Moodle SMS Master rad

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka

Integracija Moodle obrazovne platforme i SMS servisa

Biljana Djukanovic

Master rad, Februar 2009. Strana 1

Univerzitet u Beogradu

Fakultet Organizacionih Nauka


kandidat: Biljana Djukanovic

indeks: 73/2006

smer: Informacioni Sistemi

Beograd, Februar, 2009.



Biljana Djukanovic


Sadržaj: 1. Uvod .................................................................................................................................. 4 1.1. Oblast i problem istraživanja .................................................................................. 4 1.2. Kome je rad namenjen? ........................................................................................... 5 1.3. Predlog rešenja ......................................................................................................... 5 1.4. Siže rada .................................................................................................................... 5 2. Sistemi obrazovanja ........................................................................................................ 7 2.1. Prikaz sistema obrazovanja u Srbiji ....................................................................... 7 2.2. Razvoj sistema obrazovanja .................................................................................... 8 2.2.1. Uticaj informaciono-komunikacionih tehnologija na obrazovanje ..... 8 2.2.1.1. AMRES ........................................................................................ 14 2.3. Problemi koji se javaljaju u obrazovanju .............................................................. 15 2.4. Integracija obrazovnih sistema u Evropi ............................................................... 17 2.4.1. Bolonjska deklaracija .............................................................................. 17 3. Obrazovanje na daljinu .................................................................................................. 19 3.1. Razvoj obrazovanja na daljinu ............................................................................... 19 3.2. Uticaj obrazovanja na daljinu na društvo ............................................................ 20 3.3. Primena informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju .................. 20 3.4. Sinhrono i asinhrono obrazovanje .......................................................................... 22 3.5. Elektronsko obrazovanje ......................................................................................... 22 3.6. Primeri iz prakse ...................................................................................................... 23 4. Obrazovne platforme ...................................................................................................... 30 4.1. Šta su obrazovne platforme? ................................................................................... 30 4.2. Pregled postojećih obrazovnih platformi ............................................................... 31 4.2.1. ATutor ....................................................................................................... 31 4.2.2. Blackboard ............................................................................................... 32 4.2.3. Moodle ....................................................................................................... 33 4.2.3.1. Poreklo imena Moodle ................................................................ 35 4.2.3.2. Osnovni principi u razvoju Moodle platforme ......................... 35 4.2.3.3. Statistički podaci ......................................................................... 35 5. Specifikacija Moodle obrazovne platforme .................................................................. 41 5.1. Razvojno okruženje .................................................................................................. 41 5.2. Baza podataka .......................................................................................................... 41 6. Aplikacija MoodleSMS ................................................................................................... 43 6.1. Servis za slanje kratkih tekstualnih poruka .......................................................... 43 6.2. Kraći opis aplikacije ................................................................................................. 45 6.3. Tehnologije korišćene u razvoju aplikacije MoodleSMS ..................................... 45 6.3.1. Opis parametara RS232 konekcije ......................................................... 46 6.3.2. Opis AT komandi ..................................................................................... 47 6.4. Slučajevi korišćenja .................................................................................................. 49 6.4.1. Unos nove poruke za dogañaj ................................................................. 50



Biljana Djukanovic


6.4.2. Unos nove poruke za konkretnog korisnika .......................................... 50 6.4.3. Pregled poruka iz baze podataka ........................................................... 50 6.4.4. Brisanje poruka iz baze podataka .......................................................... 51 6.4.5. Setovanje parametara RS232 konekcije ................................................ 51 6.4.6. Pregled SMS poruka korišćenjem AT komandi ................................... 51 6.4.7. Brisanje SMS poruka korišćenjem AT komandi .................................. 51 6.4.8. Slanje SMS poruka korišćenjem AT komandi ...................................... 52 6.5. Izgled ekrana MoodleSMS aplikacije .................................................................... 53 6.5.1. Unos nove poruke za dogañaj ................................................................. 53 6.5.2. Unos nove poruke za konkretnog korisnika .......................................... 55 6.5.3. Pregled poruka iz baze podataka ........................................................... 58 6.5.4. Brisanje poruka iz baze podataka .......................................................... 59 6.5.5. Setovanje parametara RS232 konekcije ................................................ 60 6.5.6. Pregled SMS poruka korišćenjem AT komandi ................................... 61 6.5.7. Brisanje SMS poruka korišćenjem AT komandi .................................. 65 6.5.8. Slanje SMS poruka korišćenjem AT komandi ...................................... 68 6.5.9. Unos nove poruke za dogañaj iz veb aplikacije .................................... 71 6.5.10. Unos nove poruke za konkretnog korisnika iz veb aplikacije ........... 72 6.6. Dijagrami sekvenci ................................................................................................... 75 6.6.1. Unos nove poruke za dogañaj ................................................................. 75 6.6.2. Unos nove poruke za konkretnog korisnika .......................................... 76 6.6.3. Pregled poruka iz baze podataka ........................................................... 77 6.6.4. Brisanje poruka iz baze podataka .......................................................... 77 6.6.5. Setovanje parametara RS232 konekcije ................................................ 78 6.6.6. Pregled SMS poruka korišćenjem AT komandi ................................... 79 6.6.7. Brisanje SMS poruka korišćenjem AT komandi .................................. 79 6.6.8. Slanje SMS poruka korišćenjem AT komandi ...................................... 80 7. Zaključak ......................................................................................................................... 81 8. Reference .......................................................................................................................... 82



Biljana Djukanovic


1. Uvod

1.1. Oblast i problem istraživanja Obezbeñenje pristupa i efektivne upotrebe informaciono-komunikaconih tehnologija u obrazovanju predstavlja jednu od važnih oblasti u okviru cilja otvaranja evropskih sistema obrazovanja prema svetu i društvu znanja u kojem sposobnost nalaženja, selekcije, obrade i vrednovanja informacija postaje sve značajnija u svim oblastima učenja i primene znanja. Publikacija agencije "Eurydice" o ICT1 u evropskim obrazovnim sistemima razlikuje tri aspekta uvoñenja ICT u obrazovne sisteme:

• značaj za pristup i razmenu informacija meñu interesnim grupama • uticaj na pripremu programa i nastavu • uticaj na način organizovanja sistema obrazovanja

Naravno, upotreba ICT u obrazovanju je i direktna priprema za radni proces u okruženju ICT, što je, opet, osnovna odlika informacionog društva i razlog menjanja društvenih modela organizacije i proizvodnje. Formalno obrazovanje se dopunjuje takozvanim neformalnim obrazovanjem koje je često prihvaćenije od strane društva. Evropske zemlje identifikovale su doživotno obrazovanje (lifelong learning) kao značajan koncept za podizanje konkurentnosti evropske privrede zasnovane na znanju i društvene kohezije. Šire značenje koncepta učenja tokom čitavog života obuhvata sve vrste i načine učenja "od kolevke do groba". Dakle, ono obuhvata znanja i kompetencije u sferi ličnog, grañanskog i obrazovanja za zaposlenje koji se stiču u najrazličitijim sredinama unutar i van formalnog sistema obrazovanja i obuke. Pod reformom sistema obrazovanja u pravcu omogućavanja učenja tokom čitavog života podrazumeva se uvoñenje fleksibilnijih oblika učenja kako bi se ljudima svih uzrasta omogućio ravnopravan i otvoren pristup kvalitetnim mogućnostima za učenje kroz raznovrsna iskustva. Savremene informaciono-komunikacione tehnologije omogućavaju razvoj aplikacija koje će zadovoljiti potrebe za obrazovanjem u savremenom svetu. S obzirom na sve navedeno mnogo kompanija se bavi razvojem aplikacija koje unapreñuju proces obrazovanja. Elektronsko obrazovanje, obrazovanje na daljinu, online kursevi i uopšte upotreba Interneta za razmenu informacija i obrazovanje su sve popularniji. Neke od platformi za elektronsko obrazovanje su:

• Moodle • ATutor • Blackboard • Claroline • Desire2Learn • ANGEL LMS • Dokeos

1 Information and Communication Technology in European Education Systems, 2001,

http://promitheas.iacm.forth.gr/i-curriculum/Assets/Docs/ICT.pdf



Biljana Djukanovic


• eFront • OLAT • Sakai Project • Scholar360 • WebCT

Problemi koji se sreću u klasničnom obrazovanju kao što su slabo dostupne, nepravovremene informacije, strogo definisano vreme i mesto za predavanja i slično, naterali su ljude da razmišljaju i o alterntivnim načinima obrazovanja. Kao rezultat ovih problema i njihovih analiza, istraživanja ali i razvoja ICT nastalo je elektronsko obrazovanje, obrazovanje na daljinu, online kursevi i razvile su se aplikacije koje ih podržavaju.

1.2. Kome je rad namenjen? Problematika koja se proučava u ovom radu utiče na profesore, studente i uopšte na sve u procesu obrazovanja kako formalnog tako i neformalnog, tako da informacije iz ovog rada mogu poslužiti studentima osnovnih i postdiplomskih studija, profesorima koji su uvideli potrebu za ovakvim vidom nadogradnje obrazovnog sistema ali i da podstakne na razmišljanje o novim rešenjima iz ove oblasti.

1.3. Predlog rešenja Analizom problema u obrazovanju i prikazom jednog od mogućih rešenja za njihovo prevazilaženje ovaj rad bi trebalo da ukaže na potrebu integracije raspoloživih tehnologija, njihovu primenu u sistemu obrazovanja i benefit koju ti sistemi mogu imati od integracija. Rezultat istraživanja je i ukazivanje na potrebu integracije celokupnog obrazovnog sistema. Akcenat u ovom radu je primena platformi otvorenog koda (opensource) koje u mnogome mogu doprineti integraciji obrazovnih institucija u Srbiji a i šire, s obzirom da je Moodle platforma korišćena kao rešenje širom sveta. Područje istraživanja ovog rada predstavlja projektovanje i implementacija aplikacije za kreiranje i slanje kratkih tekstualnih poruka (Short Message Service, SMS-a) i integracija ovog rešenja sa sajtom zasnovanim na Moodle platformi. Takoñe će biti opisana upotreba modernih tehnologija u savremenom obrazovanju i prikazani primeri iz prakse, sa posebnim akcentom na sajtovima koji se zasnivaju na Moodle obrazovnoj platformi. Drugi deo rada predstavlja prikaz aplikacije za slanje poruka, kao jedno od mogućih rešenja za automatizaciju razmene informacija i poboljšanje sistema obrazovanja jer omogućava lakšu komunikaciju izmeñu profesora i studenata, pravovremenu razmenu informacija.

1.4. Siže rada Integracija informacija na nivou neke organizacije postala je neminovnost. Meñutim, razvojem informaciono-komunikacionih tehnologija ICT javlja se potreba, a i mogućnost, za još većim stepenom integracije, integracijom informacija različitih poslovnih subjekata. Savremeno društvo nameće potrebu brzog reagovanja na novonastale situacije. Razvoj ICT je uticao i na razvoj obrazovanja. Razmena informacija preko veba, elektronske pošte postaje uobičajen način komuniciranja izmeñu profesora i studenata. Studiranje na daljinu,



Biljana Djukanovic


elektronsko obrazovanje olakšavaju komunikaciju, dovode do efikasnijeg i efektivnijeg studiranja.

Prikaz i analiza problema na koje nailazi klasični način obrazovanja, kao i mogućnosti za prevazilaženje istih su tema ovog rada. U radu se prikazuje uticaj modernih informaciono-komuikacionih tehnologija na razvoj obrazovanja, njegovo unapreñenje, poboljšanje efikasnosti i efektivnosti. Pored prikaza postojećih rešenja, u ovom slučaju obrazovnih platformi (Moodle, ATutor i druge), projektovano je i razvijeno rešenje za slanje SMS poruka i integracija tog rešenja sa Moodle obrazovnom platformom. SMS servisi mogu da se primene kao jedan od vidova automatizma u razmeni informacija što će biti prikazano u ovom radu.



Biljana Djukanovic


2. Sistemi obrazovanja

2.1. Prikaz sistema obrazovanja u Srbiji Delatnost obrazovanja i vaspitanja u Srbiji se obavlja u (Shema 1 preuzeta sa sajta Centra za obrazovne politike):

• predškolskom vaspitanju i obrazovanju – predškolska ustanova (vrtić) • osnovnom obrazovanju – osnovna škola (osnovna, muzička – baletska škola, osnovna

škola za obrazovanje odraslih i specijalna škola za učenike sa smetnjama u razvoju) • srednjem obrazovanju – srednja škola (gimanzija, stručna škola, mešovita, umetnička,

srednja škola za obrazovanje odraslih i specijalna srednja škola za učenike sa smetnjama u razvoju)

• visokom obrazovanju – visokoškolske ustanove, univerziteti (fakultet, umetnička akademija, akademija strukovnih studija, visoka škola i visoka škola strukovnih studija)

Shema 1. Sistem obrazovanja u Srbiji

Osn

ov

no

ob

razo

va

nje

Viso

ko

ob

razo

va

nje

S

red

nje

ob

razo

va

nje

Predškolsko obrazovanje

min 6 meseci

Osnovno obrazovanje

8 godina

Srednje 4 – godišnje

obrazovanje

Srednje 3 – godišnje

obrazovanje

Osnovne akademske

studije 180 – 240 bodova

Osnovne strukovne studije

180 bodova

Diplomske akademske

studije 60 – 120 bodova

Specijalističke akademske

studije 60 bodova

Specijalističke strukovne

studije 60 bodova

Doktorske studije

180 bodova



Biljana Djukanovic


Nacionalni izveštaj Republike Srbije2 naglašava da dugoročni prioriteti obrazovne politike u Srbiji, koji su u osnovi sadašnje i predstojeće reforme jesu: ravnopravnost, pravičnost i socijalna pravda, naročito u pogledu dostupnosti obrazovanja; kvalitet i konkurentnost u evropskom okviru kao i efikasnost obrazovnog sistema. Razvoj obrazovanja zavisi i od broja i obima investicija. Procenat bruto nacionalnog dohotka koji se izdvajao za obrazovanje zabeležio je porast od 2.7% u 2001. godini na 3.7% u 2007. godini. Investicije u restrukturiranje i opremanje takoñe su se značajno povećale, izgrañen je veći, ali ipak za naše potrebe nedovoljan broj, prvenstveno predškolskih ustanova. Iako je reforma obrazovnog sistema u Srbiji počela 2000. godine još uvek je ostalo dosta nerešenih problema.

• Od 2002. godine Srbija je uključena u Meñunarodni program za procenu učeničkih postignuća (PISA) u organizaciji OECD-a. Testovi rañeni 2003. i 2006. godine su pokazali nizak nivo obrazovanja u poreñenju sa prosekom OECD-a (Organization for

Economic Cooperation and Development) • Pitanje inkluzije dece sa smetnjama u razvoju • Nedovoljna pažnja se poklanja potrebama siromašne dece u pogledu obrazovanja.

2008. godine su načinjeni ozbiljniji koraci u rešavanju ovog problema obezbeñivanjem stipendija iz Nacionalog investicionog plana

• Nedovoljno razvijen sistem opismenjavanja odraslih, prekvalifikacije i profesionalnog razvoja

Ključne oblasti koje se navode za unapreñenje obrazovnog sistema u Srbiji su:

• Osigurati dostupnost obrazovanja, povećati obuhvat dece na svim nivoima obrazovanja

• Sprečiti diskriminaciju u obrazovanju • Obezbediti kvalitetno obrazovanje za sve • Razvoj stručnog obrazovanja u skladu sa potrebama privrede • Sticanje zanimanja, stvaranje uslova za doživotno učenje i dostupnost visokog

obrazovanja • Razvoj visokog obrazovanja • Uspostavljanje modernog sistema finansiranja • Uspostavljanje sistema obezbeñivanja kvaliteta, monitoringa i evaluacije

2.2. Razvoj sistema obrazovanja

2.2.1. Uticaj informaciono-komunikacionih tehnologija na obrazovanje

Dostupnost savremenih tehnologija i mogućnost njihove primene nije ravnomerno rasporeñena u svim regionima u svetu. Najrazvijenije zemlje nemaju većih poteškoća kada su u pitanju uvoñenja nekih novih tehnologija u obrazovni sistem, na primer uvoñenje brzog Interneta u školske ustanove, razni vidovi elektronskog obrazovanja, mogućnost da svaki ñak, student ima računar i slično. Meñutim ekonomski slabije razvijene zemlje, meñu kojima je

2 Inkluzivno obrazovanje: Put razvoja, Nacionalni izveštaj Republike Srbije,Ministarstvo prosvete, 2008.



Biljana Djukanovic


svakako i Srbija, imaju poteškoća prilikom implementacije novih tehnologija i uglavnom kasne sa samom implementacijom po nekoliko (desetina) godina. Kako je obrazovni kadar jedan od najznačajnijih resursa koje jedna država može imati veoma je bitno omogućiti učenicima kvalitetno obrazovanje. Neravnomeran razvoj i nejednake mogućnosti za obrazovanje dovode do sve većeg jaza izmeñu razvijenih i nerazvijenih zemalja, regiona. Stoga je veoma bitno što pre uvideti značaj konstantnog razvoja obrazovnog sistema i omogućiti velike investicije u razvoj obrazovanja. Kompanija "Telekom Srbija" je pokrenula inicijativu čiji cilj je da svaka osnovna i srednja škola u Srbiji dobije ADSL priključak po simboličnoj ceni od jednog dinara mesečno. Kako su škole u Srbiji, posebno one u unutrašnjosti i ruralnim sredinama, veoma slabo opremljene računarskom opremom potrebno je i na tom polju mnogo više investicija. U Srbiji oko 41% domaćinstava ima računar, a oko 33% koristi Internet. 8,6% školaraca kompjuter koristi za obrazovanje, a samo 11% njih koristi Internet. Takoñe potrebno je adekvatno i planski iskoristiti mogućnosti koje svaka škola ima, jer računari i Internet u škole se ne uvode da bi deca iste koristila za igrice i popularne sajtove (facebook, youtube, second life i slično) već da se unapredi proces učenja i razmene infromacija i iskustava svih učesnika u procesu obrazovanja. Na slici 1 prikazan je broj korisnika Interneta po regionima u svetu. Kao što se vidi najveći broj priključaka postoji u Aziji, što je i razumljivo kada se uzme u obzir populacija tog kontinenta. Kasnije su prikazani procentualni grafikoni koji daju realniju sliku o korišćenju Interneta po državama jer prikazuju broj korisnika Interneta u odnosnu na celokupnu populaciju neke države (slika 3 i slika 4).

Slika 1. Broj Internet korisnika po geografskim regionima


Master rad, Februar 2009.

Slika 2. Procentualno učešće broja korisnika po geografskim regionima Kao što je prikazano na slici 2 pkontinentu 39.5% od ukupnog broj Internet korisnika u svetuSeverna Amerika sa učešćem od Podaci korišćeni za prikaz procentulanog korišćenja Interneta (slika 3 i slika 4) u svetu preuzeti su sa sajta https://www.cia.gov/library/publications/the

Slika 3. Dvadeset država sa najvećim procentom korisnika Interneta



Biljana Djukanovic

rocentualno učešće broja korisnika po geografskim regionima

Kao što je prikazano na slici 2 procentualno najviše korisnika Interneta ima na Azijskom 39.5% od ukupnog broj Internet korisnika u svetu, sledi Evropa

učešćem od 17.0%.

šćeni za prikaz procentulanog korišćenja Interneta (slika 3 i slika 4) u svetu https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/

država sa najvećim procentom korisnika Interneta


obrazovne platforme i SMS servisa

Biljana Djukanovic

Strana 10

Interneta ima na Azijskom , sledi Evropa sa 26.3% i

šćeni za prikaz procentulanog korišćenja Interneta (slika 3 i slika 4) u svetu factbook/


Master rad, Februar 2009.

Slika 4. Dvadeset država sa najmanjim Srbija se nalazi na 44. mestu Internet. Kao što se vidi sa ovih grafikona Kina ima najviše Internet priključaka preko 250 miliona, ali u odnosu na preko milijardu



Biljana Djukanovic

država sa najmanjim procentom korisnika Interneta

mestu (od 76 zemalja) na ovoj listi sa 33% populacije koja koristi Kao što se vidi sa ovih grafikona Kina ima najviše Internet priključaka preko 250

, ali u odnosu na preko milijardu ljudi u zemlji nalazi se na 58. mesto.


obrazovne platforme i SMS servisa

Biljana Djukanovic

Strana 11

na ovoj listi sa 33% populacije koja koristi Kao što se vidi sa ovih grafikona Kina ima najviše Internet priključaka preko 250

58. mesto.



Biljana Djukanovic


Slika 5. Deset najzastupljenijih jezika na Internetu Najzastupljeniji jezik na Internetu je engleski. Često je baš to prepreka za korisnike van engleskog govornog područja stoga je veoma bitno da sajtovi čija ciljna grupa nisu samo korisnici engleskog govornog područja podržavaju višejezičnost i da budi lokalizovani. Moodle obrazovna platforma je do sada lokalizovana na preko 70 jezika što govori u prilog neophodnosti lokalizacije bez obzira na široku prihvaćenost engleskog jezika. Intenzivan razvoj informacionog društva najtešnje je povezan sa razvojem sektora telekomunikacija. Bez širenja telekomunikacione infrastrukture i bez njegove liberalizacije nije moguće ozbiljno govoriti o planovima za razvoj informacionog društva. Ubrzani razvoj sektora elektronskih komunikacija i sa njim povezanih privrednih grana može pomoći Srbiji da u kraćim rokovima bitno nadoknadi zaostajanje u razvoju, reši problem dispariteta u unutrašnjem regionalnom razvoju, smanji stopu nezaposlenosti i podigne stepen kompetitivnosti svoje ekonomije na meñunarodnim tržištima. Prioritetni tretman koji razvoju informacionog društva daje Evropska unija je polazište za sagledanjevanje značaja ove oblasti za proces približavanja Srbije EU i istovremeno jedna od repernih tačaka za tumačenje trenutnog stanja razvoja informacionog društva u Srbiji.



Biljana Djukanovic


Sa aspekta društva znanja, od interesa je upotreba ICT kao nastavnog sredstva koje dopušta pristup obrazovnim bazama podataka, izvoñenje nastave upotrebom ICT, povezivanje obrazovnih institucija u razne vrste mreža, rad i komunikaciju i škola i nastavnika i učenika na elektronskoj mreži. Mada se broj računara u školama u Srbiji od 2001. godine stalno povećava, njihova primena je limitirana na predmet informatika, a škole u smislu institucija ga koriste kao sredstvo koje olakšava odreñene administrativne i finansijske poslove. Za ovakvu upotrebu ICT u Srbiji potrebno je obezbediti adekvatnu opremljenost škola za umrežavanje i pristup Internetu svih učenika, što se može učiniti stavljanjem na raspolaganje Akademske mreže svim obrazovnim institucijama i obezbeñivanjem tehničkih mogućnosti za njihovo priključenje u svim školama. Drugi uslov je sistematska primena besplatnog softvera i podsticanje projekata baziranih na rešenjima sa otvorenim kodom, od informacionih sistema do edukativnih i drugih sadržaja. Treći uslov je, svakako, obuka svog nastavnog osoblja za upotrebu ICT kroz inicijalnu ali i kasniju dodatnu obuku. U cilju podizanja opšteg nivoa ICT pismenosti, treba obezbediti da se u okviru školskog sistema stiču adekvatne veštine za rukovanje softverskim alatima. U Srbiji se moraju uvesti standardne meñunarodno priznate mere računarskog znanja i sertifikat poznat kao „Evropska računarska vozačka dozvola” (ECDL). Ovaj sertifikat treba da postane dokument koji će posedovati svi mladi sa završenom srednjom školom. Ova znanja treba tokom studija upotpuniti u smislu primene savremenih softverskih alata primerenih struci koja se studira. 2005 2006 2007

Broj pretplatnika (hiljada)

Penetracija (%)


Penetracija (%)


Penetracija (%)

Fiksna telefonija

2.527,30 33,70 2.719,40 36,30 2.854,50 38,00

Mobilna telefonija

5.510,70 73,50 6.643,70 88,60 8.452,60 112,70

Internet 756,70 10,00 1.005,00 13,40 1.268,50 16,90 KDS 530,50 7,00 541,90 7,20 774,10 10,30 Širokopojasni pristup

40,50 0,54 121,60 1,62 583,10 7,80

Tabela 1. Broj pretplatnika telekomunikacionih usluga u Srbiji (Izvor: Ratel, na dan: 31.12.2007.)



Biljana Djukanovic


2.2.1.1. Akademska mreža Srbije

Fakulteti kao jedni od osnovnih činilaca razvoja obrazovanja imaju veliku, često i presudnu, ulogu u praktičnoj primeni naučnih dostignuća. Ovde se ne misli samo na dostignuća iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija već i svih drugih naučnih disciplina. Veliku ulogu u primeni Interneta u Srbiji imala je Akademska mreža Srbije, nastala udruživanjem Računarskog centra Univerziteta u Beogradu (RCUB) i nekoliko beogradskih fakulteta, meñu kojima su Elektrotehnički fakultet (ETF), Fakultet Organizacionih Nauka (FON), Prirodno-matematički fakultet (PMF) i drugi. U krugu tehničkih fakulteta i na Studentskom trgu su realizovane prve optičke veze u zemlji. Akademska mreža Srbije (AMRES) je naučno-istraživačka i obrazovna računarska mreža. U organizacionom smislu, AMRES predstavlja neprofitnu asocijaciju naučno-istraživačkih i obrazovnih organizacija članica. U smislu infrastrukture i servisa, AMRES predstavlja računarsku mrežu, koja obezbeñuje savremene informaciono-komunikacione servise i vezu sa Internetom za AMRES korisnike. AMRES nije posebno pravno lice, pa je rad i upravljanje AMRES-om organizovano u formi projekta, tzv. AMRES projekat, pod resorom Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo Republike Srbije. Ugovorom o realizaciji projekta odreñeno je da se upravna i izvršna struktura AMRES projekta ujedno prenosi na upravnu i izvršnu strukturu Akademske mreže Srbije kao računarske mreže i asocijacije naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija. Stoga je za upravljanje AMRES-om nadležno Upravno telo AMRES-a, a pravno lice koje predstavlja AMERS je Univerzitet u Beogradu.

Početkom 90-tih godina 20. veka AMRES je nastao povezivanjem nekoliko većih fakulteta, da bi danas postao najsavremenija računarska mreža u Srbiji, sa preko 150 povezanih naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija članica i više od 100.000 aktivnih korisnika. Po tehnologiji, kapacitetima i servisima AMRES predstavlja najsavremeniju računarsku mrežu u Srbiji. Stoga je AMRES jedan od najznačajnijih resursa naučno-istraživačkog i obrazovnog rada i nosilac razvoja informatičkog društva. Efektivni kapacitet meñunarodnih Internet veza AMRES-a danas iznosi oko 350 Mbit/s (megabita u sekundi). Poslednje povećanje

Slika 6. Kapaciteti AMRES-a kapaciteta Internet veze realizovano je 2006. godine u okviru evropskog FP6 projekta SEEREN2 (South Eastern European Research and Education Network). Na sastanku



Biljana Djukanovic


predstavnika Akademskih mreža Evrope (30.07.2008.), odlučeno je da AMRES postane punopravni član ove organizacije (GEANT www.geant2.net), zajedno sa MARNETom (Makedonija). GEANT funkcioniše u formi projekta (kao i AMRES od 2007. godine) i finansiran je od strane Evropske Unije.

2.3. Problemi koji se javljaju u obrazovanju Problemi koji se sreću u klasničnom obrazovanju kao što su slabo dostupne, nepravovremene informacije, strogo definisano vreme i mesto za predavanja i slično, naterali su ljude da razmišljaju i o alterntivnim načinima obrazovanja, posebno u visokoškolskom i dodatnom obrazovanju. Kao rezultat ovih problema i njihovih analiza, istraživanja ali i razvoja ICT nastalo je elektronsko obrazovanje, obrazovanje na daljinu, online kursevi i razvile su se aplikacije koje ih podržavaju. Savremene informaciono-komunikacione tehnologije omogućavaju razvoj aplikacija koje će zadovoljiti potrebe za obrazovanjem u savremenom svetu. Obezbeñenje pristupa i efektivne upotrebe informaciono-komunikaconih tehnologija u obrazovanju predstavlja jednu od važnih oblasti u okviru cilja otvaranja evropskih sistema obrazovanja prema svetu i društvu znanja u kojem sposobnost nalaženja, selekcije, obrade i vrednovanja informacija postaje sve značajnija u svim oblastima učenja i primene znanja. Publikacija agencije „Eurydice” o ICT u evropskim obrazovnim sistemima razlikuje tri aspekta uvoñenja ICT u obrazovne sisteme:

1. značaj za pristup i razmenu informacija meñu interesnim grupama 2. uticaj na pripremu programa i nastavu 3. uticaj na način organizovanja sistema obrazovanja.

S aspekta značaja za pristup i razmenu informacija meñu interesnim grupama uvoñenje ICT u obrazovanje otvara dragocene mogućnosti saradnje putem elektronske komunikacije kako meñu školama, tako i sa relevantnim institucijama. U Evropi su u stalnom porastu primeri uspostavljanja ovakve saradnje uglavnom meñu razredima iz različitih zemalja, i izmeñu škola i muzeja, lokalnih vlasti, biblioteka, kompanija, udruženja itd. Pored prednosti koju ICT omogućavaju kroz učešće škola u raznim multimedijalnim projektima i partnerstvima, ono donosi i nove izazove, pre svega za nastavnike. Evropske zemlje su uvele niz mera za podršku nastavnicima i primeni ICT, a pre svega uvoñenje ICT u inicijalnu obuku i sistem usavršavanja nastavnika. Primena ICT u organizaciji i izvoñenju nastave značajno je razvijena u evropskim školama od sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada je ICT uglavnom smatran predmetom. Danas su ICT prisutne u evropskim školama i kao predmet i kao nastavno sredstvo koje može da omogući nove načine za učenje, probudi radoznalost, razvija sposobnosti rešavanja problema, pruži informaciju i olakša komunikaciju. Posebno, one doprinose sprovoñenju inkluzivnih politika obrazovanja kada su u pitanju učenici sa odreñenim vrstama hendikepa. Kompjuterska industrija je brzo uvidela mogućnosti upotrebe ICT kao nastavnog sredstva i reagovala razvojem obrazovnih softvera i usluga u različitim oblastima. Posebna pažnja se posvećuje dostupnosti ICT u ruralnim oblastima i deci sa posebnim obrazovnim potrebama.



Biljana Djukanovic


U pogledu organizacije obrazovanja, upotreba ICT je otvorila značajne mogućnosti za modernizaciju i inovacije u upravljanju sistemom na nivou škole, lokalne, regionalne i nacionalne zajednice. ICT otvara mogućnost poreñenja na evropskom i meñunarodnom nivou, jer se u školama sve više koriste veb stranice za sopstvenu prezentaciju, a intranet i Internet, e-mail za komunikaciju i razmenu znanja, otvara se mogućnost za razvoj mehanizama za praćenje i merenje obrazovnih poduhvata, što je od značaja za kreiranje nacionalnih politika. Na evropskom nivou se kontinuirano ulažu napori u razvoj kompatibilnih sistema prikupljanja podataka u različitim segmentima obrazovnih sistema. U okviru projekta “Razvoj školstva u Republici Srbiji”3 Ministarstvo prosvete Republike Srbije radi na realizaciji posebne projektne komponente “Izgradnja informacionog sistema u obrazovanju”. Dva osnovna cilja ovog projekta:

• Stvaranje jedinstvenog, integrisanog i konzistentnog sistema podataka vezanih za obrazovanje na teritoriji Republike Srbije

• Obezbeñenje potrebnih podataka i informacija svim interesnim grupama vezanim za obrazovanje i to na sledećim nivoima:

� Škole � Opštine � Regionalne školske uprave Ministarstva � Ministarstvo centralni nivo � Zainteresovane institucije van obrazovnog sistema

Od projekta se očekuje da doprinese unapreñenju upravljanja svim resursima u sistemu obrazovanja, povećanju efikasnosti i efektivosti obrazovnog sistema kroz efikasno upravljanje sledećim aktivnostima:

� Planiranje mreže škola � Planiranje potrebnog osoblja u školstvu � Finansijsko planiranje � Efikasno izveštavanje, praćenje rezultata učenika i škola � Uporeñivanje postignutih rezultata različitih ustanova

Baza ovog informacionog sistema treba da obuhvati podatke o učenicima, zaposlenim, inventaru i finansijama u školama. Jedan od delova aplikacije treba da bude modul za simulaciju koji će omogućiti analizu različitih oblika finansiranja obrazovanja. Iako nije direktno povezan sa učenjem, jer programi ovog tipa olakšavaju administrativne poslove zaposlenih u sistemu obrazovanja, planiranje ali i evaluaciju postignutih rezultata i lakše uporeñivanje sa standardima u Evropi i svetu, ne može se negirati činjenica da uvoñenje

3 Projekat razvoja školstva u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije,

www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/dokvlada/projekat_razvoja_skolstva1.doc



Biljana Djukanovic


ovakvog programa pozitivno utiče i na učenike, studente. Stoga treba raditi na njihovoj implementaciji i optimalnom korišćenju u svakoj obrazovnoj ustanovi u zemlji. Naravno, upotreba ICT u obrazovanju je i direktna priprema za radni proces u okruženju ICT, što je, opet, osnovna odlika informacionog društva i razlog menjanja društvenih modela organizacije i proizvodnje. Formalno obrazovanje se dopunjuje takozvanim neformalnim obrazovanjem koje je često prihvaćenije od strane društva. Evropske zemlje identifikovale su doživotno obrazovanje (lifelong learning) kao značajan koncept za podizanje konkurentnosti evropske privrede zasnovane na znanju i društvene kohezije. Šire značenje koncepta učenja tokom čitavog života obuhvata sve vrste i načine učenja “od kolevke do groba”. Dakle, ono obuhvata znanja i kompetencije u sferi ličnog, grañanskog i obrazovanja za zaposlenje koji se stiču u najrazličitijim sredinama unutar i van formalnog sistema obrazovanja i obuke. Pod reformom sistema obrazovanja u pravcu omogućavanja učenja tokom čitavog života podrazumeva se uvoñenje fleksibilnijih oblika učenja kako bi se ljudima svih uzrasta omogućio ravnopravan i otvoren pristup kvalitetnim mogućnostima za učenje kroz raznovrsna iskustva. Kada se uzme u obzir činjenica da je u savremenom svetu neophodna maksimalna integracija sa ostalim subjektima dolazi se do zaključka da se i u razvoju informacionih sistema obrazovnih ustanova moraju poštovati odreñena pravila kako bi se njihovi sistemi mogli povezati. Na tržištu su se pojavile obrazovne platfrome koje su razvijene poštujući svetske standarde i koji omogućavaju lako integrisanje svih sistema koji poštuju te standarde bez obzira na proizvoñača. S obzirom na sve navedeno mnogo kompanija se bavi razvojem aplikacija, obrazovnih platformi koje unapreñuju proces obrazovanja.

2.4. Integracija obrazovnih sistema u Evropi

2.4.1. Bolonjska deklaracija Bolonjska deklaracija predstavlja odgovor na najčešće probleme koji se javljaju u obrazovnom sistemu zemalja Evrope. Deklaracija je nastala kao rezultat shvatanja da uprkos svim razlikama, evropski sistem visokoškolskog obrazovanja se suočava sa sličnim problemima vezanim za rast i diversifikaciju visokog obrazovanja, zapošljavanje studenata posle završenih studija, nedostatak veština, prakse u ključnim segmentima, ekspanzija privatnih univerziteta i razmene studenata. Došlo se do zaključka da samo koordinirane reforme, kompatibilni obrazovni sistemi i zajedničke akcije mogu dovesti do najboljih rezultata. Deklaracija je dokument u kome su predstavljeni ključni principi kojima se treba rukovoditi u planiranju i razvoju obrazovnog sistema. Sam dokument, poštujući sve različitosti i specifičnosti, ostavlja obrazovnom sistemu, fakultetu svake zemlje slobodu o načinu implementacije i voñenju reformi ka cilju a to je integracija sa drugim obrazovnim sistemima u Evropi.



Biljana Djukanovic


Neki od ciljeva Deklaracije su:

• usvajanje zajedničke obrazovne platforme koja će omogućiti uporeñivanje stečenih diploma

• definisanje dodiplomskih i postdiplomskih studija • uvoñenje sistema bodovanja (ECTS - European Credit Transfer and Accumulation

System, ESPB - Evropski Sistem Prenosa Bodova) • osiguranje kvaliteta studija • omogućiti jednostavnu, efikasnu razmenu studenata, profesora, istraživača

Srbija je takoñe uključena u Bolonjski proces septembra 2003. godine. Potpisivanje Bolonjske deklaracije je podrazumevalo velike promene u dotadašnjem sistemu školstva u Srbiji. Bolonjska deklaracija promoviše ideju efikasnog, modernog studiranja i ozbiljnu kontrolu fakulteta koji su morali proći kroz proces akreditacije i dobijanja dozvole za rad (ovo se odnosi i na privatne univerzitete). Ispunjenje zahteva koji su propisani Deklaracijom trebalo bi da bude realizovano do 2010, a Ministarstvo prosvete i sporta zaduženo je za sprovoñenje Deklaracije na fakultetima i usaglašavanje programa.



Biljana Djukanovic


3. Obrazovanje na daljinu

3.1. Razvoj obrazovanja na daljinu Obrazovanje na daljinu je sistem koji povezuje distribuirane korisnike sa distribuiranim obrazovnim sadržajima. Obrazovanje na daljinu ne zahteva upotrebu savremene informaciono-komunikacione tehnologije, ali do ekspanzije ovog vida učenja je došlo baš njenim razvojem. Ono što karakteriše svako obrazovanje na daljinu bez obzira na njegovu formu je sledeće:

• Separacija mesta i/ili vremena izmeñu instruktora, ljudi koji pružaju obrazovanje i učenika, studenata, separacija izmeñu studenata i studenata i samog sadržaja učenja.

• Interakcija izmeñu participanata u ovom sistemu se sprovodi korišćenjem različitih medijuma, bilo da su to pisma, opticki ureñaji, elektronska pošta i slično.

Prvi vidovi obrazovanja na daljinu zasnivali su se na prepiskama koje su slate poštom. Univerzitet u Londonu je prvi univerzitet koji je omogućio obrazovanje na daljinu i dobijanje diploma. Na ovom univerzitetu 1858 godine je ustanovljen program za obrazovanje na daljinu (External Programme), koji je omogućavao studentima da doñu do diplome bez potrebe da pohañaju predavanja u samoj ustanovi. Vremenom pojavilo se mnogo organizacija, profitnih i neprofitnih, državnih i privatnih koje nude ovakav vid obrazovanja, takoñe se menjaju i tehnologije na kojima se ovi sistemi zasnivaju (papirno – elektronsko pismo). Primer jednog sajta za obrazovanje na daljinu koji je aktivan i na teritoriji Srbije je sajt Visoke Poslovne Škole iz Maribora, Slovenija prikazan na slici 7. (http://www.vpsm.si/). Ekonomski fakultet u Beogradu pruža mogućnost da studenti dobiju diplomu po sistemu studiranja na daljinu. Naravno, diplome stečene na ovaj način se ne razlikuju od diploma dobijenih klasičnim načinom studiranja i pohañanja nastave.



Biljana Djukanovic


Slika 7. Primer sajta za obrazovanje na daljinu – Visoka Poslovna Škola, Maribor

3.2. Uticaj obrazovanja na daljinu na društvo Dostupnost kvalitetnog obrazovanja svim članovima društva je osnovni preduslov za jednak razvoj tog društva. Inkluzija svih društvenih slojeva u obrazovni sistem, i ne samo obrazovni, je veoma značajna stavka u razvojnoj politici svake zemlje. U Srbiji je pokrenuto dosta programa koji se bave pitanjima inkluzije nacionalnih manjina u sve segmente društva a posebno u obrazovanju. Obrazovanje na daljinu ne podrazumeva samo upotrebu računara i Interneta, naprotiv, prvi oblici obrazovanja na daljinu se javljaju mnogo pre pojave računara. Korespodencija, prepiska izmeñu učenika i profesora javlja se još u 18-om veku. Veća primena ove forme obrazovanja se razvijala sa razvojem poštanskih usluga u 19-om veku.

3.3. Primena informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju Informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) smatraju se jednim od ključnih faktora ili glavnih pokretačkih snaga promena u savremenom globalizovanom svetu. S jedne strane, ICT otvaraju nove perspektive za vlade, kompanije i pojedince time što omogućavaju nesmetani



Biljana Djukanovic


informacioni tok na svim nivoima, veliku transparentnost podataka, informacija, znanja i značajnu dostupnost svih delova tržišta, kako velikim tako i onim srednjim i malim učesnicima. Sa druge strane, veća ili manja dostupnost i raspoloživost ICT potencijala vodi novim linijama razdvajanja izmeñu onih koji su shvatili značaj i adekvatno počeli da primenjuju nove ICT alate i tehnologije, i onih koji to nisu sagledali i nisu pridali dovoljan stepen važnosti transformaciji svojih ekonomija prema društvima zasnovanim na znanju i korišćenju ICT potencijala. U današnjem razvoju malo je aktivnosti u kojima ICT ne igraju direktnu ili indirektnu ulogu. Informaciono-komunikacione tehnologije predstavljaju osnov savremene informacione ekonomije, olakšavajući i podržavajući globalne tokove informacija, kapitala, ideja, robe, usluga i ljudi. Na taj način, ICT direktno transformišu savremene načine poslovanja, trgovanja i organizaciju samih tržišta. Takoñe, one revolucionarno menjaju način učenja i podele znanja, i omogućavaju značajno veće učešće svih država, regiona, kompanija i pojedinaca u poslovanju, doprinoseći tako promociji i ubrzanju ukupnog ekonomskog, društvenog i ljudskog razvoja u svetu. Grañenje društva obrazovanih, fleksibilnih i kreativnih ljudi, sa mogućnostima da se obrazuju, da uče tokom celog svog života i da se zaposle je zadatak koji zavisi od aktuelnih obrazovnih politika i sposobnosti obrazovnog sistema da ostvari ovaj zadatak. Na institucionalnom nivou je bavljenje ovim pitanjima zadatak Nacionalnog saveta za obrazovanje, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Ministarstva za obrazovanje i Ministarstva za nauku. Obrazovanje i obuku radne snage koja će biti osposobljena da primenjuje elektronske komunikacije, kao i aktivnosti na modernizaciji školskih i fakultetskih programa, koji treba da obuhvate navedenu problematiku i obuku podmlatka, treba otpočeti na vreme. Pri tome je potrebno da se podigne opšti nivo ICT pismenosti, a sa druge, da se obezbedi radna snaga sposobna za primenu i razvoj informacionih tehnologija. Poboljšanje kvaliteta nastave i učenja kroz upotrebu novih tehnologija je jedan od osnovih ciljeva svih obrazovnih sistema. Integracija i usklañivanje znanja je takoñe veoma važan cilj ka kome teže svi. Tako se poslednjih godina u Srbiji uveliko radi na implementaciji Bolonjske deklaracije. Bolonjska deklaracija daje jasne normative i standarde koje svaka obrazovna institucija mora ispuniti da bi se uspešno akreditovala i uhvatila korak sa evropskim i svetskim obrazovnim institucijama. Elektronsko obrazovanje i obrazovanje na daljinu ne samo da poboljšavaju kvalitet obrazovanja već i dostupnost istog, bez obzira na lokacijsku udaljenost. Kao podskupovi elektronskog (e-learning) obrazovanja javljaju se online obrazovanje (online learning) i mobilno obrazovanje (mobile learning, m-learning). M-

learning predstavlja najfleksibilniji vid učenja. Koristeći mobilne – prenosne ureñaje, kao što su laptop i PDA računari, mobilni telefoni, bežični Internet ukidaju se sva ograničenja vezana za lokaciju. Pored hardverske infrastructure koja je potrebna da bi se realizovao ovakav vid učenja neophodna su i softverska rešnja koja će koristeći sve prednosti koje savremeni hardver i prenos podataka nudi, korisniku pružiti pouzdan, lak za upotrebu i održavanje, i ne manje važno, dopadljiv proizvod. Razvoj veba, od Web 1.0 koji se naziva i “veb za čitanje” do Web 2.0 koji se naziva “veb za čitanje i pisanje”, bio je osnova za razvoj rešenja za elektronsko obrazovanje. Razmena slika, video i audio materijala a ne samo teksta, aktivno a ne pasivno učestvovanje predstavlju bitnu prekretnicu u razvoju Internet aplikacija. Elekronsko obrazovanje zahteva interaktivnost, dinamičnost, kreativnost od učesnika.



Biljana Djukanovic


Informacije koje predstavljaju srž svakog obrazovanja moraju biti uvek raspoložive, i to ne samo u pravo vreme već i na pravom mestu i pravim ljudima. Obaveštenja okačena na oglasnoj tabli o tome gde se održavaju predavanja, kada su ispiti, gde se mogu pronaći rezultati nekog ispita i slično nisu najbolji put do pravovremene informisanosti studenata izmeñu ostalog i zato što zahtevaju fizičko prisustvo studenta na fakultetu. Ovakav vid komunikacije predstavlja teret kako profesorima tako i studentima. Jedan od načina da se ovaj problem prevaziñe je automatizacija procesa obaveštavanja studenata u što je moguće većoj meri. Mejling liste koje su veoma popularne su jedno od implementacija ovog rešenja. Još popularinije rešenje može biti korišćenje mobilnih telefona i SMS servisa, čime se ovaj rad i bavi. Broj mobilnih telefona je veća nego ikada i svakoga dana broj korisnika mobilne telefonije je sve veći što svakako treba iskoristiti.

3.4. Sinhrono i asinhrono obrazovanje Tehnologije koje se koriste u obrazovanju na daljinu mogu se podeliti prema tome da li zahtevaju istovremen pristup učesnika (sinhroni) ili je moguć asinhroni rad. Sinhrone tehnologije

• Telefon • Video konferencije • Veb konferencije

Asinhrone tehnologije

• Audio i video zapisi na raznim ureñajima (cd, dvd) • Elektronska pošta (email) • Štampani materijali • Forumi na Internetu (Message Board)

Najčešće se prilikom razvoja sistema za obrazovanje na daljinu koristi kombinacija tehnologija u cilju pronalaženja optimalnog rešenja koje će omogućiti što efikasniju i efektivniju razmenu informacija.

3.5. Elektronsko obrazovanje Elektronsko obrazovanje (eLearning) je način obrazovanja koje se zasniva na upotrebi savremenih tehnologija (TSL – Technology supported education/learning) u učenju. Jedno od prvih predstavljanja ovog koncepta bilo je 1993. godine. William D. Graziadei je predstavio online razmenu tutorijala, predavanja i projekata koristeći elektronsku poštu, Gopher/Lynx i VAX Notes. Lynx je omogućavao korisnicima Unix-a i VMS platforme veoma prihvatljiv interfejs za razmenu podataka a da pritom zadrže kontrolu nad istim. VAX Notes je sistem za konferencije koji se zasniva na računarima i koji omogućava korisnicima da na lak i jednostavan način razmenjuju informacije. Za razliku od elektronske pošte gde poruku može da vidi samo jedan korisnik, ovde su poruke dostupne svim učesnicima konferencije što bitno



Biljana Djukanovic


ubrzava proces komunikacije a i štedi resurse. Ove tehnologije su omogućile profesorima da zajedno sa studentima formiraju virtualno okruženje koje služi obrazovanju VICES - Virtual

Instructional Classroom Environment in Science.

Obrazovanje na daljinu ne podrazumeva obaveznu upotrebu modernih informaciono-komunikacionih tehnologija, za razliku od elektronskog obrazovanja, jedan vid obrazovanja na daljinu je korespodencija poštom. Dakle, kod elektronskog obrazovanja se radi o upotrebi računara, Interneta, mobilnih ureñaja za razmenu informacija. Naravno da je elektronsko obrazovanje pogodan, verovatno i najčešće korišćen način za realizaciju obrazovanja na daljinu, a može se koristiti i kao dopuna klasičnom obrazovanju.

Proizvodi koji omogućavaju eLearning moraju biti laki za upotrebu, održavanje, skalabilni (ne smeju ograničavati broj korisnika, kurseva, materijala, itd.), jeftini u eksploataciji. Virtualne učionice, blogovi, kolaborativni softver (softver dizajniran tako da podrži i pomogne sve učesnike u ostvarivanju nekog zajedničkog cilja), ePortfolio (kolekcija elektronskih fajlova, slika, multimedije održavanih od strane korisnika) su samo neke od tehnologija koje se koriste, najčešće zajedno, u elektronskom obrazovanju.

Mnogo napora se ulaže u kreiranje standarda koji će omogućiti razmenu i ponovnu upotrebu obrazovnih materijala, nastavnih jedinica (Learning Objects). Nastavna jedinica predstavlja jednu zaokruženu celinu, i ako se pravilno formatira, dokumentuje lako se može upotrebiti u nekom drugom kontekstu ili drugoj platformi za razvoj elearning portala. Za ovakvo dokumentovanje, formatiranje sadržaja se koriste metatagovi, ključne reči i slično i to najčešće korišćenjem XML-a.

Često se pojavljuje termin mobile learning tj. m-learning koji označava korišćenje mobilnih tehnologija u obrazovanju. M-learning koristi sve prednosti mobilnih tehnologija (3 G, Wi-Fi, GPRS) i ukida ograničenja vezana za lokaciju. Procenjuje se da eLearning tržište vredi oko 38 milijardi eura.

3.6. Primeri iz prakse

Na sajtu moodle.org se nalaze linkovi za registrovane sajtove koji se zasnivaju na Moodle obrazovnoj platformi. Meñu zemljama u kojima postoje registrovani sajtovi na ovoj platformi je i Srbija. Po podacima koji su tu prikazani u Srbiji je registrovano 68 sajtova, ovde će neki biti prikazani. To su sajtovi za fakultete, srednje i osnovne škole, sajtovi privatnih pravnih i fizičkih lica. Svi sajtovi su lokalizovani na srpski jezik i zastupljena su oba pisma i latinica i ćirilica. Lista linkova trenutno raspoloživa na moodle.org (na dan 12.01.2009.) � AEmdl.com � Bionet Škola � Centar za obrazovanje i kulturu - FENIX



Biljana Djukanovic


� CIITLAB eLearning - Elektronski fakultet u Nišu - Martin Jovanović � Course Support - Chair of Computer Science � Department of Mathematics and Informatics Course Support � E-Klupa - Prozor u svet sa-znanja � E-lab sistem za učenje � e-ucionca fenix centar � e-učionica � elab.fon.bg.ac.yu � eLearning � eLearning Mechanical Engineering High School Novi Sad � Excalibur Language School - Online � Excalibur Language School - Online � FACULTY OF CIVIL ENGINEERING � Faculty of Economics, Subotica, Serbia � i-Znanje.info � igic.moodle4free.com � Laboratorija za računarsku grafiku i GIS � Learning portal Laboratorije za elektronsko poslovanje � MEGATREND ISTORIJA � Mőszaki és informatikai tanfolyamok � NVU - NEGOUS Virtuelni Univerzitet � OTPOR CONSULTING � Pedagoško društvo Srbije - stručno usavršavanje prosvetnih radnika � http://licej.petnica.net/moodle � Platforma za on-line učenje Ekonomsko - trgovinske škole Bečej � reforma obrazovanja u Srbiji � Reticulum - eLearning Network � Sajt za elektronsko učenje Katedre za IT � School of Medicine - University of Belgrade (Medicinski fakultet u Beogradu) � School of Medicine - University of Belgrade (Medicinski fakultet u Beogradu) � Shkolla Alhoo � Sistem za elektronsko procenjivanje učeničkih postignuća � Sistem za elektronsko učenje � Sistem za elektronsko učenje � Sistem za učenje na daljinu � Škola elektrotehnike � škola jave � Softversko Injzenjerstvo � Tehnička škola - Zaječar � Tehnički fakultet, Čačak - Laboratorija za računarsku tehniku � TimProfitSistem � TNG Campus � Ucenje na daljinu, Medicinski Fakultet Novi Sad � University of Belgrade, Faculty of Pharmacy VLE � University of Prishtina � VET SERBIA � Visoka škola strukovnih studija za vaspitače Kruševac � VŠSS za poslovnoindustrijski menadžment



Biljana Djukanovic


� Web Škola � www.centarfenix.com � www.mrezaskola.net � http://web.f.bg.ac.yu/moodle � Миланче � Мудлујмо домаће � Портал за учење на даљину - Београдска пословна школа � Факултет за индустријски менаџмент � Факултет за индустријски менаџмент - мастер студије

Slika 8. Laboratorija za multimedijalne komunikacije, Fakultet Organizacionih Nauka, Univerzitet u Beogradu, http://mmk.fon.rs/moodle/ Na slici 9 prikazan je detaljniji pregled aktivnosti u okviru nekog kursa, u ovom slučaju "Računarske mreže i komunikacije" laboratorije za multimedijalne komunikacije. Kao što se sa slike može videti postavljena su razna obaveštenja za ispit, nastavni materijali i slično.



Biljana Djukanovic


Slika 9. Detaljniji prikaz kursa "Računarske mreže i telekomunikacije"

Slika 10. Prirodno matematički fakultet, Novi Sad, http://perun.im.ns.ac.yu/moodle/



Biljana Djukanovic


Slika 11. Sajt Istraživačke stanice Petnica http://licej.petnica.net/moodle U naslovu sajta stoji "Petnički sistem za elektronske resurse, učenje i nastavu na daljinu" što sasvim dovoljno govori o nastojanju ljudi iz ovog centra da primene mogućnosti savremenih obrazovnih alata u nastavne svrhe svog centra.



Biljana Djukanovic


Slika 12. Sistem za elektronsko procenjivanje učeničkih postignuća, http://ab.phy.bg.ac.yu

Na slici 12 je "Sistem za elektronsko procenjivanje učeničkih postignuća" realizovan korišćenjem moodle platforme i služi za elektronsko testiranje znanja učenika.



Biljana Djukanovic


Slika 13. http://javaskola.itnenadskola.com/ Za razliku od predhodno prikazanih sajtova koji se zasnivaju na moodle platformi i koji su kreirani za potrebe državnih škola i fakulteta na slici broj 13 je prikazana upotreba moodle platforme za pravljenje sajta jedne privatne škole koja nudi online kurseve. Kao što se na sajtovima koji su prikazani može primetiti većina implemetnatora se odlučila za izmene samog izgleda krajnjeg interfejsa. Tu se uglavnom radi o različitim "skinovima", dodavanju slićica i slično. Klasičan, osnovni izgled moodle sajta predstavlja prezentacija Laboratorije za multimedijalne komunikacije prikazana na slikama 8 i 9.



Biljana Djukanovic


4. Obrazovne platforme

4.1. Šta su obrazovne platforme ? Obrazovne platforme u smislu koji se u ovom radu koristi predstavljaju sisteme za upravljanje sadržajem. Sistemi za upravljanje sadržajem (Content Management System – CMS) su programi koji omogućavaju lako i efikasno upravljanje sadržajem bilo kog tipa (tekst, slika, zvuk, video). Njihov cilj je da omoguće korisnicima da bez mukotrpnog programiranja naprave svoje prezentacije i da se fokusiraju na ono što je najbitnije a to je sam sadržaj koji je potrebno na neki način prezentovati. Ovaj koncept se mnogo koristi na vebu, poznt kao webCMS, pa tako i u elektronskom obrazovanju, obrazovanju na daljinu, online obrazovanju. Često se kao sinonimi upotrebljavaju i sledeći izrazi:

• Virtual Learning Environment (VLE)

• Learning Management System (LMS)

• Content Management System (CMS)

• Learning Content Management System (LCMS)

• Managed Learning Environment (MLE)

• Learning Support System (LSS)

• Online Learning Centre (OLC)

• Learning Platform (LP)

Sistemi za upravljanje sadržajem su aplikacije koje se koriste za kreiranje, menjanje sadržaja ali i za upravljanje sadržajem. Većina CMS-ova podržava kreiranje uloga u sistemu, dodeljivanje tih uloga korisnicima i definisanje posla kojeg svaka uloga obavlja. Na primer može postojati uloga koja omogućava unos novog sadržaja u sistem ali ne i njegovu objavu, dok druga uloga u sistemu može pogledati taj sadržaj i omogućiti njegovu objavu. Moodle obrazovna platforma takoñe podržava definisanje različitih uloga i mogućnosti koje te uloge imaju. Tako postoji uloga administratora, profesora, studenta i mogućnosti koje imaju korisnici sa tim ulogama su različite. Student ne može da kreira novi sadržaj. Poželjno je sa sistemi za upravljanje sadržajem podržavaju višejezičnost, i da se mogu izgledom prilagoditi specifičnim potrebama korisnika, na primer pozicija slika na ekranu, boja koja dominira ekranom, veličina slova i slično. Ono što se nikako ne sme zaboraviti je jednostavnost u održavanju i eksploataciji sajtova koji se zasnivaju na nekoj platformi. Takoñe je i sigurnost jedna od vrlo bitnih stavki i o njoj posebno treba voditi računa prilikom kreiranja platforme. U ovom radu je detaljnije prikazana moodle platforma i nekoliko sajtova koji su na njoj zasnovani. Razlog prikaza više sajtova koji su zasnovani na moodle platformi je da se prikažu bar neke od mnogo mogućnosti ove popularne platforme (izgled, jezik).



Biljana Djukanovic


4.2. Pregled postojećih obrazovnih platformi

4.2.1. ATutor

ATutor je open source platforma razvijena za podršku sistemima za obrazovanje. Zasnovana je na vebu i omogućava upravljanje sadržajem namenjenim obrazovanju. Prilikom kreiranja ovog rešenja njegovi tvorci su imali na umu potrebu da njihov proizvod bude korinicima veoma lak za upotrebu. Administratorima omogućava laku instalaciju, programerima koji žele da dodaju nove funkcionalnosti omogućava jednostavnu integraciju, a krajnjim korisnicima, profesorima i studentima pruža jednostavan interfejs za postavljanje sadržaja, njegovu distribuciju i razmenu, i učenje u veoma prilagodljivom, dinamičnom okruženju. Kao i većina proizvoda ove nemene i ATutor podržava glavne standarde ove oblasti. Standardi vezani za način pristupa, dostupnost (accessibility) W3C WCAG 1.0 W3C WCAG 2.0 W3C ATAG 2.0 US Section 508 Italy Stanca Act IMS AccessForAll 2.0 draft ISO FDIS 24751

Standardi vezani za pogodnosti korišćenja i razmenu podataka (interoperability) IMS Content Packaging 1.1.2+ SCORM Content Packaging SCORM 1.2 LMS RTE3 IMS Question Test Interoperability (QTI) 1.2/2.1 IMS Common Cartridge 1.0 W3C XHTML 1.0

Slika 14. Standardi primenjeni u razvoju platforme ATutor Proizvod je solidno dokumentovan od strane ljudi koji su ga razvili. Takoñe postoji mogućnost da korisnici svoje iskustvo podele sa drugim članovima ostavljajući komentare na forumu sajta. ATutor omogućava korisnicima da razmenjuju poruke preko internog email naloga, što poboljšava komunikaciju izmeñu participanata u procesu učenja.



Biljana Djukanovic


Slika 15. ATutor demo – Početni ekran za studente

4.2.2. Blackboard

Blackboard za razliku od prethodno predstavljenog alata nije opensource rešenje. Da bi se dodala nova funkcionalnost mogu se koristiti Blackboard Building Blocks. Instaliran je u preko 2 hiljade akademskih ustanova. Akcenat je stavljen na tri ključne oblasti ove platforme koje obuhvataju mnoštvo alata koji olakšavaju upravljanje sadržajem i korišćenje istog. Upravljanje sadržajem kurseva, komunikacija i ocenjivanje. Upravljanje sadržajem

• Upravljanje sadržajem – cilj je omogućiti efektivno i efikasno kreiranje, postavljanje i arhiviranje sadržaja

• Autorizacija sadržaja – alat za editovanje sadržaja sa bogatim korisničkim okruženjem • Prilagoñavanje sadržaja – aktivacija sadržaja kada je to potrebno



Biljana Djukanovic


• Nastavne jedinice – povezivanje lekcija i kontrola navigacije kroz te lekcije Komunikacija

• Asinhrona komunikacija – povezivanje sadržaja iz različitih foruma, tema u celinu • Sinhrona komunikacija – virtuelne učionice, sinhrona interakcija preko Chat-a • Grupni rad – svaka grupa može da ima svoj prostor za razmnu podataka, virtualnu

učionicu, grupni email koji omogućava de se poruke lako šalju unutar grupe Ocenjivanje

• Ocenjivanje i izveštavanje – profesori mogu automatizovati proces ocenjivanja i prikaza rezultata, kreirati svoju bazu pitanja

• Assignments – kreiranje formi koje omogućavaju automatsko prikupljanje odgovora od studenata i skladištenje u Gradebook

• Gradebook – testovi studenata se mogu čuvati u tzv. Gradebook –u i kasnije obrañivati

• Izveštavanje – praćenje rada studenata ili neke grupe Blackboard je veoma dobro rešenje, korisnički interfejs je veoma dopadljiv, ali sama činjenica da nije besplatan često opredeljuje potencijalne kupce na neku drugu, besplatnu platformu. U razvoju su ispoštovani standardi IMS, SIF (Schools Interoperability

Framework), SCORM, i NLN (The National Learning Network)

4.2.3. Moodle Moodle je besplatna, open source platforma za elektronsko obrazovanje. Često se naziva i Course Management System (CMS), Learning Managemenat System (LMS) ili Virtual

Learning Enviroment (VLE). Do novembra 2008. u svetu je registrovano više od 45 hiljada sajtova koji se zasnivaju na Moodle platformi sa približno 24 miliona korisnika i preko 2 miliona kurseva. Idejni tvorac Moodle platforme je Martin Dougiamas, administrator WebCT (Course Tools - virtualno okruženje za obrazovanje (virtual learninig enviroment) u vlasništvu kompanije Blackboard) na Curtin univerzitetu u Australiji. Nastao kao posledica izučavanja upotrebe opensource rešenja u obrazovanju zasnovanom na Internetukoje je Martin Dougiamas izučavao na doktorskim studijama. Moodle je počeo da se razvija 1999 godine, a 2001. godine se menja arhitektura samog sistema koja je i do danas ostala ista. Poslednja verzija ovog programa je 1.9.3 (official

release) od 15. oktobra. Kreiran je poštujući pedagoške principe, sa ciljem da omogući profesorima lako kreiranje online kurseva i stvaranje efektivne i efikasne zajednice korisnika sistema za elektronsko obrazovanje a studentima lako pristupanje sadržajima istih bez obzira na lokaciju i vreme.



Biljana Djukanovic


Razvijen je korišćenjem PHP-a koji i sam predstavlje besplatno rešenje. Koristi se za kreiranje, modifikovanje i upravljanje sadržajem na vebu pa zapravo predstavlja veb CMS. Po mnogim anketama koje su objavljene na Internetu moodle predstavlja jednu od najprihvaćenijih platformi u svom segmentu. Jednostavna instalacija i eksploatacija ovaj proizvod čine veoma prihvatljivim rešenjem i za studente i profesore ali i za ljude čiji je posao održavanje aplikacije. Poseban naglasak kod svih besplatnih rešenja, rešenja otvorenog koda, je stavljen na dokumentaciju i podršku u eksploataciji. S obzirom da kreatori ovakvih aplikacija nisu odgovorni za eventualne štete nastale upotrebom njihovih proizvoda često za takva rešenje ne postoji dobra dokumentacija a ni podrška od stane tvoraca rešenja. Tvorci moodle platforme su shvatili da takav pristup ne može dovesti do veće upotrebe njihovog proizvoda i iz tog razloga su posebnu pažnju posvetili dokumentaciji i uopšte podršci za instalaciju, razvoj ali i krajnju upotrebu. Online zajednica na zvaničnom sajtu moodle.org broji skoro 600 hiljada registrovanih korisnika. Korisnicima je pored dokumentacije i liste najčešće postavljanih pitanja (FAQ) na raspolaganju i forum gde mogu pronaći odgovore na svoja pitanja ali takoñe mogu otvarati nove teme i pitanja. Posebna stavka na moodle.org je i lista dodatnih modula i plugin-ova koji se mogu ugraditi u svaki sajt zasnovan na moodle platformi.

Slika 16. Početna strana zvaničnog moodle sajta, http://moodle.org



Biljana Djukanovic


4.2.3.1. Poreklo imena Moodle Reč Moodle predstavlja akronim od Modular Object-Oriented Dynamic Learning

Enviroment. Drugo moguće tumačenje imena Moodle je vezano za jedan od osnovnih principa kod kreiranja same platforme koji je objašnjen u tački 4.2.3.2.

4.2.3.2. Osnovni principi u razvoju Jedan od osnovnih principa kojim se rukovodilo u razvoju Moodle platforme je olakšati proces učenja. Često su studenti opterećeni odlaskom na fakultet, slušanjem predavanja jer se sve dešava u striktno za to predviñenom vremenu i mestu (posebno ako je to vreme rano ujutro i mesto slušanja daleko od mesta stanovanja studentima to teže pada) i oni nemaju nikakav uticaj na to već moraju poštovati pravila. Moodle i njemu slični sistemi omogućavaju da student u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta pristupi nekim sadržajima kursa, obaveštenjima, polaganju ispita. Studiranje na daljinu kao jedan od sve popularnijih metoda studiranja omogućava manje stresno učenje jer studenti nemaju pritisak da moraju biti na odreñenom mestu u odreñeno vreme a tako lakše i efikasnije organizuju svoje vreme, kao takav moodle predstavlja svojevrsnu improvizaciju procesa klasičnog studiranja.

Razmena iskustva je veoma bitan koncept u procesu učenja. Omogućavajući studentima da aktivno učestvuju u kreiranju sadržaja kurseva, ostavljaju svoja iskustva i komentare vezane za neki predmet, dogañaj znatno se unapreñuje proces.

4.2.3.3. Statistički podaci Kao što se može videti na slici 17. zajednica korisnika Moodle platforme je svakog meseca sve veća. Internacionalizacija sajova zasnovanih na ovoj platformi još više doprinosi njegovoj popularnosti, tako da ga korisnici van engleskog govornog područja (u softverskoj industriji najčešće korišćenog jezika) mogu koristiti na svom maternjem jeziku. Trenutno je Moodle lokalizovan na preko 73 jezika u 193 zemlje.



Biljana Djukanovic


Slika 17. Kretanje broja registrovanih korisnika (http://moodle.org/stats/ na dan 22.12.2008.)

Ne postoji ograničenje u broju servera koji jedna ustanova može da ima i nije redak slučaj da organizacije imaju više od jednog Moodle servera. Postoje sajtovi koji imaju prijavljeno više od 40 hiljada studenata i 19 hiljada kurseva, jedan od većih sajtova je i Open University iz Velike Britanije koji ima 200 hiljada korisnika u svom sistemu za obrazovanje na daljinu.

Trenutno broj registrovanih sajtova je 46 hiljada, i postoji preko 25 miliona korisnika. Trendovi broja sajtova koji se zasnivaju na Moodle platformi su prikazani na slici 18.



Biljana Djukanovic


Slika 18. Broj sajtova koji se zasnivaju na Moodle (http://moodle.org/stats/ na dan 22.12.2008.)

Broj korisnika po sajtu varira i ne postoji gornje ograničenje za broj korisnika. Postoji preko 370 sajtova koji trenutno imaju više od 10 hiljada aktivnih korisnika. Kao matični sajt Moodle.org ima 573 hiljade korisnika.



Biljana Djukanovic


Slika 19. Broj korisnika po sajtovima (http://moodle.org/stats/ na dan 22.12.2008.)

Sajt koji ima najviše raspoloživih kurseva je sajt Brno univerziteta tehničkih nauka , u okviru koga postoji devet fakulteta, https://www.vutbr.cz na kome postoji preko 19 hiljada kurseva. Kao što se vidi na slici 20. sajt je lokalizovan na češki jezik.



Biljana Djukanovic


Slika 20. Sajt Brno univerziteta – deo raspoloživih kurseva za 2008/2009

Jedan od pokazatelja primenljivosti i popularnosti Moodle platforme je i broj skinutih instalacija na mesečnom nivou. U 2008. godini prosečan broj "skinutih" instalacija je veći od 70 hiljada. Trendovi za protekle četiri godine su prikazani na slici 21.



Biljana Djukanovic


Slika 21. Broj download-a Moodle platforme (http://moodle.org/stats/ na dan 22.12.2008.)



Biljana Djukanovic


5. Specifikacija Moodle platforme

5.1. Razvojno okruženje Moodle ja platformski nezavisan. Instalacija je moguća na svim operativnim sistemima Unix, Linux, Windows, Mac OS X, koji podržavaju PHP i korišćenje baza podataka.

Podaci su smešteni u jednu bazu koja može biti u MySQL , PostgreSQL verziji a novije verzije mogu koristiti i Oracle ili Microsoft SQL Server. Baza podataka se kreira prilikom instalacije Moodle sistema i sadrži 199 tabela. Za potrebe ovog rada baza je instalirana na MySQL serveru 5.0 i dodate su još dve tabele. Okruženje koje je korišćeno za rad sa bazom je besplatno rešenje Toad for MySQL 4.0.

Kako je reč o rešenjima otvorenog koda (opensource) svaki korisnik u zavisnosti od svojih potreba može menjati funkcionalnost originalne verzije programa. Kod je napisan koristeći PHP tehnologiju, modularnost mu omogućava uključivanje novih funkcionalnosti i to ne samo napravljenih koristeći PHP već i korišćenjem drugih tehnologija. Baza koja se kreira je takoñe podložna izmenama kako u postojećim tabelama (menjanje tipa podataka, dodavanje novih polja), tako i dodavanje novih tabela.

Kako je Moodle besplatno rešenje u ovom radu je korišćeno besplatno okruženje za razvoj Java desktop i veb aplikacija a to je NetBeans 6.5

Za potrebe ovog rada dodate su tabele i napisan je program u Javi koji se poziva iz originalnog PHP koda. Poziv java veb aplikacije razvijene u NetBeans-u iz php koda neke moodle stranice je veoma jednostavan i odrañen je preko likova html-a, podaci se šalju preko http parametara.

5.2. Baza podataka Baza koja se dobije instalacijom sadrži oko 200 tabela. Neke od osnovnih tabela su mdl_user, mdl_course, mdl_event, mdl_course_display, i druge. Na slici 22 prikazane su tabele mdl_sms_message i mdl_sms_message_log koje su dodate za potrebe ovog rada i u njima se čuvaju podaci o porukama koje treba slati kroz program odnosno podaci o poslatim porukama, respektivno. Prefiks za nazive tabela korisnik definiše prilikom same instalacije baze, u ovom slučaju kao prefiks se koristi mdl_ (moodle).



Biljana Djukanovic


Slika 22. Dodate tabele: mdl_sms_message i mdl_sms_message_log



Biljana Djukanovic


6. Aplikacija SMS Moodle

6.1. Servis za slanje kratkih tekstualnih poruka

Short Message Service – SMS je komunikacioni protokol koji omogućava razmenu kratkih tekstualnih poruka, do 160 karaktera, izmeñu mobilnih ureñaja. Razvijen je kao deo GSM (Global System for Mobile Communications) standarda 80-ih godina 20.veka. Prvobitna ideja za razvoj ovakvog servisa potekla je od Matti Makkonen-a, zaposlenog u kompaniji Telecom Finland, i podrazumevala je slanje poruka od tačke do tačke (Piont to Point SMS-PP). Kasnije je ovom serivsu dodata nova funkcionalnost slanje poruka na više prijemnika Short Message

Service – Cell Broadcast (SMS-CB). Servis za slanje kratkih poruka (SMS – Short Message Service) danas predstavlja jedan od najpopularnijih servisa. Milijarde poruka se pošalje svakodnevno, tako da SMS predstavlja i jedan od najisplativijih servisa za kompanije koje se bave mobilnom telefonijom. Mogućnosti ovog servisa su veoma velike. Kako se broj korisnika mobilne telefonije rapidno povećava tako se povećava i broj aplikacija koje podržavaju SMS. SMS se prvo pojavio u Evropi 1992. godine. Potreba za razmenom i drugih vidova informacija a ne samo običnog teksta dovela je do razvoja EMS (Enhanced Messaging Service) od strane kompanije Ericsson. Mobilni telefoni koji podržavaju ovaj servis mogu osim običnog teksta da šalju i formatiran tekst (bold, italic), ali i predefinisane multimedijalne objekte (animacije, slike, zvučne efekte). Veća upotreba ovog servisa je bila od kompanija Ericsson i Sony. EMS predstavlja prelaznu fazu izmeñu SMS i MMS servisa i nikada nije dostigao popularnost običnog SMS-a. Multimedia Messaging Service – MMS je sledeća faza u razvoju servisa za razmenu informacija putem mobilnih telefona. Omogućava slanje poruka koje imaju više od 160 karaktera. Takoñe moguće je slati multimedijalne objeke kao što su slike, zvuk, video. Za razliku od EMS-a koji podržava razmenu ograničenog broja predefinisanih objekata, MMS podrazimeva slanje sadržaja koje sam korisnik kreira. Na primer video zapis koji se napravi korišćenjem kamere na mobilnom telefonu ili neki snimljen zvuk. Intelligent SMS (iSMS) predstavlja sledeću fazu u razvoju servisa za slanje informacija preko mobilnih ureñaja.

Slika 23. Arhitektira Intelligent SMS



Biljana Djukanovic


U sledećoj tabeli dat je uporedni prikaz tradicionalnog i “inteligentnog“ servisa. Karakteristike Tradicionalni SMS Inteligentni SMS

(BookIT DDM) Potencijalni korisnici Korisnici odrañenog skupa

mobilnih operatera Korisnici svih GSM (CDMA) mobilnih operatera

Tip aplikacije/servisa Jednostavne aplikacije Kompleksne aplikacije, procesiranje podataka

Iniciranje transakcije Korisnik telefona (pull) Servis/aplikacija (push) Interaktivnost Jednosmerne, upit ili slanje

odgovora Interakcija servis/aplikacija i korisnik

Slanje i odgovor korisnika na poruku

Komplikovana procedura (praćenje šifre servisa, šifre sesije)

“One Button“ princip jednostavnog odgovora

Autentifikacija Broj telefona, posebni kod BookIT DDMtm (Dynamic Dialogue Matrix) autentifikacija

Broj aktivnih sesija po korisniku

Jedna Više

Tabela 2. Uporedni prikaz SMS i iSMS standarda Pioniri u primeni iSMS-a u svom poslovanju su Finska avio kompanija – Finnair, mobilni operater Elisa, Sampo Bank. Kompanije koje koriste iSMS navode da im ova tehnologija omogućava smanjenje troškova, uštedu vremena, efikasnije i efektivnije organizovanje posla, takoñe ističu da su njihovi korisnici veoma zadovoljni jer im aplikacije ovog tipa smanjuju vreme potrebno da obave neki posao, na primer nema čekanja u redu za avionsku kartu i slično. Povraćaj investicija u primenu ovog servisa za kompaniju Finnair je za samo dva meseca. Kompleksnost obrade podataka i aplikacija koju podržava iSMS omogućava korisnicima da mobilni telefon koriste u onim situacijama gde je bilo moguće samo koristiti računare. Tvorci ovog standarda navode da u nerazvijenijim područjima gde ne postoji toliko korisnika računara a postoji veliki broj korisnika mobilnih telefona (na primer Indija) ova tehnologija ima ogromnu upotrebnu vrednost. Intelligent SMS se sastoji od tri komponente:

1. iSMS Komunikacioni server (Enterprise Server/Communication Server) 2. iSMS Servisni Centar (Service Center) 3. iSMS Gateway (Service Gateway)

Ove komponente su grafčki prikazane na slici ispod (slike 23 i 24 su preuzete sa sajta www.bookit.net).



Biljana Djukanovic


Slika 24. Komponente Intelligent SMS

6.2. Kraći opis aplikacije SMS poruke koje se kreiraju u ovom sistemu imaju dva bitna atributa. To su status i datum do kada poruka treba da bude poslata. Svaka poruka u sistemu prolazi kroz dva statusa. Prvi status koji poruka dobija kada se kreira je "created". Poruke ulaze u proceduru za slanje samo ako su u statusu "created". Kada se poruka pošalje sistem joj dodeljuje status "send" i u tabeli sms_message_log se upisuje slog za poruku koja je poslata sa atributima kada je poslata i na koji broj. Datum do kada je neka poruka validna (Expiration date) se unosi prilikom kreiranja poruka. Poruka se ne može poslati ukoliko je ovaj datum prošao bez obzira na status poruke. Kada se brišu poruke brišu se i slogovi u podreñenoj strukturi u tabeli sms_message_log. Broj karaktera u SMS porukama je 160 tako da je ovde postavljeno ograničenje u bazi nad poljem messagetext. Ukoliko se pokuša unos poruke sa više znakova sistem će javiti grešku. Veb aplikacija se koristi za unos poruka u bazu odakle će kasnije te poruke biti poslate. Aplikacija pokriva dva osnovna scenarija a to su unos poruke za neki dogañaj i unos poruke za konkretnog korisnika. Izgledi ekrana su identični. Linkovi za poziv ove aplikacije su u PHP kodu originalne moodle strane. Poziv aplikacije za unos poruke u vezi nekog dogañaja je u moodle/calendar/event.php a za konkretnog korisnika moodle/user/view.php.

6.3. Korišćene tehnologije u razvoju

U razviju ove aplikacije je korišćena Java tehnologija za poslovnu logiku i razvoj interfejsa. Kao baza se koristi MySQL gde se nalaze i storne procedure. Za razvoj su korišćene sledeće tehnologije i alati

• Sistem okruženje Windows Vista Home Premium ver. 6.0 • Internet Information Service 7.0 • Java 1.6.0_10 i NetBeans IDE 6.5 • MySQL Server 5.0 i Toad for MySQL 4.0.1.882



Biljana Djukanovic


• PHP 5 i PHP Editor 2.22 Beta 2 • GSM Terminal GR64T Decode - Wavecom / Sony Ericsson GR64

Slika 25. Decode GPRS modem

Komunikacija sa modemom je ostvarena preko RS 232 porta korišćenjem AT komandi.

6.3.1. Opis parametara RS232 konekcije

Slika 26. Moguć izgled jedne sekvence koja se prenosi

� Port name – naziv porta na koji je zakačen modem i preko koga se šalju instrukcije na modem, na primer COM1, COM5

� Baud rate – broj bita u sekundi, definisano je na GSM-GPRS modemu, na primer 2400, 4800, 9600, 19200

� Flow control In – način razmene podataka (handshake) , opcije su Xon/Xoff In (softverska kontrola slanja, Xoff – zaustavljanje, Xon – nastavljanje slanja), RTS/CTS In (hardverska kontrola slanja, RTS – Request To Send, CTS – Clear To Send), None

� Flow control Out – način razmene podataka (handshake), opcije su Xon/Xoff Out, RTS/CTS Out, None (značenje isto kao kod Flow Control In)

� Data bits – maksimalna veličina podataka koji se prenose, opcije su 5,6,7 ili 8 � Start bit – signal za početak nove sekvence koja se prenosi � Stop bits – signal za kraj sekvence koja se prenosi, opcije su 1, 1.5 ili 2 � Parity bit – način provere grešaka, opcije su Odd, Even, ili None



Biljana Djukanovic


Slika 27. Ekran za podešavanje parametara serijske konekcije MoodleSMS aplikacije

6.3.2. Opis AT komandi AT - Hayes komande su prvenstveno bile razvijene za Hayes Smartmodem 300. AT komande su kratki stringovi čijim se kombinovanjem kreiraju komande za operacije kao što su setovanje parametara konekcije, poziv i prekid veze i slično. Većina dialup modema poštuje ove komande i svoje funkcionisanje zasniva na njima. AT je skraćenica od ATtention. Svaka komanda počinje sa “AT” ili “at”. Mnoge komande koje se koriste za kontrolu dial-up modema, kao što su ATD – dial, ATA – answer, ATH – hook, su podržane i od strane GSM/GPRS modema i mobilnih telefona. Osim ovih osnovnih AT komandi za GSM/GPRS modeme i mobilne telefone razvijen je dodatni skup komandi. Neke od njih omogućavaju slanje i primanje kratkih tekstualnih poruka – SMS-a: AT + CMGS, slanje SMS poruka koje se nalaze u memoriji telefona AT +



Biljana Djukanovic


CMSS, prikaz svih pristiglih poruka AT + CMGL, AT + CMGR čitanje poruka sa zadate lokacije. Zajedničko za sve ove komande je prefiks “AT” koji obaveštava modem da sledi komanda. Uz instaliran Windows operativni sistem se dobija program koji omogućava da se šalju AT komande na ureñaj povezan na serijski ( RS232 ) port. Jednostavan interfejs HyperTerminal-a omogućava podešavanje, slanje i primanje SMS poruka korišćenjem AT komandi.

Slika 28. Izgled ekrana Microsoft programa za slanje AT komandi na port, HyperTerminal Ekran kao što je prikazan na slici 28 je napravljen i u aplikaciji i kasnije će biti prikazan u slučaju korišćenja za prikaz SMS poruka i brisanje SMS poruka pristiglih na SIM karticu. Prikaz osnovnih komandi za rad sa SMS porukama

Komanda Parametar Opis

AT Attention, inicijalizacija modema ATD broj koji se zove iniciranje poziva ATA prihvatanje poziva ATH prekid poziva CMGF 0 ili 1 format SMS poruke (PDU- 0,Tekst - 1) CMGS broj na koji se šalje

i tekst poruke slanje SMS poruke

CMSS broj poruke iz slanje SMS poruke iz memorije



Biljana Djukanovic


memorije CMGD broj poruke koja se

briše brisanje SMS poruke

CMGL all, rec unread, rec read, sto unsent, sto sent

prikaz SMS poruka odreñenog statusa

CMGW broj na koji se poruka šalje, 145/129, status, tekst poruke

upis poruke u memoriju

CLAC raspoložive AT komande CPBR indeksi koji

predstavljaju opseg čitanja poruka

prikaz brojeva iz memorije

Tabela 3. Najčešće korišćene AT komande

6.4. Slučajevi korišćenja

1. Unos poruke za

dogadjaj u bazu

4. Brisanje poruka

iz baze

6. Citanje poruka

iz telefona

3. Pregled poruka

iz baze

5. Setovanje

parametara RS232 konekcije

7. Brisanje poruka

iz telefona

8. Slanje poruka 2. Unos poruke za

korisnika u bazu

Profesor

Slika 29. Obrañeni slučajevi korišćenja u aplikaciji



Biljana Djukanovic


6.4.1. Slučaj korišćenja broj 1. Unos poruke za dogañaj u bazu Osnovni scenario: 1. Sistem prikazuje listu raspoloživih korisnika i dogañaja 2. Aktor bira dogañaj na koji se odnosi poruka 3. Aktor unosi tekst poruke koji želi poslati kao SMS 4. Aktor unosi datum do kada bi poruka trebala biti poslata 5. Klikom na dugme "Dodaj poruku" aktor poziva sistem da zapamti poruku Alternativni scenario: 1.1. Ne postoje definisani korisnici i dogañaji u bazi 2.1. Nije izabran ni jedan dogañaj iz liste 3.1. Uneta poruka sadrži više od 160 karaktera, sistem ispisuje grešku 4.1. Nepravilno unet datum, sistem briše unet datum 5.1. Greška prilikom izvršavanje procedure (neuspešna konekcija i slično)

6.4.2. Slučaj korišćenja broj 2. Unos poruke za korisnika u bazu

1. Sistem prikazuje listu raspoloživih korisnika i dogañaja 2. Aktor bira korisnika na koji se odnosi poruka 3. Aktor selektuje opciju "Privatna" koja označava da se radi o poruci za konkretnog

korisnika 4. Aktor unosi tekst poruke koji želi poslati kao SMS 5. Aktor unosi datum do kada bi poruka trebala biti poslata 6. Klikom na dugme "Dodaj poruku" aktor poziva sistem da zapamti poruku Alternativni scenario: 1.1. Ne postoje definisani korisnici i dogañaji u bazi 2.1. Nije izabran ni jedan korisnik iz liste 3.1. Nije selektovana opcija "Privatna" 4.1. Uneta poruka sadrži više od 160 karaktera, sistem ispisuje grešku 5.1. Nepravilno unet datum, sistem briše unet datum 6.1. Greška prilikom izvršavanje procedure (neuspešna konekcija i slično)

6.4.3. Slučaj korišćenja broj 3. Pregled poruka iz baze Osnovni scenario: 1. Aktor poziva sistem da prikaže poruke iz baze klikom na dugme "Učitaj poruke" 2. Sistem prikazuje poruke

Alternativni scenario: 2.1. Greška prilikom izvršavanja procedure (neuspešna konekcija i slično)



Biljana Djukanovic


6.4.4. Slučaj korišćenja broj 4. Brisanje poruke iz baze Osnovni scenario: 1. Aktor bira neku od poruka koje su prikazane u tabeli kroz prethodni korak 2. Aktor poziva sistem da izbriše selektovanu poruku klikom na dugme "Izbriši poruku" 3. Sistem briše selektovanu poruku i sve slogove iz podreñene strukture a koji se odnose na

selektovanu poruku Alternativi scenario: 1.1. Ne postoje poruke u bazi, ili nisu prikazane u tabeli 2.1. Nije selektovana ni jedna poruka 3.1. Greška prilikom izvršavanja procedure (neuspešna konekcija i slično)

6.4.5. Slučaj korišćenja broj 5. Setovanje parametara RS232 konekcije Osnovni scenario: 1. Sistem učitava moguće opcije i prikazuje podrazumevane parametre 2. Aktor menja podrazumevane parametre (opciono) 3. Aktor klikom na dugme "Podesi parametre" poziva sistem da podesi parametre 4. Sistem dodeljuje parametre konekciji Alternativni scenario: 4.1. Neuspešno podešavanje parametara (nemogućnost otvaranja porta i slično)

6.4.6. Slučaj korišćenja broj 6. Čitanje poruka iz telefona

Osnovni scenario: 1. Aktor poziva sistem da prikaže SMS poruke koje su primljene 2. Sistem prikazuje poruke Alternativni scenario: 2.1. Nije uspostavljena uspešna konekcija sa portom

6.4.7. Slučaj korišćenja broj 7. Brisanje poruka iz telefona

Osnovni scenario: 1. Aktor poziva sistem da izbrise sve SMS poruke Alternativni scenario: 1.1. Nije uspostavljena uspešna konekcija sa portom



Biljana Djukanovic


6.4.8. Slučaj korišćenja broj 8. Slanje SMS poruka Osnovni scenario: 1. Aktor poziva sistem da prikaže sve poruke koje treba poslati klikom na dugme "Učitaj

poruke za slanje" 2. Sistem prikazuje poruke u tabeli 3. Aktor selektuje poruku koju želi da pošalje i klikom na dugme "Pošalji" poziva sistem da

pošalje poruku 4. Sistem šalje poruku-poruke 5. Sistem ažurira status poruke i upisuje u tabelu logova podatak o svakoj poslatoj poruci Alternativni scenario: 2.1. Ne postoje poruke koje čekaju naslanje 4.1. Nije selektovana ni jedna poruka iz tabele 4.2. Nije uspostavljena uspešna konekcija sa portom



Biljana Djukanovic


6.5. Izgled ekrana MoodleSMS aplikacije

Slika 30. Početni ekran desktop aplikacije MoodleSMS

6.5.1. Unos nove poruke za konkretni dogañaj u bazu Aplikacija je razvijena tako da za slanje koristi poruke koje se nalaze u bazi, tako da sve poruke moraju prvo biti unete u bazu, tačnije u tabelu mdl_sms_message. Unos u ovu tabelu je moguć iz ove, desktop aplikacije ali iz veb aplikacije koja je integrisana u moodle veb sajt a koja će kasnije biti detaljnije opisana. Obe aplikacije koriste sql procedure koje su napravljene kao storne procedure. Forma za unos, prikaz i brisanje poruka iz baze prikazana je na slici gore. Poruka se može odnositi na jednog korisnika ili za neki dogañaj. Na sledećoj slici je prikazan postupak za unos poruke koja se odnosi na neki dogañaj iz sistema. Postupak je sličan kao i kod poruka koje se odnose na konkretnog korisnika. Korisnik bira iz padajuće liste dogañaj na koji se poruka odnosi (narandžasta strelica). Dalje



Biljana Djukanovic


se unosi tekst SMS poruke i datum do kada poruka može da se pošalje, do kada je validna. Posle unetog datum poruka se ne može slati bez obzira ako ima status "created" a ne "sent" (plave strelice). Klikom na dugme "Dodaj poruku" poruka se upisuje u bazu (zelena strelica).

Slika 31. Unos poruke za dogañaj "Upravljanjem razvojem preduzeća" Na kraju izvršenja procedure za unos poruke u bazu sistem ispisuje poruku o uspešnosti unosa (crvena strelica, slika 31).



Biljana Djukanovic


6.5.2. Unos nove poruke za konkretnog korisnika u bazu Procedura za unos nove poruke koja se šalje jednom korisniku je prikazana na slikama ispod. Prvi korak je izbor korisnika kome se šalje poruka, to može biti svaki korisnik, student, profesor, administrator, koji je unet u sistem kroz implementiranu veb aplikaciju zasnovanu na moodle platformi. Da bi se poruka odnoslila samo na jednog korisnika neophodno je da se selektuje opcija "Privatna" (kao što je prikazano na slici, narandžaste strelice). Dalje se unosi tekst SMS poruke i datum do kada poruka može da se pošalje, do kada je validna. Posle unetog datum poruka se ne može slati bez obzira ako ima status "created" a ne "sent" (plave strelice). Klikom na dugme "Dodaj poruku" poruka se upisuje u bazu (zelena strelica).

Slika 32. Unos podataka



Biljana Djukanovic


Slika 33. Generisanje greške i ispis upozorenja – Poruka sadrži više od 160 karaktera Posle ispravke i smanjivanja broja karaktera u poruci sistem upisuje poruku u bazu i ispisuje poruku o uspešnosti upisa.



Biljana Djukanovic


Slika 34. Uspešan upis poruke u bazu



Biljana Djukanovic


6.5.3. Pregled poruka iz baze Klikom na dugme "Učitaj poruke" (zelena strelica) prikazuju se sve poruke koje su upisane u bazu. Pored šifre svake poruke prikazan je datum kreiranja i isteka poruke, tekst poruke, status i polje za šifru dogañaja i šifra korisnika.

Slika 35. Prikaz poruka upisanih u bazu



Biljana Djukanovic


6.5.4. Brisanje poruka iz baze Da bi se neka poruka izbrisala potrebno je da se selektuje u tabeli gde je prikazana (prikazano narandžastom strelicom na slici ispod) i da se klikne na dugme "Izbriši poruku". Ukoliko je poruka koja se briše poslata ona ima i slog u tabeli mdl_sms_message_log. Kod brisanja poruka iz tabele mdl_sms_message brišu se i podaci u podreñenoj strukturi vezani za tu poruku.

Slika 36. Brisanje poruke



Biljana Djukanovic


6.5.5. Podešavanje parametara RS232 konekcije Konekcija sa RS232 portom ima niz parametara koji se podešavaju prilikom inicijalizacije konekcije. Ukoliko se ne setuju parametri konekcije aplikacija će pokušati da uspostavi konekciju sa podrazumevanim parametrima. Svaki parametar je detaljnije objašnjen u 6.3.1. poglavlju. Inicijalne vrednosti koje se dobiju kada se otvori tab "Setovanje parametara" su prikazane na slici ispod.

Slika 37. Ekran za setovanje parametara RS232 konekcije sa inicijalnim vrednostima Najbitniji parametar konekcije je naziv porta na koji je modem instaliran u ovom slučaju to je port sa nazivom "COM5".



Biljana Djukanovic


Slika 38. Izmenjeni parametri konekcije

6.5.6. Pregled pristiglih SMS poruka korišćenjem AT komandi Pregled poruka koje se nalaze na kartici je sličan kao kod HyperTerminala. U polje se upisuju pristigle poruke sa rednim brojem, brojem telefona sa kog su pristigle, datumom i sa statusom. Na ekranu za pregled poruka postoje opcije za otvaranje i zatvaranje porta. Korisnik može otvoriti port klikom na dugme "Otvori port" i onda klikom na dugme "Pročitaj poruke" pozvati sistem da prikaže sve pristigle poruke. Opciono po prijemu poruka korisnik može zatvoriti port klikom na dugme "Zatvori port" i tako omogućiti drugim aplikacijam ukoliko je to potrebno da koriste port. Sistem prikazuje i pročitane i nepročitane poruke AT komandom +CMGL="ALL" , što će biti prikazano na slikama ispod. Klikom na dugme "Otvori port" (zelena strelica) otvara se port i sistem prikazuje poruku (crvena strelica).



Biljana Djukanovic


Slika 39. Generisanje greške prilikom otvaranja porta Na slici 39 generisana je greška: "Greška Port je trenutno zauzela aplikacija:COM5" što znači da neka aplikacija, u ovom slučaju aplikacija nazvana "COM5" već koristi port koji želimo otvoriti.



Biljana Djukanovic


Slika 40. Uspešno otvaranje porta Slika 40 predstavlja uspešno otvaranje porta i dalje je moguće čitati poruke koje se nalaze na modemu instaliranom na taj port. Klikom na dugme "Pročitaj poruke" u polje ispod se upisuju sve poruke koje se trenutno nalaze na kartici.



Biljana Djukanovic


Slika 41. Poruka sa statusom "REC UNREAD" znači da poruka nije pre čitana Kao što se može videti na slici 41 postoji jedna poruka i njen status je "REC UNREAD" što znači da je prvi put pročitana. Na sledećoj slici je prikazan drugi poziv za prikazivanje poruka gde se vidi da je poruka izmenila status u "REC READ" što znači da je već bila pročitana.



Biljana Djukanovic


Slika 42. Lista primljenih poruka

6.5.7. Brisanje SMS poruka korišćenjem AT komandi

Procedura za brisanje SMS poruka sa SIM kartice se poziva klikom na dugme "Izbriši poruke" kao što je prikazano na slici 43. Ovom procedurom se brišu sve primljene SMS poruke bez obzira na njihov status, tj. da li su pročitane ili ne. AT komanda koja briše poruke je AT+CMGD sa parametrom broj poruke.



Biljana Djukanovic


Slika 43. Prikaz poruka neposredno pre poziva procedure za brisanje Posle poziva procedure za brisanje, klikom na dugme "Pročitaj poruke" mogu se pročitati komande koje su poslate na port (na primer at+cmgd=1 komanda za brisanje prve poruke iz memorije).



Biljana Djukanovic


Slika 44. Praćenje izvršenja komandi za brisanje poruka Na slici 45 je prikazana poruka koja se dobije posle uspešnog izvršenja komande za zatvaranje porta.



Biljana Djukanovic


Slika 45. Zatvaranje serijskog porta

6.5.8. Slanje SMS poruke korišćenjem AT komandi

Kao što je rečeno poruke se šalju preko serijskog porta koriščenjem AT komandi. Da bi se poruka poslala potrebna su dva koraka. Prvi korak je prikaz poruka koje čekaju na slanje kao što je prikazano na slici 46. Klikom na dugme "Učitaj poruke za slanje" u tabeli se prikazuju sve poruke koje treba da se pošalju.



Biljana Djukanovic


Slika 46. Prikaz poruka koje čekaju na slanje Selektovanjem poruke iz tabele i klikom na dugme "Pošalji" poruka se šalje. Istovremeno status poruke prelazi sa "created" na status "sent" i u podreñenu strukturu se upisuju podaci kome i kada je poslata poruka.



Biljana Djukanovic


Slika 47. Slanje SMS poruke

Prosečna brzina slanja poruka na modemu koji je korišćen za razvoj i testiranje ove aplikacije je 6 sekundi po poruci.



Biljana Djukanovic


6.5.9. Unos poruka u bazu za dogañaj – veb aplikacija

Slika 48. Link za unos poruke na strani za editovanje dogañaja Klikom na link "Insert message for this event" otvara se novi ekran za unos poruke. Kao parametar se prosleñuje šifra dogañaja.



Biljana Djukanovic


Slika 49. Izgled ekrana za unos poruke Korisik unosi tekst poruke (do 160 karaktera) i vreme do kada poruka treba da se pošalje. Klikom na dugme "Dodaj poruku" poruka se upisuje u bazu. Poruke ovog tipa se šalju svim korisnicima koji su prijavljeni za kurs kome selektovani dogañaj pripada.

6.5.10. Unos poruka u bazu za konkretnog korisnika – veb aplikacija

Drugi ekran je za unos poruka koje se odnose na jednog korisnika i koje se šalju samo njemu za razliku od poruka koje se odnose na dogañaj i koje se šalju svima koji su prijavljeni na kurs na koji se dogañaj odnosi.



Biljana Djukanovic


Slika 50. Link za unos nove poruke na strani za editovanje korisnika



Biljana Djukanovic


Slika 51. Izgled ekrana za unos poruka za konkretnog korisnika



Biljana Djukanovic


6.6. Dijagrami sekvenci

6.6.1. SK1 – Unos nove poruke za dogañaj u bazu

Slika 52. Dijagram sekvenci za slučaj koriščenja broj 1 – Unos nove poruke za dogañaj



Biljana Djukanovic


6.6.2. SK2 – Unos nove poruke za korisnika u bazu

Slika 53. Dijagram sekvenci za slučaj korišćenja broj 2 – Unos nove poruke za korisnika



Biljana Djukanovic


6.6.3. SK3 – Pregled poruka iz baze

Slika 54. Dijagram sekvenci za slučaj korišćenja broj 3 – Pregled poruka iz baze

6.6.4. SK4 – Brisanje poruke iz baze

Aktor frmMain clsDBHendler MySql stored procedures

Load messages ReadMessages() usp_GetMessages()

List of messagesReturn list of messagesShow list of messages

Select message from table

Delete message DeleteMsg(messageid) usp_Delete_SmsMessage(messageid)

Successfulness of executionSuccessfulness of execution

Slika 55. Dijagram sekvenci za slučaj korišćenja broj 4 – Brisanje poruka iz baze



Biljana Djukanovic


6.6.5. SK5 – Setovanje parametara RS232 konekcije

Slika 56. Dijagram sekvenci za slučaj korišćenja broj 5 - Setovanje parametara RS232 konekcije



Biljana Djukanovic


6.6.6. SK6 – Pregled SMS poruka

Slika 57. Dijagram sekvenci za slučaj korišćenja broj 6 – Pregled SMS poruka

6.6.7. SK7 – Brisanje SMS poruka

Slika 58. Dijagram sekvenci za slučaj korišćenja broj 7 – Brisanje SMS poruka



Biljana Djukanovic


6.6.8. SK8 – Slanje SMS poruke

Slika 59. Dijagram sekvenci za slučaj korišćenja broj 8 – Slanje SMS poruke za dogañaj

Slika 60. Dijagram sekvenci za slučaj korišćenja broj 8 – Slanje SMS poruke za korisnika



Biljana Djukanovic


7. Zaključak Svako ima pravo na učenje, napredak, na pravične i zadovoljavajuće uslove za rad. Omogućavanje svakom čoveku ovih prava je težak i dugotrajan proces ali kao takav on mora biti kontinuirano sprovoñen i unapreñivan. Napredak nauke i tehnologije omogućava napredak čovečanstva, humanizovanje uslova za život, učenje, rad. Bolji uslovi za rad dovode do povećanja produktivnosti i daljeg napredka u svim segmentima. Ciklus poboljšanja ne sme biti prekinut i svaki njegov segment mora biti pažljivo planiran. To znači da se svakom čoveku od najranijeg uzrasta moraju obezbediti optimalni uslovi za učenje, rad i napredak. Pojam "Informatičko doba" (Information age) počinje da se koristi devedesetih godina dvadesetog veka da bi označio pomeranje fokusa svetske ekonomije sa proizvodnje fizičkih dobara (Industrial age, industrijsko doba) na proizvodnju i manipulaciju informacijama. Kreiranje i razmena informacija nije više zahtevalo mnogo vremena a što je veoma bitno ni novca. Moderne tehnologije moraju biti dostupne svima, ali i njihova upotreba mora biti pažljivo planirana i implementirana. Informacija kao jedna vrsta robe ima svoju specifičnost a to je da onaj ko je pruža ne ostaje bez nje. Internet omogućavaju da informacije budu dostupne svim zainteresovanim stranama, gotovo istovremeno bez obzira u kom delu sveta se nalaze. Takve mogućnosti moramo iskoristiti za zadovoljavanje potreba savremenog društva za pravovremenim, kvalitetnim informacijama. Informaciono-komunikacione tehnologije se sve više koriste u obrazovanju i u našoj zemlji. Najčešće njihova primena je vezana za visokoškolske ustanove ali kako smo to videli i u ovom radu radi se na implementaciji modernih rešenja i u osnovne i srednje škole. Obrazovne platforme predstavljaju proizvod nastao kao odgovor na potrebe za lakim manipulisanjem informacijama u procesu obrazovanja, bilo formalnog bilo neformalnog. U ovom radu su prikazane neke platforme a centralno mesto zauzima moodle platforma i neka od rešenja koja se zasnivaju na njoj. Modularna arhitektura Moodle platforme i činjenica da se zasniva na otvorenom kodu su učinile Moodle veoma popularnim rešenjem kada je reč o unapreñenju elektronskog obrazovanja neke organizacije. Proširenje funkcionalnosti osnovnog paketa koji se dobije je veoma lako. Takoñe online zajednica koja koristi ovu tehnologiju je veoma raspoložena da svoja iskustva i funkcionalnosti koje su oni razvili za svoje potrebe podele se drugima.



Biljana Djukanovic


8. Reference

• Java 2, Tom II – Napredne tehnike, Cay S. Horstmann, Gary Cornell, CET, 2008.

• Introduction to Programming Using Java, David J. Eck, 2006.

• Mastering Enterprise JavaBeans 3.0, Rima Patel Sriganesh, Gerald Brose, Micah Silverman, WILEY, 2006.

• Java J2SE 5: kompletan priručnik, Herbert Schildt, Mikro knjiga, 2006.

• Misliti na Javi, Bruce Eckel, Mikro knjiga, 2007.

• Priručnik za MySQL, Luke Welling, Laura Thomson, Mikro knjiga, 2005.

• UML vodič za korisnike, Grady Booch, James Rumbaugh, Ivar Jacobson, CET, 2000. • http://www.moodle.org • http://en.wikipedia.org • http://java.sun.com • http://www.developershome.com • http://www.decode.co.rs • http://www.blackboard.com • http://www.atutor.ca • http://www.netbeans.org • http://www.phpeditor.kit.net • http://www.mysql.com • http://www.bookit.net • Republička agencija za telekomunikacije, http://www.ratel.rs • Centar za obrazovne politike , http://www.cep.edu.rs • Fond za otvoreno društvo, Srbija, http://www.fosserbia.org • Ministarstvo prosvete Republike Srbije, http://www.mps.sr.gov.yu • http://www.cobiss.net • http://webrzs.stat.gov.rs • Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu, http://www.coe.org.rs • http://www.doba.rs/e-studij_poslovanje • Evropska komisija, http://ec.europa.eu • Akademska mreža Srbije, http://www.amres.ac.rs • Information and Communication Technology in European Education Systems, 2001,

http://promitheas.iacm.forth.gr/i-curriculum/Assets/Docs/ICT.pdf • Evropeizacija Srbije, Društvo znanja, Fond za otvoreno društvo, Beograd, 2008.

http://www.fosserbia.org/download/Drustvoznanja.pdf

Documents

Moodle SMS Master rad