У НИС-у је спроведено истраживање, чија су два основна задатка била дефинисање типа корпоративне културе и структуре мотивације запослених

Бр. 14/ децембар 2010.

КОРПОРАТИВНИ ЧАСОПИС НИС а. д.

Културна револуција или

еволуција?

Корпоративни часопис „Мој НИС”

Оснивач и издавач:Нафтна индустрија Србије а.д.Народног фронта 12, 21 000 Нови Садwww.nis.rs

Директор Дирекције за интерне комуникације:Светлана Вичерова

Директор Сектора за штампане медије:мр Анета Надлачки

Главни и одговорни уредник:Весна Живковић – Миливојевић

Редакција:Бранко Радун, Живојин Милановић

Сарадници:Мирјана Станишић, Славица Шошкић, Војо Кркобабић, Ненад Станојевски,

Лектор:Биљана Розентал

Дизајн:Георгиј Јаковљев

Тираж: 9.000

Штампа: „Стојков”, Нови Садwww.stojkov.rs

Лист излази месечно

E-mail: mojNIS@nis.rsТелефон: 011 2141 – 215Корпоративни часопис „Мој НИС” наставља традицију интерних листова: „Мој НИС”, „НИС Петрол”, „Нафташ”

Вести2 ЉУДИ, ДОГАЂАЈИ, БРОЈКЕ

Тема броја8 КУЛТУРНА РЕВОЛУЦИЈА ИЛИ ЕВОЛУЦИЈА?

Пословна подршка16 ЦЕНТРАЛИЗАЦИЈОМ РАДА ДО ПУНИЈЕ КАСЕ

Актуелно18 ЛИБЕРАЛИЗАЦИЈА ТРЖИШТА – ИЗАЗОВ И ШАНСА

Производња20 ГАСНИ БИЗНИС НА УЗЛАЗНОЈ ЛИНИЈИ 22 ЗНАЊЕ НА ПОКЛОН

Прерада24 РОЂЕНДАН РАФИНЕРИЈСКЕ ПРЕРАДЕ НИС-А

Промет26 МАЈА ЖИВАНОВИЋ И МИЛОШ НЕДИЋ,

НАЈБОЉИ ПРОДАВЦИ У НОВЕМБРУ

HSE28 НАША БЕЗБЕДНОСТ ЈЕ У НАШИМ РУКАМА

Наше теме32 ДА СНАГОМ ЕМОЦИЈА ЗАПОЧНЕМО НОВЕ ПОБЕДЕ 36 МОЗАИК ПОРОДИЧНЕ СРЕЋЕ 42 У ХОТЕЛУ СА МИЛИОН ЗВЕЗДИЦА 44 ВЕРА, ИВАНА И НИКОЛА ПОБЕДИЛИ

НА КОНКУРСУ ДЕЧИЈИХ ЦРТЕЖА

резултате у 2010. години, видимо да смо остварили, заиста, успешно пословање. Али, није било лако. Ве-лики број виталних процеса одвијао се паралелно са основним делат-ностима. Упоредо са реализацијом свих великих пројеката, урађена је темељна организација НИС-а, тако да од 1. октобра компанија функциони-ше у четири бизнис блока – нафтни сервиси, истраживање и производња, промет и прерада. Трансформација је урађена у складу са бизнис задацима блокова, побољшали смо комуникацију на свим нивоима и очекујемо да ће нас реорганизација довести до очекиваних позитивних ефеката. Наравно, све ове значајне успехе компаније не бисмо могли да остваримо без свакодневног маскималног ангажовања правника, економиста, HR и МТО стручњака и свих осталих функција, које представљају јаку пословну подршку.

Нафтна индустрија Србије је и ове године потврдила своју професионал-ну оријентисаност сталног унапређења кадрова, , чинећи то у земљи и ино-странству. Спортска и корпоративна дружења се константно организују, а по први пут ове године смо просла-вили и Дан наше компаније. Енергију коју смо препознали у нама, преточили смо у слоган „Људи са енергијом“. Ту нашу велику енергију могу да осете и људи из окружења јер смо кроз разне пројекта помогли и учествовали у свим областима рада и живота нашег окружења.

Због свега наведеног, желим да се захвалим радницима НИС-а, управо, на неисцрпној енергији и пожртво-ваности коју су показали у 2010. години. То је наш улог у напредовање компаније, јер ми смо сами највећи градитељи наше будућности.

Драге колеге, вама и вашим по-родицама желим лепу будућност, пуну среће и здравља, оптимизма и остварења жеља на приватном и по-словном плану.

| Кирил Кравченко генерални директор НИС а.д.

Поштоване колеге,

На крају смо 2010. године која ће у монографији Нафтне инудстрије Србије бити забележена као кључна година по квалитетном помаку у развоју компаније. За протеклих 12 месеци започети су и реализовани највреднији инвестициони пројекти од оснивања компаније, па до данас. Дугачак је списак активности које су урађене, током протеклог периода у Нафтној индустрији Србије. Зато ћемо се подсетити само највећих догађаја који су обележили 2010. годину. У 2010. години један од главних изазова за нас био је да ефикасно управљамо сопственим трошковима и оператив-ним пословањем. Одатле су и проис-текли и основни циљеви у пословању – смањење тршкова, повећање ефикас-ности наших производних процеса кроз наставак раста производње и оптимизацију производног програма, затим, модернизација рафинеријских постројења и развој система продаје.

Са друге стране, уз дефинисање циљева нашег пословања, дошли смо до јасно дефинисане стратегије НИС-а која је базирана на детаљној анализи ситуације у домаћој нафтној при-вреди и у региону, као и на прогнози њеног развоја. Наш кључни циљ је

трансформација НИС-а у конкурентну међународну компанију и лидера по повећању ефикасности на Балкану.

Шта смо то урадили да бисмо са речи прешли и на дела? Већ у првом кварталу ове године, тачније, у марту, из панчевачке рафинерије изашле су прве испоруке еколошког бензи-на - евро премијума БМБ 95, који по својим параметрима задовољава европ-ске стандарде квалитета. Могло би се рећи да је рафинеријска производња НИС-а била у центру пажње током целе године. Поред испуњавања све строжијих тржишних захтева, рафинерија нафте у Панчеву је при-вукла пажњу читаве домаће јавности када је почела изградња комплекса за хидрокрекинг. У јуну ове године, при-тиском на дугме покренут је велики електронски сат означавајући почетак ере највећих инвестиционих улагања у домаћу рафинеријску прераду! За овај тежак пут до нашег стратешког циља определили смо се да бисмо обезбеди-ли конкурентну способност НИС-а, повећали обим прераде, омогућили производњу за домаће тржиште и извоз горива европског квалитета, смањили цену прераде нафте и обе-збедили енергетску оптимизацију. Модернизација рафинеријске прераде представља и наш велики еколошки пројекат, са конкретним ефектима у заштити животне средине.

Наша следећа карика на путу до купаца јесте промет и у том сегменту пословања реализовали смо велике инвестиционе пројекте. Наш акце-нат је ове године био на унапређењу малопродајне мреже, кроз повећање асортимана својих производа и изградњу и реконструкцију бензин-ских станица. Тако смо у 2010. години реконструисали десетак и изградили две нове бензинске станице по савре-меним стандардима.

Изузетно добре пословне резул-тате ове године забележили смо и у производњи - Блок „Истраживање и производња” НИС-а је у већ у новембру испунио годишњи план производње нафте и гаса!

Сада када сумирамо пословне

МојНИС

Нафтна индустрија Србије је 22. децембра на бензинској станици „Змај 2“ у Београду свечано уручила награде до-битницима I кола наградне игре “Вожња снова из НИС Петрола“. Добитнику главне награде, Драгану Богдановићу из Велике Бреснице, код Кучева, уручени су кључеви аутомобила „фолксваген поло“.

Награде су уручене и добитницима „пиађо“ скутера – Срђану Цветновићу из Пожаревца, Драгици Савић из села Суваја код Крушевца, Александру Бошњаку из Зрењанина, Предрагу

Љиљку из Кукујевца код Шида и Имре Барни из села Кавило код Бачке Тополе.

Наградна игра НИС Петрола „Вожња снова из НИС Петрола“ се наставља.

У игри могу да учествују сви грађани Републике Србије који на НИС Пе-

трол пумпама купе гориво у вредности од најмање 2.000 динара. Наредно извлачење је 7. јануара, када ће се поно-во извлачити срећни добитник аутомо-била „поло“ и пет скутера, а 13. јануара биће извучен и добитник главне награде – „фолксваген тигуана“!

Нафтна индустрија Србије је 22. децем-бра отворила прву аутоматску бензинску станицу у Србији, у улици „Јужни булевар 70“ у Београду. Објекат је свечано пустио у рад Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а у присуству Драгана Ђиласа, градо-начелник Београда.

Аутоматска бензинска стани-ца представља иновацију у области малопродајне мреже. Гориво се на овом објекту точи по принципу самоуслуживања седам дана у недељи, 24 часа дневно. Плаћање, одабир и количина производа врши се преко банкомата у који се убацује новац или картица. На овој „аутоматик БС” продаје се Евро Премијум БМБ95, безолов-ни БМБ95 и Евро дизел.

„НИС континуирано уводи иновације у своје пословање и то је део стратегије наше компаније која тежи да постане лидер у реги-ону у области нафтних деривата. Аутоматска бензинска станица, прва ове врсте у Србији, само је један од резултата иновативног пословања НИС-а. Поред производње горива евро квалитета и модернизације малопродајне мреже, брза и квалитетна услуга и задовољни потрошач су наш императив. Ми ћемо наста-вити са увођењем иновација јер је то стандард пословања НИС-а“, изјавио је Кирил, Крав-ченко, генерални директор НИС-а.

Свечаним отварањем, Београд се сврстао међу метрополе западне Европе, Ка-наде и САД у којима се већ користи овакав тип бензинских станица.

Компанија НИС у оквиру новог корпоративног бренда „НИС аутоматик” у наредном периоду планира отварање још две аутоматске бензинске станице у Нишу и Крагујевцу.

Овом приликом, у аутомобил марке

Поло срећног добитника првог кола на-градне игре НИС Петрола „Вожња снова из НИС Петрола” наточено је гориво.

Поводом отварања аутоматске бензин-ске станице, НИС је организовао акцију под слоганом: „НИС Петрол Вам први честита Нову годину!”, тако да ће у наредних месец дана за све потрошаче на овој бензинској ста-ници, гориво бити јефтиније за два динара по литру.

Уручне награде добитницима I кола наградне игре “Вожња снова из НИС Петрола“

НИС отворио прву аутоматску бензинску станицу у Србији

ОТВОРЕНО!

БЕНЗИНСКА СТАНИЦ

А У

БЕО

ГРАДУ БЕНЗИНСКА СТАНИЦ

А У

БЕО

ГРАДУ

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.2

Вести

У циљу веће ефикасности и унапређења пословања наше компаније, oдлуком генералног директора Нафтне индустрије Србије, именована је Радна група за из-раду стратегије развоја лабораторијe за испитивање квалитета производа у НИС-у. Наташа Бадрљица, заменик директора Лабораторије Рафинерије нафте у Панчеву, истовремено и руководилац Радне групе, истиче да је задатак овог тима да дефинише стратегију развоја лабораторија и изради предлог обједињене лабораторије на нивоу НИС- а, укључујући и могућност формирања ћерки компаније НИС.

-Идући у сусрет предстојећој либерализацији тржишта нафтних деривата, по-себно је неопходно сагледати потребе формирања сопственог контролног тела, акредитованог према захтевима SRPS ISO/IEC 17020 - Општи критеријуми за рад различитих врста тела која обављају контролисање, и проценити потребе ангажовања екстерног контролног тела. Реализација задатака постављених Радној групи очекује се до краја године, и верујем да ћемо их успешно обавити. Наша сигурност су, свакако квалитетан кадар, савремена лабораторијска опрема и технике испитивања које примењујемо, а које одговарају оштрим захтевима међународних стандарда. Лабораторијско испитивање и контрола квалитета је изузетно важна карика у ланцу стварања квалитетног производа. Постојећим системом лабораторијских анализа у НИС-у у могућности смо да потпуно заокружимо послове контроле квалитета нафте и нафтних деривата, све у циљу обезбеђења поверења у квалитет наших производа на тржишту, наглашава Наташа Бадрљица.

Формирана радна група за израду стратегије развоја лабораторије за испитивање квалитета горива у НИС-у

На недавно одржаном састанку Групације за мазива Удружења за енер-гетику и енергетско рударство ПКС-а, представници Дирекције НИС Петрол мазива покренули су иницијативу за ревизију Правилника о техничким и другим захтевима за мазива, индустријска уља и сродне производе. Уз то, заложили су се и за дефинисање критеријума мини-малног неопходног квалитета за мазива на тржишту Србије, као и за формирање радне групе која ће утврдити неопходне параметре прага квалитета.

-Утврђивање прага квалитета који се мора прећи да би се мазиво нашло у промету, неопходно је ради заштите потрошача, возила, животне средине, као и уређења самог тржишта мазива– објаснио је Дмитриј Вуколов, директор Дирекције НИС Петрол мазива.

Указујући на значај ове мере, Мирјана Колб, директорка Сектора маркетинга НИС Петрол мазива, истакла је да се против

неквалитетних уља која се налазе у промету, у циљу заштите потрошача тре-

ба штитити едукацијом и информисањем

потрошача.

активно учешће дирекције НИС Петрола мазива у струковној групацији ПКС-а

ОТВОРЕНО!

БЕНЗИНСКА СТАНИЦ

А У

БЕО

ГРАДУ БЕНЗИНСКА СТАНИЦ

А У

БЕО

ГРАДУ

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 3

Сертификациона кућа YUQS уручила је сертификате Бло-ку „Истраживање и производња“ који потврђују да су систем менаџмента квалитетом и систем управљања заштитом жи-вотне средине у складу са стандардом ISO 9001:2008, односно стандардом ISO 14001:2004. YUQS је партнер и пуноправани члан IQNet-a (The International Certification Network), тако да је осим домаћег сертификата, обезбеђен и IQNet сертификат.

Овим сертификатима се потврђује усаглашеност система са референтним стандардима и наставак традиције сертификације процеса истраживања и производње. Прва сертификација система менаџмента квалитетом реализована је 2003. године, а система управљања заштитом животне средине 2007. године.

Уручени сертификати блоку „Истраживање и производња“

Нафтна индустрија Србије је у децем-бру свечано пустила у рад реконструиса-не бензинске станице у Шиду и у Новој Вароши.

У оквиру стратегије развоја малопродајне мреже, НИС спроводи програм реконструкције и изградње нових бензинских станица. Током последњих месеци, компанија је отворила четири нове и реконструисане бензинске станице у различитим регионима Србије (у Кладову, Бачкој Тополи, Лозници и Нишу), док се до краја године очекује

отварање још две бензинске станице НИС-а.

Поводом почетка рада нових бензинских станица, у Шиду и у Новој Вароши, (као и у новембру), НИС је припремио поклон за своје потрошаче, у оквиру акције под слоганом: „НИС Петрол Вам први честита Нову годи-ну!”. У складу са тим, у наредних месец дана од отварања, на овим бензинским станицама гориво ће бити јефтиније за два динара по литру, за све врсте деривата.

Уз то, НИС је за своје потроша-че припремио још један поклон уочи предстојећих новогодишњих празника у виду наградне игре “Вожња снова из НИС Петрола“ са богатим фондом на-града, и која важи на свим бензинским станицама НИС-а у Србији.

Приликом градњи бензинских станица у Шиду и у Новој Вароши, НИС је испош-товао све савремене техничке стандарде. Објекти припадају типу мале градске бензинске станице и нуде широку палету горива, међу којима је и ауто-гас.

Отворене нове бензинске станице у Шиду и у Новој Вароши

ОТВОРЕНО!

БЕНЗИН

СК

А С

ТАН

ИЦА У ШИДУ БЕНЗИНСКА С

ТАН

ИЦ

А У

Н

ОВОЈ ВАРОШИ

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.4

Вести

У организацији Новосадског универзитета и уз подршку Нафтне индустрије Србије, у Вршцу је 14. и 15. децембра одржана радионица посвећена променама које се након либерализације очекују на тржишту нафтних деривата у Србији.

Предавачи су били стручњаци са Новосадског и Београдског универзитета, као и пред-ставници Канцеларије за европске интеграције и компаније Мекензи. Они су новинарима који прате област енергетике појаснили основне процесе који ће од 1. јануара идуће године утица-ти на српско тржиште нафтних деривата. О припремама НИС-а за либерализацију тржишта, говорио је Јуриј Масијански, заменик генералног директора НИС-а.

Према његовим речима, Нафтна индустрија Србије поштоваће сва правила која важе за све актере на тржишту. НИС је предузео све неопходне мере како би спремно дочекао либерализацију тржишта, важног корака за Србију, али и за НИС, имајући у виду да је конкуренција главни покретач развоја и напретка компаније.

„Модернизација рафинеријског комплекса представља кључни пројекат у НИС-у, захваљујући којем ћемо у потпуности прећи на производњу деривата европског стандарда. Ове године престали смо са производњом оловног бензина и на тржиште пласирали два нова производа – евро дизел и евро премијум БМБ95, а у склопу припрема за либерализацију, обављен је и капитални ремонт у Рафинерије Панчево.

У последње две године, НИС је подигао квалитет услуга и проширио асортиман произво-да. Реконструисано је 11 и отворене четири нове бензинске станице. Ауто гас је уведен на 41 бензинској станици, а у истом периоду аутоматизовано је 250 бензинских станица. НИС је у првих девет месеци ове године остварио добит од 2,7 милијарди динара, што је за 140 одсто више у односу на исти период прошле године, а до 2014. године, у НИС ће бити инвестирана једна милијарда евра, истакао је Масијански.

Уз представљање трендова на тржишту нафте, које се, између осталог односи на даље поскупљење нафте на светском тржишту и тренд раста потрошња евро дизела, професор Слободан Соколовић са Технолошког факултета у Новом Саду објаснио је функцију Уредбе о ценама и значај дефинисања максималне цене, с обзиром на то да нико не гарантује да би слободно формирање цена довело до пада цена горива на тржишту.

О овој актуелној теми говорили су и еминентни универзитетски професори.

Одржана радионица „2011. година–Тржиште нафтних деривата у Србији“

Црвени крст у Кањижи добио је ново седиште захваљујући донацији Нафтне индустрије Србије у вредности од 2, 1 ми-лиона динара, чиме су се стекли још бољи услови за социјалну бригу о грађанима.

До сада ова хуманитарна организација није имала адекватан простор за рад, па је пројекат изградње новог седишта уврштен у приоритете локалне заједнице, а НИС се радо одазвао да помогне.

Пројекат је реализован у склопу про-грама Сарадња ради развоја и овогодишњег Споразума са Општином Кањижа

Такође, захваљујући донацији Нафтне индустрије Србије, особама са инвалиди-тетом у Кикинди биће омогућен квалите-тан и прилагођен превоз.

Бранислав Шорак, директор По-гона Северни Банат уручио је почетком децембра кикиндском Савезу инвалида специјално возило са покретном платфор-мом, за којe је НИС издвојио 1,3 милиона динара.

НИС омогућио нов простор за црвени крст у Кањижи и допринео побољшању превоза инвалида у Кикинди

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 5

У Блоку „Истраживање и производња“, Погону “Северни Банат” Кикинда, на Отпремној станици Кикинда поље, 26. новембра одржана је вежба гашења пожара.

Поред запослених у погону (запослени на објекту, ватрогасци и руководство по-гона), у вежби су учествовали и припадници екипе за интервенције Блока „Сервиси“, са делом јединице за спашавање и Ватрогасно-спасилачке јединице МУП-а Републике Србије из Кикинде.

Вежба је имала за циљ да обучи, провери и оспособи запослене овог погона у гашењу пожара на нафтном резервоару, као и да се утврди стварна мобилност ватрогасаца погона, екипе за интервенције Блока „Сервиси“ и Ватрогасно-спасилачких јединица МУП-а Србије. Поред овога, циљ вежбе је била и провера функционалности централног разводног система за гашење пожара, хлађење резервоара и хидрантске мреже у условима који су што приближнији случају евентуалног пожара. На крају вежбе организована је демонстрација гашења пожара преносним ватрогасним апаратима за гашење пожара прахом и угљен-диоксидом.

Успешно спроведена вежба гашења пожара у блоку „Истраживање и производња”

Стручњаци Блока „Истраживање и производња“, Светлана Малетић, Јелена Раковић, Александар Мељников и Милорад Бурић присуствовали су Техничкој конференцији и сајму нових технологија у области производње на-фте и гаса „SPE Russian Oil&Gas 2010“, одржаним у Москви. Овај догађај се састојао из два дела: конференције, на којој је представљено око 200 научних радова из области нафтне индустрије, и изложбе на којој су компаније изложиле своја највећа на-

учна достигнућа. Током трајања ове манифестације, наши стручњаци су се упознали са новим технологијама у области интензификације производње нафте и гаса, аутоматским системима за сабирање, припрему и транспорт нафте и гаса, роботизованим бушаћим постројењима и другим техничким достигнућима из области производње нафте и гаса. Такође, успостављен је контакт са бројним испоручиоцима опреме нових технологија, као што су: Schlumberger, Nalco, Peak Scientific

Instruments Ltd, Rosneft и други. Према речима Милорада Бурића, присуство овој конференцији и сајму има велики значај у стицању сазнања о примени нових технологија у нафтном и гасном бизнису које омогућују већу ефикасност производње, смањење трошкова и остварење веће добити за компанију. – У наредном периоду очекујемо да ћемо нека од тих сазнања применити у нашој производњи нафте и гаса – рекао је Бурић.

Конференција и сајам нових технологија у москви

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.6

Вести

Из медиjаДруги пишу о Нафтној индустрији Србије

Амбасадор Русије у Београду Александар Конузин изјавио је данас да Русија у Србији види поузданог дугорочног партнера и да би проширење сарадње било на обострану корист.

На састанку у Привредној комори Србије, он је рекао да две земље имају одличну сарадњу у бројним областима, а да се могућности за њено унапређење отварају почетком рада Царин-ске уније Русије, Белорусије и Казахстана.

Конузин је нагласио да је Србија јединствена земља која има режим слободне трговине са све три земље те уније. Истичући значај инвестиција у гасну и Нафтну индустрију у Србији, амбасадор је указао на изградњу гасовода "Јужни ток" и складишта гаса у Банатском двору.

Конузин је подсетио да је "Газпром њефт" у овој години инвестирао у НИС 100 милиона евра, лане 90 милиона евра, а до 2012. треба да уложи 370 милиона евра.

Он је напоменуо да се разматрају инвестиције руских железница у Жезнице Србије, као и модернизација пруге Београд-Бар, што би се финансирало из руског кредита од 800 милиона долара.

Конузин је указао на значај унапређења сарадње у области пољопривреде, посебно плас-мана воћа и поврћа из Србије на руско тржиште који је у овој години значајно повећан.

Амбасадор је оценио да треба помоћи индивидуалним пољопривредним произвођачима из Србије који немају довољно средстава да организују своју производњу.

Конузин је истакао да руски финансијски капитал спреман да дође на српско тржиште, осврнувши се на недавно отварање филијале Московске банке у Новом Саду.

Он је рекао да је у плану отварање и других филијала у Србији, као и повећање кредитне активности те банке. Конузин је најавио да би на српско тржиште ускоро требало да дође ве-лика осигуравајућа кућа из Русије "Согаз", али да има потешкоћа око њене регистрације.

Русија у Србији види поузданог дугорочног парнераТанјуг, 15. 12. 2010.

Систем корпоративног управљања Нафтне индустрије Србије добио је високу оцену тима стручњака Привредне коморе Србије и организације IFC - International Finance Corporations (део групације Светске банке).

Систем корпоративног управљања НИС-а оцењен је са 86 одсто (проце-нат од 100 одсто подразумева потпуну усклађеност са законодавним захтевима и најбољом светском праксом), што практич-но представља максимални резултат.

Оцењивање је обављено према упит-нику Scorecard, направљеном на основу законодавства Србије и најбоље светске праксе корпоративног управљања, у чијем састављању су учествовали и представници Беорадске берзе и Комисије за хартије од вредности Србије.

Како је наведено у извештају стручњака који су обављали оцењивање, НИС је у постојећим околностима реа-лизовао све активности које је имао на располагању, како би успоставио и развио стабилан систем корпоративног управљања у компанији. Анализа је показала да су одступања у највећој мери условљена објективним околостима у којима компанија послује, везаним за специфич-ности приватизације компаније и статусом Републике Србије као акционара.

Анализа је обављена у областима као што су: поштовање принципа корпора-тивног управљања, организација рада са акционарима, рад Скупштине акционара, спречавање потенцијалних конфликата између акционара и компаније, питања рада Управног одбора, екстерна ревизија, политика накнада и награда, рад са инсајдерским информацијама, као и транс-парентност и јавност у пословању.

У извештају је истакнуто и то да је систем корпоративног управљања у НИС-у условљен трансформацијом компаније у отворено ак-ционарско друштво, као и да је успостављен у години када је компанија донела сопствени Кодекс корпоративног управљања и креирала механизме за рад са мањинским акциона-рима, у условима до сада највећег броја акционара у светској пракси.

НИС-у висока оценаБлиц, 18.12.2010.

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 7

Неупућени читалац може помислити да је реч о култури комуникације,

као – да ли говоримо «Добро јутро» и «Хвала», да ли смо довољно љубазни с клијентима и слично. И та се питања односе на корпоративну културу, али сам појам је знатно шири. Корпоративна култура – то није само бонтон, то су модели понашања,

традиције и норме прихваћене у компанији, психолошка клима, као и представа људи о себи као о запосленима у НИС-у. Како је у НИС-у прихваћено да се ради, да се комуницира међусобно, с клијентима и партнерима, која писана и неписана правила поштујемо, а која игноришемо? Другим речим , што је „добро” и шта је

„лоше” за НИС, шта се награђује премијом и захвалношћу, а за шта може да се добије казна.

Рекло би се, у чему је смисао да се све то истражује, да се откривају тенденције развоја, да се праве теоретске базе? С једне стране, овакво истраживање је добар индикатор како стоје ствари у компанији

Прошлог лета у нашој компанији обављено је истраживање корпоративне културе. Методика истраживања – интервјуи с топ-менаџерима и анкета у којој је учествовало преко 1.200 запослених. За реализацију овог пројекта одабрана је украјинска компанија MMI, која је ауторитетни и независни професионалац на тржишту корпоратив-них социјалних истраживања источне Европе. А шта су то истраживали?

У НИС-у је спроведено истраживање, чија су два основна задатка била дефинисање типа корпоративне културе и структуре мотивације запослених

Аутор: Елена Обидена

Културна револуција или еволуција?

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.8

Тема броjа

и колико је људима пријатно да у њој раде. С друге, ако се пажљиво проуче принципи функционисања овог система, онда је лако схватити да се управљачке одлуке и праксе које се уводе у компанији преламају кроз призму корпоративне културе и, сходно томе, она непосредно утиче на пословни ре-зултат. Другим речима, успех свих подухвата директно зависи од тога колико су у складу са корпоративном културом. Управо зато је управљање културом данас постало пракса свих великих компанија, а проучавање ове теме ушло у програм свих бизнис-школа.

Нема „лоше” културе У теорији постоји једна аксиома: нема

лоше културе. Питање је само да ли тип културе одговара стратегији, циљевима или стадијуму развоја компаније. Другим речима, корпоративна култура треба да еволуира паралелно с развојем пословања и тржишта. Ако се то не деси, онда долази до несклада који смањује ефикасност и кочи раст компаније.

Стручњаци деле корпоративну културу на типове. Типови корпоративне културе компанија међусобно се разликују, исто као што се разликују културе различитих земаља и епоха, и оно што је врлина у једној култури може бити неприхватљиво у другој. Први тип је култура односа (припадности надлежности). Код овог типа најважнија је припадност колективу, тиму. У овој култури посебно се поштују и најбоље су плаћени заслужни радници, високо се цени стаж и радне династије. Следствено, и лидер је у таквом колективу радник који доноси одлуке на основу свог искуства. Таква култура може бити потпуно ефикасна, али под условом да окружење и тржиште нису агресивни, а бизнис не захтева динамични развој.

Прилично често култура односа сама од себе прераста у културу силе. Обично се то дешава у ситуацијама када на тржиш-ту такође није сувише оштра борба, али захтева се брже доношење одлука. У таквој култури је један лидер – шеф, који награђује премијама, примењује казне и, по правилу,

сам доноси одлуке а затим издаје налоге. У таквим компанијама високо се цене извршилачка дисциплина запослених, при том се они прилично активно боре како би доспели на следећу лествицу у хијерархији.

Уморивши се од конкуренције, а по-некад и од субјективности донетих одлука, људи почињу да теже стварању правила која су иста за све. Тако се спонтано развија култура правила. У овом случају слаби вредност личних контаката, исто као и конкуренција, пред правилима су сви једнаки. Гарантована премија – стимулација за јасно извршену процедуру, квалитет рада, поштовање рокова. Ова култура је ефикасна када се окружење компаније компликује (на пример, компанија почиње да ради с великим бројем филијала), али се не захтева велика брзина у доношењу одлука. Ипак, проблем код такве културе представља су-вишна посвећеност процедури из чега може да створи бирократија.

Када се окружење компликује а у исто време се захтева велика брзина одлучивања, бирократија почиње да кочи

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 9

развој, појављује се индивидуалност која је спремна да мења правила у циљу повећања ефикасности. Почиње да се формира култура резултата. Она подразумева тежњу ка успеху и у њој руководици често почињу више да делегирају, а запослени добијају већа овлашћења. Притом, плата почиње да зависи од резултата. У таквим култу-рама не цени се само професионалност, већ и иницијатива. Опет се појављује конкуренција, али нико се не такмичи за повољнију позицију на хијерархијској ле-ствици, већ за бољи резултат од којег зависи и награда.

Типологија културе у НИС Некада је НИС био државна компанија

с монополом на домаћем тржишту. Данас је НИС међународна компанија са око пет милиона акционара; тржиште управо треба да се отвори и НИС ће се наћи у истом положају као и увозници деривата – доходак и приход оствариће онај који

буде могао да прода, а то значи да ће моћи да направи јефтинији производ и привуче купца. Пре годину и по дана обновљен је тим менаџера, дошло је до наглог развоја, обавља се реорганизација, мења се приступ вођењу пословања. Атмосфера и културно поље компаније се очигледно променило. А шта људи да раде? Пре свега – да оцене какви смо сада и колико то стање одговара нашим жељама и циљевима развоја.

Управо да бисмо схватили где смо, ми смо и спровели истраживање, чија су два основна задатка била дефинисање типа кор-поративне културе и структуре мотивације запослених. На основу резултата анкете 1.200 запослених, пропорционално из свих организационих делова, донети су закључци о томе каква је наша корпоратив-на култура, шта нас мотивише да боље ра-димо и колико смо привржени компанији.

Испоставило се да је 64 одсто анке-тираних запослених рекло да су „добри односи у колективу”главни мотив њиховог рада. Материјална стимулација за добар рад, премије и бонуси, тек су на другом

месту. Запослени највише цене оне колеге које „остварују високе резултате заједно с колегама с посла”. Ови показатељи говоре да је запосленима најближа култура односа. Притом, значајан део запослених сматра да је данас култура силе доминантна и због тога осећају одређену нелагодност: 46 од-сто задовољних односима у колективу пре-ма 36 одсто незадовољних. Утицај културе силе је објашњив: у НИС-у као у државној компанији, увек се поштовала хијерархија, а за последње две године тражи се још и вели-ка брзина промена и доношења одлука, што такође појачава карактеристике овог типа културе. Али ако она изазива нелагодност и није блиска значајном делу запослених, онда куда да се крене даље и како да се побољша ситуација? Одговор је, по теорији, кретање ка култури правила, да би постојала некакве правичне норме и правила које су обавезни да поштују сви који раде у компанији. А ако се истовремено још и ситуација на тржиш-ту нагло мења, на пример, појачава се кон-курентна борба због отварања тржишта? Тада се треба кретати ка култури резултата, јер је управо овај тип културе ефикасан у условима велике брзина доношења одлука и усложњавања спољашње средине.

Истраживање је показало да су запослени потпуно свесни да развој НИС-а у условима отвореног тржишта и конкуренције зависи од резултата нашег рада, и декларисање тежње ка култури резултата у њима не изазива протест. До културе резултата може се доћи преко

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.10

Тема броjа

Управљачка дејст

ва и праксе

Оцена различитих

аспеката живота Компаније

Корпоративни фолклор: success stories,

легенде и сл.

Неписане норме и правила понашања

Традиције компаније

Прототипи доношења одлука и пословне сарадње

Вредности

Бизн

ис р

езул

тат

повећања управљачких компетенција и адекватног лидерства. Али да култура резул-тата не би озбиљно противречила радном менталитету заопослених у НИС-у, њено увођење треба да буде утемељено на кул-тури односа, на бази потребе за узајамном помоћи и заједничким ангажовањем у остваривању циља, с појачавањем елеме-ната самоуправљања у колективима. У том случају добри односи у колективу неће по-стати антипод културе резултата, већ њена основа, услов постојања. Зато је некакав уопштени закључак, направљен на основу резултата истраживања: најефикаснији тип културе НИС-а, који ће одговарати и стратегији и садашњој фази развоја компаније и тржишта, и који би био добро прихваћен од стране запослених, да НИС треба да постане култура колективног ре-зултата. А правичан и транспарентан систем мотивације, заснован на принципу „ако је колектив остварио већи резултат – онда он добија више новца”, треба да постане онај неопходни елемент културе правила,

који треба да обезбеди стабилност целог система.

Поред општег закључка о томе каква ће култура

бити

ефикаснија у поређењу с постојећом, у истраживању је добијено много подата-ка који ће помоћи како у раду на плану трансформације културе, тако и у раду руководилаца свих нивоа и служби.

Конкретно, прилично детаљно су проучена питања комуникације, како по хоризонтали, тако и по вертикали, као и по-треба њиховог побољшања. По вертикали имамо шефа. Шта се, према истраживању, највише замера шефу? Не даје повратне информације, не објашњава донете одлуке. У таквој ситуацији није лако да остваримо одличан резултат, па не знамо чему треба да тежимо и како ће се наш лични допри-нос одразити на успех компаније и на наш сопствени успех. Значи, шеф треба да научи да даје повратне информације и да објасни како ће наше активности дорпинети циљевима компаније. А да ли и ми сами то радимо према подређенима? Можда и ми треба да научимо? То и јесте побољшање комуникације по вертикали. Иста је слика с комуникацијом по хоризонтали, између сектора, дирекција, огранака и функција. Само 42 одсто анкетира-

них сматра да организациони делови компаније ефи-

касно сарађују, а већи

део мисли да сарадња треба да буде боља. Није реч само о пријатељском разговору, већ и о остваривању заједничких појеката, заједничких циљева, укупном приходу и на крају - позицији и вредности компаније.

Још један предмет истраживања били су извори информација. По резултатима анкете, међу изворима информација за за-посление на првом месту су корпоративни портал и часопис „Мој НИС”, а на другом месту – колеге с посла. Али када се по-ставило питање шта је, ипак, најдрагоценији извор информација, огромна већина, 80 одсто, рекла је да је то непосредни руководилац. Корпоративни медији – то је добро, али можда би требало учинити да најдрагоценији извор информација постане главни и то ће побољшати комуникацију? Треба ли уопште запослени да знају циљеве компаније и да схватају како и за-што рукодство доноси одлуке? У култури колективног резултата – треба, ту постоји значајан потенцијал за побољшање. Циљ компаније - „постати најбрже растући

играч на Балкану по обиму производње, прераде и малопродаје” - већина за-

послених је тачно навела, али што се тиче схватања одлука руководства, преко

половине запослених не зна како се одлуке доносе и сматра да у компанији о томе не треба дискутовати. Али, да бисмо ишли ка заједничком циљу компаније, испољавајући иницијативу и одстварујући најбољи ре-зултата, ипак треба боље објаснити и боље схватити како се и зашто доносе одлуке.

Посебно су истраживана питања мотивације запослених. Истраживање је констатовало да код око 70 одсто запосле-них није присутан став „Бољи резултат – већа зарада”. За многе је потпуно природно да долазе на посао, добијају плату, али да се према послу понашају као према рутинском свакодневном процесу, да не размишљају о сопственом дориносу резултату компаније. Такав став прихватљив је за културу односа и културу силе, али не одговара култури колективног резултата, где свако треба да буде свестан свог доприноса који ће бити адекватно оцењен. Притом, такође око 70 одсто запослених може бити мотивисано на веће резултате, ако се буду примени-ли адекватни инструменти од којих су најпопуларнији: правично награђивање и оцена руководиоца.

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 11

Истраживање је показало где имамо конкретне проблеме који нам сметају у раду. Потребни су нам добри односи у колективу,

потребно је да побољшавамо комуникацију, да учинимо све како би запослени били оријентисани на резултат и, наравно, по-

требан нам је правичан и стимула-тиван систем премија. Ако желимо нешто да променимо, значи да имамо такозвану енергију промена. И, узгред, имамо способност да прихватимо промене. Упркос свим бригама током процеса, на крају је 79 одсто анкетираних изразило свој неутрални или позитивни однос према променама унутрашњим правилима и процедурама, 78 одсто - према изменама у организационој структури, готово 80 одсто - према изменама у систему премирања.

Револуција? Не, еволуција!

Резултате истраживања детаљно је анализирала радна група у чијем саству су били представ-ници HR, синдиката, Функције за комуникације, који су потом били представљени на шест округлих столова за менаџере свих огранака и матице. Циљ представљања није био да да се „информише”, већ да се дефинише план решавања горућих питања и општи план трансформације корпоративне

културе, то јест утврдити како из тачке „А” где постоје проблеми, нелагодност и неусклађеност са стратегијом компаније, постепено стићи до тачке „Б”, где би култура оптимално одговарала фази развоја и циљевима компаније, као и унутрашњим стремљењима како руководилаца, тако и већине запослених. На овим семинарима се, узгред, водила врло жива дискусија, постављана су различита питања; било је и скептика и оптимиста.

Апсолутно је јасно да се трансформација корпоративне културе, процеси везани за промене ставова и понашања људи и односа према раду, не могу обавити за један дан, или чак за месец или годину дана. На основу искуства других компанија знамо да такви програми обично трају две, три године.

На основу резултата дискусије на округлим столовима донета је одлука да се не доноси одмах трогодишњи план, већ да се покуша да се током прве половине 2011. године реализује неколико конкретних пи-

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.12

Тема броjа

лот иницијатива усмерених на стимулисање културе колективног резултата, да би се оценило колико ефикасно то делује, а затим прећи на дугорочно планирање. Па, ипак, у шестомесечни „Програм-ми-нимум”, укључене су позиције као што је измена система премија, развој система нематеријалног награђивања, програми развоја иницијативе у производњи, као што су конкурси иновација и професионалних вештина. Посебна пажња биће посвећена раду с руководиоцима и менаџерима средњег и нижег нивоа: систему оцене рада менаџера, тренинзима повећања управљачке компетенције руководиоца.

Још једна иницијатива треба да буде програм личног доприноса сваког менаџера, по принципу „један додир” (one touch). Сваки менаџер ће током пола године реализовати у свом делу једну иницијативу, усмерену на стимулисање културе колективног резултата. Он ће се, на пример, обавезати да побољша комуникацију, то јест да одговори на све мејлове, или да једном недељно одржи састанак на коме ће дати поврат-не информације, једном месечно организоваће „седељке” на којима ће се сумирати резултати. Избор иницијативе је на руководиоцу. Али, одабрани задатак биће унет у лични план менаџера, постаће део његове УПЦ картице. При-ближан списак могућих «оne touch» акција/пројеката саставили су менаџери током округлих столова.

Још један не-опходан

услов за трансформацију културе јесте да већина запослених схвати значај „нови модели понашања”, шта значи „понашати се у складу с корпоративном културом” и разумети које се вредности у новој култури стимулишу. Обично компаније прописују те норме и правила у специјалним „Кодексима понашања” или сличним интерним документима.

Стварање таквог кодекса за запослене НИС-а такође је ушло у „Програм-мини-мум” и треба да га

реализује Функција за комуникације, уз учешће свих запослених који желе да учествују. Па, у култури колективног резултата стимулише се иницијатива!

Тако призилази да ми већ имамо заједнички циљ, да постоји простор за подвиге, и ако сви заједно остваримо заједнички резултат, он ће бити видљив и упечатљив. И, притом, имамо све шансе да сачувамо ту уједнињеност, професионално јединство које спаја људе, који се зову „запо-слени у НИС-у”!

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 13

Централизацијом рада до пуније касе

Дирекција за аминистративне послове састоји се од два сектора: Пословни

центар и Транспорт, који су организовани по регионалном принципу. У њиховој надлежности се налазе ресторани, по-словне зграде и путнички аутомобили НИС а.д. Основни задатак ове дирекције је оптимизација, рационализација, централизација послова и активности и подизање нивоа квалитета понуђених ус-луга на виши ниво, уз снижавање трошкова пословања.

Сектор Пословни центарОсновна делатност Сектора Пословни

центар је услуга обезбеђивања квалитетних услова за рад свих организационих делова чија је претежна делатност административ-ног типа.

У оквиру својих надлежности Сек-тор управља са четири административна објекта у Новом Саду (у улицама: Народног фронта 12, Булевар ослобођења 69, Арсе Теодоровића 5 и у Максима Горког 22-24) и три у Београду: (Милентија Поповића 1, Милана Ракића 52 и Бјелановићева 2)

Поред наведене надлежности управљања објектима, Сектор ПЦ реализује набавку и дистрибуцију по магацинима

Рад Дирекције за административ-не послове се заснива на потпуно новој организационој структури чији се ефекти, између осталог, ди-ректно огледају у брзом и ефикас-ном обављању пословних процеса, унапређењу квалитета услуга и смањењу трошкова пословања. Тако је у функционисању и послов-них центара и транспорта, делатно-стима које представљају окосницу ове дирекције.

У Дирекцији за административне послове остварена уштеда набоље потврђује оправданост нове организације

Аутор: Весна Живковић Миливојевић

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.14

Пословна подршка

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.

- канцеларијски материјал и потрошни материјал за одржавање хигијене за све орга-низационе делове НИС а.д. Такође, у оквиру Сектора прати се реализација свих уговора са оператерима, који се односе на услугу ис-хране запослених у ресторанима НИС а.д., уговора са закупцима кафе кухиња и уговора за постављање и комерцијално коришћење кафе апарата у објектима НИС а.д.

Данило Вучуровића, директора Сек-тора Пословни центар, говори о ефектима нове организације рада:

- Већ у трећем кварталу 2009.године реализовано је закључење уговора за одржавање хигијене по принципу обрачуна по квадратном метру и тако су на директан начин извршене уштеде у овом сегменту одржавања, у износу од око 40 одсто. Због очигледне ефикасности у раду, у току 2010.године се на овим пословима, безмало, удво-стручио обим услуге, па је тако данас покри-вено преко 165.000 m2 пословног простора који су у ингеренцији Сектора Пословни центар – каже Вучуровић и додаје:

- Конципирањем стратегије да се одржавање објеката препусти outsoursing компанијама уз нашу логистичку подршку, преполовљен је број непосредних изврши-лаца на одржавању, а успешно је закључено преко педесет уговора за услуге и робе од којих су већина на годишњем нивоу. Као најочигледнији пример ефеката одабра-не стратегије јесте закључење уговора о пружању комплетне услуге противпожарне заштите којим су се на годишњем нивоу трошкови само из поменуте области смањили за око 3,5 милиона динара – ис-тиче директор Сектора Пословни центар.

Ефекти у уштедиСектор Пословни центар је у 2010.

години формирао Правилник о нормативу за обезбеђење канцеларијског материјала и учествовао у изради Процедуре за набавку канцеларијског материјала, након чега је на нивоу године постигнута директна уштеда у односу на 2009. годину од преко 100 одсто. У другој половини 2010.године, по-ред контроле буџета, односно поштовања норматива, преузета је функција и саме набавке поменутог материјала.

Такође, Сектор у континуитету, по кварталима, уредно снабдева НИС а.д.

потрошним материјалом за одржавање хигијене ..

Преузимањем услуге исхране запосле-них у НИС а.д. од стране екстерних опера-тера у јулу 2010.године и гашењем Сектора Кетеринг, сви послови из овог домена прелазе у надлежност Сектора Пословни центар. На тај начин извршена је уштеда од преко 30 одсто планираног буџета Сектора кетеринг за 2010.годину.

Поред свих наведених активности у Сектору Пословни центар реализовано је више инвестиционих пројеката од којих су најзначајнији: уградња новог расхладног уређаја (чилера) у КПЦ Београд, санација паркинг платоа и хидроизолације у КПЦ Београд и санација равних кровова на ПЦ Нови Сад.

Као модерно организована пословна јединица НИС а.д., Сектор Пословни центар је дефинисао своје основне правце деловања у будућем периоду.

-Примарни циљ Сектора и његова основна интенција је да се у пословима одржавања у максималној мери ослони на пружање услуга од стране екстерних извођача радова. У том смислу планирано је да се настави са укрупњавањем обима услуга једног оператера како би се снизили укупни трошкови одржавања. Како би се и са техничке и финансијске стране постиг-ли што бољи резултати у оптимизацији процеса везаних за одржавање, у плану је увођење софтверскe апликацијe типа property managementa којом би се значајно унапредио рад Сектора у смислу квалитета

| Данило Вучуровић, директор Сектора Пословни центар

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 15БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.

одржавања и смањења трошкова – наводи Вучуровић.

Сектор за транспортСектор за транспорт формиран је у мају

2009. године када је имао 1.153 путничка аутомобила. Организован је централизова-но, по регионалном принципу са три велика центра: Нови Сад, Београд и Зрењанин.

Организационо и оперативно тренутно се бави експлоатацијом 882 возила, и то: 771 путнички аутомобил, 21 аутобус (преузети од НИС Нафтагаса у августу 2010.) и 90 ла-ких теретних и доставних возила (преузети од НИС Петрол-промета, такође у августу ове године). Просечна старост путничких аутомобила износи 6,1 година.

Драган Радовић, директор Сектора за транспорт, истиче суштинске предно-

сти централизоване организације и као најважније наводи: центализовану набавку, централизовано склапање уговора за текуће одржавање возила, као и централизовано осигурање. Овакав начин организације омогућава и тежњу ка хомогенизацији возног парка, затим, рационализацију возног парка увођењем дежурних воз-ила, унифициран начин праћења и планирања трошкова, као и спровођење низа превентиних мера у погледу безбед-ности саобраћаја. Даље, централизована организација омогућава и, јако важно, дефинисање низа неопходних процедура за рад возила и запослених. Један од кључних услова за добро функционисање возног парка је и рад у складу са јединственим „Правилником о коришћењу путничких аутомобила НИС а.д. Нови Сад“, што је на овај начин омогућено. И на крају, изузетно важна јесте и софтверска подршка за цело-купни дијапазон активности Сектора која је сада могућа.

Пословни резултати најбољи оријентирСумирање кључних активности реа-

лизованих у 2009. и 2010. години доводи до оцене да нова организација Сектора за транспорт већ даје очекиване резултате. О томе Радовић каже:

1200

1000

800

600

400

200

0

Јану

ар 2

009

Септ

емба

р 20

09

Децем

бар

2009

Окт

обар

201

0

1153

1005

148

972

634

338

584

872

288

771

468

303

Укупно путничких аутомобила

Возила у личном задужењу

Дежурна возила

| Драган Радовић, директор Сектора за транспорт

Возни парк 2009/2010.

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.16

Пословна подршка

-Добром организацијом, прераспо-делом транспортних капацитета и бољим искоришћењем возила смањен је возни парк за 33 одсто или 453 возила а, да, при томе, Сектор успешно одговора на све службене потребе за коришћењем возила. Та возила нису била за даљу експлоатацију и због потребе неоправдано високих улагања чиме је такође створена знатна уштеда – каже Радовић.

Међу значајним активностима које се одвијају у Сектору за транспорт јесте и уградња ТНГ уређаја у возила. До сада су уређаји заТНГ уграђени у око 110 путничких аутомобила, док је за следећу годину планирана уградња на још око 100 до 150 возила. У значајне активности које су реализоване спада и низ про-цедура којима су дефинисани послови битни за функционисање возног парка, анализа коришћења путничких аутомо-била по огранцима и фунцијама НИС-а, што је био и основ за прављења бизнис плана за 2010. и 2011. годину. Успешно спроведена уговорна кампања у 2009. и 2010. уз максимално снижавање трош-кова одржавања, сервисирања и других услуга за 24 одсто великог броја возила, била је значајна логистичка подршка основној делатности Сектора за транс-порт експлоатацији возила, на поуздан и сигуран начин.

-До краја 2010. планирамо да завр-шимо три велике активности: уградња ГПС уређаја у 570 путничких аутомоби-ла, чиме ће се у значајној мери помоћи диспечерској служби у позиционирању, праћењу и лакшем распоређивању великог броја возила; замена церадних металним крововима на 26 теренских возила марке УАЗ и испуњавање законске обавезу у погледу означавања возила називом наше Компаније. Планом обнављања возног пар-ка, до краја 2010.године предвиђено је да се купе 44 возила а у 2011. још 63 путничка аутомобила од средстава планираних у буџету и добијених продајом расходованих путничких аутомобила. До сада су купљена 42 путничка аутомобила. Залажемо се, са аспекта саобраћајне струке, да се у блиској будућности формира функционални возни парка хомогеног састава и то не старији од пет година, који ће бити у могућности да одговори свим захтевима и потреба-

ма корисника уз минималне трошкове одржавања – објашњава Радовић .

У циљу максималног побољшања путничког превоза, у складу са потре-бама посла, 1.децембра 2010. године уведен је екстерни превозник који пружа услуге аутобуског превоза, како радника на територији где се налазе бушотине тако и на релацијама Београд- Н. Сад – Београд, Н. Сад-Београд-Н. Сад, и Зрењанин-Н. Сада. Суштина ове актив-ности је подизање нивоу услуге увођењем аутобуса више класе и рационализација трошкова превоза. Поред тога, редовне аутобуске линије за превоз радника до посла и назад су појачане са додатним поласцима минибусева на релацији Нови Сад – Београд – Нови Сад и уведени су нови поласци на релацији Београд – Пан-чево –Београд.

Активности предвиђене за 2011. годину-Наши основи циљеви пословања у

2011.години огледају се у даљем подизању нивоа пружања услуга корисницима, Иницираћемо активности на доношењу Политике безбедности саобраћаја у Компанији, организоваћемо рад возног парка-експлоатације путничких аутомо-била по принципу пружања оптималне, квалитетне и правовремене услуге по основу економских принципа, и у складу са усвојеним буџетом. Велики нагласак стављамо и стављаћемо на безбедност саобраћаја и едукацију радника НИС а.д. било возача професионалаца, аматера

или као учесника у саобраћају у било ком својству. Даља рационализација возног парка одвијаће се наставком политике расходовања дотрајалих транспортних јединица, започетог 2009. године, која је примењивана и у овој години. И, на-равно, максимално ћемо се ангажовати на усвајању стратегије транспорта у НИС а.д. – каже Драган Радовић, директор Сектора за транспорт.

Едуард Скофенко, директор Дирекције за административне послове:

Могу да кажем да је 2010.година била препуна крупних догађаја у нашем пословању. Са тачке гледишта производних и економских показатеља, протекли период је био успешан за нашу Дирекцију. Реализоване су планиране активности, достигнути су постављени амбициони циљеви. Једним од главних достигнућа сматрам стварање јединствене екипе у Дирекцији која се ефикасно и колегијално уклопила, успоставила добру комуникацију и велику посвећеност послу. Поред остварених достигнућа, ова година нам пружа нове изазове и сигуран сам да ће их екипа високопрофесионалних, образованих кадрова из Дирекције решити.

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 17

Либерализација тржи та - изазов и анса

Пре скоро десет година одлуком Владе регулисан је увоз нафтних дерива-

та како би се заштитила домаћа нафтна индустрија која је била у процесу обнове ка-пацитета уништених током бомбардовања. Од 1. јануара 2011. године, укидањем Уредбе о забрани увоза нафтних деривата, тржиште ће бити либерализовано.

Од 1. јануара ће моћи да се увозе само прописана горива које испуњавају европске стандарде квалитета, док ће гориво про-изведено у домаћим рафинеријама моћи да се пласира на тржиште до завршетка модернизације Рафинерије нафте Панче-во, крајем 2012. Већина стручњака за ову област је уверена да ће либерализација

тржишта донети већи асортиман произво-да, већи квалитет и повољније цене нафтних деривата за крајњег потрошача.

У већини земаља ЕУ тржиште нафтних деривата потпуно је либерализовано. Но, у овој области није свугде иста ситуација: на неким тржиштима постоје олигополи, па тако, на пример, готово цело словеначко

НИС ће до завршетка модернизације нафтног комплекса - до краја 2012. године, моћи на тржиште Србије и даље да пласира домаће гориво, док ће се увозити само горива које испуњавају европске еколошке стандарде.

Либерализација тржишта нафтних деривата у Србији од 1. јануара 2011. године

Аутор: Бранко Радун

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.18

Актуелно

тржиште заузимају два увозника. Исто тако у неким државама маржу одређује држава, а у већини земаља ЕУ висок је удео пореза у цени горива.

Иако је отварање тржишта значајна промена за НИС, ипак не носи велики ризик јер, као што је на недавно одржа-ном Округлом столу о либерализацији тржишта истакао Олег Шалимов, извршни директор Блока промет НИС-а, у компанији су свесни да је конкуренција на отвореном тржишту једини прави пут за развој и компаније и тржишта, те да само на конкурентском тржиш-ту компаније остварују максималне резултате. Отварање тржишта подраз-умева једнаке услове за све учеснике на тржишту и здраву конкуренцију у којој потрошач има пресудну реч.

Овакав став је поткрепљен чињеницом да ће до краја 2012. године бити заврше-на модернизација рафинерије у Пан-чеву, као и да је у току модернизација свих бензинских станица. НИС се за предстојеће отварање тржишта припрема модернизацијом прерађивачких капа-цитета, подизањем квалитета производа до нивоа европских стандарда, као и осавремењавањем малопродајне мреже. О величини и значају инвестиција говорио је и Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а, у интервјуу магазину Економист.

- Наш план у следећој години предвиђа инвестиције од најмање 45 милијарди динара што је, не рачунајући инвестиције у куповину акција, вероватно рекорд, не само за НИС-а већ и за многе друге инвеститоре.

Припреме за тржишну утакмицу су обављенеПотпуна либерализација тржишта

представља изазов за компанију, пошто ће рафинерије бити на конкурентном нивоу са страним произвођачима тек после модернизације РНП 2012. године. Ипак, компанија је обавила све неопходне при-преме за тржишну утакмицу.

Процес модернизације рафинеријског комплекса започет 2009. и вредан 500 милиона евра, биће окончан 2012. када ће сви деривати који се буду производили бити евро квалитета, с октанском вредношћу 95 и садржајем до 10 mg сумпора по

литру. Обим производње ће, осим потребе српског тржишта, моћи ће да задовољи и земље региона: преко 1,5 милиона тона евро 5 дизела и са преко 600.000 тона евро премијум БМБ 95. Комплексна модернизација Рафинерије нафте Панчево је услов успешног пословања на отворе-ном тржишту. Пошле године у пројекте модернизације је уложено око 60 милиона евра, а ове године биће уложено двоструко више.

Паралелно са процесом модернизације, спроведен је и ремонт рафинерије у Пан-чеву у вредности од 5 милиона евра, што је највећи ремонт који је спроведен до сада.

Са циљем да се заштити животна средина, НИС је престао с производњом оловног бензина, направивши читаву линију безоловних бензина, намењену раз-личитим категоријама возила и ценовним сегментима. Од средине 2009. производи се евро дизел 5 (230.000 тона у 2010. години) – гориво евро квалитета за дизел моторе. Ове године је на тржиште пласиран евро премијум БМБ 95 (20.000 тона) – гориво евро стандарда за нове аутомобиле више класе. Настављена је производња високо квалитетног безоловног бензина БМБ 95 (очекује се укупно 300.000 тона у овој го-дини). Уместо оловног бензина, на тржиште је уведен еколошки чистији БМБ 92 за аутомобиле претходне генерације.

Програм моторних и других уља већ сада се производи у складу са захте-вима за евро 3, евро 4 и евро 5 моторе, омогућавајући уштеду енергије и очување животне средине. У складу са планом за ову годину компанија је произвела 2.400 тона мазивих уља и течности, a средњорочни план предвиђа повећање до 15.000 тона. Укупно гледано, након модернизације би ниво рафинеријске прераде у Панчеву био четири милиона тона нафтних деривата.

Повећан обим производњеОсим ових великих инвестиција у

прераду, компанија је успела да повећа производњу нафте и гаса. На тај начин је демантовано уверење да су резерве нафте и гаса у Србији при крају. Уз по-раст производње постоји и значајан раст процењених резерви, а раст сопствене

производње нафте, данас је главни темељ пословне стабилности компаније.

Модернизација малопродајне мреже од 472 бензинске станице под-разумева изградњу нових и потпуну реконструкцију постојећих бензин-ских станица по савременим стан-дардима, са повећањем броја места за точење. На више од 200 бензинских станица НИС-а завршена је прва фаза аутоматизације, инсталирањем опреме за функционисање информационог система „Орфеј“. У 2011. години, у другој фази информатичко-техничког унапређења бензинских станица, плани-ра се увођење мерних система на овим објектима.

Компанија je отворила бензинску станицу која ради као „аутоматска“ бензинска станица, с ОПТ терминалом или банкоматом за плаћање. Нова мар-кетиншка политика и виши стандарди услуга подразумевају да комапнија нуди флексибилну политику цена, у завис-ности од нивоа тражње у конкретном региону. Политика цена се усклађује са нивоом квалитета услуга, сервиса и тех-ничке опремљености. У овом тренутку се тај нови систем испитује у региону Чачка, где постоји преко 60 бензинских станица НИС-а.

Поред специјалних програма за сталне купце и програма лојалности, традиционални бонови ће бити замењени пластичним картицама клијената. Повећање унутрашње ефи-касности и конкурентности, услов је за успешно пословање на отвореном тржишту. Треба рећи да 30 «дуплира-них» или неадекватних НИС-стандарду бензинских станица, излазе из мреже компаније и дају се у закуп приватним предузетницима (уз обавезу испоруке горива од стране НИС-а).

Либерализација тржишта нафтних деривата биће изазов за све компаније. Отворено тржиште ће донети већу одговорност свих учесника на тржишту који ће морати да обезбеде сигурност у снабдевању, квалитет горива и присту-пачне цене. За компанију је то значајан изазов, али и стимуланс да на отвореном тржишту оствари лидерску позицију у нафтном бизнису у региону.

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 19

Гасни бизнис на узлазној линији

У склопу пројекта Гасни бизнис, током 2010. године реализовано је седам

пројеката, за које је инвестирано око 520 милиона динара. Као кључни ефекат ових пројеката јесте повећање производње при-родног гаса за 400.000 m³ гаса на дневном нивоу, што је око 35 процената од укупне производње.

Повећање производње и испоруке гаса на нафтно гасном пољу (НГП) ’’Велебит“ је највећи пројекат рађен у овој годи-ни. Према речима руководиоца Бизнис иницијативе Гасни бизнис, Дејана Јашина, добили смо повећање производње гаса на дневном нивоу од 190.000 m³. - Оно што је такође важно је да је по пројекту

у првобитној верзији била планирана уградња компресора, али је додатним испитивањем лежишта утврђено да је пад притиска много мањи од од оног који смо првобитно очекивали, тако да се компресор на овом пољу неће уграђивати наредне четири године, што је за око 600 хиљада евра смањило вредност почетне

У Блоку “Истраживање и производња“ прошле године је започет пројекат Гасни бизнис који представља једну од капиталних бизнис иницијатива Блока. Пројекат се реализује по етапама и састоји се од десетак подпројеката који имају за циљ повећање производње природног гаса са домаћих поља, смањење потрошње гаса у производњи и добијање квалитета гаса у складу са међународним стандардом и захтевима ЈП „Србијагас“.

Реализацијом планираних пројеката из Гасног бизниса у наредној години се очекује повећање производње гаса од око 100.000 m3 гаса, а у 2012. години око 150.000 m3 гаса на дневном нивоу. Само у овој години Гасни бизнис је донео раст производње гаса од око 35 одсто

Аутор: Ненад Станојевски

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.20

Производња

инвестиције – рекао је Јашин. Он даље на-води и остале реализоване пројекте у 2010.години: - Реализацијом пројекта Повећање производње гаса у Погону Средњи Банат успели смо да повећамо производњу гаса у овом погону за 47.500 m³ гаса на дневном нивоу, затим, радили смо на повећању производње гаса из гасне капе у Мокрину - оно што је планом било зацртано то је и остварено у року, повећана је производња гаса у износу од 69.000 m³ гаса на днев-ном нивоу. Оно што је битно за ова три пројекта је да су у питању бушотине које су категоризоване у три категорије: Прва категорија - бушотине које се могу пустити у производњу без додатних улагања, друга категорија - бушотине на којима је потреб-но урадити одређену ремонтну операцију како би се привела производњи, - трећа категорија- бушотине које осим ремонтних радова захтевају и улагања у инфраструк-туру како би се привеле производњи. Овде оптимизоване бушотине до сада нису биле у производњи или само делом садашње производње – наводи Јашин.

Повезивањем истражне бушотине Мпл-1 на сабирни систем Русанда, производња гаса је повећана за 30.000 m³ /дан чиме су добијени позитивни економски ефекти пуштања у рад ове бушотине. Битно је нагла-сити да је изградња гасовода за повезивање ове бушотине урађена пре рока по изузетно лошим временским условима. После добрих резултата на Мпл-1 избушена је и контур-но истражна бушотина Мпл-2, која би до фебруара 2011. требало да буде пуштена у рад. Од ње се очекује 40.000 m³ гаса по дану. Затим, рађене су геотехничке мере на шест бушотина на нафтно гасном пољу „Палић“, у потпуно интерној изведби од чега се добило 15.000 m³ /дан гаса, као и повезивање истра-жене бушотина Тдп-1 и контурно истражне бушотине Тдп-2, што је завршено 17. децем-бра. Овим пројектом за сада је производња повећана за 60.000 m³ /дан.

- Издвојио бих и пројекат Преста-нак преузимања гаса на ГРЧ Мокрин, који је реализован на техничком савету Блока „Истраживање и производња“. Инжењерском анализом економског ефекта преузимања гаса на ГРЧ-у Мокрин (главни разводни чвор) за потребе Рафинерије гаса у Елемиру и за потребе производње (гас-лифт метода), констатовано је да за тим

више нема потребе и ми од 15. марта више не преузимамо гас од ЈП „Србијагас“, чиме је остварена уштеда од 4,7 милиона динара на месечном нивоу – рекао је Јашин.

Реализацијом ових пројекта повећана је производња ТНГ и газолина у Погону за припрему и транспорт нафте и гаса за 25 одсто у односу на план.

Седам пројеката у 2011. годиниОд пројеката који су одобрени на

Инвестиционој комисији у 2010. години и који ће се реализовати у 2011., очекује се повећање производње гаса на дневном нивоу од око 100.000 m³ природног гаса, за шта ће у наредној години бити инве-стирано 245 милиона динара. У питању су пројекти бушења и повезивања бушотина у производњу, повећање производње гаса у Мокрину и Кикинди, затим, пилот пројекат уградње мобилног компре-сора, пилот пројекат производње гаса деликвификацијом, као и уградња когене-ративног модула на нафтно гасним пољима „Велебит“ и „Сираково“. – Ту је и пројекат који временски најдуже обрађујемо и који је можда најважнији у гасном бизнису. У питању је Пројекат издвајања CO2 из природног гаса. Пројекат је прошао Инвестициону комисију Нафтагаса, до

краја године ће се наћи на ИК НИС-а, а за његову реализацију ће бити издвојено 686,5 милиона динара у току две годи-не. Ефекти и добит из овог пројекта су вишеструки: очекује се да се од друге половине 2012. године производња при-родног гаса на дневном нивоу повећа за 60.000 m³/дан, утискивањем природног гаса у лежиште и подржавање лежишног притиска на НП „Русанда“ ће се повећати експлоатациони век овог поља и повећати производња гасног кондензата за око 6 т по дану и оно што је најважније, квали-тет гаса на највећем предајном месту Блока за истраживање и производњу „ЈП Србијагасу“, у Погону за припре-му и транспорт нафте и гаса Елемир, биће приведен захтевима ЈП Србијагаса и међународним стандардима. Поред економског ефекта овај пројекат решава и еколошки проблем емисије CO2 у атмос-феру – рекао је Јашин.

Реализацијом пројеката у гасном бизнису у току 2010 године повећана је производња природног гаса за 400.000 m³ гаса на дневном нивоу, што је око 35 процената од укупне производње. Следеће године, уз одржавање садашњег нивоа производње, реализацијом планираних пројеката очекује се повећање производње гаса за још око 100.000 m³, а у 2012. jош око 150.000 m³ гаса на дневном нивоу.

| Дејан Јашин, руководилац Бизнис иницијативе Гасни бизнис

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 21

Обучавање НИС-ових стручњака у Русији одвијало се, према раније

утврђеном плану и програму, у трајању од по две недеље, и реализовано је у сарадњи са Гаспром њефтом, односно у организаци-оним деловима компаније у Мурављенку и Нојабарску.

Александар Балаћ, директор Сектора за бушење и ТКРС (текући капитални ремонт бушотина) у Блоку „Истраживање и производња“ и Борислав Грбић, главни инжењер за послове ремонта и бушо-тинских сервиса у дирекцији Нафтни сервиси, боравили су у Русији, у Москви и Нојабарску, од 16. до 26. новембра. Током боравка у Русији посетили су централу Гаспром њефта у Москви и Филијалу производње „Нојабрск Нефтегаз“ и обишли нафтне сервисе који се налазе на том подручју (бушење и ремонт). Циљ њихове посете било је упознавање са организацијом и односима унутар Гаспром њефта, између производње и сервиса, тј. односима између наручиоца посла и извршиоца услуга, како би све то затим применили у нашој компанији, у односима између блокова „Истраживање и производња“ и „Сервиси“, који су успостављени новом организацијом НИС-а. Како кажу наши саговорници, упознали су се са пратећом документацијом која је неопходна у дефинисању одно-са, комуникацији и пословној сарадњи међу блоковима, а све у циљу успешне реализације пројеката. – Генерални утисак је да имају веома прецизно утврђене односе између наручиоца и извршиоца посла, односно између производње и сервиса који

Знање на поклонАутор: Ненад Станојевски

У циљу размене искустава, интензивирањa комуникације, побољшања квалификација и ширењу професионалних видика, запослени из Блока „Истраживање и производња“ и Блока „Сервиси“ су у про-теклом периоду били на об-укама у Русији. Овај вид об-ука изузетно је значајан за наше стручњаке, посебно са аспекта примене система про-цеса рада Гаспромњефта у областима истраживања, раз-раде, производње, бушења и унапређења политике HSE.

Обука наших стручњака у филијалама Гаспром њефта има за циљ упознавање са организацијом и начином рада компаније, као и стицање знања о новим технологијама, опреми и софтверима које ГПН примењује, чија ће примена омогућити ефикасније и продуктивније пословање и подићи вредност наше компаније

| Милан Бореновић, главни инжењер погона „Северни Банат”

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.22

Производња

изводе радове, као и да за сваки тип посла који се ради имају потписане уговоре – рекао је Грбић.

У Нојабaрску су у пракси видели све оно што им је теоријски речено у Москви и на лицу места се упознали како ти односи функционишу. – Протеклих годинa је производња увела конкуренцију својим сервисима, што је довело до повећања квалитета услуга и смањења цене услуга, као и смањења непродуктивног времена – рекао је Балаћ и додао да су се упознали са опремом које сервиси Гаспром њефта користе – са ремонтним и бушаћим торњевима и алатом за извођење радова у бушотинама и радом сервиса у екстермним условима, на испод -30С, где све, и поред тешких услова, функционише беспрекорно. Један од циљева посете је био и упознавање са начином рада додатног супервајзинга на текућем и капиталном ремонту, с обзиром на то да је у нашој компанији расписан тендер за поменуту услугу.

Када је ангажовање сервиса у питању, наши саговорници наводе да се иде у детаљне анализе рада сервисних компанија, где се гледа рејтинг извођача на свим по-словима које су обављали, што у великој мери утиче на избор извођача приликом расписивања тендера.

Балаћ и Грбић наводе да је пут у Русију био користан за њихов даљи рад у НИС-у и да ће искуства стечена у Гаспром њефту применити у свом послу и у одно-сима између блокова „Истраживање и производња“ и „Сервиси“.

Главни инжењер погона „Северни Банат“, Милан Бореновић, боравио је две недеље у Централној диспечерско аналитичкој служби (ЦДА) Гаспром њефта у Москви и филијали компаније Мурављенковскнефт у Мурављенку. Према његовим речима, прва два дана пута била су испланирана за упознавање са радом и систе-мом управљања и тока података у централи компаније и њиховој ЦДА служби, која ради 24 часа на дан и где се прикупљају, односно „сливају“ сви подаци везани за производњу нафте и гаса свих филијала ГПН-а. Служба обрађује и анализира податке на свака два сата по свим битним показатељима према којима се прати производња нафте и гаса.

По доласку у Мурављенко, Бореновић се упознаје и ради са инжењерима и техно-

лозима на пословима праћења производње нафте и гаса и самој експлоатацији нафте, мерењима добијеног флуида, припреми нафте за транспорт, транспорту нафте ка рафинерији нафте и комерцијалном мерењу нафте на тачкама предаје нафте транс нафти.

- Упознао сам се и са системима у производњи који се код нас још не користе, начинима одржавања лежишног притиска и системима за загревање добијеног флуида. Геолошки подаци су веома издашни и пот-пуни, тако да је избор методе експлоатације бушотине крајње једноставан. Често кори-сте ESP пумпе и имају добру логистичку подршку за све радове у производњи нафте што помаже да се производња одржава на оптимално високом нивоу – наводи Бореновић.

Према његовим речима, не постоје вре-менски услови који могу да спрече обилазак и радове на бушотинама, које су, иначе, у аутоматском режиму рада.

- Зими имају теренска возила, тракторе и камионе за специјалне намене, па чак и моторне санке за снег. Лети такође користе специјална возила израђена за мочварно тло, све до чамаца са великим елисама који лебде преко мочварног тла и ниског растиња. Интервенције тешким возним парком у немогућим условима решавају се и коришћењем металних талпи које се при монтажи издижу један метар изнад тла на које су постављене – преноси нам своја ис-куства Бореновић.

Посету Мурављенку искористио је и да обиђе бушаћу гарнитуру и упозна се са новим сазнањима у бушењу које примењују, телеметријском праћењу свих параметара бушења, са новим, високопро-дуктивним алатима за бушење, системима за мониторинг исплаке, новим компонен-тама исплаке итд.

| Борислав Грбић, главни инжењер за послове ремонта и бушотинских сервиса у Дирекцији Нафтни сервиси

| Александар Балаћ, (други с лева), са колегама из Гаспром њефта

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 23

Рођендан рафинеријске прераде нИс-а

По деценијској традицији 13. и 14. децембар, 42. рођендан

рафинеријске прераде НИС-а, обележен је у Новом Саду и Панчеву читавим мо-заиком збивања која су одраз садржајног живота колектива. Између доделе јубиларних награда за дугогодишњи стаж у компанији и сусрета и дружења са рафинеријским пензионерима, сместиле су се дечија сликарска радио-ница, хуманитарна акција добровољног давања крви, спортски сусрети и увек запажена изложба слика радника сликара у Панчеву.

Пред рафинеријском прерадом, која је кључна спона и повезује основ-ну производњу и пласман деривата на тржишту, много је изазова у данима који долазе. Сви производни планови

али, пре свега, започете инвестиције у модернизацију рафинеријских постројења најбољи су одговор компаније на све предстојеће пословне обавезе на либерализованом тржишту. Овогодишња прослава рођенданског јубилеја потврда је нераскидиве везе сумираног искуства, данашњих великих обавеза и спремности рафинеријске пре-раде да успешно одговори свим будућим задацима.

Награда за верностУ склопу прославе, 114 радника

рафинеријске прераде награђено је за верност колективу. За 10, 20, 30 и 35 го-дина непрекидног стажа награђено је 19 запослених у РНС и 95 радника РНП.

Пензионери гости рафинеријеСусрет са преко 600 пензионе-

ра у Панчеву и Новом Саду, 29. пут заредом, уобичајено је протекао у добром расположењу. Поред руко-водства Рафинерије, пензионере је у име пословодства НИС-а, у Дому војске Србије у Панчеву, поздравио Александар Лупин, директор Сектора за контролу производне делатности, истакавши да су сусрети и пажња пре-ма бившим радницима лепа традиција коју треба и убудуће неговати. Радом старијих генерација рафинераца створена је данашња фабрика на којој почива наша садашњост, која нам у заједничком раду отвара простор за још боље дане у будућности.

Победило дружење Спортисти Блока прераде 11.

децембра су на теренима Спортско-по-словног центра Војводина, одржали спортске сусрете на којима се окупило око стотинак спортиста из Блока Пре-раде, Блока Производње и Нафтних сервиса, Блока Промета и Ватрогасне бригаде Новог Сада. Неколико дана касније, заједничке екипе фудбалера

Рафинеријска прерада је у својој петој деценији рада ушла у еру највеће модернизације. Рођенданско славље и ове године је поделила са својим запосленима, њиховом децом, као и са пензионе-рима. Наравно, ни хуманост није изостала.

Аутор: Војо Кркобабић и Мира Станишић

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.24

Прерада

и куглаша новосадске и панчевач-ке рафинерије бориле су се против спортиста из „остатка“ НИС-а. Резултат нерешен - победило дружење.

Рафинерци хуманистиОрганизација Црвеног крста

РНС традиционално се прикључила обележавању јубилеја -Дана рафинерије. У овој слављеничкој акцији добровољног давања крви, драгоцену течност је дало 60 добровољних давалаца, међу којима и двоје нових.

Изложба слика радника рафинеријеЛиковна секција РНП је и за овај

рафинеријски рођендан Панчевцима да-ровала изложбу слика. Грађани Панчева су имали прилику да виде 40 уметничких радова насталих на сликарској колонији, одржаној на Тари.

Дечија сликарска радионицаВише од 130 школараца од првог

до четвртог разреда основних школа, учествовали су 17. децембра на дечијој

сликарској радионици, поводом 42. рођендана Рафинерије нафте Панчево. Деца радника Рафинерије такмичила су се на задату ликовну тему - „Поклон који скрива новгодишња јелка“.

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 25

Маја Живановић и Мило недић, најбољи продавци у новембруАутор: Славица Шошкић

У циљу мотивисаности, као и награђивања запослених на малопродајним објектима, Дирекција за маркетиншке комуникације НИС-а већ две и по године спроводи акцију „Продавац месеца” за избор запослених који се радом и залагањем посебно истичу на свом радном месту. За најбоље раднике у новембру изабрани су Маја Живановић и Милош Недић.

Добар рад, љубазност и искуство критеријуми су који су одлучили носиоце титуле „Продавац месеца”

| Маја Живановић

У акцији „Продавац месеца” и у новембру су одабрана два радника

који су заслужено, по мишљењу њихових претпостављених који су их предложили, понели ову титулу. Захваљујући знању, љубазности, искуству и преданом раду, Маја Живојновић и Милош Недић, уз ти-тулу, добитници су и наградног путовања на Златибор.

Маја Живановић запослена је на бензинској станици „Царина”, регион Крагујевац. Пошто није знала да је освојила награду, имали смо част да будемо први који смо јој саопштили лепу вест и видно је обрадовали. Маја ради у Нафтној индустрији Србије већ пуних 20 година. Почела је свој радни век на бензинској ста-ници „Колари”, затим је радила у кухињи управне зграде у Подунављу, па осам година као продавац на пумпи „Спортски центар”; потом следи «Стара Железара», одакле је прешла на бензинску станицу на којој и сада ради.

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.26

Промет

-Радим на бензинској станици „Цари-на” већ две године. Ценим своје колеге, као што цене и оне мене. Има нас десет и сви се лепо слажемо. Морам похвалити младе раднике на овом објекту који су изузетно вредни и желе да уче. Драго ми је што сам освојила ову награду која, морам рећи, заиста мотивише да се трудим још више. Мислила сам неће мене изабрати, али сад схватам да је мој труд ипак био примећен и исплатив. Мислила сам да је то награда само за пословође, јер су они главни орга-низатори посла, али видим да сваки вредан радник може да освоји ову ласкаву титулу – рекла нам је Маја.

Захваљујући максималном залагању, Маја је умногоме заслужна што посао на овом објекту беспрекорно функциони-ше. Осим што својим радом доприноси

добрим резултатима у пословању, она показује и велику иницијативу у по-слу, посебно када је у питању едукација младих продаваца. Како кажу њене колеге, захваљујући њеном крајње професионал-ном односу према послу и љубазности према купцима, успели су да изграде добар однос са купцима што је, свакако, резулти-рало повећањем промета.

Маја има четрдесет једну годину, удата је и има двоје деце. Каже да није сигурна када ће искористити своју награду, али радује се што ће отићи на Златибор, нада се с породицом.

-Желим свим запосленима у НИС-у срећну Нову годину и поручујем им да буду задовољни на месту на којем су и да не траже немогуће – истакла је Маја.

Други награђени „Продавац месеца”

је Милош Недић, пословођа бензинске станице „Ердевик” из региона Нови Сад. Милош ради на овом објекту пуних двадесет година и, како каже, познаје ову бензинску станицу као свој џеп.

-Испуњавам услов за пензију и још мало, после Нове године, отићи ћу. Ова бензинска станица, као и људи са којима радим, много ће ми недостајати, јер су ми као друга кућа и породица. Веома сам задовољан радом у компанији и на свом радном месту, а посебно ми је драго због поштовања које ми колеге исказују. Свих ових година сам се максимално трудио и настојао да удовољим свима. Овде се сви добро познајемо и као једна породица смо: потрошачи понекад долазе и по два пута дневно, и ми свима излазимо у сусрет. Сматрам да НИС има позитивну политику пословања и на нама је да је следимо и по-штено радимо – рекао је Милош.

-Милош је узоран радник и човек коме се може поверити сваки задатак који ће, си-гурно, бити обављен квалитетно и на време. Врло је комуникативан, те га сви купци воле и поштују, што је овој бензинској станици донело позитивне пословне резултате. Пум-па на којој ради је мала али добро снабдеве-на, и горивом и робом широке потрошње. Иако је старији радник, прихвата све иновације које се дешавају у компанији, и укључен је у све фазе обуке и усавршавања, а све у циљу бољег и квалитетнијег рада на објекту „Ердевик”. У току новембра остварио је промет за 30 одсто већи у одно-су на исти период прошле године - рекао је Стеван Остојић, локални менаџер региона Нови Сад.

Наш добитник Милош истиче да ће му бити жао што ће убрзо напустити нашу компанију, али му је драго да он, као и сви његови сарадници, знају да ће отићи, како каже, „чистог образа”. Милош је овом приликом желео да похвали менаџере који, када дођу на објекат, увек имају препоруку или сугестију како да се посао обавља још квалитетније и успешније.

-Наша бензинска станица ускоро ће бити аутоматизована; још бих волео да могу да научим да радим у тим новим околностима, па да онда на миру одем у пензију. Треба да раде нови, млади људи, са новим идејама и жељом за успехом – ис-тако је Милош Недић.

| Милош Недић

Маја Живановић и Мило недић, најбољи продавци у новембру

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 27

на а безбедност је у на им рукамаАутор: Бранко Радун

Развој свести и одговорности запослених по питању примене мера безбедности и здравља на раду и заштите животне средине, представља један од приоритета у будућем деловању руководства компаније на свим нивоима.

Статистика говори да 85 одсто инцидената узрокују небезбедни поступци запослених, или настају услед лоше организације, док се преосталих 15 одсто инцидената догађа услед небезбедних услова рада

Током децембра у компанији је за запослене у функцијама и

дирекцијама НИС а.д, одржана уводна

обука из области безбедности и здравља на раду. То је законски обавезујућа обука коју сви запослени, у зависности од рад-

ног места и у различитом обиму морају успешно да прођу. Оспособљавање запослених из области безбедности и

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.28

HSE

здравља на раду, осим испуњења законом прописаних обавеза, спроводи се и ради едукације запослених о општим прин-ципима и разлозима примене мера БЗР, упознавања са основним принципима система менаџмента из области безбед-ности и здравља на раду, презентовања права и обавеза запослених у овој обла-сти, те упознавања са основним прин-ципима и поступком процене ризика и конкретним ризицима за конкретна радна места.

Од октобра месеца ове године, у оквиру Дирекције за индустријску и еколошку безбедност, заштиту на раду и здравље, са активностима је започео нови Сектор за корпоративни надзор и ревизију. На месту директора овог сек-тора налази се Ресмил Омерагић, који се наведеном облашћу бави готово читаву

деценију. Након службе у ратној морна-рици, искуства у пиварској и цементној индустрији, постао је део тима НИС-а који ће убудуће водити рачуна о безбед-ности и здравља на раду, заштити живот-не средине и заштити од пожара.

-Задаци Сектора су да, на корпора-тивном нивоу, обавља надзор и контролу примене мера из наведених области, првенствено по питању законске регула-тиве, затим са становишта захтева интер-них стандарда НИС-а и Гаспром њефта, као и захтева дефинисаних системима менаџмента ISO 14001 и ОHSAS 18001. Стара војна мудрост говори да самовоља и самоиницијатива нису једно те исто, односно да је ова друга особина крајње пожељна за разлику од прве, али да подразумева одређену компетентност и практична знања. Зато ће улога сектора,

поред описаних задатака, првенствено бити и едукативна, са циљем пружања практичних савета по питању примене најефикаснијих мера из наведених об-ласти.

Тренутна ситуација по питању индустријске и еколошке безбедности је прилично неуједначена, у зависности од локација и организационих делова, тако да ће бити потребно одредјено време да се сви проблеми квалитетно анализирају, дефинишу најбоља могућа решења и ствари доведу на ниво којим ће се поносити сви запослени у компанији. Бавећи се овим послом и радећи са људима различитог профила и области пословања, долази се до сазнања да је упорност оно што је неопходно прили-ком развоја свести запослених и кључни фактор приликом реализације зацртаних

Пад запослених37%

Остало2%Термичке

и хемијске повреде10%

Саобраћај11%

Механичке повреде29%

Стрес2%

Пад са висине10%

Пад запосленихПад у равни, оклизнуће, саплитање, пропадање... Термичке и хемијске повредеОпекотине, промрзлине, удисање хемикалија... Механичке повредеРучни пренос терета, удар предмета, удар у предмет, посекотине, покрет телом, повреде у пљачкама...

СаобраћајМоторна возила, вожња бицикла... СтресПљачке објекта, учешће у инцидентима... Пад са висинеПад са возила, пад са објеката и грађевине, пад са мердевина и скела... ОсталоОнесвешћивање, акутни бол...

Пад запослених 50

Термичке и хемијске повреде 14

Механичке повреде 40

Саобраћај 14

Стрес 3

Пад са висине 13

Остало 3

Укупно 137

Врсте повреда у 2010. године

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 29

циљева. Постоји изрека која се, опет сасвим случајно, доста користи у војним круговима а гласи: „Упорност је сестра близнакиња савршености. Једна је ствар квалитета, а друга је питање времена“.

При разматрању питања безбедности и заштите живота и здравља запосле-них, увек је потребно имати на уму да статистика (Национални Институт за истраживање и безбедност – Француска) говори да 85 одсто инцидената узрокују небезбедни поступци запослених, или настају услед лоше организације, док се

преосталих 15 одсто инцидената догађа услед небезбедних услова рада.

Када је у питању индустријска и еко-лошка безбедност, тренутна ситуација је шаренолика, у зависности од локација и организационих делова, тако да ће бити потребно одређено време да се сви про-блеми сагледају на прави начин, дефи-нишу најбоља могућа решења и ствари доведу на ниво којим ће се поносити сви запослени у компанији. Наша компанија је лидер у региону у многим областима, тако да је природно да заузмемо лидер-

ску позицију и у сегменту безбедности на раду и заштити животне средине – додаје Ресмил Омерагић.

Оно што је најјаснији показатељ нивоа безбедности и здравља запослених, јесте број и врста повреда које се десе на радном месту или на путовању од и до радног места. Од 137 укупних тешких повреда које су се догодиле у периоду од јануара до новембра 2010, половина се десила запосленима у Блоку Промет, а по четвртина у Блоку Пре-раде и заједно у блоковима Истраживање и производња и Нафтни сервиси. Наведене повреде су проузроковале преко 4.000 дана боловања. Четвртина укупног броја повре-да десила се на путу до радног места или у повратку, а три четвртине повреда догодило се на самом радном месту. Тај односе се мања у случајевима повреда задобијених у саобраћају, где је око две трећине било ван радног места, што је и позитиван показатељ примене мера унутар компаније.

Што се тиче процента повреда изаз-ваних падовима, ту је ситуација обрнута: око две трећине десило се на радном ме-сту, што нам говори да се више морамо позабавити уређеношћу радног места и свешћу запослених. У укупном броју по-вреда у компанији, пад запослених који подразумева пад у равни, оклизнуће, саплитање или пропадање, био је не-посредни узрок у 37 одсто случајева. На другом месту су механичке повреде (удар предмета, удар у предмет, посе-котине...) које су у 29 одсто случајева за последицу имале боловање запослених. Затим, са 11 одсто, следе саобраћајне повреде, те случајеви пада са висине, тер-мичке и хемијске повреде, са 10 одсто.

Посматрајући са становишта истраживања непосредног повода незгоде, главни узрок повреда (85 одсто случајева) је лична одговорност и непажња запослених, а преостали део припада неиспуњењу законских обавеза, питању здравља, индустријском мониторингу и другим узроцима. Што се тиче врста повреда, најчешће је то ударац - контузија (58 одсто), па ломови (11 одсто), термичке повреде (8 одсто), посекотине и убоди (8 одсто), модри-це и огреботине (4 одсто), повреде хемикалијама (3 одсто) и остале врсте повреда.

| Ресмил Омерагић, директор Сектора за корпоративни надзор и ревизију

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.30

HSE

Узимајући у обзир да је зимски период, снежне падавине и ниске тем-пературе, додатну пажњу треба посве-тити пажњу свим облицима кретања и управљања возилима.

Намера Дирекције за ИЕБ, ЗНР и З јесте да у наредном периоду дефинише и промовише одређена кључна правила којима се штити безбедност и здравље на раду запослених. То ће бити ефикасна мешавина кратких, општих и посебних правила, од којих се нека од њих и сада, у другим облицима, примењују у пракси: Не избегавати или ометати спровођење мера безбедности и здравља на раду и не дозволи-те да то ради неко други, без обзира на ниво хијерархије у односу на вас – интервени-шите; за обављање сваког радног задатка, обавезно је поштовање правила о ношењу личне заштитне опреме; увек поштовати процедуре за спровођење система радних дозвола; најстроже је забрањен улаз, рад и боравак лица под утицајем алкохола и/или других средстава зависности; пушење је дозвољено само на за то означеним местима; у зонама опасности забрањена је употреба отвореног пламена и дозвољена је употреба искључиво електричних уређаја у екс изведби; забрањено је уношење оружја унутар локација компаније;обавезно је придржавати се правила безбедности у саобраћају; свака повреда и инцидентна

ситуација се мора пријавити и истражити...Иако су сви запослени дужни да се

придржавају законске регулативе из области БЗР, без обзира у којој мери су упознати са њом, највећи део одговорно-сти „пада“ на руководиоце када је у питању испуњавање прописане регулативе али и циљева БЗР политике. Услов висо-ког нивоа безбедности и здравља оних који раде у комапнији јесте да се исти значај да питању безбедно-сти на раду, као и другим значајним пословним процесима и одлукама. Важни су периодични прегледи и превентивни обиласци, при чему се, кад се уочи неправилност или пропуст, не сме толерисати кршења правила, и ту руководиоци морају да пруже лични пример. О томе је неопходно редовно разговарати, како на формалним састанцима, тако и ван њих.

Друштвено одговорно пословање и посвећеност одрживом развоју саставни је део нове послов-не стратегије. Стратешке области у којима се огледа корпоративна одго-ворност, јесу безбедност и здравље на раду и заштита животне средине. Развој компаније подразумева стална побољшања производа и ус-луга, при чему се стварају одређене

вредности које штите како запослене и пословне партнере, клијенте и локалну заједницу, тако и животну околину.

157

173

261

212

204

384

2006

2005

2007

2008

2009

2010*

Број повреда

Број повреда 2005 – 2010.

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 31

Да сна ом емоција започнемо нове победе!Аутор: Весна Живковић Миливојевић

Корпоративна прослава у форми маскенбала протекла је у правом свечаном расположењу. Најпре си запо-сленима са најбољим резултатима рада уручена заслужена признања, најкреативнијем тиму стигла је награда за маштовитост, а онда су сви заиграли у ритму музике за плес!

НИС по други пут организовао новогодишњу корпоративну прославу

Корпоративна прослава новогодишњих празника постаје традиција у НИС-у.

То се потврдило и 22. децембра увече када је, по други пут, организовано празнично дружење запослених, у новобеоградском

Експо центру и то у форми маскенбала.. Били су то тренуци препуни емоција, потпуно у складу са слоганом под којим је и протицало вече: „Да снагом емоција започнемо нове победе!“

Присутнима су се, најпре, об-ратили генерални директор Нафтне индустрије Србије Кирил Кравченко и министар рударства и енергетике Петар Шкундрић, који су, уз срдач-

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.32

Наше теме

не новогодишње жеље, подсетили на овогодишње пословне успехе НИС-а и најавили годину у којој ће сигурно бити компликованије пословање с обзиром на престојећу либерализацију тржишта нафтних деривата.

У овој празничној вечери уручене су годишње награде запосленима за остваре-не пословне резултате, а све се то одвијало уз корпоративни филм који је представљао право временско путовање, од оснивања нафтне привреде до данашње моћне компаније. Запосленима су награде уручи-ли генерални директор НИС-а , заменик генералног директора Денис Сугаипов и Алексеј Урусов, заменик генералног дирек-тора и директор Функције за економику, планирање и рачуноводство Добитници награда су те вечери имали још један статус – били су чланови жирија који је бирао најбољу маску.

Започео је дефиле маскираних тимова: „Версајски сан”, „Карађорђева гарда”, „Витезови”, „Дворске даме”, Fear дијагноза”, „Грчка митологија” „Мускета-ри” и „Цигани лете у небо”.

Иииии... победили су - „Цигани лете у небо”!

Било је то, заиста, незаборавно вече! | Кирил Кравченко, генерални директор НИС-а

| Алексеј Урусов, заменик генералног директора уручује признања запосленима

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 33

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.34

Наше теме

| Петар Шкундрић, министар рударства и енергетике Републике Србије

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 35

Синови ђаци и мама студент „Када све сумирам, са задовољством

могу рећи да је година која је на измаку била врло успешна, како на пословном, тако и на приватном плану. Пословни резултати Дирекције Лабораторија, чијим радом, поред мојих колегиница, руково-

дим и координирам, најбољи су показатељ.

Боравак у школској клупи и учење подмлађује, па је тако за мене велико освежење похађање Међународних по-следипломских студија за инжењеринг и менаџмент, на Техничком факултету у Новом Саду, на усмерењу Leadership

& Project management. Драго ми је што иза овога стоји наша компанија и што са више оптимизма гледам на предстојеће дане. Сазнања стечена на овим студијама помоћиће ми да стручније и квалитетније обављам постављене задатке и учествујем у остварењу компанијских циљева.

Напори које улажем у остварење циљева на послу, уз немале обавезе на студијама, свакако не би били довољни без огромне подршке коју ми пружа породица. Енергију за нове изазове црпим из тренутака проведених у дружењу са својом децом. Најсрећнија сам када сам са њима. Ову годину обе-лежио је полазак млађег сина у први разред основне школе, а старијег у пети. За њих, али и за нас родитеље, ово је важан догађај, а као поносна мама не кријем задовољство њиховим малим-великим корацима кроз живот. Трка синова ђака и маме студента је почела. Нећу се љутити ако ме синови претекну у учењу и знању, али и мама је спремна за утакмицу.”

Мозаик породичне срећеАутор: Славица Шошкић, Мирјана Станишић, Ненад Станојевски, Живојин Миловановић, Војо Кркобабић, Бранко Радун

Срећа из породичног дома је толико моћна да досеже све до радних места на којима се, подстичући елан запослених, претвара и у пословне успехе. Зато није чудно што су на питање: По којим лепим догађајима ћете памтити ову годину? - породичне радости заузеле прво место. Рођење ћерки и синова, унучића, њихови успеси у спортским и другим областима..., препуни су емоција којима су прожете и речи и слике на странама које следе.

Календарски крај ове године подстакао нас је да попричамо са запосленима о лепим догађајима по којима ће памтити ову годину

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.36

Наше теме

Мој први школарац

марија дебељачки, секретар у каби-нету рНС

„Пресрећна сам, и ову годину памтићу по томе што је мој Марко постао ђак првак. Имам и годину дана млађу Ивану и сина Бранка, па смо сви заједно уживали и припремали се за ђачку клупу. Бирали смо скупа школску торбу, свеске, уређивали собу и радни сто, јер је део дојучерашње собе за играње постао радни кутак. Прво школско звоно одслушали смо заједно, испратили брата до учионице и уз пољупце пожелели му пуно петица у школи. Сада збрајамо несташлуке, стварамо радне навике и бирамо пут до нових маштарија којима ћемо улепша-ти нашу стварност.”

Поносна бака Дара

даринка цветковић, рефернет за об-рачун зарада блока Промет:

„Ову, 2010. годину ћу памтити по томе што ме је моја ћерка Ивана, по други пут, учинила срећном баком. Поред двогодишње принцезе Теодоре, миљенице у нашој породици, ове године сам добила и друго унуче, малог Огњена. Мали Огњен је унео радост у наш дом и најсрећнија сам кад видим како страрија унучица Теодора брине о свом бати. Уну-ци ми уливају додатну позитивну енергију и није ми тешко да им испуњавам жеље. Највеће ми је задовољство да се играм са своја два мала мезимца, чијим се осмеси-ма бака највише обрадује.”

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 37

Деца су украс света

божана анђелковић, референт за здравствено стање са запосленима НИС Петрола:

„За мене и моју породицу ова, 2010. година је изузетно лепа. На Светог Илију, 2. августа, проширили смо нашу веселу по-родицу још једним чланом. До самог краја трудноће мислили смо да је девојчица, али, ипак, родио се мали Илија, којег сви сада мазимо и пазимо. Не могу вам описати колико ми је пуно срце када видим како моја два старија сина лепо пазе Илију и једва чекају да порасте, па да се сви заједно играју. Још једна лепа ствар је да нам је Растко, најстарији син, ове године постао школарац и сад нас чека учење слова, док са млађим, шестогодишњим Михајлом, још увек цртамо.

Одлучила сам и да се додатно образујем, па сам уписала факултет и надам се успешном студирању. Када је жена срећна, може све да уради. Деца су украс света и мој главни покретач, тако да бих желела још да их имам. Надам

се и очекујем да ће следећа година за моју породицу бити испуњена срећом и здрављем. Морам још нешто да додам: Пошто изузетно волим децу и радује ме рођење сваког детета, максимално сам

ангажована у организацији помоћи жена-ма у НИС-у које се одлуче за потомство путем вештачке оплодње. На тај начин рођена је 41. беба у НИС-у и то је вест која нас, сигурно, све радује.”

Ланац среће породице Марковић

дејан марковић, оператер командне табле на постројењу битумен НИС – рНП:

„Пре десет дана постао сам отац по

други пут, и то ми представља најрадоснији тренутак у овој години. Старији син Дани-ло, који је рођен пре две године, добио је брата Дарка и на свој специфичан, детињи начин исказује радост због принове у кући. Оженио сам се крајем 2006. године и од

тада имам утисак као да ме је фортуна погледала са свих страна. Радим у великој и доброј компанији, имам сјајну екипу колега на послу, формирао сам дивну по-родицу са супругом Јасмином, која је ове године дипломирала на Пољопривредном факултету у Београду, и живимо складно у породичној кући. Као шлаг на торту свих лепих ствари које су нам се десиле, добили смо џип марке «хјундаи тусон» у наградној игри ''Милка''. Мада сам увек био скептичан према наградним играма и ни-када ништа нисам добио, након ове велике и истините награде почео сам да верујем у њих. Иначе, када су у питању пословне жеље и планови, има их довољно и бази-рани су на усавршавању и напредовању у каријери. Тренутно сам суочен са дилемом да ли да останем на старом радном месту са провереним и добрим тимом колега и пријатеља, или да се упустим у нови радни изазов и конкуришем за нове пословне и радне изазове на новом комплексу постројења. Још када би се и супруга Јасмина ускоро запослила у својој струци, нашој срећи не би било краја.”

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.38

Наше теме

Вукашин добио брата Дамјана

Иван ристић, руководилац Службе от-преме дирекције рОТ НИС - рНП

„Пре нешто више од месец дана ро-дио ми се други син, Дамјан, и слободно могу да кажем да ми је то најрадоснији тренутак у години на измаку. Старији син Вукашин, који је рођен 2007. године, стално се врти око млађег брата и једва чека да порасте да могу да се играју. Скоро истовремено када сам постао отац по други пут, постао сам и стриц, тако да ми је ова година стварно донела дуплу породичну срећу. У случајевима када сте презаузети пословним обавезама и када сте у контакту са дешавањима на терену буквално 24 сата, онда вам породица дође као оаза мира и спокоја, извор снаге и надахнућа за даље. Супруга Ивана, док-тор опште медицине, иначе незапослена, има пуно разумевања за моје пословне обавезе, које у последње време изискују скоро даноноћно ангажовање, с обзиром на усаглашавање софтверских система «Марте» и САП-а. Велике предности и

олакшање у свакодневном раду које доно-си САП, изискује у овом тренутку велике напоре, како моје лично, тако и свих мојих људи у служби. Разумевање на које наилазим од стране моје породице даје ми снаге и жеље за даљим напредовањем и усавршавањем на послу, што је и резул-

тирало планирањем мојих руководилаца да ме предложе за обуку у 2011. као кадровску резерву. Све то не бих могао да постигнем да немам тако јаку породичну подршку.

Они су најлепше што ми се десило, не само у овој години, већ у целом животу!”

Дечији успех за породичну срећу

Љиљана Обрадовић, шеф Кадровске службе Од рНС

„И ову, као и неколико година уназад, памтићемо по оствареним спортским успесима моје старије кћерке Иве. Ива је од 2001. године члан Веслачког клуба “Да-нубиус 1885“, и од тада, из године у годи-

ну, ниже вредне успехе због којих је наша породица пресрећна и, причом о њима, увек улепшамо новогодишње славље. Освојеним првим местом на Светском такмичењу у женском скифу до 23 године, у Амстердаму 2005. године, бележимо почетак нашег бескрајног радовања. Успеси нису изостали ни 2006. године када је у Белгији заузела друго место, па 2008. на Олимпијским играма у Кини, када се пласирала на једанаесто место. Овогодишња такмичења крунисана су недавно освојеним шестим местом у женском скифу, у групи старијој од 23. године, на Новом Зеланду, и по Ивином повратку из Америке, прославићемо и овај успех. Свакако, све тешкоће свакодневнице брже заборављамо захваљујући породичној срећи коју нам је Ива приредила и ове године. Ништа мање вредан је и успех који Ива остварује на студијама антропологије на Универзитету Беркли у Сан Франци-ску и, једном речју, срећни смо.”

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 39

Ново породично гнездо

драгана ристић, самостални референт у централној документацији НТц-а

„Ова година на измаку била ми је животно испуњена, јер сам успела да остварим један важан циљ - да се преселим у Нови Сад и уселим се у свој стан. Пуних девет година путовала сам на релацији Зрењанин -Нови Сад, и нисам увек имала довољно времена да се посветим себи и својој породици. Сада ћу, надам се, имати више времена за то. Желим свим запо-сленима у компанији да у Новој години остваре своје циљеве, као што сам и ја успела, или да реализују барем један важан план. Али, пре свега, желим свима здравља, среће, љубави и успеха на послу. ”

Бољи услови за рад

драган Стојковић, послoвођа бензинске станице „Шид”:

„Ову 2010. годину памтићу по побољшању услова за рад. Пословођа сам бензинске станице „Шид” већ пет година и срећан сам што је овај објекат у 2010. го-дини засијао у пуном сјају. Реконструкција ове бензинске станице значи, не само мени, већ и свим запосленима на овом објекту који су заслужни за добар рад.

Сада деривате точимо преко савремених ауто-

мата, и уз аутоматизацију објекта, нудимо квалитетну

и брзу услугу. Надамо се да ћемо у наредној години остваривати

добре резултате и, сигуран сам да ћемо се, и поред велике конкуренције у окружењу, успешно борити да задржимо свој статус”.

Тридесетдвогодишњи Драган је ожењен, отац двоје деце и успешан у свом послу, што говори и податак да је у НИС-овој акцији „Продавац месеца” у јулу прошле године освојио ову значајну титулу.

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.40

Наше теме

Тројке за Девиће!

Тања девић, дирекција за Хр у блоку „Сервиси“:

„Мој живот се 23. јула ове годи-не променио из корена и, наравно, обогатио. Тога дана родила сам три прелепе девојчице – Тијану, Јелену и Невену. Тим редом су и рођене – од највеће ка најмањој, Невени, која је на рођењу имала само 750 грама, због чега је морала да у болници остане још три месеца, када се придружила својим сестрама. Она је најмања и најгласнија – највише је мазимо и увек се избори за оно што жели. Већ је доказала да је ве-лики борац . У нашој кући је увек живо, а ту су и баке да припомогну. Увек је

неко у рукама и увек неко плаче. Ретко се дешава да све три спавају у исто време, али смо се некако навикли и успевамо да их успава-мо и нахранимо. Имамо спремне кревеце за сваку од њих, али још спавају заједно у једном, највећем. У питању је била вантелесна оплодња и сви смо веома срећни и задовољни, јер нам се испунила жеља да добијемо децу. Иако смо очекивали да због вантелесне оплодње може бити више од једне бебе, били смо изненађени када смо сазнали да ће бити тројке”– каже Тања и додаје да су након порођаја морали да промене стан, јер зграда у којој су живели нема лифт, а и стан није био довољно велик. – Сада је све у реду и спремно дочекујемо Нову годину – каже Тања.

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 41

У хотелу са милион звездица

Тандему Папић је 2010. пета година за редом да на овај начин, бициклима,

обилазе Европу. Србију су обишли 2005. године, 2007. су се попели на Олимп у Грчкој и вратили се натраг. Наредне, 2008. године прешли су 3.000 km кроз подуна-вске земље од Шварцвалда до Констанце на Црном мору, 2009. путовали су кроз Србију, Мађарску, Словенију, Италију до Напуља, прешли Апенине до Барија, затим трајектом стигли до Бара и поново се би-циклима вратили натраг до Зрењанина.

Према Папићевим речима, за овакав начин путовања су се одлучили зато што им омогућава потпун доживљај околине и активира сва њихова чула.

- Спорост путовања и искључиво вожња по споредним путевима, ван главних саобраћајница, омогућава нам да пажљиво посматрамо и уживамо у ономе што видимо. Звуци и мириси такође употпуњују утиске, као и приснији контакт са људима које срећемо. На овај начин спојили смо туристички и спортски вид коришћења активног одмора. На својим путовањима представљамо своју земљу као грађани Србије и нашу културу у другачијем, позитивнијем светлу у одно-су на виђење које су Европљани и свет добијали из Србије и о Србији – наводи Папић.

Последња станица била је Барселона.

Овог лета, од 10. јула до 5. августа, за 27 дана прешли су 2.810 km - Кренули смо из Зрењанина за Темишвар бициклима. Прешли смо 130 km до аеродрома, у авион сместили бицикле и опрему и одлетели за Барселону. У Барселони смо провели два дана, а потом кренули обалом Средозем-ног мора. Прошли смо кроз седам европ-ских земаља: 160 km кроз Србију, 80 km кроз Румунију, 214 km кроз Шпанију, 787 km кроз Француску, 847 km кроз Италију, 357 km кроз Словенију и 365 km кроз Мађарску – наводи Папић.

Како се организује један овакав пут? Папић каже да план путовања детаљно припремају пре поласка, користе углав-

За радника Блока „Истраживање и производња“, Рашу Папића, сваки годишњи одмор представља нову авантуру и нови изазов. Наиме, овај нафташ сваке године са својом супругом Јеленом бициклом обилази Европу. Путујући бициклима, интересантан брачни пар из Зрењанина је до сада обишао четрнаест европских земаља, окупали су се у шест мора и прешли 12.000 km, не рачунајући бициклистичке акције и маратоне на којима такође радо учествују. Они током сваког годишњег одмора пређу у просеку око 2.400 km.

Породица Папић својим начином живота промовише аматерски спорт, пре свега, као културу здравог начина живота

Аутор: Ненад Станојевски

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.42

Наше теме

ном карте и прецизне мапе. Са интернета „скидају“ и забележе све интересантно што треба видети у градовима које обилазе. Са собом увек носе сву опрему за ноћење: ша-тор, вреће, подметаче. Углавном ноће под шатором у кампу или негде напољу, осим ако је време толико лоше да је немогуће постављање шатора, када морају да потра-же преноћиште под кровом.

Како кажу, сва своја путовања финансирају сами: трошкове опреме, репарацију бициклова сваке године, трошкове превоза (трајект, авион, смештај, исхрана).

- Доста тешко набављамо квалитетне делове за бицикле поред обавеза према по-родици. Вишак новца усмеравамо у фонд за наша путовања, што је веома тешко у условима у којима живимо у Србији. Међутим, веома је важно да када путујемо имамо квалитетну и лаку опрему. Када смо путовали кроз подунавске земље, у

Мађарској нас је задесило невреме које нам је уништило шатор. Око три сата ујутро налет ветра нам је сломио металну конструкцију шатора, тако да смо ноћ про-вели под пластичном церадом, а сутрадан смо морали да купимо нов шатор. Што се тиче новца, све плаћамо успут по маркети-ма и носимо минимум готовине – наводи Папић.

Према његовим речима, путујући кроз Европу успут су сретали и упознавали много људи који путују на исти начин, са којима би онда размењивали искуства.

Пошто су дугогодишњи планинари, када год им се укаже прилика, успут „освоје“ и понеки врх. Тек да се нађе. Спортским планинарењем заједно се баве већ петнаестак година, а бициклизмом активно последњих десет. Раша је два пута до сада ишао до мора бициклом - 1990. Зрењанин - Макарска и натраг, 1999. Зрењанин – Бечићи и натраг, а 1995. исти

пут је прешао пешице са пријатељем Бош-ком Роквићем. Јелена је такође трчала по-лумаратоне, планинарила и последњих пет година заједно путују бициклима. Током целе године активно се баве спортом. Од трчања, теретане, аеробика до фрушкогор-ског маратона. Својим начином живота промовишу аматерски спорт, пре свега као културу здравог начина живота.

- Путујемо искључиво у летњим месеци-ма уз коришћење годишњег одмора у цело-сти и разумевања колега на послу, живимо врло дисциплиновано уз пуно одрицања што нам оставља мало времена за дружење са пријатељима. Дружимо се у теретани, на пешачењу, трчању, после часа аеробика и током вожње бицикла. Наредне године у плану нам је север Европе: Данска, земље Бенелукса, северни део Француске и Немач-ке, али такође и североисток - Москва.

До тада, пожелимо им срећан пут и лепо време!

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 43

Вера, Ивана и никола победили на Конкурсу дечијих цртежа : „Моји родитељи на послу у нИс-у“

Конкурс дечијих цртежа „Моји родитељи на послу у НИС-у” је

завршен. Аутори најбољих цртежа су: Ивана Клисура, 6 година, у категорији до 7 година, и Вера Миловановић, 12 година – у конкуренцији од 8 до 12 година. Пре-

ма гласању на фејсбук страници НИС-а, за најлепши дечији цртеж проглашен је цртеж Николе Попова, 6 година.

Наравно, за наше мале ауторе припре-мили смо вредне награде. Ивана Клисура је добитник награде ,,Студио сет за

цртање” – „Пертини” . Нажалост, Ивана је добила богиње и није могла да дође до нас, па је њен тата преузео награду.

Вера Миловановић је постала власник вредног издања: „Прва интерак-тивна школска енциклопедија 1-3”, групе

Аутор: Весна Живковић Миливојевић

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.44

Наше теме

аутора, издавач: Моно и Мањана . За Николу Попова смо припремили

комплет за цртање и приручник за креа-тивно стваралаштво: “Земља чуда – уради сам”, издавач “Змај”

Такође, и сви учесници Конкурса

добиће као награду приручник: “Земља чуда – уради сам”

Иначе, Конкурс дечијих цртежа је изазвао велико интересовање код запослених и њихове деце. Учество-вало је 147 деце, од којих се њих 67

такмичило у конкуренцији до 7 година, односно, 80 учесника је учествовало у такмичењу у категорији од 8 до 12 година.

Захваљујемо се свима на учествовању на Конкурсу.

Никола Попов

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 45

Ивана Клисура

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.46

Наше теме

Вера Миловановић

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 47

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010.48

Наше теме

МојНИС

БР. 14 / ДЕЦЕМБАР 2010. 49

Конкурс дечијих цртежа

Цртеж шестогодишње Иване Клисуре из Инђије по-бедио је у категорији до 7 година, на Конкурсу дечијих цртежа „Моји родитељи на послу у НИС-у”