Monetarna - Velimir Lukic Vezbe Kucano - Za Kolokvijum

Monetarna ekonomija

Kako me mrzi da uim i iz svojih i sa tuih svesaka i kopiranih strana skapirao sam da mi je lake da sve lepo iskucam i onda itam kao ovek. Ukoliko ovo pomoge jo nekome tim bolje. Nisam nita prepriavao i pravio se pametan da piem svojim reima, sve je kako je asistent Velimir Luki diktirao na vebama. Poneki komentari ako mi neto nije najjasnije, nisam siguran da sam lepo zapisao ili tako neto je napisano ovako italik slovima. Kako vebe budu ile dalje ja u ovu skriptu dopunjavati, nadam se koliko-toliko redovno i brzo.

Ova skripta je dostupna potpuno besplatno: www.archamond.com/fax/monetarna.doc, www.archamond.com/fax/monetarna.odt i www.archamond.com/fax/monetarna.pdf . Svako kopiranje i distribuiranje u cilju sticanja profita je najstroe zabranjeno. To se posebno odnosi na fotokopirnice i neke druge avanturiste koji bi da zarade na skriptama, bilo je takvih sluajeva. Svako kopiranje i distribuiranje i modifikovanje skripte sa ciljem da se pomogne sebi i drugima je potpuno podrano sa moje strane :)

Nastanak i pojam novca

Prema kriterijumu prisustva novca pri obavljanju trgovinskih transakcija sve ekonomije moemo podeliti na nemonetarne u kojima se trguje preko materijalne razmene i monetarne u kojima se trguje uz korienje novca.

-Nemonetarne ekonomije-

Razmena je u vidu trampe, pa ne postoji novac a ni roba koja bi izjednaavala vrednost ostalih roba. Sa poveanjem broja dobara razmena se komplikuje, jer da bi do nje dolo neophodno je da postoji dvostruka podudarnost elja zbog ega je teko nai partnera u trgovini.

Pojavljuju se dva oblika oblika vrednosti:

Pojedinani(jednostrani, prosti) Vri se trampa, ali sporadino i neorganizovano, to je prosti barter. Ne postoji sredstvo kojim se moe iskazati stvorena vrednost proizvoda. Karakteristini su veliki transakcioni trokovi i dugako vreme traenja odgovarajue strane u razmeni. Od mase proizvoda idvajala se grupa koja se ee koristila u razmeni.

Proireni oblik vrednosti Poinju da se koriste odreena mesta za trgovanje. Karakteristino je za model koji se naziva proireni barter. Ovaj oblik vrednosti se sastoji od niza protijih oblika vrednosti i neka dobra poinju vie da se cene krzno, stoka i koa i poinju manje da se koriste zbog svoje upotrebne vrednosti a vie zbog mogunosti zamene za druga dobra.

Nedostaci nemonetarne razmene:

1. ne postojanje naina ouvanja kupovne moi,

2. ne postojanje zajednike mere i vrednosne jedinice zbog ega nema ekvivalentne razmene proizvoda.

-Monetarne ekonomije-

Vremenom se izdvajaju neka dobra koja se ee koriste u razmeni i to najvie zbog toga to ih ljudi vie cene i ta dobra poinju da predstavljaju robni novac. Sada se pojavljuje opti oblik vrednosti. Robni novac nije nita drugo ve odreen proizvod ili roba u svom fizikom obliku. U poetku je najee tu funkciju imala stoka, a vremenom dobra koja su inila robni novac gube svoju upotrebnu vrednost i slue iskljuivo razmeni. To postaje roba koja se najlake prodaje i vremenom se broj tih dobara suava do jednog dobra koje slui kao opti ekvivalent preko kog se izraava vrednost ostalih, a to su plemeniti metali. Oni su se u poetku koristili i u monetarne i u nemonetarne svrhe zato to imaju svoju unutranju(upotrebnu) vrednost.

Zbog lakoe razmene prelazi se na standardizaciju i dolazi do kovanog novca. Od kovanog novca se vremenom razvija i papirni novac. Ljudi su iz razliitih razloga ostavljali kovani novac kod privrednih subjekata i dobijali potvrdu za podizanje. Postepeno se razvijaju tako da sa potvrdom jednog privrednog subjekta moe da se podigne novac kod drugog. Iz tih potvrda se razvijaju banknote koje su prethodnica papirnog novca. Bankonta(novanica) predstavlja surogat novca, tj. vrednosni papir koji sadri pravo na odreenu koliinu punovrednog novca . Poele su da se osnivaju banke u koje su ljudi deponovali zlato, a banke su izdavale potvrde za taj iznos.

Faktori koji su doprineli pojavi papirnog novca:

1. problemi vezani za nesigurnost i trokove transporta zlata,

2. metalni novac se habao u prometu i postojale su mogunosti zloupotrebe,

3. masa plemenitih metala nije u stanju da prati rast proizvodnje i prometa,

4. uvidelo se da monetarna vrednost ne mora biti jednaka stvarnoj vrednosti novca zbog ega se prelo sa 100% pokria plemenitima metalima na delimino pokrie.

Razvija se fiducijarni novac vrednost plaanja se bazira na poverenju da se novac moe zameniti za robu i usluge.

Kad je ekonomija sklonija korienju znaka nego robe kae se da je usvojila robni standard. Tu se koristi novani znak ija je vrednost u potpunosti ili delimino povezana sa vrednosti plemenitih metala. Tek se ovde pojavljuje novani oblik vrednosti.

U prometu se javlja prekomerna koliina banknota i drava uvodi prisilni teaj banknota, odnostno ukida njihovu konvertibilnost za plemenite metale. Banknota tako postaje jedino zakonsko sredstvo plaanja i prometa:

1. svako je mora primiti u podmirivanju obaveza,

2. ne moe se traiti isplata u novcu pune materijalne vrednosti zlatu,

3. banke nemaju obavezu konverzije banknota u plemenite metale

Papirni novac predstavlja papir odreene norme i nominalne vrednosti bez unutranje vrednosti, bez metalnog pokria i bez bilo kakve veze sa zlatom. To je novanica koja ima prinudan kurs, to znai da se ne moe zameniti za novac pune materijalne vrednosti. Njegova vrednost zavisi od prometne funkcije, odnostno da se za njega moe dobiti odreena koliina roba i usluga. Optimalnu koliinu papirnog novca odreuje Centralna Banka. Optimalna novana masa je ona koliina koja je neophodna za nesmetano odvijanje proirene reprodukcije uz odravanje stabilnosti cena roba i usluga. Kako bi spreila zloupotrebe pri tampanju novca i fenomen inflacije, drava osniva jednu Centralnu Banku i na nju prenosti ekskluzivno pravo emisije papirnog novca.

Poto prestaje obaveza konverzije novanica u zlato novanice u prometu postaju praktino ist papirni novac zbog ega se ovo vaenje naziva papirno vaenje ili sistem slobodne valute. Razvojem papirnog novca sve vie dolazi do izraaja pojava inflacije, pa se ona esto vezuje za razvoj papirnog novca i zloupotrebu novca u privrednom razvoju. Papirni novac sam po sebi nema nikakve vrednosti. Razvio se iz potreba prometa i kroz stalne napore usmerene u pravcu olakanja prometa. On ima vrednost samo zato to funkcionie u opticaju. Koliina papirnog novca u opticaju odreena je koliinom stvarnog novca koji bi bio potreban za nesmetano odvijanje privredne aktivnosti. Vrednost papirnog novca zavisi od pokria robama a ne od pokria zlata koje reprezentuje.

-Savremeni depozitni novac-

Depozitni novac predstavlja sredstva koja nebankarski subjekti dre na svojim raunima kod banaka. Osnovni je izvor kreditnog potencijala banaka.

Postoje tri vrste depozita: (ili etiri, razliito pie na dva mesta a neke stvari se preklapaju)

1. Depoziti po vienju kratkorona potraivanja nebankarskog sektora kod banaka tekui rauni. Osnovni motivi njihovog dranja su sigurnost i likvidnost, a kamatna stopa ili ne postoji ili je jako niska. Predstavljaju osnovu monetarno-kreditne multiplikacije(proces stvaranja novca od strane poslovnih banaka) i zbog toga su pod strogom kontrolom Centralne Banke koja ih regulie na vie naina:

1. politikom obaveznih rezervi sve banke odreeni procenat rezervi dre kod Centralne Banke, a ta sredstva ne ulaze u kreditni potencijal banke,

2. politikom rezervi likvidnosti odreen procenat sredstava koje banke mogu drati na raunu Centralne Banke i slue kao primarna rezerva likvidnosti u sluaju velikog povlaenja sredstava,

3. kreditiranjem banaka iz primarne emisije.

2. tedni depoziti nemaju rok dospea. Nose viu kamatnu stopu ali je obavezna rezerva nia. Smanjuju potrebu za ronom transformacijom sredstava.

3. Oroeni depoziti sredstva poverena banci na odreeni rok. To moe biti namensko ili klasino vremensko ograniavanje. Nose viu kamatnu jer su manje likvidna sredstva poto se ne mogu podii pre roka dospea. Oni su skuplja sredstva u odnosu na depozite po vienju i odreuje se nia obavezna rezerva. Doprinose stabilnosti bilansa banke i smanjuju potrebu za ronom transformacijom sredstava. Posebna vrsta oroenih depozita koja se javlja u trinim privredama su depozitni certifikati hartije od vrednosti koje banka emituje i koje u roku dospea isplauje zajedno sa kamatom. Posebna povoljnost je to se mogu prodati i pre roka dospea. Kamata se oduzima od prodaje. Od 90 do 95% transakcija se obavlja depozitnim novcem a samo 5-10% gotovim novcem.

4. Specijalni depoziti koriste se kao instrumenti ekonomske politike. Mogu se drati kod Centralne Banke(obavezne rezerve) i kod poslovnih banaka(depoziti za uvoz). Oni ne ulaze u kreditni potencijal banke.

OBLICI VREDNOSTI

POJEDINANI -> PROIRENI -> RAZVIJENI -> NOVANI -> PAPIRNI -> DEPOZITNI

-Funkcije i osobine novca-

Novac je sve ono to je opte prihvaeno u plaanju za robe i usluge i za otplatu duga.

Tri osnovne funkcije novca:

1. Sredstvo razmene novac cirkulie kao sredstvo plaanja za robu i usluge. Doprinosi poveanju ekonomske efikasnosti i smanjuje transakcione trokove. Takoe doprinosi i specijalizaciji i podeli rada.

2. Sredstvo ouvanja vrednosti omoguava ouvanje vrednosti u vremenu, odnosno uva kupovnu mo od momenta sticanja do momenta troenja. Ovu funkciju moe da ima i druga imovina kao to su akcije, obveznice ili nekretnine, koja moe imati i neke prednosti, poput dividendi koje donosi. Uspenost obavljanja ove funkcije zavisi od stabilnosti kupovne snage novca koja je pod uticajem kretanja opteg nivoa cena. Razlog zbog kog novac vri ovu funkciju je likvidnost novac je najlikvidnije sredstvo. Likvidnost je brzina i lakoa kojom se neka imovina moe konvertovati u sredstva razmene bez veih transakcionih trokova i smanjenja vrednosti. Novac moe odmah da se koristi, dok ostalu aktivu odlikuju transakcioni trokovi. Novac ne vri uvek dobro ovo funkciju u inflaciji novac gubi vrednost i samim tim funkciju uvanja iste.

3. Obraunska jedinica novac je jedinica kojom merimo i iskazujemo vrednost bilo kog ekonomskog dobra ili usluge, dok se u barteru vrednost novca iskazivala u drugim robama. U situaciji kad postoji mnogo roba to je stvaralo velike probleme.

Pokazuje koliko imamo relativnih cena po n proizvoda.

Pet osobina novca su:

1. Prenosivost mora biti pogodan za noenje pri obavljanju kupovine na razliitim lokacijama.

2. Trajnost u fizikom smislu, novac ne sme da bude od materijala koji e da se pokvari ili propadne.

3. Deljivost mora da moe da se podeli na jednake delove radi kupovine manjih jedinica ili vraanja kusura.

4. Standardizovanost jednak kvalitet novanih jedinica, ne smeju se fiziki razlikovati.

5. Prepoznatljivost lako prepoznatljiv da bi se tano znalo da se radi o novcu a ne o imovini manje vrednosti.

Definisanje novca prema razliitim autorima

Ne treba za kolokvijum.

Teorije vrednosti novca


Monetarni agregati

-Pojam monetarnih agregata-

Monetarni agregati predstavljaju merila ukupne koliine novca u opticaju i najee se definiu kao skup finansijksih aktiva istog stepena likvidnosti. Poto promene u ukupnoj ponudi novca i stopa rasta ponude novca jesu povezane vanim makroekonomskim veliinama, tako je i jedan od osnovnih zadataka monetarne politike postizanje optimalne ponude novca.

Monetarna politika prilikom defninisanja agregata ima tri zahteva:

1. vrsta veza izmeu teorijske i empirijske definicije novca,

2. postojanje mogunosti kontrole empirijski definisanog novca sa instrumentima koji stoje na raspolaganju nosiocima monetarne politike,

3. empirijski definisan novac mora biti usko povezan sa glavnim ekonomskim ciljevima.

Monetarni agregati su zapravo razliite definicije novca. Novac je varijabla koje utie na sve bitne ekonomske veliine u privredi stopu privrednog rasta, nivo nacionalnog dohotka i drutvenog proizvoda, nivo cena, kamatne stope... S obzirom na to, Centralna Banka moe preko promena novane mase da utie na ostvarenje osnovnih ciljeva ekonomske i monetarne politike. Ti ciljevi vezani su za viu stopu rasta, veu zaposlenost, stabilnost cena i ravnoteu u meunarodnim plaanjima. Uspeh u ostvarivanju ovih ciljeva zavisi od mogunosti Centralne Banke da precizno definie ta je novac i kontrolie stopu rasta.

-Pristupi u definisanju i merenju monetarnih agregata-

Imamo dva pristupa u definisanju i merenju monetarnih agregata:

1. Transakcijski pristup merenju novca naglaava funkciju novca kao sredstva razmene. Po njemu se novac zbog vrenja ove funkcije kvalitativno razlikuje od drugih oblika finansijske imovine. Empirijski definisan novac bi onda obuhvatao samo one finansijske aktive koje se koriste kao sredstvo razmene i koje ne nose kamatu. To je zbog toga to ako nose kamatu onda imaju i oportunitetne trokove u vidu izgubljene kamate pa ljudi minimiziraju iznos novca koji dre. Prema ovom pristupu sutina novca je u tome to se njime vri plaanje za robu i usluge. Ovaj pristup u novac ukljuuje sva sredstva koja slue kao sredstva razmene kovanice, papirni novac i tekui rauni na koje se mogu vui ekovi. Ovako obuhvaen novac ne nosi kamatu.

2. Princip likvidnosti naglaava funkciju novca kao sredstvo ouvanja vrednosti pa se po ovom pristupu novac smatra najlikvidnijim oblikom imovine. Likvidnost imovine predstavlja lakou sa kojom neku imovinu moemo prodati u bilo kom trenutku u budunosti ali po poznatoj i stabilnoj vrednosti uz minimalne trokove i u kratkom roku. Po ovom pristupu novac se kvalitativno ne ralikuje od drugih oblika finansijske imovine jer je sva imovina likvidna samo u razliitom stepenu. Ovaj pristup je iri u odnosu na transakcijski jer ukljuuje i brojne finansijske aktive koje su visoko likvidne to znai da se mogu pretvoriti u novac bez gubitka vrednosti. Pod novcem se mogu podrazumevati sve finansijske aktive na kojima nije mogue ostvariti ni kapitalni dobitak ni gubitak.

-Monetarni agregati FED-a-

M0(Monetarna baza):

gotovina (kovanice i papirni novac) izvan Centralne Banke.

rezereve depozitnih institucija (obavezne rezerve) sredstva koje depozitne institucije dre na raunima kod Centralne Banke

M1(Novana masa):

gotovina (van bankarskog sistema)

transakcioni rauni

depoziti po vienju

drugi depoziti po vienju (NOW, ATS)

NOW kamatonosni, odnosno tedni rauni, koji omoguavaju slobodno raspolaganje sredstvima na njima ali uglavnom preko ekova. Sa njih se mogu vriti plaanja.

ATS kombinacija tednog rauna na koji se plaa kamata i obinog tekueg rauna na koji se ne plaa. Na tekuem raunu se dre minimalna sredstva i sa njega se mogu vriti plaanja. Ostatak se dri na tednom raunu i to donosi kamatu. Kada saldo na tekuem raunu padne ispod nule sredstva se sa tednog prebacuju na tekui raun i obrnuto.

putniki ekovi koje emituju nebankarske organizacije

M2(pristup likvidnosti):

M1

tedni depoziti i depozitni rauni na tritu novca(MMDA) otvaraju ih banke koje tako prikuplenjim sredstvima kupuju kratkorone hartije od vrednosti a vlasniku depozita daju ogranienu slobodu raspolaganja sredstvima na raunu

mali oroeni depoziti depozitni certifikati(do 100.000$) - hartije od vrednosti sa odreenim rokom dospea, ordeenom kamatnom stopom, malih denominacija(do 100$), nisu prenosivi(ne mogu se prodati pre roka dospea)

depoziti kod zajednikih fondova na tritu novca(MMMF) otvoreni investicioni fondovi koji javno prodaju svoje akcije(uee u fondu) i iz tako prikupljenih sredstava kupuju iskljuivo kratkorone hartije od vrednosti a svojim vlasnicima omoguavaju raspolaganje uloenim sredstvima uz odreena ogranienja(npr, da minimalni iznos na eku bude 500/1000$ i to zbog obaveze da na zahtev vlasnika otkupe od njih akcije po tekuoj trinoj vrednosti). Posebna pogodnost kod ovih fondova je to ne podleu obavezi dranja obavezne rezerve

svi elementi M2 osim M1 predstavljaju kvazi novac.

M3(ira definicija novca):

M2

veliki oroeni depoziti depozitni certifikati ija je nominalna vrednost vea od 100.000$ a njihovi kupci su uglavnom preduzea

REPO sporazum(repurchase agreement) finansijski instrument kojim se prodavac REPO-a(banka) obavezuje da e prodati odreenu hartiju od vrednosti(i to uglavnom prvoklasne i dravne hartije od vrednosti) kupcu REPO-a po odreenoj ceni uz preuzimanje obaveze da e istu tu hartiju od vrednosti otkupiti od kupca po novoj ceni koja je vea od prvobitne jer ukljuuje akumuliranu kamatu. U sutini pordavac se nalazi u poziciji zajmoprimca a kupac zajmodavca. Za obraun monetarnih agregata relevantni su samo oni REPO-i u kojima kupac nije banka. Ronost ovog sporazuma se kree od svega jednog dana pa do godinu dana, pri emu su najei do 7 dana

evrodolarski depoziti depoziti koje rezidenti SAD dre u stranim bankama ili inostranim filijalama SAD banaka a koji su denominirani u dolarima i imaju relativno kratak rok dospea

depoziti kod zajednikih fondova sa trita novca koje poseduju preduzea

L(mera likvidnosti):

M3

druga likvidna sredstva(koja su instrumenti trita novca, manje su likvidna od prethodnih, ali se mogu pretvoriti u novac pa se tretiraju kao supstituti novca):

tedne obveznice(dravne hartije od vrednosti koje emituje amerika vlada a koje mogu da kupe samo fizika lica)

bankarski akcenti

evrodolarski depoziti sa dugim rokom dospea

komercijalni zapisi(emituju ih preduzea)

kratkorone dravne hartije od vrednosti

-Monetarni agregati Evropske Centralne Banke-

Evropska Centralna Banka je osnovana 1.1.1999. a sedite ima u Frankfurtu. Zaduena je za monetarnu politiku Evrozone(17 lanica).

Izvrena je harmonizacija obrauna monetarnih agregata na evropskom nivou, i to harmonizacija tri kljune definicije:

Uski agregatiIntermedijarni iroki agregati

GotovinaXXX

Depoziti po vienjuXXX

Depoziti sa rokom dospea do 2 godineXX

Depoziti sa otkaznim rokom do 3 mesecaXX

REPO sporazumX

Akcije fondova trita novca(investicione jedinice)X

Dunike hartije od vrednosti sa rokom dospea do 2 godineX

1. Definicija sektora koji emituje novac sve monetarno-finansijske institucije koje emituju obaveze visokog stepena likvidnosti rezidentima Evrozone. Tu su ukluene Evropska Centralna Banka, nacionalne centralne banke, kreditne institucije(banke, tedionice...), i druge finansijske institucije koje primaju depozite ili njima bliske supstitute i koje za svoj raun odobravaju kredite ili investicije u hartije od vrednosti(investicioni fondovi sa trita novca).2. Definicja sektora koji dri novac nemonetarni rezidenti Evrozone(osiguravajue kompanije, penzioni fondovi) i nefinansijski rezidenti Evrozone(stanovnitvo, preduzea, organi lokalne samouprave...).

3. Definicija kategorije obaveza MFI(monetarno-finansijskih institucija)

Novana masa empirijski pristup


Struktura i sektorski raspored novane mase

Novana masa moe da se posmatra prema vie kriterijuma od kojih su tri najznaajnija: podela prema oblicima sredstava, sektorska struktura novane mase i struktura novane mase po nameni trajanja sredstava. Od njih je podela prema oblicima sredstava kudikamo vanija.

Prema oblicima sredstava novana masa se deli na gotovinu i depozitni novac. Ova podela je vana jer reaktivan odnos gotovine i depozitnog novca utie na:

1. strukturu tranje vie gotovine, vie tekue potronje, vie depozitnog novca, vea tranja za robom reprodukcione(investicione) potronje,

2. mogunost kontrole novanih tokova to je vie gotovine manja je mogunost kontrole,

3. efikasnost stabilizacione monetarne politike to je vie gotovine, manja je efikasnost,

4. proces monetarno-kreditne multiplikacije gotovina ograniava ovaj proces,

5. indikator sektora rasporeda novane mase deo novane mase kod stanovnitva, drave ili privrede, pa time i indikator likvidnost procesa reprodukcije.

Sektorska struktura novane mase predpostavlja raspored novane mase po sektoru privrede i vanprivrede. Od tog odnosa zavisi likvidnost repordukcije kao i delovanje strukturne monetarne politike. Ovaj odnos zavisi od sledeih faktora:

1. sistem preraspodele dohotka vezuje se za vanprivredu kroz plaanje poreza i doprinosa,

2. sektor privrede kroz otplatu kredita i plaanje kamata,

3. nivo razvoja inostranih trita i korienja hartija od vrednosti od strane preduzea,

4. odnos akumulacija i investicija.

Po strukturi novane mase po nameni trajanja sredstava sredstva mogu biti namenjena za:

1. linu i optu potronju,

2. tednju,

3. investicije(oroena sredstva),

4. tekua plaanja(raun).

Primer: ako je nominalna vrednost obveznice 100, a njena kamatna stopa 10%(njena stopa kupona) ona e svake godine donositi kupon od 10. Ako stopa padne na 5%, kupon e biti 5. Razlike izmeu ovih obveznica ne smeju postojati i vea tranja e dovesti do vee cene i ona e biti 200. ukoliko kamata poraste na 20%, cena e pasti na 50.-Optimalna novana masa-

Jedan od osnovnih zadataka monetarne politike je da obezbedi optimalnu novanu masu koja se definie kao ona koliina novca koja je potrebna za normalno odvijanje procesa drutvene reprodukcije uz odranje stabilnosti cena i trita. Izraunava se kao:

M0 optimalna novana masa

V brzina opticaja novca

T0 plateno sposobna tranja

Kao merilo kretanja novane mase koristi se stopa rasta GDP-a. Ako su stopa rasta GDP-a i stopa rasta novane mase jednake, monetarna politika deluje stabilizaciono. Ako je stopa rasta novane mase vea od stope rasta GDP-a monetarna politika deluje ekspanzivno a u suprotnom sluaju deluje restriktivno.

suma robnih cena suma svih transakcija koje je potrebno da obave subjekti proizvodnje, raspodele, razmene i potronje da bi se obavio proces reprodukcije

suma dospelih plaanja

suma transakcija realizovanih u vidu kompenzacija

suma transakcija realizovanih putem kredita

Optimalna novana masa se ne definie kao kontretan iznos, ve pre kao optimalna zona i to zbog toga to na novanu masu utiu brojni faktori:

1. promene ponude i tranje novca,

2. promene sklonosti u potronji, tednji i investicijama,

3. promene oblika novca,

4. promene orjentacije monetarne, fiskalne i politike deviznog kursa.

Brzina opticaja novca

Efekat koji novana masa ima u privredi zavisi od koliine novca u opticaju i brzine opticaja.

Fierova formula

M novana masa

V brzina opticaja novca

Q koliina robe i usluga

P cena

Brzina opticaja novca multiplikuje efekte date koliine novca u sistemu u privredi.

je drutveni proizvod po tekuim cenama. Ako se novana masa i koliina ne menjaju promena brzine opticaja novca e imati iste posledice kao da je dolo do promene novane mase, tj. menja se nivo cena.

Brzina opticaja novca pokazuje koliko puta jedna novana jedinica uestvuje u obavljanju definisanih transakcija u odreenom vremenskom periodu. Brzina opticaja novca uzima dve ekstremne vrednosti. Prva je kada je V=0 i tada se govori o trezaurisanom novcu(novac u funkciji blaga). Druga ekstremna vrednost je kada V i ovo se indentifikuje sa situacijom u kojoj se razmena odvija u vidu trampe.

Postoje dve varijante izraavanja brzine opticaja novca:

Transakciona brzina opticaja

Vt ispravna brzina opticaja, ali se u praksi ne moe precizno utvrditi

T zbir svih finansijskih i robnih transakcija

M1 prosena novana masa koja se dobija kada se zbir poetne novane mase i krajnje novane mase podeli sa dva

Dohodna brzina opticaja

Y obuhvata sumu onih transakcija u kojima su predmet razmene finalna dobra i usluge(npr. kupovina hleba da, a kupovina brana ne)

Y TROKOVI. Ove teorije zajedno ukazuju da rast agregatne tranje iznad proizvodnog potencijala privrede jeste glavni uzrok inflacije. Taj rast moe da se duguje ili realnim faktorima(drava) ili monetarnim faktorima.

-Teorija inflacije trokova-

Prethodne teorije nisu u potpunosti objasnile inflaciju koja se pojavljivala i onda kad je agregatna tranja bila niska, kada je postojala nepotpuna iskorienost kapaciteta, pa ak i onda kada se vodila blaga restriktivna monetarna politika. Inflacija se tada pojavljivala kao posledica rasta tropkova poslovanja, ondosno trokova reprodukcije.

Inflaciona spirala ima oblik trokovi cene.

Osnovni uzroci inflacije po ovoj teoriji su:

1. rast plata iznad produktivnosti rada ukupna suma dohodaka raste, pa rastu i trokovi po jedinici proizvoda za nepromenjeni oblik proizvodnje,

2. monopolsko formiranje cena monopolisti prodaju svoje proizvode po relativno visokim cenama, a cene njihovih proizvoda se ugrauju u trokove ostalih proizvoaa,

3. promena cena proizvoda iz uvoza ija je tranja neelastina(vezana inflacija),

4. neelastina tranja visoko produktivnih grana ove grane belee visoke stope rasta i zavisne su od inputa, pa na rast cena inputa nee reagovati smanjenjem svoje tranje ime postaju prvi prihvatioci viih cena i uzrokuju njihovo prihvatanje i od ostalih subjekata na tritu,

5. rast profita kroz poveanje cena.

Na inflaciju trokova postoje dva odgovora monetarne politike:

1. restriktivna monetarna politika dovodi do pada proizvodnje, zaposlenosti i stepena iskorienosti kapaciteta,

2. akomodirajua monetarna politika njome se kroz dodatnu emisiju novca podrava rast cena i omoguava realizacija celog drutvenog proizvoda po viim cenama, pa tako proizvodnja, zaposlenost i stepen iskorienosti kapaciteta ostaju nepromenjeni.

Monetarna politika nije efikasna u borbi protiv inflacije trokova, a ova vrsta inflacije se naziva jo i inflacijom oka ponuda, poto inflatorni impuls dolazi sa strane ponude a ne tranje.

-Teorija strukturne inflacije-

Teorija strukturne inflacije podrazumeva meoviti oblik inflacije jer se u isto vreme pojavljuju i inflacija tranje i inflacija ponude. Po ovoj teoriji do inflacije moe doi ak i kada su agregatna ponuda i agregatna tranja jednake, a njen osnov su odreeni strukturni debalansi.

Postoje tri varijante tih debalanasa:

1. promena ponude i tranje na odreenim sektorima u onim sektorima gde dolazi do rasta tranje rastu i cene, a u sektorima gde se tranja smanjuje cene bi trebalo da padnu, ali to se zbog njihove rigidnosti ne deava pa tako dolazi do rasta opteg nivoa cena,

2. rast nadnica u propulzivnim sektorima tranja radne snage deluje u pravcu izjednaavanja nadnica za radnike istih kvalifikacija, bez obzira da li se nalaze u propulzivnom ili nepropulzivnom sektoru,

3. neravnomerno irenje tehnikog progresa u proizvodnji u sektorima gde se primenjuju nove tehnologije raste produktivnost i na osnovu toga raste i zarada, a sektori u kojima se ne primenjuju nove tehnologije imaju tendenciju da slede pravac kretanja nadnica koje nameu napredniji sektori iako do promene produktivnosti nije dolo.

Inflatorni proces i inflatorni mehanizam

-Transmisioni mehanizam inflacije-

Ui se iz knjige, od 260. do 264. strane.

-Vrste inflacije-

Najei kriterijum definisanja inflacije je po intenzitetu, odnosno stopi, inflacije. Po intenzitetu inflacije imamo tri osnovne vrste:

1. umerena inflacija karakteriu je jednocifrene godinje stope inflacije, ljudi imaju poverenje u domau valutu i skloni su sklapanju dugoronih ugovora to pozitivno utie na optu poslovnu klimu i odvijanje privredne aktivnosti,

2. galopirajua inflacija karakteriu je relativno niske dvocifrene godinje stope inflacije i ona ipak dovodi do odreenih ekonomskih poremeaja,

3. hiperinflacija karakteriu je msesne stope inflacije koje su vee od 50%, to je na godinjem nivou negde oko 13.000%(npr. 20%/meseno 790&/godinje). Radi se o ozloglaenoj i nekontrolisanoj vrsti inflacije koja se po pravilu javlja u ratno ili posleratno vreme koje se karakterie rastom javne potronje i enormnim budetskim deficitom. Kupovna snaga novca brzo i dramatino pada to dovodi do bega od novca u realna dobra i vrste valute. Hiperinflacija prvo dovodi do sloma monetarnog sistema, a zatim i do sloma kompletnog ekonomskog sistema. Kod nje su trokovi inflacije najvei.

Reenje za hiperinflaciju je valutna reforma. Postoje dve vrste valutnih reformi:

1. Ekonomska valutna reforma vri se zamena stare obezvreene valute novom novanom jedinicom koja vraa poverenje u novac i doprinosi normalnom funkcionisanju privrede i postizanju stabilnosti cena. Praena je konfiskacijom dela novane mase a najbolji su efekti kada se taj deo novane mase sterilie. Kod ekonomske valutne reforme se cene, plate i finansijske obaveze ne preraunavaju u istoj srazmeri sa kursom zamene.

2. Tehnika valutna reforma vri se tehnika zamena obezvreene novane jedinice novom po nekom kursu zamene. Nema konfiskacije novane mase, a cene, plate i finansijske obaveze se razraunavaju u istoj srazmeri sa kursom zamene. Ova vrsta valutne reforme je manje efikasna.

Inflacija i indeksacija

Postoje dve mogue reakcije na inflaciju. Po jednoj nuna je potreba za borbom protiv inflacije i njeno suzbijanje se smatra prioritetom, dok druga reakcija polazi od spremnosti za prihvatanje inflacije i prilagoavanje na nju. Indeksacija odgovara drugoj reakciji i definie se kao stalno prilagoavanje cena svih faktora proizvodnje stopi inflacije. Njen osnovni cilj je da zatiti dohodak nekih kategorija od (nepravedne) preraspodele. Tako se prvo indeksiraju penzije i plate, zatim kamatne stope a na kraju i devizni kurs kako bi se spreilo njegovo negativno delovanje na platni bilans.

Indeksacija je pokuaj da se inflacija dri pod kontrolom u smislu spreavanja njenih negativnih efekata i da imamo tzv. regulisanu(kontrolisanu) inflaciju. Ona se sprovodi najee u onim zemljama u kojima je prioritet dodeljen privrednom rastu a po cenu rtvovanja stabilnosti cena.

Glavni nedostaci indeksacije su:

nema automatskog usklaivanja cena svih faktora proizvodnje uvek postoji neki vremenski period u kom dolazi do preraspodele,

ne reaguju svi sektori istom brzinom na promene cena pa su sektori direktno povezani za trite u povoljnijem poloaju a sprecifian je i poloaj javnog u odnosu na privatni sektor,

ne moe se zatititi akumulacija koja se preliva pravo u dohodak koji ide u potronju to ugroava razvojnu bazu drutva,

odvaja realnu i monetarnu sferu odvaja dohodak od produktivnosti i rezultata rada i podstie inflaciju trokova.

Indeksacija se esto korstila kao sastavni deo sveobuhvatnog anti-inflatornog programa koji je ukljuivao restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku i politiku cena i dohotka. U ovom kontekstu indeksacija se koristila iskljuivo u kratkom roku i bila je povezana sa programiranom stopom inflacije u buduem periodu. Na dugi rok njeno korienje je bilo kontraproduktivno.

-Idenksacija zarada implikacije-

Kolektivne ugovore zakljuuju sindikati i poslodavci i u njima je definisana osnovna zarada. Na osnovu nje odreene su individualne zarade u odreenim proizvodnim granama i sektorima. Osnovna zarada moe biti fiksirana i prilagodljiva.

Indeksacija zarada je vezivanje zarada za opti nivo cena tako da se zarade automatski prilagoavaju promenama nivoa cena. Postoje dva tipa indeksiranja zarada:

1. potpuno jednoprocentualnom rastu cena odgovara jednoprocentualni rast nominalne zarade,

2. delimino stopa rasta cena nije jednaka stopi promene nominalne zarade koja je po pravilu manja.

MR marginalni prihod

MC marginalni trokovi

MPL broj jedinica autputa novog zaposlenog(fiziki granini proizvod rada)

P cene

W nadnica

Ukoliko se gleda pojedinano preduzee imamo cene P, a ako je celo trite, Pe, oekivani nivo cena.

We dogovorena nadnica.

P1=8% > Pe; P2=3% < Pe

Ukoliko nema prilagoavanja, W1 i W2 ne postoje.

U preseku MPL*Pe i We na L-osi se nalazi L0. U ostalim presecima L1 i L2.

Proizvodna funkcijaAgregatna ponuda

Potpuno indeksacija zarada rezultuje potpuno vertikalnom krivom agregatne ponude.

Potpuno indeksirane zarade su optimalno reenje ako je nestabilnost agregatne tranje jedini uzrok ekonomskih problema.

Inflacija i platni bilans

Inflacija u svim privredama ima negativno dejstvo na platni bilans u smislu da dovodi do njegovog deficita. Ova posledica se objanjava na sledei nain: u poetku u privredi dolazi do inflatornog rasta novane tranje koji je vei od rasta ponude na tritu. Tada se razvijaju pritisci na domaem tritu koji se zavravaju rastom cena. Ipak, deo nezadovoljene tranje se usmerava prema inostranstvu to dovodi do rasta uvoza. Zbog rasta cena u zemlji cene domaih proizvoda postaju vee od cena inostrane robe to ini uvoz povoljnijim. U isto vreme izvoz se ne isplati poto realizacija robe u zemlji jeste sigurnija nego u inostranstvu i zato to se ostvaruju gubici po osnovi precenjenosti domae valute.

-Devalvacija i depresijacija valute-

Devalvacija se primenjuje kod fiksnog, a depresijacija kod fluktuirajueg deviznog kursa.

Unutranju vrednost novca odreuje njegova kupovna snaga, dok njegovu spoljnu vrednost determinie devizni kurs. U dugom roku on se odreuje u skladu sa teorijom pariteta kupovnih snaga. Zbog toga e inflacija ili deflacija koje vode promenama kupovne snage novca uticati i na promene deviznog kursa. Poto inflacija smanjuje kupovnu snagu novca time domaa valuta postaje precenjena i nuno dolazi do devalvacije ili depresijacije, odnosno smanjenje vrednosti domae valute u odnosu na neku stranu valutu.

Osnovni cilj devalvacije ili depresijacije je pribliavanje domaeg nivoa cena svetskom, tj. smanjenje uvoza i porast izvoza i po tom osnovu ostvareno uravnoteenje plantog bilansa. Upseh devalvacije/depresijacije zavisi od etiri cenovne elastinosti:

1. elastinost domae tranje za uvozom,

2. elastinost domae ponude izvoza,

3. elastinost inostrane tranje za uvozom,

4. elastinost inostrane ponude izvoza.

Cenovne elastinosti su usko povezane sa direktnim efektima devalvacije/depresijacije:

1. Devalvacija bi trebalo da smanji izvoz koji poskupljuje. Da li e zaista doi do pada uvoza zavisi od njegove strukture, pa ako se radi o nebitnoj potronji(npr. luksuzni proizvodi) uvoz e se smanjiti ali ako se radi o bitnim proizvodima njihovo poskupljenje nee smanjiti njihovu potronju a samim tim ni njihov uvoz.

2. Nakon devalvacije bi trebao da se povea izvoz poto izvoznici za istu koliinu izvoza dobijaju vie domae valute, ali da li e do toga zaista doi zavisi od vie faktora, npr. postojanja zaliha spremnih za izvoz, postojanje neiskorienih kapaciteta, ali i od mogunosti da se ponuda sa domaeg trita prebaci na inostrano.

3. Devalvacija domae valute bi trebalo da povea inostrani uvoz, ali da li e do toga doi zavisi od diversifikacije domae ponude, od njenog kvaliteta, odnosa razmene, itd.

4. Inostrana ponuda izvoza zavisi od toga koliko je zemlja koja vri devalvaciju vano trite za inostranog izvoznika. Ako jeste vana, onda e strani izvoznik na devalvaciju domae valute reagovati snienjem svoje cene, pa se ni uvoz nee smanjiti.

Osim direktnih, postoje i indirektni efekti devalvacije/depresijacije:

1. Rast investicija iz inostranstva i to po osnovu relativno jeftinijih faktora proizvodnje. Ovaj rast zavisi od stope devalvacije, od odnosa na svetskom tritu, od odnosa u neposrednom okruenju i od stabilnosti nakon devalvacije.

2. Beg kapitala na samu mogunost devalvacije ili znaajnije depresijacije, kraktoroni kapital bei u stabilne valute. Nakon devalvacije/znaajne depresijacije moe se oekivati da e se jedan deo odbeglog kapitala reparorati(vratiti nazad u zemlju) i to u skladu sa perspektivama privrede i stabilnou deviznog kursa.

3. Rast turistikih usluga.

4. Teret dugova prema inostranstvu vrednost duga iskazana u domaoj valuti raste poto izvoznici lake ostvaruju devizne prilive i dobijaju vie domae valute. Za isti iznos izvoznici e lake servisirati i inostrane i domae dugove, dok oni subjekti koji vre realizaciju samo na domaem tritu veoma teko servsiraju inostrane dugove jer im je neophodno vie domae valute za isti iznos strane. To je prisustvo deviznog rizika.

5. Redistribucija dohotka od uvozno zavisnih ka izvozno zavisnim granama privrede izvoznici za nepromenjen iznos mogu pribaviti veu koliinu domae ponude.

- Valutni damping-

Valutni damping se definie kao situacija u kojoj se stopa devalvacije/depresijacije izrazito vea od razlika u ostvarenim stopama inflacije izmeu zemalja.

U prvoj instanci(trenutku) poboljava se konkurentska pozicija domae privrede, ali ako se nastavi sa ovakvom praksom u dugom roku dolazi do prikrivanja fundamentalnih slabosti privrede i njene pojaane nestabilnosti. Osnovni nedostatak valutnog dampinga je to podstie inflaciju. Uvozni imputi i roba prekomerno poskupljuju dok u isto vreme rast izvoza smanjuje ponudu na domaem tritu i dovodi do dodatne emisije novca po osnovu deviznih transakcija.

Poto rast cena sniava ivotni standard valutni damping mora biti praen stabilizacionim merama(restriktivna monetarna politika, zamrzavanje cena...) kako inflacija ne bi znaajno porasla.

-Revalvacija i apresijacija valute-

Revalvacija je poveanje vrednosti domae valute u odnosu na stranu odlukom monetarnih vlasti, to znai da je u pitanju fiksni devizni kurs. Apresijacija je kad se taj isti proces odvija na tritu, znai pri fluktuirajuem deviznom kursu.

Pri revalvaciji/apresijaciji uvoz raste poto iskazan u domaoj valuti pojeftinjuje, a izvos se smanjuje poto iskazan u stranoj valuti poskupljuje.

Do revalvacije/apresijacije dolazi usled suficita platnog bilansa koji je svojom monetizacijom dovodio do prevelike emisije novca i inflacije. Meutim, u praksi do revalvacije/apresijacije najee dolazi iz dva razloga:

1. uticaj politikih faktora i meunarodnih ekonomskih odnosa,

2. elje za meunarodnim prestiom.

Trokovi inflacije

Dva kljuna efekta inflacije su:

1. Preraspodela bogatsva i dohotka u zemlji:

1. oni koji primaju fiksne dohotke gube, a dobijaju oni koji takve dohotke isplauju,

2. izmeu kreditora i debitora neoekivani rast inflacije preraspodeljuje bogatstvo od kreditora na dunike, dok u sluaju nepredvienog smanjenja inflacije dolazi do obrnutog efekta.

2. Iskrivljene relativne cene i autputi razliitih sektora.

Matrica trokova inflacije se predstavlja u dve dimenzije:

1. anticipirana i neanticipirana,

2. uravnoteena i neuravnoteena.

UravnoteenaNeuravnoteena

AnticipiranaInflacija nema trokova

(Idealna inflacije, nije realna)Gubici efikasnosti

(Promena relativnih cena)

NeanticipiranaRedistribucija dohotka i bogatstvaGubici efikasnosti i redistribucija dohotka i bogatstva

Ostali znaajni uticaji inflacije su:

1. Uticaj inflacije preko poreza javlja se kod progresivnog oporezivanja. Inflacija izaziva distorzije.

2. Inflacija unitava informacije cene sadre korisne informacije za potroae. este promene cena potroai teko porede i ne mogu da donesu optimalne odluke u potronji.

3. Inflacija obeshrabruje tednju.

EMBED opendocument.ChartDocument.1



















44

_149552628.unknown

_149692540.unknown

_149906304.unknown

_149972612.unknown

_149974148.unknown

_224554192.unknown

_325004484.unknown

_325004868.unknown

_232288472.unknown

_232289240.unknown

_162236108.unknown

_162250952.unknown

_162234956.unknown

_149974532.unknown

_149973380.unknown

_149973764.unknown

_149972996.unknown

_149908992.unknown

_149971844.unknown

_149906688.unknown

_149695612.unknown

_149905536.unknown

_149905920.unknown

_149695996.unknown

_149694460.unknown

_149694844.unknown

_149693308.unknown

_149673208.unknown

_149674360.unknown

_149674744.unknown

_149673976.unknown

_149672440.unknown

_149672824.unknown

_149672056.unknown

_109034252.unknown

_149550708.unknown

_149551476.unknown

_149552244.unknown

_149551092.unknown

_149486320.unknown

_149487088.unknown

_149048808.unknown

_149102736.unknown

_149103120.unknown

_109034636.unknown

_109035020.unknown

_108993288.unknown

_109032332.unknown

_109033100.unknown

_109033484.unknown

_109033868.unknown

_109032716.unknown

_108994056.unknown

_109031564.unknown

_109031948.unknown

_108993672.unknown

_108991752.unknown

_108992520.unknown

_108992904.unknown

_108992136.unknown

_108990984.unknown

_108991368.unknown

_108990600.unknown

Documents

Monetarna - Velimir Lukic Vezbe Kucano - Za Kolokvijum