Click here to load reader

Moja Skripta Metodologija Naucno Istrazivackog Rada

  • View
    285

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of Moja Skripta Metodologija Naucno Istrazivackog Rada

METODOLOGIJA NAUNOISTRAIVAKOG RADA

1. Metodologija naunog istraivanja kao pedagoka disciplina-pojam, znaaj, predmet i konkretni problemi koje ova nauka izuavaOtkriva i objanjava objektivne zakone.Do pedagokih naunih zakona dolazi se saznavanjem objektivnih zakona vaspitanja, saznavanjem relativno stabilnih uzrono-posledinih odnosa izmeu vaspitnih pojava. Veina tih zakona tie se kauzalnih odnosa izmeu preduzetih vaspitnih postupaka i njima izazvanih vaspitnih efekata, ali postoje i drugaije pedagoke zakonitosti - recimo uzrono-posledina povezanost izmeu karaktera drutva koje organizuje vaspitanje i cilja i zadataka koji se tim vaspitanjem ostvaruju. Kauzalni odnosi mogu biti funkcionalnog i stohastikog karaktera. Pojave su povezane funkcionalno onda kada jedna od njih uvek, bez izuzetka, izaziva onu drugu, kad svakoj vrednosti jedne pojave odgovara tano odreena vrednost druge pojave. Stohastika povezanost je labavija; to je povezanost s izuzecima.Saznavanje objektivnih zakona, tj. dolaenje do naunih zakona, obavlja se odgovarajuim naunim metodama. To vai i za pedagoke zakone. Do njih se dolazi metodama prouavanja vaspitnih pojava, metodama naunoistraivake delatnosti.Onaj deo pedagogije koji se tie metoda prouavanja pedagokih pojava, tj. proverenih naina otkrivanja zakonitosti u oblasti vaspitanja, naziva se pedagokom metodologijom. Pedagoka metodologija obuhvata problematiku metoda pedagokog naunoistraivakog rada, ukljuujui i problematiku posebnih tehnika i instrumenata na koje se metode prikupljanja podataka o prouavanim pedagokim pojavama oslanjaju.

2.Kvantitativni i kvalitativni pristup u naunom istraivanjuProuavanju svake pojave moe se pristupiti kako sa stanovita njenog kvaliteta, tako i sa stanovita njenog kvantiteta. Najpoeljnije je da se prouavanoj pedagokoj pojavi pristupa s oba navedena stanovita. Neke pedagoke pojave veoma je teko, pa i gotovo nemogue, kvantifikovati, i kvantitativno izraziti. Takve su pojave npr. one koje se tiu zavisnosti ciljeva i zadataka vaspitanja od karaktera drutveno-ekonomskih odnosa ili meusobnog razgraniavanja pojmova vaspitanje i obrazovanje. to se tie pojava pri ijem prouavanju kvantitativni pristup i moe i treba da bude dominantan, tu se nikada ne sme onaj drugi, kvalitativni pristup zanemariti zato to ni najsavesnija i najstrunija kvantitativna obrada podataka o prouavanoj pedagokoj pojavi ne moe bez pratee kvalitativne analize obezbediti pouzdana nauna pedagoka saznanja. Pojedina pedagoka istraivanja mogu se svoditi iskljuivo na kvalitativne pristupe, nijedno istraivanje pedagokih pojava ne sme se svesti iskljuivo na kvantitativni pristup.Kvantifikacija pedagokih pojava veoma doprinosi preciznosti pri njihovom prouavanju i stoga je obino veoma poeljna. Svaku generalizaciju nuno je kvalitativno analizirati, to e rei da se ona mora teorijski obrazloiti, dovesti u vezu s ve postojeim odgovarajuim naunim injenicama i teorijama.

3. Poeljna lina i struna svojstva istraivaa1.ENTUZIJAZAM - prednost istraivakoj delatnosti, uivanje u njoj, svakako je jedan od osnovnih pretpostavki uspenosti svakog naunoistraivakog rada. 2.PERSISTENCIJA-svojstvo istrajnosti,upornosti obuhvaeno je ve svojstvom entuzijazma, jer su entuzijaisti po pravilu i vrlo istrajni u onome ime se, s velikim oduevljenjem bave. 3.MARLJIVOST-takvom delatnou mogu uspeno da se bave samo oni koje, uz mnoga druga svojstva, odlikuje i svojstvo marljivosti. 4.POTENJE-istraiva kome istina predstavlja neprikosnovenu svetinju bez kolebanja e konstatovati da mu se predvianje nije obistinulo i tu konstataciju e uiniti dostupnom odgovarajuoj javnosti. 5.HRABROST-je neophodna,da bi priznao i sebi i drugima da je pogreio i da mora korigovati svoj istraivaki postupak, da bi se suprostavio uglednim i uticajnim pojedincima. 6.KOMUNIKATIVNOST - istraivai obino komuniciraju s mnogim ispitanicima, bez ije pomoi ne bi mogao da ostvari svoje istraivake planove. 7.IROKA PEDAGOKA OBRAZOVANOST-bez svestrane pedagoke kulture ne moe se uspeno prouavati nijedan pedagoki problem. 8.TEMELJNO POZNAVANJE OBLASTI KOJA SE ISTRAUJE - istraiva koji eli da nauno proui odreenu pedagoku pojavu mora veoma temeljno poznavati oblast u koju ona spada. 9.METODOLOKA OSPOSOBLJENOST - obuhvata odgovarajua znanja i umea njihovog primenjivanja. 10.SMISAO ZA NAUNO ISTRAIVAKI RAD-istraiva mnogo toga moe da naui, ali veliku ulogu igra i talenat koji mora istraiva imati.

4. Naune injenice i naune informacije pojam, primarni i sekundarni izvori naunih injenica i informacija:Naune teorije koje se odnose na istu oblast stvarnosti uporeuju se prema uspenosti objanjavanja i predvianja injenica u toj oblasti stvarnosti.Izraz "injenica" se upotrebljava dvojako: da oznai sintetiki iskaz kojim se tvrdi neko stvarno stanje stvari (postojanje objekta, svojstva, odnosa, pojave, stanja i sl.) da oznai samo to stanje stvariinjenice se dele na:a) sirove (brutalne) Trava je zelenab) institucionalne Fisher je u meu pobedio Spaskog. (Vae samo uz uslov postojanja nekih institucija i pravila)c) zdravorazumske (izraene su iskazima prirodnog govornog jezika, a smisao takvih iskaza shvatljiv je svim osobama koje razumeju taj jezik i kontekst u kojem su izreeni)d) naune (izraene su iskazima odgovarajueg naunog jezika specifikovane terminologije, a njihov smisao je shvatljiv u kontekstu odgovarajue naune teorije)injenice se, takoe, dele na: empirijske (iskustvene) i teorijske.Empirijska injenica je sintetiki iskaz o konkretnom objektivnom dogaaju, procesu, objektu, stanju, odnosu koje ljudi mogu opaziti i koje se tumae u sistemu preteno iskustvenih pojmova. Teorijske injenice su takvi elementi znanja koji se tumae u nekom sistemu preteno teorijskih izraza, odnosno pojmova.

5. tampani nosioci naunih informacija (primarne, tercijarne i sekundarne publikacije) Nauni i struni tekstovi. Tekstovi objavljeni u publikacijama ine osnovni izvor naunih i strunih informacija. U naunoj i strunoj javnosti mogu biti dostuni kao knjige, lanci u asopisima, radovi saopteni na naunim skupovima i radovi prezentovani na Internet. A: Primarne publikacije Sadre informacije iz ,, prve ruke " tj radove u obliku u kojem su ih autori napisali. U ovu kategoriju publikacija se svrstavaju: monografije, studije, lanci u asopisima i zbornicima i izvetaji o istraivanjima. Pojavljuju se kao 1) originalni objavljeni radovi 2) originalni neobjavljeni radovi ( izvetaji, referati, saoptenja, doktorske disertacije, magistarske teze ) Zavisno od toga koliko se pojedinanih naunih i strunih tekstova objavljuje u jednoj publikaciji moe se govoriti o pojedinanim i zbirnim publikacijama. U pojedinane publikacije spadaju knjige,broure,separate, sveske dok u zbirne publikacije spadaju asopisi, zbornici institucija,tematski zbornici, godinjaci i sl. -Knjige: primarne tampane publikacije koje sadre 49 i vie stranica teksta nazivaju se knjige. Objavljuju se u vidu studija, monografija, udbenika, prirunika i sl. Knjige mogu nastati kao: autorske, urednike, i knjige za koje se institucija pojavljuje kao autor i izdava. tampane publikacije od 5-49 stranica teksta s mekim povezom nazivaju se broure. -Bilteni: Posebni tampani oblici obavetenja naune i strune javnosti o toku neke strune ili naune aktivnosti. -Letopisi: Oni predstavljaju vrstu pisanih dokumenata, u kojima su hronolokim redom zabeleeni znaajni dogaaji u nekoj instituciji, ustanovi, organizaciji i sl. -Pregledi: To je vrsta primarnih publikacija koja sadri obimnije i najnovije oglede o specifinim temama sa naunim i strunim informacijama. -asopisi : Serijske publikacije namenjene odreenoj ciljnoj populaciji koje sadre pouzdane informacije i omoguuju najefikasniji proces njihove razmene nazivaju se asopisi. Izdaju se kao primarni i sekundarni. Primarni asopisi sadre lanke o rezultatima prouavanja i istraivanja u prvom javnom objavljivanju. Budui da asopisi pretenduju da prate tempo razvoja svetske nauke uglavnom objavljuju radove na engleskom jeziku.-Zbornici radova: Sadre naune i strune lanke koji se mogu odnositi na vie tema ili zbornici iji se lanci odnose na jednu temu. -Prevodi : Veoma vani izvori informacija su prevodi, s pretpostavkom da za tu namenu redakcije asopisa biraju najvrednije radove koji su najpotrebniji itaocima. -Struni listovi: To su periodina izdanja koja imaju ulogu da informiu zaposlene u odreenoj strunoj delatnosti. -Posebni oblici publikacije: To su radovi koji nisu publikovani u celosti ve skraeno, neobjavljeni i nepublikovani dokumenti- rukopisi, slike,doktorske disertacije i sl.B: Sekundarne publikacije: se bave sadrajima i informacijama koje se nalaze u primarnim publikacijama. One popisuju, opisuju, saimaju ili raslanjuju objavljene informacije u primarnim publikacijama bez donoenja novih znanja. Sekundarne publikacije egzistiraju se u tri oblika: referentna literatura, referentni asopisi i bibliografije. -Referentna literatura: prerauje, kritiki razmatra i popisuje informacije iz primarnih publikacija i omoguuje korisnicima traenje, bri i laki pristup. -Referentni asopisi: su vrsta sekundarnih periodinih publikacija koja u saetom i sistematizovanom obliku prati i objavljuje informacije o primarnim publikacijama u vidu: anotacija, apstrakata, rezimea, indeksa i sinteza. Omoguuju kontinuirano informisanje istraivaa u svojoj i graninim naunim oblastima i racionalizuju vreme pronalaenja.Ova vrsta asopisa informacije donosi sa zakanjenjem u odnosu na vreme objavljivanja primarnih publikacija.-Bibliografije: Kao sekundarne publikacije sadre popis izdanja posebnih i svih drugih publikacija i imaju zadatak da prue osnovne i potpune informacije o izvorima naunih informacija tj. primarnim publikacijama. Predstavljaju sredstvo naune komunikacije i slue za pretraivanje i dopunjavanje literature. Nastaju kao rezultat rada autora koji poznaju odgovarajua nauna podruja. Nastaju kroz procedure istraivanja, popisivanja, opisivanja i razvrstavanja bibliografskih jedinica po utvrenim principima. Mogu biti dostupne u ta

Search related