rada, odlučim se da sa decom odem na Brač.

Želela sam da se odmorim od ljudi i rada sa njima ali se odmor pretvorio u umor. Kod gazde, gde smo se smestili dođe jedan mor-nar a meni đavo ne da mira i ja mu sve ispričam.

– Je li bio bolestan?– U sebi je nosio sve i svašta. Lečio se kod raznih doktora ali

je iz dana u dan bivao sve mršaviji. Pošto je radio u državnoj firmi, dobije on i penziju. Niko da mu kaže pravu dijagnozu, a on je polako propadao.

– Od čega je bolovao?– Imao je rak prostate sa metastazama. Ti si to videla?– Ko na dlanu. I on je bio nevaljao, pa mi je posle kazao da je

znao od čega boluje ali je hteo da čuje šta ću mu reći. On se raspričao i sledećeg jutra ispred kuće gde sam stanovala, kolona ljudi čeka da ih pregledam. Deca su uživala a ja sam po ceo dan radila.

– Je l' bilo para?– I kući sam donela. Od meštana su za moje sposobnosti čuli i

turisti, pa su i oni počeli da dolaze.– Znam ja, taj kraj.– Kad si bio?– Kao vojnik Jugoslovenske Narodne Armije.– To beše u vreme bratstva i jedinstva. Ja na to gledam, kao kad

bi želeo da kurva postane domaćica.– To je hteo Josip Broz Tito.– Spajati ljude koji se nikad nisu voleli, pa to je ludost.– On je mislio da dobro radi.– Zato smo se danas pocepali, ko ženske čarape.– Milija, njihove žene su neradne.– Šta mogu da rade u onom kršu? Imaju dobru vinovu lozu i

male bašte, koje mogu da okopaju za sat dva i to je sve što imaju da rade.

– One ne spremaju ručak kao mi, nego kad muž treba da dođe s posla, skoče u more po ručak. Uhvate ribu ili neke druge plodove mora i ručak je za čas gotov.

– Muževi su vredniji.– Neki su mornari i dobro zarađuju ploveći morima. Oni drugi

se bave ribolovom i turizmom i od toga žive. Mili da krenemo, ne mogu da podnosim buku i miris koji me davi.

426

– Idemo, Katarina. Kako te gledaju ovi polupijani muškarci.– Ja njih ne vidim. Ja vidim samo tebe i mog boga.– Ja sam ljubomoran.– Bog tebe voli i zato smo zajedno.– Tvoja lepota i grudi pale maštu i mnogi bi te poželeli pored

sebe. Lepa noć ali je prohladno.– Brzo ćemo stići, našoj kući.– Hoćemo li preko ili idemo okolo?– Ja bih okolo, ko će po mraku lomiti noge po neravnom putu.

Za desetak minuta, mi smo u našem krevetu.– Zagrljeni i srećni. Dome slatki dome, mi ti se vratili.– Gde sam ostavila ključ?– Pogledaj da nije u džepu.– Nema ga.– Možda vrata nisi ni zaključala.– To se meni ne može desiti.– Izvolite, gospođo.– Šta je to?– Dama zaljubljena i zaboravila da zaključa vrata.– Bože šta mi radiš?– Katarina, idemo u krevet.– Ja sam umorna, jedva stojim na nogama.– Neću ti ništa.– Znam ja tebe. Hoćeš da se istuširaš?– Ne, hladno je.– Neću ni ja ali ćemo oprati zube.– Evo ti čista pižama.– Hoću go, pored tebe.– Šta ako mi ozebeš?– Pored tebe, to je nemoguće.– Ljubavi, ugasi svetlo i dođi u krevet.– Šta ćemo sa piletom?– Ti si moje pilence.– I ti si gola.– Znam šta me čeka.I opet ono što želimo i što smo godinama odlagali, misleći da su

druge stvari važnije od ljubavi. Kad sam zaspao ne znam ali prvo što sam čuo sledećeg jutra bio je njen glas, a posle sam osetio poljubac koji nas je ponovo spojio.

427

– Mili vreme je da ustjemo, uskoro će doći naša dečica.– Jesi li zvala Jucu?– Već sam to obavila.– Kako su tvoja deca?– Opet problemi.– O čemu je reč?– Ne mogu da te opterećujem, mojim problemima.– Kako hoćeš, ja ću biti srećan ako mogu nešto da pomognem.– Ja sam najeveći krivac ali je sada kasno za ispravku.– Smiriće se oni.– I ja se nadam i zato neka to ostane naš problem... Ustaj ljubavi.– Još samo pet minuta.– Doćiće deca a interfon ne radi.– Ništa neće faliti ako malo sačekaju.– Ja ću da skuvam čaj a ti se obuci.– I krevet ću da namestim.– Milija kako mi je lepo kad smo zajedno.– Meni vreme leti.– Sedi ljubavi, evo čaj je gotov.– Od čega je kad ovako lepo miriše?– Od travki, koje sam brala na Ovčaru.– Sipaj još.– Sa medom, ukus mu je još bolji.– Koliko je sati?– Deset je prošlo.– Deca su već stigla.– Ja sam završila pregled i one su otišle.

– Dušica moja. Šta moja ljubav danas radi?– Tvoj sam.– Dođi večeras i sutra idemo na fakultet po informator.– Ako je izašao.– Vreme je. Na fakultetu dramskih umetnosti je rasulo.– Tako je i na ostalim fakultetima. Danas imam još nekoliko pa-

cijenata da pogledam.– Kad si slobodna.– Do 18 sati, sve obaveze završavam i posle sam samo tvoja.– Vreme je da dođeš kod mene u moj Beli Potok.– Hoću, ljubavi.

428

– Samo da znaš, ja sam siromašan čovek.– To me ne zanima.– Imam dušu i mnogo ljubavi za tebe.– Znam to. I da si fizikalac bez igde ičega, ja te volim i biću samo

tvoja jer si čist i dobar čovek. – Idi pred decu, možda su već stigle. Ja sam se šalila.– Možda su se uspavale.– Idi vidi da li su stigle a ja ću im skuvati čaj i spremiti nešto da

pojedu.– Vi stigle?– Tata stojimo ispred vrata, više od pola sata.– Što niste zvale?– Kako, kad interfon ne radi?– Katarina, stigle devojke.– Uđite deco i poslužite se čajem.– Prvo da se izuju.– Ako volite sa medom, on je tu. Jeste li dugo putovale?– Tetka Katarina brzo smo stigle, danas smo sa prevozom imale

sreću. Stajale smo ispred vrata, više od pola sata.– Kažem ja Miliji da siđe a on nikako da ustane iz kreveta.– Nisam očekivao da će ovako brzo doći.– Deco, uzmite ove kolačiće uz čaj idu.– Baš su lepi.– Pričajte mi, kako ste provele jučerašnji dan.– Nataša je učila a ja sam bila na Avali.– Tvoj tata se naljutio.– Znala sam.– Kako može da ide, kad si joj rekla d se odmara?– I da bude što više na vazduhu.– Sad ništa ne razumem.– Važno je da se nas dve razumemo.– Ja sada slušam, samo Katarinu.– Marina pođi sa mnom u ordinaciju.– A, ja?– Tata nam danas nije potreban.– Nataša je l' me neko zvao?– Zdenkin otac.– Šta je hteo?– Pitao je kad ste kod kuće.

429

– Je l' još neko zvao?– Niko.– Kad pre?– Tata, tvoja ćerka je dobro.– Čestitam.– Moja terapija deluje ali i dalje treba da pije lekove, onako kako

smo se dogovrili. Vidimo se za sedam dana.– Je l' mora da se pridržava dijete?– Sve, kako smo se dogovorile.– Tata, sve mi je jasno.– Pusti dete nek se samo brine o sebi.– Moj tata nikako da shvati da sam punoletna.– Deco idemo.– Hvala, tetka Katarina.– Deco, zovite me samo Katarina.– Katarina vidimo se, čekam te. Marina kako si?– Super.– Šta ti je rekla Katarina?– Da se ne plašim i da njena terapija deluje. – Da ti slučajno nije kazala da malo više učiš?– Ne, tata. Nisam ti rekla da me je pozvala da posetim njeno

imanje.– Lepo.– Kako je tamo?– Devojkama se planina ne bi svidela.– Volela bih samo da vidim i odmah bi se vratila.– Njeno imanje je lepo mesto za zaljubljene i starije osobe kao

što smo mi. Njena ćerka ne voli da dolazi na imanje.– A, sin?– On, voli jer ima radionicu i tu provodi dane. On je umetnička

duša i voli samoću jer se tad najbolje stvara. Deco treba li nešto da se kupi?

– Tečo, Marina je napunila frižider.– Idete li i danas na Avalu?– Možda, tata.– Treba malo i da se uči.– Katarina je rekla da se odmaram i mozak da ne naprežem.– Ispite ću ja polagati.– To bi bilo super.

430

– Tečo što je glupa ova pravna nauka.– Sama si to izabrala.– Trebalo je nešto durgo da upišem.

– Komšija.– Joco, opet se srećemo.– Idete kući?– A gde bi?– Gde su ove lepe dame bile?– U gostima kod rođake.– Marina je porasla.– Rastu deca.– Čija je ovo cura?– Čika Joco, to je moja sestra.– Ja sam Nataša.– Deco, on ima dva sina.– Ivan je momak pravi.– Čujem da si ga zaposlio.– Radi kod mene u pošti.– Bolje da radi, nego da luta po gradu.– Radi sa kompjuterom.– To je lep posao.– A plata mu je veća od moje.– Marina, ti znaš ivana?– Tata kako da ne znam?– Mogla bi Natašu da upoznaš sa Ivanom.– Tečo i ja sam ga videla.– Ali se nisi upoznala.– Tata ima vremena.– Komšija puno ti hvala, spasao si me gužve i vrućine u auto-

busu.– Nema na čemu komšija.

– Deco prvo da ručamo a posle svako na svoju stranu.– Tata ideš li kod Katarine?– Po podne.– Baš lepo.– Tečo, kakav je taj Ivan?– Ti ga ne znaš?

431

– Ne.– Što si rekla da si ga videla?– Morala sam nešto da kažem.– Mali je šaren ko uskršnje jaje i kvaran je u duši.– Moj ti tata, sve zna.– Gledao sam kako se ponaša.– Odoh ja u baštu.– Zovi Katarinu.– 24 sata smo bili zajedno.– Zovi je, ona voli da te čuje.– Mobilni ne troši vazduh nego pare.– Svaka ljubav košta.– I to znaš.– To si mi tata više puta ponavljao.

– Katarina ljubavi.– Odakle mili zoveš?– Od kuće.– Kad si pre stigao?– Došao sam kolima. – Je l' se vidimo po podne?– Jedva čekam.– Obuci se toplije i ponesi kišobran.– Zašto, kad sija sunce?– Po podne pada kiša.– Otkud znaš?– Poslušaj tvoju Katarinu.– Nemam kišobran.– Onda ćeš pokisnuti, ko miš.– Šta ima novo?– Zvao me Zdenkin otac.– Šta hoće?– Zove me da vidim Zdenku..– Idi. Kad misliš da ideš?– Ovih dana.– Reci joj da se volimo.– Ona će se obradovati i iznenaditi.– Jednom prilikom ja ću obući svilene haljine, stviću prsten i sa

tobom idem da je posetim.

432

– Kad bi te videla sa mnom, ona bi ustala iz kreveta.– I ti moraš da budeš svečano obučen.– Jedno dobro odelo i kravata.– Bio bi ko filmski glumac.– Katarina, vidimo se večeras.– Čekam te.

– Devere i ti si se promangupirao.– Vreme je Dobrila.– Imaš mobilni.– Dobio sam na poklon.– Moj Mića je juče kupio na buvljaku za sto maraka.– Njemu treba, on je novokomponovani bogataš.– Kad bi znao da nosi iscepane čarape , ti bi se smejao.– To nije važno, to se ne vidi a mobilni se nosi i može da se raz-

govara u svakoj prilici i na svakom mestu.– Jesi li to devojku zvao?– Prisluškuješ razgovor.– Takve su žene.– Našao sam jednu damu.– Je l' to ozbiljno ili onako?– Ja bih da bude moja.– Požuri, vreme ti ističe. Odakle je gde radi?– Polako Dobrila, tek smo se upoznali.– Požuri, ko pre devojci devojka je njegova.

– Deco, idem kod Katarine.– Tečo je l' ostaješ da noćiš?– Da, jer sutra idemo na fakultet da vidimo da li je izašao in-

formator. Njena deca žele na akademiju, pa moraju da vide kad se polaže prijemni i koji su uslovi konkursa.

– Tata ponesi kišobran, kiša samo što nije počela.– Nisam od šećera. Ako me neko zove, recite da nisam kući.– Šta da kažemo gde si?– Čutanje je zlato. Idem ja a vi pazite šta radite.– Čuvaj se tata.– Neće Katarina da me pojede.

– Gde si doktore, nigde te nema ko da si u zemlju propao?

433

– Radim Živka.– Šta ćeš sa tolikim parama?– Imam para, ko žaba dlaka.– Ima li nešto novo?– Ima Živka.– Da nisi neku našao?– Sreo sam jednu damu po imenu Katarina.– Lepo ime– Da li će od te veze nešto biti?– Kakve sam sreće, neću se iznenaditi ako mi okrene leđa. Ja

sam hteo tvoju sestru a ona ni da čuje.– Mnoge je ona odbila.– Nadajmo se da će se i njoj sreća osmehnuti.– Ja je teram, svi je teramo da se uda ali ona ni da čuje.– Šteta, lepa je i pametna a živi sama.– Ima nekog koj je laže i obećava a ona mu sve veruje.– Jednog dana će se kajati.– Već se kaje ali neće ništa da promeni.– Priča se da ima nekog doktora.– Nek se uda i za crnog ciganina, samo da nije sama. Samoća

ubija.– Ne zna ona koja je to ne sreća. Mogla bi da dovede čoveka u

kuću.– I to sam joj govorila ali neće ni da čuje.– Onda je ostavi na miru.– I gore se udaše a ona osta baba devojka.– Gde si krenuo tako doteran i sa buketom cveća?– Kod Katarine.– Tvoja devojka?– Da.– Gde ona živi u Beogradu. Gde je rođena i koliko ima godina?– Za godine ne pitam a rođena je u Čačku.– Treba tebi žena, sutra ćeš udati Marinu i ostaćeš sam.– Živka, ja zbog nje i želim da se oženim.– Mnogo ti je dobra ćerka, ta nikad ne prođe a da mi se ne javi.

Vreme ti je da se ženiš.– U ovim godinama to teško ide.– Kako se ćoravi Đuka u osamdesetoj oženio?– On je posebni slučaj.

434

– Dosad se ženio bezbroj puta.– Živka, svako je lud na svoj način.– Bolje i tako, nego da živi sam.– Starije dame danas biraju a traže i da im se nešto prepiše.– Ti traži ženu koja radi.– Da je lako naći druga i tvoja bi se sestra udala.– Daće bog da i ona nekog nađe.

– Stric, gde si krenuo?– U grad.– Gde ti je kišobran, kiša samo što nije počela da pada?– Gde si ti krenuo?– Idem u Ripanj, imam neka posla.– Odbaci me do druma, ode mi autobus. Ja se raspričao sa

Živkom i nisam obratio pažnju na vreme.– Znaš li da njena sestra dovodi nekog bosanca u kuću.– Daj bože, ona je dobra žena.– Niko nije hteo medicinsku sestru.– Kad ti misliš da se ženiš? Ja ću ko moj stric u 34. godini.– Kajaćeš se kad tad, što se do sad nisi oženio.– Što se ti ne ženiš?– Ja sam matori udovac.– Ti su najopasniji.– To su samo priče za decu i izlapele starce.– Moja devojka ima oca tvojih godina i ima ženu mlađu dvade-

setak i kusur godina.– Pored nje će propišati majčino mleko.– Čiko, evo autobusa.– Hvala na vožnji i požuri sa ženidbom.– Još sam mlad.

Samo što sam ušao u autobus kad se kiša prosu, pravi letnji plju-sak.

– Gospodine, koliko je sati?– Pet minuta do 17 sati.– Ala sam poranio. Da li da čekam zakazano vreme ili da je obra-

dujem ranijim dolaskom?– Ko ste vi?– Čovek koji ide u posetu.

435

– Imate interfon, pa pozovite.– Ko je?– Milija.– Brzo uđi i zatvori vrata, moram ponovo u kupatilo. Što si tako

rano došao?– Naišla kola i za dvadesetak minuta stigao sam ispred ulaznih

vrata.– Zar ja nemam prava na svoj mir i svoju privatnost?– Želeo sam što pre da dođem da te iznenadim.– Ja volim tačnost.– Ako smetam, ja ću izaći i doćiću u 18 sati.– Sada kad si tu sedi, dok ne završim svoje spremanje.– Ja te Katarina ništa ne razumem.– Pivo ti je u frižideru.– Ne hvala, nisam žedan.– Pusti muziku.– Posle ovakvog dočeka, nije mi do pesme.– Ja ne volim kada se ne poštuje vreme.– Drugi put ću biti tačan.– Šta da sam negde otišla?– Ja bih sačekao. Kod mene je sve prosto i jednostavno.– Ja se držim reda i dogovora.– Ako ovako nastaviš, neće biti sreće ni za tebe ni za mene.– Sve vreme imam glavobolje koje su prešle sa tvoje ćerke.– Kako je to moguće?– To mogu samo ja. Osećem strašni umor, pa sam ušla u kadu da

se opustim kad si ti zazvonio na vratima.– Izvini.– Nemam ja od toga ništa.– Ako će ti biti bolje, ja ću da odem.– Kako hoćeš. Pazi na jelo što je na šporetu.– Šta treba da radim?– Ako počne da kipi, samo skini poklopac. Milija pazi šta radiš i svaki novi potez dobro odmeri jer možeš da

postaniš igračka u njenim rukama. Znaću da se povučem ako ovakvi i slični napadi postanu svakodnevna praksa. Volim je a znam i da odgovorim ali neću, daću joj vremena da pripazi na svoje ponašanje. Ako kola krenu nizbrdo, ja ih neću zaustavljati.

– Ti si ljut?

436

– Zašto bih bio?– Ja sam takva i ne mogu da se menjam. Držim se dogovora i

strogo poštujem svoje i tuđe vreme. Prvi put sam pokušala da bu-dem obična i napravila sam haos. Ti me smatraš običnom Katari-nom, a ja to nisam.

– Šta si?– Ja sam poslata od boga i imam misiju, da pomažem ljudima.

Ja sam razapeta, između ljudi koji me trebaju i ljubavi koju osećam prema tebi. Ja ne mogu na dve strane i to me dovodi do užasa.

– Ako ti smetam, ja ću se udaljiti.– Ti možeš da odeš fizički ali si ostao u meni. Ne mogu bez tebe

i zato sam na krstu raspeća. Ako sve ovo preživim, biće to čudo neviđeno. U pravu su bila moja deca kad su me upozoravala da sam neobična i da ne treba da imam svog čoveka.

– Ti si za mene jedna lepa žena, po imenu Katarina i ništa više.– Zbog druženja sa tobom, ja ne radim i prvi put sam pozajmila

da platim kiriju. Ljudi me pitaju gde sam i šta se to sa mnom dešava, kad se ne javlja na pozive?

– Što im ne kažeš istinu?– Tek tada bi nastali problemi. – Ja se ne stidim, tvoje ljubavi.– Ali ja još ne smem, da oglasim našu vezu.– To je već tvoj problem u koji neću da zalazim.– Poželela sam da budem obična, tvoja žena ali su nastali opasni

problemi.– Mogu li nešto da pomegnem?– Na žalost, tu nema pomoći. Ja sam potrebna bolesnim i

nesrećnim ljudima.– I meni.– Ne vredi da ti objašnjavam, kad ti to ne možeš da razumeš.– Zar ti misliš da ja ništa ne vidim?– Mudar si ti čovek.– Sve vidim, sve mi je jasno ali ne želim da ti pravim probleme.– Sa tvojom pojavom i mojom željom da budem s tobom, oni se

iz dana u dan gomilaju.– Kako ja da pomognem?– Budi uz mene i nemoj da me ostaviš, sad kada mi je tvoja

pomoć potrebna. Meni je zabranjeno da imam svoj privatni život.– Ko ti je to zabranio?

437

– Moj bog. Mislila sam da mogu biti obična Katarina ali sada vidim da je to nemoguće.

– Što si ulazila u kolo, kad ne znaš da igraš?– Zbog svog zadovoljstva. – Gde sam ja, sada?– U mojoj duši.– Ništa ne razumem.– Pomozi mi.– Reci, kako.– Ne znam.– Ispade da sam ja kriv za tvoje probleme.– Izvini ljubavi, što sam tako reagovala. Samo sam želela da se

poštuje vreme.– Je l' smo mi poslovni partneri ili drugovi?– Ti si bio i uvek ćeš biti moj Milija. Ja te želim ali mi neke sile

brane da budem s tobom.– Idi od mene.– Imaš vlast, nad mojom dušom i telom i ne mogu da ti odolim.– Onda ja treba da odem, kako bi nestali problemi.– Ti možeš fizički da odeš ali ćeš uvek biti u meni. Hoćeš li da

ručamo?– Posle ovakvog dočeka, izgubio sam apetit i svaku želju za

tvojim telom.– Umorna sam a pritiskaju me sa svih strana a ja ne znam šta ću

da radim. Mili, idemo u krevet.– Ja bih radije kući.– Sad je kasno. Priđi, tvojoj Katarini.– Osećam se ko poslednji bednik.– Ti si se naljutio.– Zar treba da pevam od sreće?– Nije trebalo onako da se ponašam.– Menjaj se.– Ja hoću, ali mi neke bube dođu u glavu i ja istresem sve svoje

muke.– Na mene?– Ti si mi najbliži.– Znam da su te pritisli problemi ali ja sam tu najmanje kriv.– Ja sam kriva, jer radim ono što mi je zabranjeno.– Ovo je drugi put, da me napadaš bez razloga.

438

– Umorna sam i zabrinuta, za sebe i tebe.– Reci, kako da ti pomognem.– Meni nema pomoći.– Katarina, mobilni.– To su moja deca. – Šta li hoće, ovako kasno?– Dečja posla.Milija pazi se i ne zaboravi šta ti je rekla baba iz Kaluđerice,

kad si kupovao breskve. Nije Katarina takva, ovde su samo deca uzrok njenih problema. Priče o bogu i nekim silama nisu važne za našu sreću. Kad bi deca dala blagoslov, sve bi bilo drugačije i nas bi ogrejalo sunce.

– Šta žele deca?– Da ih budim u sedam sati.– Zar ne mogu sami?– Čudno, pet godina se bude sami a sada traže da ih probudim.– Hoće da te vežu za sebe.– Ja sam njihova majka i mi smo vezani, jedni za druge. Laku

noć, ljubavi.– Laku noć, Katarina...Ona se umirila, samo se čuje njeno disanje i zidni sat. Ja bih da

je volim ali ne mogu, osećam neki blok u glavi a njega nigde nema. Ne pomaže njena guza u mom krilu, ni miris kose. Ja bih najradije da zaspim ali sna nema. Da li ona stvarno spava ili čeka da krenem u napad? Osvanu novo jutro a ja budan pored Katarine, koja mirno spava. Moja ruka na njenoj dojci, ja se uzbudio, ona topla pa mi uda-ri krv u glavu a ja ne znam šta ću. Blizina njenog tela i miris kose, probudi u meni želju da je volim.

– Katarina.– Molim.– Jesi li budna?– Čekam da me pozoveš.Katarina se okrete i desi se ono, što sinoć nisam mogao. Oznoje-

na i srećna, više puta ponovi da se više nećemo svađati. – Ljubavi pusti priču i uživajmo u ovoj lepoti. Pokrij se, da ne

ozebeš.– Toplo mi je.– Oblivena si znojem a prozor je otvoren.– Dodaj mi peškir.

439

– Evo, ljubavi.– Baš sam uživala. Mi nikad više nećemo da se svađamo.– Ti izazivaš, svađu.– Nije mi lako, niko ne zna moje muke.– Ko danas nema probleme?– Zašto sam samo ja nesrećna?– Počni da misliš, kao ja.– Tebi je lako, imaš stalni posao. Ti svakog meseca primiš pla-

tu, a ja moram da jurim za pacijentima, kako bi zaradila za kiriju i hranu.

– Dođi da živiš kod mene.– Ja se neću nikad udati.– Ja to i ne tražm.– Zašto me onda zoveš da dođem?– Nećeš stan plaćati.– Ja ne volim obaveze i okove, koji ništa ne znače.– Venčanjem imaš penziju i socijalno.– Ja imam poljoprivrednu knjižicu. Ako hoćeš da budem s to-

bom, nemoj više nikad da mi to spominješ.– Pitaće te starost, zašto nisi mislila kad si mogla.– Kad osetim da više ne mogu sa ljudima, ja ću se povući u ma-

nastir.– Ti si ljubavi jedini krivac, za svoj dosadašnji život.– Tako bog hoće..– Ti si neodlučna i ne znaš šta ćeš sama sa sobom a boga i decu

koristiš kao izgovor, da bi našu vezu držala u tajnosti. Meni hoćeš da budeš žena a pred decom i pacijentima, božji izaslanik. Katarina, to ne može. To je greh.

– Ja slušam i uvek ću slušati, samo mog gospoda.– Kad sam ja nešto loše rekao?– Ne, ti si moje zlato.– To što ti radiš, ja poštujem i odobravam jer mi se sve to dopa-

da. Da sam malo mlađi i ja bih se okrenuo bogu.– Nikad nije kasno.– Od kako sam tebe sreo, sve više ga volim.– Gospod je rekao da ću zmije u ruke hvatati i otrov ću piti i ništa

mi neće biti.– Budi oprezna.– Gledala sam oči šarke.

440

– Šta da te je ujela?– Neće mene, zna da sam joj prijatelj.– Kakve su joj oči?– Kockaste i sjaje se.– Ja bih se usrao, kad bih je video blizu sebe.– Ona je isplazila jezik i krenula prema meni a ja sam digla ruku

i rekla, idi svojem zmijskom caru, a ona se okrenula i izgubila u travi. Golim rukama sam hvatala i mazila zmije.

– Zar te nije strah?– One su dobre ali ljudi ne znaju, sa njima. Mnogo vole da se

maze.– Je l' te neka ujela?– Ne, one u meni vide svog spasitelja. Za vreme bombardovanja,

dolazile su na imanje da piju vodu. Kod česme sam stavila puno ko-rito vode i oko podne kad je vrućina najveća, dolaze po nekoliko od jednom. Rashlade se u vodi i odu, odakle su došle. Nikad se nije de-silo da se zadrže na imanju ili da uđu u koš ili kuću. Video si da je sve otvoreno i mogu da uđu kad hoće.

– Čudno, zmije vole hladovinu a zatvoren prostor je dobra pri-lika za njih...

– Na moje imanje dolaze samo da piju vodu i odlaze, dok kod komšija znaju da uđu u koš, podrum, ambar i tu da se nastane. Na Ovčaru ima dosta zmija.

– Ja nisam video ni jednu.– Znaju da si moj, pa te ostavile na miru. Komšije često ubijaju

zmije a to je veliki greh. – I mene kad bi napale, ja bih se branio.– Neće one na čoveka.– To sam negde pročitao. Zmija ujede čoveka kad je nagazi ili

uplaši.– One su dobre i ne treba ih ubijati.– Jesi li probudila decu?– Pre sedam.– Imaju neke obaveze?– Marko danas u osam polaže diplomski.– To će on, ko od šale da položi.– Treba mu petica.– Ako je sve četiri godine završio sa peticom, na završnom ispitu

može očekivati istu ocenu. Kad Juca, polaže?

441

– Ona je završila treću godinu sa odličnim uspehom.– Još jedna godina, pa diplomski.– Polagaće četvrtu pred komisijom, jer želi da pređe u Beograd

i da upiše studije.– Uspeće i ona.– Slabo uči, opsednuta je nama.– Gluposti, šta ona ima sa nama?– Njoj trebaju sve petice, da bi upisala ono što želi.– Tu je mama, pa nek pogura veze.– Ne volim ja, to.– Za svoje dete, nije ništa teško. Ljubavi, da nastavimo tamo gde

smo stali?– Ti si moj čovek i ja ću te slediti.– Ala si topla.– Kad si ti pored mene a on u svojoj rupici, ja gorim.– Ja bih da te ostavim na miru ali me nešto tera i daje snagu.– To je moja energija. Osećem se lakom, kao pero.– Ima te ljubavi.– Ako ovako nastavimo, ubrzo ću se vratiti na svojih 54 kilogra-

ma.– Lepa si ti meni i sada.– Malo više sam se ugojila.– Ti si moj slatki bucko.– Cele noći nisam spavala.– Zašto?– Razmišljala sam o svom ponašanju. Pusti sad to.– Tek pred zoru sam zaspala. Sanjala sam, kako me bivši muž

gađa kamenjem i naziva pogrdnim imenima, a ja trčim prema tebi da me zaštitiš.

– Jesam li te zaštitio?– Ja se probudih i osetih tvoju ruku na dojci i njega kako traži

svoje mesto.– Ti si u pravu.– Vraga sam u pravu.– Pametnoj ženi, ne treba ništa govoriti.– Ti si muško i ne daj mi da trčim, ispred tebe. Ljubavi, da usta-

nemo?– Još samo malo.– U devet sati treba do dođe, jedna devojka.

442

– Da ja idem?– Ne ti mi ne smetaš, ja ću je uvesti pravo u ordinaciju.– Opet zvoni ono čudo.– Ljudi me traže a ja moram da se javim. Nisam ja obična žena.– Katarina, zar opet?– Ja bih želela da sam neka činovnica, koja odradi svoj posao

i ode kući. Psle ručka malo odspava, pa sa mužem predveče ode u bioskop ili šetnju.

– Ja imam vremena i za izvoz.– Blago, tebi.– Ja znam šta hoću.– Znam i ja, ali moram da slušam svog gospodara.– Što ne tražiš da te oslobodi, svih dosadašnjih obaveza i počni

život iz početka?– Kasno je Milija.– Sve se može, kad se hoće.– Ja ne mogu bez ovog posla.– U tom grmu leži zec. Ja bih se mog posla odrekao, ko od šale

a zbog tvoje ljubavi verovao bih i u crnog đavola, samo da si sa mnom.

– Znam ja da me voliš i da bi to uradio.– Ali ništa ne preduzimaš, da ostanemo zajedno do kraja života.– Kako gospod odluči, tako će biti.– Sve od tebe zavisi.– Opet telefon.– Sada ćeš da čuješ, kako postavljam dijagnoze preko telefona.– Zar je to moguće?– Tvoja Katarina, sve može.– Ako je tako, onda da se ja izgubim a ti pomaži ljudima. To što

ti možeš, vrednije je od bilo kog muškarca na svetu. Milija beži što dalje i budi srećen, što ti je pomogla i dete spasila od nesreće, koja je mogla da se desi. Šta je tom pacijentu?

– Doktori ga leče od išijasa a on ima problem u levom bubregu.– Tu neko ne zna, svoj posao.– Doktori su brzopleti.– Oni sve znaju.– Pre lečenja, trebalo je da urade sve analize. Bol u bubregu se

spustio refleksno, na nogu i oni odmah zaključili da je išijas.– Šta je sa bubregom?

443

– Videla sam da je pun kamenja i tu treba što pre hirurška in-tervencija.

– Mogu da zamislim kako će doktor reagovati, kad mu kaže istinu.

– Za pacijente je velika šteta, što doktori neće da sarađuju.– Ne mogu da shvate da ti vidiš ono, što oni ne mogu.– Ja samo hoću da pomognem.– Oni su tvrdoglavi ko magarci i misle, oni i oni i niko više.– Zato su mnogi pacijenti otišli, pre vremena.– Njima je sve dozvoljeno. Njih zakon štiti.– Tu je bog da kazni za učinjenu grešku.– Zato me sve veći broj ljudi treži jer su nezadovoljni lekarskim

radom. Odoh ja mili da se sredim.– Ja ću krevet da namestim.– Požuri, samo što nije devet sati.– Katarina, ja servirao čaj.– Sad ću da završim, samo još da se malo napuderišem.– Što si lepa, što mi mirišeš.– Moram malo lice da osvežim. Ti me tom tvojom bradom

izgrebeš i ako se redovno ne namažem kremom, lice mi pocrveni. Sto puta sam ti rekla da se redovno briješ a ti me ne slušaš.

– Ja sam te samo ljubio.– Zašto mi lice bukti?– Ne znam.– Hoćeš d mi se otvore rane. Znaš da mi je koža jako osetljiva.– Drugi put se brijem dva milimetra, ispod kože.– Ti obećaš a sve radiš po starom.– Takav sam i vojnik bio.– Ti se presedeo vojni rok u zatvoru.– Ja sam redovno vikao, razumem a ništa nisam radio.– Zar se i to moglo?– Nije, pa sam redovno bio na straži. Dobar je ovaj čaj.– Ja ga ljubavi redovno pijem.– Da ugasim radio, možda će ti smetati?– Ne, ja kad radim svoju svetlosnu geometriju, ja se isključim i

ništa ne čujem.– Zvoni.– Već je stigla.– Tako, brzo.

444

– Uzmi ti nešto da pojedeš a ja ću primiti pacijenta.

– Već gotovo?– Videla ono što treba, zakazala kontrolu, dala lekove i to je to.– Ti si Katarina, genije.– Ja samo radim ono, što znam. – Kad bi i drugi tako radili, ova zemlja bi procvetala. Kakvo je

ovo ludo vreme?– Kakvi ljudi, takvo i vreme.– Kiša, ko da je jesen.– Propašće letina. Rodilo ne rodilo, uvek je skupo.Ako ubrzo ne

prestanu ove kiše, loše nam se piše.– Katarina, jel' idemo danas na fakultet po informator?– Po ovakvom vremenu ne treba izlaziti iz kuće. Ja mislim da je

rano i da fakultet još nije uradio intformator.– Možda imaju od prošle godine.– Na tom fakultetu, svake godine se izdaje novi. Napolju je groz-

no, kiša i vetar zajedno. Na ulici je samo onaj ko mora.– Čim ima vetra i temperatura je niska.– Vreme, samo za spavanje.– I za ljubav. Opet zvoni.– Vidiš, ja nemam mira.– Kad te pacijenti iznerviraju, ja izvučem deblji kraj...– Zovu ljudi, pitaju sve i svašta, a ja moram da ih slušam i odgo-

varam na kojakakva pitanja. Niko ne zna, kako je meni.– To je tvoj izbor.– Meni je bog zabranio, da više radim sa ljudima a ja ga ne

slušam. Milija, nisam ja dobra žena.– Popravićeš se.– Reci mi kako.– Slušaj mene i neće biti problema.– Ja ne smem da te uvlačim u moj posao, jer bi to bilo opasno za

tebe. Gde će nas odvesti ovo skrivanje?– Pustimo neka vreme radi za nas. Na koga si mala rastom?– Na oca.– I ja sam do sedmog razreda, bio mali. Za samo godinu, ja sam

izrastao u velikog klipana, tako je govorio moj otac.

445

– Ja se nisam videla u školskoj klupi, pa sam sedela na torbi pu-noj knjiga kako bi me učitelj video. Često mi je govorio da izlazim na kišu, ne bih li koji santimetar porasla. Zovi decu.

– Zašto?– Pitaj kako je Marina.– Nataša.– Ti si tečo?– Kako je bosanka?– Spava.– Zna li ona koliko je sati?– Ustala je da jede, pa je opet otišla da spava. Kako ste vi tečo?– Kako može da bude, zaljubljen čovek?– Još ne znam, nisam se zaljubila.– Ljubav je ko trnovita ruža, lepo izgleda a može i da ubode.– Kad dolazite kući?– Doćiću da vidim Marinu, pa ću se opet vratiti kod moje Kata-

rine.– Kako ti je ćerka?– Sve se dešava kako si rekla.– Biće dobro i nemoj više da brineš.– Prvo si me uplašila.– Ja uvek govorim ono što vidim.– Nije uvek dobro govoriti istinu.– Ja sam takva.– Šta da sam ja, neki histerični otac?– Znam da nisi, pa sam ti sve rekla.– Pošto nećemo na fakultet, ja ću da odem do kuće i vidim dete.– Neću da te pustim po ovakvom vremenu.– Moram deci nešto da kupim za jelo.– Nisu one male.– Znam, ali što po ovakvom vremenu da idu u prodavnicu kad

sam ja tu?– Što si ti, dobar otac.– Osim ćerke i tebe, ja nemam nikog. Kad je bila bolesna, osim

njenih drugarica niko od familije nije otišao da je obiđe.– Ako već moraš, uzmi taksi.– Više volim gradski prevoz.– Ja ću da platim.– Hvala, Katarina.

446

– Jutros su na radiu javili da će prestati kiša.– Biće i sunca.– Možemo popodne i na Adu.– Zašto da ne? Idem i ja u kupovinu, treba da kupim neke na-

mirnice.– Možemo zajeno.– Sa tobom bih otišla i na kraj sveta.– Ljubavi, obuci se napolju je hladno.– Ne brini mili, ja sam mnogo zima išla bosa bez čarapa, pa ni

kijavicu nisam dobila.– Čuvaj te lepe noge.– One su samo tvoje.– Mi više nismo tako mladi a i sama znaš da je prehlada opasna

za naš organizam.– Ja ne znam šta je imati kijavicu ili upalu pluća.– Ja kad dobijem kijavicu, deset dana mi curi nos ko pokvarena

slavina. Gde su mi cipele?– Sklonila sam u kupatilo da pacijenti ne vide da u kući imam

muško.– Zašto se krijemo?– Naša ljubav se tiče samo nas.

– Ala duva, kao da je decembar mesec.– Kiša nikako da prestane.– Gde je prodavnica?– Nije daleko.– Mi ćemo da pokisnemo. – Ja ne volim da nosim kišobran.– Ni ja ga nemam.– Kad odem u inostranstvo, kupiću ti nekoliko.– Ja ih brzo gubim, zato ih i ne nosim.– Isti slučaj.– Ovog leta nikako da se ogrejemo.– Popodne će biti toplije – rekoše jutros na radiju.– Brzo ću se vratiti, pa ćemo vreme do prvog mraka iskoristiti u

šetnji.– U ovoj prodavnici kupujem sve što mi treba.– Uredna i dobro snabdevena.

447

– U njoj nema šta nema. Samo ovde mogu da se kupe magi supe.

– To sam nekad kupovao u velikim količinama.– Uzmi nekoliko, dobro će doći deci kao mala infuzija. U tim

supama ima sve što je potrebno za pravilni rad želuca i creva.– Opet smo počeli slovencima da se uvlačimo u dupe. Vrlo brzo

smo zaboravili 40 vojnika, koje ubi Janez Janša sa svojom vojskom.– Što se nisu branili.– Trebalo je Ljubljana da gori i da se pobije pola Slovenije.– Zašto nije?– Srbi kukavice.– Kakvi smo, uskoro ćemo i da se bratimimo ako ovi dosovci

ostanu na vlasti.– Svi su oni isti.– Od ovih, gorih nema.– Mili, ovo je privatna prodavnica i gazda je preko veze uz provi-

ziju uvezao slovenačku robu.– Srbin bi za pare i oca ubio. Katarina, da li sam sve kupio što si

im prepisala kao dijetu?– Koliko vidim, sve je tu.– Onda da platim i pobegnem što dalje, od ovog srbina. Odoh ja

Katarina u moj Beli Potok.– Čućemo se, mili.– A poljubac?– Ljudi nas gledaju.– Dokle da se krijemo?– Doćiće dan, kada ćemo objaviti našu ljubav.– Neće Milija to, dočekati.– Idi, pokisnućeš.– Javiću se čim stignem kući.– Čekam te, pa ćemo popodne negde izaći.

– Deco, ja stigao.– Tečo, ala ste vi pokisli.– Tata idi presvuci se, da ne dobiješ upalu pluća. Nisam ja kilav

kao neki.– To Nataša tata na moj račun.– Sad ću popiti dva vinjaka i krv će se zagrejati.– Presvucite se tečo, voda se cedi sa vas.

448

– Brzo ću ja, a ti stavi jednu slatku kafu.– I meni Nataša, hoću da mi tata gleda u šolju.– Usred leta, ova hladna kiša.– Tečo i bogu je dosadila.– Za sve je on kriv.– Počelo je razvedravanje a i sunce se stidljivo javlja. Kako je

bosanka?– Ja sam tata, super.– Ja se uplašio, pa dotrčao da te vidim.– Vrtoglavice više nemam, jedino što mi se samo spava.– To je dobro.– Šta kaže, Katarina?– Da ne brinem, jer si kod nje došla u pet do dvanaest.– Tata jesi li nešto kupio?– Puna je torba, pa birajte šta ćete za jelo. Bio sam sa Katarinom

u kupovini i ona je sve to odabrala, kaže da ovu hranu mora da je-dete.

– Tata, zvala je Katarina.– Šta ti je rekla?– Da tata ne treba ništa da brine, jer će sa mnom biti sve u

redu.– Mora da ste još nešto pričale.– To su ženski razgovori i ti ne treba ništa od toga da znaš.– Tečo, evo kafe.– Nataša može da se uda.– To sam joj i ja kazala.– Kuvaš odličnu kafu.– Koja je to mudrost, u vodu stavim šećer, kafu i to je sva mu-

drost ovog sveta. – Marina je l' pitala Katarina za mene?– Samo da li si stigao?– Ništa više?– Bili ste cele noći zajedno.– Pa, šta?– Valjda ste se ispričali.– Je l' to sunce?– Jeste tata.– Baš lepo.– Je l' ideš ponovo kod Katarine?

449

– Prvo ću da se javim, pa ako je slobodna mogli bi popodne na Adu. Nataša, imam supe u torbi.

– Mi jedemo samo što je Katarina napisala.– Ona vam je i preporučila, ove supe.– Marina, hoćeš Magi sa pečurkama?– Tata, gde si njih kupio?– Odvela me Katarina u prodavnicu, gde ima Knor proizvoda.– Mi smo tata to jeli.– Tvoja majka je radila u Merkatoru.– To je nekad bio slovenački market.– Pa je redovno kupovala, te supe. Vi deco radite šta ste planirale

za danas a ja odoh u potkrovlje, nešto da uradim.– Zovi Katarinu.– Zvaću je... Katarina.– Dušice moja, čeka te tvoja ljubav.– Vidimo se uskoro.– Obuci neki džemper ili duks, napolju je sveže.– Greje sunce.– Poslušaj ti mene.– Deco, ja idem kod Katarine.– Tečo, što ste dolazili?– Morao sam lično da proverim, kako je bosanka.– Ne brini tata, ja sam dobro.– Znate gde su pare, pa ako nešto treba za jelo, vi kupite.– Sve što je rekla Katarina, to smo kupila.– Zdravo deco.– Tečo pozdravi Katarinu.– Tata vidimo se.Šta je sa ovim vremenom, ko da je bog pomešao godišnja doba?

Kako je bilo jutros, sad se može živeti. Kiša više ne pada, a oblaci odlaze sa plavog neba i dozvoljavaju suncu da uzme stvar u svoje ruke. Meni je u duksu vruće ali da ispoštujem volju moje Katarine. Gde je autobus, ko da je propao u neku provaliju, pa sad čekamo da ga izvade. Pola sata prođe a od njega ni traga ni glasa. Prevoz je rak rana okolnih sela a ni u gradu nije bolje. Ništa se ne preduzima da se prevoz poboljša jer stalno govore da nema para, a i odgovornost je zatajila. Čeka se autobus ili tramvaj pola sata i više pa odjednom na iđu dva tri, umesto da se rasporede. Naša posla, radi šta ko hoće a svima puna usta demokratije. Mnogi i ne znaju šta je to ali je stalno

450

izgovaraju, misleći da to tako treba. Uz puno nerviranja i čekanja najzad stigoh na cilj.

– Mili ti si došao kod tvoje Katarine.– Skuvao sam se u ovom duksu.– Gde nađe taj zimski?– Uzeo sam što mi se prvo našlo pod rukom. Jesi li izlazila na-

polje?– Bili smo u kupovini.– Kako je jutros bilo, prosto čovek da ne poveruje kako je sada

lepo. Sunce u svom sjaju a i temperatura je preko 25 stepeni.– U vestima su javili 23.– Vreme ko stvoreno za izlazak u prirodu. Nisam trebao da idem

kući.– Uplašio si se za ćerku, pa si lično otišao da proveriš kako je.– Morao sam jer si me dobro uplašila.– I ja sam je zvala.– Zlato tatino.– Ozbiljno je bila bolesna i ja sam sa ova tri tretmana, uradila

ono što je trebalo.– Hvala Katarina.– Došla je u poslednjem trenutku. Mene je bog poslao da vam

pomognem.– Mogla si i ranije da dođeš.– Ja vidim da ubrzo odlaziš.– Ako moj gospod to bude želeo. Ćerka ti je prava lepotica.– Na tatu.– Ima puno i na majku.– Nek je zdrava, pa nek liči i na crnog ciganina.– Tvoje dete ima tebe i to je velika sreća. – Kako je Nataša?– Ona je odbačena od roditelja.– Možeš li da joj pomogneš?– Uradiću sve što mogu.– Kako je lepo kad smo sami.– Imamo naš mir i našu ljubav.– Zato je čuvajmo.– Ti si moj, na ovom i onom svetu. Da raspremim krevet?– Ja ću a ti se javi na mobilni.– Sada ću da ga isključim, imam pravo i ja na svoj mir.

451

– Polako ljubavi, do mraka ima još dostva vremena.– Nikad dosta, tvoje ljubavi.– I sunce je u našoj sobi.– Biće ga u izobilju.– Vreme je da nas ogreje.– Nekad sam samo njega volela a sada samo tebe.– Mnogo te želim i često se pitam šta ću sutra bez tebe.– Sami smo krivi, što smo živeli bez ljubavi.– Katarina, sada nije trenutak za priču.– Kad sam te prvi put videla, ja sam te poželela.– A ja video, pored sebe u krevetu.– Baš si bezobrazan. Ljubavi, hoćemo li mi nešto da jedemo?– Šta si kuvala?– Napraviću ti moj sendvič, pa ću posle skuvati jedno moje jelo

koje nisam godinama kuvala.– Nešto za muškarca?– Samo za mog Miliju. Hajde, ustani, ljubavi, čeka te kuhinja.– Ja bih da odspavam jednu partiju.– Spavaj dušice moja, a ja ću ti spremiti moj specijalitet.– Ne mogu bez tebe ni da zaspim.– Sad ću ja moju bebu da uspavam.– Kako je lepo u tvom zagrljaju.– Moram da ustanem i postavim sto.– Ljubavi, ručak je na stolu.– Jesam li spavao?– Strugao si bolje, od bilo koje testere.– Ja se ničeg ne sećam.– Moraću jednom prilikom da snimim to hrkanje.– Pa da se uplašim.– Nisi ti takav. Dok je moj gospodar spavao, ja sam se sredila i

skuvala divan ručak. Hoćeš pivo u krevetu?– Baš sam žedan.– Pij polako, pivo je hladno i može da škodi tvom želucu.– Katarina, sedi pored mene.– Ne smem, ti ćeš me napasti.– Neću.– Daješ li reč?– Kako da ne.– Pusti me, tek sam se obukla.

452

– Idemo redom.– Mi ćemo umreti u krevetu.– I to je bolje, nego da mirujem pored tebe.– Ti mi se udvaraš.– Samo govorim, ono što vidim.– Mili treba da odeš kod očnog doktora.– Vidim ja dobro.– Toliko lepih žena, a ti se zalepio za mene.– Ti si dobra žena.– Ja ti ličim na takvu?– Ti si biser, koji se jednom nalazi u životu.– Polako ljubavi, sačekaj da skinem brushalter.– Nema čekanja, krv je počela da ključa.– Katarina, teško tebi. Milija, dodaj mi peškir.– Ne mogu da se pokrenem.– Mi ne znamo kad treba stati.– Da se odmorimo, pa krećemo iz početka.– Hoćemo li sada nešto pojesti?– Ja sam sit.– Treba jesti i ovozemaljsku hranu.– Prvo da se sredimo.– Ko će prvi u kupatilo?– Moja Katarina.– Moj čovek ima prednost.– Kako dama, kaže.– Zbog tebe sam ljubavi prestala da radim.– Biće posla i para.– Ljudi me traže i pitaju gde sam.– Desila ti se ljubav.– Ja sam poslata da pomažem ljudima a ne da volim Miliju.– Sad pomažeš meni a oni neka sačekaju. Katarina, odlično

kuvaš.– Šta ja sve znam da kuvam.– Neke tvoje sposobnosti sam i upoznao.– Još ti mene dovoljno ne poznaješ.– Počeo sam da se navikavam na jelo bez mesa.– Znam da kuvam i sa mesom.– Ne treba, ovo je odlično.– Treba s vremena na vreme i meso jesti.

453

– Sad mi ova hrana baš prija.– Lako je svarljiva. Ovo je letnji jelovnik jer povrća ima u izobi-

lju. Ako hoćeš ima i mesa.– Šta?– Kuvana piletina.– Ja bih još malo ove čorbe.– To je prava mala infuzija, obogaćena sa mnogo vitamina.– Posle ovog jela, mogli bismo u krevet da se malo odmorimo.– Ja bih da idemo u šetnju.– Kako dama kaže.– Mili ja nisam dama, ni gospođa, ja sam tvoja Katarina. Ja ću da

obučem trenerku i patike, pa idemo na Adu.– Ja ću farmerke.– Moraš što pre da kupiš patike.– Važi. Prvo da se javim kući.

– To je već trebalo da uradiš.– Nataša.– Tečo, to ste vi.– Kako je Marina?– Otišla je sa Ljubicom u grad, da gledaju neku našu komediju.– Njoj ništa ne fali?– Super izgleda, ništa je ne boli a više nema vrtoglavicu ni glavo-

bolje. Tečo, sve je u redu i nemojte da se brinete.– Dobro kažeš, jer da joj nešto fali ona bi bila u krevetu. Katari-

na, čudna su današnja deca.– Takvo je vreme.– Ne može da uči a može da skita.– Gde je otišla?– U grad, da gleda neki film.– S kim?– Sa Ljubicom.– To je lenja devojka i može negativno da deluje na Marinu. Njoj

je potrebno psihičko rasterećenje.– Možda to i meni treba.– Ti si ljubavi miran i opušten.– Zahvaljujući, tebi.– Nemoj da budeš strog, dete ti je pravi anđeo.– Šta ako ne upiše drugu godinu?

454

– Ništa se neće desiti.– Izgubiće penziju.– Marina je u krizi i hvala gospodu što me je poslao da joj pomo-

gnem. Srediću ja našu lepoticu. I ona će biti velika dama.– Samo je ti štiti.– Pametna je ona i upisaće drugu godinu. Ona sada treba što

više da miruje, kako bi delovala moja terapija. Kod mene treba da dođe još jednom na kontrolu.

– Deci ne treba mnogo popuštati.– Pametna je ona i zna šta radi.– Katarina, ja sam spreman.– Sačekaj da se ja sredim. Hoću da skinem ovu svakodnevnu

odeću.– Sad mi izgledaš kao šiparica koja prvi put izlazi sa momkom.– Dok su moje drugarice nosile miniće, ja sam bila u trenerci i

patikama.– Jesi li nešto nosila iznad kolena?– Ne.– Šteta, imaš lepe noge. U mom selu živi Draga Belonja koji se

kasno oženio jer dugo nije mogao da nađe ženu sa vretenastim no-gama.

– Ja imam takve.– Imaš ti dobre batake i šteta je što nosiš duge haljine.– Da sam nosila minić, neko bi me primetio i ja ne bih bila

tvoja.– Idemo ljubavi.– Uhvati me za ruku, neka ovi stanari puknu od muke.– Što nas ovako gledaju?– Čude se što se držimo za ruke i pitaju se, ko sam ti ja.– Bolje da gledaju svoja posla.– Naša posla.– Mi se volimo.– Ali oni, to ne znaju.– Možda im smetaju naše godine.– Zato ću ja sada da te poljubim, pa nek puknu od muke...– Da ponovimo?– Mi ko da snimamo film, pa je potrebno nekoliko kadrova.– Za montažu uzima se najbolji.

455

– Predsednik kućnog saveta me upozorio, da moj rad sa pacijen-tima remeti kućni red i da će me prijatiti policiji ako ne prestanem sa radom. Njegova žena se bavi bioenergijom, pa joj ja smetam jer joj dolazi manji broj pacijenata.

– Neka matora budala. Da se ti nisi njemu svidela, pa je iskori-stio položaj da ti se približi?

– Ne izgleda loše ali ne volim muškarce koji slušaju žene. Ljuba-vi, idemo prema obrenovačkom putu, pa ćemo kroz šumu i za dese-tak minuta smo na Adi.

– Katarina, pazi kako prelaziš drum.– Ovde sam ja hiljadu puta prelazila ovaj drum sa decom.– Moraš biti oprezna.– Kad sam s tobom, ja ne brinem.– Zar ne vidiš kako ovi manijaci voze, ko da su na trkama.– Ovde nema prelaza i ako nam se nešto desi, sami smo krivi.– Ipak bi trebalo da voze sporije.– Požuri, ljubavi.– Neće kola na mene.– Nikad se ne zna. Ala si mi stegao ruku.– Ja odgovaram za tebe.– Pa hoćeš prste da mi izlomiš.– Bolje je i to, nego da te gaze točkovi nekih kola.– Kad se desi nesreća, onaj ko je stradao je kriv.– Tako i jeste.– Gde me vodiš ljubavi?– U šumu.– Da se ti ne plašiš?– Šta ako me napadneš?– Ti se brani.– Ljudi, Katarina me napada.– Možeš da vičeš koliko hoćeš, ovuda niko ne prolazi.– Zato si izabrala ovaj put. Ovde je ko u prašumi, samo fale

životinje.– Ne boj se mili, ovuda sam ja mnogo puta sa decom prolazila.

Ovde ima potok, razno drveće, šiblja, kopriva, a čuju se i žabe. Kuda ćemo sada?

– Gde je put?– Da ga ove kiše nisu odnele?

456

– Ko zna, šta se ovde sve desilo u mom odsustvu. Otkako nisam ovuda prolazila, neko je postavio i žičanu ogradu.

– Šta ćemo sada?– Idemo pored ograde i pravo na Adu.– Mnogo je blata.– Opraćemo se na jezeru a vratiti okolo.– Vidi zmiju.– To su vodene.– Kako se sjaji na suncu.– Izašla iz hladne vode, da se ogreje.– Da je oteram u vodu?– Ne, mi ćemo je zaobići.– Vidi što je bezobrazna, ni da se pomeri.– Što se moja Juca plaši zmija.– I ja sam se u početku plašio ali kad sam ubio prvu, strah je

nestao.– Njih ne treba ubijati, one su dobre.– Šta ako me ujede a seruma nema?– Nisu sve zmije, otrovnice.– Mene su učili, da je posle zmijskog ujeda obavezno dati serum.– Mili, vidi koliki je zelembać.– Evo i žabe.– Svi izašli da se ogreju.– Dugo nije bilo sunca. Milija, vidiš ovo veliko drvo.– Ko zna koliko je staro.– Ove rupe u njemu nešto mi govore.– Ko zna, šta je u njima.– Tu se kriju pčele. U Čačku jedan čovek, moj bivši pacijent nema

košnice nego pčele drži u ovakvim rupama. Kad odemo u Čačak, upoznaću te sa njim i kupiti med koji se pravi u ovakvim rupama. Pazi, blato.

– Gotovo je, ja zagazio do kolena.– Što ne gledaš, gde ideš?– Ja se zagledao u tebe i nisam video. Opraće to Katarina.– Imamo u stanu čiste pantalone.– Sve je u redu.– Blata imaš i na nosu.– Kakvo je vreme, počeću i da ga jedem. Vidim ja Katarina da me

ti vodiš kroz šumu i blato.

457

– Otkud sam znala, da je put zagrađen.– Ovi komarci hoće oči da nam pojedu.– Uberi dve vrbove grančice, pa da se branimo.– Katarina, otkad nisam video šumske jagode.– Ima ih puno.– Ko puževa, posle kiše. Niko ih ne bere.– Da nisu otrovne?– Ko bi znao, danas je sve moguće. U selu Resnik, jedna porodi-

ca se otrovala pečurkama.– Ja ih mnogo volim.– I ja, ali se plašim.– Nema opasnosti, ako se kupuju šampinjoni.– I Marina obožava pečurke.– Šta je bilo sa tom porodicom iz Resnika?– Majka je na pijaci od neke babe kupila pečurke, ne znajući da

su otrovne. Sin od 20 godina je umro, a roditelji su preživeli tro-vanje.

– Kakva nesreća.– Užas, momak je mesec dana pre toga došao iz vojske.– Ovde ima mnogo visokog i debelog drveća.– Stara su dvadesetak i više godina.– Svaki krug, jedna godina.– Sve je krug.– Vidiš ovo.– Pri vrhu se iskrivilo, da bi stiglo do svetla.– Ko je jači, taj opstaje.– Ova mala su zakržljala, jer nemaju dovoljno svetla.– Kad ćemo izaći na pravi put?– Tu smo.– Lepo, ovde nema blata.– Čim pređemo put, mi smo na Adi.– Katarina, već smo bili ovde.– Samo da te potsetim.– Ja ostadoh, živ.– Ne boj se ljubavi, ovde te neću napadati.– Ja hoću, ako naiđemo na neko skriveno mesto.– Otkud danas toliko sveta na Adi?– Petak je a posle nekoliko dana kiše, ljudi se obradovali suncu

i izašli u šetnju.

458

– Kada će ovi novi gospodari Beograda da prskaju, ove dosadne komarce?

– Javili su na radiu da treba da budu tri lepa dana, da bi četvrtog krenulo zaprašivanje.

– Ko preživi, pričaće.– Ja sam ljubavi kupila kremu a imam i lampu, koju sam pre

mnogo godina donela iz Švedske.– Ja se pokrijem po glavi i oni mi ne mogu ništa. Otkad radi ovaj

vozić?– Tu je on stalno.– Hoćeš da se provozamo?– Ja sam došla da šetam. Kako je bilo jutros a kako sada.– Jutros potop a sada sunce u svom sjaju.– Opasne su ove vremenske razlike. Ko ima slabo srce, reaguje

na ove promene.– Svim bolesnicima, ovi nagli prelazi škode...– Ova staza mi je dobro poznata.– Dobra je za šetnju i bicikliste. Ja sam bicikl prvi put koristio

u Rumi.– Ja i moja deca ne silazimo sa nje.– U Rumi je nakad živela moja tetka Radmila.– Gde sad živi?– Umrla je, pre nekoliko godina.– Koga ima?– Dva sina i puno rodbine.– Ja imam decu i tebe.– Njen život je čudna priča.– Svako od nas, ima lepe i teške trenutke u životu. Rođena u

Belom Potoku i živela kao i ostala, seoska deca. Kao devojka, važila je za lepšu a prosci su dolazili sa raznih strana. U to vreme su se pitali roditelji i moja tetka se uda za momka iz susednog sela. Mo-mak lep, bogat ali niko nije znao da boluje od jevtike. Sa proje, ušla je u kuću gde se jeo beli hleb i gde je bolest počela da jede plućno krilo.

– Šta sve može, lepa žena.– Bila je izuzetna i veoma zanimljiva osoba. Iako je imala samo

tri razreda škole, znala je da se ponaša i da sa svakim počne i vodi razgovor.

– Kakva je bila tvoja majka?

459

– Lepša ali manje bistra. Nije volela sestru, jer joj je preotela momka, tako je majka mislila. Tu je glavni sudija bio deda Čeda i njigova reč je bila poslednja. Tad se dovojka kaparisala, najčešće sa jednim ili više dukat. Deda je primio kaparu i sve je bilo završeno. Za te pare, deda ja kupio novog konja i čeze. Starog je prodao klanici i tako je moj ljubimac, otišao iz našeg sela.

– Na koga si tako pametan?– Na deda Čedu, on je bio pravi gospodin.– Šta je on radio?– Prodavao mleko. Imao je konja Mališu kog upregne u taljige

i krene od kuće do kuć, kupujući mleko. Kupljeno mleko je vozio u Beograd i prodavao. Imao je svoje stalne mušterije, pa se oko podne vraćao kući. Ja sam ga sačekivao na kapiji, tražeći neki dinar da ku-pim orasnicu.

– I ja sam ih volela.– Kod nas je bio neki šiptar koji je prodavao bonbone, šipeke,

orasnice. Dugo je bio mlekadžija ali se posle zaposli u državnu firmu, zbog socijalnog i penzije. Radio je u majdanu.

– To je težak posao.– On je lomio kamen, ko od šale. Sa njegovih devedeset kila, ka-

men se raspadao u sitne komade. Ruke su mu bile ko čelična klješta ali je zbog prašine, oboleo na pluća. Danas znam da je to silikoza, a doktori su ga lečili od bolesti pluća. Godinama radeći u rudniku, na pluća se taložila kamena prašina koja je oštetila pluća, pa je pljuvao i krv. Živeo je preko osamdeset godina.

– Tvoja loza je duga.– Ljudi koji vode ljubav, dugo žive. Deda Čeda je bio visok i lep

čovek, sa negovanim brkovima i uvek čistom belom košuljom, sa izvezenim okovratnikom. Visok dva metra i težak devedeset kila, lako je mogao osvojiti srce svake žene. Priča se, da je on to uspešno radio. Baba Stana, mala živa žena koja je uvek nešto radila. Išla je tako brzo, da sam ja morao da trčim za njom. Baba je pazila dedu, da li ga je volela ili se plašila njegovih širokih šaka, to samo ona zna.

– Kad se deda probudi on vikne, Stano i ona je tu sa lavorom, bokalom sveže vode i čistim peškirom. Pored kreveta su čiste gaće i košulja i tako svaki dan. Posle umivanja, dobije čašu hladne vode i kocku šećera. Seda za sto, gde ga čeka domaća rakija. Dok pijucka, češlja svoje brkove a baba je tu pored njega i ako nešto zatreba,

460

ona će uraditi. Tada su žene poštovale svoje muževe, a ne kao ove današnje.

– Svako vreme, ima svoje dobre i loše osobine.– Danas žena nema vremena da dvori muža, jer mora na posao.– Ja sam žena ali se stidim ponašanja mnogih žena. Kod mene

dolaze razne žene i svašta vidim i čujem.– Ne može da ostane trudna, a ne voli muža.– Šta će joj dete, sa čovekom koga ne voli?– Hoće da ga veže za sebe, jer je bogat ili je u pitanju drugi

razlog.– Žene se snalaze.– One su gore od muškarca.– Kad moj deda popije dve rakijice, odlazi u štalu da otimari

konja a baba ide svojim poslom. Timarenje konja je obaveza, koja se radi svakog jutra i tog pravila se redovno pridržavao, moj deda. Na sređenog konja stavi se am i upregne u taljige. Za sat vremena deda obiđe selo, skupi nekoliko kanti mleka i sa tim tovarom krene u Beograd.

– Svi lepi ljudi, prave žensku decu.– Imao je deda i sina Dragu, ali se nikad nisu slagali.– Da i ti nisi švaler, na dedu?– Mi smo dobri i nismo krivi, što nas žene hoće. Mnogo sam ba-

tina dobio ali mi je najteže padalo, kad me vuku za uši.– Zato su ti tako, velike uši.– Šta su sve sa njima radili, dobro je i da ih imam. Baba Stana

je bila zanimljiva osoba i svi su se divili njenoj urednosti i čistoći. Iako je radila po kući, ulazila u svinjac i štalu na njoj je sve bilo belo i čisto. Uvek je nosila samo belu košulju i niko nikad nije video, da je prljava. Imala je košulju za svaki dan, za gosti ili kad krene u crkvu, čudna je bila moja baba.

– Na koga si ti, neuredan?– Ne znam. To su roditelji, moje majke.– Želela bih da vidim tvoju majku.– Ostale su samo, slike.– Ti poče da pričaš o tetki, pa odluta.– Upoznala si njene roditelje.– Meni si ti najvažniji.– Nije loše da čuješ i ko su mi rođaci. U Resniku sa prvim mužem,

tetka rodi sina Zlatka.

461

– Zašto kažeš, prvim mužem?– Tetka se udavala još dva puta. Nakon rođenja sina, teti umre

muž i možeš da zamisliš koje su muke nastale. Malo dete, ona lepa pa je ljudi počeše da traže, a ona ne zna šta će. Krv vri, ona željna života, krete u nadi da će joj se sreća osmehnuti. Bila je pustolov, išla je iz mesta u mesto radeći razne poslove. Da li je to sudbina ili slučajnost, stigne ona i do Rume i tu upozna Vasu sremca. Ženi željnoj ljubavi, bilo je dovoljno samo pokazati prst i ona uzima sve ostalo. I tako se moja tetka uda za Vasu i skrasi u Rumi. Vreme je Katarina da i ti, tako nešto uradiš.

– Ja se neću nikad udavati.– Zar ti je ovako bolje?– Ništa mi ne fali. Te formalnosti oko venčanja, ništa ne znače.– Ako to rade svi ljudi, zašto ne bismo i mi?– Mili, u tebi ima mnogo starog shvatanja.– Lepo i bogato su živeli.– Je l' je i tu posejala, neko dete?– Dva sina. Mlađi sin Zoran, nevaljalo dete koje ne voli školu ali

je sviranje i pevanje obožavao.– Bećar.– Tako se može kazati. Kao momak, voleo je kafanu i žene.– Sve bolje od boljeg.– Od škole nama ništa ali se zaposlio u gumari, kao pomoćni ra-

dnik. U slobodno vreme posećuje kafane, menja žene a u dane viken-da bavi se muzikom.

– Svirač.– Oženio se kako, to samo bog zna.– Vi ste lepa familija.– Švaler do švalera.– Danas je otac, tri prelepe ćerke. Video sam ih pre godinu dana,

ne zna se koja je od koje lepša. Danas srećno živi, sa svojom poro-dicom.

– Na vreme je isterao bube iz glave.– Stariji sin Živko je pustolov, na majku ali se samo jednom

oženio.– Samo ti osta u Belom Potoku.– Mogao sam u Nemačku, ali je otac sakrio marke i vizu, koju je

poslao moj školski drug.– Je l' je još tamo?

462

– Oženio se sa nemicom i ima tri ćerke. Njegova sestra radi na medicini rada u Beogradu.

– Da si otišao u Nemačku, danas bi bio gospodin.– Mogu ja da odem i sada, samo da se javim Neđi i za mesec dva,

ja odoh u Nemačku.– Što ne ideš?– Meni je i ovde dobro.– Da li taj tvoj drug ima mogućnosti da mi sredi vizi da ja odem,

kad ti nećeš?– Mi smo ko braća i više od toga. Ja imam sve njegove generalije,

treba samo da mu se javim. Mogao sam da se oženim portugalkom i putujem svetom.

– Što, nisi?– Nije dao bog, jer je planirao da tebe pošalje u Beli Potok.– Bolje da si otišao i kod crnog đavola, nego što radiš u onom

zmijskom gnezdu gde niko nikog ne voli.– Brat Živko, završio za kuvara i oženio se Mirom koja je iste

struke. Srećno oženjen i sa lepom Mirom ode u Korenicu da razvije posao, jer je to turističko mesto a i Plitvička jezera su tu. Vredan on, vredna Mira i za dve godine niče kuća, a u kući nema šta nema. Rodi se sin, pa ćerka a Živko završi fakultet i posta profesor. Odlučim se da ga posetim sa ženom i detetom. Jedne večeri sednemo u voz i pred zoru, on nas čeka u Bihaću. Njegovim kolima stižemo u Kore-nicu, malo ali uredno mesto. Doček kakav se samo poželeti može i u krugu njegove porodice, provedemo tri nezaboravna dana. Obiđemo i Plitvička jezera, vidimo medvede ali je mene priroda očarala. Iz Korenice preko Velebita stižemo u Zadar, a odatle autobusom do Pi-rovca. Sa nama je i brat Živko, koji se ne odvaja od Marine.

– Zašto si otišao tamo, kad je u Zadru lepše?– Moj brat vodi vežbe đacima u tom mestu, pa poznaje ljude. Ja

sam verovao da ću uz njegovu pomoć, lakše naći smeštaj.– Kakvo je to mesto?– U to vreme, imao je jedan hotel u kome su boravile švabe i

jedna radnička menza, koja je nudila tri obroka. Privatni smeštaj je tek počeo da se razvija. Jedna ulica, nekoliko prodavnica i to je bilo sve. Nije postojala autobuska stanica, nego su autobusi skretali sa magistrale, pokupe putnike i idu dalje.Bilo je mnogo Beograđana, koji su imali svoje vikendice a znam da su neki imali i vile. Vredno je spomenuti i pijacu na sred ulice. Seljaci iz okolnih mesta, donose

463

svoje proizvode i prodaju, kako se progodimo. Tu je bilo raznovrsne ribe, voća, povrća i ko zna šta još. Celo popodne smo tražili smeštaj ali je sve bilo puno, pa smo mislili da se vratimo kući ili da odemo u Zadar. Ja sam ženi predlagao da odemo u Biograd na moru jer sam kao momak, tamo bio desetak puta i neke ljude poznajem. Kad smo se spremili da se vratimo, pojavi se jedan dečak i pozva nas da pođemo za njim. Mali, kuda nas vodiš, upitah, a on odgovori, kod gospođa Dare, ona je dobra žena i kad vidi malo dete, možda će vam nešto naći. Noć poče da pada a ja sa ženom i detetom i dalje na ulici i u mestu, koje prvi put posećujemo. Morate priznati, nije prijatno provesti noć na otvorenom. Odvede on nas kod krupne žene, koja nas odmeri od glave do pete i reče da je sve puno ali žena i dete mogu u njenu sobu. A ja gospođo, upitah, a ona odgovori, vi kamen pod glavu pa na obalu. Tako se mi upoznasmo, ne sluteći da ćemo postati veliki prijatelji. Dobijem ja pomoćni krevet i mesto na terasi i te noći sam brojao zvezde i divio se mesecu.

– Možda si mene tamo gore video.– Možda mi je mesec govorio, da ću te jednog dana sresti.– Ja sam znala da ćeš ti doći i zato sam te strpljivo i ovoliko go-

dina čekala.– Onaj dečak što nas je doveo kod gospođa Dare je njen sestrić,

koji se godinama lečio u Zagrebu ali je i dalje mucao. Ja sam malom izlečio ono, što su drugi godinama pokušavali ali bez uspeha.

– Ti si neki vidovnjak.– Ja sam bio na svim časovima i dobro sam naučio znanje. Mali

je samo zamuckivao a to se leči.– Kako je moj čudotvorac uspeo?– Naučio sam ga da koristi, specijalizaciju (iskrivi usta na jed-

nu stranu, to uspori misaoni tok i nema zamuckivanja). Zbog toga Dara Živković nije htela da naplati, nego me je i besplatno hranila tri nedelje. Hteo ja, preko noći da pocrnim i prvog dana se ispečem, ko pile u rerni.

– Te opekotine mogu biti veoma opasne.– Da nije bilo maslinovog ulja, ja bih umro.– Takve kao što si ti, ni bog neće.– Po povratku u Beli Potok, počnemo prvo redovno da se dopi-

sujemo a posle da se služimo telefonom. Poslednje pismo sam joj poslao sa Zlatibora, pred sam početak rata u Hrvatskoj. Dođe baba Dara u moj Beli Potok, odem ja sa porodicom u Zagreb, a onda se

464

desi rat i naše prijateljstvo se rasturi, ko kula od karata. Kod nje sam prvi put jeo pečenu patku.

– Što ja to znam da spremim.– Da je ja kupim, ali i ti da jedeš.– Kad dođe zima.– Ovo će biti naša prva i najtoplija zima.– Bog nas je spojio, a ljudi će pokušati da rasture našu vezu.– Neće moći, ja sam veliki borac i znam da čuvam ono što je

moje.– Za Božić, ti ćeš da kupiš ćurana a ja ću ga spremiti na svoj

način. Za svečani ručak, ti i ja sa našom decom i punom trepzom.– Lep je Zagreb.– Tamo sam videla, najviše zlatara.– Gde ti sve nisi bila.– Obišla sam Evropu, pola sveta, još samo da posetim Beloži Po-

tok.– Ko tamo jednom dođe iz njega više ne odlazi.– Da nemate neko svetsko čudo?– To sam ja.– Mali pazi gde voziš. Ovo dete ne zna da vozi bicikl.– I ja sam ovako vozio prvi put.– Ti si jednu biciklu razvalio.– Seo seljak na nju i nije silazio, dok se nije razvalila. Tetka kad

je videla šta sam uradio, samo se nasmejala i otišla u šupu po drugu. Nju je kroz život pratila nesreća.

– Nešto se desilo?– Sin Zlatko, poginuo u saobraćajnoj nesreći u blizini kuće gde

mu je žena rođena. Pošli u goste i ispred kuće, njihovog fiću udari kamion. Zlatko na mestu osta mrtav a žena sa malim ogrebotinama, živa i zdrava.

– Šta je sa decom?– Sve tri ćerke, srećno udate.– Šta ti je život.– Ne kaže narod uzalud, rodi me srećnog pa me u trnje baci.– Od koje je bolesti umrla tvoja teta?– Miastenija gravis.– To je teška bolest.– Ima li lake? Moja tetka je imala dosta problema sa mužem

ali je ćutala i trpela, čekala je da Zoran i Živko porastu. Vasa sre-

465

mac je počeo da pije i menja žene a tetka to nije htela da trpi. Sve je to u početku krio ali je ubrzo počeo javno, da se viđa sa sumnjivim ženama. Kafana i žene su veliki trošak, pa je Vasa počeo da prodaje jedan po jedan plac. Živko je već tada imao diplomu u rukama a Zoran je išao u školu reda radi, tek da se vidi da ujutru sa ostalom decom ide u školu. Tetka je pokušavala da ga vrati ranijem životu ali koga kafana i žene uzmu pod svoje, tu povratka nema. Te dve opasne bolesti obično završavaju u zatvoru ili na groblju. Od burnog života Vasa oslabio, a oči samo što ne ispadnu iz svog ležišta. Pose-deo, neobrijan i sa sedom kosom koja pokriva uši izgledao je kao čovek, koji se sprema na onaj svet. Pare čuda prave, pa su sa njim i oko njega žene koje bi i ćerke mogle da mu budu. Ljudi pričaju, žene se krste kad ih vide, a ima i onih pametnih koji ga brane i za njegovo stanje optužuju ženu. Uvek neko za nečiju propast mora da bude kriv i osuđivan od okoline u kojoj živi. Tako komšije i selo počnu da krive a zatim i da optužuju tetku, što je njen muž pijanica i švaler. Kad je tetka videla da joj tu više nema života, ode sa starijim sinom na more. Sin kuvar, ona servirka i počeše pare da padaju. Dobro se zarađivalo, pa je Živko već počeo da planira kako će kupiti plac i napraviti kuću.

– Gde je Zoran?– On je ostao sa ocem.– Dobra kombinacija. Sin ne voli školu a otac švaleraš.– Brzo se Vasa smiri jer para više nema, pa više nije rad gost u

kafani a i žene mu okrenuše leđa. Dođe i bolest i on godinu dana ne usta iz kreveta. Kako bog čuva budale, ozdravi Vasa ali je on sada senka od čoveka. On jedva stoji a hoda uz pomoć štapa. Kome takav Vasa, treba?

– Dobi on i penziju koju prigrabi Zoran i poče da i on zalazi u kafane. Mali je brzo shvatio da kafana jede svoje mušterije, pa je počeo da se bavi sviranjem. Oformi on nekakvu grupu i krete prvo po vašarima da svira, a posle je išao gde god su ih zvali. I tako je jednog dana, upoznao jednog gospodina koji ga zaposli u gumari jer mu je svirao na svadbi.

– Mali je imao sreće.– Onako lep, upeca i lepu ženu, koja je uz to bila i bogata. Kad

neko ima sreće, taj ne treba da brine za svoju budućnost. Vrlo brzo kao na filmskoj traci dođe prva, druga i treća ćerka.

– Hteo sina.

466

– Baš to.– Šta je bilo sa Vasom?– Onakav nikakav, požive još pet godina i ode bogu na ispovest.

Tetka na moru upozna Gojka bosanca, koji je mnogo godina bio mlađi od nje. U slobodnom vremenu viđala je Gojka a blizina učini svoje. On je živeo kao samac u svojoj nekakvoj kućici i ona se uda za njega. Živko se bunio jer je izgubio radnu snagu.

– Takva su deca, samo na sebe misle.– Ubrzo je Živko sreo svoju buduću ženu i njih dvoje krenuše

napred. Tetka je sa Gojkom radila, pa je ubrzo mala kuća prerasla u vilu.

– Ko hoće da radi, taj će i imati.– Tako je Katarina. Da poljubim te tvoje rumene usne.– Može neko da nas vidi.– Pazi da se ne postidim.– Videće me neko od pacijenata.– Bože, što su slatke.– Tvoje su.– Ne znam šta ću bez tebe.– Tvoja sam i uživaj dok sam tu.– Jesi ali se plašim da negde ne odlepršaš. I tako se moja tetka,

udade po treći put.– Ja se plašim udaje.– Ti si neodlučna a mogu reći i kukavica, slabić. – Grešiš mili.– Izvini, ja ću se držati tvojih reči, oni koj se vole su zajedno.– Mi jesmo i bićemo ali ne moramo kod matičara.– Gojko je bio mnogo dobar čovek i ženi nikad ružnu reč nije

rakao a kamoli da podigne ruku na nju. Moja tetka je ubrzo saznala, da se iza te dobrote krije nesreća od koje je pobegla. Gojko je voleo da pije.

– Gde može bosanac bez rakije?– Pio je krijući, da tetka ne vidi. I pored toga, lepo su živeli ali se

tetka razbole i počeše problemi, prvo sa doktorima a posle sa lekovi-ma. Lekova nema a ona ne može bez njih.

– Teško nama.– Slao sam ja ali je glavni teret, podnosio muž. On je nekoliko

puta išao u Italiju po lekove, nadajući se da će se bolest izlečiti. Do-ktori dugo nisu hteli da mu kažu od koje bolesti tetka boluje. Kad

467

je Gojko odrešio kesu i doktori jezik, sazna istinu koja ga natera da još više pije. Do sad krijući a sada u po bela dana Gojko se tetura po ulici. Poče da izostaje i sa posla, pa ubrzo dobi i otkaz. Tetka ga moli da prestane ali on samo ponavlja ono što su mu doktori rekli i plače ko malo dete.

– Šta su mu rekli doktori?– Da je bolest neizlečiva i niko ne zna koliko će da traje. Te godi-

ne kada je umrla, zvala me da idem na more.– Što nisi otišao?– Kako, kad nisam imao ni žute banke u džepu? Tek ja prošlo

dve godine od ženine smrti, a ja u dugu do guše. Umesto da je vidim u julu, video sam je u mrtvačkom sanduku u septembru.

– Takvi smo mi, nikad nemamo vremena.– A imao sam da joj odem na sahranu. Jedne subote, tetka ode

u crkvu, a Gojka ostavi na terasi jer on nikad nije išao u crkvu a za popa ne voli ne da čuje. Napije se Gojko ko rus i padne sa terase, pravo na glavu. Kad je tetka došla iz crkve, imala je šta da vidi.

– Da je bio pobožan, ne bi tako završio.– Da li od tuge ili bolesti, ne prođe ni tri meseca a moja tetka

umre. Po želji sinova prebace je iz Herceg Novog u Rumu, gde je sahranjena. Moja majka nije volela sestru, zbog njenih muževa.

– Takva joj je sudbina. Tvoja majka je bila neka fina žena.– Žena sa sela, koja je vaspitana da ima samo jednog muža, a

tetka je išla gledala i ponašala se kako je njoj najbolje odgovaralo. – Na koga si ti tako dobar?– Na majku.– Čudno je da se do sad nisi oženio.– Teško ću se ja skrasiti, jer sve vidim i od mene ne može ništa

da se sakrije.– Kakva sam ja?– Srce kaže, to je prava. Zna ono i da slaže a vrlo često i u propast

vodi.– S tobom ništa ne gubim, a koliko ću dobiti pokazaće vreme.– Nisi svestan ko te voli i šta ja sve za tebe mogu da uradim.– Meni nije dovoljno što me voliš.– Volim te najviše na svetu.– Da naša ljubav nije samo jedno godišnje doba?– Moja ljubav je neprolazna, ja koga volim volim ga do kraja.

Kod mene mili nema, volim te malo ili mnogo.

468

– Lepo rečeno.– Ja ili volim ili ne volim.– Ljubavi, ostavićeš ti mene.– Tu suludu misao, izbaci iz glave.– Sve ovo je toliko lepo, da bi bilo večno.– Idemo do onog kamena ljubavi.– On je u vodi.– Ja ću se izuti i otići do njega.– Ako možeš ti, mogu i ja. Pazi na suknju, voda je do kolena.– Dićiću je.– Ala su ti lepa kolena.– Samo?– Sada se samo ona vide. Ala je prljava voda.– I dosta hladna, za ovo doba godine. Dođi da te poljubim.– Gledaju nas ljudi.– Čim smo zagazili u vodu, svi koji su nas videli pitali su se da li

smo pametni.– Mili, šta mi njima smetamo?– Naše ponašanje je za njih detinjasto. Kad počne sezona ku-

panja, dolazićemo na Adu.– Zar nije bolje da idemo na more?– Za to treba dosta para.– Moj sin je pitao, da li ćemo negde na odmor.– Meni je pored tebe najlepše.– Zato što me voliš. Ja poznajem jednog bivšeg pacijenta, koji

ima vilu na moru, pa ćemo nedelju dana otići kod njega.– To je malo dana.– Ove godine imam puno obaveza.– Treba da odemo. Najmanje tri nedelje.– Deca polažu prijemni i moram da sam pored njih.– Mogu oni i bez tebe.– Nešto ćemo srediti.– Ja bih voleo, da sam s tobom i danju i noću.– To je i moja želja ali ja imam obaveze i prema deci.– Imaju oni i oca.– Za njega neće ni da čuju. Ima on ženu i tri ćerke.– Nije mu lako.– Žena mu ne radi.– Mora da je neka velika dama.

469

– Po ceo dan je ispred ogledala, a on radi ko crnac.– Više ne juri žene?– Čak je prestao i da svira. Od malih nogu svira gitaru i godina-

ma je na raznim takmičenjima dobijao prve nagrade.– On stvarno zna da svira.– Za njega svi znaju. Ja od njega ništa ne tražim, samo neka nas

ostavi na miru. – Neki muževi naprave decu, pa dignu sidro i otputuju daleko ne

misleći na decu.– Sad kada su odrasla, on bi želeo da se pita ali deca za njega

neće ni da čuju. – Njemu ne dostaje sin.– Gde je bio kad je sina trebalo paziti i hraniti?– Živeo ljubavni život.– Da mi Milija promenimo temu? Ja odlično plivam i Adu mogu

da preplivam, ko od šale.– I ja sam nekad bio dobar plivač ali posle tri operacije, plašim

se da uđem u vodu.– Videćeš ti, kako ja plivam.– Ja sam pored obale, najsigurniji.– I moja deca su odlični plivači. Moj sin samo gnjura, stalno je

pod vodom.– Ima dobar kapacitet pluća.– Pravi sportski tip.– Je l' ga to mama hvali?– Imao je on devedeset kila.– Sad je baš fino građen.– Otkako si se ti pojavio, počeo je da slabi.– Šta sam mu ja to uradio?– Uplašio se za majku.– Katarina, zašto nije išao u brodarsku školu kad voli vodu?– Ploviće on morima i okeanima jer je pustolov na mene. Želi da

radi kao kuvar na brodu.– Bolje da bude mornar.– Sve će on probati.– Zar onakav talenat da gubi vreme na brodu?– Nek sve proba, mlad je pa će na kraju izabrati ono što voli da

radi.– Kad bi godine, stajale u mestu.

470

– Mlad je on a vreme radi za njega. Ja sam lutala Evropom i svetom, pa šta mi fali?

– Ništa, ali ja ne bih voleo da sam na tvom mestu.– I ne možeš biti. Ja sam putovala i lečila bolesne i nesrećne

ljude. Mene je poslao moj bog da i tebi pomognem.– Hvala što te poslao u moj zagrljaj.– Jednog dana, upoznaću te sa njim.– Katarina, da se vratimo na obalu? Smrzao sam se, kao da je

Jovanski mraz.– Može ali da sa mnom igraš piljaka.– Hoćeš da te pobedim?– Nećeš moći, ja sam u svom kraju bila najbolja.– I ja sam se zabavljao bacajući kamičke, dok sam čuvao svinje.

Snalazio sam se na razne načine, samo da bih ovu igru igrao što duže.

– Kako?– Uđem u tuđu njivu i naberem punu torbu kukuruza.– To je greh.– Tada o grehu nisam ništa znao, jer sam bio dete. Znao sam da

je to krađa i da sam ulazio u njive bogataša. Nahranim svinje a one potraže ladovinu i po ceo dan se izležavaju, a ja na poljančetu igram piljaka ili pikam loptu.

– Šta ti sve nisi radio.– Znam ja i da štrikam, a džemper mogu da ti ispletem za neko-

liko dana.– Ko te naučio da igraš piljaka, kad je to ženska igra?– Jedna lepa Mira. Zapadne mi za oči a ja ne znam kako da joj

se približim.– I odlučiš da je pitaš da te uči kako se bacaju i ispuštaju

kamenčići.– Baš je tako bilo. Ona je spretno bacala kamenčiće u vis i još

spretnije hvatala.– To može svako da nauči.– Nije baš tako. U početku sam bio nespretan a to je izazivalo

smeh kod moje simpatije ali se ja zainatio i vežbao danju i noću, samo da joj dokažem da sam bolji.

– Jesi li uspeo?– Redovno sam je pobeđivao, a ona se durila i bežala od mene.

Kad sam video da je vrag odneo šalu, ja sam svesno gubio samo da

471

mi se Mira ne bi više ljutila. Na njenom licu pojavi se osmeh i mi ponovo zajedno u društvu svinja.

– Ja sam čuvala krave.– Svinje su lenje i kad pripeče beže u ladovinu i odatle izlaze kad

su gladne ili ožedne. Krave su pokretnije, uvek gladne a vole da odu i u tuđu njivu i da naprave štetu. Dozvoli Mira da je uhvatim za ruku, a ja osetih toplotu koja ispuni moje telo. Hoću nešto da kažem ali moj govor pređe u mucanje, tako da ni ja nisam znao šta sam joj tog trenutka kazao. Svi koji su voleli ili sada vole da kažu, da je to nor-malna pojava. Jednog dana, ne dođe Mira ni njene svinje u Vrano-vac. Šta se desilo, da se nije razbolela ili otišla u goste, prođe mi kroz glavu. Otrčim ja do njene kuće i pitam baba Micu gde je, a ona me samo bledo pogleda i ništa ne reče. Izađe njena majka sva uplakana i kad me vide pozva me u sobu. Na krevetu sa maramom oko vrata leži Mira, crvena u licu i sva u znoju. Kad me ugleda, pokuša nešto da mi kaže ali sve osta samo na pokušaju. Otvori usta i prstom mi pokaza da pogledam u grlo. Kad sam krenuo neko iza mojih leđa vik-nu, ko je ovog klinca pustio u sobu. Mirina majka ništa ne reče a ja se okretoh i ugledah starijeg čoveka sa torbom u ruci i belim mantilom na sebi. Prvo što me je upitao beše da li sam vakcinisan, na šta sam samo slegao ramenima. Nisam znao šta me je pitao, a još manje šta ću da odgovorim. Kad je doktor video da ima neznalicu ispred sebe, sa nekoliko reči ukori Mirinu majku i poče iz torbe da vadi špric. Ja i Mirina majka izađosmo napolje a doktor ostade u sobi. Ona baba što mi ništa nije odgovorila, sada reče da je Mira teško bolesna i da se molim bogu za njeno zdravlje. Posle nekoliko dana, crkveno zvono oglasi Mirinu smrt. Povorka se otegla ko kišna glista, a kiša sipa ko iz rukava. Narod pokiso pa se suze i voda izmešale, a ja pored kovčega seo i počeo da brojim dukate koji su joj bili oko vrata. Danas kad se svega setim, dođe mi da kažem bože hvala ti što sam još živ. Mira je umrla od difterije.

– Znam šta je to i koliko je opasna bolest.– Moja je sreća što sam bio vakcinisan.– Danas ne bi ljubio, tvoju Katarinu.– Mira je otišla, a ja sam i dalje igrao piljaka i čuvao svinje. Bio

sam pravi, majstora za pobedu sam tražio da se čuvaju svinje, dok sam ja igrao fudbal. Na poljančetu se fudbal često igrao do mraka, pa su po nekad roditelji dolazili da nas zovu. Živković Radomir zvani Šilja, bio je dobar igrač i dođe ujutru sa loptom i tu je po ceo dan.

472

– On nije imao svinje?– Jeste, ali je pao sa sena na vilu i ubode se u stomak. Dugo vre-

me je bio u bolnici, svi smo mislili da će ostati bez jaja ali je sve dobro prošlo. Po izlasku iz bolnice, roditelji ga razmazili a posebno baba i on je radio šta je hteo. Dođe njegova baba i počne da viče, Radomire dođi kući spremila ti baba ono što voliš. Ima puno zgoda i nezgoda koje sam doživljavao prvo kao dete, pa kao momak.

– Sve je to deo života.– Od mojih drugara samo smo ja i Pavlović Dragiša zvani Gile,

bili loši i kao deca i kao đaci. Ostali drugari, vrlo dobri odlični.– Je li neko otišao na onaj svet?– Bora Dimitrijević od bolesti i Živko Verija se udavio.– Mili, gledaj i uživaj.– Kako spretno i lako bacaš i hvataš to kamenje.– Bila sam prva u selu.– A sada gledaj, šta ja mogu.– Nisi ni ti loš.– Ja sam odličan.– Za muškarca, imaš spretne ruke.– Nekada sam se po ceo dan igrao bacajući kamenje.– Zato si tako spretan. Hoćeš da se još igramo ili da bacamo ka-

men u jezero?– Mogu dalje od tebe da bacim.– Jesi li siguran?– Jesam. Šta kažeš ljubavi?– Dobro, do pola jezera.– A sada tebe da vidim. Ti dalje baci od mene.– Ja sam bacala kamen s ramena.– Bravo Katarina.– Bila sam i odličan mačevalac.– Zašto više ne treniraš?– Ti mi ne daš mira.– Sada prvi put čujem, da si se i time bavila.– U stanu si video mač.– Ja sam, mislio da je to neki suvenir.– Sa njim, mogu da presečem jabuku u letu.– Jadan ja.– Zato budi dobar.– Ako voliš taj sport, nastavi sa treniranjem.

473

– Kako, kad si se za mene zalepio ko marka na pismu.– Ja sam Katarina ko dete, kad oseti majčinu sisu.– Ti si ko krpelj, koji se podvukao pod kožu i ne želi da je napu-

sti. Dobar si ti meni.– Najbolji.– Ne znam kakvi su drugi ali si neumoran, pravi radnik koji voli

svoj posao.– Ja ili radim ili sedim. Kod mene ništa nije polovično.– Kad bi druge znale kakav si, potrčale bi ko muva na govno.– Ili ko pčele na med. Ljubavi da svratimo na osveženje?– To je neka montažna zgrada sa tremom i nekoliko stolova oko

kojih su poređane stolice.– Liči mi na salun iz kaubojskih filmova.– Tu je slaba higijena a ti znaš da sam alergična na prljavštinu.– Ja sam žedan i dobro bi mi došlo jedno pivo a ti mi pravi

društvo i popij neki sok.– Kako moja ljubav kaže. Milija, što je prljav stol.– I mastan, ko da su na njemu cedili čvarke.– Idemo za drugi stol.– Ovde su srale ptice.– Konobar, je l' ovde ima neki čist stol?– Šta vam fali, ovde je sve čisto i uredno.– Je l' ti imaš oči?– Ako vam se ne sviđa, vi produžite dalje.– Idemo ljubavi.– Hoću baš kod tebe da sednem a ti da me poslužiš.– Ovo je moj restoran.– Znam, pa sam zato i svratio. Prvo donesi krpu i očisti ova ptičja

govna, a zatim hoću stolnjak.– Da nećeš i golu žensku?– Imam ja svoju, a ti pazi šta govoriš da ti ne bih okrenuo usta

u stranu.– Milija idemo.– Sad će on sve da sredi.– Ko zna kakav je, možda ima pištolj ili nož.– On je obični drkadžija, kome fali pameti i domaćeg vaspitanja.

Vidi kako se dao na posao.– Možda se plaši što nemaš kose na glavi.– Kad sam ja bio frajer, on se nije ni rodio.

474

– Sa ovakvim ponašanjem, ne bi mogao ni u štali da radi.– Moje svinje bi ga pojele na spavanju.– A moje krave, izbole.– To su novopečeni bogataši.– Teško njemu, kad pameti nema.– Izvolite.– Katarina, stol je sređen.– Nećemo dugo da se zadržavamo.– Samo da popijemo piće.– Šta želite.– Gospodine, prvo se smirite.– Nemam ja vremena da se ovde zamajavam sa vama.– Ljubavi, idemo odavde.– Ovaj momak je dobar, samo nije bio na svim časovima lepog

vaspitanja. Ako gospodin želi da me posluži sa jednim domaćim pi-vom, bio bih mu zahvalan.

– Šta dama želi?– Jedan sok od narandže.– Ovaj momak je zbunjen.– Možda je u krizi.– Ne liči na narkomana.– Oni znaju i da se prikrivaju. Ko zna šta mu fali.– Šteta, lep momak ali još uvek nije shvatio, gde i šta radi.– Shvatiće on jednog dana, mlad je.– Želite li još nešto.– Da platim i da bežimo što dalje, od ove uklete jazbine.– Mili skoro nisam videla lepšeg momka.– Šta mu to vredi, kad ne zna da se ponaša.– Nije on kriv što ga je bog obeležio. Ljubavi, vidiš onaj drvored

na drugoj strani obale?– Lep prizor.– Da imam foto aparat pa da to snimim. To bi moja Juca naslika-

la iz prvog pokušaja.– Marko je veći talenat.– Njega u školi zovu novi Mikelanđelo.– Deca su ti umetničke duše.– Srećna sam zbog toga.– Talenat je božji daj.– Mi smo božji ljudi.

475

– Blago vama.– Sada si i ti sa nama.– Koliko dugo?– Ja ne idem od tebe. – Marko treba da se upiše, o trošku države.– Prvo mora prijemni da položi.– To će za njega biti samo formalnost.– I tu prednost imaju, veze i vezice.– Sa talentom koji nosi, njemu su vrata širom otvorena. Katarina

je l' ti se spava?– Što me pitaš?– Vidim da ti se zeva.– U poslednje vreme osećam neki mali umor.– Da nisam preterao.– Ne, ti me svojom pažnjom i ljubavlju vraćaš u život.– Ja se trudim.– Ti si moj ratnik, koga sam tražila i posle toliko godina našla.– Stanovao sam u Belom Potoku.– Tu ćeš zauvek i ostati. Ja sam tebe viđala u snu i znala sam da

ćeš se pojaviti.– Ti si me našla.– Tako je bog hteo. Kad sam se spremala da se povučem na

imanje, on je rekao ne i pokazao mi mesto gde mogu da te nađem.– Šta ako sutra kaže dosta ljubavi?– Ja moram da ga poslušam.– Poćiću i ja za tobom.– Ne bi ti mogao da živiš isposničkim životom.– Mogao bih ali neću sebe da kažnjavam, jer smo svi na zemlji

privremeno i to vreme treba što bolje iskoristiti. Ja bih Katarina vo-leo da se vozim brodom ali ne smem, jer imama morsku bolest.

– Ništa tebi ne fali.– Kao vojnik bio sam na brodu i zbog vrtoglavice i čestih

povraćanja, vrate me na kopno.– Ti gde god odeš, napraviš neki problem.– Ovo je viša sila.– Izlečiću je tebi tu bolest.– Kako?– Večeras za kaznu ima da radiš, ko rudar u rudniku.– Uvek spreman.

476

– U to sam se uverila. Voziću ja tebe Savom i Dunavom, čim dobijem slobodno vreme.

– Leti ispred hotela Jugoslavija pristaje brod, koji vozi turiste u razgledanje grada.

– Ićićemo mi do Đerdapa.– Tamo sam bio na ekskurziji i u pamćenju mi ostao Kazan.– Strašno je bilo to gledati i prolaziti kroz uzburkanu i penušavu

vodu. – Ja sam od straha žmurila.– Meni je sve to izgledalo zabavno.– Šta da brod potne?– Pojele bi me ribe.– Od tvog mesa bi se otrovale.– Kad smo sa braćom rumunima napravili Đerdap, Kazan je ne-

stao.– Ali su nam rumuni u znak zahvalnosti sa svojih aerodroma

slali nato avione, da nas bombarduju i ubijaju.– To ti je mili novi vid prijateljstva.– Jebem ja njima mater, kao i svim drugima koji su pomagali da

nas Amerika i nato zlikovci ubijaju.– Ja najviše volim putovati vozom.– On je, Katarina spor.– Naš da, ali evropska železnica ide brže i vozovi stižu na vre-

me. – Ja imam jednog prijatelja u Paraćinu, pa bismo mogli na put.– Zašto da ne? – Ovih dana treba da dobijem pare za neki rad.– Imam ja.– Lepo, ali ja hoću da te častim.– Mi smo sada porodica.– Jesmo ali muž treba da zarađuje. Zvao me da gostujem na nje-

govoj lokalnoj stanici.– Kako se zove stanica?– Radio Nidža.– Ja sam čula za tu stanicu.– Onda si bila u Paraćinu.– Pitaj me gde nisam. – Sada ljubavi idemo zajedno.– Bez tebe Katarina, više nigde ne ide.

477

– Šta ako ti porastu krila i odletiš daleko od mene?– Opet ću se vratiti. Ja očekujem novu naredbu od svog gospo-

da.– Šta ako te on pošalje u drugu zemlju, da pomažeš ljudima?– Povešću i tebe.– Ja neću da se mešam u tvoju nauku, jer mi je nepoznata ali

mogu i hoću da pomognem.– Meni je dovoljno da si pored mene, a ja ću svoj zadatak izvršiti

kako bog želi.– Katarina, pade mrak a mi smo i dalje pored vode.– S tobom vreme leti.– Da nije ovih dosadnih komaraca, pa da odemo na drugu stra-

nu.– Ja bih radije kući.– Hoćeš da idemo okolo ili kroz šumu?– Kako moj muž kaže.– Kroz šumu je bliže.– Ala je mračno.– Ja se ne plašim, jer si ti sa mnom.– Ja sam u ponoć i groblje posećivao.– Pa si se upišao u gaće. Da nije meseca koji nam osvetljava put,

mi bismo se u šumi izgubili.– Ne bismo Katarina, jer idemo pored ograde.– Ti si mili ko Ivica. – A ti ko Marica.– Ja ljubavi na sve mislim. U džepu imam i nož, za svaki slučaj.– Neće nas niko napasti.– Nikad se ne zna.– Sa lepom damom kad se ide, mora se na sva iznenađenja misli-

ti. Ja kad sam sam, ne bojim se nikog jer me niko neće, a sa ćelavom glavom ulivam strah kod potencijalnih napadača.

– Zato se ti šišaš do glave.– Ti se čuvaš od muškaraca noseći misionarsku odeću, a ja

ošišanom glavom.– Zar bi ti mogao da upotrebiš nož?– Kad bi te neko napao, slatko bih ga ubo.– Nisi ti takav.– Da ne očekuješ da gledam, kako te bije ili siluje?– Znam i ja da se branim.

478

– Zajedno smo jači.– Šta ako ispred nas izađe neki pas, lutalica?– Ja ću te braniti.– Hvala, dušice moja. Da mi po ovom mraku ne zalutamo?– Nećemo jer idemo pored ograde, a na kraju je mostić koji nas

vodi na obrenovački put.– Ja ovuda sama ne bih smela ni po danu da prođem.– Ja sam noćna ptica.– Dok tebe nisam srela, ja sam sa prvim mrakom ulazila u kuću.

Moja deca i ja nikad ne izlazimo noću.– I ja izbegavam noćne izlaske, ali kad treba mogu biti na ulici

i zoru da dočekam. Nekoliko puta sam peške došao u Beli Potok, a znao sam na Kalemegdanu zoru da dočekam. Nekada su julske noći bile mnogo toplije.

– Čovek je upropastio klimu, pa više ništa nije kao pre. Kao de-vojka, leti sam spavala u slami.

– Još je bolje u senu.– Bio si sam?– A ti?– Sa svojim gospodarem.– Ima li on ime?– Moj bog, koga sledim i slušam od malih nogu.– Ja sam bio nestašno dete.– Takav si po božjoj volji. – Ja sam kao momak spavao na groblju – za opkladu.– Nisi se upišao?– Zar momak da se plaši?– S kim se družim i koga volim?– Šta mogu, kad sam bio takav?– Da ja mili što pre odem od tebe?– Kako, hoćeš.– Da te ne volim, ja bih već otišla.– Probaj, možda možeš i bez mene.– Ne mogu da zamislim život bez tebe.– Sve se može, kad se hoće. Dok ne odeš, nećeš znati da si

otišla.– Čekala sam te 20 godina i sada kad si moj, ne idem nigde od

tebe. Znaj da te iskreno ljubim i da sam samo tvoja.– Kako to lepo zvuči.

479

– Ti si moj život i moja smrt. S tobom želim da vodim ljubav, da se radujem novom danu i da te imam pored sebe i danju i noću. Bez tebe, ja nisam živa, ja ne postojim.

– Zašto mi sve ovo govoriš?– Zato, što se moja deca prema tebi idiotski ponašaju. Umesto

da prihvate ljubav koju im nudiš, oni o tebi svašta pričaju.– Pusti neka vreme uradi svoje, a deca će jednog dana shvatiti da

nisu bila u pravu.– I ja se prema tebi loše ophodim ali to nisam ja, iz mene govore

moja deca.– Ja ništa ne vidim i ne čujem.– Ti si tako dobar.– Kako ti kažeš.– To kaže i moj bog.

– Dome slatki dome.– Idi ljubavi u kupatilo, a ja ću da postavim stol.– Nisam gladan.– Hoćeš pivo?– To, može.– Posle dolaska iz parka, treba da se okupamo zbog krpelja.– Mene su često napadali.– Mora da imaš slatku krv. Oni se podvuku pod kožu i treba ih

što pre izvaditi.– Ja sam krpelje vadila iglom.– Prvo je trebalo da ih namažeš alkoholom.– Tako sam i radila.– Kad su pijani, oni su mlitavi i tad se lako odstranjuju iz kože.

Kad se ugnezde u kožu i ispod kože, luče jedan otrov koji izaziva lajmsku bolest. Kod ove bolesti stradaju mišići, pa se čovek kreće kao robot.

– Šta je sa govorom?– Tepa kad govori i brzo se umara. Ko dobije ovu bolest, tu nema

leka.– Užasna bolest.– Zato i ti treba da se okupaš. Milija, primetila sam da voliš

pivo.– Ono mi je stimulans.– Ako je ono uslov za dobar seks, napuniću pun frižider.

480

– Sada sam lakši jer sam se tuširao hladnom vodom.– Beži u krevet, da ne ozebeš.– A ti idi u kupatilo. Već si gotova.– Hladno je, pa sam požurila.– Dođi u krevet, da te zagrejem.– Što volim kad sam pored tebe.– A ja, da spavamo goli i zagrljeni.– Ti si mi poremetio san i od mene napravio ženu.– A ja posle tvoje ljubavi spavam ko jagnje.– Ja brojim zvezde. Joj šta mi radiš?– Šta ću, kad te volim.– Bože, zašto sam bežala od muškaraca, kad je ovo lepo i ne može

se ničim upoređivati?– Za sve si ti Katarina, kriva.– Kako i zašto, baš ja?– Čim legnem pored tebe meni, krv počne da vri i ja moram.– Bože, zašto mi uzalud prođoše tolike godine, bez svog čoveka?– Bila si pogrešno vaspitavana.– Šta ima lepše od seksa? Mili, ja bih da spavam.– Da li ću ti dozvoliti?– Ne mogu više.– Još malo, ljubavi.– Sad si me baš umorio.– Baš lepo.– Željna sam dobrog spavanja.– Malo da se odmorimo, pa da počnemo iz početka.– Ala smo mi gladni ljubavi.– Bili smo zarobljeni, svako u svom kavezu, a vreme je prolazi-

lo.– Šta ima lepše od ljubavi?– Zbog ljubavi su padala carstva a mnogi su pre vremena otišli

na onaj svet. Ljudi su se vešali, trovali, ubijali zbog ljubavi.– Mi se volimo.– I volećemo se do kraja života. Mili da mi odspavamo jedan san,

jer je ponoć prošla?– Kako moja Katarina, kaže.Moja Katarina mirno i opušteno leži pored mene, dok ja mislim

na vreme koje ćemo zajedno provesti. Najzad je i ona našla svog čoveka, sa kojim želi da podeli ovozemlajski život. Bože, hvala ti što

481

si se i mene setio i poslao ženu koju godinama tražim. Šta će biti sa nama i dokle će sve ovo da traje, to samo bog zna.

– Mili probudi se, sunce je visoko na nebu.– Koliko je sati?– Ti znaš da za mene vreme ne postoji.– Gde je moj sat?– Nisam ga videla.– Pogledaj molim te, da nije u džepu.– Da, lep sat.– Njega sam dobio od devojke iz cirkusa.– Jesi li je voleo?– Platonska ljubav.– Zašto?– Ona je katoličke vere i nikako nisam mogao da se uklopim u

njen život. Katarina što si me pustila ovoliko da spavam?– Kako si mi lepo spavao, da mi je bilo žao da te budim.– Za deset minuta biće jedanaest sati. Ja sam već trebao da bu-

dem na klinici.– Koga sada vežbaš?– Gospodina Jocu. Njegova ćerka je doktorka i hoće da ga ja

vežbam.– Zar ne može neki drugi terapeut?– Može ali ona hoće samo mene.– Koliko ćerka ima godina?– Da ti Katarina nisi ljubomorna?– Samo pitam. Ima li šanse?– Ima dva infarkta u mozgu.– Šta ti tu možeš da uradiš?– Moram da probam.– Naš narod kaže, jedan probao pa se usrao.– Joca vežbanjem neće ništa da izgubi a koliko će dobiti, to samo

bog zna.– Je l' govori?– Ćuti ko devojka, jer ima i motornu afaziju.– Vidim ga.– Dragi bože, kako je to moguće?– Leva noga mu je kraća i stalno plače.– I ja bih plakao, da sam na njegovom mestu.

482

– Ima patološke promene i na debelom crevu.– Ti si čudo, genijalac, tebe treba čuvati ko najvredniji dija-

mant.– Oni hoće da me zatvore i lobanju da mi otvore i vide šta je

unutra.– Mi smo srbi ljubomorni i živimo da nekom zlo nanesemo.– Ja ne znam odakle mi znanje i moć, ali sve vidim.– Ova država nije svesna, šta ima.– Ja kad bih imala svoju kliniku, ja bih čuda pravila.– Ne bi ti dozvolili, naši doktori.– Oni su radeći sa mnom, zaradili velike pare.– Njih to najviše interesuje.– Sa mnom su radili i dobri doktori a bilo je i pokvarenjaka, koji

su hteli i kožu da mi skinu.– O njima nemoj ništa da mi pričaš, ja ih dobro poznajem.– Izvinjavam se dobrima ali na našu žalost, takvih je malo.– Sve što si rekla, to je istina.– Kad stoji pada, unazad.– Kad sam ga dizao, to se dešavalo ali ću ga podići na noge. Više

neću da radim besplatno.– To je tvoja stvar.– Sa zarađenim parama, idemo u Paraćin.– Kako moj gospodar kaže.– Katarina, što se mrštiš?– Da li da ti kažem šta sam još videla, kod tog gospodina?– Reci, slobodno.– On će da umre i zato ćerki nemoj ništa, da obećavaš.– Ima šanse da se oporavi.– Kakav si ti logoped, kad kod čoveka koji ne govori, očekuješ

oporavak?– Katarina, ja neću da mislim na smrt iako znam, da izostanak

govora govori o teškom oboljenju mozga.– Posle dva infarkta mozga, čeka ga treći.– Sve ja to znam ali ćerki neću da uzmem, nadu. Nek se nada, jer

u nadi je spas.– Ti si počeo kao neki duhovnik.– Družeći se sa tobom, ja ću i na nebo otići.– Radi kako hoćeš ali će taj gospodin Joca otići u raj krajem ok-

tobra, kad ti kaže tvoja Katarina.

483

– Kad sve znaš, reci kad ću ja na onaj svet.– Ti ćeš dugo živeti.– I patiću od ljubavi.– Ja te volim, zar ti to nije dovoljno?– Jeste, ali ćeš me ti ubrzo ostaviti.– Da i ti nisi neki vidovnjak?– Iskustvo je na mojoj strani.– Hoćeš da ti spremim nešto za jelo?– Poješću piletinu od juče.– Hoćeš još čaja?– Prvo da jedem.– Mili, ti ne moraš da držiš dijetu.– Ja sve jedem, ali mi se ovo tvoje kuvanje najviše dopada.– Ja sam dvadeset godina vegetarijanka i mnogo sam pogrešila.– Treba jesti, raznovrsnu hranu.– Mojoj deci ništa ne branim.– Ja sam sve pojeo, još samo tanjir hlebom da očistim.– Da ti nije malo?– Moglo je i više ali me je i ovo zasitilo. Odoh ja na kliniku, pa

ću posle kući.– Čućemo se mili.– Katarina, ja ću te zvati.– Čekam tvoj poziv...

– Komšija, gde ćeš?– Idem u grad.– Možeš sa mnom do Rakovice.– Odgovara mi Joco, pa ću tramvajem do Slavije.– Gde si se uputio tako doteran i namirisan?– Idem u grad.– Ljubavni sastanak?– Tako nekako.– I treba, nisi ti još za bacanje.– Kad god ja negde žurim, ti se pojaviš.– Ako treba, ja ću te odvesti do Slavije.– Ne, imam vremena.– Ja ću ovde da stanem, jer moram po neki deo za motor.– Baš mi odgovara, jer je tu stanica.– Komšija, pazi šta radiš i nemoj da se obrukaš.

484

– Kad nisam do sad, neću ni danas.Tramvaj trojka, pun ko kutija šibice ali se nekako uguram i sav

trud ćerke da budem uredan, pade u vodu. Gurajući se da uđem, pokidah nekoliko dugmadi , a namazane cipele dobiše neku prljavu boju. Ljudi se guraju i psuju jedni druge, pa mi se za trenutak učini da sam u štali sa puno konja. Uz stajanje na jednoj nozi i bez neko-liko dugmadi, stigoh na Slaviju. Gle, eno moje Katarine, poranila da me sačeka i prva je stigla na zborno mesto.

– Je l' me dugo čekaš?– Stigla sam pre pola sata.– Još nema tri sata.– Jedva sam stigla.– Što si ljuta?– Da nisam dala reč, ne bih došla.– Došao bih ja, kod tebe.– Ljuta sam što mobilni nikad nije kod tebe.– Javila se Marina.– Ja sam mobilni dala tebi, a ne njoj.– To je moje dete.– Ja hoću da te zovem u svako doba.– Od danas ću ga stalno nositi.– Danas sam imala težak dan i jedva sam došla.– Ako si umorna, nije trebalo da dolaziš.– Da je mobilni kod tebe, ja bih ti javila da ne dolaziš. Mi ovako

više ne možemo, a ti nikako da shvatiš da ja nisam obična i da ne mogu da šetam gradom, kao druge žene. Ti si neodgovoran.

– Šta to reče Katarina?– Neću da se nerviram.– Ako više ne želiš da se viđamo samo reci, neće biti problema

a tvoju želju ću ispoštovati. Za ljubav ne treba moliti, jer na ovom svetu ima još žena.

– Ja nisam žena.– Za mene jesi. Svetica nisi, jer imaš decu.– Vrati mi mobilni i svako neka krene, svojim putem.– Nije kod mene.– Kako sam mogla da ti javim, da neću doći?– Smiri se ljubavi i reci gde ćemo.– Pogrešila sam što sam došla.– Ako si umorna pozvaću taksi, pa se vrati kući.

485

– Zar bi to uradio?– Ja sam s tobom zato što te volim i hoću da budem čovek, do

kraja.– Sad kad sam tu, ostaću s tobom.– Lepo mi izgledaš a taj plavi komplet je divan.– U njemu si me video, kad sam prvi put došla na kliniku. Kupila

sam ga u Švajcarskoj, gde sam bila nekoliko puta. – Izgleda kao da si ga juče kupila.– Star je preko dvadeset godina. Kao student ekonomskog fakul-

teta, bila sam u Švajcarskoj da radim i tada sam ga kupila. Imam ja još dobre garderobe, koju nikad nisam oblačila. Jedne subote kre-nem u grad i u izlogu ugledam ovaj komplet.

– Mora da si ga mnogo platila.– Jesam ali se ne kajem. Ja za kvalitet ne žalim da platim.– Komplet je boli glava.– Meni su dosta jedne pantalone i košulja.– Mnogo si neuredan.– Na meni je sve čisto.– Treba više da povedeš računa o oblačenju. Na košulji ti fali

nekoliko dugmadi.– Nisam ja kriv, što je gužva u tramvaju.– I pantalone su ti izgužvane a cipele ko da si se igrao u prašini.– Ja sam ovakav i ne mogu da se menjam.– Namerno nećeš da se oblačiš.– Nemam mogućnosti, školujem dete.– Ja, dvoje finansiram.– Ti imaš bolja primanja.Katarina mi nismo dobri, samo bi da

se svađamo.– Dugo smo bili sami, pa ne znamo kako se u paru treba

ponašati.– Kad god imaš neki sukob sa decom, ja ti dođem kao krpa puna

prašine koju treba da istreseš.– Nije meni lako.– Pa ja moram da ispaštam. Imam i ja svoje probleme, pa ih

rešavam kako znam i umem.– Ti si u stalnom radnom odnosu.– Pa nemam ni za vodu.– Tebi svaki mesec kaplje a ja moram da jurim, za pacijentima.– Tvoj jedan pregled i to je moja mesečna plata.

486

– Šta ja tu mogu, kad država ne ceni vaš rad.– Zato svako radi šta hoće, dok bolesnici umiru preko reda.– Gde ćemo ljubavi.– Idemo prema Terazijama.– Prevozom?– Hoću da šetam. Iako me ovo guranje i dodirivanje nervira,

hoću da razgledam izloge.– Po ovoj, gužvi?– Hoće mi se.– Kako dama kaže. Uskoro će kiša.– Nak pada, nisam od šećera.– Pokisnuće taj lepi komplet.– Njemu kiša ne smeta. Puno je sveta na ulici.– Narod se razmileo, ko mravi pred kišu.– Sad je vreme, kad se ljudi vraćaju sa posla. Šta kažeš za ove

slike na ulici?– Kič, bez ikakve umetničke vrednosti.– Jedna košta hiljadu dinara.– Te slike kupuju ljudi bez ukusa.– Ili oni sa dosta para. – I tvoja bi deca slikanjem mogla da zarade koju paru.– Marko je pravi majstor i ovakvo slikanje je za njega igranje,

bojama i četkicom. I Juca ne slika loše.– Sa sinom ne može niko da se poredi.– Zašto praviš razliku među decom?– Ja samo govorim, istinu.– I njene slike su dobre.– Stvar, ukusa. Evo kiše.– Moraćemo da svratimo u ovaj prolaz.– Pravi letnji pljusak. Milija, meni je hladno.– Sada ću te zagrliti, pa ćeš se ugrejati.– Gledaju nas ljudi.– To je njihov problem. Još si ljuta na mene.– Otkud znaš?– Imaš ubrzano disanje i rad srca.– Od tebe se ne može ništa sakriti.– Smiri se Katarina.– Hoću da me poljubiš. – Ova kiša ne misli da stane.

487

– Vrati me u stan. Nisam ja za ulicu jer mi sve smeta.– Moramo taksijem.– Možemo i prevozom.– Treba nam sat i više dok stignemo. Sada ću izaći da zaustavim

neki taksi.– Pokisnućeš, ko miš.– Ostani ti tu, a ja ću se snaći.– Možeš da se prehladiš.– Ti ćeš da me lečiš.Katarina dođi, čeka nas taksi.– Baš si brz.– Čista slučajnost.– Bog misli na nas.– Dobar dan, gospodine.– Gde želite da vas odvezem?– Do Čukaričke Padine.– Da bih izbegao ovu gužvu, moram okolo da vozim.– Vozite kuda hoćete, samo požurite.– To će više da vas košta.– Katarina je l' ti hladno?– Baš sam se smrzla.– I mene je počela da hvata jeza.– Tebi se nos smrzo.– Ti bar znaš zašto.– Čim stignemo, ja ću ga ugrejati.– Gospodo, je l' mogu ovde da stanem?– Ne, vozite ispred ulaza.– Onda moram da prođem semafor i okrenem desno. – Evo broja 11.– Tu stanite.– Izvolite.– Koliko sam dužan?– Trista pedeset dinara. Sačekajte kusur.– Ne treba.– Hvala, gospodine.– Mili, hoćeš u kupatilo?– Idem pravo u krevet, da se ugrejem.– Sad ću i ja doći. Nama je najlepše u našem krevetu.– Kako smo počeli, brzo će se raspasti.– Kupićemo drugi. On je već bio kod tapetara.

488

– Da nije još neki Milija spavao na njemu?– Ne ljubavi, na njemu su spavala deca. Deca ko deca, skaču po

krevetu i federi propali, pa sam morala da zovem majstora.– Dobar krevet.– Njega sam kupila, kad se Juca rodila.– Još će on da traje. Mene niko nije voleo.– Volim te, Katarina.– Svi su govorili, jadna ona.– Zašto?– Da nisam zdrava, jer razgovaram sa bogom.– Kad bi ti ljudi znali koliko vrediš, stideli bi se svoje priče. Mi

smo Katarina takvi i zato nas danas, malo ko ceni u svetu.– Volimo da brinemo tuđe brige. Kad sam završila osnovnu hte-

la, sam u manastir.– To si mi pričala.– Bez mog znanja, roditelji me upišu u gimnaziju. Kad sam

završila gimnaziju, tražila sam da idem u manastir ali me je otac danima molio da upišem ekonomiju, jer sam bila dobar đak.

– Ti si poslušala oca.– Ja ga mnogo volim i nisam mogla da ga odbijem. Rekao je kad

završim fakultet, mogu da idem gde hoću.– Tvoj otac je mislio da ćeš studiranjem sresti neku osobu, zbog

koje ćeš promeniti mišljenje.– Mudar je on, a ja nisam htela da ga naljutim. Sećam se ko da

je juče bilo.– Od sećanja se ne živi.– Amfiteatar, pun studenata i rodbine. Profesor proziva i stu-

denti jedan po jedan izlaze iz gužve i primaju diplome. Orkestar čeka, da se ceremonija završi pa da počne ples. Svi su došli sa nekim iz kuće, samo ja sama.

– Jesi li ostala na igranci?– S kim?– Toliko momaka, a ti pitaš s kim.– Posle primljene diplome, odem na železničku stanicu i prvim

vozom dođem kući. Ja na vratima, otac u krevetu čita novine a majka smrknutog lica mesi hleb.Katarina, oglasi se otac, ja diplomirala, on ustade i poče da me ljubi. Iz džepa je izvadio tri dukata, koji su u mom ormanu jer zlato ne nosim. Majka me nije ni pogledala, nego je

489

i dalje mesila hleb. Odnekud dođe brat i kad je čuo da sam završila fakultet, iskoristi priliku da od mene uzme koju paru.

– Ti si mu dala?– Brat mi je. Tog popodneva i noći, otac nije dolazio kući.– Zar ga majka nije tražila?– Ona ga nikad nije volela i bila je najsrećnija, kad nije kod kuće.

Čula sam kasnije da je te noći pio sa drugovima, da je svirala mu-zika do zore i da se hvalio, kako mu je ćerka završila fakultet. Majka je volela samo njegove pare i ako bi uveče došao bez njih, ona bi počinjala da ga grdi i kune. Otac je bio poznati zidar u kraju i uvek je imao posla.

– Majka ti je opasna.– Prema ocu je bila, užasna.– Sam je kriv.– On je dobrica. Ja sam želela da ga u starosti gledam i negujem

ali me izbaciše iz kuće. – Nisam ga videla dvadeset godina. – Ako ga toliko voliš, što ga ne posetiš?– Otićiću, kad bog to bude želeo.– Šta ćeš mu kad umre?– Svaki dan se molim za njegovo zdravlje. Nekad smo zajedno

plakali i proklinjali zlu sudbinu.– Šta ti je rekla majka, kad si diplomirala?– Nećeš ti meni u manastir pa da mi se ljudi do groba smeju,

nego ćeš da se udaš i rađaš decu. Molila sam da me ne udaje ali nije popustila i udala me za čoveka, koga nisam poznavala. Mili, jel do-sta?

– Još malo.– Mi ne smemo da budemo zajedno.– Šta mogu kad me privlačiš i dovodiš do ludila.– Voliš ti moje silikone.– I ono drugo.– Sve je tvoje. Hoćeš pivo ili bi možda hteo nešto da pojedeš?– Ja bih jednu čašu one tvoje domaće rakije.– Nema je više.– Šteta, baš je dobra.– To je domaći proizvod.– Ima li nešto što ti ne znaš.– Ja sam odrasla na selu, pored oca koji je svašta znao.

490

– Mogli bismo ljubavi do Ade.– I meni bi prijala jedna šetnja ali čekam decu, da mi se jave.– Da ja, idem?– Ostani još malo.– Šta ako ona iznenada dođu?– Neće po ovom lošem vremenu. Oni će doći tek uveče, jer sutra

rano idemo na imanje gde nas čeka puno rada.– Ide li i Juca?– Ide, ali nju imanje ne zanima. Ona je devojka i voli grad.– Ona se mnogo razlikuje od mene i Marka.– Povukla je na oca.– On je bio društven čovek, koji je znao da po nekoliko dana ne

dođe kući. Ja i sin smo radni, a hoćemo drugima i da pomognemo, dok je ona mala sebična cura.

– Tako, treba.– Ona je na očevu familiju.– Ko čuva, taj i ima.– Njen dinar je ko Ajfelova kula.– Ja i ona bismo se tu služili.– Nisi ti mili takav. – Ne voli ona mene, jer je podsećam na oca i njegovo loše

ponašanje.– Moja deca o tebi imaju lepo mišljenje.– Pa o meni svašta pričaju.– Oni samo žele mene da zaštite.– Ja te volim.– Shvatiće to i oni jednog dana. Deca ne vole oca.– Katarina, krv nije voda.– Ja im ništa loše o ocu nikad nisam rekla ali oni vide njegovo

ponašanje. Marko već duže vreme traži da promeni prezime a kod oca je bio samo jednom.

– A, Juca?– Ona ne želi ni ime da mu se spomene.– Jednog dana deca će poželeti da vide oca, dedu i babu.– Ja im neću braniti.– I ne treba. Sutra će sin u vojsku, pa će se ženiti.– Nek radi, onako kako hoće.– Zar bi ti oženila sina a da ne zna očeva familija?– Biće onako, kako bog kaže.

491

– Zašto deca da budu sama, kod tolike familije?– Oni da su hteli, oni bi nas posetili.– Nisu, jer ti to nisi želela. – Ti si bežala.– Morala sam zbog pacijenata.– Ti vidiš da mi živimo, kao sav ostali svet.– Da ljubavi, ali si nesvesno odvojila decu od tvoje i očeve fami-

lije.– Marko je otišao jednom i zarekao se da više njegova noga neće

da kroči u očevu kuću.– Graši, ali je to već njegova stvar. Deca te ne zovu.– Zvaće ona.– Možda misle da smo zajedno.– Nek misle šta hoće, ti si moj i ja tvoja.– Katarina upališe se ulična svetla. – Uz malo priče i ljubavi, nama vreme brzo prolazi.– Hvala bogu, što smo se sreli. Katarina, vreme je da krenem.– Kad imaš autobus?– Na svakih sat vremena.– Hoćeš da ti dam Markov duks, napolju je hladno?– Može.– I ne moraš više da ga vraćaš, jer sin ne voli da ga nosi. Šta

kažeš?– Nov i lep.– Obuci da vidim, kako ti stoji.– Kao da je za mene kupljen.– Vi ste iste visine i širine. Moj Marko kupljenu stvar, jednom

obuče i više ne.– Mnogo si ga razmazila.– Šta mogu, kad deca imaju moć i ne mogu da im se oduprem?– Mora da se zna, ko je stariji.– Šta mogu, kad sam takva?– Mnogo grešiš ali su to tvoja deca i radi kako misliš, da je

najbolje. – Vidim da su krenuli iz Šapca.– Ljubavi, kako?– Ne znam ali su krenuli i za sat vremena, biće ovde.– Onda ja, da krenem.– Prvo ćeš da pojedeš, ono pile.

492

– Kako ti kažeš. Nek ostane za decu.– Njima ću spremiti ribu.– Ja je, ne volim.– Nisam primetila.– Čim se najedem, počnem da povraćam.– Je l' pečeno?– Malo mi je žilavo.– Tako je kupljeno.– Je l' ti ne znaš da ga spremiš?– Htela sam više da budemo zajedno.– Hvala, ljubavi.– Kako slatko jedeš.– Baš sam se najeo.– Veliki si ti čovek.– Još samo da te poljubim, pa put pod noge.– Nemoj, Milija.– Šta mogu, kad me tvoji magneti privlače.– Samo što sam se obukla.– Pomoćiću ti da se skineš.– Ja ne mogu da ustanem.– Ljubavi, doneću ti još jedno ćebe pa se odmaraj dok deca ne

stignu.– Zatvori prozor.– Samo ćebe da donesem. Još jednom da te poljubim.– Nemoj, ti ćeš opet.– Bilo je lepo.– Volim te, Milija.– I ja, tebe.

– Deco, dobro veče.– Tečo ti, došao.– Gde je Marina?– Otišla je kod Ljubice po knjigu.– Ima li nešto za jelo?– Mislile smo da ćete ostati kod Katarine, pa nismo ništa spre-

mala.– Nema mesta, jer će joj doći deca iz Šapca.– Tečo, tražio vas je Zoran.– Odoh ja kod njega, a ti nastavi sa učenjem.

493

– Umorila sam se, jer sam ceo dan sa knjigom.– Jesi li nešto naučila?– Mislim da jesam.– Momak, dobro veče.– Gde stric skita, nema te nikad kod kuće.– Bio sam sa mojom Katarinom.– Treba da častiš.– Mi se samo zabavljamo. Šta je sa tvojom Brankom.– Đubre jedno.– U mom prisustvu, to ime neću da čujem.– Znao sam da je kurva ali da je baš tolika, to nisam mogao da

verujem.– Muškarac ne sme nikad da vređa devojku.– Što me lagala?– Ona prema tebi nema nikakve, obaveze.– A zašto je govorila da me voli, a ide sa drugim?– Šta je bilo?– Došla kod mene na posao i tražila da je odvedem kod Mileta.– Šta će kod njega?– Oni su u šemi, duže vreme.– Sad ti je jasno, zašto te je ostavila.– I Mile je govno od čoveka.– Takav mu je i otac bio.– Čika Gruja je bio dobar čovek.– Znam ja njegovu dobrotu. Jednoj devojci iz kraja dao je platu

samo da bi je imao i sutradan pričao po selu svašta.– I Mile nije bolji. Pretvara se da mi je drug, a ja od njegove dece

ne mogu da živim.– Što ih primaš u kuću?– Kako da ih najurim, kad dolaze da se greju i traže da jedu.– Deca imaju majku.– Onaj stariji kaže, da sam mu ja drugi otac.– Onda mu jebi mater.– Šta će mi kad se razbolela.– Je l' ti onaj stariji vratio pare?– Rekao je da će vratiti.– Odakle.– Dobiće od majke.– Ti ga primio u kuću da se ogreje a on ti ukrao pare.

494

– Sav mi je duvan popušio.– A on ti u znak zahvalnosti, ukrao dve hiuljade dinara.– Mali je opasan, pravi profesionalac.– Ti si kriv, što si ga pustio u kuću.– Otkud sam znao, da voli tuđe?– Mora da krade jer nema šta da jede. Šta je rakao, kad će ti

vratiti pare?– Nema od toga ništa.– Idi i traži od oca.– On kad bi čuo, ubio bi ga od batina.– Uzeo ti Mile devojku, a sada ti njgova deca ukradoše pare.– Vratiće oni meni svaki dinar, ne znaju oni ko je Zoran.– I Branka će da me zapamti.– Ostavi devojku na miru.– Ona je kriva.– Ima još devojaka.– Ona je poslednji ološ.– Pravi muškarci o dami pričaju sve najbolje i nikad ne pljuju u

bunar, iz koga su vodu pilo.– Što mi nije rekla da me neće, nego da mi se sutra Mile smeje?– To si morao sam da vidiš i nemoj više da je spominješ i vređaš.

Što si me zvao?– Sada znam zašto Miletova deca, dolaze kod mene.– Mnogo te vole.– Onaj stariji, sve je priznao.– Govorio sam ti da to nije tvoje društvo.– Mazi se oko mene, ko mačak oko slanine. Otac mu je loš.– Ima on majku.– Ona neće da ga primi kod sebe.– Mora da ima nekog jebača.– Da li da ga prijavim miliciji?– Nemoj, odraće ga od batina.– Šta da radim ako mi ne vrati pare?– Idi kod oca, vi ste nekad bili nerazdvojni drugovi.– Bio sam ali on neće ni da čuje za pare.– Šta kaže?– Što sam ga primao u kuću?– Lepo ti i kaže.

495

– Otkud sam mogao da znam, da mu je sin lopov. Stric, ima li nešto da se popije?

– Juče sam ti dao celu flašu.– Ja jednu, pa drugu čašicu i nema više.– Ti je piješ ko sunđer vodu. Idem ja na spavanje, pa se vidimo

sutra.– Čim ustaneš, dođi na kafu.– Zar ne radiš?– Dobio sam otkaz.– Zar posle tri godine, rada?– Tako hoće doktorka Nada Kostić.– Je li ona još direktor bolnice?– Prvo je bila ministarka zdravlja a sada je bog i batina u bolnici.– U svim bolnicama, direktori rade šta hoće.– Jebaću joj mater, zar posle tri godine da ja ostanem bez posla.– Jesu li te kažnjavali?– Niko me nikad nije ni opomenuo.– Ovi iz DOSa doćiće nam glave, ako ih što pre ne najurimo sa

vlasti. Ta tvoja direktorka, do juče je bila ministar u Miloševišćevoj vladi.

– Na vreme je osetila da tone brod, pa je prešla u demokrate. Stric, ja nisam školovan ali demokratije nema nigde u svetu.

– Sad će Đinđić i njegovi prijatelji da je uvezu iz Amerike.– Tamo se ne zna ko je luđi, sve ludak do ludaka.– Oni mogu takvi da budu jer su sila. – Jebem ti ovu državu.– Nije ona kriva što ima loših političara i loših direktora.Kako je lepo jutro a juče je sve potsećalo na poznu jesen. Gde li

je moja Katarina i šta sada radi? Da li su sinoć otišli ili su jutros rano krenuli?

– Zorice, dobar dan.– Kolega zar je već prošao odmor?– Ostalo je još nekoliko dana.– Što si mi došao?– Hoću da pogledam Željka.– Od njega nema ništa.– Ja tako ne mislim.– Misli šta hoćeš, njemu su dani odbrojani.

496

– Mnogim bolesnicima ste prerano pokazali put u raj a oni da-nas rade, na svojim radnim mestima.

– Čuda su moguća.– Zato nemoj da otpisuješ bolesnika jer se ne zna, ko će pre.– Ja bih prva želela, da on ozdravi.– Ozdraviće.– Ako se to desi, vodiću te na ručak.– Ja bih radije u park.– To, ne mogu.– Zašto?– Šta ako čuje muž?– Ne bi bila prva ni poslednja, koja je prevarila muža.– Ja mog Mikicu, volim.– Zato mu treba staviti rogove, pa neka riče ko vo na pašnjaku.– Kako tvoja devojka?– Dobro, šta joj fali?– Je l' se viđate?– Svaki dan smo zajedno.– Video te profesor, kako je držiš za ruku i ljubiš na javnom

mestu.– Mi se volimo.– Kad je došao na odeljenje, svima je pričao.– Zar to zanima jednog intelektualca?– Čudi se kako si uspeo, da je upecaš.– Čista, sreća.– Rekla sam mu da te pita za savet.– Vi se zezate na moj račun.– Nisam znala da je ljubomoran.– To je stara bolest, od koje mnogi doktori boluju.– Je l' to stigao ljubavnik?– Dobar dan, profesore.– Nisam znao da si opasan momak.– Šta sam ja to loše uradio?– Dođi kod mene u sobu, hoću nešto da te pitam.– Kolega, šta hoće profesor?– Zove me da dođem u njegovu sobu.– Možda treba nekog da vežbaš.– Ja sam još na godišnjem odmoru. Profesore, tu sam.– Sedi, dok završim ovaj izveštaj.

497

– Fotelja je super.– Pre neki dan stigla iz kliničkog centra.– Mora da je neki glavati doktor umro, pa je ostala fotelja.– Svaki dan, po neko umre.– Zar i smrt voli doktore?– Ona voli sve ljude podjednkao i ne bira dan, kad će se pojaviti.– Šta ti imaš protiv doktora?– Ništa.– Da si manje pričao, danas bi i ti sedeo u ovakvoj fotelji.– Pa da za mnom viču, eno onog glavatog doktora koji ništa ne

zna.– Hoćeš nešto da popiješ?– Zavisi, šta nudite.– Otvori orman i odaberi piće.– Doktore, vi ko da imate podrum a ne kancelariju.– Šta mogu, kad svaki bolesnik koji dođe na kontrolu ponese po

flašu, a ja ne pijem.– Pijem, ja.– Uzmi koju hoćeš.– Pošto sam na odmoru, uzeću ove dve flaše.– Znaš li da rakija koči, onu rabotu?– Meni dve tri čašice pomognu, itekako.– Šta ti radiš na Padini?– Imam posla.– Moja žena i ja u kolima čekamo da se upali zeleno svetlo, a ti

na prelazu sa jednom damom.– Je li to zabranjeno?– Nije, ali neki neoprezni vozač može da vas zgazi. Prva te je

videla moja žena.– Žene su ko mačke i vide i šta treba i šta ne treba.– Ja profesore u svakom delu grada imam po jednu.– Ona će te brzo ostaviti.– Ako ima bolju priliku, neka ide.– Držite se za ruke, ko da ste deca.– Kad nekog volite, brzo gubite vid.– Ljubite se na javnom mestu.– Danas je sve dozvoljeno.– To ne priliči vašim godinama. Mislim da sam onu damu negde

video.

498

– Možda je dolazila na kliniku.– Ne mogu da se setim, gde smo se sreli. Za tebe je premija.– Šta meni, fali?– Svašta.– To se profesore vama, samo čini.– Da vrediš, već bi se oženio.– Biće i to.– Kad?– Uskoro.– Reci, pa da počnemo da skupljamo pare za poklon.– Kad vrba zasvrbi.– Ti me zezaš.– Kad dođe proleće, doćiće i devojka.– Da vidimo i to čudo.– Videćete, profesore. U životu sve dođe i preko noći pođe i sve

to liči na jedan san, koji nestaje sa prvim sunčevim racima.– Šta joj bi kad se u tebe zagledala?– Možda joj ličim na muškarčinu.– Tvoje i moje, davno je prošlo.– Ja se ne dam.– Ne dam se ni ja, ali se on ne diže.– Profesore, više rada.– Ostao samo, patrljak. Ona žena liči, na onu što je dolazila kod

Željka.– Ja ništa ne znam.– Neću nikome da kažem.– Moja ljubav se tiče, samo mene. Mi se družimo i onog trenu-

tka, kad bude rekla da je moja vi ćete prvi to saznati.– Vreme ti je da se ženiš.– Ženska ljubav je promenljiva i menja se iz sata u sat i zato ne

treba žuriti.– Tebi vreme prolazi.– Pa šta?– Oženi se, dok još na muško ličiš.– Moj profesore, još sam ja kremen koji pali iz prve.– Pričaj ti to nekom drugom.– Je l' piše u knjigama da su muškarci mog doba najopasniji?– Pusti knjige, one znaju i da lažu.– Te knjige pišu vaše, kolege.

499

– Profesore, kolegu treži Željkova majka.– Još nismo završili naš razgovor.– Ona žuri, ima voz u 15 sati.– Brzo ću ja.– Požuri, kolega.– Je li slobodna?– Razvedena od muža, pre dvadeset godina.– Ala je ta zagorela.– Profesore, nije sedela i čekala mene.– Nikad se ne zna.– U pravu ste profesore ali je to u mojim godinama nevažno.– Niko ne voli da mu žena ide levo desno.– Ona je bila slobodna i imala je svoj život. Ostaviće ona tebe.– Kolega, što te je zvao profesor?– Brine tuđu brigu.– Takvi smo mi ljudi.– Više trač nije samo sirotinjska zabava.– Kolega, došlo neko čudno vreme. Ja sam mu rekla da te pita,

kako se zavode tuđe žene.– Ona je slobodna žena i može da ide s kim hoće.

– Gospođa Vera, stigla.– Samo što sam ušla kod mog Tugomira.– Kako je Željko?– Ništa se ne dešava.– Ovakav ne može da ostane.– Znam ali kad će se već jednom probuditi?– Kad bog kaže.– Ti si počeo, ko Katarina.– Ja verujem u sve što je rekla.– Nije vaše dete i baš vas briga, kada će se probuditi.– Mi smo naše uradili i sada čekamo, da bog uradi svoje.– Jesi li počeo da radiš?– Ne, ali sam svratio da vidim, kako je.– Da nije bilo tebe, on bi davno otišao na onaj svet.– Ja sam više očekivao.– Ja polako gubim nadu.– Majka mora da se bori, do kraja.

500

– Nemam više snage i često pitam boga, što ga je ostavio da se muči. Imao je devedeset kila a sada je kost i koža.

– Katarina kaže...– Jebala te ona.– Da nije nje bilo...– I pored njene terapije, Željko je isti.– Ona je pokrenula varenje, a to je ubrzalo metabolizam, popra-

vilo cirkulaciju i dovelo do normalne temperature tela.– Sve je to tačno a moj sin i dalje leži, ko klada u krevetu. Ona se

naljutila na mene.– Zašto, šta si joj rekla?– Zar ja ne bih volela, da mi dete ozdravi?– Nisi mi odgovorila na pitanje.– Ja sam je pitala kada će se probuditi, a ona meni da budem

strpljiva i da ona ne ispunjava želje, nego radi kako bog kaže.– Šta kaže bog?– To je i ja pitam, a ona govori da budem strpljiva i čekam božju

milost.– Ona tako i radi.– Koji bog i šta on više zna od doktora?– Vera, ja nisam odavde.– A, odakle si?– Iz Belog Potoka.– Pitala bi ja, da je to njeno dete.– Vera kad si je pozvala, onda je slušaj i radi kako ti kaže.– Što nije umro onog časa kad se razboleo?– Za smrt uvek ima vremena.– Kad počinješ da radiš?– Za sedam dana.– Otkako si otišao na odmor, niko mu ne prilazi.– Zašto, kad je odeljenje prazno?– Svi se nadaju, da će uskoro umreti. Za to nisu krive sestre,

nego doktori koji su ga pre vremena otpisali.– Gospođo, danas se ne zna ko će pre.– Osoblje je postalo neljubazno, ko da sam ja ovde došla iz besa.– Ljudi su postali neljudi.– Ja nisam došla što volim kliniku, nego me je muka naterala.– Svi smo u opasnosti i svi ćemo jedno dana doći u bolesnički

krevet.

501

– Ko da sam se na boga kamenjem gađala a on mi dodelio ovu nesreću.

– Ozdraviće Željko.– Ti me lažeš.– Govorim on, što će se desiti.– Kako da prohoda, kad su mu noge ko dve čačkalice?– Viđao sam i teže bolesnike, koji su na nogama napustili bol-

nicu.– Da mi je da vidim jednog takvog, pa ne žalim da odmah ume-

rem. Zar od ovog zla ima gore?– Ima Vera, svašta sam video za ovih trideset godina radeći u

ovoj bolnici.– Ti me tešiš, ko da ja moju nesreću ne vidim.– Moli se bogu i nadaj se. Jesi li skoro zvala, Katarinu?– Stalno je zauzeta.– Traže je sa svih strana.– Zvaću je ovih dana iz Užica. Sutra idem kući.– Ko će brinuti o Željku?– Doćiće Radojko.– Niko ne zna bolje od tebe, negu bolesnika.– Moram i ja malo da predahnem.– Ti si bolja sestra od Radojka.– Moram da vidim dete, kod kuće.– Koji je razred?– Treća godina, medicinske škole.– Pozdravi muža, pa se vidimo za sedam dana.Kako je danas lepo vreme a juče ko da je zima za trenutak došla,

pa je shvatila da je poranila i što pre vratila se da sačeka svoj do-lazak. Gde je moja Katarina i šta sada radi? Da li su sinoć otišli na imanje ili su se naspavali, pa krenuli sa prvim izlaskom sunca? Sad će mi ovo čudo od tehnike, sve reći.

– Ljubavi.– Mili.– Gde si?– U kolima sa decom.– Ja sam mislio da si sinoć otišla na imanje.– Nije hteo Marko da vozi, po kiši.– Pametno.

502

– Krenuli smo posle doručka.– Gde ste sada?– Izašli smo iz Čačka i ubzo stižemo na imanje.– Vrati se što pre.– Volim te...

– Deco ja stigao.– Kako je Katarina?– Dobro, a što me to pitaš Nataša?– Onako.– Gde je Marina?– Otišla kod drugarice.– Ti učiš?– Baš je glupo ovo pravo.– Trebala si nešto lakše da upišeš.– Sada moram da završim, jer nemam kud.– Ja odoh u baštu.– Šta da kažem, ako vas neko zove.– Nisam kod kuće.– Ako zove Katarina?– Ona je nešto drugo.– Je l' večaras izlazite?– Ne, ona je sa decom otišla na imanje. Kad se vrati, moramo na

kontrolni pregled.– Kad dolazi?– Za nekoliko dana. Javiće se ona i pitaću je kad može, da vas

primi.– Posle njenog tretmana, Marini je bolje.– Imamo sreće, što smo je sreli.– Tečo, telefon.– Samo što sam legao.– Zove Katarina.

– Dobro veče, ljubavi.– Mili, šta radiš?– Samo što sam legao.– Zar ovako rano?– Radio sam u bašti, pa sam se umorio. Danas sam malo pisao,

brisao i uzdisao za tobom.

503

– Ja sam tvoja i ti si moj.– Kad nisi pored mene, ja se plašim da negde ne odeš.– Neću, jer volim samo tebe.– Takva dama, može da bira.– Imam ja svog Miliju.– Zaboravila si šta je rekao, tvoj sin.– Ti si meni najbolji i ja hoću samo tebe, a on neka gleda svoja

posla.– Odakle zoveš?– Sa imanja.– Ima li posla?– Od trave, ne može da se diše.– Trebalo je mene da povedeš.– Mislila sam ali su deca želela da idu sa mnom. Iskoristila sam

priliku da ti se javim, kad oni nisu pored mene.– Gde su otišli?– Marko je otišao po vodu, a Juca je na terasi, završava sliku. – Nemoj mnogo da radiš.– Ne brini ljubavi, zna Katarina da se čuva.– Je l' se javljaju bolovi na nozi?– Jave se posle nekog težeg rada.– Hoće i kod nerviranja.– Ko danas može da živi, bez stresa?– Ja ne mislim na bolest.– I ne treba.– Kad se jave bolovi, ja se pomolim bogu i bolovi prestanu.– Ti znaš da imaš anginu pektoris i trebalo bi da odeš kod dok-

tora.– Šta on zna, što ja ne znam?– Ti si moja pametnica ali nekad treba starijeg poslušati. Bolovi

oko srca i plava usta, govore da srce ne radi kako treba.– Sve to brzo prođe.– U tim situacijama, treba staviti lingvaletu nitroglicrina pod je-

zik i popiti aspirin.– Ja koristim svoju medicinu.– Nekad treba i mene poslušati. Kad sam bio bolestan, ja sam te

slušao i uzimao tvoje travke.– Zato si se brzo oporavio.– Posle nekoliko sati, ja sam bio zdrav ko dren.

504

– Mili moj.– Ljubavi.– Volim te i čeznem za tobom.– Voleo bih da si pored mene.– Znam i zašto.– Volim te do neba.– Zato ćemo uvek biti, zajedno.– Kad se vraćaš?– Neću pre subote jer Marko ima puno obaveza a ja želim da sam

pored njega.– Pozdravljaju te Marina i Nataša.– Dušice moje, ja ih puno volim. Sa imanja idem u Šabac, jer

treba deci da spremim hrane za više dana. Ja sam shvatila, da ne mogu bez tebe.

– Moja duša govori, da ćeš ubrzo otići od mene.– Ti me ne poznaješ dovoljno.– Voleo bih da grešim. Ti si vidovita ali je iskustvo na mojoj

strani.– Ja sam se zarekla pred bogom, da sam tvoja i tako će biti. Sada

mi daj Marinu hoću da je čujem.– Bosanka, telefon.– Ko je?– Katarina.– Donesi ga u krevet.– Biće, kako dama kaže.Slušajući Marinine odgovore, shvatio sam da je Katarina zado-

voljna dejstvom njene terapije.– Ljubavi, čuješ li me? – Lekovi su uradili svoje. Krv je počela mnogo bolje da struji,

prema mozgu pa će pritisak u glavi prestati. Videla sam da levi bu-breg bolje radi, a to će popraviti cirkulaciju krvi. Na kontrolu da dođete u nedelju..

– U koliko sati?– Oko devet.– Hvala, ljubavi.– Nabavi oto kapi i moli se bogu.– Vidimo se u nedelju.– Čekam te, mili moj.

505

– Danas je tek sreda, ko će da dočeka nedelju i novo viđenje sa mojom Katarinom.

– Ja sam sa sobom.– Svašta. Kad idemo kod Katarine?– U nedelju.– Ja joj sve verujem.– I treba, jer da se nije ona pojavila ti bi imala problema sa tom

ludom glavom.– Ko zna šta bi bilo sa mnom.– Ti ćeš ozdraviti a ja ću se razboleti.– Od naše veze, neće biti ništa.– Budi muško tata.– Lako je to reći. Ljubav je teška bolest i za starije ljude.– A ja sam mislila, da od nje boluju samo mladi. Ona te voli.– Toliko ljubavi, za kratko vreme ne ide.– Tata, prestani da filozofiraš i čuvaj Katarinu.– Tvog tatu su godine naučila da bude oprezan i da ne veruje u

svaku žensku reč.– I muškarci lažu.– Danas svi lažu. Odoh ja, kod čika Miće.– Ideš li sutra na posao?– Ne, još sam na odmoru ali ću otići na kliniku zbog Željka. – Vreme leti i tako dođe nedelja, koja će me spojiti sa mojom

Katarinom.– Deco vreme je da se ustaje.

– Tata, koliko je sati?– Za deset minuta biće sedam.– Još koji minut.– Požurite, danas prevoz slabije radi.– Ljubica nas vozi kolima do centra.– Nije ona još ustala.– Otkud znaš?– Mladi danas kasno ležu.– Ona se drži dogovora. Ona je tačna i drži se date reči.– Ja vama ništa ne verujem.– Ona što kaže to i uradi.– Videćemo. Dok se vas dve spremite, ja odoh kod Vučka.– Šta ćeš mu?

506

– Da mu odnesem sveže vode.– Bolje nešto da pojede.– Prvo jede on, pa ja.– Svašta. Mogao bi i da ga okupaš, prljav je ko svinja.– I ti si mogla da ga okupaš.– Tebe voli a na mene laje.– Zato što si ga vukla za uši. Lepi moj ala si prljav, tebi jedno

kupanje ne bi škodilo. Vučko druće stari, danas ću čuti loše vesti ali sam ja na to navikao i više me ništa ne može iznenaditi. Mene je bog osudio da patim i sve što čujem, shvatiću da je tako moralo da bude. Jedna lepa dama će reći Milija izvini, mi više ne možemo zajedno i otići svojim putem, a ja ću se pitati gde sam pogrešio. Ljubav može iznenada da se desi ali preko noći ne može da se zaboravi. Pitaš me otkud znam da će se to desiti, tvoj gazda ima nos ali ću biti mudar i praviću se kao da ništa ne vidim i ne čujem... Da li ću to moći? Ništa se tu ne može, pa ću muški saslušati šta će mi dama reći. Da li ja to lažem tebe ili sebe ne znam ali se glavom kroz zid ne može. Danas kad se vratim, sve ću ti ispričati a planiram i na kupanje da te vodim. Krajnje je vreme da tvoja dlaka dobija prirodni sjaj.

– Tata, mi smo spremne.– Dolazim, samo da poljubim Vučka.– Kad bi te videla Katarina, ne bi te više poljubila.– Misliš, neću ni ja. Gde je ta Ljubica?– Već je trebalo da bude, na raskrsnici.– Sigurno se uspavala.– Pozvaću je preko mobilnog. Branko, ti si?– Gde je Ljubica?– Spava, sinoć je kasno legla.– Probudite je i neka što pre dođe na zakazano mesto.– Ko je taj Branko?– Rođak iz Bosne.– Odakle su njeni roditelji?– Iz Banja Luke. – Uspavala se devojka.– Majka je otišla na posao i nije imao ko da je probudi.– Ona ima dvadeset godina.– Tata, možda je kasno legla.– Zna li da danas idemo kod Katarine?

507

– Zna.– Onda je trebalo da se na vreme probudi i da nas čeka.– Što si tako strog?– Zakasnićemo na autobus u osam sati.– Iznenađen sam njenim ponašanjem. Gde je do sad?– Smiri se tata, sada će ona.– Baš je neodgovorna.– Ona se brzo sprema.– Koji bezobrazluk.– Uspavala se pa šta, nije propast sveta.– Treba da poštuje dogovor.– Mlada je, naučiće. Desilo se, pa šta?– Ništa, samo što ja moram da šetam levo, desno i čekam

razmaženu devojku.– Tata, ona nije takva. – Zašto nismo išli autobusom?– Možda će nas odvesti kolima do Banjice. Tata, kako je tvoja

ljubav?– Što pitaš?– Onako.– Nikad bolje.– Pa što si tako uznemiren?– Zbog tvoje, Ljubice. Noćas sam sanjao loš, san.– U vezi Katarine?– Reče mi izvini, ja te više ne volim i ja se probudim. Mislio sam

da je došla ona prava ali sam opet pogrešio.– Tata, ti stalno grešiš.– Šta mogu kad mi je takva sudbina?– Zar veruješ u snove?– Ne, ali već duže vreme primećujem neke promene koje mi daju

pravo, da ovako mislim.– Tečo, ona te voli.– Ona će otići, imam ja nos.– Tata, vi ste dva različita sveta.– Marina zar si zaboravila, šta je sve o teči pričala?– Sve najlepše.– U našem prisustvu je govorila da je teča dobar i da ga mnogo

voli.– Nataša, to sam čula više puta.

508

– I da ne može, bez teče.– Deco, što vi brinete moju brigu?– Tata se prerano obradovao.– Šta je tu loše?– Možda ima drugog ili joj vera ne dozvoljava, da voli samo je-

dnog čoveka.– Sve je moguće.– Marina, Katarina je zaljubljena u teču.– Ona voli sve ljude, podjednako.– Teču malo više.– Da se ona nije pojavila, ko zna šta bi bilo sa Marinom?– Ja sam joj zahvalna, do neba.– I treba, jer ona mnogo zna i svašta može da uradi. Takva dama

može i boljeg od mene da nađe.– Tečo, šta vama fali?– Možda ima još nekog, pa ne zna na koju će stranu.– Nije ona takva.– Nataša ne sumnjam ja u njenu ljubav ali će nas vera razdvojiti.

Njena deca bi želela da nađe nekog duhovnog čoveka.– Tečo, ljubav se ne nalazi, ona se desi.– Oni je kontrolišu gde ide i s kim se druži.– Nek deca gledaju svoja posla.– Vama je ovo čudno ali je istina.– Kakva su to deca?– Dobra i samo žele da je zaštite od mene.– Tečo, ti je voliš.– Da, ali oni misle da ja nisam za nju. Ona je žena, iako njena

deca žele da bude svetica, koju je bog odabrao da pomaže ljudima i voli sve ljude podjednako. Zbog toga je bilo mnogo problema.

– Tečo, ona je govorila da te voli i da nas dve ne treba da brine-mo, jer te ona čuva.

– Za njenu decu naša ljubav je bila velika grešaka, koja nije sme-la da se desi.

– Gde je njihov otac?– On je oženjen i ima dve ćerke.– Kako on može a Katarina, ne?– To sam i ja pitao, ali odgovora nije bilo.– Meni se tečo čini, da oni vole samo njen novac.

509

– Ne, to su dobra deca koja su godinama živela u četiri zida i sada su se našli u čudu. Trebaće vremena, da neke stvari shvate.

– Šta ako se vas dvoje raziđete?– Ja sam strpljiv i daću joj vremena da razmisli i donese odluku

po svojoj želji.– Nataša, ljubav je čudo.– Da nisam čula, ne bih verovala.– Ljubav je vrteška, na koju neko steigne da sedne a neko ne.

– Ljubice, gde si do sad?– Ja se uspavala.– Nemoj to više da ponoviš, jer dogovor treba ispoštovati.– Izvini, čika Milija.– Tata, ostavi devojku na miru.– Marina, ja sam kriva.– Ljubice, daj gas ako mislimo da stignemo za ovaj u osam.– Ako je otišao, voziću do Banjice.– Tata još nema osam a autobusa nema.– Nema ni putnika. – Nedeljom ide u deset do osam.– Ljubica je u pravu. Šta, sada?– Čika Milija, idemo kolima do Banjice.– Čudi me da je danas krenuo na vreme, jer obično kasni.– Čuda se dešavaju, tata.– Polako mala i nemoj da pretičeš.– Ja sam čika Milija iskusni vozač.– Koliko dugo voziš?– Tri meseca.– Bolje da sam išao autobusom. Gde će devojka da parkira

kola?– Na naše staro mesto.– Gde je to?– Videćeš, tata.– Ovde niko ne sme da obije kola.– Ljubice, mesto je prometno ali lopovima ništa ne smeta. Jesi

li zaključala kola?– Jesam.– Onda idemo.– Kojim prevozom, tata?

510

– Idemo trolom do Ruda, a zatim se spustimo ispod mosta i tu čekamo 56. Ako naiđe privatni ulazite, ja častim.

– Neće doći.– Samo što nije. Šta se smejete?– Dolazi državni.– Šta ću kad imam sreće. Devojke, vi ste krenule u pogrešnom

pravcu.– Tata idemo prvo u cvećaru.– Znaš da se ljuti kad joj donosite cveće.– Ja ne mogu da je vidim a da joj nešto ne donesem.– Kako hoćeš.– Sačekaj ti nas kod marketa, brzo ćemo mi.– Požurite, ona nas čeka.

– Tata, kako ti se sviđa?– Buket je lep ali se Katarina ne udaje.– Tada ćemo kupiti još lepši i veći. Ona mi pomaže da se izlečim

i mnogo sam srećna što smo se upozale, a ovo cveće je samo mali znak pažnje.

– Ona kaže da je nju bog poslao, da pomogne tebi i meni.– Šta bih ja, bez nje?– Nemoj mnogo da se vezuješ za nju, jer će nas ona uskoro na-

pustiti.– Ja je volim i uvek ću joj biti zahvalna za pomoć i lečenje.– Ljubi je tata, kako mi je pametna.– Tečo je l' istina da te njena deca ne vole?– Da, ali da je ona odlučnija i da me stvarno voli, tu deca ne bi

mogla ništa. Ona ne želi da se svađa sa decom i zato će naša veza pući.

– Tata, deca su važnija od bilo kog muškarca.– I ja joj to stalno ponavljam.– Ja tečo nemam iskustvo ali imam oči i vidim kako je srećna,

kad ste pored nje.– Možda ne sme javno, da me voli.– Ona je dobra.– Ima ona svoje bubice, koje me brinu i plaše.– Tečo, ko ih nema?– Ja sve vidim ali za sada na njih ne obraćam pažnju, jer se na-

dam da je sve to prolazno i da će sama uočiti svoje greške. Zna da

511

se naljuti i danima da ćuti i ako ja ne popustim, ona neće sigurno. Mnogo je tvrdoglava i misli da je uvek u pravu.

– Tako i treba, tata.– Dete – űmiljato jagnje, dve majke sisa. Tvrdoglavi ljudi loše

prođu kroz život.– Tečo, nije ona takva.– Jeste i zato moram da ćutim, ako želim vezu da sačuvam.– Moj tata je vidovit.– Ja sam joj mnogo pomogao.– Kako, tata?– Postoje tajne, koje se tiču samo nje i mene.– Tečo, ja je volim i obožavam.– Nju je teško ne voleti.– I ja je volim, ali više neću da se ponašam ko pas na lancu.– Voli te ona, tečo.– Ja je više neću zadržavati i ako želi da ide, nek joj je srećan put.

Deco znam da me voli ali znam i da će sve učiniti da zadovolji svoju decu, pa makar to bilo i na njenu štetu.

– Tata, ona može da ima i boljeg od tebe.– Mogu i ja bolju. – Lepa je, pametna ali mene neće moći nikad

da zaboravi.– Tata je l' znaš šta govoriš?– Znam dete. Deco stigli smo, još samo neko od stanara da naiđe

i otključa vrat.– Imate interfon, pa pozovite.– Hoćemo damu da iznenadimo.

– Jedva sam čekala da dođete. Uđite, što stojite na vratima.– Deco čuli ste, šta je kazala Katarina.– Tata, prljave su nam cipele.– Zna Katarina, da smo mi seljaci.– Očistiću ja a vi deco nemojte o tome da brinete.– Pomoćiću i ja.– Moj čovek to ne radi. Što ste mi danas lepi.– I ja?– Ti posebno.– Čim me hvališ, nešto ću neprijatno čuti.– Ljubavi, ti si vidovit.– Na licu ti vidim, da si mi spremila neko iznenađenje.

512

– Uradiću kako moj bog hoće.– Dobar dan ljubavi – moji Anđeli stigli.– Ovo nepoznato lice se zove Ljubica.– Ja sam Katarina i tvoja drugarica Marina, sve mi je ispričala o

tvojoj bolesti.– Tetka Katarina, ovo je za vas.– Danas sam poželela buket cveća i moja kaćiperka donese di-

van buket. Odoh da ga stavim u vazu a ti mili moj, smesti goste da sednu.

– Deco, birajte mesto.– Čika Milija, što je prijatna ova tetka.– Ljubice, ona ne voli da je tako zoveš.– Kako ću?– Dovoljno je samo, Katarina.– Pa, kako ste? Deco, kako je moj Milija?– Dobro, ljubavi.– Noćas sam te sanjala.– Meni si u snu rekla, da ćeš me ostaviti.– Tako bog, hoće.– Ljubice, što sa tobom nije došao jedan roditelj?– Danas rade i tata i mama.– Ovo je ozbiljan pregled i tvoji roditelji moraju sve da čuju. Lju-

bljeni moj, pošto si ti domaćin posluži decu a ja ću odvesti Ljubicu u ordinaciju da je pregledam. Hoću da vidim, šta ovoj lepoj devojci fali.

– Možda, momak.– To ćemo lako srediti. Pre nego što odem u ordinaciju, hoću

svom čoveku da dam pivo.– Ljubavi, ovo je skupo.– Jeste ljubavi ali je dobro. Moj prodavac kaže, da je iz

Nemačke.– Ono spada u najbolja piva.– Ja sam ti kupila nekoliko flaša. Ako ti se dopada naručiću, za

mog čoveka, ceo sanduk.– Hvala, Katarina.– Pusti me da brinem o tebi.– Teba štedeti.– Ja hoću da piješ najbolje pivo.– Ni beogradskom ništa ne fali. Ja hoću da te volim i da te čuvam

samo za sebe.

513

– Imaš me.– Ako treba piću i savsku vodu, samo da si sa mnom.– Tečo, ti govoriš jedno a ja vidim i čujem nešto drugo.– Ono najgore, uskoro će doći.– Tata, šta filozofiraš?– Ovoliko pažnje i ljubavi, nije za ovozemaljski život.– Tečo, šta je tu loše?– Suviše je sve lepo, da bi trajalo. – Kako mi je Katarina danas, lepa.– Ona je lepa žena i zato se čudim što se zakačila za mene.– Ostaviće te ona.– Toga se ja i plašim, deco. Poslužite se kolačima, koje je spe-

cijalno pravila za vas.– Baš su lepi.– Posluži se Marina, nemoj da se stidiš.– Tečo, od kog je voća ovaj sok?– Od trava, koje ona bere u šumi.– Kakav božanstveni ukus.– Ona u svom podrumu osim dobrog vina i rakije, ima puno bure

soka koji pravi od trava, samo njoj poznatih.– Blago tebi tečo, Katarina sve zna.– A kako dobro kuva, šteta što se niste poslužile prošlog puta kad

vas je ostavljala da ručate sa nama.– Drugi put, tata.– Zamoliću je da jedne nedelje spremi ručak i da vas pozove.– To bi tata bila prava stvar. Ovaj sok ima neki čudni ali prijatni

ukus.– Nataša, naspi još.– Baš je dobar. – Tata, ja bih malo piva.– Uzmi koliko hoćeš.– Dobro je.– Nemci su najbolji majstori za pivo.– Tata, ja ih ne volim.– Ne volim ih ni ja, ali su majstori bez premca.– Tečo što ne nosiš odelo, nego svaki dan samo farmerke?– Ja njih najviše, volim.– Nekad bi trebalo i odelo da obučete.– I Katarina se ljuti, što se lepše ne oblačim.

514

– U pravu je.– Ja volim farmerke i majicu.– To je tata za svaki dan a kad s njom izađeš, treba odelo da

nosiš. Zbog tvojih farmerki, ona ne može damski da se obuče.– Ko joj brani?– Ljudi bi pomislili da ste njen radnik.– I da hoću da se obučem, nemam odelo.– Kupi odelo.– Gde su mi pare?– Kupi na čekove.– To mi je i Katarina predlagala, čak mi je i čekove davala.– Zašto nisi uzeo?– Šta ako mi sutra okrene leđa?– Ti ćeš joj dati pare.– Nisam znao koliko mi je ćerka pametna.– Tata, samo mene slušaj.– I brzo ću da propadnem.– Tečo, kad znaš da će te ostaviti što si joj kupio poklon?– Zato što je volim i što vama pomaže.– Tata, šta to od mene krijete?– Ništa dete.– Rećiće meni Nataša. Ona je tebi puno novih stvari kupila, pa je

red i ti njoj nešto da kupiš.– Sada vidim da je to sve bilo iz sažaljenja.– Muškarci su nezahvalni.– Katarina o meni i mom materijalnom stanju, sve zna.– Tata, tako se ne radi.– Ti ćeš da mi kažeš? – Prvo se odvede kod matičara.– Mi nismo deca, pa treba da lažemo jedno drugo. Nju ne zani-

ma moja prošlost, niti materijalno stanje.– To zanima svaku ženu.– Ona sve vidi i njoj ne treba moja priča. Ona vidi ko skener a

može i preko telefona sve da vidi.– Kako to?– To samo ona može. Jednom čoveku iz Kanade, preko telefona

videla je da ima gangrenu desnog stopala.– Tata, kako je to moguće?

515

– Ne znam ali ona sve može. Ovakva žena sa ovim darom, treba da bude pod zaštitom države a ne da neki doktori traže da joj se otvori lobanja i vidi mozak. Katarina je zlato, koje ne može nikad da potamni. Družeći se sa njom, dobio sam ideju da napišem roman.

– Da li ćeš to moći?– Biće teško ali ću pokušati.– Tečo, to vam je dobra ideja.– Da se ne naljuti?– Pitaj je.– Ne Nataša, jer bi odgovor sigurno bio ne. Ja ću na svoju ruku

jednog dana sesti i pisati, pa šta bude. Nataša, ja znam da ću je iz-gubiti.

– Tečo, zašto tako razmišljaš?– Ako je ona vidovita, ja sam psiholog koji sve vidi. Ja sam

sanjao nekoliko meseci i kad sam se probudio, shvatio sam da smo dva različita sveta. Čitavo ovo vreme se muči, tražeći izlaz jer je i ona shvatila da ne možemo dalje. Znam da me voli ali mora svojim pu-tem sama, jer bi joj ja samo smetam. Sa mnom ne bi bila to što jeste, a i njeni pacijenti ne bi više trčali za njom. Njena deca su je razapela na krst ne shvativši da je ona samo žena, koja ih je donela na svet. Ne znaju deca ili neće da znaju, da će ona brzo završiti svoju misiju i svoj život. Zbog mira u kući, ona će me fizički izgubiti ali će me nositi u srcu znam ja to.

– Muški šovinizam.– Dete, za ovih nekoliko meseci dobro sam je upoznao. Može ona

i u manastir da ode.– Šta će tamo?– Deca bi i to više volela, samo da nije sa mnom. Plašim se za

nju, jer je mnogo osetljiva i zna da pati.– Zbog tebe tata, neće tugovati.– I ne treba, nisam ja jedini muškarac. U njoj ima mnogo ljubavi.– Zašto ne budete drugovi?– Zar posle onoliko ljubavi?– Ne biste bili ni prvi ni poslednji, koji su se rastali a vole se.– Sve hoću i na sve pristajem, samo da je pored svoje dece. Deco,

ja više ne brinem o sebi i našoj ljubavi.– Tata zašto se ne boriš, zašto joj ne pomogneš i daš vremena da

se snađe?– Plašim se za nju i njen život.

516

– Zato ostani uz nju.– Govorila je, ako je ostavim njoj će se nešto strašno desiti.– Tata, ne smeš da je ostaviš.– Obećala je deci da se više nećemo viđati, pa smo se krili ko da

smo u pubertetu. Osećam da će ovog puta obećanje ispuniti, jer je to jedini način da u njihovoj kući zavlada mir. Znam da će žrtvovati našu ljubav, zbog dece.

– To bih tata i ja uradila.– Ja ne bih, jer će deca za koju godinu krenuti svojim putem.

Njen odlazak biće bolan za mene.– Jak si ti tata i brzo ćeš naći drugu.– Samo je jedna Katarina. Gde ste vas dve do sad?– Ljubavi, ja radim.– I šta je videla, moja Katarina?– Grešaka koliko hoćeš.– Ovo pivo je odlično.– Kupovaću sada samo njega.– Mogu ja i beogradsko. Hoćeš jedan sok, da se osvežiš?– Nisam umorna. Znala sam ja da radim po ceo dan i gladna i

žedna. Ljuta sam što niko od roditelja nije došao.– Ljudi rade.– Dete je preče od svakog posla.– Tetka Katarina, sledeći put ću doći sa ocem.– Obavezno da dođu oba roditelja, jer ima mnogo da im

ispričam.– Ako smem da pitam.– Milija, ti možeš sve.– Je l' Ljubica ima bolesno srce?– Ko to kaže?– Ja samo pitam.– Srce je zdravo i ove baterije što su ugrađene, ne koriste ništa.

Moj predlog je da se što pre izvade i da se prestane sa upotrebom lekova.

– Katarina, kad to doktor čuje rećiće svašta.– Ja vidim, da je srce zdravo.– To reci roditeljima.– Sve ću da im kažem, kad dođu. Deco, ja mnogo volim mog

Miliju.– Marina, šta se mrštiš – čula si istinu?

517

– On je čiste duše i zato mi je mnogo drag.– Katarina, ti me hvališ ko da želiš da odeš od mene.– Mene su moja deca, već prežalila.– Zašto tako pričaš?– Kritikuju moju ljubav a sve je ovde tako lepo i čisto. Marina,

otac ti je dobar čovek i blago tebi što ga imaš.– Jesi li čula Bosanka?– Tetka Katarina, zna on da bude i nevaljao.– Mili, mnogo te volim.– Znam i zato sam srećan. Ljubavi, šta kod Ljubice može da se

popravi?– Naša devojka ima nade jer je levo srce zdravo, a baterije treba

što pre izvaditi jer ne služe ničemu. Levi bubreg je spušten dvanaest santimetara, a tanko crevo suvo. Ima i grbu koja se uvećava i zato ne sme patike da nosi. Devojka ima dosta celulita.

– Može li srce bolje da radi?– To ću reći kako roditeljima, kad se vidimo.– Neće doktori da vade baterije.– To ću predložiti roditeljima i ponudiću moju terapiju.– Pre neki dan sam gledao kako se muči dok je stigla do autobu-

ske stanice.– Teško hoda, jer se njen organizam ponaša ko da je u šestoj de-

ceniji života. A sada ova naša neka pođe, da je Katarina pogleda.– Nemojte dugo.– Mi ćemo brzo završiti.– Ljubice, čula si.– Sve mi je to rekla u ordinaciji.– Na tebi je da sve ovo ozbiljno shvatiš i pomogneš sebi. Ja ne-

mam njenu moć ali ono što od nje čujem, mogu da pročitam u me-dicinskim knjigama. Ako je rekla da je baj pas smetnja srcu, treba ga ukloniti.

– Tata, da li će doktori poslušati Katarinu?– Tu nastaju problemi i pacijenti stradaju. Ljubice uzmi kolače,

a ja ću ti nasuti sok.– Hvala, čika Milija.– Tata, ja sam zadovoljna jer su se kod tvoje ćerke izdogađale

velike promene.– Hvala bogu.

518

– Mene je bog poslao, da našoj Marini pomognem i pokažem pravi put.

– Pomažeš ti i drugima.– To je moja misija i za mene su svi ljudi jednaki. Deco, jedite

breskve.– Tetka Katarina, ala su krupne?– To mi je doneo tvoj teča.– Katarina, ova deca se slabo služe.– Ti si tu, da ih teraš.– Šta mogu kad su stidna.– Sad je došao na red, moj Milija.– Meni ništa ne fali.– To ti misliš. Marina neka služi Ljubicu i Natašu a mi idemo u

moju ordinaciju.Zašto me vodi, da neće da mi kaže gde ćemo večeras ili je nešto

loše videla kod Marine pa neće da ona čuje? Do sad nikad ništa nije krila, pred decom već je govorila ono što misli i oseća.

– Sedi, mili.– Čemu ova tajanstvenost?– Moram nešto da ti kažem.– Zar će se moje slutnje obistiniti?– Ti si mudar čovek i od tebe se ne može ništa sakriti.– Moja ljubav je čista. Ja sam prvi put zaljubljen.– Znam i zato mi je mnogo teško.– Naša ljubav je čudna i dešava se jednom u sto godina.– Ja sam htela da se povučem ali je bog rekao još ne.– Prvo mene da mučiš.– Ja te volim i uvek ću te voleti. Što me tako gledaš?– Daješ mi priliku da biram.– Šta to ljubavi?– Otrov, kanap ili pištolj.– Šta to pričaš?– A šta bi drugo čovek, koji gubi ženu koju voli? Danima me

mučiš, tražeći priliku da mi saopštiš da je našoj ljubavi došao kraj. Video sam ja to ali sam se pravio kao da ništa ne vidim, nadajući se da će doći bolji dani. Spreman sam na žrtvu koju mi nudiš, ali ne mogu prestati da te volim.

– Ljubavi, mogu li da te poljubim? – Što pitaš kad znaš da možeš?

519

– A sada mi dozvoli da kažem, šta mislim.– Reci, dušice moja.– Nema više ljubavi, zajedničkog letovanja i putovanja vozom.

Nema Kalemegdana i beogradskih bioskopa. Nema dugih večernjih šetnji na Adi. Nema više večernjih i jutarnjih ljubavi.

– Milija, volim te bog mi je svedok. Ti si nešto najlepše, što mi se desilo u životu.

– Pa zato hoćeš da me ostaviš.– Moram.– Zašto, Katarina?– Ne vredi da ti objašnjavam, jer ti to ne možeš da razumeš.– Nema više, Milija šta mi to radiš?– Ti si me vratio u život i podsetio da sam žena.– Nema više ničega.– Ja ne smem da budem žena.– Ko ti to brani?– Ja nisam obična i moram da se vratim tamo, odakle sam

došla.– Osta još jedna laž.– Ja ne poznajem tu reč.– A govorila si da je naša ljubav božja volja. Bože, zašto me po-

novo kažnjavaš i kada će mojim mukama doći kraj?– Mili, smiri se.– Sve će biti u redu.– Ništa nije u redu.– Izvini, Katarina.– Sve mi je jasno ljubavi.– Katarina, ništa ti ne vidiš ili ne želiš da vidiš.– Čućeš jednog dana, da sam otišla i da me više nema.– To ne želim jer ti treba da živiš, zbog dece i pacijenata.– Ti misliš da te ne volim.– Svaka pomisao da te gubim, izaziva buru u mojoj duši ali ću se

smiriti, jak sam ja.– Evo ti ovo pismo, pa ga pročitaj.– Sve sam video u tvojim očima.– Ipak, pročitaj.– Hoću, Katarina.– Jesi li doneo crtež placa?– Ne.

520

– Ti mi ne veruješ.– Kad gubim tebe, više mi ništa nije važno.– Kod mene su dolazili ljudi iz daleka i davali pare, samo da im

kažem šta ih sutra čeka.– Vidim ja moju propast , možda tako bog hoće.– Bog je milostiv i voli sve ljude, podjednako.– Mene je zaboravio.– Tebe bog voli.– Pa mi je uzeo tebe.– Ja ne mogu da pripadam, samo jednom čoveku. – Što mi to nisi kazala kad smo se sreli?– Stalno si govorio da sam žena od krvi i mesa.– Zar nisi?– Pa sam počela u to da verujem.– Tako bi i ostalo, da se deca nisu umešala u tvoj život.– Ostanimo drugovi.– Zar posle onoliko ljubavi, ti to tražiš?– Moram, nemam drugi izlaz. Ja nisam obična.– Pa si došla da me mučiš i od mene praviš bolesnika.– Budi jak, ti to možeš.– I Marina je primetila, da je našoj ljubavi došao kraj.– Što dete opterećuješ, našim problemima?– Mi o svemu razgovaramo. Hoću da mi veruje i da ima pove-

renje u mene, a drugarski odnos je najbolji način.– Ja sa mojom decom tako ne razgovaram.– Ja mojoj, sve ispričam.– Možda je tako bolje.– Jeste, ljubavi.– Ja ne želim ali moram da te ostavim.– Zbog, dece?– I zbog njih ali su drugi razlozi važniji.– Je l' mogu da ih čujem?– To ne mogu da ti kažem. Nisu samo oni krivi.– Ima još krivaca?– Oni su mi ukazali na opasnost koja me vreba, ako i dalje bu-

dem s tobom. Ja te volim i uvek ću te voleti jer te moja duša želi, jedino neće biti fizičkog kontakta.

– Što bi se reklo, beži Milija što dalje od mene i da te moje oči više nikad ne vide.

521

– Ja to nisam rekla.– Ako me ostavljaš samo zbog dece, to je greh.– Ti se ljutiš?– Da li bi trebalo da pevam?– Ti si u mojoj duši zaorao duboku brazdu i ja ne znam šta će biti

sa mnom. Ti si lep čovek i lako ćeš naći drugu.– Ti mi se rugaš.– Stvarno tako mislim.– Ja volim, samo moju Katarinu. Svoj bol ću nositi, kako znam

i umem ali neću da me sažaljevaš i pričaš bajke o mojoj lepoti. Decu ne treba slušati.

– To su moji anđeli.– Ja sam pre pet godina poslušao ćerku i vidiš dokle sam stigao.

Ispuni želju deci ali nemoj da ostaneš sama.– Kad nemam tebe, ne treba mi niko.– Vreme će učiniti svoje i mi ćemo naći svako svoj mir.– Vratiću se u pećinu, gde sam svih ovih godina bila.– Bolje nađi neko svetovno lice. Deca će brzo dobiti krila i odle-

teti svojim putem a ti ćeš ostati sama.– Ako je to božja volja, ja ću je rado prihvatiti. Milija ćuti, neću

više da te slušam.– Moram svu muku da izbacim napolje.– Moliću se bogu za naše duše, a možda ću otići u manastir ako

mi se nešto ne desi.– Zašto si govorila da me voliš?– Uvek ću te voleti.Tri godine igraš se samnom i vodaš me ko psa na lancu – Bog

ne želi da živimo zajedno. Posle svega neću te više zvati, nećemo se viđati. Zar možeš bez tvoje Katarine – vreme je da krenem u novi život. Zbogom ljubavi – Milija neka te čuva moj Bog.

* * *

Drugi deo je spreman za štampanje. Čeka se sponzor.

522

523

Milija Radovanović

MOJ ANĐELE

ljubavni roman

izdanje autora

Lektor i korektor

Zorica Popara, profesor

Korica

Sanja Raković

Štampa

Bg print, Beograd

Tiraž

200 primeraka

ISBN 978-86-902819-5-4

524

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

821.163.41-31

РАДОВАНОВИЋ, Милија, 1947- Moj anđele : ljubavni roman / Milija Radovanović. - 1. izd. - Beograd : M. Radovanović, 2010 (Be-ograd : Bg print). - 521 str. ; 21 cm - (Biblioteka Za sva vremena ; knj. 4)

Tiraž 200.

ISBN 978-86-902819-5-4

COBISS.SR-ID 176424204

525