Embed Size (px)
DESCRIPTION
skripta
Citation preview
2
Konsultacije: ponedeljak 12-14h
kabinet br.51
Literatura: Nataša Simić, “Monetarne i javne finansije”, “Megatrend”, Beograd,
2005.god.
3
POJAM I SUŠTINA FINANSIJA
PRVI DEO
4
Finansije predstavljaju naučnu disciplinu koja izučava pojave, odnose i institucije u vezi sa:* kreiranjem,* prikupljanjem,* raspodelom,* trošenjem i * upravljanjem novčanim sredstvima.
• Osnovni cilj je zadovoljenje ličnih, opštih i zajedničkih potreba društva.
5
• Na francuskom (la finance) - označava novčane poslove pojedinaca ali i prihode i rashode države
• Na nemačkom jez. Finanzen – državno poslovanje vezano za prihode i rashode
• Na Engleskom – finance – poslovi u nac. privredi
• Na srpskom: dva značenja
6
• 1. Aktivnost u pribavljanju, raspolaganju, upravljanju, prometu i upotrebi novca i zasnivanju imovinskih odnosa između pravnih i fizičkih lica
• 2. Naučna disciplina koja proučava određene ekonomske kategorije.
7
• Finansije nastaju sa nastankom robno-novčanih odnosa
• Podrazumevaju:• poslove tekućih naplaćivanja i isplate u gotovom
novcu,• sve aktivnosti vezane za kredite• sve aktivnosti vezane za osiguranje• kupovina i prodaja valuta i deviza,• emisiju i povlačenje novca• rad banaka• sve poslove privredene aktivnosti
8
“Finatio”
• je latinska reč iz koje je proistekao pojam finansija i koji se danas kao takav upotrebljava u gotovo svim jezicima sveta.
• označava – plaćanje
• Financia i financia pecuniaria su izrazi koji su se razvili iz pojma finatio, i označavaju plaćanje, plaćene iznose u novcu.
9
Finansije kao naučna disciplina
• Finansije kao naučna disciplina temelje svoje izučavanje na osnovnim ekonomskim principima. Osnoni interes finansija danas je – javni ili društveni interes.
• Funkcionalnost finansija se zasniva na principima:racionalnosti, efikasnosti, ekonomičnosti, privrednoj i socijalnoj stabilnosti, solidarnosti, uzajamnosti, demokratičnosti, federalizmu, opštosti itd.
10
Finansije kao i svaka naučna disciplina imaju svoju:
1. Teoriju – (čine je ekonomska, politička, socijalna, obrazovna, kulturna i dr. dejstva)
2. Politiku – (finansijsku politiku) koja je deo društvene i ekonomske politike i čine je institucije, instrumenti, mere i mehanizmi
Neophodno je definisati stanje i ciljeve finansijske politike
11
• Finansije se dele na:
mikrofinansije i
makrofinansije
12
Predmet izučavanja finansija
• Finansijska ekonomika – izučava finansijsko poslovanje firme da bi se izvršilo finansiranje uz najmanje troškove
• Finansijska politika – primenjena nauka o finansijama
• Finansijsko pravo – skup pravnih propisa kojima se regulišu pitanja iz oblasti finansija
13
Makrofinansije obuhvataju sledeće oblasti:
• Monetarne finansije,• Javne – društvene finansije,• Bankarstvo,• Međunarodne finansije,• Osiguranje.
Monetarno-kreditna politika predstavlja skup načela, pravila, kriterijuma,stavova u regulisanju kreditnih odnosa, izvora kredita,nosilaca, korisnika kredita, uslova kreditiranja.
14
Mikrofinansije obuhvataju izučavanje funkcija finansija na nivou preduzeća.
• Zadatak izučavanja finansija je da blagovremeno pribave novčana sredstva za zadovoljenje određenih potreba u delokrugu rada državnih organa (državna administracija,sudstvo,odbrana,policija,...), društvenih delatnosti (nauka,obrazovanje, kultura, zdravstvo.
15
Monetarne finansije
Pojam i suština novca• Novac je društvena pojava veoma starog
porekla, nastala na određenom stupnju razvitka ljudskog društva.
• Sa razvojem proizvodnih snaga društva pojavio se i novac nastao kao posledica čovekovih potreba.
• Njegovo pojavljivanje i upotreba počinje sa pojavom robne razmene. Do tada se razmena obavljala neposredno – trampom.
• Funkciju opšteg ekvivalenta su obavljali stoka, so, krzno, tekstil i sl.
• Pojavljuje se metal sa određenom težinom, uz utiskivanje određenih znakova.
16
• Sa razvojem naturalne privrede razvila se i novčana privreda-posredna razmena robe, roba se prodaje za novac, pa se tim novcem kupuje druga roba.
• Odavde se vidi da novac posreduje u razmeni robe.
• Otuda Marksova formula R1-N-R2
17
• To znači da seakt neposredne razmene razdvojio na dva dela: akt prodaje i akt kupovine.
• Ovo je bitno zbog razumevanja činjenice da kada se roba proda ne mora se novac odmah uložiti u kupovinu, već može novac zadržati neko vreme, pa tek onda pristupiti aktu kupovine.
18
19
• Prvi sistem se naziva penzatarskim (metali sa određenom težinom)
• Drugi sistem se naziva numeričkim (metal sa utisnutim znakom)
• Pojavljuje se zlato u ulozi opšteg ekvivalenta koji počinje da uspešno rešava problem funkcionisanja razmene zbog osobina koje poseduje ato su: postojanost, retkost, deljivost,pri čemu se ne menja odnos zbira delova i celine.
• Zlato ima vrednost i upotrebnu vrednost.
20
• Vrednost ima jer je za njegovu proizvodnju utrošen ljudski rad
• Upotrebnu vrednost – jer se može koristiti u različite svrhe
Zlato je dugo imalo dominantnu ulogu novca a ima je i danas ali u manjoj meri.
Danas postoje i druge vrste novca:papirni,kreditni,depozitni novac.
21
VRSTE I VREDNOST NOVCAMETALNI NOVAC
Zašto metali preuzimaju funkciju opšteg ekvivalenta?
Zbog svojih osobina: laka prenosivost, trajnost, deljivost, moguće ih je topiti. Osim zlata i srebra kao novac je korišćeno i gvožđe i bakar.
U starom veku su novcu pripisivana posebna svojstva i simbolizovao je božanstva.
22
Zbog toga su na monete utiskivani likovi raznih božanstava,ili likovi vladara.
U XV veku sa početkom merkantilizma u Evropu počinju da pristižu veće količine plemenitih metala (poreklo iz trgovinskih odnosa i osvajačkih pohoda)
U XVII veku država po prvi put preuzima na sebe “izdavanje” kovanog (metalnog) novca, sa tačno određenim oblikom, težinom i kvalitetom (količinskim odnosom različitih metala u svom sastavu).
Tako je nastala moneta. (kovani novac tačno određenog sastava težine i kvaliteta).
23
Kovanje i promet novca donosili su redovne prihode državnoj, tj. vladarevoj kasi,kada se po prvi put javljaju pokušaji krivotvorenja novca, što se smatralo najtežim zlodelom protiv države , veleizdajom i kažnjavalo smrtnom kaznom (smrtna kazna za tajno kovanje novca vodi poreklo još iz rimskog prava).
.
• Krivotvorenje novca je stara pojava. Polikrat je još 540.god. pre n.e. Podvalio spartancima novcem napravljenim od lažnog zlata.
• Ima dosta primera smanjivanja količine plemenitog metala u novčanoj jedinici.
• Istorija razvoja novčanog sistema starog Rima obiluje primerima neprestanog i upornog smanjivanja kvaliteta kovanog novca.
24
• Stari Grci su se odupirali pojavi krivotvorenja novca, jer su shvatili da je to podvala čiji je uspeh kratkotrajan.
• Članom 169. Zakonika cara Dušana (1354.g), smrtna kazna spaljivanjem za tajno kovanje novca postala je deo srednjevekovnog srpskog krivičnog prava. Smatralo se najtežim krivičnim delom protiv države. Pre Dušanovog zakonika nema pisanih tragova o kažnjavanju smrtnom kaznom za ovakva dela u našim krajevima.
25
26
U XVIII veku raspoložive količine zlata nisu mogle da prate potrebe industrijske revolucije.
U ovakvim uslovima napušta se metalizam (upotreba metala za izradu novca) i prelazi se na izradu,izdavanje i upotrebu papirnog novca.
Papirni novac
28
PAPIRNI NOVAC
Posle sloma metalizma nastupa razdoblje zlatnog standarda i stvaranje i upotreba papirnog novca (XVII vek).
Papirni novac je prvi put upotrebljen 1690.god.u državi Masačusets. Početkom XVIII veka pojavljuje se u Francuskoj, a kasnije i u drugim zemljama.
29
Tek sa pojavom novčanica (banknota) sa zlatnim važenjem, papirni novac poprima karakter prometnog sredstva. U početku su papirne novčanice bile zamenljive za zlato, ali je kasnije usledilo veće odstupanje vrednosti papirnih novčanica od zlatnog pokrića.
30
Razlikujemo 3 standarda:
• Čisti zlatni standard (vrednost papirnih novčanica u opticaju bila je za oko 1/3 iznad raspoložive količine zlata, jer su procene pokazivale da se toliko novčanica nikada ne povuče iz opticaja i zameni za zlato)
• Karakteristike ovog sistema:
a.Postojala je potpuna sloboda kovanja zlata i pravljenje novca od njega i pretapanje takvog novca u zlato.
b.Novčanice su bile surogati novca i mogle su svakog trenutka biti zamenjene za zlato.
c.Postojala je potpuna sloboda izvoza i uvoza zlata.
31
• Automatizam zlatnog važenjaje bio veoma hvaljen i cenjen, jer je automatski regulisao količinu novca sa potrebama robnog prometa.
• Smatra se da je zaslužan za održavanje stabilnosti cena.
32
• U toku funkcionisanja sistema zlatnog važenja pojavile su se izvesne teškoće, koje su se manifestovale u suprotnosti između prirodne ograničenosti količinom zlata i sve veće potrebe za novcem u robnom prometu.
• Stalni i ubrzani razvoj tržišne privrede i robne proizvodnje neminovno je zahtevao i brže povećanje sredstava razmene u ovom slučaju zlatnog novca, što zbog prirodne ograničenosti nije bilo moguće.
33
• Ovaj problem je rešavan izdavanjem novčanica kao surogata pravog novca, a naročito izdavanjem menica, pa se na taj način ublažavala nestašica novca.
• Međutim, ni ovaj način se nije pokazao kao efikasan naročito u kriznim vremenima kada se ljudi žele osloboditi novčanica i zameniti ih za zlato.
34
35
• Zlatnopolužni standard (vrednost papirnih novčanica u opticaju je 2/3 iznad raspoložive količine zlata, s tim da više nije bila svaka novčanica zamenljiva za zlatni novac, nego samo za iznos novčanica u vrednosti jedne zlatne poluge.
• U ovom sistemu novac se više ne kuje od zlata, već na osnovu delimičnog pokrića u zlatu se izdaju novčanice koje služe kao zakonsko sredstvo plaćanja.
• Znači ukinuto je pravo kovanja novca od zlata, ali nije ukinuta zamenljivost banknote za zlato.
• Banknote su zamenljive za zlato ali ne za zlatnike, već za nekovano zlato(zlato u zlatnim polugama).
36
• To znači da je bio potreban veliki iznos novčanica da bi se zamenile za jednu zlatnu polugu. Tako je određen najmanji iznos koji se može zameniti za zlatne poluge.
• U našoj zemlji je tako pre drugog svetskog rata ovaj najmanji iznos bio 250.000 din.(prosečna plata u to vreme je bila 1.500 din.što znači da je prethodni iznos bio veoma nedostižan prosečnom građaninu).
37
• U ovom sistemu, veza između vrednosti zlata i vrednosti novčane jedinice se održavala preko slobodnog izvoza i uvoza zlata.
• Tako je održavan intervalutarni kurs domaće valute.
38
39
Zlatno devizni standard (vrednost papirnih novčanica u opticaju mogla je biti za oko 2/3 iznad raspoložive količine, ali sada ne samo zlata nego i deviza.
Zlato je postepeno istisnuto kao sredstvo svakodnevnog plaćanja i služi uglavnom za međunarodna plaćanja.
Ali i u tom slučaju je CB izbegavala da plaća zlatom, pa je plaćala zlatnim devizama (devizama koje su zamenljive za zlato).
Počinju se osnivati berze novca, na kojima se upoređuje odnos jedne valute prema drugoj (tzv. “kotiranje valuta”) na kojima je utvrđivana razlika između vrednosti zlata i vrednosti papirnih novčanica pojedinih valuta.
40
41
• Uspostavlja se valutni kurs – odnos vrednosti zlata i vrednosti papirnih novčanica pojedinih valuta.
• Uvodi se mehanizam tzv. zlatnih tačaka, preko kojih su valutni kursevi odražavali odstupanje pojedinih nacionalnih valuta od jedinstvene međunarodne vrednosti zlata. Ovaj mehanizam zlatnih tačaka se temeljio na zakonskom pravu zamene papirnih novčanica za zlato.
42
Uvodi se mehanizam gornje i donje zlatne tačke:
1. Gornja zlatna tačka predstavlja izvoz zlata – postoji takav nivo valutnog kursa pri kome se sva plaćanja inostranstvu podmiruju izvozom zlata, jer je to za izvoznika povoljnije nego da kupuje drugu valutu kod centralne banke.
43
2. Donja zlatna tačka predstavlja uvoz zlata – znači da je nivo valutnog kursa takav da se isplati zameniti valutu u inostranstvu i uvesti zlato u zemlju, jer razlika između valutnog kursa i zlatnog pariteta pokriva troškove unosa (dovoza) zlata.
Konvertibilnost je bila na snazi do 30-tih godina prošlog veka ali je značila zamenljivost papirnog novca za zlato a tek kasnije konvertibilnost znači međusobnu razmenljivost različitih nacionalnih valuta.
KREDITNI NOVAC• Kreditni novac igra ogromnu ulogu u
savremenim novčanim sistemima.
• Poznato je da prodavac robe umesto novca dobija od kupca menicu kojom izmiruje svoje obaveze prema raznim poveriocima.
• Jedna dobra menica može obaviti niz plaćanja odnosno izmiriti niz obaveza koje proističu iz dužničko-poverilačkih odnosa, do roka njenog dospeća.
44
• To znači da menica vrši ulogu sredstava plaćanja, odnosno vrši jednu od najvažnijih funkcija pravog novca.
• Kreditni novac je izrastao iz robnog promera, produkt je robnog prometa kao i pravi, tj.prvobitni novac.
45
46
Izdavale su ih samo poznate i solidne banke, čime su se iste obavezivale da će donosiocu priznanice isplatiti naznačeni iznos u zlatu.
• Pored menice, odobravanje kredita od strane bankarskog sektora znači stvaranje kreditnog novca jer odobreni kredit se obično ne realizuje u gotovom novcu već je dovoljno da banka u svojim knjigama odobri računu komitenta izvestan kredt a ovaj svoje obaveze opet izmiruje davanjem naloga banci da sa njegovog računa preknjiži određen iznos na račun poverioca, te na taj način izvrši svoje obaveze plaćanja.
• Tako, retko dolazi do upotrebe gotovog novca jer banke odobravanjem kredita stvaraju nova sredstva plaćanja, tj.kreditni novac.
• Ovakav sistem bankarskog novca poznat je pod nazivom kreditni,depozitni ili žiralni novac.
• Depozitni novac je veoma prisutan i u našoj privredi jer gotov novac služi u ograničene svrhe(isplata dohodaka, otkup poljopr.proizvoda, manje isplate).
47
• Savremena privreda se često naziva kreditnom privredom baš zato što je uloga kreditnog novca veoma porasla.
• Kreditni novac vuče svoje poreklo iz funkcije stvarnog robnog novca kao platežnog sredstva.
48
49
• Papirne novčanice zamenljive za zlato su štampale posebne banke ovlašćene od strane države – emisione banke.
• Kako banknote nisu bile dovoljne za pokriće potreba robnog prometa, kao dopunsko sredstvo plaćanja se pojavljuje kreditni novac (papirne novčanice, čekovi, menice i dr.)
• Kreditni novac nije imao pravi status novca, već je tretiran kao “novčani surogat” (zamena novca)
50
Funkcije novca
1. Funkcija mere vrednosti2. Funkcija prometnog sredstva3.Funkcija sredstva plaćanja4. Funkcija novca kao sredstva za zgrtanje blaga5. Funkcija svetskog novca• Funkcija novca kao konzervatora vrednosti• Funkcija novca kao izraza solventnosti i
likvidnosti• Funkcija novca kao garanta slobode konzuma
51
1. Ova funkcija proističe iz delovanja zakona vrednosti prema kome se vrednost svake robe određuje količinom društveno potrebnog rada za proizvodnju te robe. F.mere vrednosti je u tome što se vrednost svake robe izražava u novcu i predstavlja cenu te robe.
52
2. Ova funkcija se ispoljava u tome što je posredovanjem omogućena razmena robe. Imalac bilo koje robe može tu robu zameniti za bilo koju drugu robu posrednim putem, tako što prvo zamenjuje svoju robu ili usluge za novac, kojim onda može kupiti robu koju želi.
53
3. Ova funkcija proističe iz činjenice da se ne mora poklapati vreme kupovine sa vremenom plaćanja. Pored kupovine postoje i druge usluge, obaveze i sl. Čije se plaćanje može odložiti. To je posledica razvoja proizvodnih snaga sa sve većom podelom rada i pojavom kreditnih odnosa. Novac kao takav u sbi sadrži funkciju platežnog sredstva.
54
4. Ova funkcija je nastala iz okolnosti da se novac kao zamena za bilo koja dobra i robe koje imaju vrednost i upotrebnu vrednost, mogao čuvati da bi se trošio onda kada njegovom imaocu odgovara.
U današnje vreme, kada su razvijeni štedno-kreditni odnosi, čuvanje novca je sve ređe. Novac se ulaže u štednju, koja vlasnicima donosi kamate.
55
5. Ova funkcija novca je nastala iz sve veće potrebe da se na osnovumeđunarodne podele rada vrši razmena između pojedinih zemalja. U početku je zlato obavljalo funkciju svetskog novca (zbog svoje vrednosti i upotrebne vrednosti) i postalo univerzalna roba jednaka za sve, bez ograničenja na zemlju proizvođača.
U savremenim uslovima međunarodna razmena se naravno ne vrši putem zlata, već preko ovlašćenih nacionalnih banaka.
56
Međunarodno plaćanje se vrši na osnovu kurseva valuta, koji predstavljaju odnos vrednosti jedne valute prema drugoj, ili prema zlatu, zavisno od postignutog dogovora između zemalja učesnica u razmeni.
57
• 1. Funkcija novca kao izraza solventnosti i likvidnosti i
• 2. Funkcija novca kao garanta slobode konzuma, predstavljaju novije funkcije novca (prema nekim autorima to i nisu nove funkcije nego su samo izvedene iz nekih od pet “starih” funkcija novca).
58
• Prva funkcija novca proističe iz mogućnosti da se novac koji se poseduje ne mora odmah koristiti, jer postoji mogućnost njegovog čuvanja i angažovanja prema nahođenju njegovog imaoca. F-ja novca je i u tome što se pomoću njega izražava stanje solventnosti i likvidnosti.
59
• Likvidnost se odnosi na kratkoročnu vremensku usklađenost, tj. sposobnost banke da odgovori dospelim obavezama u određenom roku.
• Princip solventnosti daje primat dugoročnoj vremenskoj usklađenosti tj. stalnoj sposobnosti banke da svoje obaveze isplati u celini.
60
• Nelikvidnost nastaje u slučaju kad kod određenog subjekta (preduzeća, banke) nastupi stanje neusklađenosti između izmirenja obaveza i naplate potraživanja. Ako nastane dugotrajnija nemogućnost izmirenja obaveza, nastupa stanje insolventnosti, gubi se solventnost subjekta, što za sobom povlači mnoge posledice, pa i sam stečaj.
61
• Druga funkcija se sastoji u tome što se za novac mogu kupiti sve vrste roba i usluga koje su izložene prodaji bez ograničenja. Ograničenje postoji samo u izuzetnim prilikama, kada se organizuje racionirano snabdevanje ili kada se kupovina obavlja radi nedozvoljene trgovine.
62
Kupovna moć novca
• se izražava odnosom jedinica novca prema određenoj količini robe ili meri usluga, odnosno, koliko se robe ili usluga može dobiti za određenu količinu novca.
• Kupovna moč novca se može meriti i izražavati na
• unutrašnjem i
• međunarodnom tržištu
63
• Na unutrašnjem tržištu kupovna moć se meri odnosom ukupnih robnih fondova i njihove strukture s jedne i novčanih fondova s druge strane.
• Posmatranje kretanja kupovne moći:
-statički
-dinamički
64
• Statički kupovna moć novca se određuje po tome koliko se u jednom periodu može kupiti robe ili dobiti usluga za određenu količinu novca.
• Dinamički se kupovna moć novca prati tako što se na osnovu statističkih metoda prikupljanja,obrade i analize podataka prate cene najvažnijih proizvoda i usluga i vrši njihovo upoređivanje.
65
• Kupovna moć novca se najčešće meri indeksom cena na malo i indeksom troškova života.
• Na međunarodnom tržištu kupovna moć novca se meri prema mogućnosti koliko se jedinica stranog novca može dobiti za jedinicu domaćeg novca, ili koliko se daje jedinica domaćeg novca za jednu jedinicu stranog novca.
66
Novčani sistemi
• predstavljaju skup zakonskih propisa koji regulišu sva pitanja koja se odnose na novac jedne zemlje.
• Po pravilu određeni monetarni sistem važi na teritoriji jedne zemlje, ali može i obuhvatati i teritoriju više zemalja (monetrana unija). Primer EU i € i SAD i $.
• Ako monetarni sistem važi na teritoriji jedne zemlje onda se govori o monetarnom suverenitetu.
67
• Monetarne unije predstavljaju viši stepen privredne i društvene integracije između zemalja.
• Zakonom i propisima se regulišu najbitnija pitanja vezana za monetarne sisteme jedne zemlje.
• Najvažnija pitanja koja se regulišu monetarnim sistemom su:
68
• Naziv nacionalne valute
• Oblik novca
• Apoeni u kojima će se novac kovati i štampati
• Materijalna supstanca za koju je novac vezan i odnos novca prema toj supstanci, paritet itd.
69
• Osnovna podela novčanih sistema vrši se na dve grupe i to na:
• metalistički ili vezani novčani sistem i
• papirni ili slobodni novčani sistem
70
METALISTIČKI ILI VEZANI NOVČANI SISTEM
• Predstavlja takav sistem u kome je zakonom uređeno da novčana jedinica sadrži određenu količinu nekog metala ili da je vezana, odnosno pokrivena tim metalom.
• U zavisnosti od toga da li je novac vezan za jedan, dva ili više metala razlikujemo:
71
• Monometalističko
• Bimetalističko i
• Multimetalističko važenje
72
• Monometalističko važenje je ono važenje kada je novac od jednog metala ili kada je novčana jedinica vezana samo za jedan metal.
• Tako postoji monometalizam zlata i monometalizam srebra
• Monometalizam se naziva još i zlatnim standardom, a za njegov početak se uzima 1774.godina, ali je pravi monometalizam u Engleskoj uveden tek 1816.god.
73
• Monometalizam se javlja u tri vida:
• U vidu zlatnih valuta, zlatnih poluga i zlatnih deviza
• Monometalizam zlatnih valuta je novčani sistem u kojem se novčanice kuju od zlata sa određenom kovničkom stopom, čime se određuje broj novčanica koji se iskiva od jednog kilograma zlata, finoća legure itd.
74
• Monometalizam zlatnih poluga, je novčano važenje gde ne postoje novčanice od zlata, već se novčanice u određenim iznosima i pod određenim uslovima mogu zameniti samo za zlatne poluge.
• Sistem zlatnih deviza je strani novac koji ima zlatno pokriće i koji se može konvertovati (pretvoriti) u zlato.
75
• Bimetalističko važenje je takvo novčano važenje u kome se novac kuje od dva metala, najčešće zlata i srebra.
• Postoje: puno, paralelno i hromo važenje.
• Puno – novčanice(i od srebra i od zlata) su potpuno ravnopravne kao sredstvo plaćanja
76
• Paralelno – je sistem gde zakonom nije zagarantovan odnos vrednosti između dva metala, nego se njihov odnos slobodno formira na tržištu.
• Hromo važenje – postoje dve vrste metalnog novca koje nisu međusobno ravnopravne.(na pr. zlatnim novcem se može kupiti sve, a srebrnim samo određene robe)
77
• Multimetalistički sistem se karakteriše po tome što se novčanice iskivaju od više vrsta metala. Ovaj sistem je nestabilan jer ne postoji stabilan odnos između vrednosti pojedinih novčanica.
78
PAPIRNO ILI SLOBODNO VAŽENJE
• U sistemu papirnog važenja, novac nije vezan za zlato ili neki drugi metal što znači da nije ni konvertibilan.
• Zove se slobodno važenje jer ne postoji obaveza zamenjivanja novca za zlato.
• Kako se dinamika cena prati preko njihovih indeksa, slobodno, papirno važenje se naziva još i indeksnim važenjem.
79
KVANTITATIVNA TEORIJA NOVCA
• D.Rikardo polazi od teorije radne vrednosti,
• Vrednost novca i plemenitih metala tretira kao vrednost ostalih roba, gde vrednost i novca i roba zavisi od količine dr. potrebnog rada potrebnog za njegovu proizvodnju.
80
• Osnovna postavka kvantitat. Teorije novca je tvrdnja da je ukupna količina novca u opticaju jednaka ukupnoj vrednosti ekonomskih transakcija izvršenim tim novcem, tj.:N = R*C,
• N – količina novca
• R – roba
• C - cene
81
• Iz prethodnog obrasca sledi da je C=N/R, što znači da svako povećanje količine novca u opticaju, uz nepromenjenu količinu robe, dovodi do povećanja opšteg nivoa cena, u čemu i jeste suština kvantit. teorije novca.
• Fišer dalje razrađuje ovu teoriju tako da C=N/R sada glasi M*V=P*T
82
gde je: M-novčana masa
P-nivo cena
V-brzina opticaja novca
T-obim ekonomskih transakcija
83
Maršalova varijanta kvantitativne teorije novca
• Maršal pažnju usmerava na brzinu opticaja novca
• Uvodi koeficijent “k”=1/V (V-brzina opticaja novca)- što je veća brzina opticaja novca to je koeficijent manji.
• Maršalov zaključak je da odnos između količine novca i nivoa cena nije direktan, i zavisi od kamatne stope i marginalne efikasnosti kapitala, tj. od profitne stope.
84
KEJNSOVO SHVATANJE KVANT. TEORIJE NOVCA
• Kejnzijanska dohodna teorija smatra da su osnovni uzroci kretanja cena nemonetarne prirode: kretanje nadnica, deficit budžeta itd
• Umesto monetarne politike, kejnzijanci preporučuju primenu fiskalne politike i politike nadnica. Isto tako, kejnzijanci smatraju da je primena monetarne politike neophodna samo u slučaju regulisanja kamatne stope.
85
Savremena kvantit. teorija novca
• Njen utemeljivač je Milton Fridman koji je na teoriju postavio na osnovu empirijskih istraživanja.
• Smatra da postoji jaka veza između kretanja količine novca i kretanja cena kao i ostalih ekonomskih kategorija.
• Fridman polazi od toga da je kvantitativna teorija u suštini teorija tražnje novca.
86
• Prema njemu imovina se može držati u pet različitih oblika:
• 1) novac kao oblik potraživanja
• 2) obveznice
• 3) akcije
• 4) fizička dobra
• 5) ljudski kapital.
87
• Veoma je interesantno mišljenje Fridmana o tome da novac nije samo sredstvo razmene već i "nešto što omogućuje ljudima da razdvoje akt kupovine od akta prodaje".
• Kako je Milton Fridman pristalica kvantitativne teorije novca, on smatra da postoji takva zakonitost u odnosima količine novca i cena kakva postoji u prirodnim zakonima fizike.
88
METALISTIČKA TEORIJA NOVCA
• Metalistička teorija novca je poznata pod nazivom novčani metalizam. Naziv metalizam podrazumeva jedan vid teorije novca, koja polazi od shvatanja da novac mora da ima "pokriće" u nekoj robi, tako da osnovni izvor vrednosti novca bude vrednost robe koja vrši funkciju sredstva razmene i sredstva plaćanja.
89
• Pristalice ove teorije ističu da se novac mora sastojati od nekog plemenitog metala ili da ima pokriće u takvom metalu, tako da izvor njegove prometne vrednosti čini prometna vrednost toga metala.
• Sistem zlatnog važenja sa opticajem zlatnika bio je klasični primer novčanog metalizma, jer su pored zlatnika u opticaju bile i banknote koje su imale stoprocentno pokriće u zlatu
90
DRŽAVNA TEORIJA NOVCA
• Interesovanje države za pravo izdavanja novca
• Usvajanje zakonske regulative
• Ova teorija je jednostrana, jer novac shvata isključivo kao pravnu kategoriju, a mora se priznati da je ekonomski pojam novca važniji od njegovog pravnog pojma
91
NOMINALISTIČKA TEORIJA NOVCA
• Nominalistička teorija novca, ili tzv. nominalizam, polazi od principa da je novčana obaveza jednom zauvek određena brojem novčanih jedinica. To znači da je nominalna vrednost u stvari vrednost izražena brojem novčanih jedinica. Novčana jedinica ne mora imati materijalnu vrednost, ali svaki komad novca mora imati svoju nominalnu vrednost.
92
• Nominalizam se ne posmatra samo kao teorija o novcu, već se veoma često shvata i kao monetarno-politički pravac. Sa stanovišta takvog shvatanja, nominalizam znači da sve promene u cenama potiču od promena vrednosti robe, pa čak i u onim slučajevima kada dolazi do promena opšteg nivoa cena, što je znak da je promena vrednosti nastala kod novca, a ne kod robe.
93
POJAM I VRSTE INFLACIJE
“Ko pojave posmatra u njihovom poreklu i razvoju dobiće najjasnije podatke o njima.”
Aristotel
94
• Prema nalazima istraživača koji su analizirali arheološke podatke iz drevnog grada Mesopotamije, jednog od najstarijih kulturnih, političkih i trgovačkih centara civilizacije, prva inflacija u istoriji se dogodila u Vavilonu. Nju je, prema tvrdnjama ovih naučnika, izazvao legendarni osvajač Aleksandar Veliki, koji je dovlačio plen sa svojih osvajačkih pohoda, najčešće u srebru. Ova inflacija je, prema nalazima, trajala oko jedne decenije. ("Politika" 30.01.2002. god.)
95
• Problem inflacije nastaje kada se količina novca menja bez odgovarajućih promena na strani ponude robe, tako da takve promene deluju na rast cena. Kada se povećanje mase novca zaustavi, dolazi do zaustavljanja rasta cena na nivou formiranog novčanog opticaja.
• ili drugim rečima:
količina novca ≠ količina robe
• Inflacija je pojava veoma starog porekla , a sam izraz potiče od latinske reči “inflatio” što znači nadimanje ili naduvavanje.
• Inflacija je bila poznata još u antičkom dobu, a zatim i u vizantijskom carstvu kaka je opala vrednost rimske novčane jedinice.
• Poznato je slabljenje vrednosti novca i tokom srednjeg veka (opadanje vrednosti sterlinga tokom 16.veka i podizanje cena u celoj Evropi.
96
• Talas inflacije je zahvatio Evropu i tokom Napoleonovih ratova, zatim za vreme francuske revolucije.
• Veliki skok cena i novčanog opticaja zabeležen je i u Americi za vreme Građanskog rata 1861.-1865.god. kada je prvi put i upotrebljena reč inflacija.
• To su sve pojave koje nisu imale stalni karakter, a koje su često bile vezane za velike istorijske događaje (ratove) kada je dolazilo do krupnih poremećaja u društvu.
97
• Posle Prvog svetskog rata, inflacija postaje stalni pratilac ekonomskog života većine zemalja pa se kaže da je 20.vek – vek inflacije.
• Prisutna je i u razvijenim i u nerazvijenim državama, i ozbiljan je svetski ekonomski problem.
98
• Neke od definicija:
• “Inflacija je povećanje novčanog opticaja preko one količine pri kojoj se opšti nivo cena povećava”.
• “Inflacija je jedna ekonomsko-finansijska pojava izazvana poremećajima ravnoteže u faktorima proizvodnje, a kao njena posledica nastaje povećanje novčanog opticaja emisijom novčanica i kreditnog novca bez pokrića u plemenitom metalu ili proizvodima.
99
• Ova pojava prouzrokuje odstupanje vrednosti novca od ranije utvrđene količine zlata za koju je novčana jedinica bila vezana, što se odražava u slabljenju kupovne vrednosti novca i u stihijskom skoku cena, a to se odražava na preraspodelu dohodka, na štetu siromašnijih, a u korist imućnijih društvenih klasa”.
100
• Većina savremenih pisaca građanske ekonomske teorije smatra da je inflacija takvo stanje u kome efektivna novčana tražnja preovladava nad ponudom roba i usluga, bez obzira da li se takvo stanje odražava ili ne na povećanje opšteg nivoa cena.
• Ovakvo shvatanje inflacije je u literaturi poznato kao teorija inflacionističkog raspona ili jaza (gap), koja pod jazom podrazumeva razliku između ponude i tražnje.
101
• Ukoliko je ova razlika veća, utoliko je veći pritisak na cene, koje skaču da bi premostile taj jaz, kako bi se izravnala ponuda sa tražnjom.
• Ovaj raspon može nastati zbog nedostatka i poremećaja na strani robe, faktora proizvodnje i realnog dohotka, koji nastaje usled povećanih nominalnih zahteva.
102
• Inflacija nije pojava koju je moguće istrgnuti iz celokupnog ekonomskog organizma i posmatrati je izolovano, nezavisno od ostalih ekonomskih kategorija.
• Ako bi se tako (izolovano) posmatrala došlo bi se do zaključka da je ona isključivo monetarni poremećaj, a njen uzrok bi se jedino nalazio u bujanju kanala novanog opticaja suviše velikom količinom novca, što je potpuno pogrešno i jednostrano.
103
104
VRSTE INFLACIJE
• Inflacija se može razlikovati prema sledećim karakteristikama:
• 1. prema jačini ili intenzitetu
• 2. po dužini svog trajanja
• 3. po poreklu svog primarnog nastanka
• 4. po svom odrazu, odnosno uticaju na cene
• 5. prema načinu nastanka.
105
• 1) Prema intenzitetu: lake (2-5%), srednje (5-15%) i hiperinflacije.
• 2) Prema dužini trajanja inflacionog procesa:sekundarne- dugo traju, jednokratne- viši rast cena, hronične-oštrije i dugoročnije.
• 3)Prema poreklu: uvezena i domaća
106
• 4) Prema mogućnosti odraza na cene:aktivna i neaktivna
• 5) Prema načinu nastanka : namerna i hotimična.
• Osim prethodnih postoje još i :• prigušena• otvorena• hiperinflacija• monetarna inflacija• inflacija troškova reprodukcije
107
Prigušena ili kontrolisana inflacija
• - nastaje kao posledica primene stabilizacionih mera ekonomske politike.
• Osnovne mere koje se primenjuju kao stabilizacione su ograničavanje rasta cena, propisana veća štednja, racionalisana potrošnja i investicije.
108
• Cilj ovih mera jeste da se da se ublaži ili zaustavi opšti rast cena.
• Primena administrativnih mera u kontroli inflacije deluje samo privremeno da bi se smanjio (ali ne i potpuno uklonio) inflacioni jaz.
• Njihova primena dovodi do stvaranja prikrivene ili progušene inflacije.
109
• Sa prestankom delovanja mera administrativne kontrole inflacije, višak novčane tražnje se izliva na tržište.
• Tako se manifestuje povećana tražnja za robama.
• Međutim zalihe roba su na tržištu MANJE od novčane tražnje, pa se ponuda i tražnja izravnavaju kroz porast nivoa cena.
• Tako prikrivena prelazi u otvorenu infalciju.
110
Otvorena inflacija
• Kada se i pored primene mera antiinflacione politike u privredi javlja permanentan (stalan) rast cena – govorimo o otvorenoj inflaciji.
• Ova kategorija inflacije gotovo da ne postoji u praksi, već samo u teroriji, zato što danas postoje veoma razvijene mere antiinflacione politike.
111
• Ovaj tip inflacije ne pogađa podjednako sve sektore i grane privrede. Zbog toga dolazi do disproporcija u razvoju privrede i raspodeli ND. Ovaj tip inflacije se često vezuje za postojanje tzv. “inflatornih očekivanja”.
• Najčešće se otvorena pretvara u galopirajuću ili hiperinflaciju.
112
Hiperinflacija
• Onda kada inflacioni proces poprimi veliku brzinu, pri čemu kupovna snaga novca naglo opada zbog dnevnog porasta cena – nastipa HIPERINFLACIJA.
• Vezan je za preveliku budžetsku potrošnju i finansiranje javnih potreba preko kreditne ekspanizije.
113
• Kada privreda i stanovništvo izgube poverenje u domaći novac, pretvaraju sve ili skoro sve novčane zalihe u realna dobra ili u neku drugu valutu.. Novčani dohoci se brzo troše , potrošnja je prevelika, nastupaju nestašice. Plate se isplaćuju najpre mesečno, pa nedeljano ili češće.
• Kupuje se sve do čega se dođe.
• Cene i dalje veoma brzo rastu, a kupovna moć novca i dalje opada.
114
• Hiperinflacija konačno vodi ka slomu celokupnog monetarnog sistema, zato što novac više nije u stanju da uspešno vrši ni jednu svoju novčanu funkciju. To vodi haosu u celokupnoj privredi i na kraju uništenju celokupnog ekonomskog sistema.
• Hiperinflacija se završava valutnom reformom, kada se umesto stare i potpuno obezvređene valute uvodi nova novčana jedinica.
115
Monetarna inflacija
• Naziva se još i inflacija kupovne snage ili inflacija tražnje.
• Suština ove inflacije je u tome da postoji višak agregatne tražnje u odnosu na robne fondove, iz čega sledi rast cena koji treba da ih uravnoteži.
116
• Inflacija tražnje je posledica neadekvatnog delovanja monetarnog sistema, koji kreira suvišnu količinu nekonvertibilnih novčanica.
• Uzroci:
• ekspanzija bankarskih kredita za pokriće budžetskog deficita
• ekspanzija kredita preko enormnog rasta potrošačkih kredita kod bankarskog sistema, i dr.
117
Inflacija troškova reprodukcije
• Inflacija se ne mora javiti uvek kao posledica viška novčane tražnje iznad robnih fondova.
• Može nastati i u situaciji kada postoji ravnoteža između ponude roba i novčane tražnje, to jest kada je T=P.
• Inflacija troškova reprodukcije nastaje kada pojedini troškovi u reprodukciji izazivaju rast cena.
118
• Ti troškovi su troškovi materijala, nadnica, profita, amortizacije.
• Porast troškova proizvodnje izaziva rast cena – pa troškovi “guraju” cene naviše.
• Osnovni faktori koji dovode do pojave ovog tipa inflacije su:
• Povećanje nadnica i ličnih primanja iznad produktivnosti rada,
• Monopoli i oligopoli – nepostojanje konkurencije gde se cene utvrđuju autonomno a njihovo povećanje se lančano prenosi na ostale grane.
119
• Porast profita, odnosno stope akumulacije kod nas,navodi preduzeća na to da u već formiranom odnosu plata i profita porast ovih kategorija ostvaruju kroz rast cena.
• Monetarna politika može:
• 1. da i dalje bude takva da u dužem periodu dovede do usporavanja stope rasta neiskorišćenih kapaciteta i nezaposlenosti,
120
• 2. da se podešava novonastalim procesima, čime objektivno podržava proces inflacije.
• Znači: da li da suzbija inflaciju nastalu bez porasta agregatne tražnjei da je dopuni novom količinom novca, ili ne.
• U principu monetarna politika nije efikasna protiv inflacije troškova.
121
Uzroci nastanka inflacije
Mogu biti:
• pad proizvodnje i smanjenje robnih fondova
• autonomni rast cena
• neravnomerna raspodela ND
• platni bilans (pasivni i aktivni)
Pad proizvodnje i smanjenje robnih fondova
• Inflacija može nastati zbog povećanja tražnje na tržištu ali i kada na strani tražnje nije došlo do promena.
• U vezi sa tim mogu nastati tri mogućnosti:
• apsolutni pad proizvodnje,
• relativno smanjenje proizvodnje,
• pad ponude robnih fondova.
122
Autonomni rast cena kao uzrok nastanka inflacije
• Intenzitet pritiska države zavisi od veličine autonomnog porasta cena i broja proizvoda i usluga, čije je cene država povećala, ili koje monopoli drže pod kontrolom.
123
• Ovaj inflatorni inpuls biva praćen i psihološkim momentom, a njegova suština je u prenošenju povećanja cena na one proizvode i usluge kod kojih nije bilo povećanja cena od strane države ili monopola.
124
• Takvi slučajevi su:
• Povećanje cena uvoznih roba usled uvoznih carina,
• Povećanje poreza na promet ili PDV-a,
• Povećanje stanarina,
• Povećanje usluga javnih službi,
• Povećanje cena od strane monopola,
• Povećanje cena energije , goriva i sl. jer se one prenose na sve proizvode i usluge.
125
• Nijedan od ovih uzroka ne deluje pojedinačno. Obično se radi o više uzroka koji se pojavljuju istovremeno, podstičući jedan drugog.
126
Neravnomerna raspodela ND kao uzrok inflacije
• Raspodela ND se ne vrši direktno već preko tržišta – posredstvom novca, a na osnovu postojećeg nivoa cena.
• Y = C + I + G + (X –M)• Y – dohodak,• C – lična potrošnja,• I – investicije,• G – opšta i zajednička potrošnja,• X-M – razlika izvoza i uvoza.
127
• Povećano C nastaje kada dođe do povećanja ličnih dohodaka iznad produktivnosti rada
• Posledica toga je rast troškova poslovanja preduzeća i javni rashodi što dovodi do porasta cena. Realna potrošnja i kupovna moć (životni standard) opadaju.
128
• Povećano I neposredno dovodi do inflacionih promena. Investicije po svojoj prirodi deluju inflatorno jer se trošenjem akumulacije stvara novčana kupovna snaga, dok će robni fondovi biti na tržištu tek sa izbacivanjem novih proizvoda.
129
• Povećano G je stalan izvr inflacije a naročito kada se povećava potrošnja za neprivredne investicije (rashode).
• To dovodi do nove emisije novca (CB finansira svojim kreditima sve oblike preterane budžetske potrošnje).
• To je klasičan primer finansiranja budžetskog deficita iz emisije CB.
130
Platni bilans uzrok nastanka inflacije
• Pasivni platni bilans može biti uzrok inflacije ukoliko se deficit pokriva zaduživanjem u inostranstvu pa se ovo zaduženje prenosi u naredne godine kroz obavezu plaćanja kamate i otplatu duga
• Neophodo je povećati izvoz domaće robe, ali da se pritom ne uvozi odgovarajuća protivvrednost u robnim fondovima
131
• Aktivni platni bilans može biti uzrok inflacije. Zbog visoke aktive u bilansu plaćanja (priliva deviza) dolazi do stvaranja velikih minetarnih rezervi.
• Njih otkupljuje CB, i na osnovu njih izdaje novac, čime se povećava monetarna masa koja stvara mogućnost za inflatorni impuls.
• Tako se “uvozi” inflacija iz inostranstva.
132
133
ANTIINFLACIONE MERE
Tržišno-političke mere
(ograničavanje tražnje svođenjem zarada na nivo povećanja produktivnosti rada)
Monetarno-političke mere
(povećanje eskontne stope,povećanje stope obaveznih rezervi banaka kod emisione banke, prodaja hartija od vrednosti i mere novčane reforme)
134
Mere fiskalnog karaktera(uravnoteženje budžeta, povećanje poreza i
drugih dažbina,raspisivanje državnog zajma, mere u oblasti carina)
Koje će se mere preduzimati, kakvog intenziteta i metoda kombinovanja zavisi od društvenih odnosa, uzroka nastanka i jačine inflacije, mogućnosti da se određene mere sprovedu)
135
Deflacija i deflaciona politika
Pojam i priroda deflacije
Deflacija je pojava suprotna inflaciji karakteriše se opadanjem opšteg nivoa cena.
To je poremećaj monetarne ravnoteže, tj. stanje kada efikasna novčana tražnja zaostaje za ponudom roba (ponuda je veća od tražnje)
136
• Deflacija je retka pojava, daleko ređa od inflacije.
• Karakteriše je proces kontrakcije (povlačenja) novčanog volumena
137
UZROCI I FAKTORI DEFLACIJE
• Deflacija može biti izazvana:
• monetarnim faktorima,
• finansijskim faktorima,
• realnim faktorima reprodukcije,
• političkim (neekonomskim) faktorima
138
Posledice i oblici delovanja deflacije
Posledice:• PAD TRAŽNJE,• SNIŽAVANJE CENA• “SKUP” NOVAC – KAMATNA STOPA VISOKA• PAD RENTABILNOSTI• STAGNACIJA PROIZVODNJE• PORAST NEZAPOSLENOSTI
139
Posledice mogu biti direktne:
- pad realizacije robe,
- porast zaliha
- pad proizvodnje i zaposlenosti
- povećanje izvoza i opadanje uvoza
- sniženje cena na domaćem tržištu
- bankrotstvo banaka i preduzeća
140
• i indirektne, koje se manifestuju kroz preraspodelu dohotka u privredi, najčešće prema neproizvodnim i rentijerskim slojevima u društvu
141
DEVALVACIJA I DEPRESIJACIJA
• Devalvacija predstavlja zakonsko smanjenje vrednosti domaće valute u odnosu na standard, koji može da bude zlato ili neka čvrsta strana valuta.
• Spada u veoma značajne mere monetarnih promena.
142
• 1. Sprovodi se u slučaju kada je domaća valuta precenjena u odnosu na zlato ili strane valute.Ovim aktom se nivo valute dovodi na raniji nivo čime se priznaje faktičko stanje položaja nacionalne valute.
• 2. Može se sprovoditi i u cilju povećanja konkurentnosti domaće robe na ino-tržištu pa se zato naziva i konkurentnom devalvacijom.
143
• Efekti od devalvacije su ograničenog dejstva.Korist od devalvacije traje sve dok i druge zemlje ne preduzmu slične mere, posle čega se poništava stečena prednost.
• Kao posledica devalvacije se javlja poboljšan platni bilans, domaći izvoznici za ostvarene devize dobijaju veći iznos domaće valute, itd.
144
• Depresijacija predstavlja smanjenje vrednosti domaće valute, koje je ostvareno na tržištu.
• I devalvacija i depresijacija su smanjenja vrednosti domaće valute u odnosu na strane valute, s tim što se devalvacija sprovodi na osnovu formalno-pravnih akata, a depresijacija delovanjem ponude i tražnje na tržištu.
145
REVALVACIJA I APRESIJACIJA
• Revalvacija predstavlja povećanje deviznog kursa (intervalutarne vrednosti) domaće valute u odnosu na valute drugih zemalja koje se sprovodi formalno-pravnim aktom monetarnih vlasti.
• Revalvacija je mera supotna devalvaciji.
146
• Revalvacija se sprovodi u dva slučaja:
1. ako je usled rata ili ekon. kriza došlo do obezvređivanja domaće valute
2. ako je valuta neke zemlje zbog njenog izuzetnog napretka bitno poboljšana.
• Efekti revalvacije su:
• povećanje uvoza, i smanjenje izvoza
• uravnoteženje platnog bilansa
147
• Apresijacija je povećanje deviznog kursa (intervalutarne vrednosti) domaće valute, ali na tržištu (delovanjem ponude i tražnje), a ne formalno-pravnim aktima monetarnih vlasti.
• Ako je apresiranost domaće valute dugotrajna, neophodno je reagovanje monetarnih vlasti (kroz revalvaciju – zvaničnu potvrdu stanja na deviznom tržištu).
148
ZAMENA NOVCA
• Inflacija može da dostigne takve razmere da se mora primeniti mera zamene novca kao potpuna novčana reforma.
• To se čini obično posle krupnih događaja kao što su ratovi, krize, sjedinjavanje više teritorija sa različitim monetarnim sistemima u jedan, isl.
149
• Potpunoj novčanoj reformi slična je denominalizacija novca, ali se od nje razlikuje.
• Sprovodi se reforma kojom se pored postojećih novčanica uvode novčanice koje su za nekoliko puta većeg pariteta u odnosu na dotadašnje.
150
• Nazivaju se “novim” ( na pr.novi dinari),jedno vreme su u prometu sa starim, a posle izvesnog vremena se “stare” novčanice potpuno povlače iz prometa.
• Sistem denominalizacije uveden je kod nas 1965. i 1993.godine, i jedno vreme je postojao naziv “novi” i “stari”, ali je vremenom nestao prefiks “novi”.
151
NOVČANO TRŽIŠTE
• Predstavlja susret ponude i tražnje novca i novčanih sredstava, pri čemu se vrši njihovo izravnavanje uz kamatnu stopu koja predstavlja cenu novca i novčanih sredstava.
152
• Novčano tržište se može podeliti na:
• novčano tržište (ponuda i tražnja kratkoročnih novčanih sredstava za obavljanje kratkoročnih poslova)
-ponuda i tražnja za novcem može da se javi: između banaka i nebankarskog sektora (stanovništva), i između samih banaka
153
• tržište kapitala (novčano tržište u širem smislu), ovde se pojavljuju tzv.specijalne banke koje se bave prikupljanjem sredstava na duži rok.
• I ako su tržište novca i tržište kapitala, podeljena tržišta među njima postoji povezanost jer može doći, pod određenim uslovima do prelivanja kapitala sa jednog na drugo.
154
MONETARNI AGREGATIDEFINICIJA MONETARNIH AGREGATA
• Monetarni agregati su monetarni indikatori koji služe za:
• određivanje kvaliteta i funkcija novca u privredi,
• vođenje monetarne politike,
• vođenje politike likvidnosti privrede i dr. sektora
155
• Motivi držanja novca i njegove funkcije u privredi mogu biti:
• Transakcioni (kada se novac koristi za obavljanje transakcija)
• Spekulativni (kada se novac drži u cilju spekulacije na finansijskom tržištu)
• Motiv predostrožnosti (kada se novac drži kao rezerva za slučajeve vanrednih okolnosti)
156
• Najčešće korišćeni agregat u monetarnoj analizi i ekonomskoj politici je M1 (novčana masa) i monetarna masa ili primarni novac M0.
• Primarni novac M0
• Novčana masa M1
• Likvidna sredstva M2
• Ukupna likvidna sredstva M3
• Monetarni volumen-ukupni depoziti M4
• Monetarni potencijal M5
157
P rimarni novac
re ze rv n i fo nd ov i
o ba v ezna reze rv a ba na ka
d e po z itn i no va c S C G
b laga jna
ž iro - ra cu n i ba na ka
g o to v n o va c u op tica ju
D ina rsk i p r im arn i n ov ac
158
KREIRANJE NOVČANE MASE
• Povećanje novčane mase
bankarski sektor
nebankarski sektor
159
• Smanjenje novčane mase
nebankarski sektor
bankarski sektor
160
• Postoji kreditiranje unutar bankarskog sektora (kada se banke kreditiraju međusobno),ali tada ne dolazi do povećanja novčanje mase.
161
TOKOVI FORMIRANJA NOVČANE MASE
TOKOVI FORMIRANJA NOVČANE MASE
• Prema metodologiji Narodne banke na nivo novčane mase utiču:
• dinarske transakcije,
• devizne domaće transakcije i
• devizne transakcije sa inostranstvom
162
p la sm an sre ds tav a u n eb an karski sek to r p o v la ce n je sre ds tav a iz n e ba nka rskog se kto ra
d in arske tra nsa kc i je
Dinarske transakcije
163
Devizne domaće transakcije
p la sm an de v izn ih kre d ita u n e ba nka rsk i sek to r(p ov e ca n je n o vcan e m ase)
p r im ljen i d ep oz it i o d n eb an ka rskog se kto ra(sm a n je n je n o vcan e m ase)
d e v izne do m a ce tra nsa kc i je
164
Devizne transakcije sa inostranstvom
Obuhvataju obaveze prema inostranstvu, potraživanja od inostranstva i razliku koja proističe iz ukupnih primanja od inostranstva i ukupnih plaćanja inostranstvu.
165
Brzina opticaja novca
je dinamička kategorija kojom se izražava stepen pokretljivosti novčane mase u određenom vremenskom periodu.
Masa novca u privredi je vrlo promenljiva i dinamična kategorija na koju utiču:
*oscilacije privredne aktivnosti
*brzina opticaja novca u privredi
*društveni proizvod
166
Obrazac za izračunavanje optimalne novčane mase glasi:
N =SRC+D-(K+P)/Bo pri čemu simboli znače:
N – optimalna novčana masaSRC – suma robnih cenaD – dospela plaćanjaK – prodaja na kreditP – međusobno prebijanjeBo – brzina obrta
167
FAKTORI KOJI UTIČU NA BRZINU OPTICAJA NOVCA
• Brzina opticaja novca se može definisati kao prosečno vreme zadržavanja novčanih sredstava kod nebankarskih transaktora.
168
• Faktori koji utiču na brzinu novčanog opticaja su:
• nivo dohotka taransaktora• oscilacije u dohotku• stabilnost cena• mogućnosti transaktora za dobijanje kredita• frekvencija plaćanja• finansijska disciplina• tehnika plaćanja
169
MERENJE BRZINE OPTICAJA NOVCA
• Postoje različiti indikatori na osnovu kojih se meri brzina opticaja novca. Zajedničko im je da se upoređuju sa prosečnom novčanom masom i izražavaju određenu privrednu i finansijsku aktivnost (obim novčanih transakcija,DBP)
170
• U svrhu analize merenja brzine opticaja uzimaju se vremenski periodi koji mogu biti različite dužine (godina, polugodište, kvartali, meseci i periodi manji od jednog meseca).
• Ako se meri brzina novčanog opticaja za period od godinu dana, obično se uzima prosečna godišnja novčana masa, čiji se prosek računa na bazi mesečnih stanja.
171
• Ovaj iznos se dobija tako što se za svaki mesec u godini izvede novčana masa, koja se sabere i podeli sa 12. Dobijeni količnik tako daje prosečnu godišnju novčanu masu.
• Monetarno planiranje i monetarna politika koji se zasnivaju na pretpostavci stabilne brzine nočanog opticaja, dovode do grešaka u održavanju dinamičke optimalne novčane mase.
172
• Dokazano je da je stabilnost brzine opticaja novca na duži rok veća, dok se suprotno tome monetarna politika sprovodi kratkoročno.
173
Primarni novac
• Primarni novac čini ukupan iznos likvidnih obaveza centralne banke prema ostalim bankama i nebankarskom sektoru koji ima depozite po viđenju kod centralne banke.
174
D E P O Z IT Iku m u lira ju se iz b a nkarsko g i n eb a nkarsko g se kto ra
G O T O V N O V A Cn a la z i se u p as iv i b i la nsa cen ta r ln e b an ke
P R IM A R N I N O V A C
175
• Izvori primarnog novca koji se nalaze u pasivi centralne banke sastoje se od depozita banaka i neposrednih komitenata centralne banke i gotovog novca u opticaju koji se nalazi kod stanovništva. Aktiva bilansa centralne banke sadrži tokove kreiranja primarnog novca.
176
• Kreiranje primarnog novca centralna banka vrši na tri načina:
• 1. davanjem kredita ostalim bankama
• 2. neposrednim davanjem kredita određenim komitentima i
• 3. deviznim transakcijama.
177
Međuzavisnost primarnog novca i novčane mase
• Primarni novac se sastoji od depozita ostalih banaka i nebankarskih sektora koji se vode kod CB i gotovog novca u opticaju, a novčana masa od depozita po viđenju i gotovog novca u opticaju.
• Znači: i primarni novac i novčana masa sadrže gotov novac u opticaju.
178
Kako, zbog postojanja mnoštva banaka u bankarskom sistemu CB nije u mogućnosti da direktno utiče na regulisanje novčane mase kao glavnog monetarnog agregata, ona to čini preko monetarnog multiplikatora.
Monetarni multiplikator je koeficijent koji se dobija kada se novčana masa podeli sa primarnim novcem.
179
• Međuzavisnost između primarnog novca, novčane mase i monetarnog multiplikatora se izražava ovako:
• M = N/N‘ N‘ = N/M N= M* N‘
• N-novčana masa
• N‘- primarna emisija,
• M-monetarni multiplikator
180
• Kada je stabilan monetarni multiplikator, koji pretpostavlja kretanje primarne emisije i novčane mase, CB je u stanju da planira budući nivo novčane mase preko primarne emisije i monetarnog multiplikatora.
• Ako je u nekom periodu monetarni sistem bio stabilan, u tom slučajuje potrebno da se poveća novčana masa za onoliko za koliko se planira povećanje DBP.
181
• Tako, ako se predviđa povećanje DBP za 10%, uz stabilnost monetarnog sistema, može se u istom procentu planirati primarna emisija i novčana masa.
