MONOGRAFIJA Živorad Kovačevićarhiva.emins.org/uploads/useruploads/knjige/12...tek topi su je s tu ret ku om bi na ci ju k li der skih, po li tič kih, ad mi ni sa tiv nih r t i

Živorad Kovačević

MONOGRAFIJA

MO

NO

GR

AF

IJA

Živ

ora

d Ž

ika

Kov

ače

vić

MONOGRAFIJA


Beograd, 2012.

Živora

d Ko

vačević

ŽivoradŽŽikaŽŽivoŽivoŽŽKovačevićKŽika Žika ŽŽ 1930—2011

Sadržaj

PREDGOVOR

Upr kos za bo ra vu,

Vla sti mir Ma te jić _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 7

BIOGRAFIJA ŽIVORADA KOVAČEVIĆA_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 11

Poglavlje I - GRADONAČELNIK _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 13

a) Večna slava manje smrači,

Petar Rakić _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 13

b) Projekat i izgradnja Sava centra – sećanja i uspomene,

Stojan Maksimović _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 18

Poglavlje II - DIPLOMATA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 23

a) Briljantni diplomat s minimalnim diplomatskim stažom,

Budimir Lončar_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 23

b) Dužnost je bila radost, Diplomatska akademija,

Božin Nikolić _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 26

Poglavlje III – AKTIVISTA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 35

a) Večiti mudri mladić,

Maja Bobić _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 35

b) Najugledniji član Igmanske inicijative,

Aleksandar Popov _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 37

c) Decenija prijateljstva,

Zoran Pusić _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 42

Poglavlje IV – LINGVISTA I PISAC _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 47

a) Ljubav za reči,

Ivan Klajn _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 47

6

SAD

RŽ

AJ

PRILOZI _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 53

IN MEMORIAM - iz Evrope + _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 55

a) Dovoljno dobro samo ono najbolje,

Mirko Tepavac_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 55

b) Čovek bez malodušnosti,

Vojin Dimitrijević _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 57

c) Se ća nje na go di ne pro me na i pri ja telj stva,

Jelica Minić _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 60

d) Nulla Dies Sine Linea,

Borivoj Erdeljan _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 62

e) Umro je iskreni prijatelj Sarajeva,

Tarik Karavidić i Midhat Aganović _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 64

f) Odlučan kao tragički junak,

Aleksandar Gatalica _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 66

FOTO-DOKUMENTACIJA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 69

IZ ŠTAMPANIH MEDIJA _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 79

AUTORSKI TEKSTOVI I GOVORI _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 93

a) Jugoslavija i svet, 2. novembar 2000. _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 93

b) Govor povodom 18 godina Evropskog pokreta u Srbiji _ _ _ _ _ _ _ _ 99

c) Istrajnost u kritičkom viđenju - 15 godina

Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji _ _ _ _ 101

d) Re vi ja pro pu šte nih šan si - neo bja vlje ni si nop sis za

TV se ri jal ŠTA BI BI LO DA JE BI LO _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 103

7


PR

ED

GO

VO

R

Autor

Upr kos za bo ra vupodnaslov

Ove, 2012. go di ne, Evrop ski po kret u Sr bi ji na vr ša va 20 go di na po sto ja nja i sle-da svo je mi si je za vid nim bo gat stvom ra zno rod nih ak tiv no sti i uspe ha ko je su ostva ri li broj ni čla no vi i po klo ni ci ide je i svr he po sto ja nja i ra da Po kre ta. Me đu oni ma ko ji su us pe si ma Po kre ta da li naj ve će i naj vi še pre po zna te do pri no se iz dva ja se Ži vo rad Ko va če vić, pred sed nik ove or ga ni za ci je či ta vih dva na est go-di na. Sa svim sve sni da Po kret ni ka da ne će mo ći da se odu ži de lu i do pri no su Ži vo ra da Ko va če vi ća i da on ne što ta kvo ni ka da ne bi ni oče ki vao ni ti pri hva tio, iz da je mo ovu mo no gra fi ju sa ne ko li ko na me ra, od ko jih na vo di mo sle de će:

Pr va, da odr ži mo ose ća nje da je de lo Ži vo ra da Ko va če vi ća sa na ma, da se tom de lu i na ovaj na čin za hva li mo i da se su prot sta vi mo ne u mit nom za-bo ra vu ko ji ra đa sva ki pro tok vre me na. Ži vi mo u uve re nju da će po ja va ove mo no gra fi je u ju bi lar noj go di ni Po kre ta bi ti na čin i znak da i Ži vo rad Ko va-če vić uče stvu je u tom pod se ća nju na pro te klih 20 go di na pre ko ono ga što su o nje mu za pam ti li, i u mo no gra fi ji za be le ži li, auto ri pri lo ga od ko jih je ova mo no gra fi ja sa či nje na.

Dru ga na me ra je da sva kog či ta o ca ove mo no gra fi je i tim pu tem do ve de mo u ve zu sa ži vo tom, de li ma i po sve će no sti ma Ži vo ra da Ko va če vi ća. Po seb no mla đe či ta o ce ko ji ma ono što je za pi sa no i is pri ča no u ovoj mo no gra fi ji mo že po slu ži ti da se upo zna ju sa vre me nom u ko me je ži veo i de lo vao ovaj iz u ze-tan čo vek i da u tom iz u zet nom ži vo tu i de lu na đu in spi ra ci je za svo ja ži vot-na opre de lje nja, is traj no sti i do sti za nja vi so kih, mo ral nih vred no sti.

Na ša tre ća na me ra je da se ovom mo no gra fi jom omo gu ći oni ma ko ji su do-bro po zna va li, za jed no ra di li sa njim i ve o ma uva ža va li Ži vo ra da Ko va če vi ća, da is ka žu ono što mi sle o ovom čo ve ku ta ko da ga i dru gi mo gu ve ro do stoj-no, de talj no i sve o bu hvat no upo zna ti. Ova na me ra je ostva re na mo no gra fi-jom o ko joj sle di ne ko li ko re či.

Mo no gra fi ja ima osam de lo va od ko jih ov de po mi nje mo onih pet u ko ji ma su opi sa ni ključ ni aspek ti ta le na ta, kom pe tent no sti, de lo va nja i za o stav šti ne Ži vo ra da Ko va če vi ća. Pr vi od tih de lo va, ko ji je na zvan GRA DO NA ČEL NIK,

8

PR

ED

GO

VO

R

či ne dva tek sta: je dan je na pi sao šef ka bi ne ta Ži vo ra da Ko va če vi ća, na funk-ci ji gra do na čel ni ka, dru gi za pis je sa či nio glav ni ar hi tek ta na iz grad nji Sa va cen tra. U pr vom tek stu je is pi sa na, ve o ma eko no mič no i do mo gu ćih gra ni-ca ob u hvat no, bi o gra fi ja raz vo ja Be o gra da to kom osam go di na oba vlja nja funk ci je gra do na čel ni ka. Po red kraj nje in struk tiv nih opi sa, za sve one ko ji se ba ve ili će se ba vi ti po slo vi ma gra do na čel ni ka, ovaj tekst osli ka va taj pe riod raz vo ja Be o gra da na spo ju raz voj nih šan si ko je su do la zi le iz okru že nja Be-o gra da i li der skih, ad mi ni stra tiv nih i struč nih spo sob no sti Ži vo ra da Ko va če-vi ća da spo lja na sta le raz voj ne šan se is ko ri sti i, što je za sva ki raz voj još va-žni je, kre i ra one raz voj ne pri li ke ko je su za po že ljan raz voj ne do sta ja le. Ovaj tekst opi su je tu ret ku kom bi na ci ju li der skih, po li tič kih, ad mi ni stra tiv nih i struč nih spo sob no sti ko je je po se do vao, raz vi jao i ko ri stio, za jav nu do bro bit Be o gra da i nje go vih ži te lja, Ži vo rad Ko va če vić, u vre me nu ko je je, su prot no mno gim te ku ćim uve re nji ma, bi lo ve o ma bo ga to ni zom po li tič kih i dru gih ri zi ka na ko je je na i la zio sva ko ko je po ku ša vao da ostva ri ve će od pro seč nih jav nih re zul ta ta i do pri no sa. Tekst nam ot kri va at mos fe ru bo ga tu na po ri ma i po sve će no sti ma u sa vla da va nju te ško ća iz grad nje i raz vo ja jed nog ve li kog gra da, jed nog ve o ma kom plek snog po du hva ta, ob u hva ta ve o ma ve li ki broj ak te ra te sto ga pred sta vlja kraj nje te žak iza zov ko or di na ci je, kon tro le i mo-ti vi sa nja nji ho vog ra da. Pre po zna je se da sve to vo di jed na ru ka ko ja vi di da le ko, ko ja oku plja oko se be spo sob ne i po sve će ne sa rad ni ke, pri me nju je mo der ne teh ni ke re ša va nja slo že nih pro ble ma. Pred na ma je sli ka jed nog ve o ma uspe šnog pe ri o da u raz vo ju Be o gra da to kom ko ga na naj bo lji na čin cen tral nu ulo gu ima i igra nje gov ta da šnji gra do na čel nik.

U za pi su ko ji je sa či nio glav ni ar hi tek ta na iz grad nji Sa va cen tra ne mo gu će je pre po zna ti ko ji od ova dva gra di te lja – gra do na čel nik i glav ni ar hi tek ta - je ve ći jer su obo ji ca uisti nu, ne sa mo na ovom po du hva tu, bi li ve li ki gra di te lji. Ovaj tekst ot kri va či ta o cu at mos fe ru, po sve će nost gra di te lja, spo sob nost za sa rad nju na re a li za ci ji ve o ma kom plek snog i sto ga kon flik ti ma pod lo žnog po sla i, za sa da šnje teh no lo ški na pred ni je vre me, za ču đu ju ću spo sob nost da se sve oba vi na kva li te tan na čin, u ve o ma krat kom ro ku. Za pis iz ko ga se mo že uči ti ka ko se re a li zu ju ve li ki gra di telj ski po du hva ti.

Dru gi deo mo no gra fi je, na slo vljen DI PLO MA TA, po či nje da ot kri va mno go-stru kost spo sob no sti i uspe šno sti Ži vo ra da Ko va če vi ća: od ve o ma uspe šnog gra di te lja i gra do na čel ni ka po sta je, ka ko već ka že na slov jed nog pri lo ga ovog de la, bri ljant ni di plo mat. Naj pre, u sa svim stan dard nom raz u me va nju su šti-ne po zi va di plo ma te – ume šnost i od go vor nost pred sta vlja nja i za stu pa nja jed ne ma le ze mlje, sa već opa da ju ćim zna ča jem u me đu na rod nim od no si ma, i to ni šta ma nje ne go u Va šing to nu, u zad njoj če tvr ti ni XX ve ka, za ko ju zna-mo ka kva je bi la i šta se sve u njoj do go di lo. Po tom, bri ljant na de mon stra ci ja mo ral no sti i ot me no sti pri na pu šta nju ovog po zi va na zah tev ta da vla da ju će, svi će mo pre ili ka sni je sa zna ti, do na zad ne po li ti ke i ne kom pe tent nog vi đe-nja sve ta i nje go ve di na mi ke. Naj zad, vra ća nje di plo ma ti ji ne kao na sta vak ka ri je re već kao us pe šan pi sac ra do va i knji ga o su šti ni di plo ma ti je i pro ce sa ko ji ma se ova de lat nost od vi ja i, ono što je od naj ve ćeg zna ča ja, pre no še nje sop stve nog i tu đeg di plo mat skog zna nja, is ku stva, ve šti ne i umet no sti na mla đe ge ne ra ci je. Uisti nu, ma lo je lju di u bi lo ko joj pro fe si ji ko ji su vi so-ko uspe šni u prak ti ko va nju svo je pro fe si je, u iz u ča va nju i sa zna va nju sa me

9

ŽivoradŽikaŽivoŽivoKovačevićŽikaŽika 1930—2011

PR

ED

GO

VO

R

su šti ne te pro fe si je i spo sob no sti da se sve to pre ne se obra zov nim pro ce som, na ve o ma mo ti vi šu ći i sa dr žaj no bo gat na čin, oni ma ko ji se pri pre ma ju od-no sno usa vr ša va ju za svo je pro fe si je.

Tre ći deo mo no gra fi je na zvan je AK TI VI STA. Vi še ili ma nje sreć no iza bran na slov, jer je Ži vo rad Ko va če vić u sve mu bio i ak ti vi sta ta ko da nam iz gle-da da bi, mo žda, ade kvat ni ji na ziv bio EVRO PE JAC. Ovaj deo mo no gra fi-je is crp no, iako ni ka ko do volj no, opi su je po sve će nost Ži vo ra da Ko va če vi ća evro pe i za ci ji Sr bi je, naj vi še pre ko ra da u Evrop skom po kre tu u Sr bi ji, ko jim je – to po na vlja mo – ru ko vo dio či ta vih dva na est go di na i u ko me je tri go di ne ru ko vo dio ra dom ve o ma uspe šnog Fo ru ma za me đu na rod ne od no se. Po kre-tu je osta la zna čaj na za o stav šti na Ži vo ra da Ko va če vi ća, ko ja ne na me tlji vo usme ra va nje gov da lji rad i ob li ku je po na ša nja onih ko ji ra de u Po kre tu i za Po kret pre ko če stih pod se ća nja „ta ko je ra dio Ži ka”, „ta ko bi to uči nio (ili re kao) Ži ka”, „u Ži ki no vre me” itd.

LIN GVI STA I PI SAC je na ziv če tvr tog de la mo no gra fi je u ko me će či ta lac na ći ve o ma vre dan tekst, na pi san od stra ne po zna tog lin gvi ste, o uspe šnom ba vlje nju lin gvi sti kom, če mu je ve li ki deo svog vre me na, sa iz u zet nim re zul-ta ti ma, po sve tio Ži vo rad Ko va če vić. Iz ovog i dru gih tek sto va ko ji či ne ovu mo no gra fi ju, na la zi mo čo ve ka ko ji je bio us pe šan u sve mu če ga se pri hva tio, čo ve ka ko ji je na pu šta ju ći jed nu pre o ku pa ci ju kre i rao no vu, če sto ve o ma da-le ku od na pu šte ne. Či ta lac ove mo no gra fi je na ći će se ohra bre nim da pre du-zme ne što no vo, da se na taj na čin uklo pi u no vo vre me ko je je sa či nje no od stal nih pro me na i po tre ba da im se lju di pri la go đa va ju, da po ku ša da ino vi ra naj pre se be, svo ju po sve će nost no voj stva ri na na čin na ko ji je to či nio Ži vo-rad Ko va če vić. Re klo bi se da je ovaj čo vek to kom ce log svog ži vo ta iz la zio pred iza zo ve, od go va rao na njih no vim stva ra la štvom; ne no vim ho bi jem, već istin skim do stig nu ći ma u sva koj no voj obla sti ko je se pri hva tao. Ne bi se mo glo sma tra ti pre te ri va njem ako bi se u ovo me pre po zna la i pri met na do za re ne san sne sve stra no sti ko ju je po se do vao Ži vo rad Ko va če vić.

Iza bra ni i ov de ob ja vlje ni AUTOR SKI TEK STO VI I GO VO RI Ži vo ra da Ko-va če vi ća ot kri va ju spo sob no sti da le kog vi đe nja bu duć no sti pro ce sa ko ji su ve o ma kom plek sni te sto ga la ko iz mi ču ljud skoj spo sob no sti pred vi đa nja. U ovim tek sto vi ma či ta lac će, si gur ni smo, osta ti za di vljen pre ci zno šću u pred vi đa nju bu du ćih do ga đa ja u biv šoj Ju go sla vi ji i ši re. To po tvr đu je ne gde iz re če nu tvrd nju da je spo sob nost vi đe nja bu duć no sti, ne ka da na zi va na i in-tu i ci ja, na gra da za ve li ki trud u uče nju i raz u me va nju sve ta u kom se ži vi. Tu spo sob nost je svo jim tek sto vi ma po tvr dio Ži vo rad Ko va če vić.

Na stra ni ca ma ove mo no gra fi je na la ze se i tek sto vi ko je su na pi sa li ne ko li ci-na jav no sti po zna tih lič no sti sa ko ji ma je Ži vo rad Ko va če vić ra dio, dru go vao i re ša vao pro ble me. U pi ta nju su ve o ma le pa za pa ža nja, oslo bo đe na sva ke pa te ti ke i pre te ri va nja, ka če mu uvek vu če po vod za nji ho vo pi sa nje. Tu na la-zi mo go to vo li te rar ne „cr ti ce” o čo ve ku či jem ži vo tu, stre mlje nji ma i de lu je po sve će na ova mo no gra fi ja. Pi sac ovog pred go vo ra to me do da je, po što je Ži-vo ra da Ko va če vi ća bli že upo znao u nje go vom i svom ka sni jem do bu, ni ka ko to li ko in tim no kao što je slu čaj sa svim auto ri ma tek sto va ove mo no gra fi je, kra tak opis jed nog do ži vlja ja u vre me ka da je Ko va če vić bio gra do na čel nik Be o gra da.

10

PR

ED

GO

VO

R

Jed nog ka snog ju tra, ve ća li mu zi na je, si la ze ći niz ta da šnji Bu le var re vo lu ci je skre nu la na le vo, ka ko lo vo zu ko ji vo di u Skup šti nu gra da Be o gra da. Sa o bra-ćaj ni po li ca jac je znao da se u tim ko li ma na la zi gra do na čel nik te je hi tro za u sta vio do la ze ći sa o bra ćaj sa Te ra zi ja da bi pro pu stio li mu zi nu u nje nom le vom skre ta nju. Ta da je pro zor otvo rio Ži vo rad Ko va če vić i, po mom mi šlje-nju neo če ki va no oštro, uko rio po li caj ca na red bom da mu se ni ka da vi še ne de si da nje ga pro pu šta ta ko što dru ge za u sta vlja. Re dak i neo če ki van do ži-vljaj, ne sa mo za to, već za sva ko vre me u Sr bi ji, gde se odvaj ka da „vla sti ne sta je na put”. Ži vo rad Ko va če vić je uči nio naj vi še što je mo gao da ta ve li ka dis tan ca mo ći u Sr bi ji poč ne da ne sta je. Ne bi se re klo da je u to me us peo, ali je uči nio naj vi še što je mo gao da bu de ta ko.

Osta je mo, na dam se svi, u uve re nju da će či ta lac ove mo no gra fi je do ča ra ti se bi lik i de lo čo ve ka ko me je po sve će na i ti me iz ra zi ti svo je po što va nje za to uisti nu ve li ko i zna čaj no de lo, ime i ži vot.

Vla sti mir Ma te jić

Pred sed nik Evropskog pokreta u Srbiji

11


BIO

GR

AF

IJA

Ži vo ra d Ko va če vi ć

(1930–2011)

Ro đen je 30. ma ja 1930. go di ne u Ja go di ni. Za vr šio je Še stu mu šku gim na-zi ju i di plo mi rao 1952. go di ne na Vi so koj no vi nar sko-di plo mat skoj ško li u Be o gra du.

Ma gi stri rao je po li tič ke na u ke 1961. na Uni ver zi te tu Ber kli u Ka li for ni ji i spe ci ja li zi rao me đu na rod ne od no se 1963. na Har var du, SAD.

Bio je dugogodišnji član SKOJ-a, a kasnije Saveza komunista.

Bio je glav ni ured nik ča so pi sa „Ko mu na” (1954–62), di rek tor Re pu blič kog za vo da za jav nu upra vu (1962–64), pod se kre tar u Re pu blič kom iz vr šnom ve-ću Sr bi je (1964–67), ge ne ral ni se kre tar Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op šti-na Ju go sla vi je (1967–73).

Od 1974. bio je osam go di na gra do na čel nik Be o gra da, a po tom član Sa ve-znog iz vr šnog ve ća (SFRJ) i pred sed nik Ko mi si je za od no se sa ino stran stvom (1982–86).

Bio je am ba sa dor SFRJ u Va šing to nu od 1987. do 1989. ka da je opo zvan zbog ne sla ga nja sa po li ti kom Slo bo da na Mi lo še vi ća. Iz tog man da ta, ostao je upam ćen nje gov do pri nos pre ba ci va nju za o stav šti ne ame rič kog na uč ni ka srp skog po re kla, Ni ko le Te sle, iz SAD u Be o grad.

Po po vrat ku iz SAD, dao je ot kaz u Sa ve znom se kre ta ri ja tu (mi ni star stvu) za ino stra ne po slo ve i sa ne ko li ko pri ja te lja for mi rao kon sul tant sku fir mu „Pro-man”, iz ko je se ubr zo po vu kao i oti šao u pre vre me nu pen zi ju 1991.

Bio je ak ti van član ne ko li ko ne vla di nih or ga ni za ci ja. Od 1994. je bio ak ti van u Evrop skom po kre tu u Sr bi ji, a od 1999. do 2011. i pred sed nik or ga ni za ci je.

Bio je ko pred sed nik Ig man ske ini ci ja ti ve.

Ko va če vić je bio i funk ci o ner Ci vil nog (srp sko-al ban skog) di ja lo ga; pred sed-nik Aso ci ja ci je mul ti et nič kih gra do va ju go i stoč ne Evro pe - PHI LIA, ko ja je osno va na u ju nu 2005. go di ne u Za gre bu. Pre da vao je na di plo mat skim aka-de mi ja ma u Be o gra du i Pod go ri ci.

12

BIO

GR

AF

IJA

Bio je pred sed nik Spolj no po li tič kog sa ve ta Mi ni star stva spolj nih po slo va ko ji je for mi ran 6. sep tem bra 2007. na ini ci ja ti vu mi ni stra spolj nih po slo va Re-pu bli ke Sr bi je, Vu ka Je re mi ća.

Do bit nik je me đu na rod ne na gra de „Ha as In ter na ti o nal Award” 2000. go di ne.

Autor je knji ga „Ur ba ni za ci ja u sve tu i u Ju go sla vi ji”, „SAD i ju go slo ven ska kri za”, „Sr bi ja i svet: iz me đu aro gan ci je i po ni zno sti”, „Me đu na rod no pre go-va ra nje” i „Ame ri ka i ras pad Ju go sla vi je”, kao i tri reč ni ka na ko ji ma je ra dio 14 go di na: „Srp sko-en gle ski reč nik idi o ma, iz ra za i iz re ka”, „En gle sko-srp ski fra ze o lo ški reč nik” i „Srp sko-en gle ski fra ze o lo ški reč ni k”.

Go vo rio je en gle ski, fran cu ski i ru ski je zik. Bio je oženjen Margitom. Iza se be je osta vio kćer ku Je le nu i si na Ra do va na.

13


GR

AD

ON

AČ

EL

NIK

Pe tar Ra kić

Več na sla va ma nje smra či

I

Ži vo rad Ko va če vić je bio pr vi pred sed nik Skup šti ne gra da Be o gra da po sle Dru gog svet skog ra ta ko ji ni je imao rat nu bi o gra fi ju, pa ni rat nih od li ko va-nja. In te lek tu a lac u pu nom smi slu te re či, ma gi star po li tič kih na u ka, Ži vo rad Ko va če vić do šao je na tu funk ci ju, na ko joj je bio od 1974. do 1982. go di ne, sa me sta pot pred sed ni ka Skup šti ne gra da. Pret hod no je du go ra dio u Stal-noj kon fe ren ci ji gra do va i op šti na Ju go sla vi je.

Bio je pri znat kao vr hun ski struč njak za pr o ble me raz vo ja ve li kih gra do va. Go di na ma se ba vio grad skom ren tom kao osno vom za fi nan si ra nje grad ske in fra struk tu re i pr o ble mi ma rav no mer nog raz vo ja gra do va i ko mu nal ne pri-vre de. Uče stvo vao je na br oj nim, me đu na rod nim, struč nim sku po vi ma o uti-ca ju raz vo ja gra do va na ce nu ukup ne in fra struk tu re i funk ci o ni sa nje svih grad skih slu žbi. Iz te obla sti pri pre mio je i dok tor sku di ser ta ci ju, ali je ni-ka da ni je bra nio, jer je sma trao da to ne bi tre ba lo da či ni dok se na la zi na jav nim funk ci ja ma.

Ste če na zna nja iz na ve de nih obla sti zna lač ki je is ko ri stio na no voj du žno-sti, u vre me ka da je Be o grad za i sta bio ve li ko gra di li šte. Od 1975. go di ne, u gra du je sva ke go di ne bi lo iz gra đe no iz me đu 9000 i 10500 sta no va! Za da na šnje poj mo ve, to su ne za mi sli ve ci fre. Da bi se sva ke go di ne iz gra di lo to li ko sta no va, bi lo je po treb no da u iz grad nji bu de oko 17000 sta no va! Da bi to li ko sta no va bi lo u iz grad nji, bi lo je neo p hod no da se sva ke go di ne pri pre-mi imo vin sko-prav na, plan ska i teh nič ka do ku men ta ci ja za oko 27000 sta-no va! Raz u me se, upo re do sa sta no vi ma, gra di li su se i pra te ći objek ti: cen tri me snih za jed ni ca, ško le, do mo vi zdra vlja, tr žni cen tri, par kov ske po vr ši ne, par ki ra li šta i, pod ra zu me va se, od go va ra ju ća ko mu nal na in fra struk tu ra. U to vre me je ot po če la pri pre ma za grad nju ili su u ce li ni iz gra đe na na se lja: „Ce rak vi no gra di”, „Ču ka rič ka pa di na”, „No vi Dor ćol”, „Sa va Ko va če vić” u Ze mu nu, „Ba nji ca”, „Me da ko vić”, „Bra će Jer ko vić”, mno gi blo ko vi u No vom Be o gra du itd. Ima ju ći u vi du orga ni za ci o ne, struč ne, teh nič ke i fi nan sij ske pr o ble me ko ji ne mi nov no pra te ova kav obim stam be ne iz grad nje, bio je to ogro man po sao, što mo že da shva ti sa mo onaj ko ji se tim po slo vi ma ba vio.

14

GR

AD

ON

AČ

EL

NIK

Ži vo rad Ko va če vić, kao eks pert za pr o ble me raz vo ja gra do va, do bro je znao ka kav ne ga ti van uti caj na ko mu nal ni stan dard i ukup ni kva li tet ži vo ta u gra-du ima ju i ve li ki me ha nič ki pri ra štaj i go re na ve de ni obim stam be ne iz grad-nje, ali je, isto ta ko, znao da je to ce na ko ju grad mo ra pla ti ti u uslo vi ma br ze in du stri ja li za ci je ze mlje, ko ju su, uosta lom, pla ća le me tro po le svih ze ma lja u raz vo ju. Zbog to ga je na sto jao da ne ke ve će in du strij ske objek te iz me sti iz cen tral nog je zgra gra da i pre se li u pri grad ske op šti ne, s ci ljem da se nji ho-vim br žim raz vo jem stvo ri za štit ni pr sten oko gra da ko ji bi sma njio me ha nič-ki pri ra štaj na urba ni deo Be o gra da. Ta ko je, na pri mer, In du stri ja ku gličnih le ža je va pre se lje nja u Ba ra je vo, a po red sa me fa bri ke iz gra đe no je i na se lje „Gaj” za po tre be rad ni ka te fa bri ke. Fa bri ka še će ra sa Ču ka ri ce pre se lje na je u Pa din sku ske lu, In du stri ja tri ko ta že „Ze len go ra” pre se lje na je na Um ku, je dan ve ći tek stil ni po gon iz me šten je u Gr oc ku itd.

U to ku man da ta Ži vo ra da Ko va če vi ća, po red na ve de ne stam be ne iz grad nje, gra đen je put nič ki že le znič ki čvor i pr o la zna že le znič ka sta ni ca „Pr o kop”, iz gra đen je no vi že le znič ki most pre ko Sa ve, pri ve de no je kra ju pr o jek to va-nje pr ve li ni je me troa, za po če la je iz grad nja Kli nič kog cen tra Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du, iz gra đe na Le de na dvo ra na SC „Pi o nir”, ure đe na le va oba la Sa ve, u re kord nom ro ku od go di nu da na iz gra đen je „Sa va cen tar”, iz gra đe na je pa sa re la po red Kon gre snog cen tra i ho tel „In ter kon ti nen tal” i mno gi dru gi objek ti.

S ob zi rom da ta da ni je bi lo ra ču na ra, in ter ne ta ni sil ne elek tro ni ke ko ja da-nas vla da i sve tom i lju di ma, ali i zbog zna čaj ne pr o me ne „kul tur ne kli me”, Bi tef, Be mus, Fest, Ok to bar ski su sret pi sa ca sve ta, Ok to bar ski sa lon, Me đu-na rod no tak mi če nje mu zič ke omla di ne, Su sret de ce Evro pe „Ra dost Evro-pe”, bi li su ne u po re di vo zna čaj ni ji i sve ča ni ji do ga đa ji za grad ne go što su to da nas. Sve te ma ni fe sta ci je, ko je su ta da ima le ve li ki ugled u sve tu, bi le su orga ni zo va ne na naj vi šem ni vou, uz uče šće svet ski po zna tih ime na po-zo ri šta, mu zi ke, fil ma i knji žev no sti. Ži ka Ko va če vić je bio čo vek naj ši reg in te re so va nja, čo vek kul tu re i umet no sti ko ji se pre da no an ga žo vao da ovim ma ni fe sta ci ja ma Be o grad što vi še otvo ri pre ma sve tu i nje go vim naj vi šim umet nič kim vred no sti ma. On je, ta ko đe, ini ci rao ili da vao po dr šku ure đe nju po je di nih grad skih trgova izgradnjom jav nih grad skih če smi, po di za nju spo-me ni ka De spo tu Ste fa nu La za re vi ću na Ka le meg da nu, vra ća nju te ra zij ske če sme na nje nu pr vo bit nu lo ka ci ju itd.

Do ga đaj za pam će nje u ži vo tu Ži vo ra da Ko va če vi ća, kao pred sed ni ka Skup-šti ne gra da Be o gra da, sva ka ko je pr o sla va tri de se to go di šnji ce oslo bo đe nja Be o gra da, ko ja je odr ža na 20. ok to bra 1974. go di ne, u SC „Pi o nir”. Na i me, to ga da na, Ži vo rad Ko va če vić je u ime gra da Be o gra da, iz ru ku pred sed ni ka re pu bli ke, pri mio naj vi še od li ko va nje, orden Na rod nog he ro ja, ko jim je pred-sed nik SFRJ od li ko vao grad Be o grad za ve li ki do pri nos Be o gra đa na u bor bi pr o tiv fa ši zma u Dru gom svet skom ra tu.

Ži vo rad Ko va če vić je bio po li glo ta, a en gle ski je go vo rio per fekt no. Tre ba lo je vi de ti i ču ti sa ka kvom la ko ćom i šar mom je vo dio raz go vo re sa is tak nu tim pred stav ni ci ma jav nog i kul tur nog ži vo ta iz ino stran stva, sa gra do na čel ni-ci ma svet skih me tro po la ili pri li kom su sre ta sa naj vi šim dr žav ni ci ma sve ta. Sa Mar ga ret Ta čer, na pri mer, pre ma pr o to ko lu, sve ča na ve če ra u Ska dar li ji

15


GR

AD

ON

AČ

EL

NIK

tre ba lo je da tra je do 22:30, a na njen iz ri čit zah tev, tra ja la je do po no ći. Po po vrat ku u Lon don, na šem gra do na čel ni ku po sla la je te le gram u ko me je, iz me đu osta log, re če no: „I u ovom, za me ne, naj sreć ni jem tre nut ku u ži vo tu, ka da sam po sta la pred sed nik Vla de Nje nog kra ljev skog Vi so čan stva, sa ra-do šću se se ćam vre me na pr o ve de nog u va šem le pom gra du...”

Nje gov naj bli ži sa rad nik bio je Mi ljen ko Zre lec, pred sed nik Iz vr šnog sa ve ta Skup šti ne gra da, ko ji je, po red Jo si fa Pa pi ća, ve ro vat no naj bo lji ad mi ni stra-tor ko ga je Sr bi ja ima la. Sve stra ni zna lac, pr o nic ljiv, pe dan tan, si ste ma ti čan i ne ve ro vat no efi ka san, a da, pri to me, te svo je oso bi ne ni je ni ka da is po lja-vao ne pri me re nim od no som pre ma sa rad ni ci ma. Bio je sja jan ope ra ti vac ko-ga su svi iz u zet no uva ža va li i kod ko ga ni ko ni ka da ni je do šao ne pri pre mljen za raz go vor. Sve do čim da su njih dvo ji ca bi li ne po no vljiv tan dem ko jim bi se po no si li i mno go ve ći, svet ski gra do vi ne go što je to Be o grad. Ta ko ozbilj ni, od go vor ni i struč ni lju di ne mo gu da do đu ni ot ku da, već se stva ra ju po ste pe-nim na pre do va njem ka sve od go vor ni jim funk ci ja ma.

Ži vo rad Ko va če vić ostao mi je u se ća nju kao čo vek iz u zet ne ši ri ne, stu di-o zan, vre dan, pa žljiv, čo vek fi nih ma ni ra i ve li kog auto ri te ta u svim sre di-na ma, a isto vre me no pi to me na ra vi. Za šti tu in te re sa Be o gra da sma trao je svo jim osnov nim za dat kom, a mi šlje nje Be o gra đa na za nje ga je bio „vr hov ni sud” ko me se bez re zer vno po ko ra vao kad god je bi lo u pi ta nju do no še nje od-lu ka od vi tal nog zna ča ja za grad i nje go vo efi ka sni je funk ci o ni sa nje. I po red to ga, pu bli ci te tu ni ka da ni je da vao pred nost u od no su na re a li za ci ju po slo va ko ji ma je bio po sve ćen. Za nje ga su sa mo re zul ta ti i ro ko vi bi li po dob ni za oce nji va nje, a sve osta lo sma trao je či stim mar ke tin gom i ne po treb nom lič-nom pr o mo ci jom.

Imao je tri oso bi ne ko je su naj bit ni je za sva kog ozbilj nog po li ti ča ra ili dr žav-nog slu žbe ni ka vi šeg ran ga: struč nost, od go vor nost za jav ni in te res i uva ža-va nje pr o ble ma lju di i mi šlje nja jav nog mnje nja. Bio je to čo vek ve li ke to-le ran ci je, ko ji je umeo da sa slu ša i uva ži sa go vor ni ka i po to me je, po mom mi šlje nju, do svog po sled njeg ča sa, bio oli če nje istin skog de mo kra te, ka da se de mo kra ti ja, i kod onih ko ji se u nju ku nu, na ža lost, sa mo na zi re, ili je pu ka po šta pa li ca u sva ko dnev nim be se da ma onih ko ji bi o njoj tre ba lo da bri nu.

Kao pred sed nik Skup šti ne gra da u dva man da ta, bio je vi še ne go do sto jan na sled nik le gen dar nog Bran ka Pe ši ća, iako, po put Bran ka, ni je imao rat nu bi o gra fi ju što mu je, po ne kad, ote ža va lo po sao. Na i me, u vre me Ži vo ra da Ko va če vi ća, u gra du i Re pu bli ci, bi lo je mno go onih na či jim su gru di ma zvec-ka la mno go broj na rat na od li ko va nja, ko ji su u ime „par tij skog čistunstva” ima li ne ke svo je ide je i pri o ri te te, pa je Ži ka, za raz li ku od Bran ka, sa nji-ma mo rao da se „no si” na dru ga či ji na čin, is po lja va ju ći ve li ku sna la žlji vost i upor nost ka ko bi se pla no vi gra da spro vo di li na naj e fi ka sni ji i naj ra ci o nal ni ji na čin. Zbog tih sta ri jih ka dro va ko je je sve br že ga zi la i bi o lo gi ja i vre me i pr o ble mi gra da i dru štva u ce li ni, Ži vo rad Ko va če vić je imao i ne ve se lih da na, ali je za hva lju ju ći svo joj pri ro di, svom vas pi ta nju i in te lek tu al noj nad mo ći, te da ne sveo na naj ma nju me ru, ta ko da se ni su mno go ose ća li u spro vo đe-nju pla no va gra da, iz u zev na di na mi ku iz grad nje put nič kog že le znič kog čvo-ra i na pri pre mu za iz grad nju pr ve li ni je be o grad skog me troa.

16

Da nas, po sle to li ko go di na, to vre me mi sve vi še ble di. Je di no ra ste po nos što sam imao čast da bli zu de set go di na ra dim po red tog ča snog čo ve ka ko me i ovim tek stom po ku ša vam da dam sa mo skro man pri log pod se ća nju na nje-go ve ina če ve li ke za slu ge za sve u kup ni raz voj na šeg glav nog gra da.

Ka da je od la zio sa du žno sti pred sed ni ka, sa se tom sa ko jom se ve ro vat no ne si la zi ni sa jed ne dru ge funk ci je – ta ko je bi lo i pre i po sle nje ga – mom pred-sed ni ku, u ime ka bi ne ta pred sed ni ka Skup šti ne gra da Be o gra da, po slao sam pi smo sle de će sa dr ži ne:

Be o grad, 29. april 1982. go di ne

Dra gi dru že Ko va če vi ću,

Evo nas, na kra ju na šeg osmo go di šnjeg, od no sno de se to go di šnjeg za jed nič-kog ra da i sa rad nje.

Do zvo li te nam da, sa da na kra ju, iz ra zi mo na še ve li ko za do volj stvo što smo ima li tu pri vi le gi ju da Vam bu de mo skrom ni sa rad ni ci u jed nom zna čaj nom de lu Va šeg ži vot nog i rad nog pu ta.

Te ško da mo že mo, u ovom tre nut ku, da Vam se za hva li mo ona ko i ono li ko ko li ko Va ša ljud ska pa žnja, bri ga i to pli na ko ju ste nam po da ri li, za slu žu ju.

Uve ra va mo Vas da ni ste sa mo pr o šli kr oz naš ži vot, da ni ste sa mo deo na ših uspo me na, već i vi še od to ga. Ima li smo to za do volj stvo i pri li ku da od Vas – i kao čo ve ka, i kao ru ko vo di o ca – ko ri sti mo i pri hva ti mo deo Va šeg zna nja, is ku stva, me to da i sti la i sa ose ća njem da je to sa da deo nas, mi sli mo da vi še zna mo, da smo is ku sni ji i zre li ji.

Ima li smo hi lja du šan si da Vas do ve de mo u ne pri jat nu si tu a ci ju i si gur ni smo, na ža lost, da smo mno ge i is ko ri sti li. Na da mo se da nas ne će te po to me pam ti ti, ne sa mo zbog to ga što se, kad ne što pr o đe, pam ti sa mo ono što je le po i pri jat no, već i zbog to ga što ni ka da ni ste sum nja li da smo se tru di li da bu de mo do stoj ni Va šeg po ve re nja.

Sve do ci smo da ste za ovih osam go di na uči ni li naj vi še što ste mo gli, da su re zul ta ti Va šeg ra da, i oni vi dlji vi, i oni ma nje vi dlji vi, tra jan do pri nos ovom gra du i nje go vom da ljem raz vo ju.

Do zvo li te nam i tu ne skrom nost da po ve ru je mo da smo Vam u to me po mo gli i da smo Vam upra vo mi bi li naj bli ži. Mo žda ne to li ko u po slu ko li ko po že lja-ma da us pe te u svim Va šim na sto ja nji ma.

Na kra ju, ne ka nam bu de opro šten set ni ton ovih re či, kao što će mo i mi Va-ma opro sti ti Va šu me lan ho li ju zbog ra stan ka ko ji ni smo te ško uoča va li.

Naj lep še že lje na Va šem pu tu; lju bav i po što va nje osta ju i u na šim uspo me-na ma,

Pe tar Ra kić

GR

AD

ON

AČ

EL

NIK

17


Istog da na, po slao mi je sle de će pi smo:

Dra gi Pe ro,

Za hva lju jem Ti od sr ca za sve ove go di ne Tvog po šte nog, vred nog, od go-vor nog ra da sa mnom, za Tvo je str plje nje, upor nost, za to le ran ci ju pre ma lju di ma ko ji su se me ni obra ća li i to le ran ci ju pre ma mo joj ne str plji vo sti i po ne kad ne prav di.

Mno go Te ce nim i vo lim,

Tvoj Ži ka Ko va če vić

Autor je nekadašnji šef kabineta gradonačelnika Živorada Kovačevića.

GR

AD

ON

AČ

EL

NIK

18

Pr o jek to va nje i iz grad nja kom plek sa Sa va cen tra, umno go me se raz li ko va la od ta da uobi ča je ne prak se na slič nim po slo vi ma u biv šoj Ju go sla vi ji, a re kao bih i u sve tu. Po ku ša ću da ob ja snim tu spe ci fič nost.

Po čet kom mar ta, 1976. go di ne, u jed nom od ju tar njih do pi sa ko je sam do-bi jao kao di rek tor pr o jekt nog bi roa Di rek ci je za iz grad nju Be o gra da, na šao se zah tev Skup šti ne Gra da Be o gra da da Di rek ci ja obez be di uslo ve za odr ža-va nje Sa mi ta za Evrop sku bez bed nost i sa rad nju (KEBS) u Be o gra du. Sa mit je tre ba lo da se odr ži 15. ju na 1977. go di ne. Na tom, jed nom pa pi ru, ko ji je u za gla vlju no sio na slov „Ka bi net pred sed ni ka SFRJ”, pi sa lo je: „Po treb no je obez be di ti rad kon fe ren ci je svih evrop skih i dru gih de le ga ci ja u vi še sa la ka pa ci te ta od 250 do 1000 me sta, uz cen tar za me di je, TV cen tar i po treb ne, pra te će slu žbe i uslu ge.” Da kle, bio je to zah tev za pr o sto rom ko ji Be o grad u to vre me ni je imao.

Za tra žio sam pri jem kod gra do na čel ni ka Ži vo ra da Ko va če vi ća i iz neo mu svo je mi šlje nje da je po treb no iz gra di ti po se ban obje kat - KON GRE SNI CEN TAR. Nje go vo uz bu đe nje je bi lo oči gled no. Shva tao je da je to ogro-man iza zov, ali i ri zik bu du ći da je tre ba lo is pro jek to va ti i iz gra di ti ot pri li ke 50.000 kva drat nih me ta ra objek ta ve o ma kom pli ko va nog sa dr ža ja za go-di nu da na. Bio je to naš pr vi su sret. Ne znam da li je Ko va če vić išta o me ni kao arhi tek ti znao, ali mi je do zvo lio da mu, u ne baš krat kom raz go vo ru, iz ne sem svo ja vi đe nja i ide je. Mi slim da se ta da ro di lo uza jam no po ve re-nje, za hva lju ju ći kom je na sta la plod na sa rad nja na ovom po jek tu to kom na red ne 3 go di ne, ali i jed no bez re zer vno pri ja telj stvo ko je je tra ja lo sve do nje go ve tra gič ne smr ti.

U na red nih ne ko li ko sa sta na ka sa Ži vo ra dom Ko va če vi ćem, Mi ljen kom Zre-le cem i Ve li za rom Ma sla ćem, iz lo žio sam pred log mog an ga žo va nja na po-me nu tom pr o jek tu, ko ji se sa sto jao iz sle de ćeg:

- da ura dim pr o gram i kon cep cij sko re še nje objek ta i idej ni pr o je kat ure đe-nja te re na;

Sto jan Mak si mo vić

Pr o je kat i iz grad nja Sa va cen tra - se ća nja i uspo me ne

GR

AD

ON

AČ

EL

NIK

19


- da mi se omo gu ći da sam oda be rem tim sa rad ni ka na da ljem pr o jek to va nju;- da se in ve sti tor opre de li za ge ne ral nog iz vo đa ča ra do va sa ko jim ću sa ra đi-

va ti na re a li za ci ji objek ta, pa ra lel no sa pr o jek to va njem.

Pred log je pri hva ćen i dat mi je rok od tri, če ti ri ne de lje da in ve sti to ru pred-sta vim pr o gram i kon cep cij sko re še nje. Skup šti na gra da for mi ra la je po seb nu rad nu gru pu za pra će nje svih ak tiv no sti na iz ra di pr o jekt ne do ku men ta ci je i re a li za ci je pr o jek ta. Čla no vi rad ne gru pe su bi li: Ži vo rad Ko va če vić (pred sed-nik), Mi ljen ko Zre lec, Ve li zar Ma slać, Bran ko Gardašević i Dra gan Va sić.

Pr o je kat „Sa va cen tar” bio je za me ne ve li ki iza zov, a za Ži vo ra da Ko va če vi ća i osta le iz Skup šti ne gra da ve li ki ri zik i is ku še nje, ali i ogro man uspeh. Zah-tev ka bi ne ta Pred sed ni štva SFRJ bio je ja san - sa da tu mom za vr šet ka objek-ta i da nom po čet ka nje go vog ko ri šće nja za po tre be po me nu tog Sa mi ta, ko ji se ni je mo gao od la ga ti.

Za mo lio sam Ži ku Ko va če vi ća da bu dem oslo bo đen oba ve za ko je sam imao kao di rek tor pr o jek nog bi roa Di rek ci je za iz grad nju Be o gra da, ka ko bih mo gao da se u pot pu no sti po sve tim angažovanju na pr o jek to va nju kon gre snog cen-tra. Uči njen mi je i do dat ni ustu pak - da za rad na ovom pr o jek tu ko ri stim pro-sto ri je jed ne od grad skih ku ća za sme štaj go sti ju u Užič koj uli ci, na De di nju.

Ka ko su objek ti kon gre snog tu ri zma tek po če li da ni ču po sve tu (u Pa ri zu, Hel sin ki ju, Kjo tu i dru gim gra do vi ma), ve ćeg pr o fe si o nal nog is ku stva ni je bi lo. To je ote ža lo moj po sao već u pr o gram skoj fa zi, po seb no ima ju ći u vi du že lju in ve sti to ra da se iz grad njom ovog objek ta omo gu će i do dat ne funk ci je cen tra po put kon cert nih pred sta va, po zo ri šnih, mu zič kih i bi o skop skih fe sti-va la i dru gih ma ni fe sta ci ja za ko je Be o grad ta da ni je imao mo guć no si, a ko je bi cen tar uči ni le ren ta bil nim u bu duć no sti.

Iz u zet no kra tak rok za pr o jek to va nje, iz grad nju i opre ma nje ve o ma slo že nog objek ta kon gre snog cen tra, do pri neo je od lu ci o pre fa bri ko va noj, od no sno mon ta žnoj grad nji objek ta. To je po stu pak iz ra de raz li či tih ele me na ta kon-struk ci je objek ta, kao i de lo va za tva ra ju ćih spolj nih i unu tra šnjih zi do va, od pred na preg nu tog be to na, fi nal no ob ra đe nog i sprem nog za mon ta žu na bu-du ćem objek tu. Iz ra da ovih de lo va oba vlja na je na raz li či tim lo ka li te ti ma, u fa brič kim ha la ma u Be o gra du, Kra lje vu i dru gim gra do vi ma Sr bi je, ne za vi-sno od vre men skih uslo va, a nji ho va mon ta ža od vi ja la se na gra di li štu Sa va cen tra. Pri me nom ova kog na či na grad nje re šen je pr o blem manj ka vre me na, po seb no u zim skim uslo vi ma ka da je rad na be to nu, na otvo re nom pr o sto ru, pri ni skim tem pe ra tu ra ma ne mo guć.

U sa rad nji sa in že nje rom Ra do mi rom Mi haj lo vi ćem, bu du ćim glav nim pr o-jek tan tom kon struk ci je objek ta, ve o ma br zo sam po sta vio kon cept, na ba zi usvo je nog pr o jekt nog pr o gra ma, ko ji se ni je bit no iz me nio do kra ja re a li za-ci je objek ta. Kon cep cij sko re še nje objek ta sa pri ka zom idej nog urba ni stič-kog re še nja ce log blo ka u No vom Be o gra du za vr še no je u obe ća nom ro ku i pod ne to na uvid i odo bre nje in ve sti to ru. Po sle to ga je odr ža na i po seb na pre zen ta ci ja pr o jek ta čla no vi ma Pred sed ni štva SFRJ.

Pred lo že ni pr o je kat je pri hva ćen i do ne se na je ko nač na od lu ka o nje go voj re a li za ci ji. Bi lo je to po lo vi nom me se ca apri la 1976. go di ne. To kom na red nih

GR

AD

ON

AČ

EL

NIK

20

de se tak da na, oba vlje ni su svi po slo vi orga ni za ci je pr o jek tantskog ti ma, orga ni za ci ja slu žbi za pra će nje i nad zor re a li za ci je, ime no va nje ge ne ral nog iz vo đa ča ra do va, pri pre ma te re na i orga ni za ci ja gra di li šta. Sve ovo se ni je mo glo ni za mi sli ti bez ogrom ne an ga žo va no sti lju di iz Skup šti ne gra da, pre sve ga pred sed ni ka Ži vo ra da Ko va če vi ća i nje go vih naj bli žih sa rad ni ka: Mi-ljen ka Zre le ca, Ve li za ra Ma sla ća, Bran ka Gar da še vi ća i Dra ga na Va si ća.

Od sa mog po čet ka, usta no vljen je Od bor za pra će nje svih pr o jekt nih i gra-đe vin skih ak tiv no sti to kom re a li za ci je pr o jek ta. Ovaj od bor, ko ga su sa či nja-va li: Ži vo rad Ko va če vić, Mi ljen ko Zre lec, Ve li zar Ma slać, Bran ko Gar da še vić, Dra gan Va sić, Sto jan Mak si mo vić i Mi lu tin Do vi ja nić, sa sta jao se jed nom ne-delj no ra di raz ma tra nja ak tiv no sti, re a li za ci je pr o jekt ne i gra đe vin ske ope-ra ti ve i pra će nja fi nan sij skih iz ve šta ja. Od bor je u sva kom mo men tu imao ja san uvid u di na mi ku re a li za ci je po slo va. Sve od lu ke su do no še ne jed no gla-sno i isto vre me no. Ni ka kva ka šnje nja ni ti od la ga nja ni su bi la mo gu ća, ni ti je iko na njih ra ču nao.

Pr o gram i kon cept re še nja

Od po čet ka sam imao ja snu ide ju šta že lim da ura dim. Imao sam vi zi ju bu-du ćeg objek ta raz li či tih sa dr ža ja: kon fe ren cij ske i kon cert ne sa le, rad ne pro-sto ri je, pres cen tar, re sto ra ni, uslu žne i teh nič ke de lat no sti, in for ma ci je i dru go, kom po no va ni su unu tar je din stve nog, sta klom po kri ve nog vo lu me na, ko ji će uče sni ci ma ve li kih me đu na rod nih sku po va omo gu ći ti la ku pre gled-nost i do stup nost raz li či tih sa dr ža ja, a isto vre me no i do ži vljaj oko li ne: po-gled na pa no ra mu sta rog Be o gra da, na No vi Be o grad i me đu reč je Du na va i Sa ve. Ide ja gru pi sa nja svih ak tiv no sti na is toj eta ži, obo ga će nih ele men ti ma atrak tiv nog en te ri je ra po put fon ta na, po to ka i žu bo ra vo de, ba šte ze le ni la, lo ze u lobiju, re sto ra na i pr o dav ni ca omo gu ću je po se ti o ci ma cen tra op ti-mal ne uslo ve ra da, ali i je din stve ni do ži vljaj am bi jen ta. Isto vre me no, ta ko kon ci pi ra ni obje kat pru ža mo guć no sti vi še stru ke na me ne za po li tič ke i dru-ge kon fe ren ci je, sa mi te, kon cert ne, bi o skop ske, po zo ri šne i dru ge pred sta ve, fe sti va le, pri god ne iz lo žbe i dru ge slič ne ma ni fe sta ci je, što ukup no obo ga ću-je upo treb nu vred nost objek ta.

Pr o jekt na i gra đe vin ska ope ra ti va

U vre me nu od kra ja apri la 1976. do po čet ka ma ja 1977. go di ne, ka da je pr o-je kat za vr šen i pre dat na upo tre bu, na pr o jek tu je ra di lo oko 200 pr o jek ta na-ta - sa rad ni ka u iz ra di raz li či tih vr sta pr o jekt ne do ku men ta ci je i u raz li či tim fa za ma pr o jek ta, ras po re đe nih po gru pa ma de lat no sti i ru ko vo đe nih mo jim sa rad ni ci ma iz pr o jek tant skog ti ma. Moj rad i rad gru pe mo jih ne po sred nih sa rad ni ka od no sio se na raz ra du svih fa za pr o jek ta, ko or di na ci ju i usa gla ša-va nje pr o je ka ta mno go broj nih in sta la ci ja, en te ri je ra, iz ra du de ta lja objek ta i oda bi ra nje ma te ri ja la za fi nal nu ob ra du i opre mu. Sve vre me pr o jek to va nja i iz grad nje objek ta, ostva re na je bes pre kor na sa rad nja pr o jek ta na ta, in ve sti-to ra, ge ne ral nog iz vo đa ča ra do va i mno go broj nih po di zvo đa ča i is po ru či la ca naj ra zno vr sni je opre me iz ze mlje i ino stran stva.

GR

AD

ON

AČ

EL

NIK

21


Po za vr šet ku „Objek ta A” (ka ko smo ta da zva li pr vi deo Cen tra), na sta vljen je rad na pr o jek tu „Kon gre sno - kon cert ne sa le”, sa ne pro me nje nim sce na-ri jem. Ura dio sam idej no re še nje, a već uho da ni tim sa rad ni ka pre u zeo je raz ra du pr o jek ta pa ra lel no sa iz grad njom. Obje kat je za vr šen i pre dat na upo tre bu ma ja 1978. go di ne. Ho tel „In ter kon ti nen tal”, tre ći obje kat u kom-plek su „Sa va cen tar”, ra đen je istom me to do lo gi jom kao i pret hod na dva. Pr o jek to va nje i iz grad nja oba vlje ni su za go di nu da na. Glav ni iz vo đač svih gra đe vin skih ra do va bio je GP Trud be nik iz Be o gra da, ko ji je, an ga žo va njem i dru gih gra đe vin skih pred u ze ća, na gra di li štu imao vi še hi lja da rad ni ka u pe ri o du od tri go di ne.

Ko ri šće nje cen tra i pri zna nja

Sa va cen tar je već po sle otva ra nja, na pr voj kon fe ren ci ji KEBS-a do ži veo svo ju sjaj nu pre mi je ru. Ugled ni po se ti o ci, pred sed ni ci dr ža va, iz ra zi li su di-vlje nje pre ma objek tu ko ji im je pru žio go sto prim stvo i ide al ne uslo ve za rad. Svo je odu še vlje nje za be le ži li su u knji zi uti sa ka Sa va cen tra. Mno gi še fo vi dr ža va su po se ći va li Sa va cen tar pri li kom svo jih po se ta Be o gra du i ni su šte-de li kom pli men te za ovo zda nje, a po seb no su is ti ca li nje go vu funk ci o nal-nost i je din stven ugo đaj i le po tu pr o sto ra u ko ji ma su ra di li i bo ra vi li.

U Sa va cen tru su to kom pr o te klih de ce ni ja uspe šno odr ža ni mno go broj ni po-li tič ki, pr o fe si o nal ni i dru gi sku po vi, sa mi ti, kon fe ren ci je, kao i br oj ni mu zič-ki, bi o skop ski i po zo ri šni fe sti va li uz go sto va nja po zna tih svet skih umet ni ka i iz vo đa ca. Kao i ve ći na dru gih obje ka ta u gra du, i „Sa va cen tar” je pr o šao kr oz ne mi le go di ne izo la ci je, em bar ga i ne ma šti ne, što je umno go me do pri-ne lo nje go vom da na šnjem iz gle du. Ni su se mo gla na ći sred stva ni za nje go vo ele men tar no odr ža va nje. Do ži veo je i „na knad ne in ter ven ci je i pri la go đa-va nja” uslo vi ma po nu de i po tra žnje: za tr pa va nje po to ka i iz grad nja ki o ska - pr o dav ni ca, za si pa nje je ze ra is pred ho te la „In ter kon ti nen tal”, pre kra ja nje en te ri je ra bo je njem ori gi nal no po sta vlje nih pa li san der zid nih ele me na ta i dru go. Sve je to mo glo da se ura di sa vi še pr o jek tan ske pa žnje, uku sa i bo lje har mo ni je sa ce li nom. Lič no sam, i po red mog du go go di šnjeg od su stvo va-nja iz Be o gra da, uvek na la zio vre me na i ras po lo že nja da odr žim kon ti nu i tet po sto ja nja i ko ri šće nja kom plek sa „Sa va cen tra”, nu de ći svo je pr o fe si o nal ne uslu ge. Ipak, sa ža lo šću mo ram da kon sta tu jem da u pr o šlo sti ni sam če sto bi vao kon sul to van. Po za vr šet ku iz grad nje kom plek sa „Sa va cen tar”, moj ži-vot je po šao no vim pu te vi ma. Na tom po sled njem pr o jek tu u Be o gra du, u pro ce su pr o jek to va nja i iz grad nje jed nog ta ko slo že nog kom plek sa u iz u zet-no krat kom pe ri o du, upo znao sam i zbli žio se sa ve li kim br o jem ko le ga, in že-nje ra, spe ci ja li sta, struč nja ka. Sa znao sam i na u čio mno go vi še ne go to kom ukup nog pret hod nog ško lo va nja i ra da, što mi je da lo sna ge, ali i pod sta klo že lju da se opro bam i van gra ni ca na še ze mlje. Ose tio sam se „do ško lo va-nim” u svom pr o fe si o nal nom raz vo ju i pu nim ener gi je za bu du će pr o jek te. Okol no sti su mi išle na ru ku i već sle de će go di ne sam do bio po ziv od ku vaj-tske vla de za uče šće na po ziv nom kon kur su za „Ku wa it Con fe ren ce Cen ter”. U kon ku ren ci ji naj e mi nent ni jih svet skih pr o jekt nih orga ni za ci ja iz SAD-a, Skan di na vi je i En gle ske, sti gao sam pr vi na cilj. Pred stav ni ci Ku vaj ta

GR

AD

ON

AČ

EL

NIK

22

su se od lu či li za moj pr o je kat, što je za me ne bi lo ve li ko pri zna nje i uspeh u me đu na rod noj kon ku ren ci ji, ko ji je u ta da šnjoj Ju go sla vi ji pr o sla vljen sa ve li kim za do volj stvom. Ži vo rad Ko va če vić, ta da član vla de SFRJ, i Pe tar Ko-stić, ju go slo ven ski am ba sa dor u Ku vaj tu, bi li su uva že ni go sti na sve ča no sti pot pi si va nja ugo vo ra za ovaj pr o je kat sa mi ni star stvom Jav nih ra do va dr ža ve Ku vajt.

Pr o veo sam u Ku vaj tu vi še od če ti ri go di ne ra de ći na tom gran di o znom pr o-jek tu (po vr ši ne oko 100.000 kva drat nih me ta ra obje ka ta na oko 120 hek ta ra ure đe nog te re na). Pr o jekt ni bi ro, ko jim sam kao autor pr o jek ta ru ko vo dio, a ko ji je osno van na zah tev ku vaj tske vla de, ”SM Arc hi cen ter Of fi ce”, ura dio je kom plet nu teh nič ku do ku men ta ci ju za ovaj ve li ki kom pleks. Ra de ći sa ova-kvim in ter na ci o nal nim ti mom u mno go če mu sam na do gra dio svo je pr o fe si-o nal no is ku stvo. Dru go pod ne blje, kul tu ra, obi ča ji i isto rij sko na sle đe, pred-sta vlja li su no vi pr o jek tan ski iza zov.

Naža lost, „ve tro vi arap ske pu sti nje”, rat Ira na i Ira ka, ni su mi pru ži li za do-volj stvo da taj pr o je kat i re a li zu jem. Dr ža va Ku vajt, ose tiv ši se ugro že nom zbog rat nih ope ra ci ja u su sed stvu, od lo ži la je re a li za ci ju ovog kom plek sa na neo d re đe no vre me. Mo je raz o ča ra nje i raz o ča ra nje mog pr o jekt nog ti ma bi-lo je ogrom no. Osta vi li smo u Ku vaj tu tač no 4.000 cr te ža na šeg iz vo đač kog pr o jek ta, ko ji će, na ve li ko na še, ali i in ve sti to ro vo raz o ča ra nje, bi ti sa mo sve do čan stvo jed nog ve li kog na po ra sa neo stva re nim ci ljem.

Na kra ju, osta je mi div na uspo me na na pri ja te lja Ži vo ra da Ko va če vi ća sa ko jim sam pr o veo ne za bo rav ne tri go di ne ra da na pr o jek tu „Sa va cen tra” i vi še de ce ni ja bez re zer vnog pri ja telj stva, i ko ji mi je pru žio pri li ku da re a li zu-jem svo je ži vot no de lo. Za ži vo ta, vi še pu ta iz ra zio je ista ose ća nja sim pa ti ja pre ma me ni. To kom bez broj nih su sre ta, če sto smo se u raz go vo ri ma vra ća li pr o šlo sti po mi nju ći dra ge nam uspo me ne na vre me grad nje Sa va cen tra i vre me na za jed nič kih na po ra i uspe šnog za vr šet ka jed nog iz u zet nog pr o jek-ta. Jed nom pri li kom me upi tao: „Šta je bi lo naj bit ni je što ti je omo gu ći lo ostva re nje pr o jek ta?” Od go vo rio sam mu: „Dra gi pri ja te lju, tri stva ri su za me ne bi le od su štin skog zna ča ja to kom pr o jek to va nja i iz grad nje: pr vo, imao sam ja snu ide ju šta že lim da ura dim; dru go, imao sam od lič ne sa rad ni ke to-kom pr o jek to va nja i iz grad nje; i tre će, vre me iz grad nje bi lo je to li ko krat ko, da ni ko ni je mo gao da me nja bi lo šta ni u pr o jek tu ni ti pr li kom iz grad nje, a po seb no ne zlo na mer ni ci.

U jed nom sam se ipak pre va rio. Zlo na mer ni ci su, ipak, ostva ri li deo svog ci-lja. Me ne su ote ra li iz mog Be o gra da, neo sno va nom i be stid nom op tu žbom, a Ži vo ra da Ko va če vi ća sme ni li sa me sta jed nog od naj u spe šni jih am ba sa do ra Ju go sla vi je u SAD-u.

Autor je bio glavni arhitekta na izgradnji Sava centra.

GR

AD

ON

AČ

EL

NIK

23


Bu di mir Lon čar

Bri ljant ni di plo mat s mi ni mal nim di plo mat skim sta žom

Ži ka Ko va če vić bio je ve o ma krat ko vri je me, sve ga dvi je go di ne, u di plo mat-skoj slu žbi kao am ba sa dor SFRJ u Was hing to nu. U me đu na rod nim je te ma-ma i u svi je tu bio, me đu tim, već od mla dih da na. Po sli je za vr šet ka Vi so ke no vi nar sko-di plo mat ske ško le u Be o gra du, usa vr ša vao se na dva od de se tak naj bo ljih ame rič kih i svjet skih sve u či li šta, na Ka li for nij skom sve u či li štu u Ber kli ju i Har vard skom sve u či li štu. Upo znao je naj ve ću i naj ra zvi je ni ju ze-mlju svi je ta, da bi kroz pri zmu ame rič ke po li ti ke pre po znao i svu slo že nost i po ve za nost svjet skih kre ta nja. Već se ta da za lju bio u en gle ski je zik, ko jim će se ba vi ti još du go na kon što će iza ći iz di plo ma ci je. O to me svje do če tri nje go va sjaj na fra ze o lo ška ri ječ ni ka ko ji ma je za du žio broj ne struč nja ke i pre vo di te lje na ovim pro sto ri ma.

Ni je sto ga čud no da je Ži ka Ko va če vić na svim svo jim, ve o ma od go vor nim funk ci ja ma, od gra do na čel ni ka Be o gra da i čla na Sa ve znog iz vr šnog vi je ća do pred sjed ni ka Ko mi si je za od no se s ino zem stvom i še fa di plo mat ske mi si je u SAD-u, uvi jek raz mi šljao i po stu pao ima ju ći na umu ši ri me đu na rod ni kon-tekst i svi jet u cje li ni. U tom je smi slu pre u zi ma nje am ba sa dor ske du žno sti u Was hing to nu pred sta vlja lo na sta vak, ovaj put na di plo mat skoj po zor ni ci, nje go va do ta da šnjeg po li tič kog i jav nog an ga ži ra nja.

Do šao je na to mje sto kao pred stav nik Ju go sla vi je, ali i kao svjet ski čo vjek ši ro kog zna nja, sve stra nog obra zo va nja i otvo re nih po gle da. Was hing ton ska je sre di na, bi lo da je ri ječ o ad mi ni stra ci ji, Stejt Di part men tu, Kon gre su ili kul tur noj eli ti to vr lo br zo pre po zna la i uz vra ti la mu po što va njem. Bi la je to svo je vr sna ri jet kost, jer se ra di lo o am ba sa do ru jed ne ma le (do du še, u me-đu na rod nim od no si ma in te re sant ne) ze mlje ko ja je upra vo ula zi la u fa tal na pre vi ra nja.

Ži ka je bio sja jan go vor nik i su go vor nik, iz van re dan ko mu ni ka tor. Bio je bla-ga i hu ma na oso ba, pu na du ha i šar ma. Znao je go vo ri ti, ali je isto vre me no

II

DIP

LO

MA

TA

24

DIP

LO

MA

TA

znao, što je ri jet ki ma da no, i slu ša ti su go vor ni ka, ne iz pu ke pri stoj no sti ne-go iz istin skog in te re sa da ču je dru gog. Pri to me je imao iz u ze tan osje ćaj i dar za uva ža va nje druk či jih ar gu me na ta i sta ja li šta, za str plji vo na la že nje pu ta do kom pro mi sa i za jed nič kog in te re sa. Osta vio je iza se be naj bo lji do-kaz to ga svog da ra, kao i svog po zna va nja po vi je sti, me đu na rod nih od no sa i svjet skog prav nog su sta va, kao i te is tra ži vač ke stra sti u knji zi „Me đu na rod-no pre go va ra nje” iz 2004.

Knji ga je je din stve na u pod ruč ju zna no sti o di plo ma ci ji jer je Ži ka Ko va če vić ob u hva tio, s nje mu svoj stve nom akri bič no šću i lu cid no šću ne sa mo teh no-lo gi ju pre go va ra nja, ne go i po vi jest di plo ma ci je, ključ na raz do blja po vi je sti 20. sto lje ća i po ja vu mul ti la te ra li zma kao no ve i sve sna žni je for me me đu-na rod ne po li ti ke i su rad nje. Knji ga obra zu je i ospo so blja va mla de di plo ma te za je dan od naj te žih po slo va u di plo mat skoj pro fe si ji, ali isto vre me no pred-sta vlja i iz van re dan pu to kaz svi ma oni ma ko ji vo de me đu na rod ne pre go vo re i rje ša va ju me đu na rod ne pro ble me i kon flik te.

U svim svo jim di plo mat skim ak tiv no sti ma Ži ka Ko va če vić bio je ne stan dard-ni di plo mat u ne stan dar nim vre me ni ma za ze mlju ko ju je pred sta vljao: ni je la ki rao po li tič ka kre ta nja u Ju go sla vi ji ko ja je de talj no po zna vao. Kao što ga je ci ti rao ”The New York Ti mes”, Ju go sla vi ja ni je bi la ni ču do ni ti fa ta mor ga na, ne it her a mi rac le nor a mi ra ge, ne go ma la ze mlja du ge i te ške po vi je sti i ve li kih su vre me nih pro tur ječ ja. Ni je ubla ža vao ni kri tič ke ame rič ke ocje ne to ga raz-vo ja, uklju ču ju ći upo zo re nja o na do la ze ćoj po li tič koj i ljud skoj ka ta kli zmi.

Ta da šnja ju go sla ven ska di plo ma ci ja i nje zi ni vo de ći lju di bi li su pred po seb-nim, po vi je snim, pro fe si o nal nim i ljud skim is pi tom. Ju go sla vi ja je bi la već po če la to nu ti u tra gi čan kon flikt, u rat ko ji će od ni je ti sto ti ne ti su ća ži vo ta i pro u zro či ti stra da nja mi li ju na lju di. Ži ka Ko va če vić bio je svje stan ve li ko ga ja za iz me đu ju go sla ven ske vanj ske po li ti ke i unu tar njih kre ta nja, kao i po-vi je snog im pe ra ti va da se di plo ma ci ja mak si mal no an ga ži ra u za u sta vlja nju po li tič ke re gre si je u ze mlji. U to me je bio je dan od ma log bro ja ju go sla ven-skih am ba sa do ra i di plo ma ta ko ji su pre po zna li zna ko ve vre me na i na sto ja-li, objek tiv no pre no se ći u ze mlju di plo mat ske i po li tič ke po ru ke iz svi je ta, po ti ca ti de mo krat sko rje ša va nje pro ble ma i kon flik ta, vu ći ze mlju na pri jed.

Di plo mat ska ka ri je ra Ži ke Ko va če vi ća za vr ši la je na glo i na sil no. U je sen 1990. go di ne, pred sjed nik Pred sjed ni štva Slo ve ni je Ja nez Sta nov nik odr žao je u Was hing to nu, u or ga ni za ci ji am ba sa de, vr lo za pa že nu kon fe ren ci ju za štam pu u Na ti o nal Press Club-u. In te res no vi na ra bio je ve o ma ve lik, a Sta-nov nik je otvo re no, objek tiv no i kri tič ki uka zao na opa sno sti ko je no si Mi lo-še vi će va po li ti ka za bu duć nost ze mlje. Ži ka Ko va če vić, ko ji je bio pri su tan, ni je ospo rio sta ja li šta slo ven skog pred sjed ni ka.

Slo bo dan Mi lo še vić od mah je po kre nuo ak ci ju za nje go vo smje nji va nje. Po-što smo se pre mi jer An te Mar ko vić i ja to me su prot sta vlja li, za o bi šao je Vla-du i iz nu dio od lu ku Pred sjed ni štva SFRJ o hit nom po vla če nju am ba sa do ra Ko va če vi ća iz Was hing to na. Kad sam iz Ka ra ka sa o to me raz go va rao s Ko va-če vi ćem, re a gi rao je smi re no, na sto je ći umi ri ti i me ne. Re kao je: „To je to. Ni Ti ni ja ne mo že mo ni šta na pra vi ti. Vra tit ću se.” Na kon po vrat ka, oti šao je s pu no do sto jan stva i, na rav no, s pu no gor či ne u mi ro vi nu. Do kra ja je ži vo ta

25


DIP

LO

MA

TA

ak tiv no bio an ga ži ran u ne vla di nom, an ti-rat nom sek to ru i, po seb no, Europ-skom po kre tu či ji je bio i pred sjed nik od 1999. Bio je je dan od ute me lji te lja Ig man ske ini ci ja ti ve za ob no vu mi ra, po vje re nja i su rad nje u re gi ji.

Ži ka Ko va če vić oti šao je iz di plo ma ci je kao jed na od pr vih Mi lo še vi će vih po-li tič kih žr ta va. La vi na ko ja se za ko tr lja la ta da, a ko je je bio ve o ma svje stan, po ko pat će slje de ćih go di na i ze mlju ko ju je pred sta vljao. I o tom je vre me nu na pi sao ose buj nu knji gu „Ame ri ka i ras pad Ju go sla vi je”. U njoj se, na im pre-siv no stu di o zan i ori gi na lan na čin, ba vi od no som iz me đu Ju go sla vi je i Ame-ri ke u to tra gič no do ba kroz in ter ak ci ju glav nih ak te ra jed ne i dru ge ze mlje.

Ži ka je u knji zi po sta vio pi ta nja ko ja su osta la ak tu al na i do da na šnjeg da na: Je su li ras pad Ju go sla vi je i kr va va dra ma bi li ne iz bje žni? Je li me đu na rod na za jed ni ca, uklju ču ju ći Ame ri ku, mo gla vi še na pra vi ti da se spri je či naj bru tal-ni ji rat u Euro pi na kon II svjet skog ra ta? Zor no je po ka zao po vi je sno, po li tič-ko i in te lek tu al no vr lu da nje glav nih svjet skih ak te ra na kon pa da ko mu ni zma i ras pa da so vjet ske im pe ri je. Za klju čio je, na kra ju, da se ras pad vje ro jat no ni je mo gao iz bje ći, ali da „de fi ni tiv no ni je mo rao bi ti kr vav, sa vi še pa me ti i druk či jim li de ri ma i uz ve ću pa žnju i dje lo tvor ni ju ulo gu me đu na rod ne za-jed ni ce”. Nje gov za klju čak di je le mno gi nje go vi či ta te lji i po što va te lji.

Ži ka Ko va če vić mo gao je bi ti, da je po vi jest kre nu la u dru gom smje ru, je dan od tih li de ra. To se, na ža lost, ni je do go di lo. U sva kom slu ča ju, nje go vo je mje sto u po vi je sti ju go sla ven ske di plo ma ci je i u svi je sti nje go vih su vre me ni-ka i no vih ge ne ra ci ja di plo ma ta iz u zet no. On osta je ri je dak, svje tao pri mjer bri ljant nog di plo ma ta ko ji je svo jim pro fe si o nal nim i ljud skim kva li te ta ma, otvo re no šću i ši ri nom po gle da, te mo ral nim in te gri te tom do ka zao da je mo-gu će vla sti tim dje lo va njem pre vla da ti is ku še nja vre me na i po li ti ke ko ja je po ku ša la, ali ipak ni je uspje la, zlo u po tri je bi ti pri je lo me hi sto ri je.

Autor je predsednik Saveta predsednika Republike Hrvatske za spoljnu politiku

i međunarodne odnose i nekadašnji Savezni sekretar za spoljne poslove

Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

26

DIP

LO

MA

TA

„Spаvао sаm i sаnjао dа је živоt rаdоst. Prоbudiо sаm sе i оtkriо dа је živоt dužnоst, dеlао sаm i pоsmаtrао: dužnоst је bilа rаdоst”. (R. Таgоrе)

Go spo di na Ži vo ra da Ži ku Ko va če vi ća sam upo znao 1986. go di ne, to kom nje-go vih pri pre ma u SSIP-u pred od la zak na du žnost am ba sa do ra SFRJ u SAD. Bli že smo se upo zna li dva de se tak go di na ka sni je, 2006. go di ne na Di plo mat-skoj aka de mi ji, ne po sred no po mom po vrat ku sa slu žbo va nja u Va šing to nu. Još to kom pr vog raz go vo ra, sa za do volj stvom smo evo ci ra li uspo me ne na pr-vi su sret, u pe ri o du nje go vih pri pre ma za pre u zi ma nje jed ne od naj od go vor-ni jih funk ci ja u ta da šnjoj di plo ma ti ji. Po ka za lo se da je taj naš dav ni su sret i pe riod, ko jeg se Ž. Ko va če vić ra do se ćao, bi la do bra osno va za us po sta vlja nje me đu sob ne sa rad nje.

Na Di plo mat skoj aka de mi ji Ž. Ko va če vić je, zbog bo ga te po li tič ke i di plo-mat ske ka ri je re, uži vao ugled svoj stven iz u zet nim lič no sti ma. On je ne sum-nji vo, uz Vo ji na Di mi tri je vi ća, Ob ra da Ra či ća, Lju bi šu Ada mo vi ća, Mi la na Ša ho vi ća, i kao što su to do ne dav no bi li Mi o drag Mi tić i De jan Jan ča, spa-dao u red do a je na bez ko jih ova i slič ne in sti tu ci je jed no stav no ne mo gu da po sto je na tom pre sti žnom ni vou. Jer on, kao pred sed nik Uprav nog od bo ra Di plo mat ske aka de mi je, od no sno sve do pre u zi ma nja no ve pre sti žne funk ci-je pred sed ni ka Spolj no po li tič kog sa ve ta Mi ni star stva spolj nih po slo va, neo-spor no, spa da u red za slu žnih lič no sti ko je su svo jim zna njem, is ku stvom i ne se bič nim za la ga njem, osa vre me ni li pro gram i obez be di li za vi dan po lo žaj Di plo mat skoj aka de mi ji, ka kav već du ži niz go di na, mo že se slo bod no re ći, uži va u re gi o nal nim, ali i u svet skim okvi ri ma. Na i me, u skla du sa od lu kom Me đu na rod nog fo ru ma za di plo mat sku edu ka ci ju Di plo mat ska aka de mi ja će bi ti do ma ćin 41. sa stan ka di rek to ra di plo mat skih aka de mi ja i in sti tu ta, ko ji će se odr ža ti u sep tem bru 2013. go di ne u Be o gra du.

Bоžin Nikоlić

Dužnоst је bilа rаdоstАngаžоvаnjе nа Diplоmаtskој аkаdеmiјi

Мinistаrstvа spоlјnih pоslоvа

27


DIP

LO

MA

TA

Ono što bi, me đu tim, tre ba lo na gla si ti jeste od nos Ži vo ra da Ko va če vi ća pre-ma oba ve za ma na Aka de mi ji, pre ma pre da va nji ma i po la zni ci ma, ko je ni-po što ni je hteo da iz ne ve ri. Od na me re da svo je na stav ne oba ve ze is pu ni do kra ja, ni je ga od vra ti la ni bo lest, ko ja ga je, tih pro hlad nih mar tov skih da na, sko ro sa svim is cr pi la. Jed nom se, ka žu, od iz ne mo glo sti go to vo sru šio na ste pe ni štu, ali se od mah do sto jan stve no uz di gao i na sta vio ka Aka de mi ji, gde su ga oče ki va li nje go vi po la zni ci. Ali, pre da va nja, upr kos opa koj bo le sti ko ja je sve vi še uzi ma la ma ha, ni su ob u sta vlje na. Odr žao je po sled nje pre da-va nje, do sta vio is pit na pi ta nja Aka de mi ji, i svo je volj no na pu stio ovaj svet u skla du sa sop stve nim po i ma njem do sto jan stva.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra Di plo mat ske aka de mi je

Ži vo rad Ko va če vić je u svoj stvu pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Di plo mat ske aka de mi je ak tiv no uče stvo vao u kre i ra nju no vog kon cep ta di plo mat ske edu-ka ci je, na ro či to u osmi šlja va nju O snov nog pro gra ma di plo mat ske obu ke. S ob zi rom na to da je u SAD ste kao za vid no obra zo va nje u obla sti me đu na-rod nih od no sa, kao i da je bio iz vr stan po zna va lac sa vre me nih di plo mat skih to ko va i ten den ci ja, na Aka de mi ji mu je po ve re na funk ci ja ko or di na to ra i pre da va ča na pred me tu „Me đu na rod no pre go va ra nje”.

Na po ča snoj funk ci ji pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Di plo mat ske aka de mi-je bio je od 2002. do 2007. go di ne, dok je po slo ve ko or di na to ra i pre da va ča oba vljao od 2002. go di ne, pa sve do svo je smr ti.

Sa vre me na di plo mat ska obu ka u na šoj ze mlji, a slo bod no se mo že re ći i u re gi o nu, do dat no je una pre đe na i upot pu nje na no vim sa dr ža ji ma i kon cep ti-ma, za hva lju ju ći i do pri no su Ži vo ra da Ko va če vi ća, od no sno nje go vom ukup-nom an ga žo va nju i ak tiv no sti ma na Di plo mat skoj aka de mi ji. To su re zul ta-ti pre da nog, sa ve snog i od go vor nog od no sa pre ma oba ve za ma ko je je kao pred sed nik Uprav nog od bo ra, ko or di na tor i pre da vač do bro volj no pre u zeo. Na i me, nje mu je kao biv šem am ba sa do ru u Va šing to nu, ko ji je ma gi stri rao na Ber kli ju i spe ci ja li zi rao me đu na rod ne od no se na Har var du, bi lo ap so lut-no ja sno da se di plo mat ska pro fe si ja, za hva lju ju ći in ten ziv nom na uč nom i teh no lo škom raz vit ku, ne pre sta no me nja i da tre ba da se sva ko dnev no pri la-go đa va sa vre me nim iza zo vi ma.

Za pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Di plo mat ske aka de mi je Ž. Ko va če vić je jed no gla sno iza bran 15. ma ja 2002. go di ne, na kon sti tu tiv nom sa stan ku ko ji je, u pri su stvu no vo i me no va nog i pret hod nog di rek to ra Aka de mi je (P.Si mić, B. La zo vić) i čla no va Od bo ra, otvo rio sa ve zni mi ni star za spolj ne po slo ve Go ran Svi la no vić.

Iako je funk ci ja pred sed ni ka Uprav nog od bo ra u su šti ni bi la po ča sna, Ži vo-rad Ko va če vić je pre u ze te oba ve ze, u pe ri o du od 2002. do 2007. go di ne, vr lo sa ve sno i pro fe si o nal no oba vljao u ma ni ru iz van red nog or ga ni za to ra, ko ji se isto vre me no od li ku je pra vo vre me nom i ade kvat nom re ak ci jom. U ovom pe-ri o du Uprav ni od bor je odr žao niz sa sta na ka, to kom ko jih je us peo da raz re ši mno ga va žna pi ta nja iz do me na nad le žno sti Aka de mi je, kao i da si ste mat ski iz gra di pra vi la od ko jih se ve ći na i da nas pri me nju je.

28

DIP

LO

MA

TA

Ko or di na tor i pre da vač pred me ta „Me đu na rod no pre go va ra nje”

Sva ke go di ne, sko ro de set go di na za re dom, Ži vo rad Ko va če vić je, u sklo pu Osnov nog pro gra ma di plo mat ske obu ke, na Di plo mat skoj aka de mi ji vo dio kurs iz me đu na rod nog pre go va ra nja.

Pr vo pre da va nje je odr žao u ja nu a ru 2003. go di ne. Te melj ne pri pre me za sva ko pre da va nje do pri ne le su da je već 2004. go di ne ob ja vio knji gu „Me đu-na rod no pre go va ra nje” o ko joj će ka sni je vi še bi ti re če no. Po vo dom ob ja vlji-va nja knji ge di rek tor Aka de mi je Pre drag Si mić upu tio je „za hval nost auto ru Ži vo ra du Ko va če vi ću na do pri no su ko ji je dao pi sa njem ove knji ge i ukup nim ra dom na raz vo ju Di plo mat ske aka de mi je”.

Ž. Ko va če vić je go vo re ći o kur su iz me đu na rod nog pre go va ra nja i kom pe ten-ci ja ma ko je se sti ču na sta vom sma trao da on ima za cilj da se slu ša o ci ospo-so be „da raz u me ju pro ces me đu na rod nog pre go va ra nja, da se upo zna ju sa naj po zna ti jim pre go vo ri ma u isto ri ji di plo ma ti je i da ovla da ju osnov nim me-to da ma i teh ni ka ma pre go va ra nja”. On je na sta vu iz ovog pred me ta po de lio na vi še te mat skih ce li na. Sva pre da va nja dr žao je is klju či vo Ž. Ko va če vić. Ne ko li ko po sled njih, ko je je odr žao po čet kom 2011. go di ne, imao sam čast da sa po seb nom pa žnjom od slu šam. Po sve će nost, kom pe tent nost i si gur nost ko jom je iz la gao su uti sci ko ji me i sa da im pre si o ni ra ju.

U po sled nje vre me raz mi šljao je da, u za vi sno sti od te me i ras po lo ži vog vre me na, an ga žu je i dru ge pre da va če, ko je je sma trao po zna va o ci ma po-je di nih obla sti. Pred lo žio je i kon kret na ime na, ko ja bi sva ko po že leo na ovom ili slič nim pro gra mi ma, ali to, na ža lost, ni je sti gao da re a li zu je. S ob-zi rom na to da je sma trao ko ri snim, Di plo mat ska aka de mi ja je, u sa rad nji sa stra nim part ne ri ma, i uz uče šće svet skih struč nja ka za pre go va ra nje (P. Mirc, M. Ri nard i dr.), or ga ni zo va la vi še se mi na ra, ko ji su, svo jim prak tič-nim si mu la ci ja ma, bi li po sve će ni ne koj obla sti me đu na rod nog pre go va ra-nja ili pre go va rač kim is ku stvi ma to kom pro ce sa evrop skih in te gra ci ja po-je di nih ze ma lja.

Ži vo rad Ko va če vić je sma trao da je pre go va ra nje u me đu na rod nim od no si ma uvek ima lo cen tral no me sto, ka ko u funk ci o ni sa nju dr ža va-na ci ja i od no si ma me đu nji ma, ta ko i me đu na rod nih i glo bal nih si ste ma ko lek tiv ne bez bed no-sti ko ji su po ste pe no na sta ja li. Me đu na rod no pre go va ra nje ili, ka ko se u te-o ri ji al ter na tiv no na zi va, di plo mat sko pre go va ra nje, po nje mu ne ob u hva ta me đu na rod ne po slov ne pre go vo re iz me đu pri vat nih na ci o nal nih ili tran sna-ci o nal nih kom pa ni ja, ali se za to nje go vi okvi ri ši re na mno ge ne dr žav ne či-ni o ce, ko ji su če sto pre go va ra či, sku pa sa pred stav ni ci ma dr ža va, bi lo u mul-ti la te ral nim pre go vo ri ma ili u re ša va nju bi la te ral nih spo ro va. Pre go va ra nje je, ka ko je is ti cao na svo jim pre da va nji ma, naj če šći na čin na ko ji se ostva ru je di plo mat ska ak tiv nost i pred sta vlja srž di plo ma ti je. Pred met me đu na rod no pre go va ra nje, pre ma nje go voj ko cep ci ji ob u hva ta:

„Pr vo, sve vi do ve i na či ne me đu na rod nog pre go va ra nja: pre ven tiv nu di plo-ma ti ju, mul ti la te ral nu di plo ma ti ju, sa sta ja nje na vr hu (sa mit sku di plo ma ti-ju), mi rov ne kon fe ren ci je, taj nu di plo ma ti ju, šatl di plo ma ti ju i ali bi di plo ma-ti ju i uti caj po lar ne struk tu re i kri za na pre go va ra nje.

29


DIP

LO

MA

TA

Dru go, sve osnov ne vr ste pre go va ra nja: re ša va nje gra nič nih spo ro va, pre go-vo re o kon tro li na o ru ža nja i raz o ru ža nju, pre go vo re o di so lu ci ji, suk ce si ji i po nov nom uje di nje nju dr ža va, pre go vo re o ži vot noj sre di ni, tr go vin ske pre-go vo re, fi nan sij ske i du gov ne pre go vo re, pre go vo re o evrop skoj in te gra ci ji i pre go vo re sa te ro ri sti ma.

Tre će, struk tu ru pre go va ra nja, in ter ven ci ju tre će stra ne (po sre do va nje), me to de pre go va ra nja, raz vi ja nje pre go va rač kog ume ća, pre go va rač ki pro ces (uklju ču ju ći pret pre go va ra nje, unu tra šnje pre go va ra nje, fa ze pre go va rač kog pro ce sa i me đu na rod ne ugo vo re), gra đe nje pre go va rač ke stra te gi je, je zik u di plo ma ti ji i pre go va ra nju i pre gled de la kla si ka o pre go va ra nju.

Če tvr to, stu di je po je di nih zna čaj nih pre go vo ra (ca se stu di es), po seb no onih ko ji se ti ču na še ze mlje, bi lo da se ra di o pre go vo ri ma ko je je na ša di plo ma-ti ja vo di la sa dru gim dr ža va ma ili me đu na rod nim or ga ni za ci ja ma (kao što su pre go vo ri o Taj noj kon ven ci ji iz me đu Austro u gar ske i Sr bi je iz 1881. go di ne, o tr šćan skom pi ta nju, o Pre vla ci i o suk ce si ji SFRJ), ili o pre go vo ri ma či ji je is hod imao ve li ke re per ku si je na na šu ze mlju (kao što je Lon don ski ugo vor iz 1915.), ili pak o oni ma ko je je ini ci ra la i or ga ni zo va la me đu na rod na za jed ni-ca po vo dom ju go slo ven ske kri ze (Dej ton i Ram bu je), dru gi zna čaj ni me đu-na rod ni pre go vo ri, ko ji ilu stru ju po je di ne te me kur sa, kao što su pre go vo ri o Pa nam skom ka na lu, pre go vo ri iz me đu Izra e la ca i Pa le sti na ca u Oslu, ki ne-sko-ru ski pre go vo ri o gra ni ci, pre go vo ri o sma nje nju i kon tro li na o ru ža nja, pre go vo ri ko ji su do ve li do po nov nog uje di nje nja Ne mač ke i Je me na, pre go-vo ri o ki se lim ki ša ma i o kli mat skim pro me na ma, Uru gvaj ska run da pre go vo-ra u GATT-u, pre go vo ri o pri dru ži va nju Slo ve ni je Evrop skoj uni ji i pre go vo ri o Se ver noj Ir skoj”.

Zo ran Sta no je vić, am ba sa dor Re pu bli ke Sr bi je u Mek si ku, ko ji je na me-stu di rek to ra Aka de mi je na sle dio Pre dra ga Si mi ća i u pe ri o du od 2004. do 2006. go di ne oba vljao tu du žnost, Ž. Ko va če vi ća je do ži veo kao „re ne san-snu lič nost”, sa vi še an ga žma na, ko ji su na iz gled bi li uda lje ni (gra do na čel-nik, am ba sa dor, is tra ži vač idi o ma en gle skog je zi ka, pre da vač na pred me tu o me đu na rod nom pre go va ra nju, pi sac knji ga o ame rič koj di plo ma ti ji, li der Evro pskog pokreta, itd.). Sta no je vić je, me đu tim, po seb no bio im pre si o ni ran nje go vom lo gi kom i nje go vim uvod nim pre da va nji ma ko ji ma je uvek vo leo da pri su stvu je, jer se, ka ko is ti če, ni ka da ni su po na vlja la. Sve u sve mu, am-ba sa dor Sta no je vić is ti če da je za hva lan sud bi ni ko ja ga je u jed nom mo men-tu po ve za la sa Ko va če vi ćem i da la mu pri li ku da kon tak ti ra sa auten tič nim, ali i ne do volj no is ko ri šće nim, di plo ma tom u po ten ci jal no naj plod ni jem de lu nje go ve ka ri je re.

Di plo mat ska aka de mi ja, kao što je po zna to, sva ke go di ne an ga žu je pre ko 150 iz u zet nih pre da va ča, iz re do va is tak nu tih di plo ma ta, vi so kih dr žav nih funk ci o ne ra, uni ver zi tet skih pro fe so ra i na uč ni ka. Ipak, Ži vo rad Ko va če vić je, pre ma Alek san dru Su bo ti ću, ko or di na to ru na sta ve na Di plo mat skoj aka-de mi ji od 2003. go di ne, bio je dan od onih lič no sti ko ji ma su ge ne ra ci je po-la zni ka pri zna va le ugled pre da vač ke zve zde. A. Su bo tić, ko ji je i u svoj stvu po la zni ka Osnov nog pro gra ma di plo mat ske obu ke Aka de mi je imao pri li ku da se u to lič no uve ri, na vo di da je sva kom po la zni ku im po no va lo čak i sa mo

30

DIP

LO

MA

TA

pri su stvo na nje go vim pre da va nji ma, ne za vi sno od even tu al nog ne sa gla sja sa po li tič ko-fi lo zof skim sta vo vi ma ko je je iz no sio – jer, Ko va če vi ćev na čin ar gu men ta ci je ko jim se uva ža va sa go vor nik, od me re na ana li tič nost i prin-ci pi jel nost ute me lje na u vi še de ce nij skom is ku stvu, bi le su škol ski pri mer di-plo mat skog tak ta u pre da vač kom na stu pu. Zna lo se – reč Ž. Ko va če vi ća je ili reč ne po sred nog ak te ra, ili re zul tat de talj nog pro u ča va nja svih do stup nih iz vo ra. On da lje sve do či da je Ž. Ko va če vić sa po seb nom pa žnjom, bri žno i po kro vi telj ski, ra dio na to me da Di plo mat ska aka de mi ja po sta ne oaza u ko-joj će mla di lju di bi ti za šti će ni od uobi ča je nih iz li va ostra šće ne dnev no-po li-tič ke ko mu ni ka ci je. U skla du sa tim, sa po seb nim za do volj stvom je po zdra-vljao sva ki blje sak ne či jeg auto nom nog kri tič kog mi šlje nja.

Pro fe si o na li zam Ž. Ko va če vi ća je, me đu tim, pre ma Su bo ti ću, po seb na pri ča. Po la zni ci su, za raz li ku od dru gih kur se va, je di no na nje go vom kur su, ima li mo guć nost da ko ri ste udž be nik ko ji je u pot pu no sti pro iz i šao iz na stav nog pro gra ma, ini ci jal no na me njen upra vo slu ša o ci ma Di plo mat ske aka de mi je. Ne ja sno ća ni je bi lo – is pit na pi ta nja su bi la pot pu no uskla đe na sa po gla vlji-ma ove nje go ve, i van gra ni ca Sr bi je, ve o ma po što va ne knji ge. A na sa mim is pi ti ma, kao i na pre da va nji ma, tru dio se da de lu je bla go i pe da go ški do-bro na mer no. Iako ni je bio pro fe sor po vo ka ci ji, ste kao je auto ri tet pro fe so ra ko ji se pam ti.

Na svo jim pre da va nji ma, na sto jao je da slu ša o ci bu du uklju če ni u ras pra vu o po je di nim te ma ma, kao i da or ga ni zu je prak tič ne ve žbe pre go va ra nja po sve-će ne re ša va nju gra nič nih spo ro va Sr bi je sa su sed nim ze mlja ma.

Ta ko, na pri mer, 2007. go di ne, u okvi ru svog pred me ta, uz po moć Mir ja-ne Mi lo sa vlje vić, ta da šnjeg po moć ni ka di rek to ra Aka de mi je, or ga ni zo vao je prak tič nu ve žbu – si mu la ci ju pre go va ra nja, sve stan no vih me to da u di-plo mat skom obra zo va nju i do sle dan te o rij skom sta vu „da se ve li ki pre go-va ra či ne ra đa ju, već da se pre go va ra nje uči”. Spoj te o rij skog i prak tič nog zna nja, bio je po se ban iza zov za nje ga kao pre da va ča, jer je u svo joj knji zi već na pra vio na uč ni is ko rak u ovom sme ru pri ka zu ju ći ve li ki broj stu di ja slu ča je va iz me đu na rod nih od no sa. Si mu la ci ja je bi la po se ban iza zov i za po la zni ke, bu du ći da su se, na šli u ulo zi pre go va ra ča, ko ji re ša va ju gra nič ne spo ro ve no vo na sta lih dr ža va na pro sto ru biv še Ju go sla vi je. To kom si mu la-ci je Ži vo rad Ko va če vić je na sto jao, na nje mu svoj stven na čin, da mo ti vi še i pod stak ne kon struk tiv na sa gle da va nja i kre a tiv na raz mi šlja nja u re ša va-nju spo ro va, uka zu ju ći isto vre me no da se spor na pi ta nja mo gu re ša va ti u otvo re nom du hu i do broj vo lji, ko rak po ko rak, i da ta ko uvek ima po ma ka u pre go va ra nju.

Ne na me tlji vo, sti lom pre fi nje nog in te lek tu al ca, da ro vi tim pri stu pom u ana-li zi i kri ti ci me đu na rod nih od no sa, nje nih ak te ra, sa ve ti ma oštro um nog di plo ma te i čo ve ka te melj nog zna nja, vo dio je si mu la ci ju i po la zni ke kroz pre go va rač ke ve šti ne, prin ci pe pre go va ra nja i po želj ni mo del pre go va ra nja. Po la zni ci Di plo mat ske aka de mi je su iz ove prak tič ne ve žbe iza šli sa za vid nim zna njem o gra nič nim spo ro vi ma, bu du ći da su pret hod no mo ra li da do dat no pro u če od go va ra ju ću do ku men ta ci ju. Za hva lju ju ći ovim ve žba ma po la zni ci su na u či li ka ko ko mi si je pre go va ra ju, ko je se pro to ko lar ne rad nje spro vo de, ka ko se pi šu i pod no se iz ve šta ji, iz vu kli su po u ke iz raz li či tih pre go va rač kih

31


DIP

LO

MA

TA

ulo ga, sta vlja ju ći se pri tom u tu đu ko žu, ili ka ko je Ž. Ko va če vić imao običaj da do da: ”Put your self in the ir sho es”. Ovu si mu la ci ju g. Ko va če vić je iste te go di ne odr žao i po la zni ci ma na Di plo mat skoj aka de mi ji u Pod go ri ci.

O an ga žo va nju Ži vo ra da Ko va če vi ća na Di plo mat skoj aka de mi ji prof. dr Lju-bi ša Ada mo vić, ko or di na tor i pre da vač kur sa „Me đu na rod ni eko nom ski od-no si”, uz is ti ca nje da se sa Ži kom Ko va če vi ćem zna od 1948. go di ne, ka da su za po če li stu di je, na vo di da je bio od li čan stu dent, pred u zi mljiv i ini ci ja ti van, i da je ta kav bio to kom či ta vog ži vo ta. Od li ko va la ga je „Bri ljant na in te li gen ci-ja, ne is crp na rad na ener gi ja, ple me ni te am bi ci je, i sprem nost da po mog ne...”.

Ži vot ni pu te vi i pro fe si o nal ne ka ri je re su im bi le raz li či te, ali su me đu sob no stal no bi li „u to ku” ono ga što im se de ša va lo.

Dru gi ci klus nji ho vog dru že nja i sa rad nje bio je to kom nji ho vog bo rav ka u Ame ri ci, od no sno to kom Ko va če vi će ve am ba sa dor ske funk ci je u Va šing to nu i Ada mo vi će ve pro fe sor ske ka ri je re na Dr žav nom uni ver zi te tu Flo ri de.

Tre ći ci klus nji ho ve sa rad nje ostva ren je na Di plo mat skoj aka de mi ji „Ko ča Po po vić” gde su obo ji ca an ga žo va ni kao ko or di na to ri i pre da va či kur se va. U ovom raz do blju nji ho ve sa rad nje, ka ko prof. Ada mo vić da lje is ti če, „Ži ka je sto ič ki pod no sio ne iz le či vu bo lest i ona ni je mo gla da slo mi nje go vu kre a tiv-nost i na sto ja nje da mak si mum svog zna nja i dra go ce nog is ku stva pre ne se mla doj ge ne ra ci ji srp skih di plo ma ta”.

Autor knji ge „Me đu na rod no pre go va ra nje”

Knji ga Ži vo ra da Ko va če vi ća „Me đu na rod no pre go va ra nje” je ob ja vlje na, u sklo pu edi ci je „Di plo mat ske sve ske”, u iz da nju iz da vač kog pred u ze ća „Fi lip Vi šnjić” i Di plo mat ske aka de mi je. Iz pre da va nja, ko ja je odr žao na Di plo-mat skoj aka de mi ji u škol skoj 2002-2003. go di ni, na sta la je iz u zet na i vred na knji ga „Me đu na rod no pre go va ra nje”, kao dra go ce ni udž be nik za di plo ma te, ko ji je pro i za šao iz nje go ve naj dra že mak si me Nul la di es si ne li nea (Ni je dan dan bez li ni je - bez na pi sa nog re da). Knji ga je prot ka na lič nim is ku stvom u po li ti ci i di plo ma ti ji, ogrom nim zna njem ste če nim to kom ško lo va nja na Vi so koj no vi nar sko-di plo mat skoj ško li u Be o gra du (1952), po sle di plom skim stu di ja ma na Po li tič kim na u ka ma na Ber kli ju (1961), na Me đu na rod nim od-no si ma na Har var du (1963), kao i du go go di šnjim i is traj nim is tra ži va njem di plo mat ske li te ra tu re i ar hiv ske gra đe.

Knji gu o me đu na rod nom ili di plo mat skom pre go va ra nju je po sve tio svo jim unu ka ma Da ni ci i Ka ta ri ni u na me ri da ko ri sti, ne sa mo mla dim bu du ćim di plo ma ta ma, da iz nje uče i pri pre ma ju svoj di plo mat sko-kon zu lar ni is pit iz ove obla sti, već i te o re ti ča ri ma, ana li ti ča ri ma i svi ma oni ma ko je pre go va-ra nje za ni ma. U ob ra di ove ve o ma slo že ne ma te ri je (P. Si mić) Ži vo rad Ko va-če vić je di plo mat skoj jav no sti dao ka pi tal no de lo u obla sti pre go va ra nja (J. Kur ba li ja) na ko me mo gu da po za vi de i mno go ve će ze mlje (M. Mi tić). Njen po se ban kva li tet, za prof. dr I. Vi sko vi ća, am ba sa do ra Re pu bli ke Sr bi je u SR Ne mač koj, ina če vi še go di šnjeg čla na Sa ve ta Di plo mat ske aka de mi je, po red to ga što sve o bu hvat no i si ste ma tič no ob ja šnja va ma te ri ju o ko joj se prak tič-no sva ko dnev no slu ša ili či ta u me di ji ma, je u spo ju te o ri je i prak se.

32

DIP

LO

MA

TA

U knji zi je, ka ko Ži vo rad Ko va če vić u pred go vo ru is ti če, „uči njen po ku šaj da se si ste ma ti zo va no ob ra de op šta pi ta nja te o rij ske, na čel ne i prak tič ne pri ro-de, ko ja su ve za na za pro ces me đu na rod nog, me đu dr žav nog, di plo mat skog pre go va ra nja i dru gih ob li ka re ša va nja spo ro va mir nim pu tem. Opi sa ne su kar di nal ne pro me ne na me đu na rod noj sce ni ko je su uti ca le na to ko ve i pri-ro du pre go va ra nja, za tim uti caj me đu na rod nih kri za na pre go va ra nje i ulo-ga pre ven tiv ne di plo ma ti je u nji ho vom re ša va nju. Po seb no su ob ra đe ni tzv. kon fe ren cij sko pre go va ra nje, od no sno mul ti la te ral na di plo ma ti ja i sve in-ten ziv ni ja sa mit ska di plo ma ti ja – sa sta ja nje na vr hu. Za tim su opi sa ne naj-zna čaj ni je mi rov ne kon fe ren ci je”.

Po ka za lo se da su mno go broj ni pri me ri kon kret nih pre go vo ra, od iz u zet ne ko ri sti za po la zni ke Aka de mi je, jer je u knji zi de talj no pri ka za no 16 stu di ja (ca se stu di es), sa po seb nim osvr tom na pre go vo re ko ji se od no se na na šu ze-mlju.

Knji ga „Me đu na rod no pre go va ra nje”, kao iz vr stan sa vre meni udž be nik (P. Si mić), do sa da je do ži ve la svo je če tvr to iz da nje i da nas se, kao oba ve zna li te ra tu ra, ko ri sti na Di plo mat skoj aka de mi ji.

Osta le ak tiv no sti u ve zi sa ra dom Di plo mat ske aka de mi je

Ži vo rad Ko va če vić je, to kom na šeg pe ri o da sa rad nje, uče stvo vao go to vo u svim ak tiv no sti ma ko je su se spro vo di le na Aka de mi ji.

Po zna to je da je sko ro ne iz o stav no pri su stvo vao svim sku po vi ma ko je je Aka-de mi ja or ga ni zo va la.

Ta ko đe, Ž. Ko va če vić je u svoj stvu pred sed ni ka Uprav nog od bo ra Di plo mat-ske aka de mi je zna čaj no do pri neo uspe hu Pr vog sa stan ka pred stav ni ka di plo-mat skih aka de mi ja i in sti tu ta mi ni star sta va spolj nih po slo va ze ma lja čla ni ca Or-ga ni za ci je za cr no mor sku eko nom sku sa rad nju, ko ji je odr žan 30. i 31. ja nu a ra 2007. go di ne u Be o gra du. Sa sta nak je odr žan u okvi ru pla ni ra nih ak tiv no sti to kom pred se da va nja Sr bi je ovom re gi o nal nom or ga ni za ci jom u pe ri o du od no vem bra 2006. do apri la 2007. go di ne. To kom dvo dnev nog sa stan ka, ko me je Ž. Ko va če vić pri su stvo vao i uče stvo vao u raz li či tim ak tiv no sti ma, usvo-jen je ko nač ni na crt Me mo ran du ma o raz u me va nju i sa rad nji di plo mat skih aka de mi ja i in sti tu ta mi ni star sta va spolj nih po slo va ze ma lja čla ni ca BSEC-a, ko ji je pot pi san na 16. sa stan ku Sa ve ta mi ni sta ra spolj nih po slo va 19. 04. 2007. go di ne u Be o gra du.

Ži vo rad Ko va če vić je od sa mog po čet ka raz u meo i sna žno po dr žao ide ju da Di plo mat ska aka de mi ja, ula ze ći u no vu fa zu in ten ziv nog raz vo ja, tre ba da bu de pri sut ni ja na me đu na rod noj sce ni. Za hva lju ju ći i nje go voj po dr šci i do-pri no su, Aka de mi ja je već če tvr ti put za re dom or ga ni zo va la me đu na rod ni se mi nar po sve ćen naj bo ljim mla đim di plo ma ta ma uglav nom iz na šeg re gi o-na. Se mi nar se odr ža va pod rad nim na zi vom ”Ex cel len ce in Di plo macy – Young Le a der ship Di plo ma tic Se mi nar” sa ci ljem da oku pi i pod stak ne mla de di plo-ma te, ko ji su na svo jim aka de mi ja ma ostva ri li naj bo lje re zul ta te, da svo ju pro fe si o nal nu ka ri je ru uči ne iz u zet nom. Se mi nar, isto vre me no, do pri no si osa vre me nja va nju di plo mat ske obu ke, a na ro či to me đu sob nom zbli ža va nju

33


DIP

LO

MA

TA

i raz u me va nju u bu du ćim od no si ma i sa rad nji ze ma lja u re gi o nu Ju go i stočne Evro pe. To kom dvo dnev nog pro gra ma, ovog svo je vr snog me đu na rod nog sku pa mla dih di plo ma ta, po la zni ci ma su go vo ri li uva že ne di plo ma te iz ze-mlje i ino stran stva, me đu ko ji ma i Ži vo rad Ko va če vić, ko ji je u tom pe ri o-du bio pred sed nik Spolj no po li tič kog sa ve ta Mi ni star stva spolj nih po slo va i pred sed nik Uprav nog od bo ra Di plo mat ske aka de mi je. On je, tom pri li kom go vo rio o sa vre me nom di plo ma ti – pre go va ra ču („Mo dern Di plo mat – Ne-go ti a tor”), da bi na kon uvod nog iz la ga nja, na iz u zet nom en gle skom je zi ku, kom pe tent no od go va rao na po sta vlje na pi ta nja. Se ćam se da su svi pri sut ni bi li ve o ma za do volj ni ovim iz la ga njem, a na ro či to uva že ni am ba sa dor Mi lan Mi la nov, di rek tor Bu gar skog di plo mat skog in sti tu ta, ko ji je uz če stit ke Ži vo-ra du Ko va če vi ću, za mo lio za in te gral ni tekst iz la ga nja.

Ži vo rad Ko va če vić je, i tom pri li kom, na gla ša va ju ći zna čaj pre go va ra nja, po-red osta log, is ta kao da je to naj va žni ja funk ci ja di plo ma ti je i ujed no naj va-žni ja mi si ja i po sao di plo ma te (”Ne go ti a tion re ma ins the most im por tant fun-ction of di plo macy and the most im por tant task and job of a di plo mat”).

* * *

Ži vo rad Ko va če vić je, za hva lju ju ći pre da nom, re kao bih po žr tvo va nom i na-da sve pro fe si o nal nom od no su, ste kao broj ne pri ja te lje i sa rad ni ke ne sa mo me đu ge ne ra ci ja ma po la zni ka Di plo mat ske aka de mi je, već i u Mi ni star stvu spolj nih po slo va, ko ji su ga vi so ko uva ža va li i ce ni li. Bio je po sve ćen mla di ma i svim po la zni ci ma u ce li ni, ko je je str plji vo i kom pe tent no pod u ča vao umet-no sti di plo mat skog di ja lo ga i pre go va ra nja.

Po vo dom nje go ve iz ne nad ne smr ti, u Knji zi ža lo sti i sa u če šća Evrop skog po-kre ta po sve će noj Ži vo ra du Ko va če vi ću, osta će upi sa ne re či mi ni stra Vu ka Je re mi ća: „S du bo kim po što va njem za sve što je za ži vo ta uči nio i pred sta vljao, uz za hval nost na sa rad nji i dra go ce nim sa ve ti ma, Vuk Je re mić, mi ni star spolj nih po-slo va, 25.03.2011.”, jer je on, pre ma po ru ci Zdrav ka Po no ša, po moć ni ka mi-ni stra spolj nih po slo va „...znao ku da Sr bi ja tre ba da ide i ka ko ta mo da stig ne”.

Ži vo rad Ko va če vić je, u svo joj iz van red noj knji zi „La žni pri ja te lji u en gle skom je zi ku - Zam ke do slov nog pre vo đe nja”, ob ja vio pre ko 1200 na ših po slo vi ca i nji ho vih en gle skih i la tin skih ekvi va le na ta. Pre o sta je mi da po ve ru jem da mu je i mi sao Ra bin dran ta Ta go re, sa po čet ka ovog tek sta, bi la po zna ta i da se nje, bar ka ko se na ma na Di plo mat skoj aka de mi ji či ni, do po sled njeg tre-nut ka pri dr ža vao, po go to vo nje nog sre di šnjeg de la. A na ma, na Aka de mi ji, je bi lo po zna to da su su sre ti, pre da va nja i raz go vo ri sa po la zni ci ma, za nje ga uvek bi li jed no no vo is ku stvo i pra vo za do volj stvo.

Me đu tim, oba vi je no se tom, osta će nam jed no ja ko ube đe nje, na ko je s pra-vom uka zu je Alek san dar Su bo tić - da je sla njem svog po sled njeg mej la Di-plo mat skoj aka de mi ji, či me je is pu nio oba ve zu do sta vlja nja is pit nih pi ta nja i to u da nu i ose ća nju u kom se opra štao od ži vo ta, Ž. Ko va če vić dao pri mer naj vi šeg iz ra za pro fe si o nal ne sve sti, i po što va nja ko je je ga jio pre ma Di plo-mat skoj aka de mi ji, kao me stu gde se tra ga za ja kom mi šlju i gde se ne gu je po le mič ki duh. Ali, ako za tre nu tak za ne ma ri mo ap strakt ne mo ti ve i op šta

34

DIP

LO

MA

TA

na če la vr hun skog pro fe si o na li zma ko ji ma se Ž. Ko va če vić ru ko vo dio, osta je-mo dir nu ti i za hval ni i zbog sa me či nje ni ce da je uva ža vao sa rad ni ke i po la-zni ke Aka de mi je na ni vou či ste, to ple ljud sko sti, ne že le ći čak da ni svo jom po sled njom, ta ko dra ma tič nom od lu kom, pro u zro ku je pro ble me za jed nič-kom po slu.

Zbog to ga, is ko ri stio bih ovu pri li ku da, u ime broj nih po la zni ka, sa rad ni ka na Di plo mat skoj aka de mi ji i svo je lič no, iz ra zim oso bi to po što va nje i ne iz-mer nu za hval nost zbog iz u zet nog do pri no sa Ži vo ra da Ko va če vi ća ra du Di-plo mat ske aka de mi je.

Autor ru ko vo di ra dom Di plo mat ske aka de mi je od 2006. go di ne.

35


III

Ma ja Bo bić

Ve či ti mu dri mla dićAK

TIV

ISTA

Evrop ski po kret u Sr bi ji du gu je pre mno go Ži vo ra du Ko va če vi ću, pred sed ni ku ko ji je od osam na est go di na nje go ve isto ri je, pu nih dva na est vo dio or ga ni-za ci ju, a tri go di ne i Fo rum za me đu na rod ne od no se, u či jem ra du je ak tiv no uče stvo vao sva ke sre de u 18 ča so va.

Po red go to vo vr šnja ka Ži ke Ko va če vi ća, EPuS oku plja mla đe ge ne ra ci je ko je ga ni su po zna va le kao am ba sa do ra, kao gra do na čel ni ka ni ti ak tiv nog po li ti ča ra.

Ali, zna li smo ga kao um nog i ve li kog čo ve ka, ve li kog Evro pej ca i ka ko je on sam po ne kad go vo rio kao „slo bod nog čo ve ka” – slo bod nog da ka že ono što mi sli i da se za la že za ono u šta ve ru je, što je is prav no. A za la gao se za bo-lju, mo der nu, evrop sku Sr bi ju. Sr bi ju ko ja u mi ru sa su se di ma i sve tom, ko ja pri pa da evrop skoj po ro di ci na ro da i gra đa na. Ve ro vao je da je ta kva Sr bi ja mo gu ća i ve ro vao je da svi mi tre ba da ra di mo na nje nom ostva re nju. U to je ve ro vao i 1990-ih ka da je zbog otvo re nog za la ga nja za mir, ra zum, ljud ska pra va i prav du po stao ne pri ja telj re ži ma, ali ste kao broj ne po što va o ce i pri-ja te lje na Bal ka nu i u sve tu.

Bi lo mu je te ško da po ve ru je da je pro me nio šest dr ža va za svo ga ži vo ta a da se ni je ni „ma kao iz Be o gra da”, ali je to shva tao kao sme šnu i tra gič nu ilu-stra ci ju na ših na ra vi i isto ri je.

„Go spo din Ko va če vić” – to je su štin ski i bio, go spo din i čo vek ko ji za slu žu je na še po što va nje, pa žnju i di vlje nje.

Naš pred sed nik je bio skro man i jed no sta van, uvek ra do znao i spre man da uči i is tra žu je, da pri hva ti no ve ide je! Bio je mu dar i bes kraj no to le ran tan. Ce nio je pre ci znost i od go vor nost, zna nje, ve šti nu, pre dan rad. Ce nio je moć ar gu me na ta i spo sob nost ta kvog, de mo krat skog ube đi va nja. Kao ret ko ko u ovoj ze mlji, ce nio je mla dost i s uva ža va njem slu šao mla de lju de, stu den te, sred njo škol ce, post di plom ce ko je je pod u ča vao. Uva ža vao je nji ho vu strast i am bi ci ju, bor be nost i za la ga nje za svo je ide je čak i ka da se sa nji ma ni je sla-gao. Ve ro vao je u mla de lju de.

36

AK

TIV

ISTA

Ži ka Ko va če vić je do kra ja pre da no i vred no ra dio na vi še po lja – u me đu-na rod nim od no si ma i di plo ma ti ji je bio ne pri ko sno ven, u evrop skim in te-gra ci ja ma iz ra zi to do sle dan, u re gi o nal noj sa rad nji i po mi re nju sa su se di ma iskren, u pod u ča va nju mla dih ener gi čan, u pro mo ci ji te melj nih, ljud skih i de mo krat skih vred no sti bes kom pro mi san, u is tra ži va nji ma je zi ka i lek si ko-gra fi ji ra do znao i stra stven.

Go spo din Ko va če vić je na da sve bio pri sto jan čo vek, pa žljiv su prug i po no san otac i de ka.

Uži va li smo u nje go vom dru štvu, u nje go vim je zgro vi tim ali ne po gre ši vim ana li za ma, priča ma i aneg do ta ma. Go vo rio nam je ša lji vo: „Gle daj te da ni-ka da ne osta ri te”, a na ma je on svo jim de li ma, ener gi jom, bi stri nom mi sli i oštri com re či iz gle dao kao „ve či ti, mu dri mla dić” ko ga je po ne kad te ško pra ti ti.

Umeo je da po gre ši, ali opet, kao ret ko ko – da uvi di svo ju gre šku i da se iz-vi ni.

Oni ko ji osta ju bez dra gih, bli skih lju di, sa rad ni ka i pri ja te lja, tu gu ju na rav no i zbog se be i zbog ono ga če ga su li še ni. U ovom slu ca ju, sa svim je oprav da no tu go va ti zbog svih ne iz go vo re nih re či i sa ve ta, ne na pi sa nih knji ga i reč ni ka, ne is tra že nih te ma ko je je Ži ka Ko va če vić mo gao da nam pru ži. Tu gu je mo i zbog ne ra zu me va nja na ko je je po ne kad na i la zio i zbog po što va nja ko je mu po ne kad ni je uka za no ni po sle 2000, ma da je on to, kao i sve ljud ske sla bo sti i su je te sa vr še no raz u meo, iako ih ni je po se do vao.

Bez Ži ke Ko va če vi ća, osta je ogrom na pra zni na u Evrop skom po kre tu, ali i u Sr bi ji, na Bal ka nu, u Evro pi... Osta je nam i oba ve za i že lja da sa istom bor be-no šću i do sled no šću ra di mo na ostva ri va nju vred no sti ko je je ži veo i ci lje va za ko je se za la gao, na pri dru ži va nju uje di nje noj Evro pi, na to me „da se su-štin ski pro me ni mo i ’po e vro pi mo’”.

Za to bih vo le la da za vr šim nje go vim re či ma ko je će nam osta ti ve či ta in spi-ra ci ja: „Za nas je ipak naj va žni je da mi uči ni mo sve da što br že pre va li mo taj put do Evro pe, da se kao ure đe na, sta bil na, de mo krat ska i eko nom ski uspe šna ze mlja na met ne mo Evrop skoj uni ji kao kon struk ti van i neo p ho dan part ner u obez be đe nju sta bil no sti ovog još tur bu lent nog evrop skog re gi o na, što zna či i Evro pe sa me. To pu to va nje to kom ko jeg će mo se sa mi pro me ni ti je va žni je ne go sa ma de sti na ci ja. Dru gim re či ma, ne će mo mi jed nog da na jed ne go di ne uše ta ti u uje di nje nu Evro pu, već mo ra mo sva kog da na sva ke go di ne upor no osva ja ti deo po deo evrop skih vred no sti, stan dar da i kri te ri-ja, ne sa mo u za ko no dav stvu i is pu nja va nju me đu na rod nih oba ve za, što se una pred pret po sta vlja, već u po na ša nju, u raz vi ja nju kul tu re ra da i sti ca nja sta tu sa na osno vu ra da, u po što va nju pra vi la u gra du, dr ža vi i Evro pi, u pri-hva ta nju pra va na dru ga či ji stav i to le ran ci je kao osno ve di ja lo ga i po li tič ke utak mi ce, u pri hva ta nju raz li či to sti i po što va nju i od bra ni pra va svih ma nji na u dru štvu”.

Autorka je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji.

37


AK

TIV

ISTA

Alek san dar Po pov

Najugledniji član Igmanske inicijative

Ži ku Ko va če vi ća sam upo znao po čet kom 1997. go di ne ka da sam u vre me pro te sta zbog iz bor ne kra đe na lo kal nim iz bo ri ma, kao pred sed nik Iz vr šnog od bo ra Re form ske de mo krat ske stran ke Voj vo di ne, or ga ni zo vao se ri ju tri bi-na na te mu Vi đe nja post mi lo še vi ćev ske ere, a jed na od te ma se od no si la na vi đe nje spolj ne po li ti ke Sr bi je na kon Mi lo še vi ća. Na tri bi ni, ko ja je odr ža na u Zre nja ni nu, uče stvo va la su sva emi nent na ime na iz Evrop skog po kre ta: Mi li vo je Mak sić, No vak Pri bi će vić, Ivo Vi sko vić, kao i Ži ka Ko va če vić. O Ži ki sam već ta da mno go znao kao ne ka da šnjem gra do na čel ni ku Be o gra da i po-zna tom di plo ma ti i mo ram pri zna ti da mi je im po no va lo što sam ta da imao pri li ku da ga i lič no upo znam. Ne znam zbog če ga, ali sam na ne ki na čin i ja osvo jio nje go ve sim pa ti je. Ta ko, ka da sam u je sen 1998. go di ne osno vao Cen tar za re gi o na li zam, Ži ka je po mo gao da na ne ko li ko sku po va ko je sam or ga ni zo vao na spolj no po li tič ke te me do đu naj po zna ti ji lju di iz Evrop skog po kre ta, či me je do pri neo ra stu kre di bi li te ta tek osno va ne ne vla di ne or ga ni-za ci je i na to me sam mu bio ve o ma za hva lan.

U fe bru a ru 2000. go di ne, Cen tar za re gi o na li zam je, za jed no sa Fo ru mom de mo krat ske al ter na ti ve Bo sne i Her ce go vi ne iz Sa ra je va, u Ba nja Lu ci or-ga ni zo vao kon fe ren ci ju na te mu „Per spek ti ve bi la te ral nih od no sa SR Ju-go sla vi je i Bo sne i Her ce go vi ne” ko ja je bi la pre te ča Ig man ske ini ci ja ti ve. Po što su u to vre me i u SR Ju go sla vi ji i u Bo sni i Her ce go vi ni bi li na vla sti re ži mi ko ji su bi li i od go vor ni za rat, na toj kon fe ren ci ji se go vo ri lo o us po-sta vlja nju sa rad nje iz me đu SR Ju go sla vi je i BiH, ali na al ter na tiv noj osno vi. Tu su bi li pri sut ni mno gi po zna ti pred stav ni ci opo zi ci o nih stra na ka i NVO, kao i ugled ni po je din ci iz obe dr ža ve, me đu ko ji ma i dva mar kant na ime na: Ivan Stam bo lić i Bo ris Ta dić, ta da tek iza bra ni pot pred sed nik De mo kat ske stran ke. Uvod no iz la ga nje o sta nju i per spek ti vi bi la te lar nih od no sa iz me đu dve dr ža ve imao je Ži ka Ko va če vić i ta da sam upo znao taj nje gov jed no-sta van, svi ma ra zu mljiv, ali iz u zet no ana li ti čan i sli ko vit na čin pri ka zi va nja ne kog sta nja ili pro ble ma. Već u je sen 2000. go di ne u Za gre bu je odr ža na kon fe ren ci ja na te mu „Per spek ti ve od no sa iz me đu SR Ju go sa la vi je, Bo sne i

38

AK

TIV

ISTA

Her ce go vi ne i Hr vat ske” i to je bio pra vi po če tak Ig man ske ini ci ja ti ve jer su se ne vla di ne or ga ni za ci je iz tri ze mlje do go vo ri le da se ova sa rad nja in sti tu-ci o na li zu je u po kret NVO, usme ren na br žu nor ma li za ci ju me đu sob nih od-no sa i taj po kret je već na na red noj se si ji, ko ja je u mar tu 2001. go di ne odr-ža na No vom Sa du i zva nič no do bio ime Ig man ska ini ci ja ti va. Osno van je i Sa vet ove or ga ni za ci je u ko ji su ušli mno gi ugled ni in te lek tu al ci iz tri ze mlje iz obla sti po li ti ke, eko no mi je i kul tu re, me đu ko ji ma i Ži ka Ko va če vić. To je za me ne bio po če tak ne za bo rav nog dru že nja sa jed nim iz u zet nim čo ve kom ko ji je osta vio tra jan trag u mom bu du ćem ži vo tu. To je bio čo vek iz u zet ne ši ri ne, sa po seb nim ose ća jem za hu mor, a za me ne je po se ban kva li tet pred-sta vlja lo to što je uvek bio spre man da se na ša li i na sop stve ni ra čun. Ta ko je u jed nom ša lji vom in ter vjuu u ne delj ni ku NIN, na pi ta nje šta bi vo lio da mu se ka že na sa hra ni, la kon ski od go vo rio – „ži vio pa umro”, a re kao je i da ima i ne što što ga im pre si o ni ra u no vo kom po no va nom stva ra la štvu na-vo de ći sti ho ve: „ku me Ži ko oči ti se be ču, pod se ćaš me na po koj nog te ču”. Na ve če ri na kon pro mo ci je nje go ve knji ge „Međunarodno pre go va ra nje” u No vom Sa du, mo ja že na, ko ja je ro đe na Tre binj ka, ga je u ša li pi ta la za što u knji zi ne ma po gla vlje o her ce go vač kom di plo mat skom pre go va ra nju. Na to je Ži ka, u svom sti lu, od go vo rio: „Tu bi bi le do volj ne dve pra zne stra ne sa ma lo ba ru ta iz me đu”.

Što se ti če Ig man ske ini ci ja ti ve, Ži ka je po stao njen naj u gled ni ji i naj a gil-ni ji član, je dan od ret kih ko ji ni je iz o stao ni sa jed ne nje ne se si je. On je bio ono što se zo ve le pak jed ne or ga ni za ci je, ne ko ko svo jim ime nom, šar mom, pre da no šću i če sti to šću dr ži na oku pu sve one ko ji su idej no pri pa da li ovom po kre tu. To što je on bio u Ig man skoj ini ci ja ti vi je bi lo iz u zet no va žno jer je, uz dru ga po zna ta ime na, nje go vo ime or ga ni za ci ji da va lo iz u ze tan kre di bli-et i u vre me ka da je ona tek kr či la se bi pu te ve na re gi o nal noj ne vla di noj, ali i po li tič koj sce ni. Nje go vo ime je otva ra lo sva vra ta, pa i u ka bi ne ti ma pred sed ni ka dr ža va re gi o na, što je i do pri ne lo da se na se si ja ma Ig man ske ini ci ja ti ve, sa da već jed nom go di šnje, poč nu oku plja ti še fo vi dr ža va pot pi-sni ca Dej ton skog spo ra zu ma. Ka da je ta da šnji pred sed nik Hr vat ske Stje pan Me sić, po čet kom 2002. go di ne, na Pan tov šća ku pr vi put pri mio de le ga ci ju Ig man ske ini ci ja ti ve se ćam se da je re kao: „Ig man ska ini ci ja ti va mi je dra ga, ali mi je još dra ža što je u njoj Ži vo rad Ko va če vić. Ja sam ga ce nio još u ona so ci ja li stič ka vre me na, jer je kao gra do na čel nik, us peo da od Be o gra da na-pra vi pra vi evrop ski grad”.

Sa da kad Ži ke ne ma, če sto se u se ća nju vra ćam na onaj pe riod svog ži vo ta ka da sam, ra de ći na iz grad nji Ig man ske ini ci ja ti ve, mno go vre me na pro vo-dio sa njim i ta ko ste kao čast da me je sma trao svo jim bli skim pri ja te ljem. U naj lep šem se ća nju su mi osta la du ga i če sta za jed nič ka pu to va nja po re-gi o nu, gde smo do spe va li i do naj u da lje ni jih i naj za ba če ni jih me sta i to u mom sta rom cr ve nom „sto ja di nu” ko ga u Ig man skoj ini ci ja ti vi od mi lja zo vu „cr ve na ažda ja”. Sva ta pu to va nja, u ta ko ne u dob nom vo zi lu, Ži ka je sto ič-ki pod no sio iako su mu ona ko vi so kom, dok se di, ko le na mal te ne bi la pod bra dom. On se če sto ša lio na ra čun mog sta rog „sto ja di na”, pa sam ga ja mo rao pod se ća ti da on lič no po se du je „sku po ce ni” Re no 4, ko ji je ta da već bio pu no le tan. Pri čao mi je da su ga kom ši je u Prč nju, gde je imao vi ken di-cu, pi ta le ko ji auto vo zi. „Pa, Re no 4”, re kao bi po ka zu ju ći na auto par ki ran

39


AK

TIV

ISTA

pred vi ken di com. Kom ši je bi po no vo pi ta le: „Da, to ov de u Prč nju, ali šta vo-zi te Be o gra du?” i on bi im on od go vo rio da i u Be o gra du vo zi taj isti Re no 4. Lju di ma, po seb no u da na šnjim vre me ni ma, pro sto ni je išlo u gla vu da čo vek ta kvog ran ga, ko jeg če sto gle da ju na te le vi zi ji, mo že da bu de ta ko skro man.

Ka da je reč o tim pu te še stvi ja ma, Ži ki je pa lo u oči da ja če sto ge sti ku li ram dok vo zim, pa me je pi tao oda kle mi ta kav obi čaj. Na to sam mu ja is pri čao vic o La li ko ji je išao uli com no se ći ve li ku bun de vu. Ka da ga je je dan čo vek pi tao ko li ko je sa ti, on mu je dao da pri dr ži bun de vu, pa on da ši ro ko raz-mah nuo ru ka ma i re kao: „Poj ma ne mam”. Ži ka je taj vic če sto pre pri ča vao, a ka da bi me zvao mo bil nim te le fo nom i ne zna ju ći da li sam u ko li ma ili ne, raz go vor bi po či njao ša lom: „Dr ži obe ru ke na vo la nu”.

Osnov na ide o lo gi ja Ig man ske ini ci ja ti ve je an ti fa ši zam. Po što je i Dan Cen-tra za re gi o na li zam 9. maj – Dan po be de nad fa ši zmom, 2004. go di ne sam pred lo žio Ži ki da na taj dan, u mo joj vi ken di ci na Fru škoj go ri, oku pi mo na še pri ja te lje iz Ig man ske ini cija ti ve i nje ne sim pa ti ze re, što je on zdu šno po dr-žao. Da bi se pro bio led, čak se po tru dio da lič no ani mi ra što vi še lju di da tog da na do đu na Fru šku go ru. Ta ko se 9. ma ja te 2004. go di ne pr vi put na Fru škoj go ri, uz uče šće oko 60 lju di iz ce log re gi o na, odr žao pr vi an ti fa ši stič-ki pik nik, ko ji je po sle pre ra stao u tra di ci ju. To je uvek bi la pri li ka da se uz pe smu, ša lu, ko tlić i ro štilj u jed noj opu šte noj at mos fe ri dru že lju di kao što su: Mir ja na i Igor Ga lo iz Pu le, Zo ran Pu sić iz Za gre ba, Ve hid Še hić iz Tu zle, Zef Ša lja iz Pri šti ne, Ži ka Ko va če vić, Mir ko Te pa vac, Ivan Čo lo vić, Bra ni slav Ča nak, Ra de Ve lja nov ski, Ro do ljub Ša bić, Vla di mir Go a ti i mno gi dru gi iz Be o gra da. O No vo sa đa ni ma da i ne go vo rim i o mno gim dru gim ko je zbog ogra ni če nja pro sto ra ne mo gu da spo me nem. Se ćam se da je na tom pr vom dru že nju baš Ži ka odr žao zdra vi cu is ti ču ći da mu je iz u zet no dra go da se na ovom an ti fa ši stič kom dru že nju oku pi lo to li ko mla dih lju di, jer je fa ši zam i kod nas i u sve tu još i te ka ko živ i da na nje ga stal no tre ba upo zo ra va ti i pro-tiv nje ga se bo ri ti. Na kon tog pr vog an ti fa ši stič kog dru že nja, ono je po sta lo tra di ci ja i 15. ma ja 2011. go di ne su se na Fru škoj go ri po sed mi put oku pi li Ig man ci iz ce log re gi o na, ali je ovo bi lo pr vi put da na nje mu ni je uče stvo vao Ži ka sa svo jom su pru gom Ma njom. Na ovom dru že nju uče stvo vao je i Stje-pan Me sić, biv ši pred sed nik Hvat ske, ko ji je za jed no sa dru gim uče ni ci ma odao po štu Ži ki Ko va če vi ću.

U no vem bru 2007. go di ne, iz štam pe je iza šla knji ga Ži ke Ko va če vi ća „Ame-ri ka i ras pad Ju go sla vi je”, ko ja je pro mo vi sa na u mno gim gra do vi ma re gi o na. Pro mo ci ja u Za gre bu, u No vi nar skom do mu, upri li če na je u no vem bru 2007. go di ne, pri li kom obe le ža va nja pet na e ste go di šnji ce po sto ja nja Gra đan skog od bo ra za ljud ska pra va, jed nog od osni va ča Ig man ske ini ci ja ti ve. Uz pri su-stvo broj nih Za grep ča na i pred sed ni ka Me si ća, o knji zi su go vo ri li Bu di mir Lon čar i To mi slav Ja kić, sa vet ni ci pred sed ni ka Me si ća. Na kon pro mo ci je, ko je od pri sut nih že leo, mo gao je da ku pi pri me rak knji ge i bi la je za ni mlji va sli ka gde Ve sna Pu sić, ta da šnja pot pred sed ni ca Sa bo ra Hr vat ske, u sred Za-gre ba, pro da je knji gu jed nog srp skog auto ra, a pred sed nik, gra đa nin Stje pan Me sić, za jed no sa dru gi ma, str plji vo če ka u re du da je ku pi. Ka da su ga pi ta li za što če ka da ku pi knji gu ka da je već jed nu do bio sa Ži ki nom po sve tom, on je re kao: „Da, to je po klon, ali i ja ho ću ne ko me da je po klo nim”.

40

AK

TIV

ISTA

Se si je Ig man ske in ci ja ti ve se obič no odr ža va ju dva pu ta go di šnje i to uvek u dru goj dr ža vi pot pi sni ci Dej ton skog spo ra zu ma. Sve ča na se si ja, na ko joj smo obe le ži li de se tu go di šnji cu po sto ja nja Ig man ske ini ci ja ti ve, odr ža na je 29. i 30. ma ja 2010. u Sa ra je vu. Da tum odr ža va nja se si je, ko pred sed ni ci Ig man ske ini ci ja ti ve: Zo ran Pu sić, Ve hid Še hić, Bran ko Lu ko vac i ja smo od re di li još po la go di ne ra ni je, jer je 30. ma ja te go di ne Ži ka pu nio ju bi lar nih 80 go di na ži vo-ta, ta ko da je ovaj do ga đaj bio ne sa mo u čast ju bi le ja Ig man ske ini ci ja ti ve, ne go i nje mu u čast. Tre ba re ći da je u to vre me, po sle ra ni je te ške ope ra ci je, Ži ki no zdra vlje već bi lo ozbilj no na ru še no. Iz bor tog da tu ma nam se po sre ćio, jer su se na ovoj se si ji, pr vi put na kon za hla đe nja me đu sob nih od no sa zbog pri zna va nja ne za vi sno sti Ko so va od stra ne Hr vat ske i Cr ne Go re, oku pi la sva če ti ri še fa dr ža ve i u svo jim go vo ri ma i u pot pi sa noj za jed nič koj iz ja vi po sla li ohra bru ju će po ru ke gra đa ni ma re gi o na. Što je još va žni je, ova se si ja je odr ža-na sa mo tri da na pre di ja lo ga Bri sel – re gion, ko ji je 2. ju na odr žan, ta ko đe, u Sa ra je vu, ta ko da je naš skup bio ne ka vr sta pred i gre na vi so kom ni vou i sko ro ba cio u za se nak skup od 2. ju na. Mno gi me di ji su zbog sve ga to ga ovu se si ju Ig man ske ini ci ja ti ve na zva li isto rij skom. Me đu tim, ona je sva bi la ne ka ko u zna ku Ži ke Ko va če vi ća. On je pred se da vao se si jom, a uve če je u ha li Sken der ja bi la or ga ni zo va na pro mo ci ja nje go ve knji ge „Mo sto vi Ig man ske ini ci ja ti ve”. U ovoj knji zi su bi la sa bra na iz la ga nja ko ja je na do ta da šnjim se si ja ma Ig man-ske ini ci ja ti ve Ži ka re dov no pod no sio o sta nju me đu sob nih od no sa ze ma lja Dej ton skog spo ra zu ma, kao i ne ki dru gi nje go vi tek sto vi ve za ni za Ig man sku ini ci ja ti vu. Na ovoj pro mo ci ji go vo ri li su mno gi ugled ni lju di, ali mi je osta lo u se ća nju ka ko je na dah nu to o „Mo sto vi ma Ig man ske ini ci ja ti ve” i nje nom auto ru „osam de se to go di šnjem mla di ću” Ži vo ra du Ko va če vi ću go vo rio Ner zuk Ću rak, pro fe sor Fa kul te ta po li tič kih na u ka u Sa ra je vu. Uve če smo u ho te lu Sa raj, u ko jem su od se li uče sni ci ove se si je, or ga ni zo va li pro sla vu Ži ki nog 80. ro đen da na, a od ho te la smo po ru či li tor tu za tu pri go du. Ka da je tor ta bi la sprem na za ser vi ra nje, pi tao sam Zo ra na Pu si ća, ko pred sed ni ka Ig man ske ini-ci ja ti ve za Hr vat sku (ko ji je ina če pro fe sor ma te ma ti ke) ka ko da na jed nu tor-tu sta vi mo 80 sve ća, a on je od go vo rio da je to nje go va bri ga. Nje go vo re še nje je bi lo jed no stav no i du ho vi to, baš u du hu Ig man ske ini ci ja ti ve. Ka da je tor ta na ko li ci ma bi la iz ne se na u sa lu u ko joj su svi bi li na oku pu, u nju su bi le za bo-de ne dve si ja li ce od po 40 va ti, od no sno sve ća, ka ko se to na rod ski ka že – da-kle ukup no 80 sve ća. Na ovo su se svi, a po seb no Ži ka, slat ko na sme ja li i ce lo ve če je pro te klo u raz dra ga noj at mos fe ri, ko joj je Ži ka, kao i uvek, svo jim du-ho vi to sti ma dao po se ban ton. Sva dru že nja Ig ma na ca u dru gom po lu vre me nu se si ja Ig man ske in ci ja ti ve su bi la pu na do brog ras po lo že nja, ša le i sme ha, ali je ovo, po at mos fe ri, ipak bi lo ne ka ko dru ga či je. Kao da smo svi zna li da je ovo po sled nja Ig man ska ini ci ja ti va sa Ži kom i po sled nje ova kvo dru že nje sa njim.

U sre du, 23. mar ta 2011. go di ne, uve če su mi iz Be o gra da ja vi li da je Ži ka, po sle du ge bo le sti, pre mi nuo. Sa mo dan ra ni je bio sam na pu tu za Be o grad i na sa mom ula sku u grad sam ga na zvao i pi tao da li ho će da na vra tim do nje ga. „Ne moj, lo še se ose ćam”, re kao mi je. U stva ri, on, ona ko do sto jan-stven ka kav je ina če bio, ni je že leo da ga vi dim ta ko ne moć nog. Že leo je da do sto jan stve no ode sa ovog sve ta, isto ona ko ka ko je i ži veo. Za to, ka da su mi ja vi li da je i ka ko je pre mi nuo, pot pu no sam shva tio za što je iza brao ta kav na čin da okon ča tu du gu ago ni ju.

41


AK

TIV

ISTA

14. ok to bra 2011. go di ne u Be o gra du je odr ža na 22. se si ja Ig man ske ini ci-ja ti ve. Pr va bez Ži ke. U pre pu noj sa li Pa la te Sr bi ja bi lo je pu no čla no va Ig-man ske ini ci ja ti ve i dru gih zva ni ca. Svi oni su na po čet ku se si je oda li po štu po koj nom Ži ki. Bi la su tu i če tvo ri ca pred sed ni ka, kao i Šte fan Fi le, ko me sar za pro ši re nje Evrop ske Uni je. Svi oni, a po seb no ko me sar Fi le, su sa ve li kim pi je te tom go vo ri li o Ži ki Ko va če vi ću. Bi lo je uve če, po okon ča nju se si je, i uobi ča je no dru že nje Ig ma na ca u ho te lu Park u No vom Sa du. Ali ni je bi lo one raz dra ga no sti iz ho te la Sa raj, ka da smo se, pred o se ća ju ći nje gov kraj, na svoj na čin opro sti li od ta da još ži vog Ži ke.

I sa da, go di nu da na na kon nje go vog od la ska, na ma ko ji smo ga vo le li i ce-ni li i du go vre me na sa njim sa ra đi va li kroz Ig man sku ini ci ja ti vu, te ško je da o Ži ki go vo ri mo u pro šlom vre me nu. Či ni mi se i sa da ka da bih na zvao broj 2434041 u Be o gra du da bih čuo po zna ti glas i pi ta nje ko jim bi obič no po či-njao naš raz go vor: „Zdra vo Alek san dre, šta te mu či?”.

Autor je kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju.

42

AK

TIV

ISTA

Ži vo rad Ko va če vić bio je do bro po zna ta oso ba i iz van be o grad skih i sr bi jan-skih okvi ra. De ta lji nje go ve bi o gra fi je pi šu, iz me đu osta log, i na ko ri ca ma nje go vih broj nih knji ga, nje go vih osam go di na na mje stu gra do na čel ni ka Be-o gra da je dan je od naj di na mič ni jih pe ri o da po vi je sti tog gra da, a nje gov do-la zak i raz lo zi od la ska s mje sta am ba sa do ra u SAD spa da ju u zad nje stra ni ce po vi je sti dru ge Ju go sla vi je. Ono što sli je di, nje go vo po sto ja no su prot sta vlja-nje agre siv noj na ci o na li stič koj po li ti ci ko ja je do ni je la to li ko ne sre će i Sr bi ji i su sje di ma, nje go vi ja sno i jav no iz re če ni sta vo vi, ta ko po treb ni u vre me nu ne si gur no sti, zbu nje no sti i do mi na ci je de ma go ških la ži i go vo ra mr žnje, nje-go vo ak tiv no su dje lo va nje u iz grad nji pu te va za iz la zak iz tog tam nog ćor so-ka ka, či ni ga hi sto rij skom lič no šću Sr bi je.

Mi slio sam ne što na pi sa ti o zad njih de se tak go di na, od kad smo se Ži ka i ja upo zna li, po sta li bli ski su rad ni ci i još bli ži pri ja te lji.

Po re dao sam, kro no lo ški, do ga đa je i na še su sre te, to je is pa la po vi jest na-stan ka i dje lo va nja Ig man ske ini ci ja ti ve, o to me su na pi sa ne dvi je knji ge i ve li ki broj čla na ka, osmi šlja va nje i po ti ca ji za ak ci je ko ji su sa sa sta na ka Ig man ske ini ci ja ti ve po te kli, zna čaj no su dje lo va li na de mo kra ti za ci ju ze-ma lja re gi je i na po bolj ša nje od no sa me đu nji ma, a Ži ka Ko va če vić, svo jim zna njem, is ku stvom i mu dro šću, bio je cen tral na fi gu ra tih do ga đa ja.

Po či njao sam pi sa nje ne ko li ko pu ta, me đu tim ni je la ko pi sa ti o dra gom i bli-skom pri ja te lju či ji de fi ni tiv ni od la zak je osta vio traj ni osje ćaj gu bit ka. To mje sto, okru že no sje tom, ne di je li te tek ta ko s dru gim lju di ma, na nje ga vas, u mi sli ma, od ve du do ga đa ji ka kve ste ne kad pro ži vlja va li za jed no; mno go bi mi lak še bi lo sa Ži kom raz go va ra ti o dru gim lju di ma ne go pi sa ti za dru ge lju de o Ži ki.

Mo gao bi, mo žda, „ske ni ra ti” par sli ka iz al bu ma sje ća nja.

Te ra sa ho te la „Fjord” u Ko to ru, pr vi da ni ju na 2000. go di ne, sje di mo i ži-vo raz go va ra mo o raz vo ju po li tič kih do ga đa ja u Hr vat skoj po sli je iz bo ra i

Zo ran Pu sić

Decenija prijateljstva

43


AK

TIV

ISTA

od la sku HDZ-a u opo zi ci ju, o sta nju u SR Ju go sla vi ji, Mi lo še vi ću, Đu ka no vi-ću, Ha a gu... Dio bo ko ko tar skog za lje va ko ji se vi di sa te te ra se, sti snut iz me-đu vi so kih pla ni na, uisti nu iz gle da kao fjord. U lu ci je pri ve za na ele gant na jah ta cr no gor ske vla de, ne tko joj u ša li iz ra ču na va vri jed nost u šte ka ma Mal-bo roa. Ve se la i sr dač na at mos fe ra su sre ta sta rih an ti rat nih dru go va i no vih po znan sta va lju di ko ji ra de slič ne po slo ve, iz lo že ni su slič nim pri ti sci ma i ra zu mi ju se u par ri je či. Mo rao bi po tra ži ti po sta rim pa pi ri ma što je bi la te-ma kon fe ren ci je, ali ono što smo u pa u za ma kon fe ren ci je di sku ti ra li bi la je ide ja o osni va nju jed ne aso ci ja ci je ne vla di nih or ga ni za ci ja iz BiH, Hr vat ske i SR Ju go sla vi je ko ja bi na re gi o nal nom ni vou ra di la na nor ma li za ci ji od no-sa ove tri ze mlje. Sje di mo za dva pri mak nu ta okru gla sto la, iz me đu osta lih mo je ko le gi ce iz Hr vat ske Mir ja na Ga lo i Mi ra Lor ger te Ži ka Ko va če vić, Sa ša Po pov i Mla den Pan du re vić ko je sam upo znao na toj kon fe ren ci ji. Na kra ju raz go vo ra, mno štvo ide ja i pri je dlo ga Ži ka, pri rod no i ne na me tlji vo, for mu li-ra u za ključ ke: da na še dje lo va nje kon cen tri ra mo na tri ze mlje Dayton skog tro ku ta, da u sva koj od tih ze ma lja bu de jed na or ga ni za ci ja kao no si lac pro-jek ta, a da se za ini ci ja ti ve ko ri sti što ši ri krug ne vla di nih or ga ni za ci ja. Do-go va ra mo pr vu za jed nič ku kon fe ren ci ju ne gdje u je sen, svje sni da je za sa da ovim Dayton skim tro ku tom te že plo vi ti ne go Ber mud skim.

No vem bar 2000. go di ne, Ilir ska dvo ra na na Gor njem gra du u Za gre bu, mje-sto ko je smo oda bra li za otva ra nje pr vog sa stan ka Ig man ske ini ci ja ti ve, dvo-ra na u ko joj su pri je vi še od sto go di na go vo ri li lju di slo bod ni jih na zo ra i ši rih po gle da od ve ći ne da na šnjih po li ti ča ra. U or ga ni za ci ji Cen tra za re gi o na li-zam iz No vog Sa da i Fo ru ma De mo krat ske al ter na ti ve BiH do šlo je mno go ak ti vi sta ne vla di nih or ga ni za ci ja, ugled nih pi sa ca, re ži se ra i po ko ji po li ti čar iz Sr bi je, Cr ne Go re i BiH. Do šlo je i do sta lju di iz Hr vat ske, ali od pred stav-ni ka dr ža ve i Vla de, po zi vu se oda zvao je di no za mje nik mi ni stra vanj skih po-slo va Jo sip Pa ro i jed na sa bor ska za stup ni ca. Pro šlo je je dva dva mje se ca od uboj stva ha škog svje do ka Mi la na Le va ra u Go spi ću i po li ci ja je kon fe ren ci ju oci je ni la kao skup vi so kog ri zi ka. Na otva ra nju kon fe ren ci je, Ži ka či ta pri pre-mlje ni go vor: „O per spek ti va ma od no sa BiH, RH i SRJ”. Ana li zi ra po sto je ću si tu a ci ju i mo gu će al ter na ti ve bez uljep ša va nja, ali i bez fa ta li zma, sa jed-nom osvje ža va ju ćom kom bi na ci jom zre log pro mi šlja nja na osno vu či nje ni ca i is ku stva i op ti mi zma ka rak te ri stič nog za mla dost du ha. I za te me ko je je znao mno go bo lje od ve ći ne pri sut nih, Ži ka se, kao iz raz po što va nja pre ma slu ša o ci ma, uvi jek do bro i sa vje sno pri pre mao.

New York, pro lje će 2004. go di ne, Ži ka, Sa ša Po pov i ja do šli smo tje dan da na raz go va ra ti s pred stav ni ci ma fon da ci ja u Was hing to nu i New Yor ku o mo gu ćim pro jek ti ma i fi nan cij skoj po mo ći za rad Ig man ske ini ci ja ti ve. Iako je pro šlo 16 go di na, „am ba sa do ra Ko va če vi ća” zna ju još mno gi ame-rič ki po li ti ča ri i ne ka vra ta kroz ko ja se ne pro la zi ta ko la ko, sa ma se otva-ra ju. Zad nji raz go vor ima mo s H. Kis sin ge rom u nje go vom ure du. Ži ki je Kis sin ger bio pro fe sor na Har war du i ob no vi li su po znan stvo kad je Ži ka bio am ba sa dor kra jem osam de se tih. Kis sin ger se iskre no ob ra do vao Ži ki. Is pi tu je nas o po li tič koj si tu a ci ji na tlu biv še Ju go sla vi je, in te re si ra ga na še mi šlje nje o od no si ma kr šća na i mu sli ma na u BiH jer pi še knji gu o di plo-ma ci ji u Oto man skom car stvu. Ne što ma lo pi ta i o sta nju ljud skih pra va, ja sje dim u odi je lu, s tam no pla vom kra va tom na ko joj su dis kret no na cr ta ni

44

AK

TIV

ISTA

ge o me trij ski li ko vi i na pi sa ne je dva vi dlji ve ma te ma tič ke for mu le, go vo rim o kr še nji ma ljud skih pra va de ve de se tih, o po vrat ku iz bje gli ca. Ži ka, Sa ša i ja iz mje nju je mo po gle de, jer nam se či ni da je Kis sin ger za spao iza svo jih de be lih na o ča la. Na kra ju nas pra ti do vra ta, sr dač no se ru ku je s Ži kom i na ra stan ku se okre ne me ni i ka že: „Vi mo ra da ste je dan vr lo hra bar čo vjek” i, po sli je kra će pa u ze, do da: „s ova kvom kra va tom ja se ne bi usu dio iza ći na uli cu”. Ho da mo kroz Cen tral park, je de mo „hot dog” ko ji smo ku pi li na ki o sku, pre pri ča va mo raz go vor. Ži ka ona ko vi sok i kra kat po ku ša va opo na-ša ti ma log i de be lju ška stog Kis sin ge ra, „vi mo ra da ste je dan vr lo hra bar čo vjek”, gla sno se smi je mo.

Vu ko var, kraj ok to bra 2004. go di ne. Na po ziv pro fe so ri ce Lji lja ne Ge hrec ke do šli smo, Ži ka iz Be o gra da i ja iz Za gre ba, odr ža ti pre da va nje u Europ skom do mu u Vu ko va ru. Go di nu da na pri je to ga, Ži ka je ta ko đer na po ziv Lji lja ne Ge hrec ke i Europ skog do ma, odr žao vr lo za pa že no pre da va nje „Vu ko va re, opro sti!”. Iz ne kog raz lo ga na še pre da va nje je u li je poj sa li no vo i zgra đe nog Pa sto ral nog cen tra. Te ma pre da va nja su evrop ske in te gra ci je kao ga ran ci ja mi ra u re gi ji. S na ma na bi ni sje di i do ma ćin, pred stoj nik Pa sto ral nog cen tra, sve će nik, za bo ra vio sam ime, i on po zdra vlja sve ko ji su na pre da va nje do šli i dr ži uvod ni go vor. U nje mu je „opa lio” po ne kr šćan skoj Euro pi i ne po šte-nom Ha a škom su du, Ži ka i ja se po gle da va mo i gle da mo u pod, pro fe so ri ca Ge hrec ke i dio pu bli ke gle da u strop. Iako ni smo po seb no uskla đi va li na ša pre da va nja, kad po či nje mo go vo ri ti zvu či kao da je smo, sva ko go vo ri kri tič ki o kr še nji ma ljud skih pra va za ko je je kri va nje go va dr ža va, o krat ko vid nim i du go roč no štet nim po te zi ma vla sti tih po li ti ča ra i o EU kao po ten ci jal noj ga-ran ci ji stan dar da va žnih zbog nas sa mih.

Sli ke po put ovih re da ju se u sje ća nju jed na za dru gom, kao iz po ro dič nog al bu ma, slič ne i ne pre vi še in te re sant ne ne ko me sa stra ne, uz bu dlji ve za ne-kog tko pre po zna je lju de i do ga đa je. Ži ka do la zi sa pred sjed ni kom Me si ćem 2009. go di ne he li kop te rom na Ljet nu ško lu de mo kra ci je na Brač; Ve hid Še-hić otva ra u Sa ra je vu 2010. go di ne, na Ži kin 80. ro đen dan, 20. se si ju Ig man-ske ini ci ja ti ve na ko ju do la ze sva če ti ri pred sjed ni ka dr ža va iz re gi je.

Iz me đu 2000. i 2010. go di ne bi le su u pro sje ku dvi je kon fe ren ci je Ig man ske ini ci ja ti ve go di šnje, od 2006. sva ke go di ne kra jem sep tem bra sku plja li smo se na Ljet noj ško li de mo kra ci je na Bra ču, sa sta ja li se oko or ga ni zi ra nja tih do ga đa ja, pu to va li u Pu lu na pro sla vu Da na bor be pro tiv fa ši zma ko ju su pri pre ma li Mir ja na i Igor Ga lo, pu to va li na sa stan ke u Brux sel les i Stras-bo urg.

Ko ri ste ći svo je is ku stvo i ve ze još iz do ba kad je bio gra do na čel nik Ži ka je po kre nuo aso ci ja ci ju Phi lia ko ju su či ni li slu žbe ni pred stav ni ci gra do va, ali i ne vla di nih or ga ni za ci ja tih gra do va, od Al ba ni je i Bu gar ske do Slo ve ni je. U to me su su dje lo va le i go to vo sve or ga ni za ci je iz Ig man ske ini ci ja ti ve.

U lje to 2007. go di ne, Bo ris Vu ko brat, us pje šan po slov ni čo vjek iz Fran cu ske, po nu dio je Ži ki da or ga ni zi ra me đu na rod nu aso ci ja ci ju ne vla di nih or ga ni-za ci ja iz re gi je, ko ju bi Vu ko brat fi nan cij ski po mo gao i osi gu rao joj sta tus u Vi je ću Evro pe. Ži ka je za mo lio me ne da poč nem vo di ti tu aso ci ja ci ju i ta ko je na stao CI VIS.

45


AK

TIV

ISTA

Na sa stan ke u Za gre bu, Ži ka je obič no do la zio sa Sa šom Po po vom, Sa ši nom „za sta vom” na ko joj se iz bli je dje la cr ve na bo ja već po ma lo lju šti la, a vra ta se ni su za klju ča va la; mi smo je zva li An ti lo pa, ali Sa ša je in zi sti rao na ime nu „Cr ve na ažda ja” što, s ob zi rom da je iz gle da la kao da je iz do ba kad su ažda je još ho da le ze mljom, i ni je bi lo ne pri mje re no. U Be o gra du nas je Ži ka vo zio svo jim sta rim Re na ul tom 4, ne ri jet ko po jed no smjer nim uli ca ma u su prot-nom smje ru, po li caj ci ko ji bi nas za u sta vi li sa mo bi ko men ti ra li: „A to ste vi gos’n Ži ko. Pa zi te sa mo da ne tko ne na i đe iz su prot nog sme ra”.

Na svo jim po li ca ma imam sve Ži ki ne knji ge i još mno ge knji ge s nje go vom po sve tom. Pri li kom na ših re la tiv no če stih su sre ta uve li smo obi čaj da je dan dru go me po kla nja mo knji ge. U jed noj od tih knji ga na pi sao sam Ži ki po sve tu ko ju je on vo lio ci ti ra ti, jer do bro po ga đa ono što smo o na šem pri ja telj stvo obo ji ca osje ća li:

„Ži ki, s ma lo tu ge što smo se sre li ka sno u ži vo tu i s pu no ra do sti što smo se sre li uop će”.

Autor je kopredsednik Igmanske inicijative za Hrvatsku.

47


Ivan Klajn

Ljubav za reči

IV

LIN

GV

ISTA

I P

ISA

C

Da se Ži ka (kao po pu lar nog gra do na čel ni ka, svi smo ga u Be o gra du zva li Ži ka) ba vi lin gvi sti kom, i to ne sa mo na ama ter skom ni vou, pr vi put sam sa-znao pre tač no tri de set go di na. Kra jem no vem bra 1981. u NIN-u je ob ja vlje-no nje go vo pi smo sa osu dom iz ra za ko ji se re dov no po na vlja ju u re zo lu ci ja-ma, a ne ma ju stvar nog smi sla, šta vi še če sto za ma glju ju su šti nu i is kri vlju ju isti nu. Tu je na veo sin tag me kao još upor ni je (još do sled ni je, još od luč ni je, još br že itd.), da lja iz grad nja (da lje raz vi ja nje, da lje ja ča nje, da lja afi r ma ci ja itd.), neo p hod no je ula ga ti na po re (za la ga ti se, una pre đi va ti, obo ga ći va ti itd.), od bit nog (pre sud nog, po seb nog itd.) zna ča ja i mno ge dru ge. Bi la je to vr lo pr o nic lji va kri ti ka fra zer skog i ste re o tip nog iz ra ža va nja u po li tič kom go vo ru, uto li ko zna čaj ni ja što ju je dao upra vo je dan po li ti čar. Lin gvi sti su se u to vre me ret ko ba vi li ta kvim pi ta nji ma, pre sve ga iz stra ha da, kri ti ku ju ći kon fe ren ci-ja ški je zik, ne bu du osum nji če ni za „an ti sa mo u prav nu de lat nost”. Ka da smo 1989. go di ne Pa vle Ivić, Mi tar Pe ši kan, Bran ko Br bo rić i ja po če li da pi še mo Srp ski je zič ki pri ruč nik za po tre be Ra dio-te le vi zi je Be o grad, ci ti ra li smo, u po-gla vlju o bi ro kra ti za ci ji je zi ka, i ovo Ko va če vi će vo pi smo.

Ubr zo nam je Ži ka pri re dio no vo iz ne na đe nje. Na pi sao je Srp sko-en gle ski reč-nik idi o ma, iz ra za i iz re ka (1991) i pred lo žio me ne za re cen zen ta (tom pri li-kom sam ga pr vi put upo znao). Reč nik je sa dr žao, ka ko sto ji u pred go vo-ru, „pre ko 12 000 srp skih i isto to li ko en gle skih idi o ma, iz ra za i po slo vi ca”, na me nje nih „oni ma ko ji ma je ma ter nji je zik srp ski, ali i stran ci ma ko ji uče naš je zik”. U op šir nom pred go vo ru ob ja šnje no je šta su idi o mi, šta su iz ra zi (usta lje ne fra ze) a šta iz re ke i po slo vi ce. Da bi po ka zao spe ci fič nost idi o ma i po slo vi ca u sva kom po je di nom je zi ku, autor je mno ge od njih upo re dio i sa fran cu skim, špan skim i ita li jan skim ekvi va len ti ma. Po slo vi ca je u Reč ni ku da to pre ko hi lja du, a mo že se na slu ti ti da je autor uži vao u sli ko vi to sti i iz ra-žaj no sti mno gih me đu nji ma (Ko ja ko koš mno go ka ko će, ma lo ja ja no si, Ne br oj tre ću dok je ne vi diš u vre ću, Star vuk pa sja spr da či na i slič no), ma kar i ne bi le ni ma lo la ke za pre vod na en gle ski.

48

LIN

GV

ISTAI P

ISAC

U knji zi su da ti ne sa mo idi o mi (Be ri ko žu na ši ljak! do šla ma ca na vra tan ca, kud pu klo da pu klo, ne vre di ni pre bi je ne pa re, Sva ka ti čast! i još sto ti ne slič nih) ne go i uobi ča je ne sin tag me od dve ili tri re či, ono što da nas zo ve mo ko lo ka ci ja ma (cr na ov ca, ja san slu čaj, škol ski pri mer, do ne ti od lu ku, ulo ži ti žal bu, sva je pri li ka, ovih da na, na sme nu, pod iz go vo rom, s dru ge stra ne itd. itd.), pa čak i po je di nač-ne re či, kad god su eks pre siv ne i ka da do la zi u ob zir i ne ki dru gi pre vod po-red ono ga u stan dard nim reč ni ci ma (gu bi taš, fra zer, štre ber, mu ti vo da, ću mez, kre ve lji ti se, otr pe ti, po lo van, bez ma lo, da kle, do du še, ne dav no, str mo glav ce...). Ra di lak šeg sna la že nja, ka ko se is ti če u Uput stvu na po čet ku, reč ni ku su do-da te dve vr ste „po ma ga la”. Jed no je in deks po ključ noj re či, ko ji upu ću je na od red ni ce ko je tu reč sa dr že, a ko ji je, u skla du s mo der nom lek si ko graf skom prak som, in kor po ri ran u sam tekst Reč ni ka po azbuč nom re du. Ta ko se, re-ci mo, pod od red ni com GLAS upu ću je na pre ko dva de set dru gih (di ći glas, iz sveg gla sa, u po la gla sa, iza ći na loš glas itd.), pod PUT na pre ko še zde set, od be ba je na pu tu do za ve sti ko ga na kri vi put, a ima i znat no du žih po pi sa. Dru-go „po ma ga lo” je re gi star na kra ju knji ge, u ko me su od red ni ce gru pi sa ne po smi slu. Ta ko su, na pri mer, uz do ja di ti ko me na ve de ni i do sta mi je sve ga, do zlo gr di lo mi je, po pe lo mi se na vrh gla ve, pre li la se ča ša, sit sam sve ga i dru gi iz ra zi slič nog zna če nja, što ovom pri ruč ni ku da je vred nost si no nim skog reč-ni ka (te za u ru sa), ko ri snog i ono me ko me ni je po tre ban pre vod na en gle ski.

Pre gle da ju ći ovu knji gu s to li kim obi ljem ma te ri ja la i to li kom sprem no šću da se iza đe u su sret či ta o cu, ni sam mo gao a da ne po mi slim: vi di se da ovo ni je pi sao ne ki sa rad nik lek si ko graf skog za vo da, ko me je je di no sta lo da is pu ni dnev nu nor mu pa da ide ku ći. Ovo je autor ra dio iz za do volj stva, sa stra šću ko lek ci o na ra, re šen da pru ži od go vo re na sva pi ta nja ko ja bi se mo gla po ja-vi ti u pre vo đe nju. Ni je se mo žda uvek stro go dr žao lek si ko graf skih ka no na, kat kad ni je po go dio tač no zna če nje srp skog iz ra za, uno sio je i od red ni ce ko je su sa mo pre vod en gle skog idi o ma (npr. „no vac za ću ta nje” ili „kao što ti je pr o kle to do bro po zna to”), a do sta pu ta bio je pri nu đen da kao pre vod po nu di knji ške ili sta rin ske iz re ke, na đe ne u en gle skim pri ruč ni ci ma, ali ve-ro vat no ne po zna te da na šnjem pr o seč nom En gle zu ili Ame ri kan cu (što se ne mo že iz be ći, jer fond idi o ma ni je isti u ra znim je zi ci ma). Ta kvi sit ni ne do sta ci ipak su mu bi li ma nje bit ni ne go nje gov osnov ni cilj: da ni šta ne iz o sta vi, da kup cu knji ge pru ži ono što je tra žio, da po mo guć stvu iz beg ne sva ki pr o pust bi lo zbog ne do volj nog fon da iz ra za ili zbog ne pot pu nog upu ći va nja. To si-gur no ni je bio ni ma lo lak za da tak, ako se zna da za srp ski još ni da nas ne ma-mo jed no je zič nih fra ze o lo ških reč ni ka (prak tič no je di ni je onaj Ma te ši ćev).

* * *

Za one ko ji su se pi ta li ka ko je Ko va če vić, kraj svih svo jih dru štve nih, po li tič-kih i na stav nih oba ve za, na šao vre me na da pi še reč nik, pra vo iz ne na đe nje ima lo je tek da do đe. Go di ne 1997. iza šao je En gle sko-srp ski fra ze o lo ški reč-nik (izd. Fi lip Vi šnjić), to li ko obi man da je je dva stao u dva to ma od po 800 stra na sva ki. I ovaj reč nik sa dr ži idi o me, iz ra ze i iz re ke, ali u znat no ve ćem br o ju ne go pret hod ni. Još jed nom se is po lji la ne ve ro vat na auto ro va iz da-šnost, sprem nost da u knji gu uvr sti i ono što bi spa da lo u de lo krug obič nih reč ni ka, ali što u nji ma ni je uvek za be le že no, ili ni je ob ja šnje no u pu noj me ri.

49


LIN

GV

ISTA

I P

ISA

C

Do volj no je sa mo po mi sli ti na fra zal ne gla go le, za ko je se u Pred go vo ru ka že da či ne „naj ve ću te ško ću za ono ga ko že li da ovla da en gle skim” i da „po-seb nu ne vo lju za stran ca pred sta vlja to što je dan fra zal ni gla gol naj če šće ima vi še pa i de se tak raz li či tih zna če nja”. Kao pri mer Ko va če vić na vo di da je „za ta ke off i ta ke up u reč ni ku da to po 14 raz li či tih zna če nja, za get on i put down 15, za go on 16, za put out 14, za pick up čak 21 zna če nje itd.” Na rav no, skrom nost ga je spre či la da ka že ko li ki je po sao bio po tre ban da se sva ta zna če nja kla si fi ku ju, pre ve du i ilu stru ju pri me ri ma.

Uz sva ku od red ni cu da ti su i pri me ri upo tre be – po je dan, če šće dva, a u mno gim slu ča je vi ma i znat no vi še. Obič no su re če ni ce kon stru i sa ne ta ko da se po ka že ti pič no zna če nje i upo tre ba fra ze o lo gi zma, ali gde god je bi lo mo-gu će, da ti su i ci ta ti iz li te ra tu re. Spi sak iz vo ra je ogro man: tu su sa vre me ni pi sci kao Mom, Be ket, Hak sli, Gol ding, Da rel i dru gi, dram ski pi sci kao Pin-ter, Ozborn, Sto pard, Nil Saj mon, auto ri best se le ra kao Ijan Fle ming, Majkl Kraj ton, Ro bert La dlam, Fre de rik For sajt, kla si ci de tek tiv skog ro ma na kao Aga ta Kri sti, Rej mond Čen dler, Džon Le Ka re, po li tič ki spi si Tru ma na, Aj-zen ha u e ra, Vi li ja ma Ful braj ta, Artu ra Šle zin ge ra, Vo re na Zi mer ma na i još mno go, mno go šta dru go.

Ko li ko je je zič ke gra đe ob u hva će no vi di mo po to me da sa mo iz ra za s gla go-lom can i nje go vim ob lič kim va ri jan ta ma (can’t, co uld, be able to) u reč ni ku ima oko de ve de set; iz ra za ko ji po či nju sa all na šlo se dva put to li ko, a uz to je upu će no još na pe de se tak od red ni ca ko je sa dr že reč all; od red ni ca s gla-go lom lay ima pre ko sto dva de set, one sa put za u zi ma ju 25, a one sa get čak 45 stra na gu stog slo ga. Kao i u pret hod nom reč ni ku, da to je mno štvo kra ćih iz ra za i ko lo ka ci ja (child pr o digy, slush fund, te am spi rit, fat pr o fi t, te et hing tr o u-bles, warts and all, pri de of pla ce, hot and bot he red, ready to dr op, un dre a med of, press the fl esh, stand a chan ce, on ba lan ce, off the rack, li ke hell, even so, to and fro itd. itd.). I ov de su po abe ced nom re du da ti ne sa mo fra ze o lo gi zmi u pu-nom ob li ku ne go i nji ho ve ključ ne re či. Ta ko, re ci mo, iz re ku The re are plenty of ot her fi sh in the sea mo že te na ći ne sa mo pod slo vom T ne go i pod fi sh, pod plenty ili pod sea. Uko li ko se pri se ća te da po sto ji ne ka stil ska fi gu ra o sr cu na ru ka vu, ali ne zna te ka ko tač no gla si, do volj no je da po gle da te pod he art ili pod sle e ve, gde će te na ći uput na od red ni ce to ha ve one’s he art on one’s sle e ve od no sno to we ar one’s he art on one’s sle e ve.

Sa ilu stra tiv nim pri me ri ma se ni je šte de lo: za iz raz to know bet ter, re ci mo, da to je se dam re če ni ca, od če ga su tri iz knji žev nih de la; za out of pla ce da ta su tri pri me ra u do slov nom i još šest u pre ne se nom zna če nju. Autor je ulo žio ve li ki trud da sa ku pi što vi še en gle skih iz ra za, kao i da za njih pru ži što vi še mo gu ćih pre vo da. Pod dres sed, na pri mer, gde na la zi mo pet en gle skih od-red ni ca sa zna če njem „le po ob u čen” (dres sed in one’s best, dres sed to kill itd.), da to je vi še od de set srp skih si no ni ma (na gi zdan, na ki ćen kao bo žić na jel ka, do te ran kao za Vr bi cu itd.). Iz raz on the spot po de ljen je na če ti ri od red ni ce, pre ma raz li či tim ni jan sa ma zna če nja, a za ta zna če nja da to je ukup no 11 srp skih pre vo da. Slič nu se man tič ku pre ci znost na la zi mo i pod son of a bitch, gde bi se ve ći na pre vo di la ca (a mo žda i lek si ko gra fa) za do vo lji la bu kval nim pre vo dom kuč kin sin; ov de, me đu tim, na la zi mo čak če ti ri od red ni ce – jed na po sve će na po grd nom zna če nju (hu lja; svi nja; kuč kin sin; pa sja ve ra), dru ga

50

LIN

GV

ISTAI P

ISAC

ša lji vo-pri ja telj skom (you old son of a bitch – sta ri dru že; ma to ra bi tan go), tre ća ko lo kvi jal nom zna če nju ‚bez vred na stvar’, če tvr ta zna če nju ‚te žak za da tak’ (This job is a son of a bitch). Vi dlji vo je uži va nje s ko jim je Ko va če vić ko ri stio ži vo pi sne i eks pre siv ne na rod ne po slo vi ce: ta ko pod (It is) too la te to call back yester day na la zi mo pre vod Doc kan, ku me, po pod ne u cr kvu, uz upu ći va nje na en gle sku iz re ku slič nog zna če nja Things past can not be re cal led, što je opet pre ve de no Što po đe niz vo du, ne vr nu se uz vo du; za If you don’t li ke the he at, get out of the kitchen da to je Ko se bo ji vra ba ca nek ne si je pr o je i još dve ana log ne po slo vi ce.

* * *

Je dan od glav nih pod sti ca ja za pi sa nje fra ze o lo ških reč ni ka ve ro vat no su po-gre šni pre vo di. Lo šim pre vo di o ci ma, ko jih da nas naj vi še ima na te le vi zi ji (ali, na ža lost, i u dnev noj štam pi i u knji ga ma), re dov no se do ga đa da ne pre po-zna ju stra ni idi om, pa ga pre vo de od re či do re či, s re zul ta tom ko ji je da le ko od iz vor ni ka, a kat kad i pot pu no be smi slen. Gle da ju ći te le vi zi ju, Ko va če vić je us peo da pri ku pi po du ga čak spi sak ta kvih pre vo di lač kih gre ša ka, pa je 1999. go di ne po slao još jed no pi smo NIN-u. Ured ni ci su ga pr o sle di li me ni, a ja sam ga ob ja vio u ru bri ci „Je zik”. Pri me ri su se do pa li po koj nom Bra ni-sla vu Br bo ri ću, se kre ta ru Od bo ra za stan dar di za ci ju srp skog je zi ka, pa ih je pre neo u knji zi Srp ski je zik u nor ma tiv nom ogle da lu (izd. Be o grad ska knji ga, 2006, str. 55-57).

Go di ne 2009. po ja vi će se i tre ći plod Ko va če vi će vog ne u mor nog lek si ko graf-skog ra da: reč nik pod na slo vom La žni pri ja te lji u en gle skom je zi ku i pod na slo-vom Zam ke do slov nog pre vo đe nja (izd. Al ba tros plus, Be o grad). Ter min la žni pri ja te lji (fa ux amis) naj pre su sko va li fran cu ski lin gvi sti, pr ven stve no za pa-ro ve kao što su franc. lo ca tion ‚iz najm lji va nje’ – engl. lo ca tion ‚me sto, lo ka ci-ja’ ili franc. édi te ur ‚iz da vač’ – engl. edi tor ‚ured nik’: re či slič nog ob li ka, naj-če šće i iste eti mo lo gi je, ali bit no raz li či te po zna če nju, što la ko mo že do ve sti do gre ške u pre vo đe nju. Mno štvo ta kvih pa ro va, oči gled no za sno va nih na stvar nim pri me ri ma gre ša ka, na la zi mo u Ko va če vi će vom reč ni ku, pri če mu je naj če šće po nu đen i is pra van en gle ski pre vod za da to zna če nje: „evi den ce ni je evi den ci ja (to se ka že fi les ili re cords) već do kaz”; „ho no rary ne zna či ho no-rar ni (ka že se part-ti me), već po ča sni”; „pho to graph ne zna či fo to graf (ka že se pho to grap her) već fo to gra fi ja”; „li be rally ne zna či sa mo li be ral no, već i obil no”; „sympat he tic ni je sim pa ti čan, već (a): ko ji sa o se ća, ko ji je pun raz u me va nja” (po-tom sle de još tri zna če nja).

Još znat no ve ći br oj od red ni ca od no si se na vi šeč la ne iz ra ze: „hit the bot tle ne zna či po go di ti bo cu, već oda ti se pi ću”; „in so many words ne zna či u ta ko mno go re či, već baš ta ko, iz ri či to, sa svim ja sno”; „low wa ter ni je plit ka vo da, već ose ka”; „out of print ne zna či iza šao iz štam pe, već ras pro dan”; „spoil one’s re cord ne zna či po kva ri ti svoj re kord, već po kva ri ti uti sak o se bi, za br lja ti”; „You said it! ne zna či Ti si to re kao! već Sa svim tač no si re kao! Sto po sto si u pra vu!” i ta ko da lje. Na vi še me sta, for mu la ci ja „ne ma ve ze sa” po tvr đu je nam da je autor sve stan klop ke u ko ju pa da ju neo pre zni pre vo di o ci: „Ha ve a po int ne ma ve ze sa tač kom, bo dom, po e nom itd. već zna či re ći ne što što sto ji, re ći ne što što je te ško po re ći, bi ti u pra vu”; „Mum’s the word ne ma ve ze sa bri tan skim mum (ma ma),

51


LIN

GV

ISTA

I P

ISA

C

ne go je to ono ma to pej ska reč za mr mlja nje ili ću ta nje, pa zna či ko lo kvi jal no Ni re či o to me! Da ni si pi snuo!”; „No gre at sha kes ne ma ve ze sa dr ma njem, već zna či (u žar go nu) ni je bog zna šta, ni je ve li ka stvar.” Me đu od red ni ca ma ima i „an glo ho li čar skih” iz ra za (da upo tre bim ter min Tvrt ka Pr ći ća) ko ji su go to vo ste kli pra vo gra đan stva kod nas, ali ko je Ko va če vić s pra vom upu ću je na pre-vod u du hu srp skog je zi ka: short story – pri po vet ka a ne krat ka pri ča, so much for – ni šta od a ne to li ko o („It just star ted ra i ning. So much for our pic nic” – „Ni šta od na šeg pik ni ka”).

U dru gim slu ča je vi ma, slo že ni iz raz je ta kav da ni ko ne bi po mi slio da ga pre-vo di do slov no, ali upra vo za to autor nu di svo ju po moć ob ja šnja va ju ći pra vo zna če nje: don key’s years – du go vre me na, odav no, či ta vu več nost; I wo uldn’t put it/anything past him – mi slim da je on spre man na sva šta, ne bi me od nje ga (ni šta) iz ne na di lo; on the si de of the an gels – na stra ni mo ra la i prav de, na pra voj stra ni; ser ve ti me – iz dr ža va ti ka znu, ro bi ja ti i sl.

Dok sam pre gle dao ru ko pis, po je di ne od red ni ce pod se ti le su me na di ja lo ge iz fil mo va, a još če šće na tek sto ve br o dvej skih hi to va i „ever gri na” iz ko jih sam u mla do sti učio en gle ski. Uz re cen zi ju sam i te pri me re po slao Ko va če-vi ću, kao uz gred ne aso ci ja ci je. Po iz la sku knji ge, za pa njio sam se vi de ći da ih je on ta ko re ći bez pr o me ne ci ti rao u fu sno ta ma, kao „ko men tar I. Klaj na”. Ka sni je sam ga pi tao za što je to uči nio, bu du ći da ni su ni ka kav „ko men tar” i da ni šta bit no ne do pri no se vred no sti reč ni ka. Od go vo rio je da su pri me ri to li ko za ni mlji vi da bi bi lo šte ta ne štam pa ti ih.

Po red „la žnih pri ja te lja”, u knji zi su kao „bo nus” do da ta još tri ma nja reč-ni ka: „Re či i iz ra zi ko je ima ju raz li či to zna če nje u bri tan skom i ame trič kom en gle skom”, „Raz li či te re či i fra ze za iste poj mo ve u bri tan skom i ame rič kom en gle skom”, „Srp ske i od go va ra ju će en gle ske po slo vi ce”. Upo red ne bri tan-sko-ame rič ke reč ni ke ni je te ško pra vi ti me ha nič kim iz dva ja njem svih od red-ni ca ko je u po sto je ćim reč ni ci ma sa dr že ozna ku „Brit.” od no sno „Am.”, ali Ko va če vić je oti šao da lje od to ga. Osla nja ju ći se na is ku stvo čo ve ka ko ji je do sta go di na pr o veo u an glo sak son skim sre di na ma, on je uneo mno štvo ma-te ri ja la ko ji se ret ko na la zi u škol skim reč ni ci ma, pre sve ga iz obla sti prak-tič nog ži vo ta, sva ko dnev ne kon ver za ci je, je la, pi ća, kuć ne opre me, teh nič kih ure đa ja, uz obi lje ko lo kvi jal nih i žar gon skih iz ra za. Ma lo je reč ni ka, pa i udž-be ni ka, iz ko jih mo že mo na u či ti da je na bri tan skim dru mo vi ma out si de la ne tra ka za pre ti ca nje a in si de la ne spo ra tra ka, dok je na ame rič kim obr nu to; da se u ame rič kom en gle skom you guys mo že upo tre bi ti u obra ća nju mu škar ci-ma i že na ma za jed no; u če mu je raz li ka iz me đu bri tan ske so da (wa ter), ko ja se u SAD na zi va club so da ili selt zer wa ter, i ame rič ke so de, ko ju bi En gle zi zva li fi zzy drink; da za ne što če ga ima ko bla ta ili ko ple ve En gle zi ka žu ten a penny a Ame ri kan ci a di me a do zen; da se za ono ga ko se bu ni do ne ba, ili pi šti kao zmi ja u pr o ce pu, u En gle skoj ka že yell (cry, scre am) blue mur der, a u Ame ri ci yell (cry, scre am) bloody mur der. Tre ba vi de ti s ka kvim su ni jan sa ma i ko ri snim de ta lji ma da ta ob ja šnje nja pod od red ni ca ma kao bil lion, che ap, ton, ili, u srp-sko-en gle skom reč ni ku, pod ne ma na če mu, po štar ili sme će.

U po sled njem de lu knji ge da te su srp ske po slo vi ce, gru pi sa ne u sko ro dve sto ti ne se man tič kih ka te go ri ja kao „Bes po sli ca”, „Brak”, „Či sto ća”, „Do bro ime”, „Glad”, „Go vor”, „Hra brost”, „Iz dr žlji vost”, „Ka rak ter”, „Ku ka vič luk”,

52

LIN

GV

ISTAI P

ISAC

„Lu dost”, „Lju bav”, „Mir”, „Na knad na pa met”, „Ne za vi snost”, „Ode ća”, „Op ti mi zam”, „Pi jan stvo”, „Pra vo vre me nost”, „Ro di te lji”, „Si la”, „Slu že nje”, „Tvr dič luk”, „Usa mlje nost”, „Vlast”, „Vre men ske pri li ke”, „Zdra vlje”, „Že na” itd. Za sva ku po slo vi cu na ve den je naj pri bli žni ji en gle ski ekvi va lent, če sto i vi še njih. Mno ge po slo vi ce su da te i u la tin skom ob li ku, iz ko ga ve ro vat no i vo de po re klo, a za bi blij ske iz re ke na zna če no je ta čan iz vor u Sta rom ili No vom za ve tu. Pre vo di o ci ma je ovo bez sum nje ve li ka po moć, jer ako i ni su za do volj ni po nu đe nim pre vo dom (npr. za „Kad svi ka žu da si pi jan, le zi pa se va ljaj”), na is toj stra ni ci na ći će dru ge slič ne po slo vi ce s dru gim pre vo dom („Sa vu ci ma va lja za vi ja ti”, „U dru štvu se i ka lu đer že ni”, „U ka kvo ko lo do-đeš, ona ko i igraj” itd.), pa mo gu oda bra ti pre vod ko ji im naj vi še od go va ra.

* * *

Ta kav je bio Ži ka Ko va če vić. Tač ni je, ta kvi su bi li nje go vi reč ni ci. Nje ga sa-mog ret ko sam vi đao, i ni kad ni sam sti gao da ga pi tam šta ga je naj pre na-ve lo na lek si ko graf ske sta ze i ot kud mu sna ge za to li ki rad. Sa da za to vi še ne ću ima ti pri li ke. Na ša lek si ko gra fi ja je sla bač ka, ne do volj no ažur na i pu na pra zni na, za to je sva ki do pri nos „sa stra ne” dra go cen. Na ši lin gvi sti ret ko sa-sta vlja ju reč ni ke, ne za to što nisu spo sob ni za to, ne go što još ima mi šlje nja da „pi sa nje reč ni ka ni je na u ka u pra vom smi slu re či” (ka ko je svo je vre me no iz ja vio i je dan mi ni star kul tu re). Pri li kom re i zbo ra i una pre đe nja, ne ko li ko čla na ka u lin gvi stič kom ča so pi su vi še se ce ni ne go ve li ki dvo je zič ni reč nik, ma da je on da le ko ko ri sni ji za na ci o nal nu pr o sve tu i kul tu ru. Ko va če vić ta-kvih pr o ble ma ni je imao, ni ti su mu bi le po treb ne ti tu le „dr” i „mr”. Ba vio se svo jim „ho bi jem” do po sled njih da na, sa ve sno, pre da no, s lju ba vlju, i osta vio za so bom re zul ta te vred ne sva kog po što va nja. Osta je nam da se na da mo ili da će se struč nja ci za stra ne je zi ke ugle da ti za nje ga, ili da će mo i u bu duć-no sti ima ti ta ko spo sob nih i vred nih „ama te ra”, ko ji bi i za dru ge je zi ke da li bar deo ono ga što je on dao za en gle ski.

Autor je redovni profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu i redovni član

Srpske akademije nauka i umetnosti.

53


IN MEMORIAM - iz Evrope +

FOTO-DOKUMENTACIJA

IZ ŠTAMPANIH MEDIJA

AUTORSKI TEKSTOVI I GOVORI

V

PR

ILO

ZI

55


Ne ma vi še Ži vo ra da Ko va če vi ća. Ka že se: „O mr tvi ma sa mo naj bo lje”. Nje gov ži vot i de lo ne tre ba uve li ča va ti. Tre ba ga pam ti ti.

Ma lo ko je znao, a on ne ra do spo mi njao, stra hot ne tre nut ke ko je je do ži vlja-va la nje go va po ro di ca i sam on, ma lo le tan, u tra gič nim tre nu ci ma ob ra ču na u an ti fa ši sti kom ra tu. Ta da je valj da pre ra no sa zreo i na u čio da u po li ti ci raz li ku je do bro od zla u ne sreć noj isto ri ji svo ga na ro da.

Stu di je po li tič kih na u ka za vr šio je 1952, ma gi stri rao 1961. na Ber kli ju i spe-ci ja li zi rao me đu na rod ne od no se na Har var du 1963. Bio je naj struč ni ji i naj-kva li fi ko va ni ji za sve vi so ke dr žav ne i dru štve ne po slo ve ko je je oba vljao. Ka da ga je 1989, ta da šnji pred sed nik Sr bi je Slo bo dan Mi lo še vić – iako za ta kvu od lu ku sa svim ne na dle žan – na skan da lo zan na čin sme nio i opo zvao sa du žno sti am ba sa do ra Ju go sla vi je u Va šing to nu, pri pi sao mu je kri vi ce ko-je bi mo gle sa mo da ga pre po ru če za no vu ulo gu u pe to ok to bar skoj Sr bi ji. Ali se ta da još ra di je pam ti lo da je ne kad bio „ko mu ni stič ki” gra do na čel nik, mi ni star i am ba sa dor, ne go da je po ve ća vao ugled svo je ze mlje i Be o gra da, u sve mu če ga se pri hva tao.

Ni je je di ni, ali je sva ka ko bio je dan od vr lo ret kih, ko ji su na kon na pu šta nja ak tiv ne slu žbe, u še zde se toj go di ni ži vo ta, za po čeo, i uči nio vi še i zna čaj ni je od ono ga što je us peo da uči ni pre to ga. Taj po če tak no vog de la nje go vog i na šeg ži vo ta, po kla pa o se sa na sil nič kim ra za ra njem Ju go sla vi je, ubi ja njem, ge no ci dom i op štom de gra da ci jom i sa me Sr bi je, sa či me Ži vo rad Ko va če vić ni je hteo da ima išta za jed nič ko. Po pri ro di tih i uz dr žan, ali sa da du bo ko po bu nje ni Ko va če vić, tra žio je na čin da se su prot sta vi toj ne sre ći i na šao ga u Evrop skom po kre tu u Sr bi ji i nje go vom Fo ru mu za me đu na rod ne od no se kao or ga ni za tor i vi še go di šnji pred sed nik i u Ig man skoj ini ci ja ti vi, ko ja je či ni la i ne mo gu će da po ve že po ki da ne kon ce ra zo re nog za jed ni štva. Nje go-vom ne mer lji vom za slu gom, obe ove or ga ni za ci je, da le su dra go ce ni do pri-nos ko ji ni ne do bro na mer ni ni su mo gli pot ce ni ti.

Mir ko Te pa vac

Do volj no do bro sa mo ono naj bo lje

IN M

EM

OR

IAM

– I

Z E

VR

OP

E +

56

IN M

EM

OR

IAM

Ka da je svo jom vo ljom oti šao u pre vre me nu pen zi ju, Ko va če vić je u pre o-sta lih 20 go di na na pi sao vi še zna čaj nih knji ga, a me đu nji ma, ne pro la zno vred ne i sva ka ko naj zna čaj ni je: Tri srp sko-en gle ska reč ni ka (je zi ka ko ji je po čeo da uči tek kao već pu no le tan) na ko ji ma je, sa svim sam, ra dio vi še od 14 go di na. Uz sve to pre da vao je, bu kval no do po sled njih da na svo ga ži vo ta, i na di plo mat skim Aka de mi ja ma u Be o gra du i Pod go ri ci.

Po slo van, pre ci zan i efi ka san, za nje ga je do volj no do bro bi lo sa mo ono što je naj bo lje. Uvek je imao svoj od re đe ni, ne za vi sni stav i ka da je ćut ke pri sta-jao na tu đi. Str pljiv i to le ran tan, ret ko se su ko blja vao, umeo je i da po pu sti, ali ne da od u sta ne. Jer ni je bi lo la ko osta ti ne za vi san u vre me nu ka da je pri-sta nak na za vi snost bi la uslov sva kog uspe ha.

„Va tru je na le du lo žio”. Bo lje je i ja sni je ne go mno gi dru gi, raz u meo šta na-la že is to rij ski tre nu tak, ku da tre ba kre nu ti pred rasksni ca ma ko je otva ra ju pro sto re bu duć no sti. Stva ra lac po vo ka ci ji – po li ti čar po nu žno sti. Kra si le su ga vr li ne, ko je, na ža lost, ni su od li ko va le po li tič ku ve ći nu nje go ve Sr bi je. U sve mu što je ra dio osta vio je iza se be bo lje ne go što je za te kao. Ni su Ži-vo ra du Ko va če vi ću zvuč ne ti tu le da va le zna čaj. On je svoj zna čaj do da vao ti tu la ma ko je je no sio.

Bo lan gu bi tak su pru ge i nje go va opa ka bo lest, ni su vi še da va le ni ka kav smi-sao ži vo tu. Smrt pre ki da ži vot, ali ne mo že da bri še trag. A trag je du bok, prav i ne iz bri siv.

„Ume ti oti ći, ve ća je ve šti na ne go ume ti do ći”. Ne znam da li je Ži vo rad Ko-va če vić ve ro vao u tu iz re ku, ali je ži vot pro veo, i za vr šio, u skla du sa njom.

Autor je nekadašnji predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

57


IN M

EM

OR

IAM

Vo jin Di mi tri je vić

Čo vek bez ma lo du šno sti

Ži ka Ko va če vić je bio gra đa nin u sva kom smi slu. Ka da je po svo joj vo lji oti šao u pre vre me nu pen zi ju, ume sto da se vaj ka i ri zi ku je da po sta ne ku ku mav ka, Ži ka je od lu čio da is ko ri sti pri li ku da is ka že dru ge ta len te, od ko jih su naj ka rak te ri stič ni je ši ro ka eru di ci ja, uži va nje u zna nju, pre ci zno pam će nje i vred no ća.

Do pri nos Ži vo ra da Ko va če vi ća ra znim obla sti ma ko ji ma se ba vio do bro je po znat. Zna se da je bio us pe šan gra do na čel nik Be o gra da, ce nje ni di plo-mat, lek si ko graf i autor ce nje nih knji ga i čla na ka iz obla sti me đu na rod ne po li ti ke. Uz to, oni ko ji su s njim bli že sa ra đi va li pam te ga kao od lič nog or-ga ni za to ra i čo ve ka ko ji je, po red va žne ulo ge ko ju je igrao kao pred sed nik Evrop skog po kre ta u Sr bi ji, osno vao i odr žao u ži vo tu Fo rum za me đu na-rod ne od no se i bio pred sed nik i član Spolj no po li tič kog sa ve ta Mi ni star stva spolj nih po slo va Sr bi je.

Me đu tim, ono što je me ni uvek pri vla či lo pa žnju, a što je i kraj nje go vog ži-vo ta dra ma tič no po tvr dio, je ste jed na nje go va ka rak ter na oso bi na, ret ka u na šoj sre di ni, ko ja se mo že po re di ti s ne kim an tič kim li ko vi ma. Evo šta ho ću da ka žem: to je čo vek ko ji se ni ka da ni je pre da vao, ni ka da ža lio, ni ka da gu-bio vre me i, šta vi še, kraj nje ra ci o nal no i do sto jan stve no okon čao sop stve ni ži vot.

Ži ka Ko va če vić je bio gra đa nin u sva kom smi slu. Po te kao je iz gra đan ske po ro di ce, ko ja se iz unu tra šnjo sti do se li la u Be o grad i u do brom dru štvu po ha đao Še stu mu šku gim na zi ju u Be o gra du pri pa da ju ći onoj gru pi mla dih le vi ča ra ko ji ni su pri hva ta li le vu op ci ju iz so ci jal ne za vi sti ne go iz ube đe nja. Spo sob no sti su mu bi le za pa že ne i u te ška po rat na vre me na, ko ja su pri pad-ni ke nje go ve ge ne ra ci je op te re ći va la vi še ne go što se obič no zna. Ti mla di lju di su s 18 go di na do če ka li Re zo lu ci ju In for mbi roa i ras kid sa sta lji ni zmom i mo ra li da se iz ja šnja va ju, uz ri zi ke i di le me ko je ni su bi le sa mo ko le ba nje o is prav nom kur su rad nič kog po kre ta već i iz be ga va nje opa sno sti od naj ni žih

58

IN M

EM

OR

IAM

de nun ci ja ci ja i po li cij skog go nje nja. Ta kve su di le me mo ri le i nje go ve vr-šnja ke u ze mlja ma Za pa da, ali su one bi le sa mo in te lek tu al ne, a ne i opa-ko ži vot ne. Elit na ško la za bu du će no vi nar ske i di plo mat ske ka dro ve bi la je ras pu šte na i Ži ka je mo rao da poč ne is po čet ka. Nje go ve spo sob no sti su ipak uoče ne i do bio je mo guć nost da se ško lu je i u ino stran stvu za ono što će bi-ti nje gov pr vi kru pan po lo žaj, a to je gra do na čel nik Be o gra da. Ta da sam ga po zna vao po vr šno i ne znam šta se u nje mu sve zbi va lo, ali mi slim da mi se ne bi is po ve dao, kao što se ve ro vat no ma lo ko me is po ve dao i kao što ni ka da ni je go vo rio o svo jim lič nim stva ri ma.

Na če lo glav nog gra da do šao je, za raz li ku od mno gih, sa svim pri pre mljen i po čeo je da pri me nju je ono što je bio na u čio o stra te gi ji raz vo ja ve li kih gra-do va. Hteo je da spre či ono što je ka sni je po če lo da se de ša va Be o gra du, kao i mno gim gra do vi ma u sla bo raz vi je nim ze mlja ma, da spre či to da ve le grad po sta ne gla va bez te la i ne ka vr sta oaze u za o sta loj pro vin ci ji.

Nje go vo „una pre đe nje” u di plo ma ti ju ni je, ko li ko znam, bi lo po sle di ca ka-žnja va nja već pro du že no uve re nje da su Ju go sla vi ji po treb ni di plo ma ti ši ro-ke kul tu re i po zna va nja sre di ne u ko joj će de lo va ti. Na ža lost, sme njen je s po lo ža ja am ba sa do ra u SAD po sle ru žne haj ke ko ja se pro tiv nje ga vo di la u Sr bi ji za vre me „an ti bi ro krat ske re vo lu ci je” i „do ga đa nja na ro da”. Po na šao se u skla du s onim što mu je bi la mi si ja, kao pred stav nik ce le Ju go sla vi je, a ne Slo bo da na Mi lo še vi ća i onih ko ji su mi sli li da će pre ko tog istog Mi lo še vi ća za vla da ti ce lom ze mljom, is pu nja va ju ći na taj na čin raz ne svo je ci lje ve, od „od bra ne so ci ja li zma” do pro jek ta Ve li ke Sr bi je. Od lu čio je da ode u pre vre-me nu pen zi ju u go di na ma ka da lju di re zig ni ra no sma tra ju da im je ka ri je ra okon ča na i ža le se oko li ni na ne prav du ko ja im je uči nje na. Ta ko ne što ni je va ži lo za sko ro še zde se to go di šnjeg Ži ku. Ume sto da se vaj ka i ri zi ku je da po sta ne ku ku mav ka, Ži ka je, po put ne kih dru gih uzo ra, od lu čio da is ko ri sti pri li ku da is ka že svo je dru ge ta len te i oso bi ne, od ko jih su naj ka rak te ri stič ni-je ši ro ka eru di ci ja, uži va nje u zna nju, pre ci zno pam će nje i vred no ća. Po stao je – i ve ro vat no će ta ko bi ti za pam ćen u kul tur noj isto ri ji – je dan od naj bo ljih srp skih lek si ko gra fa: iz me đu osta log, iz ra dio je dva mo nu men tal na reč ni ka fra ze o lo gi je i idi o ma en gle skog je zi ka, en gle sko-srp ski i srp sko-en gle ski. Ko se ni je ba vio iz ra dom reč ni ka i lek si ko na ne mo že se bi da pred sta vi na por ko ji se u iz ra du sva ke od red ni ce mo ra ulo ži ti, čak i ka da je to ko lek tiv ni po-du hvat, a ne pro je kat jed no ga čo ve ka, čo ve ka u ne mi lo sti, bez pot po re i bez spolj nih sred sta va. U tom po gle du je li čio i na ve li ke uz o re iz ru ske kul tu re, na lju de ko ji su bi li po sla ti u Si bir da bi se pre sta li ba vi ti po li tič kim i ide o-lo škim de lo va njem pro tiv ca ra, pa su ta mo od lu či li da u te škim uslo vi ma, uslo vi ma ko ji ipak po sto je, ura de ne ki dru gi ko ri stan po sao. Ta kav je, na pri mer, bio je dan od vo de ćih ide o lo ga anar hi zma, grof Kro pot kin, ko ji je u iz gnan stvu po stao ugle dni ge o log.

Ko va če vić se br zo pri klju ču je Evrop skom po kre tu u Sr bi ji, osno va nom 1992. go di ne u vr lo mrač na vre me na. Iz gle di da će se Ju go sla vi ja, ka kva je ta da po sto ja la u ob li ku Sa ve zne Re pu bli ke Ju go sla vi je, i u okvi ru nje Sr bi ja, pri-klju či ti evrop skim in te gra ci ja ma bi li su ma ju šni. Me đu tim, Ži ka je sa osta li-ma ve ro vao, opet u du hu svog po gle da na svet, da se za do bru ide ju i op šte ko ri stan pro je kat tre ba upor no za la ga ti i u nje ga in ve sti ra ti da bi se šan se u

59


IN M

EM

OR

IAM

bu duć no sti mo gle sprem no do če ka ti i is ko ri sti ti. U istom du hu je bi lo nje go-vo an ga žo va nje na stva ra nju Fo ru ma za me đu na rod ne od no se, ko ji je oku-pljao struč nja ke za tu oblast u jed noj ze mlji či ja je zva nič na po li ti ka bi la po li ti ka izo la ci je i pr ko še nja oko li ni i ce lom sve tu.

Iz gle da lo je da se pri li ka ko ju je Ko va če vić sa dru gi ma če kao po ja vlju je de-se tak go di na ka sni je. Ži ka na sta vlja svoj an ga žman u Evrop skom po kre tu i po sta je nje gov pred sed nik u uslo vi ma ka da ta or ga ni za ci ja mo že da po sta ne ši ra, da se ba vi ra zno vr sni jim de lat no sti ma, da de lu je van Be o gra da i da oku-plja mno go mla đe lju de. On se sta vlja na ras po la ga nje de mo krat ski iza bra-nim vla sti ma i pri sta je opet da ra di sve po slo ve ne oče ku ju ći na gra du u vi du vi so ke funk ci je. „Vi so ku funk ci ju” ko ju je do bio, a to je da bu de pred sed nik Spolj no po li tič kog sa veta Mi ni star stva spolj nih po slo va, na pu šta čim mu se uči ni lo da spolj na po li ti ka Sr bi je ne ide prav cem ko ji bi on odo bra vao i da do vo di do to ga da se iz gle di za nje no učla nje nje u Evrop sku uni ju sma nju-ju i uda lja va ju. U svom sti lu, on od svo je ostav ke ne pra vi ve li ko pi ta nje, pa čak ni ne na pu šta Spolj no po li tič ki sa vet, a u istom mi ni star stvu se pre da no po sve ću je pre da vač kom ra du u Di plo mat skoj aka de mi ji, gde nje go vi struč ni ra do vi, za sno va ni na eru di ci ji i prak tič nom is ku stvu, do la ze do iz ra ža ja kao vr lo va žni udž be ni ci iz obla sti me đu na rod nih od no sa, knji ge ko je se, kao što je Me đu na rod no pre go va ra nje, pre po ru ču ju i ko ri ste na uni ver zi tet skom ni vou. U skla du sa svo jim ne dra ma tič nim i asket skim po na ša njem, uoči svo je smr ti osta vio je Di plo mat skoj aka de mi ji ured no ot ku ca na is pit na pi ta nja sa za go-net nom na po me nom da će od go vo re oce nji va ti ne ko dru gi.

Šta je to zna či lo, vi de lo se vr lo br zo. I od lu ka da odu zme se bi ži vot ni je bi la znak ma lo du šno sti ne go iz raz ot me no sti i do sto jan stva. Mno gi su zna li ko li-ko su me di cin ske prog no ze bi le lo še i mno gi su mo gli da uoče da je nje go vo zdrav stve no sta nje sve go re. Me đu tim, do neo je od lu ku da ži vi pu nim ži vo-tom do kle god je to mo gu će. Ni ko – bar ko li ko ja znam – od nje ga ni je čuo ni jed nu reč žal be i ni je mo gao da pri me ti ni ka kvo sma nje nje ži vot nog tem-pa. Ni od jed nog po sla ni je od u sta jao, ni ti se po na šao kao čo vek sma nje nih spo sob no sti. Sa ču vao je smi sao za hu mor i per fek ci o ni zam u ma lim stva ri-ma ko me de li mič no du gu je mo nje go vu po sled nju lek si ko graf sku knji gu La žni pri ja te lji u en gle skom je zi ku, gde, ka ko je to do bro re kao Ivan Klajn, iz ner vi ran lo šim pre vo di ma s en gle skog je zi ka, ni je sa mo ne go do vao, ne go je re šio da ne što pro tiv to ga pre du zme. Ka da je vi deo da mu te lo ne će iz dr ža ti i da pun, ak ti van i ne za vi san ži vot ne će vi še bi ti mo guć, re šio je da se be ne do ve de u sta nje gde bi ga dru gi mo ra li sa ža lje va ti, kao što i ra ni je ni je hteo da ga lju di zna ju po sla bo sti već po čvr sti ni, do sto jan stvu i stro go sti pre ma sa mom se bi.

Autor je prvi predsednik Evropskog pokreta u Srbiji.

60

IN M

EM

OR

IAM

Ži vo rad Ko va če vić je bio pred stav nik ono ga či me smo se, kao nje go vi su gra đa ni, mo gli po no si ti – ci vi li zo va ne, pi sme ne, di na mič ne, gra di telj ske, sve tu okre nu te Sr-bi je. Ja sno je vi deo nje nu sna gu i nje ne sla bo sti i bio je spre man da o to me pi še i go-vo ri. Za to je mo gao da gra di i sve one po ru še ne mo sto ve ka Hr vat skoj, Bo sni i Her-ce go vi ni, ka Ko so vu, ka Evro pi i sve tu. Svi su ga ra do pri hva ta li kao sa go vor ni ka.

Po če ci du go go di šnje sa rad nje sa Ži vo ra dom Ko va če vi ćem ve za ni su za Fo-rum za me đu na rod ne od no se, a po tom i Evrop ski po kret u Sr bi ji, u okvi ru ko ga je Fo rum, na kon po čet ne fa ze, traj no de lo vao i de lu je i da nas. To je bi la iz u zet na ško la mi šlje nja, ana li ze, is ku stva, di ja lo ga, su prot sta vlja nja oce na i gra đe nja za jed nič kog sta va, a če sto i od lu ka o jav nom de lo va nju. Bi lo nas je mno go ko ji smo pro šli to ne za me nji vo is ku stvo i iz la zi li obo ga će ni iz de ba ta ko je su stva ra le ne ku no vu po li tič ku vi zi ju Sr bi je.

Jed na ne za bo rav na sli ka je uza vre la zi ma 1996/97. na hlad nim be o grad skim uli ca ma. Ži ka i ve ća gru pa čla no va Evrop skog po kre ta sa evrop skom za sta-vom, na spram po li cij skog kor do na u Ko lar če voj. Bi lo je to li ko gne va i oča-ja nja, a isto vre me no to li ko na de i oče ki va nja me đu ne pre gled nom ma som su gra đa na. Bi lo je svo je vr sne ra do sti što vi še ne ma stra ha. Ši rom Sr bi je, u op šti na ma i gra do vi ma u ko ji ma je po be di la opo zi ci ja, ni ca le su no ve ra dio i te le vi zij ske sta ni ce, no vi li sto vi, ne vla di ne or ga ni za ci je – za po če lo je sve op-šte pre i spi ti va nje.

Za pra vo, pro me ne su već bi le do gled na bu duć nost, ko ja je po tra ja la če ti ri go di ne, da bi se za vr ši la sme nom vla sti. U tom raz do blju, Evrop ski po kret u Sr bi ji je po čeo da stva ra svo ju struk tu ru lo kal nih ve ća i iza šao je iz svog ogra ni če nog be o grad skog okvi ra. Ži ka je, kao i mno gi dru gi ugled ni čla no-vi Evrop skog po kre ta i Fo ru ma za me đu na rod ne od no se, pu to vao po Sr bi ji i uče stvo vao u jav nim de ba ta ma sa pred lo zi ma o to me ka ko Sr bi ja tre ba da iz gle da i ka ko da ko mu ni ci ra sa sve tom i su se di ma. Osta le su mi u pam će nju

Je li ca Mi nić

Se ća nje na go di ne pro me na i pri ja telj stva

61


IN M

EM

OR

IAM

ra sve te ma lih te le vi zij skih stu di ja i ve li ki na boj ko ji je zah te vao go to vo fi-zič ku sna gu da se re či ma, sta vom i ar gu men ti ma nad i gra jed na po gre šna i po tro še na, opa sna i ra zor na po li ti ka. Sli ka ko ja mi je osta la u se ća nju: Ži ka za mi kro fo nom, mi slim da je bi la u nje go voj rod noj Ja go di ni...

Na kon 2000. go di ne tre ba lo je ići da lje i Ži vo rad Ko va če vić je, kao pred sed-nik Evrop skog po kre ta u Sr bi ji, za stu pao in te re se i vo lju jed nog an ga žo va-nog de la pro e vrop ske Sr bi je. Bez broj ak ci ja, ube đi va nja, su sre ta po Sr bi ji i su sed stvu, ogrom nog i str plji vog ra da sa mla di ma…

Evrop ski po kret je vo dio svo je broj ne pro e vrop ske kam pa nje na raz ne te-me (lo kal na upra va, pred u zet ni štvo, mla di, že ne, po ljo pri vred ni ci), a vr lo an ga žo va no i u vre me odr ža va nja broj nih iz bo ra u Sr bi ji. Ta da je, za jed no sa dru gim ne vla di nim or ga ni za ci ja ma, osmi šlja vao i za go va rao ne ke no ve vred no sti, ili re a fir ma ci ju ne kih sta rih, ko je su pred sta vlja le evrop sko li ce Sr bi je ko jim smo se mo gli po no si ti. Pra vac spolj ne po li ti ke je svih osam na-est go di na bio stal na te ma, sa mo su se na gla sci po me ra li – an ti rat ni ugao, pro e vrop ska plat for ma, su se di u fo ku su itd. U sve mu to me, Ži ka je uvek bio po dr ška, ili di rekt ni uče snik. Je dan niz ži vo pi snih sli ka sa pro me nom pre de la i uče sni ka i sa ja snom li ni jom vo di ljom.

Ži ka je bio čo vek kul tu re, di ja lo ga, pro ce du re, uva ža va nja, prag ma tič nih od-lu ka i ja snog si ste ma vred no sti. Imao je broj ne oda ne pri ja te lje i sa rad ni-ke ko ji su ga vi so ko uva ža va li. Mno go je ra dio sa mla di ma i pod u ča vao ih umet no sti di ja lo ga i pre go va ra nja. Nje go va knji ga i pre da va nja o umet no sti pre go va ra nja uti ca li su na ge ne ra ci je mla dih di plo ma ta i stu de na ta u Sr bi ji i Cr noj Go ri. U gra đe nju evrop skog li ca Sr bi je nje go vo je me sto ne u pit no.

Autorka je nekadašnja generalna sekretarka i

potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji.

62

IN M

EM

OR

IAM

„Že leo sam da od mah odem u di plo ma ti ju, ali sam za po če tak za vr šio u Stal noj kon fe ren ci ji gra do va”, is po ve dao se Ži ka, kao što je go vo re ći pre par go di na u emi-si ji Ra dio Be o gra da re kao da mu je du žnost gra do na čel ni ka bi la „naj pro duk tiv ni ji deo ži vo ta”.

Ži ka Bam bus – oni ko ji su du go, ve o ma du go, po zna va li Ži vo ra da Ko va če vi-ća, zva li su ga če sto ime nom ste če nim dav nih po sle rat nih go di na. Fo to gra fi ja vi so kog, mno go vi šeg od osta lih oko nje ga, štr klja stog mla di ća, sa kram pom na ra me nu, u gu me nim či zma ma, ob ja šnja va na sta nak na dim ka. U jed nom no vin skom ma ga zi nu Ži ka se ća nju na rad nu ak ci ju na Vla si ni do da je: „To je bio na čin od ra sta nja i sa zre va nja u mo je vre me”. Na fo to gra fi ji iz dve hi lja di-te u ve o ma dru ga či jem am bi jen tu Ži vo rad Ko va če vić na ka li for nij skom uni-ver zi te tu Ber kli, na pred log če tr de set šest vi đe nih ame rič kih lič no sti, pri ma ugled nu na gra du Val ter Has za jav no de lo va nje u slu žbi svo je ze mlje.

Te dve sli ke su sa žet pri kaz Ži ki nih osam de ce ni ja, „dok sam ni je za u sta vio i svoj ži vot ni sat”, ka ko je na pi sao Bran ko Lu ko vac.

Nul la di es si ne li nea, po ru ka an tič kog grč kog sli ka ra Ape le sa, sa ču va na do da nas, bi la je stal na vo di lja Ži vo ra du Ko va če vi ću i svi ma oko nje ga. Ro đe nom Ja go din cu, ko ji je ra stao na be o grad skom Bul bul de ru („Do šli smo ova mo kad sam baš bio ma li”), Še sta mu ška gim na zi ja – či je je ge slo „sve tlost i zna nje”, kao ama net di rek to ra Sta ni sla va Vu li ća pri li kom po la ga nja pr vog ka me na za iz grad nju ško le 1939. go di ne – utvr di la je te me lje ši ro kih ho ri zo na ta, što je uvek ra do spo mi njao, se ća ju ći se en tu zi ja zma tek sta sa le po rat ne đač ke dru-ži ne, ko ja se bo ri la da ne osta ne spu ta na u uskom za vi ča je nom okvi ru. Kad se po tom – 1948 – upi sao na No vi nar sko di plo mat sku vi so ku ško lu, po sle pr vog se me stra fi zič ke he mi je i elek tro teh ni ke („Šta ćeš ti ta mo”, pi tao ga je već „upi sa ni no vi nar”, drug iz raz re da Slo bo dan Gi ca Kr sta no vić, a Mo ša Pi ja de – do ko ga je „ne kim ču dom do speo” – „mi sli te da pred sed nik Na rod ne

Bo ri voj Er de ljan

Nul la di es si ne li nea

63


IN M

EM

OR

IAM

skup šti ne ne ma dru gog po sla ne go da se li bru co še”, ali je ipak po mo gao da pro me ni in deks), bio je si gu ran da je na pu tu, ko ga se dr žao do po sled njeg da ha, ne u mor no i ne se bič no, uz sva is ku še nja. „Že leo sam da od mah odem u di plo ma ti ju, ali sam za po če tak za vr šio u Stal noj kon fe ren ci ji gra do va”, is-po ve dao se Ži ka, kao što je go vo re ći pre par go di na u emi si ji Ra dio Be o gra da re kao da mu je du žnost gra do na čel ni ka bi la „naj pro duk tiv ni ji deo ži vo ta”.

Agen ci je su, po svo jim stro gim ka no ni ma, vest o od la sku Ži vo ra da Ko va če vi-ća pro pra ti le krat kim ži vot nim po pi som: „Imao je du gu po li tič ku, di plo mat-sku i knji žev nu ka ri je ru, u ko joj je pro šao raz li či te du žno sti – po čev od ko-mu ni stič kog ak ti vi ste, dr žav nog funk ci o ne ra, di plo ma te i auto ra zna čaj nih publicističkih de la. Nje go va po li tič ka ka ri je ra pre ki nu ta je po sle su ko ba sa Slo bo da nom Mi lo še vi ćem u uspo nu, kra jem 80-tih go di na, da bi se pot pu no okre nuo li be ral nim po gle di ma i pa ra lel nom is tra ži va nju no vi je isto ri je i lin-gvi sti ke.”

Ve li ki deo ži vo ta Ži ka je pro veo okru žen i no šen po čet nim za no som i iskre-nim uve re njem o osva ja nju no vog dru štva. Kao i sva ki mi sle ći čo vek, vre-me nom, po put mno gih, ni je mo gao da ne za pa zi manj ka vo sti ta kvih okvi ra. Bi va ju ći i kri ti čan i sa mo kri ti čan, što je od li ka sna žnih i da le ko vi dih, pro šao je ka tar zu (o ko joj je i sam go vo rio) vred nu istin skog po što va nja.

So fo kle je, u pe tom ve ku pre na še ere, pod u ča vao da tre ba sa če ka ti noć da bi se vi de lo ka ko je lep bio dan, da tre ba sa če ka ti smrt da bi se mo glo go vo ri ti o ne či jem ži vo tu. Usu dio bih se da to me do dam, kad go vo ri mo o Ži ki Ko-va če vi ću ne ma po tre be za na knad nim ot kro ve nji ma, po seb no ono što nam je naj bli že, če mu smo sve do ci u pro šle dve de ce ni je: Ži vo rad Ko va če vić je: po sle sve ga već ra ni je uči nje nog, apo stol skom upor no šću, „dao je ne iz bri siv do pri nos iz grad nji evrop ske Sr bi je, stva ra nju no ve spolj ne pol ti ke, nor ma li-za ci ji i po bolj ša nju od no sa sa su se di ma i bo ljem raz u me va nju sve ta”.

Mo žda se bič no, ovo je i omaž „ocu osni va ču”, jed nom od ute me lji va ča Fo-ru ma za me đu na rod ne od no se Evrop skog po kre ta za ne u mor no de lo va nje u kri tič kom i sve stra nom vi đe nju i vo đe nju iza zo va spolj ne po li ti ke i sna la že-nju Sr bi je u tom la vi rin tu. „Ta kva is traj nost je ne po zna ta u na šim ana li ma”, pi sao je Ži ka o Fo ru mu. Mi slim da se to još i vi še od no si na Ži vo ra da Ko va če-vi ća, Ži ku Bam bu sa.

Autor je predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji.

64

IN M

EM

OR

IAM

Ži vo rad Ko va če vić je dva pu ta bio gra do na čel nik Be o gra da: da nas ka žu da je to naj-u spe šni ji pe riod u raz vo ju gra da i, ka ko je na ko me mo ra ci ji is ta kao da na šnji gra-do na čel nik Be o gra da Dra gan Đi las, si gur no je dan od naj ce nje ni jih i naj spo sob ni jih u no vi joj isto ri ji Be o gra da. Ra dio je u naj sret ni jem pe ri o du ka da je gra đe no de set do dva na est hi lja da sta no va go di šnje u na se lji ma, ka da je, ka ko je on če sto is ti cao, Be o grad mo gao da uči od Sa ra je va.

Ovih da na je Be o gra du umro naš drug i pri ja telj, a pri je sve ga iskren i du-go go di šnji pri ja telj Sa ra je va, Ži vo rad Ko va če vić. Še zde se tih go di na pro šlog vi je ka je za za po čeo ka ri je ru, a se dam de se tih bio pet go di na ge ne ral ni se-kre tar Stal ne kon fe ren ci je gra do va Ju go sla vi je i to si gur no je dan od naj u-spe šni jih i naj spo sob ni jih u du gom vi je ku po sto ja nja ove in sti tu ci je. To ga je pre po ru ču lo za funk ci ju u nje go vom Be o gra du.

Na kon što je go di nu bio pot pred sjed nik gra da, dva pu ta je bi ran za gra do na-čel ni ka. Svi se sla žu da je to naj u spe šni ji pe riod u raz vo ju Be o gra da i, ka ko je na ko me mo ra ci ji po vo dom Ži ki ne smr ti is ta kao da na šnji gra do na čel nik Be o-gra da Dra gan Đi las, si gur no je dan od naj ce nje ni jih i naj spo sob ni jih u no vi joj isto ri ji Be o gra da. Ra dio je u naj sret ni jem pe ri o du ka da je gra đe no de set do dva na est hi lja da sta no va go di šnje u na se lji ma u No vom Be o gra du, ka da je, ka ko je on če sto is ti cao, Be o grad mo gao da uči od Sa ra je va o iz grad nji stam-be nih na se lja, u če mu je Sa ra je vo ta da bi lo je dan od vo de ćih gra do va. Ka da je Sa ra je vo ušlo u ve li ke ur ba ne i gra di telj ske za hva te i or ga ni za ci ju Olim-pij skih iga ra, po koj ni Ži ka bio je u stal nom kon tak tu sa po li tič kim i struč nim pred stav ni ci ma gra da Sa ra je va. Nje go ve su ge sti je, pri mjed be i pre po ru ke su uva ža va ne, kao što je on lič no uva ža van i po što van od ta da šnjih čel ni ka gra-da, te uče sni ka u iz grad nji i raz vo ju Sa ra je va.

Da le ko bi nas od ve lo da na bra ja mo sve nje go ve uspje he u ka ri je ri. Bio je član Sa ve znog iz vr šnog vi je ća, a u sud bo no snim da ni ma za SFRJ bio je am ba sa dor

Ta rik Ka ra vi dić i Mid hat Aga no vić

Umro je is kre ni pri ja telj Sa ra je va

65


IN M

EM

OR

IAM

u SAD-u. Na ža lost, po sli je dvi je go di ne, na upor no in si sti ra nje Slo bo da na Mi lo še vi ća je smi je njen i ra no pen zi o ni san, na kon če ga se po vu kao iz jav nog ži vo ta, jer sa svo jim shva ta nji ma ni je imao šan se da bi lo šta uči ni. U tom pe ri o du se ba cio na fi lo lo ški rad i na pra vio je dva rječ ni ka, bez prem ca u fi lo lo gi ji na ovim pro sto ri ma. To su dva ogrom na rječ ni ka en gle sko-srp skih idi o ma i fra ze o lo ški rječ nik. Na kon pa da Mi lo še vi ća ve o ma se an ga žo vao u po slo vi ma spolj ne po li ti ke: bio je osni vač Evrop skog po kre ta u Sr bi ji i nje gov pred sjed nik, je dan od osni va ča Ig man ske ini ci ja ti ve, pro fe sor na di plo mat-skoj Aka de mi ji. Sve ove po slo ve ra dio je kao vo lon ter, bez ika kve na kna de.

I po red sve ga što je ra dio u spolj noj po li ti ci, ostao je grad ski čo vjek, pri vr žen gra đa ni ma i nji ho vim pro ble mi ma, bo re ći se za nji hov ži vot i pra va.

Zbog sve ga to ga je sa hra njen sa ve li kim pri zna nji ma i po ča sti ma gra da Be o-gra da i Stal ne kon fe ren ci je gra do va, kao i ogrom nog bro ja lju di sa ko ji ma je sa ra đi vao i ko ji su ga pam ti li po dje li ma u gra du.

Ne ka mu je več na sla va i hva la.

Ta rik Ka ra vi dić je nekadašnji generalni sekretar

Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije.

66

IN M

EM

OR

IAM

Ži ka Ko va če vić ni je mo gao umre ti sre ćan. Tu žna sen ka na nje go vom li cu ne-sta će tek ka da mi, nje go vi sa bor ci, iza đe mo na osun ča nu evrop sku pa di nu i do vik ne mo mu s ovog sve ta da smo svi za jed no us pe li.

Ži vo rad Ko va če vić oti šao je na glo: ni ka ko druk či je ni je mo glo ni bi ti. Jak, ak-ti van, pri su tan – on ni je mo gao oti ći ne na me tlji vo, ta ko da za njim ne osta ne ve li ka pra zni na ko ja će te ško bi ti po pu nje na. Ži veo je, ka ko su is ta kli i dru gi auto ri u ovoj Spo me ni ci, kao pra vi gra đa nin: do po sled njeg da na ve ru ju ći u svo ju mi si ju, upr kos to me što je po sled njih go di na za ce lo shva tio da za svog ži vo ta ne će vi de ti is pu nje nje svo jih sno va: Sr bi ju u Evrop skoj uni ji. No, ni je mi slio zbog to ga da sta ne – ži vot mu je bio dat da ga utro ši za do bro svog na pre do va nja i na pre do va nja dru štva za ko je se za la gao.

Čud no je to, da ni ma raz mi šljam o Ži ki nom kra ju. Ni kad ni sam vi deo ta kav ži vot i ta kav kraj – mo žda sa mo u knji žev no sti ko ju sam pi šem! Lju di su u ži vo tu: sklo ni tri jum fa li zmu, a ni ka ko prak tič ni u mla do sti, dok su u sta ro sti i bo le sti ko le bljvi, a ne od luč ni. Ži ka je bio sve su prot no to me, baš kao ne ki li te rar ni ka rak ter. Ka da je bio mlad, bio je prak ti čan. Zi dar No vog Be o gra da, zi dar cen tra „Sa va” – zna li su ga kao prak tič nog par tij skog rad ni ka i „te ren-ca”. Mo žda i za to što ni je bio sklon sa mo lju blju, uz di za nju svo jih do pri no sa i nar ci so id no sti – on dok to rant uni ver zi te ta „Ber kli”. Na jed nom cr no-be lom te le vi zij skom snim ku, sto je ći bu kval no na je dva iz gra đe nim te me lji ma, is-pra vio je no vi na ra ko ji je dao pre dug rok za grad nju cen tra „Sa va” re či ma: „Da vas po pra vim, reč je o je da na est me se ci za ko je vre me ovaj kon gre sni cen tar mo ra bi ti za vr šen, jer ta da u nje ga tre ba da uše ta drug Ti to”.

I bio je za vr šen cen tar „Sa va” za je da na est me sci. Po sle to ga, Ži vo rad Ko-va če vić po stao je am ba sa dor. Na gra da? Mo žda, ali ni ka ko ve li ka. Da nas bi po sle to li kih preg nu ća sva ko seo u pred sed nič ku sto li cu. Ži ka to ni je uči nio, a bi lo je i vre me na i na či na da to bu de u go di na ma, ako ne po sle 1990, on da sva ka ko po sle 2000. Ži ka se opre de lio i ovog pu ta za prak tič ni rad i u to me je bio uči telj i me ni. Tri pu ta me je pred la gao i bi rao za svog pot pred sed ni ka.

Alek san dar Ga ta li ca

Od lu čan kao tra gič ki ju nak

67


IN M

EM

OR

IAM

Pr vi put sam po s tao pot pred sed nik „po du žno sti” kao pred sed nik Foru ma za kul tu ru Evrop skog po kre ta u Sr bi ji. Po tom sam dru gi put iza bran kao „mor-nar bez mo ra”, što bi re kao Đor đe Ba la še vić. Na moj pred log Fo rum za kul tu-ru pre stao je da ra di, jer prak tič no ni je bi lo ni jed nog kul tur nog gran ta ko ji je mo gao do bi ti. I ta da me je Ži ka po no vo kandidovao za pot pred sed ni ka. Tre ći put iza bran sam za jed no sa još tro je pot pred sed ni ka, di rekt no na nje gov pred log, u ča su kad mu je Sta tut po kre ta ovo dao kao di rekt no dis kre ci o no pra vo.

Ka da se sve sa be re, sko ro de ce ni ju bio sam Ži kin pot pred sed nik i uz nje ga i sta sao i mno go na u čio. Bio sam prak ti čan i pre ne go što sam po čeo da ra dim sa Ži kom, s njim sam po stao još prak tič ni ji. „Od ku ka nja ne ma vaj de”, znao je da ka že. Da nas ja ka žem mla đi ma: ako će mo nad ne čim što tre nut no ne mo že mo pro me ni ti ku ka ti, ni šta ne će mo ura di ti. Na u čio me je da „ni ko ne kre će pr vo u dru gi raz red, već uvek naj pre u pr vi”. Pre ma to me, da bi se po-sao za vr šio, va lja ga za po če ti i stal no ga ra di ti. I ja sam Ži ku čuo da ka že ono što je na ve la u svom tek stu i Ma ja Bo bić. Tvr dio je: „Ne će mo mi jed nog da na jed ne go di ne uše ta ti u uje di nje nu Evro pu, već mo ra mo sva kog da na sva ke go di ne upor no osva ja ti deo po deo evrop skih vred no sti.”

Re šen sam da se ovo ga dr žim i u da ljem ra du. Imaj mo cilj, ali ne gle daj mo u nje ga u da lji ni, već uvek is pred se be. Cilj Evrop skog po kre ta u Sr bi ji je po-znat još od osni va nja po kre ta: Sr bi ja u uje di nje noj Evro pi, ali da ni, me se ci i go di ne su is pred nas, za to sva kog ju tra tre ba se be upi ta ti šta ja da nas mo-gu uči ni ti za ostva re nje ovog ci lja, jer će sa mo su ma sva ko dnev nih po slo va na či ni ti uspeh na kra ju. Vo leo bih da u ovom po slu ne osta rim, ka ko nas je sa ve to vao („Ni ka da ne moj te osta ri ti”), vo leo bih da Evro pa ne po sta ne ne ki ne do sti žni ideal, već da jed nog bli skog da na do če ka mo taj cilj i se ti mo se Ži ke ko ji ni je sti gao da vi di ski da nje ram pi sa na ših gra ni ca pre ma Evro pi.

Ka kva je to tra ge di ja za ne kog sa to li ko ela na, ko je sa to li ko ener gi je ovo me te žio. Pre dan, odan, mar ljiv, Ži ka je ra dio do po sled njeg da na. Bu kval no po-sled njeg. Ka da je do bio fa tal nu di jag no zu, stao je. Od jed nom. Na pro sto kao da je je dan ve li ki evrop ski auto mo bil po tro šio svo je go ri vo.

Ka že So fo kle u po sled njim sti ho vi ma „Go spo da ra Edi pa”, sti ho vi ma ko je na-vo di u svom tek stu u ovoj Spo me ni ci i Bo ra Er de ljan, a ko je sam ja pre veo sa grč kog: „Ni jed nog smrt ni ka vi ne moj te sma tra ti sreć nim, dok mu svo jim okom ne vi di te skon ča nje i zad nji dah bez tu žne sen ke na li cu nje go vom”.

Ži ka ni je mo gao umre ti sre ćan. Tu žna sen ka na nje go vom li cu ne sta će tek ka da mi, nje go vi sa bor ci, iza đe mo na osun ča nu evrop sku pa di nu i do vik ne-mo mu s ovog sve ta da smo svi za jed no us pe li.

Autor je nekadašnji potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.


FO

TO

-DO

KU

ME

NTA

CIJ

A

Sa drugovima u Prčnju 1951. godine. Živorad Kovačević prvi s desna

Na letovanju u Prčnju 1951. godine. Živorad Kovačević prvi s leva

Na privatnoj proslavi u Beogradu 1981. godine. Živorad Kovačević treći s leva

69

70

U beogradskoj kafani „Najlepši svet” 1974. godine. Živorad Kovačević prvi s desna

Sa letovanja 1951. godine. Živorad Kovačević drugi s desna

Skijanje na Kopaoniku 1950. godine.

Živorad Kovačević prvi s desna

71

Iz privatne arhive: Živorad Kovačević i Branko Pešić u kafani

Sa učesnicima prvog međunarodnog seminara za mlade diplomate: „EU savremena diplomatija – mladi lideri u diplomatiji”2008. godine

Iz privatne arhive

72

Živorad Kovačević i Aleksandar Popov

Deseta sesija Igmanske inicijative održane 27. juna 2005. godine u Beogradu

Promocija knjige „Međunarodno pregovaranje”

2004. godine

S leva na desno: Živorad Kovačević, Predrag Simić, Vojin Dimitrijević, Mirko Tepavac

Svečanost povodom obeležavanja Dana Evrope 2004. godine

73

Živorad Kovačević na proslavi 18. godišnjice Evropskog pokreta u Srbiji

Živorad Kovačević na proslavi 18. godišnjice

Evropskog pokreta u Srbiji S leva na desno:

Renata Ulmanski, Mirko Tepavac,

Vojin Dimitrijević, Maja Bobić,


Dodela priznanja Doprinos godine Evropi 2010. godine S leva na desno: Ivan Vejvoda, Živorad Kovačević, Ivan Tasovac

74

Međunarodna konferencija „Ljubljanska agenda za

novu fazu u procesu stabilizacije i

pridruživanja”, 2008. godina

Božidar Đelić i Živorad Kovačević

Obeležavanje 15. godišnjice Foruma za

međunarodne odnose EPuS, 2010. godina

Predsednici i generalni sekretari EPuS na svečanoj proslavi povodom 15 godina Evropskog pokreta u Srbiji

75

Ulična akcija povodom obeležavanja Dana Evrope,

9. maja 2008. godine

Redovna Skupština EPuS održana u maju 2010. godine

S leva ne desno: Milan Simurdić,

Maja Bobić, Živorad Kovačević,

Dragana Bass, Milorad Stevović,

Ivan Knežević

Koktel posle redovne Skupštine EPuS i dodele priznanja

Doprinos godine Evropi, maj 2010. godine.

S leva na desno: Živorad Kovačević,

Maja Bobić, Ivan Tasovac

76

Živorad Kovačević u kancelariji EPuS,

2009. godine

Živorad Kovačević sa suprugom Margitom

na svečanosti povodom obeležavanja Dana Evrope

2009. godine

Živorad Kovačević na Skupštini EPuS

2006. godine

Živorad Kovačević na štandu Evropskog

pokreta u Srbiji povodom Dana Evrope 2009. godine

77

Sa svečanog prijema u Ministarstvu spoljnih

poslova, u društvu ambasadora dr Milana Paunovića,

glavnog pravnog savetnika Ministarstva,

koordinatora za Međunarodno javno pravo

i Božina Nikolića, direktora Diplomatske akademije,

2007. godine

Sa Prve konferencije direktora diplomatskih akademija BSEC. Živorad Kovačević u društvu ambasadoraSergeja Čelaka, prvog postkomunističkog ministra spoljnih poslova Rumunije i Božina Nikolića, direktora Diplomatske akademije, 2007. godine

78

Poslednji javni nastup Živorada Kovačevića, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, povodom predstavljanja knjige

„Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta”. S leva na desno: Borivoj Erdeljan, Sonja Liht,

Živorad Kovačević, Nataša Dragojlović, Mirko Stefanović15. decembar 2010. godine

Englesko-srpski frazeološki rečnik objavljen 2002. godine

Srpsko-engleski frazeološki rečnik objavljen 2002. godine

Gosti na predstavljanju knjige „Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta”15. decembar 2010. godine

Lažni prijatelji u engleskom jeziku,

2009. godina

IZ Š

TAM

PA

NIH

ME

DIJ

A


Konačno i druga Srbija, „Demokratija”, 11. februar 1997. godine

80

Nisam mogao da ćutim „Ilustrovana Politika”, 23. mart 2003. godine

83

Nova vlada će u očima međunarodne zajednice biti zauvek obeležena„News”, 25. februar 2004. godine

84

Čitaju se samo vesti sa prve strane, časopis„Duga”

85

Greške, iluzije, gluposti jedne arogantne politike„Pobjeda”, 6. februar 2000. godine

8686

Ne zaboraviti što se dogodilo u Vukovaru Iz privatne arhive, 2004. godine

87

Vreme otkopanih sekira „Ekonomist”,26. decembar 2008. godine

88

Moramo sarađivati sa Prištinom „Ekonomist”, 21. avgust 2009.

89

Intervju nedelje, „Nedeljni telegraf”,

27. jun 2007. godine

90

Umeće pregovaranja „Politika”, 2004. godine

91

NIN upitnik – Živorad Kovačević „Nin”, 30. novembar 2006. godine

93


Po sle 24. sep tem bra i 5. ok to bra, na ša te ma gla si ne što druk či je: „Ju go sla vi ja i svet 2001. go di ne”. Sve što smo na pi sa li i pred la ga li pre po la go di ne sto ji i da lje, ali sa da to po sta je, i to po jed nom vr lo ubr za nom sce na ri ju, sa svim re al no i mo gu će.

Što se ti če osnov ne spolj no po li tič ke ori jen ta ci je i pri o ri te ta, tu di le ma sko ro da i ne ma, pa ne ve ru jem da će bi ti ve li ke di sku si je i krup nih raz li ka - taj put je ja sno tra si ran. Na me ću nam ga si tu a ci ja i sa ma me đu na rod na za jed ni ca u ko ju že li mo da se vra ti mo. Ključ ne tač ke su, po sve mu su de ći, sle de će:

- što br ži iz la zak iz izo la ci je (pri jem u UN, u MMF i Svet sku ban ku, u OEBS, u Sa vet Evro pe, us po sta vlja nje di plo mat skih od no sa sa Ne mač kom, Fran-cu skom, Ve li kom Bri ta ni jom i SAD - Ber lin je već od lu čio da ob no vi od no se sa Be o gra dom).

- na gla še na evrop ska ori jen ta ci ja,- nor ma li za ci ja od no sa sa su se di ma, no vim i sta rim,- pre va zi la že nje ne spo ra zu ma i sta bi li zo va nje od no sa sa SAD,- do bri od no si sa Ru si jom,- nor mal ni od no si sa svi ma osta li ma, bez pre ten zi je da vo di mo bi lo ka kvu

glo bal nu po li ti ku.

Me đu tim, ako nam je okvir no ve spolj no po li tič ke si tu a ci je ta ko re ći na met-nut, osta je ne ko li ko otvo re nih pi ta nja, ko ja ni su sva u sfe ri spolj ne po li ti ke u užem smi slu, a od či jeg re ša va nja mo že za vi si ti br zi na i sta bil nost pro ce sa re in te gra ci je u me đu na rod nu za jed ni cu. To su:

- Cr na Go ra,- Ko so vo,- Ha ški tri bu nal, i- Suk ce si ja.

Cr na Go ra - Od no si sa Crnom Go rom se mo ra ju sre di ti. Ne sme se do zvo-li ti da oni po sta nu ozbi ljan spolj no po li tič ki pro blem. To zah te va str plje nje,

Ju go sla vi ja i svet 2000. Me di ja cen tar, Be o grad, 2. no vem bar 2000. go di ne

AU

TO

RSK

I T

EK

STO

VI

I G

OV

OR

I

94

AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

to le ran ci ju i prag ma tič nost na obe stra ne. Za hva lju ju ći me đu sob nom pre-pu ca va nju, po če lo je već da se stva ra opa sno an ti cr no gor sko ras po lo že nje u Sr bi ji i an ti srp sko u Cr noj Go ri. Tre ba smi ri va ti lop tu. Do bar po če tak na tom pu tu su raz go vo ri iz me đu vla da ju će cr no gor ske ko a li ci je i DOS-a i za-klju čak da eks per ti poč nu da ra de ka ko bi se pri pre mi li raz go vo ri iz me đu le gi tim nih pred stav ni ka Cr ne Go re i Sr bi je po sle iz bo ra kra jem de cem bra. Me đu tim, sa mo što su Vu ja no vić i Đin đić da li vr lo kon struk tiv ne iz ja ve, ne ki stra nač ki li de ri i ne ki me di ji u Be o gra du i Pod go ri ci već su opet do li li ma lo ulja na va tru. Do go vor je objek tiv no mo guć, jer iz gle da da po zi ci je ni su su vi-še uda lje ne, sem na pi ta nju me đu na rod nog pri zna nja dve ju čla ni ca bu du ćeg sa ve za. U Sr bi ji se mo ra pri hva ti ti da je Cr na Go ra već ostva ri la vi sok ni vo fak tič ke sa mo stal no sti od ko jeg ne će si gur no ići na trag, a u Cr noj Go ri da nji ho va me đu na rod na, po li tič ka i eko nom ska po zi ci ja ni je vi še ista kao pre iz bo ra. Za to ni je bio mu dar zah tev da se sa pri je mom SRJ u UN pri če ka do is te ka raz go vo ra, jer je ja sno da je to za SRJ, uklju ču ju ći i Cr nu Go ru, neo p-ho dan pr vi ko rak na pu tu iz la ska iz izo la ci je i da pi ta nje se di šta Cr ne Go re u UN za vi si od to ga šta pro is tek ne iz do go vo ra o me đu sob nim od no si ma Sr bi je i Cr ne Go re i nji ho vom bu du ćem sta tu su. Na ši no vi su se di, ko ji su do pre me sec da na po dr ža va li ne ku vr stu for mal nog pri su stva Cr ne Go re u UN, sa da zdu šno po dr ža va ju pri jem SRJ. Či ni se da ni je uput no in si sti ra ti na re fe-ren du mu ili pre ti ti nji me sa bi lo ko je stra ne, jer bi re fe ren dum pre do go vo ra sa mo po ja čao po de le i ten zi je u Cr noj Go ri, sa opa snim po ten ci ja ma. Sa svim je dru go ako u na red nim me se ci ma do do go vo ra do đe, pa se sa tim iza đe na re fe ren dum.

Ko so vo osta je pro blem sa ko jim će mo ži ve ti u či ta vom na red nom pe ri o du. Osno va na šeg pri stu pa tre ba da bu de ono što je re kao pred sed nik Ko štu ni-ca - strikt no iz vr ša va nje re zo lu ci je 1244 - mi svoj deo, a me đu na rod na za-jed ni ca svoj. Sta tus Ko so va osta je do da ljeg ona kav ka ko je, ma kar de lom i am bi va lent no de fi ni san Re zo lu ci jom. Ni je u pra vu De ma ći da je to list pa pi-ra - to je je di na osno va na ko joj se mo že gra di ti ne ki mo dus vi ven di iz me đu Sr ba i Al ba na ca za do gled ni pe riod, od no sno iz be ći no ve ten zi je ko je, ipak, u ovom tre nut ku ne mo gu do ve sti do sa gla sno sti Sr ba, Al ba na ca i me đu na-rod ne za jed ni ce. Naj va žni je je sa da da se kon so li du je efi ka sna i ne pri stra-sna me đu na rod na upra va, ko ja će obez be di ti da se svi na Ko so vu, a sa da u pr vom re du Sr bi i dru gi ne al ban ci, ose ća ju bez bed no, da na Ko so vu za vla da mir, za kon i at mos fe ra si gur no sti i ne di skri mi na ci je i da se stva ra ju uslo vi za po ste pe ni po vra tak Sr ba. Ako su lo kal ni iz bo ri bi li za ka za ni u vre me Mi lo še-vi će ve vla da vi ne i Sr bi ih boj ko to va li, tre ba na ći na či na da Sr bi ipak do bi ju svo je iza bra ne pred stav ni ke. Ni su pri hva tlji vi za ko ni za odr ža va nje par la-men tar nih, pa čak ni ne ka vih par la men tar nih iz bo ra na pro le će, jer bi to do ve lo u pi ta nje su ve re ni tet Ju go sla vi je, ko li ko god on sa da bio for ma lan. Svi po zdra vlja ju da su na iz bo ri ma po be di li ume re ni Al ban ci; oni, raz u me se, ima ju pra vo da za stu pa ju ne za vi snost Ko so va, ali ni je re al no da se to me po ve du pre go vo ri iz me đu Be o gra da i Pri šti ne, jer su sta vo vi pot pu no su-prot ni. Bo lje je ostva ri ti prak tič nu ko mu ni ka ci ju sa prag ma tič nim ci lje vi ma olak ša nja ten zi ja i za šti te ugro že nih. Ni je do bro ni da ra zna me đu na rod na te la ili po je di ni port pa ro li go vo re o ne koj uslov noj ne za vi sno sti - jed no stav-no za sa da ne tre ba po kre ta ti pi ta nje sta tu sa Ko so va. Me đu na rod na upra va

95


AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

na Ko so vu osta je u do gled nom pe ri o du. Či ni se, ta ko đe, da ni je do bro da ta mo osta ne Ber nar Ku šner i da je bo lje da bu de što pre za me njen ne kim ko ji bi bio pri hva tlji vi ji sa go vor nik i uži vao vi še po ve re nja me đu sta nov ni-ci ma Ko so va.

Ha ški sud osta je va žan uslov na še pu ne re in te gra ci je u me đu na rod nu za-jed ni cu. Me đu na rod ni fak to ri, uklju ču ju ći SAD, po ka za li su raz u me va nje za stav pred sed ni ka Ko štu ni ce da iz ru če nje Mi lo še vi ća ni je naš pri o ri tet. Na kra ju kra je va, ni Ame ri kan ci, ni Evro plja ni ni su uhap si li Ka ra dži ća iako je na te ri to ri ji pod nji hovom kon tro lom, jer su sma tra li da mo že ugro zi ti krh ke od no se u BiH i do ve sti u pi ta nje bez bed nost nji ho vih voj ni ka. Tre ba zna ti da je to ipak gra ce pe riod i da pu na sa rad nja sa Ha škim tri bu na lom osta-je me đu na rod na oba ve za SRJ utvr đe na Dej ton skim spo ra zu mom i uslov za ski da nje spolj neg zi da sank ci ja, ali i pred u slov sta bi li zo va nja od no sa sa su-se di ma (pro me nje ni od nos Hr vat ske pre ma Ha gu mno go je do pri neo nje noj me đu na rod noj afir ma ci ji). Po zdra vlje na je iz ja va dr Ko štu ni ce o sprem no sti da se po no vo otvo ri kan ce la ri ja, kao i iz ja va o od go vor no sti srp ske stra ne za po či nje ne zlo či ne.

Mno gi sma tra ju da je bit ni je da se kriv ci ma su di ne go gde se su di. Vi de će mo u ko joj će me ri i u ko jim slu ča je vi ma bi ti mo gu će da su đe nje kod ku će za-me ni iz ru če nje Ha gu. Ako se i su di ov de, su di ti se mo ra ne sa mo za kri mi nal po či njen pre ma sop stve nom na ro du, već za zlo či ne ko je su u ime tog na ro da po či ni li pre ma dru gi ma. Na ma je neo p hod no su o ča va nje sa isti nom - me ni se lič no do pa da Svi la no vi će va ide ja na ra di ju Slo bod na Evro pa o for mi ra nju ko mi si je za isti nu (o nji ma, ali i o na ma).

U sva kom slu ča ju, kon tra pro duk tiv no je do vo di ti u pi ta nje le gi ti mi tet i oprav da nost Ha škog tri bu na la u ce li ni. Ha ški sud je obra zo van na osno vu kon sen zu sa svih stal nih čla no va Sa ve ta bez bed no sti u le gal noj pro ce du ri; zlo či ni ne mo gu osta ti ne ka žnje ni; tre ba sa mi da bu de mo za in te re so va ni da se kri vi ca in di vi du a li zu je; iako se ne pri stra sno sti Su da ima šta pri go vo ri ti (na pri mer: glat ko od ba ci va nje od go vor no sti NA TO-a za bom bar do va nje ci vil nih obje ka ta), on sva ka ko ni je osno van pro tiv Sr ba (sa da je naj vi še Hr va ta pred Ha škim su dom).

Suk ce si ja je je dan od pred u slo va za ski da nje spolj neg zi da sank ci ja, ali i tu će ve ro vat no bi ti do volj no da pre go vo ri poč nu na ba zi rav no prav no sti biv ših re pu bli ka, od no sno uz pre sta nak in si sti ra nja na kon ti nu i te tu SRJ sa SFRJ, što je iz ja vom pred sed ni ka Ko štu ni ce već uči nje no.

Ako re ša va nje ova če tri ri pi ta nja do ve de mo do ste pe na op šte pri hva tlji vo sti, on da će na ši ne po sred ni i du go roč ni pri o ri te ti bi ti lak še i br že ostva ri va ni. Br že ne go što je iko mo gao oče ki va ti, u UN je do šlo na dnev ni red pi ta nje pri-je ma SRJ, uz sa gla snost stal nih čla no va Sa ve ta bez bed no sti i po dr šku na ših su se da. Ko li ko to sad sve iz gle da jed no stav no. Ovaj Fo rum za me đu na rod-ne od no se već šest go di na tvr di da tre ba da se od rek ne mo ide je da smo mi je di ni na sta vljač biv še SFRJ i da, kao i svi dru gi na sta li na tlu biv še dr ža ve, tre ba da sta ne mo pred šal ter za pri jem u UN. Bu la to vi će va vla da u ostav ci je pro tiv ula ska SRJ u UN, a Glav ni od bor So ci ja li stič ke par ti je Sr bi je tvr di da je to kr še nje Usta va Sr bi je. Sre ćom da njih ni ko vi še ni šta ne pi ta, jer po nji ma

96

AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

mi se ni kad ne bi smo vra ti li u UN i svet. Pred sed nik Ko štu ni ca je u pro te klih tri na est da na imao vi še kon ta ka ta i na vi šem ni vou ne go pret hod ni re žim za tri na est go di na i sad že le da ube de ne kog u ovoj ze mlji da to ni je do bro.

Otvo ren nam je i naj va žni ji put - u Evro pu. Pakt za sta bil nost ju go i stoč ne Evro pe, OEBS, Sa vet Evro pe, pa sve do kan di da tu re za Evrop sku uni ju. Ovo po sled nje, i naj va žni je, ne tre ba uze ti ola ko. Ako su ot klo nje ne ne ke po li tič-ke smet nje, ni su mno ge dru ge. Uslo vi su po zna ti, oni su pot pu no pri hva tlji vi i na ma sa mim neo p hod ni, ali ni su ni ma lo la ki i mi smo za nji ho vo is pu nje nje sa da ve o ma ne sprem ni. To će bi ti dug i na po ran put za ko ji se tre ba do bro pri pre mi ti. Te pri pre me tre ba da poč nu od mah: in sti tu ci o nal no se za to po-seb no or ga ni zo va ti, pri pre ma ti har mo ni za ci ju za ko no dav stva, odva ja ti ne ke po sto je će i od ga ja ti no ve ka dro ve, pro u či ti do bro Ko pen ha ške kri te ri ju me itd. I Bri sel i ze mlje čla ni ce su sprem ne da mak si mal no po mog nu.

Mo ra mo uči nit na por da nor ma li zu je mo od no se sa SAD. Po sto ji u nas jak an ti a me ri ka ni zam i uop šte an ti za pad no ose ća nje. To se mo že raz u me ti po-sle pro šlo go di šnjeg bom bar do va nja, ali je na to me sta ri re žim gra dio svo je glav no pro pa gand no upo ri šte. An ti a me ri ka ni zma ima do sta i u Evro pi, ali oni usko sa ra đu ju na svim po lji ma sa Ame ri kom. U svom pri lo gu o od no si-ma sa SAD re kao sam: „Opo zi ci ja ni ka ko ne bi sme la da se pri dru žu je tom op štem pa tri ot skom ho ru pro tiv Za pa da i Ame ri ke. To, raz u me se, ne zna či da ne tre ba bi ti kri ti čan pre ma ne kim ne pri hva tlji vim po stup ci ma me đu na-rod ne za jed ni ce i SAD, ali ra zum no kri ti čan. Iako do pro me na mo že mo do ći pre sve ga sop stve nom po li tič kom bor bom, bez po dr ške i sim pa ti ja sve ta i po-seb no SAD mi se ne mo že mo oslo bo di ti oko va izo la ci je i kre nu ti pu tem pre-o kre ta. Fo rum za me đu na rod ne od no se je u svom do ku men tu „Ko jim pu tem u Evro pu i svet” od pre vi še od go di nu da na is ta kao: „Ju go sla vi ja mo ra da se za lo ži za što hit ni je nor ma li zo va nje od no sa sa svim dr ža va ma sa ko ji ma su oni pre ki nu ti ili po re me će ni, po seb no sa SAD, sa ko ji ma smo bi li u pri ja telj-skim i sa ve znič kim od no si ma još od po sled njih de ce ni ja pro šlog ve ka. Da nas go to vo sve ze mlje sve ta, ve li ke i ma le, raz vi je ne i si ro ma šne, ve li ki ili naj ve ći deo svo jih na ci o nal nih in te re sa ostva ru ju pu tem raz vi ja nja sa ve znič kih ili part ner skih od no sa sa SAD”.

Nor ma li za ci ja od no sa sa su se di ma je je dan od ap so lut nih pri o ri te ta. Po sto je svi uslo vi da se to me što pre pri đe i da se pre pre ke, uz me đu sob nu sprem nost za kom pro mis, ot kla nja ju. Me ni pre go vo ra je ja san: gra nič na pi ta nja (od no-sno ma nji gra nič ni pro blem sa Ma ke do ni jom i Pre vla ka), stva ra nje uslo va za po vra tak iz be gli ca, efi ka sna za šti ta ma nji na, olak ša nje vi znog re ži ma sa ori jen ta ci jom na uki da nje vi za, dvoj no dr ža vljan stvo itd.

Tre ba lo bi što pre otvo ri ti di ja log sa svi ma, pri če mu je naj jed no stav ni je pri ći od mah pu noj nor ma li za ci ji od no sa sa Ma ke do ni jom i us po sta vi ti di plo mat-ske od no se sa Slo ve ni jom.

Bo sna i Her ce go vi na je pra vi test sprem no sti SRJ da u pu noj me ri po dr ži Dej-ton i iz vr ši pre u ze te oba ve ze. Ako to uči ne Hr vat ska (ko ja se već ja sno de kla-ri sa la) i SRJ, po se ban in te res za Her ceg-Bo snu od no sno Re pu bli ku Srp sku će bi ti lak še i bez ve ćih pro ble ma re a li zo va ti; krat ka po se ta pred sed ni ka Ko štu-ni ce Sa ra je vu i raz go vo ri sa tro čla nim Pred se ni štvom su ja ko do bar ko rak u

97


AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

tom prav cu. Us po sta vlja nje nor mal nih di plo mat skih od no sa je oba ve za ko ju su Mi lo še vić i Izet be go vić pre u ze li pi smom Kri sto fe ru. Obe stra ne tre ba da od u sta nu od tu žbe i pro tiv tu žbe Me đu na rod nom su du prav de.

Sa Hr vat skom je pro ces nor ma li za ci je već bio ot po čeo i po sle pro me na u Sr-bi ji mo že bi ti ja ko ubr zan. U Sr bi ji ni je do bro pri mlje na iz ra zi ta uz dr ža nost, pa i za je dlji vost hr vat skih me di ja u od no su na re zul ta te iz bo ra u SRJ. Po sto ji ve ro vat no ne ka vr sta za vi sti pa i bo ja zni (kao i u Cr noj Go ri) da vi še ne će bi ti pre te žni mi lje ni ci me đu na rod ne za jed ni ce. Sad su po treb ni ge sto vi raz u me-va nja i do bre vo lje sa obe stra ne.

Uput ni je je ići na bi la te ral nu sa rad nju i od no se; pro jek ti i še me mul ti la te ral-nih spo ra zu ma i re gi o nal nih struk tu ra sa mo uno se sum nju i ote ža va ju us po-sta vlja nje nor mal nih od no sa i sa rad nje. Mul ti la te rar na eko nom ska sa rad nja je naj lak ša kroz za jed nič ke pro jek te u okvi ru Pak ta za sta bil nost. U pri vla-če nju pri vat nog ka pi ta la ze mlje re gi o na ne bi tre ba lo da kon ku ri šu jed na dru goj, već da po nu de ši ru eko nom sku zo nu i ve će tr ži šte za ula ga nja. Tre ba ši rom otvo ri ti dru ge ka na le ko mu ni ka ci je i sa rad nje - u kul tu ri, u na u ci, u spor tu, iz me đu srod nih po li tič kih stra na ka, iz me đu ne vla di nih or ga ni za ci ja (to je je di no ži ve lo to kom či ta vog ovog pe ri o da).

Od no si sa sta rim su se di ma su ne ma nje va žni. Na iz ve stan na čin mo žda se iz dva ja va žnost od no sa SRJ i Ma đar ske. Ma đar ska je, ko nač no, je di na NA TO ze mlja ko ja ne ma vi ze sa SRJ i ko ja je objek tiv no vr lo za in te re so va na da Ju-go sla vi ja što pre iza đe iz izo la ci je (iako se ma đar ska vla da ni je uvek ta ko po-na ša la). Po sto je svi uslo vi da Ma đa ri u Voj vo di ni bu du za i sta most sa rad nje iz me đu dve ju ze ma lja. Opa snost da nas izo lo va ne za o bi đu glav ni evrop ski put ni prav ci valj da je ne dav nim pro me na ma ot klo nje na, ta ko da je mo gu-će za jed nič ki pri pre ma ti pro jek te za mo der ni za ci ju auto pu ta E-5, že le zni ce, plo vid be Du na vom i eko lo ške za šti te. Sa Grč kom od no si ni ka da ni su ni bi li pot pu no pre ki da ni i, u no vim uslo vi ma, do bi ja ju na zna ča ju i za njih i za nas. Tre ba raz mi sli ti šta se mo že uči ni ti na nor ma li za ci ji od no sa sa Al ba ni jom, do bro bi bi lo da ču je mo da nas ne što od onih ko ji bo lje po zna ju ovaj pro blem.

Na kra ju da ka žem ne što i o vo đe nju spolj ne poli ti ke i spolj noj slu žbi. Spolj na po li ti ka, po seb no u si tu a ci ji kad ima mo vla du kom pro mi sa sa sta rim re ži-mom, mo ra bi ti ko or di ni sa na sa jed nog me sta. Cen tral na tač ka le gi ti mi te-ta no ve vla sti je pred sed nik Ju go sla vi je i on mo ra ima ti pu nu kon tro lu nad spolj nom po li ti kom i nje nim spro vo de njem, u sa dej stvu sa mi ni strom spolj-nih po slo va i pot pred sed ni kom Vla de za du že nim za ko or di na ci ju spolj nih eko nom skih i fi nan sij skih od no sa. To je u skla du i sa op štim tren dom u sve tu da še fo vi dr ža va ili vla da naj di rekt ni je uče stvu ju ne sa mo u for mu li sa nju, već i u re a li za ci ji spolj ne po i ti ke. Oni se re dov no sa sta ju bi la te ral no i na svet skim, evrop skim i re gi o nal nim sa stan ci ma, oni to či ne bez ne ka da šnje pom pe i tre ba se u to dru štvo, u skla du sa me stom ko je na ma objek tiv no pri pa da, što pre uklju či ti. To je po jed no sta vlje no či nje ni com da je naš no vi pred sed nik, u si tu a ci ji kad su svi u Evro pi, re gi o nu i sve tu pu sti li du bok uz-dah olak ša nja, iza šao pod jar kim re flek to ri ma na me đu na rod nu sce nu.

Mno go je kom pli ko va ni ja si tu a ci ja sa Mi ni star stvom ino stra nih po slo va. Raz-u me se da je naj pri hva tlji vi ja kom bi na ci ja pro me na sa kon ti nu i te tom, ali ovo

98

AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

dru go ni je la ko. Ni ti mo že bi ti kon ti nu i te ta sa pret hod nom po li ti kom, ni ti u po gle du ka dro va ko ji su je spro vo di li, jer je osnov ni kri te ri jum bio ap so lut na lo jal nost Mi lo še vi ću, a tri na est go di na nas de le od kon ti nu i te ta sa jed nom sva ka ko spo sob nom di plo ma ti jom SFRJ i od lič nim kon tak ti ma i re pu ta ci jom ko je je ona ima la. Ni smo za re van ši zam, svim kom pe tent nim i ne u ka lja nim lju di ma tre ba da ti no vu šan su, po seb no mla di ma, ali ne bi se sme la po no vi ti gre ška no ve hr vat ske vla de ko ja je du go okle va la da ne ke neo p hod ne iz me-ne br zo iz vr ši. Tre ba otvo re no re ći: ne mo gu kon tak te sa UN, sa ru skom, ki ne skom, ma ke don skom, ma đar skom, austrij skom i ne kim dru gim vla da ma ostva ri va ti sa da šnji am ba sa do ri, jer su već u ta mo šnjim sre di na ma po sta-li per so ne non gra ta. U Va šing to nu, Ber li nu, Pa ri zu i Lon do nu, da ka že mo sre ćom, ne ma mo am ba sa do re, ta ko da je još jed no stav ni je po sla ti no ve lju-de. Ne ma nje je va žno da Evro pa i Ame ri ka po ša lju u Be o grad pr vo ra zred ne lju de. Po seb no je va žno oda bra ti i pri pre ma ti pra ve lju de za mno go broj ne evrop ske i svet ske me đu na rod ne in sti tu ci je u ko je će mo ući. To se u pe ri o du na še izo la ci je ja ko raz vi lo i ne mo že se br zo sa vla da ti.

99


AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

Govor povodom 18 godina Evropskog pokreta u Srbiji24. novembar 2010.

Pre osam na est go di na, u je sen 1992. go di ne, gru pa ne za vi snih, an ti ratnih in te lek tu a la ca na če lu sa Vo ji nom Di mi tri je vi ćem odr ža la je osni vač ku skup-šti nu Evrop skog po kre ta u Sr bi ji. Ne što pre to ga bio je osno van Evrop ski po-kret u Ju go sla vi ji, ali je ubr za ni ras pad ze mlje uči nio tu hra bru i ple me ni tu ini ci ja ti vu neo stva ri vom. Osni va či Evrop skog po kre ta u Sr bi ji, ma lo broj ni, ali od luč ni i ar ti ku li sa ni, su prot sta vi li su evrop sku op ci ju po li ti ci osva ja nja, ra ta i bez u mlja, ko ju je spro vo dio re žim, i sve vi še pre o vla đu ju ćoj at mos fe ri na ci o na li stič ke agre siv no sti i is klju či vo sti, kse no fo bi je i mr žnje pre ma svi-ma oko nas, ko ju je do sta uspe šno gra dio moć ni Mi lo še vi ćev pro pa gand ni apa rat. Pro gram ski mo to no ve or ga ni za ci je je bio „Za de mo krat sku Sr bi ju u uje di nje noj Evro pi!”.

Ini ci ja ti ve Evrop skog po kre ta bi le su ta da pr ven stve no usme re ne na us po-sta vlja nje ve za sa oni ma ko ji slič no mi sle i de lu ju na raz bi je nom i ra tom za hva će nom pro sto ru biv še Ju go sla vi je – gra đe njem mo sto va sa ne vla di nim or ga ni za ci ja ma slič nog opre de lje nja, di ja lo gom sa in te lek tu al ci ma sa Ko so-va i iz Al ba ni je, sa rad njom sa ne vla di nim or ga ni za ci ja ma iz ino stran stva, sa osnov nom po ru kom da ipak po sto ji i dej stvu je dru ga Sr bi ja, ko li ko god bi la ne ja ka i ućut ki va na. Već ta da je vi so ko na agen di bi la te ma re gi o nal ne sa-rad nje, kao put po mi re nja i pri dru ži va nja Evro pi.

Po ka za lo se ubr zo da Evrop ski po kret ne mo že svo ju ak tiv nost ogra ni či ti sa mo na an ti rat ni stav i da po sto ji opa snost da se or ga ni za ci ja sve de na ma-nji broj opre de lje nih i an ga žo va nih in te lek tu a la ca, pre sve ga iz Be o gra da. Oma so vlje nje or ga ni za ci je, oku plja nje ši reg bro ja lju di iz dru gih dru štve nih slo je va i sre di na, na ro či to uklju či va nje ve ćeg bro ja mla dih lju di i ši re nje uti-ca ja Po kre ta uka zi va li su na po tre bu di ver zi fi ka ci je i iz ve sne prag ma ti za ci je nje go vih ak tiv no sti, uz za dr ža va nje osnov ne an ti na ci o na li stič ke i an tik se no-fo bič ne po tke.

To kom 1995. po či nje tra ga nje za no vim te ma ma, ak tiv no sti ma, struk tu rom, cilj nim gru pa ma. Evrop ski po kret se or jen ti še na pro stor ko ji ni su za u ze le

100

AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

po li tič ke stran ke de mo krat ske opo zi ci je – po seb no na lo kal ni raz voj i raz voj pred u zet ni štva. Po red obi lja prak tič nih ak tiv no sti u okvi ru svo jih mno gih or-ga ni za ci o nih for mi, Po kret ni ka da ni je za po sta vljao svo ju dru štve nu mi si ju. Mi ni smo ni kad pri hva ta li, ni ra ni je, ali ni sa da, da se sta vi znak jed na ko sti iz me đu kva li fi ka ti va ne vla din i ne po li tič ki. Ni kad ni smo pre ten do va li na ne-za men lji vu po li tič ku ulo gu stra na ka, ali ni smo ni že le li da osta ne mo po li-tič ki ne u tral ni, ta ko da smo u vre me Mi o še vi će vog re ži ma objek tiv no bi li an ti vla di na ne vla di na or ga ni za ci ja. Me đu tim, iako su po sle 5. ok to bra 2000. go di ne na vlast do šli na ši do ju če ra šnji po li tič ki sa ve zni ci, naš stav je od po-čet ka bio ja san – ne ma mo na me ru da po sta ne mo ne vla di na pro vla di na or ga-ni za ci ja. Ra do će mo sa ra đi va ti sa dr žav nim or ga ni ma, ali u rav no prav nom part ner skom od no su, lju bo mor no ču va ju ći na šu ne za vi snost i odr ža va ju ći kon struk tiv nu kri tič ku dis tan cu pre ma vla sti ma. Sto ga smo re kli da će mo u od no su pre ma vla sti ma bi ti kon struk tiv ni i ko o pe ra tiv ni, ali će mo sa ču va ti svo ju in te lek tu al nu auto no mi ju i kri tič ki duh.

Ak tiv no sti Evrop skog po kre ta uver lji vo sve do če ko li ko je da nas ši ro ko i ra-zno vr sno nje go vo de lo va nje u okvi ru osnov ne mi si je de fi ni sa ne pre osam na-est go di na – ši re nje evrop ske ide je, evrop skih vred no sti, stan dar da i kri te ri-ju ma, na pu tu ubr za nog pri bli ža va nja po ro di ci uje di nje nih na ci ja i gra đa na Evro pe.

101


AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

Istrajnost u kritičkom viđenju15 godina Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji

24. novembar 2010.

Sva ke sre de od 18 do 20 ča so va, već pet na est go di na, oku plja se gru pa za in-te re so va nih da ras pra vlja o ak tu el nim i du go roč nim te ma ma iz obla sti me-đu na rod nih od no sa i spolj ne po li ti ke. Ta kva is traj nost je ne po zna ta u na šim ana li ma, pa i ši re. Pr ve dve go di ne de lo va li su kao Od bor za spolj nu po li ti ku Gra đan skog sa ve za Sr bi je, a on da su od lu či li da osnu ju ne stra nač ki Fo rum za me đu na rod ne od no se i pri dru ži li se Evrop skom po kre tu u Sr bi ji. To je bi lo za ce lo naj kom pe tent ni je te lo za spolj no po li tič ka pi ta nja: di plo ma te ko je ni-su hte le da bu du Mi lo še vi će ve di plo ma te - biv ši mi ni stri, am ba sa do ri i ana-li ti ča ri, za tim ve li ka gru pa ci ja pro fe so ra i vr snih po zna va la ca me đu na rod-nog pra va, me đu na rod ne po li ti ke i pri vre de i me đu na rod nih voj nih od no sa, naj i stak nu ti ji spolj no po li tič ki no vi na ri, ne ka da šnji do pi sni ci iz ino stran stva i ko men ta to ri, po zna ti advo ka ti sa me đu na rod nom prak som itd. Pri pa da li su raz li či tim po li tič kim op ci ja ma ili naj če šće ni jed noj, ali su im za jed nič ki bi li kom pe tent nost i ne pri sta ja nje na na o pa ku po li ti ku re ži ma, po seb no pre ma su se di ma, Evro pi i sve tu. Fo rum je iza šao u jav nost sa Pro gram skom iz ja vom, ko ja je na i šla na ve li ku pa žnju ne za vi snih me di ja. U njoj se po red osta log, ka že: „De lu ju ći u pri log pri bli ža va nja Sr bi je i SR Ju go sla vi je in te gra ci o nim pro ce si ma ko ji ob u hva ta ju ceo naš kon ti nent, Fo rum će po seb nu po dr šku pru ži ti svim onim na po ri ma ko ji su usme re ni pre ma iz grad nji po ve re nja i plod ne, sve stra ne sa rad nje na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, Bal ka na i Ju go i-stoč ne Evro pe – re gi o na ko me pri pa da mo i či ja evo lu ci ja u prav cu sta bil ne bez bed no sti, do bro su se de skih od no sa i otvo re nih gra ni ca pred sta vlja du go-roč ni za jed nič ki in te res svih na ro da ko ji u nje mu ži ve.

Kroz otvo ren i de mo krat ski rad Fo rum će se su prot sta vlja ti svim ide ja ma i po ja va ma usko gru de is klju či vo sti, šo vi ni stič kih op te re će nja i he ge mo ni-stič kih aspi ra ci ja, ko je su i do sa da bi le osnov ni uzrok uda lja va nja i za o-sta ja nja za po zi tiv nim pro me na ma ko je su obe le ži le kraj sto le ća na na šem

102

AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

kon ti nen tu. Po me ni mo ime na sa mo onih ko ji ni su vi še me đu na ma da bi se vi de lo ka kva je to sil na gru pa ci ja bi la, kom pe tent na, ja sna u opre de lje nji ma, ar ti ku li sa na: Dra go slav Avra mo vić, Bu di mir Ba bo vić, Ni ko la Bur zan, Sto jan Ce ro vić, Mi li voj De spot, Ili ja Đu kić, De jan Jan ča, Mi lo van Ja u ko vić, Mi haj lo Mi haj lov, Ste van Nik šić, Mi li vo je Mak sić, Alek san dar Ne na do vić, Kon stan tin Ob ra do vić, Ran ko Pet ko vić, No vak Pri bi će vić, Du šan Si mić, Du šan Štr bac, De si mir To šić i Ivan Ve se li no vić.

U Fo rum se bi ra lo pre ma po seb noj pro ce du ri, na osno vu pred lo ga naj ma nje dva čla na. Za sva ku sed ni cu od re đi van je uvod ni čar iz re do va Fo ru ma, do ma-ći ili stra ni gost. Mno gi is tak nu ti ino stra ni po li ti ča ri i ana li ti ča ri bi li su go sti Fo ru ma. Čla no vi Fo ru ma su re dov no pi sa li za ne za vi sne me di je. Sve je no si lo lič ni pe čat, ali je cr ve na nit ne pri sta ja nja na na o pa ku spolj nu i unu tra šnju po li ti ku re ži ma bi la za jed nič ka. U dva ma ha, Fo rum je po ku šao da kon ti nu-i ra no in for mi še jav nost o svo jim kri tič kim gle da nji ma na spolj nu po li ti ku pu tem re dov nih gla si la, ali su se, na ža lost, pr vo Spolj no po li tič ke sve ske, a za tim i ča so pis Me đu na rod ni fo rum, sva ki sa po se dam iza šlih bro je va, uga-si li, zbog ne mo guć no sti da ljeg fi nan si ra nja. U ja nu a ru, 1997. go di ne Fo rum je po nu dio jav no sti Pred log plat for me za al ter na tiv nu spolj nu po li ti ku. Plat-for ma je na i šla na ve li ko in te re so va nje jav no sti, pre ne li su je u ce li ni ne za vi-sni me di ji, pred sta vlje na je u ve li kom bro ju gra do va u Sr bi ji, sta vi le su je na ras pra vu stran ke de mo krat ske opo zi ci je. Uz pred log plat for me da ti su ana-li tič ki osvr ti čla no va Fo ru ma o po je di nim aspek ti ma na še spolj ne po li ti ke.

Taj po du hvat je po no vljen na le to 2000. go di ne, ta ko da smo bi li u sta nju da od mah po sle 5. ok to bra iz ne se mo na še sta vo ve o to me ka kva bi tre ba lo da bu de spolj na po li ti ka no ve de mo krat ske vla de. Dva de se tak čla no va Fo ru ma je u po seb nim pri lo zi ma ana li zi ra lo po je di ne aspek te na šeg bu du ćeg spolj-no po li tič kog de lo va nja i od no se sa ve li kim si la ma, su se di ma i me đu na rod-nim or ga ni za ci ja ma i gru pa ci ja ma. Sta vo vi iz plat for me su bi li pri hva će ni u for mu li sa nju no ve spolj ne po li ti ke.

Da na šnjom de ba tom, Fo rum po tre ći put nu di svo je kri tič ko vi đe nje bi la te-ral nih i mul ti la te ral nih od no sa Sr bi je i na či na kre i ra nja i vo đe nja spolj ne po li ti ke.

103


AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

Re vi ja pro pu šte nih šan siNeo bja vlje ni si nop sis za TV se ri jal ŠTA BI BI LO DA JE BI LO

DA LI SU STVA RI MO GLE IĆI DRU GIM TO KOM DA JE NE KO U NE KOM PRE LOM NOM TRE NUT KU DO NEO DRU GA ČI JU OD LU KU?

1. Da je na VIII sed ni ci po be dio Ivan Stam bo lić i da ni je pred lo žio Slo bo-da na Mi lo še vi ća za pred sed ni ka CK, uve ren da će ima ti svog čo ve ka u CK i svu vlast u Sr bi ji. Ne sa mo po gre šna pro ce na lič no sti, am bi ci ja i lo jal no sti Mi lo še vi ća, već gu blje nje iz vi da da je re al na vlast u SK, a ne u for mal nom te lu kao što je Pred sed ni štvo Sr bi je. Vre di po me nu ti da su i dru gi lo še pro ce-nji va li njih dvo ji cu. Po li tič ki vr ho vi dru gih re pu bli ka i obe ju po kra ji na, sma-tra li su Iva na opa sni jim. Za to su one mo gu ći li ide ju da Ivan Stam bo lić bu de pred sed nik SIV-a, ko ja je i for mal no bi la u op ti ca ju. Stam bo lić, pr vo, ni je bio na ci o na li sta ni ti je ra ču nao na na ci o na li stič ku po dr šku i, dru go, za raz li ku od Mi lo še vi ća, bio je čo vek kom pro mi sa, a ta kav je ta da bio naj po treb ni ji na če lu Sr bi je. Do du še, va žni je je bi lo ko će bi ti na če lu CK, ne go SIV-a, jer ni An te Mar ko vić ni je bio na ci o na li sta, ali ni je imao re al nu po li tič ku sna gu i ni je mo gao sa mo eko nom skim re for ma ma da od lu ču ju će uti če na tok po-li tič kih pro ce sa. Ni je dan od dru gih kan di da ta na če lu SK Sr bi je - po me ni mo Špi ru Ga lo vi ća i Dra žu Mar ko vi ća - ne bi po šao pu tem Mi lo še vi ća. Ve li ki pro blem je bi lo ne po sto ja nje ja kog sa ve znog vr ha - oba Pred sed ni štva su bi la bez ugle da i sa sta vlje na od me di o kri te ta i uop šte ni su raz u me la šta se u sve tu me nja, ta ko da je Ju go sla vi ja već za o sta ja la u re for ma ma i za ne kim ze mlja ma so vjet skog la ge ra - Polj skom, Ma đar skom - i bi la mno go ma nje va-žna za SAD i Za pad ne go ra ni je. Ame ri ka je po dr ža va la je din stvo Ju go sla vi je, ali bez sprem no sti da se pre vi še an ga žu je. Sve je to ohra bri lo Mi lo še vi ća da po sta ne glav ni igrač Yu kri ze, a to je on da da lje ohra bri lo Tuđ ma na, da po sva ku ce nu ide na ne za vi snost.

2. Da je po stig nu ta sa gla snost o asi me trič noj za jed ni ci: čvr sta fe de ra ci ja Sr bi je i Cr ne Go re, Bo sna i Her ce go vi na i Ma ke do ni ja u la ba vom fe de ral nom od no su, a Slo ve ni ja i Hr vat ska u kon fe de ral nom. Ju go sla vi ja se ni je mo gla

104

AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

odr ža ti u sta rom ob li ku, po go to vu ne kao uni tar na dr ža va; je di ni iz laz je bio u na la že nju no vog isto rij skog kom pro mi sa, ko ji bi uzeo u ob zir raz li či te kon-cep ci je i ras po lo že nja u po je di nim de lo vi ma ze mlje; Slo ve ni ja i Hr vat ska bi ve ro vat no bi le za do volj ne kon fe de ra li za ci jom SFRJ, uz obez be đe nje da ne do đe do do mi na ci je i ma jo ri za ci je od stra ne Sr bi je. Bo sna i Her ce go vi na i Ma ke do ni ja su sva ka ko bi le za oču va nje fe de ra ci je, jer su je di no ta ko mo gle sa ču va ti svo ju eg zi sten ci ju (BiH sa pret njom unu tra šnjih su ko ba i ras pa da i Ma ke do ni ja pod prit skom i uda rom Grč ke i sa ve li kim uče šćem al ban skog sta nov ni štva).

3. Da je me đu na rod na za jed ni ca od lu či la da ni ka ko ne do zvo li kr va vi ras pad Ju go sla vi je i na met ne mir no re še nje i da Ame ri ka ni je pre pu sti-la re ša va nje ju go slo ven ske kri ze Evrop skoj za jed ni ci. Iz o sta la je ozbilj ni ja pre ven tiv na di plo ma ti ja i ak ci ja me đu na rod ne za jed ni ce na sa mom po čet-ku kri ze, dok su Mi lo še vić, Tuđ man i dru gi re pu blič ki li de ri bi li sla bi, bez obez be đe ne vla sti - Tuđ man bez voj ske, a Mi lo še vić sa ar mi jom ko ju je tek tre ba lo ube di ti da ni je ju go slo ven ska i ko mu ni stič ka, već da je je di ni iz laz po dr ška srp skom na ci o nal nom pro gra mu. Ame ri ka je bi la an ga žo va na na tri na met nu ta za dat ka: obez be đe nje mir nog ras pa da SSSR-a, po nov no uje di-nje nje Ne mač ke i nje no uklju či va nje u za pad ni blok i za u sta vlja nje Sa da ma Hu se i na da ne za po sed ne traj no Ku vajt i po re me ti bi lans sna ga u stra te ški ključ nom re gi o nu Bli skog i Sred njeg Is to ka. U toj si tu a ci ji, Va šing ton po dr-ža va, ali mla ko, je din stvo Ju go sla vi je, bez na me re da se vi še an ga žu je i, po sle od bi ja nja Bej ke ro ve ini ci ja ti ve, po vla či se iz ju go slo ven ske kri ze i pre pu šta šta fe tu ta da vr lo ne spo sob noj Evro pi da re ša va pro blem na svom kon ti nen-tu. Da je Še sta flo ta de mon stra tiv no uplo vi la u Ja dran i Ame ri ka i Za pad na Evro pa iz vr ši le kre di bi lan pri ti sak na no ve li de re, kri za je mo gla da pre đe u mir ne vo de - ne da se oču va Ju go sla vi ja, već da se obez be di da se ne ras pad-ne u kr vi.

4. Da je Ju go slo ven ska ar mi ja osta la je din stve na i ne u tral na. JNA je bi la je di na ozbilj na ju go slo ven ska in sti tu ci ja, ali pri lič no obez gla vlje na i u kon-fu zi ji - bez Ti ta i bez ja ke KP. Naj te že je pri hva ta la no ve re al no sti. Ona je po-ku ša la da for mi ra no vi Sa vez ko mu ni sta i bi la uve re na da je SFRJ po sled nja od bra na so ci ja li zma. Na če lu je ima la pot pu no po gre šnog čo va ka za kri zna vre me na - Velj ka Ka di je vi ća, što naj bo lje po ka zu je nje gov taj ni noć ni let u Mo skvu da od Ja zo va tra ži voj nu in ter ven ci ju, ka ko bi se od bra nio so ci ja li-zam, što je bi lo brit ko od bi je no. Pro ces tran sfor ma ci je par tij ske i ju go slo-ven ske ar mi je u na ci o na li stič ku i srp sku se ubr za no od vi jao bez ozbilj ni jih ot po ra u ru ko vod stvu ar mi je. Pi ta nje je da li bi na ja vlje ni voj ni puč od no sno dr žav ni udar mo gao da ima po zi tiv ne efek te i spre či ra to ve, kad je JNA već uve li ko bi la u funk ci ji Mi lo še vi će ve po li ti ke. Po raz u Slo ve ni ji je po ka zao ko li ko je ta to li ko sla vlje na ar mi ja bi la ne spo sob na za ozbilj ni ju ak ci ju, po-go to vu sa pa ro lom oču va nja ne ke kr nje Ju go sla vi je.

5. Da se 9. mar ta 1991. išlo do kra ja ka ko bi se obo rio Mi lo še vi ćev re-žim. De ve ti mart je po ka zao da je Mi lo še vi ćev re žim na krh kim no ga ma, čak i u vre me naj ve ćeg na ci o na li stič kog ta la sa. Mi lo še vić je dao ne ke kon ce si-je da bi do bio na vre me nu, a ne je din stve na opo zi ci ja je sme nji va nje Mi te-vi ća i Rad mi la Bog da no vi ća pro gla si la po be dom i ustuk nu la pred me ra ma

105


AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

re pre si je. Pi ta nje je da li bi od luč nost i is traj nost ot po ra do ve la do Mi lo še vi-će vog pa da i da li je po nu đe na ozbilj na al ter na ti va. Za pad ni je ni po ku šao da ove do ga đa je is ko ri sti da se osla bi Mi lo še vi ćev re žim.

6. Da je Sr bi ja po nu di la Ru go vi u vre me mir ne re zi sten ci je Al ba na ca „ma-nje od dr ža ve, vi še od auto no mi je”. Ru go va se do bro ču vao da ne iza zo ve Mi lo še vi ća na su ro vi ob ra čun sa al ban skim na sil nim ot po rom. Opre de lio se za pa ra lel ne in sti tu ci je, mir ni ot por i oču va nje sop stve ne po zi ci je. Da mu je ta da Mi lo še vić po nu dio kom pro mis u vi du ozbilj ne auto no mi je, ali ma nje ne-go što se sa da nu di, Ru go va bi to ve ro vat no pri hva tio. Va žno je da je ta da on bio ne pri sko no ve ni li der ko sov skih Al ba na ca i uži vao po dr šku Va šing to na, u če mu je ka sni je us peo vo đa OVK Ha šim Ta či.

7. Da je Klin to no va ad mi ni stra ci ja sna žno po dr ža la ume sto što je mi ni ra la Vens-Ove nov plan, ko ji su pret hod no po dr ža le EEZ, Ru si ja i sa ma Ame-ri ka. Vens-Ove nov plan je bio znat no bo lja osno va za op sta nak je din stve ne Bo sne i Her ce go vi ne ne go Dej ton, iako je bio, ta ko đe, za sno van na et nič kom prin ci pu, ali ne sa po de lom na dva en ti te ta, već de vet di strik ta pri če mu je sva ka et nič ka gru pa ima la re la tiv nu do mi na ci ju u jed noj tre ći ni di strik ta, sa Sa ra je vom kao de se tim, za jed nič kim di strik tom. Do pre ki da ra ta bi do šlo dve i po go di ne pre Dej to na i sa šan sa ma za pot pu no druk či je or ga ni zo va nu Bo snu i Her ce go vi nu. Plan su po dr ža li Hr va ti i Bo šnja ci i Mi lo še vić, ali Klin-to no va ad mi ni stra ci ja ni je bi la za pri ti sak na bo san ske Sr be, već je od mah po sle skup šti ne na Pa la ma, ta ko re ći sa za do volj stvom, kon sta to va la da je plan mr tav.

8. Da je Knin ska kra ji na pri hva ti la Plan Z-4. „Mi ni-Kon takt gru pa”, ko-ju su či ni li am ba sa do ri SAD, Ve li ke Bri ta ni je, Fran cu ske i Ru si je u Za gre-bu, pred lo ži la je plan Z-4. Plan je pred vi đao mir nu re in te gra ci ju oku pi ra nih pod ruč ja, kon tro lu me đu na rod nih gra ni ca i ši ro ku po li tič ku auto no mi ju na pod ruč ji ma sa pred rat nom srp skom ve ći nom, po što va nje ma njin skih i ljud-skih pra va. Pla nom je pred vi đe na auto no mi ja ko ja je ima la i ele men te dr žav-no sti, ta ko da su ne ki ana li ti ča ri sma tra li da je to stva ra nje dr ža ve u dr ža vi. Im ple men ta ci ja pla na bi zah te va la pro me nu hr vat skog Usta va. Za kra jin sku auto no mi ju plan je pred vi đao: po se ban Ustav ni sud, na rod nog pra vo bra ni o-ca, dvoj nu va lu tu, po seb ne za sta ve i am ble me, dvoj no dr ža vljan stvo, po de lu nad le žno sti iz me đu vla sti Kra ji ne i cen tral nih vla sti u Za gre bu, pra vo Kra ji ne na skla pa nje ne kih me đu na rod nih spo ra zu ma, po de lu pra va opo re zi va nja, iz dvo je nu po li ci ju i sud stvo, sa mo stal no or ga ni zo va nje iz bo ra, za stu plje nost de le ga ta Kra ji ne u Sa bo ru Hr vat ske, me ki re žim gra ni ce pre ma BiH i SRJ i uki da nje voj ne oba ve ze. Tuđ man je u po čet ku hteo da oštro od ba ci plan, ali se pre do mi slio, jer su ga sa vet ni ci uve ra va li da će ga Sr bi od bi ti. Ta ko se i de si lo. Sr bi su od bi li plan i ne raz ma tra ju ći ga, jer je to tra žio Mi lo še vić, ka ko sve do či Mar tić. To je bi la naj bo lja šan sa za Sr be u Hr vat skoj da do bi ju ši ro ku i me đu na rod no ga ran to va nu auto no mi ju. Ume sto da do bi ju sta tus žr tve, oni su po sta li glav ni re me ti lač ki fak tor u oči ma me đu na rod ne za jed ni ce.

9. Da su li de ri opo zi ci je od lu či li da za jed no idu do kra ja po sle pro te sta 1996 - 1997. i da je Dra go slav Avra mo vić ostao pri kan di da tu ri. Ame rič-ka ad mi ni stra ci ja i za pad no e vrop ske vla de bi le su ne ma nje iz ne na đe ne od Mi lo še vi ća ma sov no šću i is traj no šću demonstranata, uve re ne da opo zi ci ja

106

AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

ne ma ni ka vih šan si u od me ra va nju sa Mi lo še vi ćem i da on čvr sto dr ži sve po lu ge vla sti u ru ka ma i da sa njim tre ba pra vi ti di lo ve. Ka ko pro te sti ni su je nja va li, već po sta ja li sve ma sov ni ji, a ame rič ki i evrop ski me di ji po sve ći va li to me sve ve ću pa žnju, ame rič ka ad mi ni stra ci ja je po če la da upo zo ra va svog sa ve zni ka Mi lo še vi ća da pa zi šta ra di. Me đu tim, do la zi do raz do ra unu tar udru že ne opo zi ci je i ona na sre br nom ta nji ru nu di Mi lo še vi ću iz laz iz naj te že si tu a ci je u ko joj se do tle na šao.

10. Da je u pro le će 1998, kad je OVK bi la voj nič ki i po li tič ki još sla ba i kad su Za pad na Evro pa i naj ve ći deo va šing ton ske ad mi ni stra ci je za zi ra li od in ter ven ci je i ne za vi sno sti Ko so va, Sr bi ja pri hva ti la su štin sku auto no mi ju. Mi lo še vić je imao iz van red nu pri li ku u pro le će 1998. da iz beg ne raz voj ko ji je vo dio pre ma in ter ven ci ji. Na kon fe ren ci ji za štam pu, odr ža noj u Be o gra du 23. fe bru a ra 1998. go di ne, Ro bert Gel bard je u ime ame rič ke ad mi ni stra ci je „sna-žno osu dio” ne pri hva tljvo na si lje od stra ne te ro ri stič kih gru pa na Ko so vu, a po seb no OVK: „То je bez sva ke sum nje te ro ri stič ka gru pa”. Sje di nje ne Dr ža ve su ta da po dr ža va le ume re ni jeg Ru go vu u nje go voj bor bi za pri mat na Ko so vu. U Va šing to nu su u to vre me bi le dve su prot sta vlje ne stru je, jed na, ma njin ska, ja stre bov ska, in ter ven ci o ni stič ka, ko ju je vo di la Me dlin Ol brajt, uz po dr šku pot pred sed ni ka Go ra, i dru ga, ve ćin ska, ko ju su či ni li sa vet nik za na ci o nal nu bez bed nost Ber ger, se kre tar za od bra nu Koen, na čel nik Ge ne ral šta ba Šel ton i šef CIA Te net, ko ji su bi li od luč no pro tiv uvla če nja SAD u je dan ne iz ve stan rat. Sve vla de Za pad ne Evro pe, sem Ble ro ve, bi le su pro tiv in ter ven ci je. Sve vla de NA TO-a su bi le u to vre me pro tiv ne za vi sno sti Ko so va, uklju ču ju ći i ame rič ku ad mi ni stra ci ju i sa mu Ol braj to vu. Mi lo še vi će va ini ci ja ti va za kom pro mis, ali ozbilj na i sa ga ran ci ja ma, a ne ver bal na, ima la je ta da sve šan se da bu de u me đu na rod noj za jed ni ci i me đu ume re nim Al ban ci ma po dr ža na.

11. Da je Mi lo še vić oti šao u Ram bu je (kao što je to uči nio u Dej to nu) i pri hva tio pred lo že ni plan ko ji je pru žao vi še ne go Ku ma nov ski spo ra zum i Re zo lu ci ja 1244. Da je Mi lo še vić že leo ozbilj no da pre go va ra:

a) Oti šao bi u Ram bu je na če lu srp sko-ju go slo ven ske de le ga ci je (kao što je oti šao u Dej ton) i auto ri ta tiv no pre go va rao, ume sto što je na pra vio cir kus sa broj nom i po li tič ki be zna čaj nom mul ti et nič kom de le ga ci jom; ti me je ja sno sta vio do zna nja i Al ban ci ma i sa zi va či ma kon fe ren ci je ka ko na nju gle da;

b) In si sti rao bi da se srp ska de le ga ci ja sa sta ne sa de le ga ci jom ko sov skih Al-ba na ca; od mah po do la sku u Ram bu je, Sr bi su iz ja vi li da im ne pa da na pa met da raz go va ra ju sa de le ga ti ma UČK, a ako po ku ša ju da do đu na kon fe ren ci ju oni će ih uhap si ti;

c) Ne bi dao na log da se in si sti ra na to me da se prin ci pi Kon takt gru pe une su u Spo ra zum, na šta je iz gu blje no de se tak dra go ce nih da na, iako je znao da se al ban ska stra na ne će slo ži ti da pre po čet ka pre go vo ra pri hva ti su ve-re ni tet i te ri to ri jal ni in te gri tet Ju go sla vi je na Ko so vu;

d) Pri hva tio bi po li tič ki deo Spo ra zu ma, jer je to bi lo naj vi še što je mo gao da do bi je - ši ro ka auto no mi ja, ali ne i ne za vi snost; ume sto to ga, srp ska de le ga ci ja je po sla la svo ju ver zi ju 16. fe bru a ra, ko jom je „is ka sa pi la” po li-tič ki deo, bri šu ći či ta va po gla vlja i uno se ći pot pu no no va, čak me nja ju ći i Osnov ne prin ci pe Kon takt gru pe na ko ji ma je sa ma in si sti ra la;

107


AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

e) Ne bi u vre me pre go vo ra u Ram bu jeu dao na log da se za tra ži od In ter po la da se ras pi še me đu na rod na po ter ni ca za Ha ši mom Ta či jem;

f) Ne bi otvo re no, to kom pre go vo ra u Ram bu jeu, po slao na gra ni cu sa Ko so-vom pet bri ga da Ju go slo ven ske voj ske i ve li ke po li cij ske sna ge;

g) Ne bi od bio da pri mi Kri sto fe ra Hi la kad je do šao u Be o grad 19. fe bru-a ra. U ne kim va žnim od red ba ma, na crt spo ra zu ma u Ram bu jeu bio je po volj nii od Re zo lu ci je 1244. Na pri mer, Re zo lu ci ja je utvr di la oba ve zu mo men tal nog po vla če nja srp skih voj nih i po li cij skih sna ga sa Ko so va (od no sno po Ku ma nov skom spo ra zu mu za 11 da na), a u Spo ra zu mu iz Ram bu jea je sta vljen rok iz me đu 180 do 365 da na. Ono što će osta ti od tih sna ga, po Re zo lu ci ji će se me ri ti sto ti na ma, ne hi lja da ma (pa ni to ni je is po što va no), a u Spo ra zu mu iz Ram bu jea je bi lo go vo ra o 2.500 gra ni ča ra, 75 po li ca ja ca i 50 ca ri ni ka. Re zo lu ci ja 1244 ni je utvr di la nad-le žno sti ko je bi SRJ i Sr bi ja na sta vi le da ostva ru ju na Ko so vu kao što je to uči nio Spo ra zum iz Ram bu jea, ko ji je utvr dio sle de će nad le žno sti SRJ: te ri to ri jal ni in te gri tet, odr ža va nje za jed nič kog tr ži šta unu tar Ju go sla vi je, mo ne tar na po li ti ka, od bra na, spolj na po li ti ka, ca rin ska slu žba, sa ve zni iz bo ri i dru ga pod ruč ja utvr đe na Spo ra zu mom. Pre ma to me, za raz li ku od Ram bu jea, Re zo lu ci ja je us po sta vi la nad Ko so vom me đu na rod ni pro-tek to rat, iz vu kla ga is pod vla sti Sr bi je, uz pri zna nje sa mo no mi nal nog, od no sno šu pljeg su ve re ni te ta Ju go sla vi je. To je prak tič no zna či lo da je Ko so vo iz gu blje no za Sr bi ju.

12. Da li de ri NA TO-a ni su od lu či li da idu na oru ža nu in ter ven ci ju, već na još ja či pri ti sak na Mi lo še vi ća i sna žnu po dr šku opo zi ci ji. Da je Ame ri ci bio stvar ni in te res da se pro blem Ko so va po ku ša da re ši pre go vo ri ma, da su sa-zi va či kon fe ren ci je (po seb no Ame ri kan ci, ko ji su igra li ključ nu ulo gu) že le li stvar no da pre go va ra ju:

a) Ne bi za ka za li kon fe ren ci ju na br zi nu (za ne de lju da na), već bi osta vi li vre me na dve ma stra na ma u kon flik tu da oba ve unu tra šnje pre go va ra nje - i u Sr bi ji i na Ko so vu bi le su bar po dve stru je, jed na tvr da i ne po pu stlji va, a dru ga ko o pe ra tiv ni ja;

b) Ne bi „sre di li” da se na če lu de le ga ci je ko sov skih Al ba na ca na đe Ha šim Ta či, pred stav nik ra to bor ne i ne po pu stlji ve stru je, ume sto ume re ni jeg i ko o pe ra tiv ni jeg Ru go ve;

c) In si sti ra li bi da na če lu srp sko-ju go slo ven ske de le ga ci je bu de Mi lo še vić, jer je sa mo on mo gao da obez be di neo p hod ne ustup ke (kao u Dej to nu);

d) Ne bi for mu li sa li svo je zah te ve u vi du ul ti ma tu ma i otvo re ne pret nje; e) Omo gu ći li bi da dve stra ne me đu sob no pre go va ra ju; f) Ne bi de le ga ci ja ma sa mo 18 ča so va pre ne go što će pre go vo ri bi ti pre ki-

nu ti do sta vi li 56 stra ni ca tek sta o ko jem ni je ras pra vlja no pret hod nih 18 da na;

g) Ne bi in si sti ra li na Anek su B o sta tu su NA TO-a na te ri to ri ji či ta ve Ju go sla-vi je, ako su već sma tra li da su to ru tin ske od red be;

h) Ne bi ta ko ne dvo smi sle no po ka zi va li raz u me va nje za pro ble me al ban ske de le ga ci je, a za srp sku re zer vi sa li sa mo pret nje. Cilj bom bar do va nja ipak ni je bi la hu ma ni tar na ka ta stro fa do ko je je do šlo ustva ri tek na kon po čet-ka bom bar do va nja, već oba ra nje Mi lo še vi ća. Oni to ni su po sti gli, a gru bo su pre kr ši li me đu na rod no pra vo i Po ve lju UN.

108

AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

13. Da je opo zi ci ja su prot sta vi la ne kog dru gog Mi lo še vi ću, a ne Ko štu ni-cu. Da li je tač na pret po stav ka od ko je su po šli li de ri DOS-a da je Mi lo še vi ća mo gao da po be di sa mo Ko štu ni ca, kao pro non si ra ni na ci o na li sta i da dru gi kan di dat ne bi imao šan se ili je Mi lo še vić već bio zreo za pad? Ime no va njem Ko štu ni ce otvo re na je, na du žu sta zu, oštra bor ba unu tar vla da ju će ko a li ci je, ko ja je one mo gu ći la po li tič ku sta bil nost Sr bi je u na red noj de ce ni ji.

14. Da je pred u ze to sve da se ne ostva re na ja vlje ne ja sne pret nje Zo ra nu Đin di ću i da je on ostao pre mi jer do kra ja man da ta. Pret nje Zo ra nu Đin-đi ću ni su bi le sa mo ver bal ne, već je u dva ma ha po ku šan aten tat na nje ga. Da li je oprav da no da se oglu ši va nje o njih pri pi še sa mo sta vu sa mog Đin đi ća ili je dr ža va mo ra la da pre du zme neo p hod ne me re bez ob zi ra na stav sa mog pre mi je ra? Ka ko bi re al no mo gla da iz gle da po li tič ka sce na da do ubi stva ni-je do šlo? Da li je bi lo re al nih šan si da se na đe kom pro mis u po gle du sta tu sa Ko so va, ko ji je Đin đić ini ci rao? Da li bi sa rad nja sa Ha gom mo gla da se in ten-zi vi ra i ot klo ni bit na po li tič ka pre pre ka br žem pu tu Sr bi je ka Evrop skoj uni ji? Da li je bi la oprav da na od lu ka da se po sla ni ci ma DSS-a odu zme man dat, što je do ve lo do ne po mir lji vog su ko ba unu tar DOS-a?

15. Da je Zo ran Živ ko vić od lu čio da ide na pre vre me ne iz bo re od mah po sle ubi stva Đin di ća. Šok i ma sov no oda va nje po što va nja Đin đi ću su od-jed nom pro me ni li ras po lo že nje na ro da. Da li su po sto ja le re al ne šan se da ko a li ci ja na če lu sa DS-om ras pi še i mo žda ube dlji vo do bi je iz bo re da je to uči nje no od mah po sle ubi stva Đin đi ća, što je bio la ko obra zlo ži ti tim tra gič-nim do ga đa jem? Ta da se još ni su učvr sti le u sve sti lju di op tu žbe na ra čun DS, ko je su ka sni je do ve le do nje nog po ra za na iz bo ri ma. Da li je o tom pi-ta nju po sto ja la raz li ka u mi šlje nji ma vo de ćih lju di DS-a i DOS-a? Za što je Zo ran Živ ko vić od lu čio da iz beg ne ta kav ras plet, ko ji je mno go obe ća vao, a ka sni je pre pu stio ini ci ja ti vu Ko štu ni ci i Din ki ću? Da li su od lu ke o uvo đe-nju van red nog sta nja i ope ra ci je „Sa blja” bi le oprav da ne i za što ni su do ne le re zul ta te i po dr šku DS-u? Da li je od lu ka Živ ko vi ća da ide na pre vre me ne iz bo re bi la is prav na?

Šta je cilj ova kvog se ri ja la? Se ri jal bi tre ba lo da po ku ša da da od go vor na sle de ća pi ta nja:

Da li po sto je pre kret ne tač ke, na ko ji ma je mo gla da se do ne se i dru ga či ja od lu ka i ka kve bi mo gu će ili ve ro vat ne po sle di ce ima le ta kve od lu ke? Da li je do no še nje ta k ve, dru ga či je od lu ke bi lo re al no mo gu će u da tim okol no sti ma? Da li je oprav da no uve re nje ko je pro is ti če iz te o ri je za ve re da je ras tu ra nje Ju go sla vi je bi lo pla ni ra no iz ne kog me đu na rod nog cen tra? Da li je ras pad Ju go sla vi je bio ma nje-vi še ne mi no van i da li se ona mo gla oču va ti u ne kom ob li ku? Da li je kr vav ras pad bio ne mi no van ili je bio re al no mo guć mi ran raz-laz po put „pli ša nog raz vo da” Če ške i Slo vač ke ili mir nog ras pa da So vjet skog Sa ve za? Ko ja je vr sta kom pro mi sa iz me đu Sr bi je sa jed ne i Slo ve ni je i Hr-vat ske sa dru ge stra ne bi la re al no mo gu ća na po čet ku su ko ba? Ko ja je vr sta kom pro mi sa iz me đu Sr bi je, sa jed ne i ko sov skih Al ba na ca, sa dru ge stra ne, bi la re al no mo gu ća i ka da? Ka kva je vr sta pre ven tiv ne di plo ma ti je i ra ne in-ter ven ci je Za pa da bi la mo gu ća i ka da? Da li su po sto ja le re al ne šan se da se

109


AU

TO

RSK

IT

EK

STO

VI

obo ri Mi lo še vi ćev re žim, po seb no u dva kri tič na mo men ta - 9. mar ta 1991. i to kom i na kon na rod nog i stu dent skog bun ta 1996 - 1997? Da li je bi lo šan-se da Ćo sić i Pa nić za jed no, od no sno ka sni je Avra mo vić, na iz bo ri ma po be de Mi lo še vi ća? Šta je tre ba lo da za stu pa opo zi ci ja i ka ko da se po na ša da bi obo-ri la Mi lo še vi ća? Ka da je sve po sto jao ta ko zva ni mo men tum, si tu a ci ja ko ja je da va la šan se da se kre ne dru gim prav cem i za što je on pro pu štan?

Po ku šaj na la že nja mo gu ćih i pla u zi bil nih od go vo ra na ova i slič na pi ta nja ni je aka dem ska ve žba iz isto ri je, već na sto ja nje da se stva ri raz ja sne, da se de mon stri ra da je mo glo bi ti i dru ga či je i da se upo zo re eli te i vla de da mo ra-ju bi ti na vi si ni svog isto rij skog za dat ka kad se na đu pred iz bo rom. To je dra-go ce no is ku stvo, jer stal no na i la ze no vi iza zo vi na ko je tre ba bla go vre me no i sa naj vi še iz gle da na uspeh od go vo ri ti. Osnov na ide ja je da do bri po zna va o ci ove ma te ri je po ku ša ju da da ju od go vor na pi ta nje, od no sno se ri ju pi ta nja - da li je re al no mo glo i dru ga či je? To je ste spe ku li sa nje, ali ima smi sla sa mo ako je za sno va no na re al nim al ter na ti va ma, a ne sa mo po želj nim. (Na pri-mer, po sto ja la je ja ka stru ja u va šing ton skoj ad mi ni stra ci ji ko ja je bi la pro tiv in ter ven ci je, za tim za pad no e vrop ske vla de - sem Ble ro ve - bi le su pro tiv oru-ža ne in ter ven ci je, Ru si ja i Ki na po go to vu - tre ba lo je nji ma da ti ma te ri jal da se to me su prot sta ve, a ne obr nu to - i pred ko nač nu pro past Ram bu jea Jo ška Fi šer ka že Mi lo še vi ću da je Evro pa za mir nu op ci ju, a da Mi lo še vić svo jim od bi ja njem spo ra zu ma sta vlja sve u ru ke Ame ri ka na ca, ko ji su opre de lje ni za in ter ven ci ju, ali on to ne že li ni da slu ša.)

Da kle, da li je stvar no mo glo da se kre ne i dru gim pu tem?

Monografija Živorad Kovačević

Izdavač

Evropski pokret u Srbiji

Kralja Milana 31/II

Beograd

www.emins.org

Za izdavača

Maja Bobić

Uređivački odbor

Mirko Tepavac

Maja Bobić

Marija Bogdanović

Borivoj Erdeljan

Vojislav Vasić

Izvršna urednica

Ivana Ponjavić

Lektura

Tijana Samardžić

Dizajn

Dunja Šašić

Štampa

Mladost Grup d.o.o, Loznica

Tiraž

500

Beograd, septembar 2012. godine

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

32:929 Ковачевић Ж.(082)

MONOGRAFIJA Živorad Kovačević / [izvršna urednica Ivana Ponjavić]. - Beograd : Evropski pokret u Srbiji, 2012 (Loznica : Mladost Grup). - 112 str. : ilustr. ; 30 cm

Slike Ž. Kovačevića. - Tiraž 500. - Str. 7-10: Predgovor / Vlastimir Matejić. - Biografija Živorada Kovačevića (1930-2011): str. 11-12.

ISBN 978-86-82391-82-1

a) Ковачевић, Живорад (1930-2011) - ЗборнициCOBISS.SR-ID 193846796


MONOGRAFIJAM

ON

OG

RA

FIJ

A Ž

ivor

ad

Žik

a K

ova

čevi

ć

Documents

MONOGRAFIJA Živorad Kovačevićarhiva.emins.org/uploads/useruploads/knjige/12...tek topi su je s tu ret ku om bi na ci ju k li der skih, po li tič kih, ad mi ni sa tiv nih r t i