Monopol (1)

Tema 11(a)Mankju: gl. 15

Monopol

Copyright2004 South-Western

.

Dok konkurentno preduzee uzima cenu kao datu, monopolsko preduzee odreuje cenu.

Copyright 2004 South-Western

Preduzee se javlja kao monopol ako . . . je ono jedini prodavac svojih proizvoda njegovi proizvodi nemaju bliske supstitute.


ZATO NASTAJU MONOPOLI Osnovni uzrok monopola jesu barijere ulasku.


ZATO NASTAJU MONOPOLI Barijere ulasku imaju tri glavna uzroka: Vlasnitvo nad kljunim resursom. Drava daje jednom preduzeu ekskluzivno pravo da proizvodi neko dobro. Trokovi proizvodnje ine jednog proizvoaa efikasnijim u odnosu na veliki broj proizvoaa.


Resursi monopola Iako ekskluzivno vlasnitvo nad kljunim resursom predstavlja potencijalni uzrok monopola, u praksi monopoli retko nastaju iz tog razloga.


Monopoli koje stvara drava Drava moe da ogranii ulazak tako to jednom preduzeu daje ekskluzivno pravo na prodaju nekog pojedinanog dobra na odreenim tritima.


Monopoli koje stvara drava Zakoni o patentima i autorskim pravima predstavljaju dva vana primera kako drava stvara monopol koji e sluiti javnom interesu.


Prirodni monopoli Neka grana je prirodni monopol kada je jedno preduzee u stanju da celo trite snabdeva dobrom ili uslugom uz nie trokove nego to bi to mogla da uine dva ili vie preduzea.


Prirodni monopoli Prirodni monopol nastaje kada postoji ekonomija obima u znaajnom delu autputa.


Slika 1 Ekonomija obima kao uzrok monopolaTroak

Proseni ukupni troak 0 Koliina autputaCopyright 2004 South-Western

KAKO MONOPOLI DONOSE ODLUKE O PROIZVODNJI I CENAMA Monopol nasuprot konkurencije Monopol je jedini proizvoa ima opadajuu krivu tranje odreuje cenu sniava cene da bi poveao prodaju je samo jedan od velikog broja proizvoaa ima horizontalnu krivu tranje uzima cenu kao datu prodaje istu koliinu kao i drugi pri datoj ceniCopyright 2004 South-Western

Konkurentno preduzee

Slika 2 Krive tranje konkurentnih i monopolskih preduzea

(a) Kriva tranje konkurentnog preduzeaCena

(b) Kriva tranje monopolskog preduzeaCena

Tranja

Tranja

0

Koliina autputa

0

Koliina auputa

Savreni supstituti tj. istovetna dobra: savrena ED

Jedno preduzee!

Prihod monopolskog preduzea Ukupni prihod

P Q = TR Proseni prihod TR/Q = AR = P Marginalni prihod DTR/DQ = MR


Tabela 1Ukupni, proseni i marginalni prihod monopola

Koliina (Q) 0 litara 1 2 3 4 5 6 7 8

Cena (P) 11 dinara 10 9 8 7 6 5 4 3

Ukupan prihod TR=(PxQ) 0 dinara 10 18 24 28 30 30 28 24

Prosean prihod AR=(TR/Q) 10 dinara 9 8 7 6 5 4 3

Marginalni prihod MR=(TR/ Q)

10 dinara 8 6 4

20 -2 -4

Prihod monopolskog preduzea Marginalni prihod monopolskog preduzea Marginalni prihod monopoliste uvek je manji od cene dobra koje proizvodi. Kriva tranje je nagnuta nanie (negativan nagib). Kada monopolista snizi cenu da bi prodao jednu dodatnu jedinicu proizvoda, to smanjuje prihod od svih jedinica koje je ve prodavao.


Prihod monopolskog preduzea Marginalni prihod monopolskog preduzea Kada monopolista povea koliinu koju prodaje, to dvojako utie na ukupni prihod (P Q). Uticaj autputa prodaje se vie autputa, pa je Q vee.

Uticaj cene cena opada, pa je P nie.


Slika 3 Krive tranje i marginalnog prihoda monopola

Cena $11 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1 0 1 2 3 4

Marginalni prihod1 2 3 4 5 6 7 8

Tranja (proseni prihod)

Koliina vode

Maksimizacija profita Monopol maksimizira profit tako to proizvodi koliinu pri kojoj je marginalni prihod jednak marginalnom troku. Zatim se koristi kriva tranje da bi se pronala ona cena koja e podstai kupce da kupe tu koliinu proizvoda.


Slika 4 Maksimizacija profita monopolaTrokovi i prihod

2. . . . a onda kriva tranje pokazuje cenu koja je konzistentna sa ovom koliinom. B

Monopolska cena

1. Presek krive marginalnog prihoda i marginalnog troka odreuje koliinu pri kojoj se maksimizira profit...

Proseni ukupni troak A

Marginalni troak

Tranja

Marginalni prihod 0 Q QMAX Q Koliina

Maksimizacija profita Poreenje monopola i konkurentnog preduzea Kod konkurentnog preduzea cena je jednaka marginalnim trokovima. P = MR = MC Za monopol cena prevazilazi marginalne trokove. P > MR = MC


Profit monopola Profit je jednak razlici izmeu ukupnog prihoda i ukupnog troka. Profit = TR - TC Profit = (TR/Q - TC/Q) Q Profit = (P - ATC) Q


Slika 5 Profit monopolisteTrokovi i prihod Marginalni troakMonopolska E cena

B

Monopolski profitProseni ukupni troak

Proseni ukupni troak

D

C

Tranja

Marginalni prihod 0 QMAX Koliina

Profit monopola Monopolista e ostvarivati ekonomski profit sve dok je cena vea od prosenog ukupnog troka.


Slika 6 Trite lekova

Trokovi i prihod

Cena tokom trajanja patenta Cena po isteku patenta Marginalni troak

Marginalni prihod0 Monopolska koliina Konkurentna koliina

Tranja

Koliina

DRUTVENI TROAK MONOPOLA Za razliku od konkurentnog preduzea, monopolista naplauje cenu koja je via od marginalnog troka. Sa stanovita potroaa, ta via cena ini monopol nepoeljnim. Meutim, sa stanovita vlasnika preduzea, visoka cena ini monopolsku poziciju veoma privlanom.


Slika 7 Efikasni obim autputaCena Marginalni troak

Vrednost koju dobru pripisuju kupci

Troak za monopolistu

Troak za monopolistu

Vrednost koju dobru pripisuju kupci

Tranja (vrednost koju dobru pripisuju kupci) Koliina

0 Vrednost koju dobru pripisuju kupci vea je od troka koji snosi prodavac Vrednost koju dobru pripisuju kupci manja je od . Efikasna troka koji snosi koliina prodavac

ist gubitak S obzirom da monopolista odreuje cenu iznad marginalnog troka, on postavlja umetak (klin) izmeu potroaeve spremnosti da plati i proizvoaevih trokova. Ovaj umetak (klin) dovodi do toga da prodata koliina pada ispod drutvenog optimuma.


Slika 8 Neefikasnost monopola

Cena ist gubitakMonopolska cena

Marginalni troak

Marginalni prihod

Tranja

0

Monopolska Efikasna koliina koliina

Koliina

ist gubitak Neefikasnost monopola Monopolista proizvodi manje u odnosu na drutveno efikasnu koliinu autputa.


ist gubitak ist gubitak koji nastaje usled monopola slian je istom gubitku koji nastaje usled poreza. Razlika izmeu ova dva sluaja jeste u tome to drava stie prihod od poreza, dok privatno preduzee stie monopolski profit.


JAVNA POLITIKA PREMA MONOPOLIMA Drava moe da reaguje na problem monopola na jedan od etiri naina: Pokuajem da monopolizovane grane konkurentnijim. Regulisanjem ponaanja monopola. Pretvaranjem nekih privatnih monopolskih preduzea u javna preduzea. Ne inei nita. uini


Poveanje konkurencije antimonopolskim zakonima Antimonopolski zakoni predstavljaju skup pravila usmerenih ka smanjenju monopolske moi. Antimonopolski zakoni omoguavaju dravi da na razliite naine unapreuje konkurenciju. Oni dozvoljavaju dravi da sprei spajanje preduzea. Oni omoguavaju dravi da rascepka kompanije. Oni spreavaju kompanije da svojim aktivnostima trite uine manje konkurentnim.Copyright 2004 South-Western

Regulacija Drava moe da regulie cene koje naplauje monopol. Alokacija resursa e biti efikasna ukoliko se postavi cena koja je jednaka marginalnom troku.


Slika 9 Odreivanje cene na osnovu marginalnog troka za prirodni monopol

Cena

Proseni ukupni troak Regulisana cena

Gubitak

Proseni ukupni troak Marginalni troak

Tranja 0 Koliina

Regulacija U praksi, regulatori dozvoljavaju monopolisti da ipak ima neke koristi od niih trokova u vidu veeg profita, a to je praksa koja zahteva izvesno odstupanje od cene jednake marginalnom troku.


Javno vlasnitvo Umesto da regulie ponaanje prirodnog monopola kojim rukovodi privatno preduzee, drava moe sama da upravlja monopolom (kao to, na primer, u SAD drava upravlja Potom).


Ne uiniti nita Drava ne mora nita da uini ukoliko je trini neuspeh mali u odnosu na nesavrenosti javnih politika.


CENOVNA DISKRIMINACIJA Cenovna diskriminacija je poslovna praksa prodaje istog dobra razliitim kupcima po razliitim cenama, iako su trokovi proizvodnje tog dobra isti za oba takva kupca.


CENOVNA DISKRIMINACIJA Cenovna diskriminacija nije mogua ako se dobro prodaje na konkurentnom tritu, jer na takvom tritu mnoga preduzea prodaju isto dobro po trinoj ceni. Da bi vrilo cenovnu diskriminaciju, preduzee mora da ima odreenu trinu mo. Savrena cenovna diskriminacija Savrena cenovna diskriminacija se odnosi na situaciju u kojoj monopolista tano zna spremnost svakog kupca da plati i moe svakom kupcu da naplati razliitu cenu.Copyright 2004 South-Western

CENOVNA DISKRIMINACIJA Dva vana efekta cenovne diskriminacije: Moe da povea monopolski profit. Moe da smanji ist gubitak.


CENOVNA DISKRIMINACIJA Primeri cenovne diskriminacije Cena telefonskih usluga za pravna lica Cene avionskih karata Kuponi za popuste Cena komunalija


ZAKLJUAK: SVEPRISUTNOST MONOPOLA U kojoj meri su prisutni problemi koji nastaju zbog monopola? Monopoli su esta pojava. Veina preduzea poseduje izvesnu kontrolu nad cenama koje naplauju zbog diferenciranosti proizvoda. Retka su preduzea koja poseduju znatnu monopolsku mo. Malo je dobara koja su zaista jedinstvena.


REZIME Monopol je preduzee koje je jedini prodavac na svom tritu. Monopol se suoava sa opadajuom krivom tranje za njegovim proizvodom. Marginalni prihod monopola uvek je manji od cene njegovog dobra.


REZIME Poput konkurentnog preduzea, i monopolsko preduzee moe da maksimizira profit ako proizvodi koliinu pri kojoj je marginalni prihod jednak marginalnom troku. Za razliku od konkurentnog preduzea, cena monopolskog preduzea vea je od njegovog marginalnog prihoda, pa je i cena vea od marginalnog troka.


REZIME Obim autputa koji maksimizira profit monopoliste manji je od koliine koja maksimizira zbir potroaevog i proizvoaevog vika. Monopol izaziva iste gubitke koji su slini istim gubicima koji nastaju usled oporezivanja.


REZIME Na neefikasnost monopolskog ponaanja kreatori ekonomske politike mogu da reaguju tako to e primeniti antimonopolski zakon, ili regulisati cene koje naplauje monopol, ili monopolistu pretvoriti u preduzee kojim upravlja drava. Ako smatraju da je trini neuspeh mali, kreatori ekonomske politike mogu odluiti da ne uine nita.Copyright 2004 South-Western

REZIME Monopolisti esto uveavaju profit tako to naplauju razliite cene za isto dobro, a na osnovu spremnosti kupca da plati. Ovom praksom cenovne diskriminacije moe da se povea ekonomsko blagostanje i smanji ist gubitak.


Documents

Monopol (1)