Microsoft Word - Moren Denijel Kejz - Prsten.doc

Moren Denijel KejzPRSTENPrevo: ivkovi Mirjana/Janoski Sonja Moran Daniel Keys RING (THE), 1989.1. DECA Godina 3018. posle Ognja.U ovim, poznim danima Zemlje, prolee sporije pristie nego u ono vreme kad je svet jo bio mlad, i bre odlazi. Nenegovano drvee hrast, jasen i orah rastu visoko du obala velike reke Almandar, i lie im pupi u sve toplijem vazduhu nastupajueg, kratkotrajnog leta. Jedna ogromana povrina obrasla dinovskim sekvojama polako se iri ka severu doline. Tiina vlada nad onim to se nekada zvalo Dolina vladara; od severnog kraja doline, gde Velika brana zadrava nadirue vode Jedinog okeana; tiina, niz brda i stepe kroz koje protie Almandar. Tiina vlada u graevinama koje se jo nisu sruile, eonima poto je ovek prepustio Zemlju delfinima. Povetarac se poigrava cvetovima vinje i zumbula, divljih belih orhideja i purpurnih rua, zvanim Solanova krv.Dok prolee odmie, ptice se s vremena na vreme oglase i razbiju tiinu; crvendai, vrane i plave ptice, debeli golubovi i galebovi, kojih ima na hiljade.U jednom trenutku cvrak zaluta u vazduni prostor iznad doline, i oruja, ostavljena da mirno poivaju tokom hiljada obilazaka oko sunca, odjednom proplamsaju i oive. Laseri, ija je namera da proseku metal, kao od ale prodiru kroz perje i uplju kost, i ptica se strmoglavljuje ispustivi jedan jedini, gotovo ljudski krik. Delfini posmatraju taj prizor iz najviih komora ustava koje gledaju na dolinu, i kikou se jedan drugom od uivanja, jer svraci su snana, opaka stvorenja koja su ve mnogo kog delfina odvukla preko talasa do oblinje obale i pojela ga.ivotinje vee od ptica tiho tapkaju kroz ume koje su izrasle i ispunile dolinu. Beli medvedi, ije je krzno ree nego u one stare rase od koje su potekli, najvei su od svih mesodera irom doline. Krda mrkih divljih konja i jelena slobodno tre; dabrovi rade celom duinom reke Almandar, a pastrmke i somovi i mla kalifornijske pastrmke munjevito promiu ispod njene povrine. Klonirani dvozeevi, sa prednjim apama koje hvataju sve ivo, vitlaju i promiu kroz kronje drvea, a put im ponekad presecaju samo tromi, gotovo nezainteresovani potomci onih maaka koje su pravili drutvo vladarima i radnicima u minulim eonima.Sa severne i istone strane, Dolina vladara opasana je Jedinim okeanom,koga dri na odstojanju polje sila i Velika brana; na junoj i istonoj strani uzdiu se planine. Sama dolina nije mala; nekada se njenom irinom prostiralo osamdeset gradova i sela, od podnoja planine sve do Velike brane, koja zadrava more. Na severnom kraju doline lei jezero TPau, koje se obnavlja vodom iz okeana to se cedi do njega kroz zemlju, i iz kojeg izvire reka Almandar.Neko ko je sklon cinizmu neko kao to je, recimo, plamenokosi Loga, Gospodar Svetlosti, koji je doiveo vie ratova nego prijateljstava, prepun poroka i ovek koji je ponovo otkrio poker, bacanje kockica i rokenrol taj neko nalik na njega moda bi zapao u iskuenje da ukae na slinost izmeu Doline vladara i Rajskih vrtova Edena koji pripadaju jednoj od nekadanjih religija oveanstva.To poreenje, naravno, najverovatnije nee biti napravljeno.Dolina je nenaseljena, i takva je ve veoma dugo.Prolee polako ili."Zaboravite da sam ikad pomenuo Eden, zaboravite da sam uopte zagovarao pojam raja hoete li tako biti zadovoljni? Da li je uopte vano to je Stvoriteljka T'Pau bila hrianka? U svojoj mudrosti petogodinjaka verovatno ste ve naslutili odgovor: po svoj prilici nije."Senke su im se meale sa senkama ume. Dvanaestoro dece, pratei u stopu visokog odraslog oveka niz stazu natkriljenu kronjama drvea, ubrzalo je korak. Bila su to normalna deca; u svom detinjem uzrastu, bila su istovremeno i sve to je preostalo od detinjstva ljudskog roda. Kada postanu zrela, uzee na sebe moi i zadatke o kojima nisu ni mogli sanjati ljudi prethodnog doba; preobrazie se, i ta promena nee biti ni spektakularnija ni sutinskija od one kojom se gusenica pretvara u leptira.Ali to e se dogoditi kasnije; za sada su to bila samo deca.Obuen sav u zeleno i crno, sa kovrdavom riom kosom koja mu je padala po ramenima, odrasli ovek nije zastao da ih saeka. Koraao je odmerenim i ravnomernim koracima, kao da e tako obii ceo svet ne usporivi nijednom, samo ako mu se prohte.Lako zadihana, deca su ga obasipala pitanjima, sa oduevljenjem radoznalaca. U poetku ih je njegovo ponaanje malo strailo, ali to nije dugo trajalo. Veina ih je prvi put dola da poseti Zemlju, veini e to ujedno biti i poslednji put. Odrasli ovek je odgovarao na neka od tih pitanja, i priao im o medvedima i zato su medvedi mesoderi, o ledenom dobu i potopu koji je nastupio posle prvog i najveeg od svih Ognjenih ratova, o delfinima i o sporazumu po kojem su dobili vodom potopljenu planetu koja se tako udno i pogreno nazivala Zemljom. Neke odgovore je preutao, i tako deca nisu saznala o laserskom oruju koje je titilo najvei deo doline, niti o kloniranim crvenim svilaima i svracima koji su proizvedeni u potonjim fazama Ognjenih ratova.U odgovor na jedno pitanje rekao je: "Trebalo je da odete pre nas".Najzad su stigli do jednog ogromnog polja, kilometrima u preniku, istinena kojoj nije raslo ni drvee ni cvee. Ispunjavala ju je divlja trava, zelena i smea, pod blistavim suncem. Reka po imenu Lovaka reka, koja je tekla nanie da se ulije u veliku reku Almandar, oiviavala je polje s jedne strane; uma je bila sa druge. Stojei na samoj ivici ume mogli su da vide, ako pogledaju u junom i istonom pravcu na pobre Crnih planina, daleke, blistave tornjeve grada Skuptine. Odrasli ovek nije gledao u pravcu Skuptine. Pogled mu je lutao po pustom polju. "Evo, tu se to dogodilo," kazao je tako tiho da su deca morala da se napregnu da ga uju. "Tu je pao Solan, a s njim i nae nade za mir... "Stajao je tako, utke, utonuo u seanja, sve dok deca iza njegovih lea nisu poela da se komeaju, i jedna devojica, koja je imala otprilike osam godina i bila hrabrija, ili gluplja od ostalih nije upitala: "Loga? Moemo li da vidimo Skuptinu?"

ovek nije odgovorio. Bletava traka svetlosti zgusnula se oko njih, za trenutak zasenivi i samo sunce.A onda su nestali.Ponovo su se pojavili u Dvorani ogledala.Njihove slike u ogledalu odskoile su od njih stotine visokih, plavookih Loga, hiljade i hiljade deca. Loga je ovo mesto izabrao da ih iznenadi, i sada je strpljivo ekao dok su deca uzvikivala, zadivljena svojim orujem, i pokuavala da prou kroz ogledala da vide ta je s druge strane. Najzad, ne rekavi ni re, on se okrenu od njih i poe niz dvoranu.Deca pohitae za njim, da ne izgube pravog Logu meu njegovim slikama u ogledalu.Uleteli su u veliku Salu Skuptine zaprepaujuom brzinom. U jednom asu jo su bili u Dvorani ogledala; u sledeem ve vie nisu, a nikakva vrata se nisu mogla videti. To samo po sebi nije uplailo decu, jer takvih Kapija bilo je i kod kue, iako su uvek bile upadljivo obeleene i nisu nestajale kad se proe kroz njih.Sala Skuptine nije bila onakva kakvu su oekivali.Naravno, ona su ve prouila njene opise i videla holograme, ali sve to nije bilo dovoljno da ih pripremi za taj velianstveni prizor.Sama graevina leala je na jednoj istini, stotinama metara u preniku, smetenoj visoko u Crnim planinama. Jedna prastara pista, sa nekada blistavim oznakama za sletanje koje su sada bile prekrivene prainom vekova, bila je, pored same skuptinske Sale, sve to se na toj istini nalazilo.Nita od toga, svakako, nije ih iznenadilo.Ali... tavanica je lebdela itavih petnaest metara iznad njih, ukraena izvajanim figurama od zlata i srebra, bez ikakave fizike potpore. Zidovi su se uzdizali na osam metara oko Sale, s june, istone i zapadne strane, a onda se naglo sputali do samog poda na severnoj strani, tako da je ceo severni kvadrat bio otvoren ka nebu. Sa bilo kog sedita u Sali moglo se pogledati dole, ka severu, i videti prastara pista, a iza nje itava dolina sa svim to je bilo u njoj. Redovi sedita uzdizali su se jedan za drugim oko sredita Sale, dovoljni da se u njih istovremeno smesti stotine ljudi... Jedan jedini toranj od crnog mermera iaranog sjajnim zlatnim ilama uzdizao je dva metra juno od najsevernije take u Sali govornica sa koje su se vladari Zemlje obraali jedni drugima u sveanim prilikama."Eto, tu su vladari drali sastanke, ree Loga. Lice mu je imalo nedokuiv izraz, a kaiprst rukavice na desnoj ruci bio je siv od debelog sloja praine to ju je zagrebao sa povrine govornice. "Na ovom mestu pokuali su da ih sve okupe Kaina i Mastona, ratnike i radnike i Divove... "Deak koji je ranije postavio Logi pitanje o raju koji je ovaj pomenuo, petogodinjak ozbiljnog lica po imenu Inlije, ponovo se oglasi: "Otkud zna, Loga?""Hmm?" Loga odsutno pogleda deake. "Otkud znam? Nije vano."Ali dete nije odustajalo. "Jesi li bio tamo?"Loga razmisli, a onda lagano odgovori: "Postojao je ovek po imenu Loga, i da, on je bio tamo. Ali to se deavalo veoma davno, i sve je bilo mnogo drukije nego sada." On im okrenu lea i opet se zagleda u dolinu. Jednog dana e morati da prestane s ovim ekskurzijama, i taj teret predati nekom drugom. Deci su one bile potrebne; bilo im je potrebno da dodirnu tlo sa kojeg je njihov narod vodio poreklo, i da udahnu vazduh te planete koju je Loga u mislima jo zvao svojom kuom.Ali moda Loga nije bio pravi ovek da ih tu dovede. Moda e saekati jo dvadesetak godina i natovariti taj posao nekome poput Inlija, za koga lepota Zemlje nee biti izmeana sa bolnim uspomenama."Priaj nam o tome."Neverovatno, pomisli Loga ovo je prvi put da mi to trae, posle toliko godina. Nije imao nameru da im ita kae o detinjstvu njihovog, ljudskog roda, o uasima koje su vladari, radnici i divovi inili jedni drugima. Bili su isuvie mladi...uo je svoj glas kao da dolazi s nekog drugog mesta; rei su izlazile iz njega smireno i odmereno."Pre mnogo vremena, ljudi su vodili ratove jedni protiv drugih. Borili su se, deco, bedno i toliko neveto da nisu mogli da unite one koje su smatrali svojim neprijateljima, ve samo da im nanesu zlo i ostave ih na slobodi, da se svete, i tako opet, u krug, bez kraja. Poelo je zato to su radnici hteli da budu slobodni, a i divovi, koji su radili za vladare... Ne", ispravi se on, i glas mu je odjeknuo snano, gotovo grubo, "poelo je zato to su hteli da upravljaju..." Glas mu se prekinu usred reenice i on postade svestan da mu ruke drhte, pa ih skrsti na grudima da to sakrije. "Bili su budale, svi do jednoga; borili su se za Svetlost kao da je ona neto izvan njih, kao da je oruje ili orue, tukli su se bez prekida, sve do kraja a na taj nain se ne moe iz mraka dospeti do Svetlosti."I dok su mu svetloplave oi, nevidei, zurile u Dolinu vladara, Gospodar Svetlosti po imenu Loga ispria tako prvi put u ivotu, kao da neki ogromni teret skida sa sebe, istinitu priu o Kainu i Lodenu, Senti i Solanu, i da, istinu koja se krila iza legende koja se zvala Orion od Istmara.

Prvi deo: DIJAMANT DANA2. KRAA Godina 1284. posle OgnjaIspod valovitih bregova Istmara vasionski brod je nastajao tokom itave decenije. U ogromnim Peinama na istonom kraju doline, inenjeri su crtali planove, gradili i proveravali, lansirali brod pa ga posle leta prepravljali, podvrgavali ga testovima analize stresa, razbijali ga i opet ga gradili.Podtalasni motor ak nisu mogli ni da testiraju; nisu dovoljno znali o tome kako funkcionie. Prema najblioj proceni inenjera, motor je bio pouzdan jo za recimo etiri do pet podsvemirskih padova. Nisu ak smeli ni da naprave opitni pad, jer time bi iskoristili jedan od nekoliko dragocenih i neznanih padova koji su motoru jo preostali.U Peinama je to bio jedini takav motor.Jednog jutra, poetkom zimske etvrti 1284. godine p. O., jedan visoki ovek, beloput kao kreda, poao je da ue kod svoga gospodara. ovek se zvao Kavad. U oima ljudi iz doline vladara i radnika, bez razlike bio je varvarin poreklom iz jednog mesta iza Blistave pustinje, pripadnik beloputog, srebrnookog plemena Selvren. Nije delovao kao varvarin, a to je moda bilo samo zato to je ve prilino bio star i to je dobro poznavao pravila ophoenja u civilizovanom svetu. Od kada je sazreo, najvei deo ivota proveo je u slubi oveka koga je ak i njegova, Kavadova majka, smatrala groznim.On zakuca na vrata Kainovog stana samo jedanput, jako i odseno.Straari pred vratima njegovog gospodara jedan od njih iz njegovog plemena, Selvren kao da ga ni ne primetie; ne bi ga zaustavili, kao ni samoga Kaina. Kainova sluavka u kupatilu spavala je iza vrata, na poljskomkrevetu.Meki, melodini glas bio je donekle priguen zbog vrata koja su ih delila."Ui."Kavad se provue kroz vrata. Prva od pet soba od kojih se sastojao stan njegovog gospodara bila je gotovo mrana; to se esto deavalo, ali Kavadu to nije smetalo. Video je u mraku bolje od Kaina, bolje od ma kog radnika; ak bolje, slutio je, i od samih kloniranih vladara. Kain je sedeo tano u geometrijskom sreditu sobe, okruen mekim prostirkama od jelenjeg krzna i jastuiima od bele suneve svile, ukrtenih nogu i ispravljene kime, a ake su mu poivale na kolenima. Priguena lebdea svetla neumorno su poskakivala u vazduhu iza Kaina, bacajui treperavu i grotesknu senku u pravcu Kavade.On tiho progovori."Dobro jutro, Kavade."Kavad samo malo sagnu glavu; gospodar nikada nije od njega traio neto vie. Da je morao da savije koleno, onako kako su radnici navikli da ine pred svojim gospodarima, ne bi ostao u Kainovoj slubi. U njoj je Kavad proveo ve trideset sedam godina. Uloge su im bile tano odreene i Kavad je njima bio do kraja zadovoljan. Kain je bio gospodar, Kavad sluga; a kada su bili i prijatelji, onaj prvi odnos uvek je imao prednost nad drugim."Dobro jutro gospodaru"."ta ima da mi saopti, Kavade?""Gospodaru, brodograditelji su me obavestili da je brod spreman, spreman da ne moe biti bolje."Kain pokrenu glavu i Kavadu se uini da je klimnuo. "Jesi li saznao neto novo o namerama vladara? Neto se dogaa u skuptini... Oseam to.""Gospodaru, ao mi je, nita novo nismo saznali."Crte Kainovog lica nisu se razaznavale u mraku. Kavadu se, ipak, uini da se nasmeio. "Tako, dakle. Brod je spreman." On pljesnu otro rukama, samo jedanput, i njegova sluavka za kupanje pojavi se skoro istog asa na vratima. "Donesi mi letako odelo", naredi on. Sluavka u kupatilu, mlado devoje ije ime Kavad nikako nije uspevo da zapamti, utra, mimo Kavada, u susednu sobu.Do njih potom dopre tiho utanje odee koja se priprema."Deset godina provedenih u miru", primeti Kain. Glas mu je bio mek, kao i obino, i gotovo lirski; Kavad je esto pomiljao da njegov gospodar sigurno veoma lepo peva, iako ga nikada nije uo da je pustio glas. "Deset godina primirja sa vladarima, a dvadeset godina ratovanja s njima, pre nego to su pristali da ga zakljue; i jo hiljadu godina ropstva, pre toga."Ovoga puta, Kavade," ree on, "mi emo pobediti."Do izlaska sunca trebalo je da proe jo neto vie od jednog sata.U letakom odelu iji je model bio prastar a izrada nova, visoki, crnokosi i crnooki ovek, koji se zvao Kain od Istmara, koraao je sasvim sam kroz jedva osvetljene hodnike Peina.Na prvi pogled, dok se jo ne uoe dubine u njegovim oima, reklo bi se damu je dvadeset pet godina.Brodogradilite se nalazilo na krajnjem severu Peina; stanovi Kaina i njegovih podanika bili su, sigurnosti radi, na krajnjem jugu. Od Kainovog stana do brodogradilita moralo se podue peaiti, uglavnom uzbrdo. Stanovi su bili duboko pod zemljom; brodogradilita samo jedan sloj ispod njene povrine. Kainu nikada nije palo na pamet da povede svoju telesnu strau kad bi sam, nou, hodao svojim carstvom. Bio je najstraniji, a verovatno i najomraeniji ovek na kugli zemaljskoj.Sigurno je da je bio najsmrtonosniji. Radnika, ili radnike koji bi napravili greku da pokuaju da ga ubiju ekala je brza i sigurna smrt.Vladar Loden verovatno je bio jo opasniji od Kaina; od njega je strepeo, ini se, vei broj razumnih stvorenja. Ali Loden, prema Kainovom miljenju, nije bio ljudsko bie.Kain je koraao niz hodnike. Vrata su se otvarala kad bi im se pribliio, i zatvarala kad bi proao kroz njih. U jednom trenutku put mu se ukrsti sa dva para varvara, njegovih gardista iz plemena Selvren, koji su vrili smenu strae na Istonoj kapiji. Jedan je bio melez, tamnije puti od svojih drugova, ali sa istim srebrnim oima. Kain im se nije obratio, ve je samo produio da koraa. Straari su za trenutak zastali, a zatim nastavili svoj posao. U priguenoj svetlosti koju su propisivali standardi u vreme nonih sati, ovek bi pomislio da ga nisu ni primetili.Bili su iz plemena Selvren.Taj ovek bi pogreio.Iako je bilo duboko u no, brodogradilite je vrvelo od posla, usredsreenog na vitku iglu od crnog metala, potpuno drugaiju od ostalih borbenih letelica to su stajale postrojene du brodogradilita. Na brodu se nije moglo videti nikakvo oruje; nikakva postolja za lasere, nikakvi drai za tragae toplote. Glatki, crni trup bio je potpuno ravan, bez ikakvih avova ili tragova zavarivanja. Izgledalo je da upija svetlost; na povrini nije bilo nikakvog odbleska.Bio je rezultat desetogodinjeg truda najboljih inenjera koji su se meu ljudima mogli nai. Bio je, onoliko koliko su to Kainovi inenjeri umeli da izvedu, tana kopija klizaeg broda klase 'Soko', najmanjeg vasionskog broda breg od svetlosti koji je ikada bio sagraen. Omota, instrumenti, reaktivni motori, sve to bilo je napravljeno po uzoru na svemirske brodove koje je vladar Doner Almandar naruio u treem veku p. O., da budu izvidnica floti koju je lino poveo sa Zemlje u tom istom veku. Podtalasni motor bio je vie nego 'po uzoru' na Donerove brodove; njega su, u stvari, izvadili iz aure jednog, hiljadu godina starog 'Sokola', kojeg su pronali na ivici Blistave pustinje, daleko na jugu. Obnovili su taj podtalasni motor, zamenili mu leite, novim materijalom zamenili sve delove koje su mogli da shvate. Ali srce motora, blokove struje molarnog probabiliteta, nisu smeli da diraju; da su, makar i sluajno, otetili strujne blokove, utroili bi decenije da ih ponovo naprave.Sest pomonika komandanta stajali su iza njih u stavu mirno.Kain i Mersaj stajali su jedan pored drugog u komandnom centru, ispred ogromne mape neba, preko koje se protezala itava esnaestina galaksije. Sjajna plava taka sunev sistem, i Zemlja, premda su u toj rezoluciji bili jedno isto svetlela je na levom kraju mape, a u blizini desnog kraja nalazila se jedna jedina zelena taka. Mapa je bila dvostruko via od oveka; neki div bi, moda, jedva uspeo da joj dodirne gornju ivicu.Naravno, takva ideja bila je smena. Stojei u svom asketski praktinom ratnom kombinezonu, naelnik taba Orin Mersaj razvue oronulo starako lice u smeak. Div koji bi, iz bilo kojih razloga, uspeo da prodre u Peine, bio bi mrtav div."Nemamo decenije na raspolaganju", govorio je Kain bez uzbuenja. "Neto se dogaa u Skuptini, a neto se deava i u orbiti. Vladari se, ini mi se, pripremaju za jo jedan rat. U svakom sluaju", dodade on dok mu je neki ledeni obeenjakluk svetlucao u tvrdim, crnim oima, "ak i ako nisu spremni da prekre Pakt, mi jesmo." Kain se okrenu u stranu od starog generala i opet pogleda na zvezdanu mapu. On dodirnu zelenu taku i mapa smesta zatreperi; u sledeem trenutku na njoj se nalazila slika jednog planetarnog sistema od osam planeta i dva asteroidna prstena. etvrta planeta bila je vea od Jupitera; u orbiti oko tog gasovitog dina nalazio se samo jedan satelit, velik priblino koliko i Zemlja: planeta Kasandra. Kainova primedba nije bila ni u kakvoj vezi sa slikom na ekrenu. "Vladari dre gotovo polovinu ove doline, prijatelju, od Sintera do same Skuptine, celom duinom Almandara; A Maston dri gotovo jednu petinu preostale teritorije. To je neprihvatljivo."General Mersaj klimnu glavom. "Ne protivim se, gospodaru, samo bih voleo da poaljemo nekoga drugog umesto vas."Kain malo pouta. Bili su na istom nivou sa brodogradilitem; kroz isturene prozore za posmatranje mogli su da vide zavrne pripreme vasionskog broda: utovarivale su se elije fuzije i biljka za odravanje ivota sputala se na svoje mesto, blizu pozadine pilotske kabine. Zvuna izolacija nije bila savrena; u tiini, koja je nastala, uo se prigueni zveket i angrljanje teke opreme u radu. Kainov odgovor, kad je nazad doao, donekle je iznenadio Mersaja. Bio je navikao na ludu odvanost radnika, i nije ni za trenutak posumnjao u Kainovu hrabrost; isuvie se esto borio pod njegovom komandom, a jednom prilikom video je kako Kain pobeuje pet izvebanih ratnika istovremeno, u borbi golim rukama. "I ja bih voleo, prijatelju. Kad umrem, vladari e jo koliko sutradan baciti Istmar na kolena. I ja se donekle plaim za sebe. Kada su vladari bili na vrhuncu moi i kad je Doner Almandar poveo svoju zvezdanu flotu sa Zemlje, Sestrinstvo Prstena ga je upozorilo da se ne pribliava njihovoj kui, i on ih je posluao. Ovo je oajniki poduhvat, u jednom oajnikom vremenu." Kainov pogled se povrati iz velikih daljina i on se nasmei kad ugleda izraz lica svog naelnika taba. "Ne bojim se smrti, prijatelju. Ali strepim ako omanem."Kroz interfon se zau poziv, izgovoren glasom inenjera Dailena. "Gospodaru Kaine." Uutao je u magnovenju, gotovo neprimetno. "Va brod je spreman."Kain duboko, polako udahnu vazduh. "Dobro."Mersaj se istog asa ukipi, a onda prui ruku Kainu. Kain smesta isprui svoju i stee ga za miicu.Mersaj je u stvari nameravao da Kainu poeli sreu.Crne oi dotakle su njegove samo za tren, i Kain ree jednostavno: "Poneu tvoje elje sa sobom." Pustivi mu ruku, on se okrenu i, ne osvrnuvi se, krupnim koracima proe kroz kapiju koja je vodila u brodogradilite. Krila kapije se polako razmakoe kad im se pribliio i isto tako paljivo zatvorie za njim.Zaule su se rei, tih... "Kain... samo je Kain u stanju da pokua neto tako sumanuto. Ipak, ako uspe, vladae kao i vladari, veito... " Naelnik taba Orin Mersaj nije ni bio svestan da govori glasno, sve dok nije uo da je neko iza njega snano udahnuo vazduh. On se okrenu da pogleda pomonike komandanta; jedan od njih, nedavno unapreen u taj in, imao je vidno zaprepaen izraz na licu. Starim, pomisli on gadljivo, govorim sa samimsobom. "Da li neto nije u redu, komandante Trei?""Gospodine? Ne, gospodine!"Mersaj nakrivi glavu. "Jesi li se zaprepastio zato to sam za naeg gospodara rekao da je sumanut... ili zato to bi mogao veito da vlada svetom?"Bilo je to najuasnije pitanje koje se moglo postaviti zameniku komandanta Treem, najnieg ranga, odmah iznad ratnika koji jo nije bio siguran u sebe. "Gospodine, ne gospodine. Hteo sam da kaem ni jedno od toga, generale Mersaj... " Glas mu se izgubi.Stari general progovori koliko god je mogao blae. "Mladiu, Kain esto radi sumanute stvari, ja bar tako mislim. Ali ima prednost nad ostalima jer je u svakoj takvoj prilici do sada uvek bio u pravu. Ako te je uznemirio drugi deo moje primedbe koliko ti je godina?"Vovek se tre na to neoekivano pitanje. "Gospodine? Upravo sam napunio dvadeset, gospodine.""Drugim reima, nisi se ni rodio kad se Kain vratio iz progonstva. Ja sam odrastao kao rob vladara; a isto tako i svi ostali ratnici u ovoj slubi koji su prevalili etrdesetu, ili tako nekako. "Mogao bi moda", dodade on tiho, "da podmiti nekog od tih matorih bitangi piem, jedne veeri, pa da ti ispria kako je to izgledalo."Trei bee toliko prebledeo da je liio na nekog od varvarskih straara koji su radili za Kaina. "Gospodine", gotovo je proaptao, "hou. Hvala, gospodine."Kroz prozore za posmatranje Mersaj ugleda kako se poklopac vasionskog broda zatvara za Kainom. I on rasejano odgovori: "Molim lepo."Prolo je ve petnaest godina otkako je Kain upravljao nekom ratnom letelicom. Ipak, pratio je do najsitnijih pojedinosti gradnju ovog svemirskog broda; pilotska kabina bila mu je isto tako dobro poznata kao i simulator u kojem je vebao.Poklopac se zatvori iznad njegove glave, gotovo nevidljivi tit od monomolekularnog kristala, sa indeksom refrakcije blizu nule. Neposredno iza njegovih lea biljka za odravanje ivota bila je ve preplavila kabinu kiseonikom, s vie kiseonika nego to je Kainu bilo potrebno; ali ta biljka bila je proizvod genetskog inenjeringa iz daleke prolosti i Kainovi inenjeri nisu znali kako da joj izmene nivo proizvodnje kiseonika.Ali nije to bila najvea neugodnost. Da jeste, Kain bi mogao da zakopa prsten od lema oko vrata i da udie vazduh iz boce na letakom odelu.Umesto da tako uradi, Kain samo uspori disanje i uskladi prema njemu rad srca."Deset minuta, gospodaru. Spustiemo tit."Kain se ne potrudi da odgovori: nije bilo ni potrebno. Uspostavio je kontakt izmeu elija fuzije i mirno posmatrao kako se penje temperatura reaktivnih motora. Kablovima je brod bio privuen u centar ogromnog, obojenog kruga, u poloaj za lansiranje. Signalna svetla poee da trepere oko krugabezbednosti od izduvne cevi u koje je tehniarima bilo zabranjeno da uu."Gore se nita ne deava, gospodaru. Otvaramo vrata na povrini."Teke ploe iznad Kaina, koje su pokrivale brodogradilite, polako se razmakoe, kreui se u krug. Kroz sve iri otvor po Kainu se prosu zvezdana svetlost. Proao je ve skoro milenijum od kada je na Zemlji bilo neke znatnije industrijske civilizacije; nono nebo iznad doline bilo je upravo bolno jasno i isto, ispunjeno zvezdama.Glas generala Mersaja: "Gospodaru Kaine, da li predajete komandu?"Taj obred je bio neophodan; Peine i njihovi ratnici su se na izvestan nain upravljali prema obiajima Doline vladara ba kao i ma koji radnik na poljima. Vrhovni Gospodar nije smeo da sebe izloi opanosti ako ne preda komandu nad onim to ostavlja za sobom nekome od svojih komandanata; to nije morao biti najstariji po inu, ali najee jeste."Naelnie taba Orine Mersaju, komanda je vama predata.""Gospodaru... tit je sputen."Kain dodirnu jedno dugme na komandnoj tabli.Brod se podie. Zemlja je propadala ispod njega.Leteo je na jug i istok, ne izasvi iz atmosfere. Vladari Zemlje, kako su ak i sada sebe titulisali, drali su svoje brodove u geosinhronoj orbiti. Ako se Kainu loe nasmeila srea, vladari su propustili da primete onaj kratki trenutak kad je tit iznad Peina bio sputen; a ako su to propustili, propustie sve.Leteo je u pravcu juga, preko Blistave pustinje, nisko iznad tla. Stigavi blizu ekvatora, on najzad poe da se penje u velikom luku. Bio je iznad Antarktika kad je konano dosegao nisku Zemljinu orbitu. Zadrao se na trenutak da popravi inklinaciju i tada, po prvi put, ukljui fuzione motore. Trostruko gravitaciono ubrzanje naglo ga obori u auru sedita. Vasionski brod utonu ispod ravni ekliptike sunevog sistema, ubrzavajui to dalje od sunca i njegovog gravitacionog vrtloga. Kain je stoiki podnosio ubrzanje, gotovo i ne mislei na njega. Panja mu je bila daleko od onoga to se obino deava prilikom putovanja svemirskim brodom.Mirno, apatom dopree rei odnekud duboko u njemu, glasom oveka koji bee mrtav jo od Kainovog dvadeset prvog roendana. Usredsredi se; neprijatelj postoji samo u neuravnotenosti.Uronio je u svoj identitet, u dubine savlaivanja, i svet se veoma udalji, pretvorivi se u niz deavanja nekome potpuno drugom.Broj na monitoru komandne table koji je predstavljao gravitacioni vrtlog sunevog sistema utonuo je ispod svetlee vodoravne linije. Fuzioni motori odjednom prestae s radom i Kainova teina ieze: lebdeo je, labavo vezan u svojoj auri. U ureajima iza Kainovih lea struja potee kroz podtalasne motore prvi put u najmanje hiljadu godina.Kain pomeri jedan prst i dodirnu dugme usaeno u naslon za ruke njegove aure.Brod je lebdeo nepomino samo jedan nemerljivi trenutak.Podsvemir je zjapio pod Kainom. A onda brod zaroni ispod stvarnosti.Beskonano vreme prolo je za tren oka.Lebdeo je iznad ravni Kasandrinog planetarnog sistema i brod lagano poe da propada u pravcu njene ose. Kain nije imao pojma odakle je stigao momentum, i nije ga bilo ni briga. On ovla dodirnu mlazeve za ispravljanje, sve dok propadanje ne prestade, i okrenu brod tako da je gledao u pravcu Kasandre, a onda pritisnu dugme za fuzione motore.Nigde u sebi nije osetio ni najmanji trijumf.Iz vasione Zemlja je blistala plavetnilom Jedinog okeana, belinom oblaka i smeom bojom sprene pustinje.Svet ispod Kaina bio je zelen, manje prekriven belim oblacima nego to je bilo normalno za Zemlju. Nije bilo okeana, planina iole vrednih pomena, nije bilo pustinja. Kain je lebdeo u visokoj orbiti iznad Kasandre gotovo itav sat, prouavajui informacije koje su mu davali niim uznemiravani instrumenti. Izvetaji su im bili udni, protivreni. Spektroskopska analiza atmosfere pokazivala je daleko vei procenat lakih gasova nego to je Kain oekivao; sedamdeset tri odsto azota, dvadeset dva odsto kiseonika, i gotovo celih etiri odsto jednako podeljenih na plemenite gasove, argon i helijum. Pomislio je da je to najverovatnije posledica blizine primarnog gasnog dina.Vazduh se, po svemu sudei, mogao udisati; Sestrinstvo Prstena sigurno ne bi otilo sa Zemlje da se nastani u svetu na kome se nije moglo iveti.Magnetno polje planete bilo je veoma snano.... zamagljeni sjaj se pojaavao, i pojaavao, kao treperavi zastor na ivicama Kainove svesti.Tektonska nestabilnost, naravno. Od primarnog gasovitog dina dolazila je snana plima. Na Kasandri mora da ima strahovitih zemljotresa, jer planeta je bukvalno bila razapeta tim nadolaenjima i povlaenjima plime. To, takoe, objanjava i magnetsko polje; komeanja magme u jezeru planete mora da su fantastina.Zivot je vrveo na sve strane. Ugljendioksid je bio samo element u tragu u Zemljinoj atmosferi; sastav vazduha na Kasandri sadravao ga je itavih jedan odsto. Temperaturna kolebanja na povrini bila su upadljivo drukija nego na Zemlji; polovi su bili svega tridesetak stepeni Celzijusa hladniji od ekvatora. Da, ivota je bilo, ali izgleda, ne i civilizacije. Kain nigde na planeti ne otkri karakteristina emitovanja neutrina, koja pri najveem uveanju ne uspee da pronau ita nalik na zgradu, ma gde na povrini tog sveta.Jedan od brodskih ureaja bio je i merni instrument za, koliko je Kain mogao da shvati, promene kvantnih neizvesnosti. Upravo na poetku i na kraju podsvemirskog pada, zatreperio je kao lud.Igla je prela kraj skale.Kain se naglo zavali u svoju auru kad neko kolo struje proe kroz njega kao fiziki udarac, poput vatre zaigravi mu po povrini koe. Iskusio je neverovatan bol...Zavrilo se, gotovo istog trenutka kad je i poelo."Dobro", ree on glasno, malice zadihan zbog iznenadnog bola, "znai, postoji civilizacija. Pogreio sam, priznajem."Nije bilo odgovora, bar ne primetnog.Kainovu panju privue potom jedno mesto u blizini Kasandrinog ekvatora, jedno od nekoliko oblacima zaklonjenih podruja, koje se naizgled nije ni po emu razlikovalo od drugih oblanih mesta nad povrinom planete. Ne zastavi da razmisli ta da radi, on prstima zaigra po dugmadima na kontrolnoj tabli. Fuzioni motori se za trenutak upalie, ubrzavajui brod nanie u geosinhronu orbitu. Sada je lebdeo iznad tog mesta i sve vie i vie zadravao disanje. Rad srca mu se umiri, sve dok mu i disanje i srani otkucaji nisu postali istovremeni, deset puta u minutu.Kapci mu padoe na oi.Ogromna praznina otvarala se pred njim, ispunjena samo itavom tiinom. Neko prisustvo pokuavalo je da dopre do njegovog bia, a onda dooe i rei, nasumine sintagme, bez ikakvog znaenja.... i tako... ali ko... pakt T'Pau sa njima... i njihov nedostatak moi...Kain se probudi iz zanosa, gotovo smrti, bez oklevanja napravi grafikon svog silaska, i poe sputati brod u atmosferu.U ludilo.Prizemljenje je bilo burno. Kada se Kain spustio na manje od tri hiljade metara, snani vetrovi stadoe da udaraju o brod i da se otimaju s njim o upravljanje letelicom. Osloboena okova gravitacije, ogromna ostrva obrasla umom pojavie se odmah ispod povrine planete, provlaei se, kao brodovi kojima upravlja luki pilot, izmeu visokih kejova od oblaka. Iako je divljim naporom potisnuo sve emocije, neto u njemu se strano, opako uvredi pri samom pogledu na taj prizor. Sestrinstvo Prstena moda je zaludelo njegove instrumente, ali teko da mu je to uspelo i sa njegovim oima; ta ogromna, lebdea kamena ostrva zaista su postojala.Na visini od osam stotina metara probio se kroz sloj oblaka i uleteo u vedro, spokojno nebo, i dalje se kreui dva puta bre od zvuka. Ogromna, tropska dungla prostirala se ispod njega dokle god mu je pogled dopirao.Preleteo je preko jedne istine pokrivene nekom zelenom makijom moda bu travom, koji je Sestrinstvo prenelo sa Zemlje, ili nekom drugom biljkom koja je poticala sa te planete. Najpogodnije mesto, usred ogromnog prostora obraslog dinovskim stablima. Kain se zaustavi, okrenu brod i spusti ga u pravoj liniji, direktno na trbuh.Poeo je bre da die, i protiv volje, kad je brod konano dodirnuo tle. Ostao je nepomino da sedi u pilotskoj kabini, ekajui da taj trenutak proe. Kad je proao, Kain dodirnu dugme koje ga je oslobaalo zagrljaja aure, otvori poklopac broda iznad svoje glave i jednim jedinim, vetim pokretom, skoi na tle. Stojei pored broda, on dodirnu levim kaiprstom desni lanak na ruci, desnim kaiprstom levi, svue rukavice i ubaci ih u otvor pilotske kabine. Nije bilo potrebno da skine i letako odelo; bilo je potpuno pripijeno uz telo, lako i udobno.akama osloboenim rukavica, on skinu lem. Nije morao da ga otkopava; poto nije iskrsla potreba, nije se ni potrudio da ga hermetiki zatvori tokom leta.Vazduh je bio nestvaran.Jednom, jo u detinjstvu, Kain je napravio izlet od svog rodnog sela Istmara do oblinjeg Telindela. Usput su se on i putujui peva Lukas ulogorili jedne noi na ivici nekog cvetnog polja i Kain je tu no proveo budei se svaki as pod naletima cvetnog mirisa u hladnom nonom vazduhu.Ovaj ga je vazduh podsetio na to, isto kao to bi neko ko se obreo ispred velikog umetnikog dela pomislio na prvu kopiju tog dela koju je video u ivotu. Da je hteo sebi da dozvoli, Kain bi se opio od tog vazduha; disanje mu je postalo neujednaeno, ve drugi put za dva minuta:Uz veliko samosavlaivanje on utera sebe u nepomerljivi unutarnji mir i posegnu za pozivom onoga sjaja...Ostao je jo trenutak nepomino da stoji, a onda poe da hoda.Uprkos pokrivau od oblaka, do tla je ipak dopiralo dovoljno svetlosti da sve unaokolo bude osvetljeno nekim rasplinutim sjajem. Trava nije bila sa Zemlje, ali je bila toliko nalik na nju da su se svakako mogle dovesti u srodstvo. Drvee je, isto tako, imalo izvesnu slinost sa drveem koje je Kain poznavao itavog ivota. Proao je kroz jednu livadu, otprilike upola manju od one na koju se spustio. Bio je tu i jedan potoi, i Kain kraj njega zatee skupinu nekakvih ivotinja, koje i jesu i nisu liile na jelene, kako pasu oko njega. ivotinje se u magnovenju ukoie u mestu kad se on pojavio, a zatim nastavie da pasu. Ako je na ovoj planeti bilo grabljivaca, nisu izgledali kao Kain. On proe kroz livadu ne uznemirivi ih; ono za im je tragao bliilo mu se sve vie. Mogao je da oseti silu, kao da mu vihor iglica udara o golu kou.Pulsirajua sila postajala je jaa, jo jaa, i iznenada se prepreka od srasle makije i bunja podie ispred njega. Svetlosni no mu je bio u izmi; on ga izvue, podesi duinu laserskog zraka na jedan metar i krenu napred, prosecajui sebi put kroz rastinje koje mu se prepreilo.Odjednom, put pred njim bio je slobodan.Stajao je na ivici ogromne istine, toliko ogromne da je znao da je nikako nije mogao prevideti kad je traio mesto za sputanje.Po neizbenom logikom zakljuku, ako je Kain trebalo da veruje svojim oima, instrumentima i vlastitom pamenju, ta istina pre deset minuta nije postojala.Otprilike deset metara smaragdne trave razdvajalo je Kaina od vode. Od te take prualo se jezero, savreno okruglog oblika, blizu pet stotina metara od jednog do drugog kraja. Na tom drugom kraju u jezero se slivala voda, padajui sa tolike visine da Kain, podigavi pogled, nije mogao da vidi mesto odakle dolazi vodopad; bilo je zaklonjeno vlastitom vodenom izmaglicom.Dok je tako stajao na drugom kraju istine, rasprene kapljice vode iz vodopada dotakoe svojom sveinom Kainovo lice. Na onoj drugoj strani jezero je bilo uzburkano i uzavrelo na mestu gde se u njega sruivao vodopad; voda pored Kaina bila je mirna, gotovo kao ogledalo.Iz te mirne vode odjednom suknu navie, u vazduh, jedna ena. Vodoskok kapljica polete zajedno s njom, i prelepe, podrugljive, zelene oi u magnovenju se sretoe s Kainovim, pre nego to joj se vitko, golo telo okrenu oko sebe u vodenoj izmaglici i vrati u dubine jezera.Kaina nita nije upozorilo da mu se neko nalazi iza lea; nije bilo oveka, vladara ili diva koji bi mu mogao prii tako blizu a da ga on ne oseti.Ipak, neija aka mu se ispruila preko ramena, iroko rairila prste i obuhvatila mu njime lice, povukavi ga nanie neverovatnom snagom.Bila je to enska ruka.Leao je nauznak na zemlji, gledajui navie u kronje nadnete nad sobom. Nije mogao da se pokrene. Tri nejasne enske prilike naginjale su se nad njim, gledajui u njegovo bespomono telo. Svetlost je sijala nanie, Kainu u oi, i zbog nje nije mogao jasno da ih vidi. Njihove umne sonde prolazile su kroz Kainove misli, ispitujui do najsitnijih podrobnosti, veto i paljivo, izvedene povrinske slojeve njegovog uma. Jedna od njih posegnu jo dalje, jo dublje u onaj muk gde je uao On sam, ekajui; ali u tajanstvenoj tami On je bio nepomian, nepomian kao smrt sama, i uspeo da ostane neprimeen.Kada su, na kraju, dole do zakljuka da im ne smera nikakvo zlo, do njega dopre jedan glas, razvueni, eterini, neujni apat. Ko si ti?Onaj dublje uronjeni deo Kainovog uma pokua da mu pokrene telo, ali ne uspe, ni za centimetar, u bilo kom pravcu. Samo im povrinski deo njegov odgovori na pitanje.Zovem se Kain. Jedan sam od voa na Zemlji.Njihovo veselo, tiho kikotanje proe mu kroz um. Dabome, to znamo. Zato si doao, Kaine? Kako si uspeo da nas pronae?Doao sam da vas zamolim za pomo. Svetlost se ukloni iz Kainovih oiju, i premda jo nije mogao da se kree, prvi put je jasno video ene. Bile su prekrasne, na neki egzotini nain potpuno drukiji od lepote ena vladara ili od ena iz njegovog naroda. Pronaao sam vas uz pomo zvezdanih mapa Donera Almandara. Kada je odveo svoju flotu sa Zemlje, na njegovim mapama ova zvezda je bila obeleena kao mesto na koje se Sestrinstvo preselilo posle Ognja, a ova planeta kao Kasandra, dom u kome boravi Prsten.ena u sredini ga je gledala blago i sa razumevanjem, ali u mislima jo se oseao prisenak zabrinutosti. Kainu se uini da je ona ta koja ga je onako do u dubinu ispitivala. Tvoj narod radnici, kako vas zovu. Sluge...Robovi......robovi vladara, koje zovete T'Pauin narod. Da li ratujete s njima?Ve deset godina ivimo u miru. Pre toga smo ratovali dvadeset godina. Ali vladari neto grade cele ove poslednje decenije, planiraju neto, ne znamo ta, a divovi im pomau. Mislim da e uskoro opet biti rata.Misao opet dopre do njega, ovog puta jo upornija. Zato si doao u na svet? Zemlja se nas ne tie, i vladari nisu nai neprijatelji. Stvoriteljka T'Paubila je na neprijatelj, ali vladari pa, oni su njena deca i deca njene dece i deca dece njene dece. Sada bolje poznaju Svetlost nego kad smo mi otile sa Zemlje. Zar da sada stupimo s njima u neprijateljstvo, a u ono vreme nismo?Doao sam, odvrati Kain, zato to ste vi pre svog odlaska sa Zemlje stvorile oruje od Svetlosti, kome oni nisu mogli da se suprotstave. Kada su osvojili Zemlju nisu se usudili da i vas napadnu, jer vi ste imale mo Prstena. Zar nam neete pomoi?Ne. Misao je bila ozbiljna. Svetlost nije oruje, Kaine. Ne moe se tako upotrebiti.Znanje, kazao mi je jednom jedan veliki mudrac, jedino je oruje koje postoji. ta znate o Svetlosti?Ovog puta, njihov glasni smeh mu razdera povrinu uma, a tri glasa se slie u jedan. On hoe da spozna Svetlost?Oko njih se zaari zlatni sjaj, prodorna svetlost koja obasja svu istinu oko jezera, zaplamte na povrini vode i nagna je da se uzburka. U jednom jedinom, hitrom pokretu, sve tri ene izezoe, i u sledeem trenutku Kain oseti da je osloboen onoga to ga je sputavalo i da ga neto vue, onako u letakom odelu, pravo u vode jezera. Neto nalik na maleno sunce, desetinama metara u preniku, zasja ispod povrine vode, pulsirajui otkucajima nalik na ljudsko srce. Nije imao vremena ak ni da udahne vazduh; samo praaknu nogama po povrini, plivajui dupke. Tri ene behu ve odmakle daleko preko povrine jezera, istovremeno poveavajui razdaljinu izmeu sebe. Kaina je neto vuklo u stopu za njima, u velelepnu omamljujuu blizinu Svetlosti. Krici i smeh dopirali su od one trojke, koja se igrala u uzburkanoj vodi. Kain napokon stie do drugog kraja jezera, dovoljno blizu vodopada da njegova grmljavina onemogui normalni govor, uspe se na obalu i sede, posmatrajui natprirodnu igru.Jedna od ena poe natrag prema njemu, kreui se sa lakoom kroz ustalasanu vodu, kroz koju se Kain onoliko muio. Zastala je na deset metara od Kaina, ne skidajui s njega pogled svojih blistavih, zelenih oiju. Sve tri bile su veoma sline, izuzev glasa; i Kain prepoznade glas ene koja mu je ispitivala najskrivenije misli. Ona mu pokaza rukom iza sebe, nekako kao da ga izaziva. Svetlost, Kaine.Kain nita ne odgovori i njene se usne razvukoe u osmeh. Potom se okrenu i zagnjuri u dubine, ali se njena misao podie k njemu. Mesto na kome poiva mo, Kaine? S njom smo napravile sve ovo to vidi; Svetlost, ostvarena. Pridrui nam se u Svetlosti!Ja sam tako miran, pouzdan ovek, sloi se Kain. Moda bi i trebalo. ene oigledno nisu razumele njegovu primedbu; izazvala je kod njih samo neku rasejanu zbunjenost. Kain duboko i polako udahnu vazduh. "U redu."Njihove misli su sadravale, moda, tek najmanji nagovetaj uzbune. "Dolazim". Duboko u njemu brave se polomie, lanci se raskinue i On sam se pojavi iz tame.Prvi put posle sletanja, Kain se osmehnu.Krenuo je krupnim koracima napred, u jezero, i zaronio ispod povrine.Prsten je vrelo pulsirao u vodi, i njegova mo dotae Kainove nerve kao snani vetar ice na harfi. Praakao je nogama i tonuo sve nie u toplu vodu, tamo gde je udovini luk Prstena ekao na njega. Voda je bila neprijatno vrela i kad je stigao do ogromnog, kristalnog predmeta, gotovo ga je bolelo.Bio je nejasno svestan, kao iz neke velike daljine, onih triju ena koje su sainjavale Sestrinstvo Prstena, i njihovog sve jasnijeg shvatanja da se dogaa neto grozno.Svom ledenom snagom svoje volje, Kain od Istmara isprui aku i spusti je na Prsten Svetlosti.Zau se krik, onakav kakav je Kain samo jednom pre toga uo u ivotu. Tada su to bili njegovi krici; ovog puta kriknuo je Prsten.Svest nestade u nemoj, beloj eksploziji.Nije moglo trajati due od trenutka.Kain povrati svesti, lebdei sav obamro u dubinama mrane, kljuale vode. Prstena vie nije bilo, a svet je postao prazno i bolno mesto. Lice i ruke, jedini otkriveni delovi tela, bili su mu gotovo opeeni zbog izloenosti ubitanoj vodi, i nije mogao da se seti kada je poslednji put uzeo vazduh u plua. U uima mu je tutnjao nekakav urlik.Neto je drao u zgrenoj levoj aci.On se odbaci iz sve snage, i u sledeem trenutku, koji potraja kao venost, glava mu se probi na povrinu vode. Grcajui i u ogromnim uzdasima usisavao je u sebe dragoceni vazduh, i krenu dalje im mu je kiseonik preplavio plua. Kain se iskoprca iz vode, na travu, i izvue prilagodljivi laser iz izme, upali otricu i isprui je puna tri metra, najvie to je moglo.Zatim potra.Vrisak koji se podjednako sastojao od bola i uasa zau se oko njega. Osvetljenje koje je inilo vidljivim taj svet jo otkako se spustio na njega gasilo se, nebo je tamnelo i postajalo sivo- crno. Kain nije usporavao korak, nije se ak ni osvrnuo da vidi da li ga neko goni. Snani nalet vetra pojavi se niodkuda, pravo na njegovom putu, i on se zatetura. Dva jelenolika stvorenja mu se ispreie na putu i Kain prepolovi jedno svojim svetlosnim noem, a drugome slomi vrat udarcem ruke u kojoj je drao pare blistavog kristala.Gonili su ga, naravno; sam svet se podigao protiv njega, vetar mu je granama ibao lice dok je trao, a miroljubive, pasue ivotinje su mu u gomilama zatvarale put. Raistio ga je irokim zamasima prilagodljivog lasera, ali one su ga ipak pratile; neto crno i vlano ledeno smestilo mu se na ramena, i Kain je morao da se valja po tlu dok ga se nije otarasio, a zatim se ponovo uspravio na noge i nastavio da ide; gonili su besno Kaina celim putem do vasionskog broda senke grozne prikaze i vritei uasi koji bi svakog oveka naterali u ludilo.A ako im nije polo za rukom da nateraju u ludilo Kaina, treba uzeti u obzir i mogunost da je on ve bio lud.Na kraju, kao i mnogi pre njih, nisu uspeli da ga zaustave.Vasionski brod leteo je ubrzanjem od pet gravitacija, najveim za koje je bio sposoban.Umotan u svoju auru za ubrzanje, Kain je bio gotovo oputen. Komad kristala mu je blistao u aci, majuni, verni dvojnik ogromnog Prstena Svetlosti u jezeru. Pomislio je da je moda bio vei, neposredno poto je napustio planetu. Sada je bio gotovo toliko smanjen da je mogao da ga navue na prst, kao pravi prsten.Kaine."Da?" Uprkos ubrzanju re nije bila ni najmanje nerazgovetna. Ipak, grlo ga je bolelo.Kaine. Vrati Prsten. Misao je bila puna navaljivanja, oajnika."Ne." Kain je na monitoru posmatrao kazaljku koja je pokazivala stupanj zakrivljenosti svemira. Kazaljka se ravnomerno sputala ka sjajnoj beloj liniji na kojoj e nastupiti podsvemirski pad.Kaine, neemo se ljutiti, neemo ti uiniti nita naao, molim te, vrati Prsten! On nije tvoj!"Istina je, nije." Kain se opusti, oiju uprtih u kazaljku koja se sputala. Koliko se seam, lepo sam vas zamolio da mi pomognete, ali nije vredelo.Tada nastupi tiina, i Kainu je odgovaralo da tako i ostane. Nije razmiljao, kovao planove, nije se radovao uspehu.VCekao je.Posmatrao je kazaljku kako se sputa.Daleko, ako se meri preenim putem, ali veoma blizu u vasioni uma, Kain oseti kako se mo polako poveava. Nije obraao panju; bez Prstena, Sestrinstvo vie nije bilo nita monije, a moda je bilo jo i slabije od istog tolikog broja vladara.Moda je bio u pravu to nije obraao panju na poveanje njihove moi; kad ga je udarila, samo se malo trgao. Rei koje su bile poslate zajedno s njom odzvanjale su jo dugo poto je nje nestalo. Ukrao si Prsten. Onaj ko ukrade Prsten umree. Ti e umreti.U tiini broda, Kain izgovori kroz svoje bolno grlo. "Ala vam je kletva!" Vlastiti glas mu je udno zazvuao u uima. Bio je veoma umoran.One jo jednom zavritae za njim. Umree!"Svako e umreti", odvrati Kain.Stvarnost se zakovitla u podsvemirskom padu.3. SESTRA Godina 1253. posle OgnjaTrideset jednu godinu pre krae Prstena, Bara Luzende pohitala je da izae u dvorite i pozdravi jahaa. Stigao je u poslednji sat pre sumraka, samo nekoliko minuta pre nego to e njen sin David zatvoriti kapiju preko noi.Pismo koje joj je glasnik predao bilo je napisano na materiji koja nije liila ni na jednu koju je Bara Luzende ikada videla. Neki bibliotekar iz Skuptine kazao bi joj ta je to plastika sa memorijom za pisanje ali tako neto bilo jeretkost ak i u bliblioteci Skuptine. Nekada, pre Ognjenih ratova, svi su je upotrebljavali, ali orbitalne fabrike u kojima je bila stvorena prestale su da rade skoro itav milenijum pre roenja Bare od Istmara.Glasnika koji joj je predao pismo Bara nije poznavala: mladi otrih crta lica, star otprilike koliko i njen najstariji unuk, toliko bele puti da se to moglo videti ak i kroz prljavtinu koja se na njemu nakupila tokom putovanja, u pranjavom, smeem jahaem odelu bez eira, na ogromnom, alatastom konju koji je vidno drhtao od iscrpljenosti. Ve to, samo po sebi, bilo je tema za prepriavanje u Istmaru, jer Istmar je bio malo selo na samoj ivici Doline vladara i tek retko je imao posetioce. Prolo je skoro godinu dana od kako je Bara poslednji put videla nekog stranca, a taj je bio vladar, uitelj na Akademiji. Po jedan takav dolazio je svake etvrte godine da ispita decu iz Istmara, da bi eventualno pronaao kandidata za Akademiju Skuptine.Bara je, mrtei se, prevrtala koverat u rukama. Glasnik je za to vreme, ne traei njenu dozvolu, napunio kofu na batenskoj pumpi Bara i njen mu Anton doveli su sebi vodovod, za razliku od nekih bedom pogoenih itelja Istmara napio se vode i obilato se njome ispljuskao po licu, a onda je ono to je ostalo u kofi dao svom konju. Konj je pio sav treperei od udnje.Napokon je Bara podigla pogled sa koverta. Iz nekog razloga, koji nije umela da objasni, dlanovi su joj se ovlaili. "Sta je ovo?"Jaha je iznenaeno pogledao. "Pa valjda znate da itate?""Naravno da znam." I dalje je gledala u koverat. "Ali koverat ne moe da se otvori.""Oh!" Glasnika kao da je to neprijatno zabavljalo. "Ovako, prevucite palcem preko zatvorene ivice. Evo, ovako, i otvara se." Pokazao joj je kako, a onda se opet popeo na konja da ode. "Hvala na vodi". Dok je okretao konja, zraci zalazeeg sunca padoe na njegov profil i, samo u magnovanju, oko njega zablista tanki, mutnonarandasti oreol, toliko slabaan da onaj ko ne zna ta to znai moda ne bi ni primetio.Bara uzdahnu od iznenaenja.Jaha se polako okrenu da je pogleda. "Da li je sve u redu, gospoo?"Njoj je izletelo u jednom dahu. "Nosite tit."ovek malo nakrivi glavu. "Pa onda?"Ona proguta pljuvaku. "Vla... vladari nose titove.""Oh?" Mrzvoljni mladi potera velikog alata jedan korak napred i nagnu se u sedlu. "Pa, ta mislite, jesam li ja vladar?""Ne... ne znam, gospodine", proapta Bara. Zaula je iza svojih lea neki zvuk, kao da joj se mu, Anton, pokrenuo.Vovek polako klimnu glavom. "Oaravajue. Pa, dobro, moete odahnuti, gospo. Nisam vladar. Nikada u ivotu nisam video nekog od tih vaih uvenih vladara, iako je onaj momak, Loga, jedan od njih, zar ne? Imam i za njega jedno pismo. Imam jedno i za vau sestru, Sivu, ali rekli su mi da je umrla.""Loga? Da... da, on je vladar." Bara je stajala, zurei u momka sve zauenija. "Nikada niste videli nekog vladara?"On klimnu. "Uveravam vas, tako je. Nema ih tamo, odakle sam ja."Bara je stajala, steui plastiku sa memorijom obema rukama, jedva svesna da je guva. "ta... odakle se vi?"Bilo je suvie mrano da bi mogla da razazna boju ovekovih oiju; udno su svetlucale. "Mislim da znate."Drhvtavica koja ju je obuzela dolazila je iz dubine seanja, iz tako davnih vremena da, u stvari, nije ni pomislila na njih njega ve najmanje deset godina. "Oh.""Da", ljubazno potvrdi ovek. "Va brat me je poslao."Stojei tako usred dvorita, pred bogatom tgovakom kuom i bogatim trgovcem koji joj je pomagao da se iskopa iz bede Istmara, gospoa Bara Luzende pade u nesvest na licu mesta.Bez ijedne rei, glasnik okrenu ogromnog alata i odjaha u sve gui mrak.Datum na pismu bio je star skoro godinu dana.18, u leto, 1252. god. p. O.Najdraa moja Baro,Iznenadie se to ti piem, pogotovo imajui u vidu okolnosti u kojima sam se nalazio kad si poslednji put ula o meni, i kako je to davno bilo. Ako moj glasnik ostane iv, a mislim da hoe, jer njegovo putovanje nije nita opasnije od onog na koje sam ja krenuo posle svog progonstva, a Kavad, sem to je iz plemena Selvren i ima iskustva u pustinjskim putovanjima, nalazi se u boljem poloaju jer raspolae geografskim kartama i drugim sredstvima koje ja nisam imao i ako si ti jo u ivotu, primie ovo pismo poetkom prolea.Nedostaje mi. Mislim da e mi verovati, jer govorim istinu. Ne mogu da ti ispriam gde sam sve bio i ta sam radio. Nemam vremena za tako dugako pismo, a ni ti mi nee ba sve poverovati. Ve skoro pedeset godina prosto ne mogu da verujem da je toliko prolo. Jo te se seam, Baro; nikad nisam zaboravio na svoje obeanje. Nadam se da ivot nije bio surov prema tebi otkako sam otiao.Toliko bih imao da ti kaem, i hou, uskoro, jer vraam se kui, i ni sami vladari me nee zaustaviti.Bio sam u pravu, zna; bio sam.Ne brini, prepoznae me; nisam ostario nijedan dan tokom svih ovih godina.Vraam se. Kai im to, u Istmaru. Rairi tu vest.Vraam se.S vojskom.(Bilo je potpisano irokim potezima, samo jednom reju):Kain.4. ELENA Godina 1193. posle Ognja

Bila je godina 1193. posle Ognja, devedeset jedna godina pre krae Prstena.Kain je imao est godina kada mu je otac poginuo.Njihova porodica je ivela na obroncima brda na krajnjem istoku Doline vladara, tik izvan i iznad sela Istmaraa. Kainov otac, Marik, iveo je od mora, hranio porodicu ribom i rakovima i belim svilaima, a viak, ako ga je bilo, prodavao je na pijaci u Istmarau. Vika je sasvim esto i bilo; dolina je bila smetena dovoljno daleko na sever da bi voda Jedinog okeana bila pristojno hladna. Hladna voda sadri vie kiseonika nego toplija, a uz kiseonik ide ivot; i Marikov ulov je uglavnom bio dobar.Svakoga jutra, pre sunca, Marik je odlazio od kue i jahao uz brdo sve dok ne bi stigao do mesta gotovo toliko visokog koliko i najvie brdo na istonom kraju Doline vladara, gde se brdo stapalo sa kamenoelikom ogromne pregrade koja je spreavala more da se izlije u dolinu. Ustava nije bila obeleena; bila je samo mrano udubljenje u monolitnom zidu od kamenoelika. Kad se ue u njega, pojavi se svetlost, prigueni, plavobeli sjaj koji je dopirao iz glatkog stropa hodnika. Otprilike pet metara u dubinu nalazilo se pregradno polje koje je bilo nevidljivo uvek, izuzev nou, kad je odsjajivalo nekim avetinjskim fosforescentnim sjajem koji je Marika uznemiravao vie nego to je hteo da prizna, ak i samome sebi. Kroz to pregradno polje, neto malo zamagljeno, videli su se nejasni obrisi otvora koji je vodio napolje, u svetlost i plavetnilo okeana. To prvo pregradno polje Marik nikada nije uspeo ni da dodirne ulazei u ustavu sa one strane gde je bila dolina; nestajalo je im mu se priblii. Dva metra od jedva vidljive linije koja je obeleavala mesto gde se nalazilo pregradno polje, bilo je jo jedno. Prvo pregradno polje bi se odmah ponovo formiralo, im Marik proe, a drugo bi tada nestalo pred njim.Pregradna polja nisu bila mudro napravljena. Koliko god da je pokuavao, Mariku nikada nije polo za rukom da ih natera da oba istovremeno ostanu otvorena. U stvari, bilo je nemogue da se oba pregradna polja iskljue u isto vreme; ali kao i ostali stanovnici Istmaraa, Marik nije imao pojma o vasionskim brodovima, pa ak i da ih je poznavao, injenica da pregradna polja behu napravljena po uzoru na pneumatske zatvarae vasionskog broda ne bi mu nita znaila.Da je ikada pokuao da se glasno obrati vratima istim onim, recimo, zapovednikim tonom kojim se ponekad obraao svojoj eni, Eleni, i deci i da je rekao pregradnim poljima ta hoe od njih, Marik bi se grdno iznenadio.Ali on je bio praktiar; mata i radoznalost radili su mu samo do one mere do koje su svet i stvari u njemu, imali uticaja na njegov rad i porodicu, i ne bi se obratio vratima, ba kao ni viljuci kojom je jeo svoju veeru.Iza drugog pregradnog polja nalazio se veliki greben, koji je gledao na Jedini okean. Bio je irok pet metara i protezao se na zapad dokle je pogled dopirao. Na istonoj strani se greben suavao, da bi na kraju preao u Veliku branu. Velika brana se protezala sledeih est do sedam kilometara, a zatim se sputala i stapala sa Sivim planinama, jo dalje od krajnje istone strane Doline vladara. Kad se izae iz ustave odmah na severnoj strani, nalazilo se stepenite useeno u kamenoelik, koje je vodilo nanie, pravo u iskriavo plavo more. Marik je jednom zaronio i plivao pod vodom, koliko god su plua mogla da mu izdre, pratei stepenite koje se sputalo pod okean. Prualo se u dubinu onoliko koliko je Marik bio u stanju da zaroni, i jo dublje, koliko god je mogao pogledom da dopre kroz zelenilo vode osvetljene podnevnim suncem.Marik je drao svoj amac na izlazu iz ustave. Pregradna polja ustave dozvoljavala su da kroz njih proe samo po jedan ovek, natovaren onoliko koliko moe da nosi. Marik ih je prevario tako to je svoj amac proneo kroz njih u delovima, a zatim ga ponovo sastavio sedei na grebenu s druge strane, etiri metra iznad povrine okeana.Kada je smislio kako da svoj amac pronese kroz pregradna polja, prestao je da misli o njima, za svagda.Ve vie od petnaest godina Marik je iao u ribolov kad god je vreme dozvoljavalo. Kad bi se vreme pokvarilo i okean stao da se baca na prepreku koju je predstavljala Velika brana, pregradna polja su uporno ostajala zatvorena. U te dane, Marik nije uspevao da proe ni kroz ono prvo polje. Kada se to prvi put dogodilo, Marik je izgubio svoj amac. Prethodnog dana vreme je izgledalo lepo, i njega je mrzelo da optereti amac. Kasno uvee, kada je shvatio da se vreme kvari, ustave su ve bile odluile da je opasno da se kroz njih proe, i tako, kad je naila oluja i kada je prola, odnela je sa sobom i njegov amac.Posle toga Marika vie nikada nije mrzelo da optereti amac kamenjem i da ga izvue preko grebena, sve dok se nije nalazio pod kamenim svodovima gde je sijalo pregradno polje unutranje komore ustave. Camci nisu bili mnogo veliki; oni stariji mogli su da ponesu samo Marika, a oni noviji, kad je najstariji sin, Mia, poeo da mu pomae, mogli su da povezu samo dvoje. Ipak, nije ba bilo jeftino izgubiti amac. To se deavalo s vremena na vreme svake dve do tri godine u proseku, kad bi mu neka oluja, stranija nego obino, ukrala amac. Niim to nije mogao spreiti. Greben na severnoj strani od Velike brane bio je potpuno gladak, kamenoelik kao ogledalo, tako da su graditelji Velike brane bili primorani da ukleu ljebove po povrini grebena da bi se moglo hodati. Silom prilika, Marik nikako nije imao naina da sigurno privee amac; najbolje reenje bilo je da ga optereti kamenjem. Marik je to stoiki prihvatio; s tim je morao da rauna ako hoe da se bavi ovim poslom, i zato je uvek imao spremno impregnirano drvo da sagradi novi amac kada se postojei izgubi.Marik nije bio neki bogatun, ali nije bio ni siromaan, bar ne prema merilima Istmara. Njihova kua, visoko na brdu iznad sela, imala je tri sobe, a podovi su joj bili od drveta a ne od nabijene zemlje. Zidovi su bili okreeni u belo i iznutra i spolja. Bio je to veliki napredak u odnosu na njegove poetke. Prve dve godine svog ribarenja Marik je iveo u atoru. Prole su dve godine dok je Marik, tada jo mladi, uspeo da ubedi Eleninog oca Gareta da ribolov, u koji je iao kroz ustave, moe da obezbedi uspenu trgovinu. Imao je neku vrstu monopola. Naravno, bilo je i drugih ribara, u selima Telindel i Serlok, koji su, poput ribara u svim takvim selima, koristili jednu od trideset Velikih ustava, kroz koje je istovremeno moglo da proe dvanaest velikih amaca u kanalu od dvanaest metara, koliko je iznosila debljina Velike brane. Ali dok su rakovi ostajali svei tokom transporta, riba iz Telindela je pretila da se opako usmrdi pre nego to stigne do Istmara. A nijedno selo nikada nije slalo svilae, iako su ih smatrali velikom poslasticom, pa im je i cena bila velika; meso svilaa bi pocrnelo za svega jedan dan posle uginua, ukoliko se ne pretvori u raskono, svetlucavo crvenilo jedne od neverovatno otrovnih vrsta, koje su bile klonirane u nekoj od oajnikih, poznih faza Ognjenih ratova.Marik je sagradio kuu poto je dobio od Elene poruku da e je njen otac dati za njega. Uprkos tome to je redovno obrazovanje napustio kad mu je bilo jedanaest godina, znao je da nije primereno da trai od ene da doe i ivi s njim u atoru. Bio je, na sebi svojstven nain, paljiv i obziran ovek. Jednog dana je odveo svoju buduu nevestu na brdo, ubrzo poto su se verili, do onog mesta gde su brda prestajala i gde je poinjao kamenoelik Velike brane, da ona odabere mesto za kuu koju e sagraditi. Vei deo dana proveli su jaui uz padinu, krivudavim stazama koje su vie puta prelazile sa jedne na drugu stranu brda. Dan je bio vedar i topao, a oni su jahali u hladovini; ispod stabala jela i sekvoja, sve dok se nisu pribliili vrhu najvieg meu okolnim brdima. Tu je Marik poveo Elenu sa staze, u stranu. Sapeli su konje na ivici ume, nedaleko od ulaza u ustavu, odakle je Marik lovio ribu poslednje dve godine, i drei se za ruke poli preko gole stene. Bez nekog naglog prelaza stena se pretvorila u kamenoelik, i oni su koraali preko irokog prostora od sive materije. Marik se zaustavio nekoliko koraka od kamenoeline ivice i pustio Elenu da pogleda.Sa svoga stajalita mogli su jedva da vide, daleko na jugozapadu, planinski venac koji je obeleavao suprotnu granicu Doline vladara. Velika brana je zaokretala oko njega, uzdiui se na zapad kao da e dodirnuti samo nebo.Tek malo vie na istok odvajao se na suprotnu stranu od najveeg luka Velike brane, i iao malo na sever, pre nego to se spojio sa Sivim planinama. Neposredno ispred njih brda su se sputala do doline. Reka Almandar bila je daleki, srebrnoplavi odsjaj, na samoj granici njihovog vidnog polja. Crne planine, u kojima su vladari u Skuptini upravljali vaskolikom dolinom, bile su gotovo izgubljene iza ivice obzorja; samo najvii vrhovi bili su im dostupni pogledu.Elena se odmae od ivice. Nikad u ivotu nije se uspela toliko visoko iznad sela, i nadala se da nikad vie nee. U to vreme je bila jo devojica, imala je tek etrnaest godina i zraila nekom jednostavnom lepotom; svetlosmee oi, veoma bela put, i ista crna kosa privrena ukosnicom od slonovae. Iako je govorila kao obrazovana osoba i odlino znala da ita i pie, poticala je iz porodice koja je bila meu najsiromanijima u Istmaru, i to joj se videlo po odei: obino smee platno i sandale koje su bile iste, ali iznoene. Najzad, uz blage Marikove podsticaje, legla je potrbuke na ivicu velike provalije,naslonila bradu na nadlanice i oprezno provirila preko ivice.Glas joj je dolebdeo natrag do Marika, koji je sedeo pored nje ukrtenih nogu i jednom rukom joj milovao dugaku, crnu kosu. "Moj otac e hteti da zna kako sam isprljala haljinu.""I ta e mu rei?""Da si me silovao, oborio me u blato i radio sa mnom ta si hteo."Marik se namrti. "I isprljao ti prednju stranu haljine?""Kazau mu da ti u potaju vie voli mukarce i da si tako i sa mnom postupao."Marik, klimnu. "To ba nee doprineti mom ugledu. Hajde, pretpostavi, ta e Garet pomisliti?"Glas mu je zvuao veoma ozbiljno. Elena malo okrenu glavu, da mu vidi lice. Smeio se, pa mu i ona uzvrati osmehom i okrenu se opet da gleda niz urvine. "Pa, pretpostavljam da e se razgneviti i hteti da te ubije.""E, to ne bi valjalo", odluno zakljui Marik. "Morae da skine haljinu, da otresemo prainu sa nje pre nego to te vratim ocu."Poutali su malo, dok je vetar unaokolo aputao i toplo sunce tuklo po njima. "Mislim da bismo mogli da mu kaemo da sam pala", ree Elena zamiljeno."A ta e on o tome da misli?""Nee poverovati, dabome", ozbiljno uzvrati Elena, "ali nee se ni buniti, jer smo vereni."Marik iroko razvue usta. "Nee se buniti?""Uvuci taj jezik nazad u usta", uzviknu Elena, ni ne pogledavi ga. "Ja u se buniti. Ima da eka dok se ne venamo. To sad vie nije tako daleko.""Nije", sloi se on, posle krae pauze, i opet uze da je miluje po kosi,"zaista nije. A tebe vredi saekati.""...tamo." Elena se uspravi na lakat i pokaza rukom niz padinu. "Ba tamo, na istini."Marik ak ni ne pogleda gde je uprla prst. Bio se opkladio sam sa sobom da e ona izabrati ba to mesto. Bilo je blizu potoka, i oni su ga zapravo ve bili proli pre pola sata, na putu ka ustavi i pogledu koji se prua sa nje. "Vrlo dobro", ree on. "Tu emo zidati."Na dan Marikove smrti, na zvuke i kretanja spolja, Kain se probudio uVmraku i zimi, u dnevnoj sobi. Cuo je blagi glas svoje majke i s vremena na vreme promuklo oevo mumlanje, kad bi joj odgovorio ponekom reju. Njegove sestre, Siva i Bara, bile su uurene u krevetu zajedno s njim, titei ga od otre hladnoe, i on se paljivo izvue iz kreveta, da ih ne probudi. Kain je imao est godina, Siva skoro pet, a Bara samo dve, a pored toga bile su i devojice; Kain je znao da im je san potreban.Slamarica starijeg brata Mie bila je prazna.Mia je jedini od sve dece spavao sam. Imao je pet godina kad se Kain rodio i nikada se nije navikao da spava sa ostalom decom. Te zime Mia je imao jedanaest godina i bio je visok gotovo kao i mama Elena. Ve tri godinepomagao je Mariku da lovi ribu, jo od svoje osme godine. Kain nije video Miu kad je izaao u kuhinju; verovatno je bio napolju i sedlao konje za put uz brdo.Majka ga je prva opazila, i rekla samo: "Dobro jutro, Kaine."Marik je sedeo pokraj njihovog malog ognjita od cigala, grejui izme ispred vatre na kojoj mu se kuvao doruak. Majin rotilj bio je postavljen iznad ognjita i na njemu su se pekla etiri jajeta, zajedno sa est kriki crnog hleba i tri debela odreska svilaa. Marik se okrenu, onako sedei, da pogleda deaka. U treperavoj crvenoj svetlosti ognjita deak je izgledao jezivo i neprirodno, tako da se Marik za trenutak oseti nelagodno, ali odmah odagna to oseanje s odlunou koju raa krivica. Nos i brada su mu bili isti Marikovi, a crna kosa Elenina; ali crne oi poticale su od Eleninog oca, Gareta, a odluno stisnuta usta nije trebalo da ima deak od est godina. Mia i devojice bili su smei, a pored Kaina jedino je jo Bara imala crne Garetove oi.Marik se potapa po desnoj butini, i Kain posluno prie i pope se ocu na krilo. Marik se onda obrati Eleni. "Imamo li mleka?"Elena ni ne pogleda na krag koji je stajao sa spoljne strane kuhinjskog prozora, da se hladi u nonoj magli. Prozor je bio od pravog stakla, malo glaziranog, da ne proputa toplotu. "Samo malo, i Bara e popiti najvie od toga.""Daj mu pola olje." Marik se opet okrenu sinu. "ta e ti ovako rano?""Hou da poem s tobom, tatice", odgovori Kain jednostavno.Marik mu odgovori isto tako neposredno. "Ne moe, sinko. Jo nisi dovoljno porastao."Osetie za asak udar hladnog vetra, i u sledeem trenutku Elena zaobie ognjite i stavi dopola napunjenu olju mleka u Kainove ruke, pa se onda sagnu i ovla ga poljubi u obraz. Bez rei se zatim vrati pripremanju doruka i ruka za svoga mua i Miu.Kain gucnu malo mleka. U stvari, nije ga eleo. "Ali to si rekao i proli put, tatice."'Proli put' je bilo pre dva dana. Marik se jedva uzdrao da se ne nasmeje. "Jo malo, Kaine. Za as e porasti.""Ali..."Marik zavrte glavom i prekinu ga pretei: "Dosta. Pitaj koliko god puta hoe, ali nemoj mi osporavati odgovor, jer u ti utaviti kou. Mora da ostane kod kue i da uva sestrice." On pokretom ruke pokaza na olju. "Popi to mleko." Dete ispi olju na iskap i stavi je na cigle na ivici ognjita, pored oevih izama. Marik ga podie sa krila i postavi ga na noge. "A sad u krevet."Ulazna vrata se naglo otvorie i Mia, ve obuen u nepromoivu jaknu i izme, mugnu unutra, a zajedno s njim ulete i pramen magle. Nije ni pogledao u Kaina, ve samo zastade ispred zatvorenih vrata. "Konji su spremni, tatice."Kain utonu u mrak hodnika koji je vodio u deju spavau sobu, i ostade unjemu, posmatrajui; ve su na njega zaboravili. Posmatrao je kako otac navlai izme i jaknu, dok je Mia govorio: "Treba da ga pusti s nama, tatice, bar jedanput. Gnjavie nas i smetati nam, ali to to ga ovde drite, to ga prosto jede iznutra.""Prebolee on to", mirno odgovori Marik. Polako je nirao nepromoivu jaknu; ruke mu vie nisu bile onako vete, posle petnaest godina skoro svakodnevnog rada sa mreama. Zaobiavi potom ognjite pored kojeg je stajala Elen, poteno je poljubi. "Veeras emo se rano vratiti, ako se vreme ne promeni." Mia, koga nijedno od njih dvoje nije primeivalo, skidao je odreske od svilaa i hleb sa rotilja i stavljao ih u vreicu za hranu, koju je drao u ruci. "Kako sad izgleda, pregrade nas moda nee ni pustiti da proemo, pa emo ceo dan ostati zajedno."Elena se nasmei. Osmeh joj izbrisa godine s lica, i Marik je ponovo poljubi. "To bi bilo ba lepo", tiho ree ona. Marik je pusti iz zagrljaja a onaVonda poljubi i Miu, dok joj je isti osmeh jo stajao na licu. "Cuvajte se, obojica.""Postarau se da tatica opet ne ispadne iz amca", odgovori Mia, savreno ozbiljna lica.Marik uzdahnu nezgoda na koju je mislio Mia dogodila se samo jednom, pre dve godine, i to je bio jedini put u petnaest godina da je ispao iz amca ali ne ree ni re ve otvori vrata. "Hajde", proguna on, i njih dvojica izaoe u maglu.Sreni izraz je jo lebdeo na Eleninom licu kada se Kain utke, polako vrati u spavau sobu i pope u krevet, pored Bare i Sive. Leao je zatvorenih oiju, nepomian, i trudei se da ne misli na majin izraz lica kad je poljubila Miu.Trudio se da ne misli, jer ona nikad nije tako izgledala kad poljubi njega.Leao je u istom poloaju, potpuno budan, i kada je majka u zoru ula da ih probudi.Tog jutra Kain je spokojno obavljao svoje svakodnevne poslove, i nikakva misao ga nije posebno zaokupljala. Njihova jedina krava bila je bolesna, i Kain je znao da otac pomilja da je zakolje i kupi drugu. Kain proveri seno pred kravom u oboru iza kue i nae da je samo malo nedostajalo u odnosu na koliinu od prethodnog dana; svejedno, savesno je uklonio i izneo staro seno i zamenio ga sa svee pokoenom dugakom travom, a onda uradi isto i kod mlade kobile koju je Marik kupio prethodne godinje etvrti.Nisu imali bunar, jer je tlo na tolikoj visini bilo isuvie stenovito; Kain potom provede povei deo jutra nosei dve prazne kofe dole do potoka, malo dalje nizbrdo, i vraajui se s njima punim do prelivanja.Godina je bila ve dobro zala u zimsko doba. Zemlja nije bila pokrivena snegom, ali dan je bio ujedljivo hladan i Kainove ruke, tamo gde ih je prelila voda, toliko su se smrzle da je jedva mogao da ih pokree. Sam vazduh je bio nekako udan, nekako napeto nepomian. U jednom trenutku mu se uini da je uo pucanj groma, veoma daleko, ali se to nije ponovilo i na sivom svodu neba nisu se videli odblesci munja.Odjednom je vazduh postao savreno miran; nije bilo ni daka. Kainu se inilo da se on jedini na celom svetu kree kroz maglu. Vraao se sa treim i poslednjim tovarom vode, i uprkos hladnoi preznojavao se u nepominom vazduhu.Vetar ga je tresnuo kao kovaki eki.Kain ak nije ni bio svestan da se neto dogodilo; u jednom trenutku se muno uspinjao, a u sledeem je bio tresnut na zemlju i voda koju je nosio razlivena po njemu. Prva svesna misao bila mu je samo ljutnja, nita vie; eto, sad e morati da se vrati i ponovo napuni kofe.Tek kada je pokuao da ustane shvatio je koliko je vetar jak. Nije mogao da se uspravi na noge; vetar ga je ponovo oborio. Dok je tako leao, pokuavajui da smisli ta da uradi, grad odjednom poe da pljuti po travi oko njega.Jedno veliko pare leda udari ga u potiljak, a onda drugo u rame, i tek tada se Kain prepade. Nije mogao da hoda; vetar ga nije putao da stane na noge.Poeo je da puzi uz brdo.Grad je pljutao po njemu, i Kain ubrzo shvati da nee uspeti da se doepa kue. U uima mu je zvonilo od leda, koji ga je tukao u glavu. Nita nije video pred sobom od vetrom uskovitlane magle i grada. Grad je padao ukoso, sa severa; Kain je pokuavao da se seti na kojoj strani se zatekao idui ka kui, u trenutku kad ga je oborio vetar. Tu negde, na putu ka kui, leala je oborena sekvoja, vornovato stablo koje se sruilo prole zime.Ako uspe da se dokopa zaklona ispod te oborene sekvoje, bie bezbedan.Glazirani kuhinjski prozor bee razleteo se u paramparad pod prvim naletom vetra.Sada je Elena sedela na kuhinjskom podu, drei u naruju Baru i Sivu, vrsto ih steui. Kua se tresla svuda oko njih i Elena je znala da se odista moe desiti da im se kua srui na glavu.Siva je utala; Elena pomisli da je dete toliko prestraeno da ne moe ni da zaplae. Bara je bila jo i suvie mala i nije shvatala ta se dogaa, i vritala je gotovo isto tako jako kao to je zavijao vetar. Elena je sedela nepomino, drei svoju decu i molei se iz dna due Gospodarima Svetlosti, molei se da joj se mu i sin ivi vrate iz oluje.Posle jednog sata kua presta da se trese a posle jo pola sata vetar oslabi toliko da su devojice mogle da uju Elenu. Grad se pretvori u kiu, dok je Elena govorila deci da ostanu u svojoj sobi i ekaju dok se ona ne vrati. Uradila je to brzo, pre nego to bi je Barini krici naterali da se predomisli, i izala iz kue u jo uvek opaki vetar i zaobila zgradu do staje u kojoj je bila kobila.Kao da je neto probolo u srcu kad je videla ta se dogodilo s njihovom batom i oborima u kojima su drali domae ivotinje; ograde su popadale na zemlju, a kobila i svi pilii su nestali. Ostala je samo krava, za koju je Elena znala da e i onako ubrzo uginuti.U jednom trenutku gotovo joj je prevrilo; nije verovala da e i kobila nestati. Jo je sluala Barino plakanje, gotovo zagueno zavijanjem vetra.Elena podie pogled, navie do mesta gde se Velika brana uzdizala iznad nje, jedva vidljiva u fijuuoj, sivoj susneici.Pa, i nije bila tako daleko. Borei se s vetrom, Elena poe muno da se uspinje.Niko nije doao po Kaina.Posle nekog vremena, nije mogao da pogodi koliko dugo, grad se pretvori u kiu, a vetar oslabi. Bio je jedva svestan, leei na junoj strani oborenog stabla, da mu se krv cedi niz lice iz posekotina od ledenih zrna grada.Na kraju je shvatio da niko nee doi da ga potrai.Dugo je proveo tako, prosto leei. Kad je vetar utihnuo, kosina pod kojom su se slivali mlazevi kie smanjila se i drvo ga vie nije zaklanjalo. Bio je tako umoran, ali voda je bila veoma hladna i u njoj se oseao slabi trag soli koja ga je peckala, jer to su bile kapljice okeana prenete vetrom preko vrha Velike brane. Kaina poee da peku posekotine, i on se podie na noge i ne pogledavi oko sebe vrati se na stazu koja je vodila do oeve kue.Pod mlazevima kie nije mogao da vidi kolika je teta. U poetku vrata nisu htela da se otvore, i on pomisli da ih je majka zbog neega poduprla iznutra. Svi miii su mu podrhtavali; pokuao je ponovo, ne nedajui se uspehu, i vrata se irom otvorie. Iznutra je uo pla, koji za trenutak umue na zvuk vrata koja se otvaraju.Cuo je glas svoje sestre Sive iz deije sobe. "Mama?""Nije ona, ja sam." Kain proe kroz kuhinju. Sto je bio prevaljen, ognjite mokro i prozor razbijen, ali sve ostalo je, izgleda, bilo u redu. U njihovoj sobi Siva je sedela u sredini kreveta koji su njih troje delili, drei Baru na krilu. Bila je upola umotana pokrivaima. Na Sivinom licu su se jo videle suze, a Bara je plakala gotovo bez glasa. Kain se pope na krevet pored njih i uze Baru iz Sivinog krila. "Gde je mama?"Siva mrknu. "Otila je po taticu."Drei jednom rukom Baru u krilu, Kain drugom privue ebad oko njih, a onda zagrli Sivu i priljubi je uz sebe. Suze su jo rominjale niz Sivino lice. "Ne plai", mirno ree on. "Ja u se brinuti o tebi dok se tatica ne vrati."U potonjim godinama Elena nije mogla dobro da se seti toga dana; samo pojedinih slika, trenutaka. Proao je skoro itav sat dok nije stigla do ustave, i kia je jo gusto padala kad je najzad dospela do nje. Krsta su je bolela od rvanja sa vetrom, a voda koja joj je tekla niz lice bila je pomeana sa suzama. Nikada u ivotu nije prola kroz ustavu i nije znala kako da je ukljui, ukoliko se za tako neim ukae potreba. Kada je stigla na istinu na kojoj je, pre trinaest godina, prvi put shvatila da voli oveka za koga e se udati, vie nije znala ta e dalje.Njihovi konji bili su sapeti na ivici istine. Jednome je bila slomljena noga, i od njegove vriske Elena se trgla. Konja e morati da ubiju; nije imala snage da to uradi, ne sada. Drugi konj, iako je bio usplahiren i trzao se ustranu od nje, izgleda da je bio u redu. Zuborenje pljuska, grmljavinu i konjsko njitanjenadjaavala je neka duboka tutnjava za koju Elena nije znala odakle dolazi. A i da jeste, ne bi se vie uplaila od tutnjave Jedinog okeana koji se bacao na kamenoelinu prepreku Velike brane takvom snagom da je i sama Velika brana podrhtavala pod njegovom silom.Nije umela da otvori pregradno polje.Kroz njega je ugledala nepominu ljudsku priliku koja je leala na podu hodnika. Odmah iza te prilike nalazila se jo jedna nevidljiva pregrada. Okean je udarao o ulaz irokim, sporim valovima, ali nije dopirao do nepomine prilike u slabo osvetljenom prolazu. Elena gurnu pregradu; kao da je dodirnula glatku povrinu elika. Pretraila je potom i okolne zidove, da nae prekida. Nije ga bilo. Poe onda da udara rukama o pregradu, ali se ni ona nije otvara. Jecajui od nemoi utnula ju je nogom jedanput, pa jo jedanput, i konano klonula na pod oslonjena leima o pregradu, dok su joj suze tekle niz obraze. "Prokleta bila", proapta kroz suze, "zato se ne otvara?"Jedan hladnokrvni glas, savreno ravnoduan, jedva ujan zbog vetra, odgovori joj: "Zato to nisam dobila takvo nareenje."Elena nije znala kako se nala na nogama. Prvo ega se seala bilo je kako se odmie od pregradnog polja, unezvereno gledajui oko sebe. "Ko to govori?""Ja", odgovori glas. "Ja, pregrada. eli li da se otvorim?""Ja..." Glas joj se presee. Kada je najzad uspela da natera grlo da joj opet proradi, jedino to je mogla da izgovori liilo je na krkljanje. "Molim te."Pregradnog polja nestade.Elena je stajala nepomino. Odjednom je mnogo bolje mogla da uje duboku tutnjavu, tupe udarce Jedinog okeana koji je besneo pred preprekom. Neto se otkinulo u njoj i prvo ega se seala bilo je da se opet nalazi napolju na istini, drei u krilu glavu svoga sina Mie, dok mu je kia lila u otvorene oi. Mora da je ula u komoru ustave da bi ga izvukla, ali nije se seala da je to uradila. "Mio", promuklo proapta ona. "Mio?"Sin joj se, meutim, ne odazva. Nije ni trepnuo, iako mu se kia slivala pravo u oi.Pogled mu je bio potpuno ludaki.Elena od Istmara sede na pete i poe da plae, onako kako nikada nije plakala, da plae za izgubljenim muem i najstarijim sinom, za jedina dva oveka koja je u ivotu volela.2.Sutradan izjutra su sili niz brdo, svo etvoro i Mia. Pre nego to je sunce odskoilo spakovali su sve svoje stvari, sve to su mogli poneti, i sa jedinim preivelim konjem proveli najvei deo dana putujui nizbrdo, do ulaza u Istmar, gde je Elenin otac Garet imao malu kuu od cigala na ivici imanja gospodara Malahora. Siva i Bara su jahale, a Elena je drala uzde i vodila konja. Mia je hodao pored Kaina. Kainu je bilo reeno da starijeg brata dri za ruku i zaista, dokle god je Kain drao Miinu aku u svojoj ovaj je rado iao pored njega; ali im bi ga Kain pustio iz bilo kog razloga, Mia bi stao iostao tako, sve dok ga neko ne bi ponovo pokrenuo. Nije odgovarao kad mu se neko obrati, nije progovorio ni re jo od jue, kad ga je Elena dovela sa ustave.Dan je bio tmuran, oblaan i hladan; jednom je, tokom putovanja zakiilo, iako ne mnogo. Put kojim su se sputali jedva da se mogao nazvati tim imenom. Bila je to tek utabana staza na kojoj su Marik i Mia donekle ugazili travu odlazei i vraajui se sa pijace u Istmaru. Dva puta su morali da skrenu sa puta, tamo gde je neko stablo palo preko njega. Sporo su odmicali, ali Elena se nije urila. Celog dana je bila veoma bleda i nije otvarala usta, sem da im vikne da stanu i da se odmore. Jednom je morala da iupa bun sa puta ispred njih i, uplevi ruku uz polomljenu granu, duboko se posekla. Nastavili su da idu, i tek kada je Elena osetila da joj je ruka postala klizava, jer joj je krv tekla niz podlakticu, shvatila je da se posekla.Nije ni osetila.Sredinom popodneva stigli su do podnoja i stupili na Putnikov drum, koji je pratio luk Velike brane. Iao je na istok i na zapad, povezujui sela i gradove na severu doline; Istmar, Telindel i Serlok, a zatim Murstin, Elitaun i Singer, koji je bio sagraen na obali velikog jezera T'Pau. Od Singera se moglo putovati na jug amcem, niz veliku reku Almandar, kroz bogato sredite Doline vladara, gde se gajilo ito i kukuruz kojima su se hranili vladari, radnici i divovi bez razlike, po celom svetu. Putujui dalje rekom Almandar, mimo gradova isuvie brojnih da bi se nabrajali, mimo sagorelih praznih ruevina na podruju Semalije koje su nekada bile grad Erebion, dolazilo se najzad do Zlatonosne reke, u podnoju Crnih planina. Tu je Almandar skretao i tekao i na istok i na zapad rasut u mnogobrojne potoie, dok na kraju od potoia nisu postajali potoci i reice, i tu je nestajao.Jaui na zapad...Nastavljao se Putnikov drum, delimino samo od utabane zemlje, mestimino kaldrme, pa cigle i kamenoelika sve dok se ne prie gradu Singeru na jezeru T'Pau, koji su, govorilo se, sagradili divovi; dalje, mimo Singera, pa kroz Trenton, Izolde i Kambervil, odakle se zatim skretalo u velikom luku na jug, udaljavajui se od Velike brane, gde je grad Igliz bio smeten visoko u jugozapadnim brdima koja su prelazila u Crne planine. Bio je to grad na najvioj koti u dolini, izuzev samoga grada Skuptine, i najvii grad kome se moglo prii kakvim-takvim putem. Iza Igliza leali su Volta i Dome i Flinton, a na zapadnom kraju Putnikovog druma veliki grad Vestmar, koji se od Istmara razlikovao koliko dan od noi.Budui da mu je bilo est godina Kain jo nita nije znao o svemu tome; nije znao ak ni kako se zove drum kojim su krenuli ka Istmaru. No, kako god da se zvao, nije bio neto naroito; dovoljno irok da se mimoiu dve konjske zaprege, od utabane zemlje koja je, u tom trenutku, bila pretvorena u blato debelo deset centimetara. Elena nije ak ni bacila pogled na zapad, kad su stupili na drum; krenuli su njime i polako ipili kroz blato u pravcu istoka. Bili su jedine osobe na tom drumu; po tom vremenu samo oni koje je preka nuda terala na put promolili bi nos iz kue.Celoga dana nisu videli sunce, i tek kada je palo vee zali su meu prve kue Istmara. Odmah se moglo videti da je oluja od prethodnog dana mimoila Istmar; drveni umezi na zapadnom kraju sela jo su stajali uspravno. Bilo je to malo selo, svega osam hiljada stanovnika, i imanje gospodara Malahora bilo je odgovarajue veliine. Imanje se nalazilo na istonom kraju sela, i kad su prolazili izmeu lepih kua na tom istonom kraju Istmara, preko kaldrmisanih ulica, Kain prvi put u ivotu vide druge ljude, mukarce i ene lepo odevene u kou, vunu i pamuk, i jednu damu u koijama koja je nosila dugaku haljinu od materijala za koji je Kain znao da je suneva svila. Svi su oni bez ustezanja gledali u Kaina i njegovu porodicu, s raznim izrazima lica koje Kain nije umeo sasvim da protumai, ali je unapred znao da mu se ne dopadaju. Jedna ena im doviknu neku re koju Kain nije znao; ali njegova majka Elena ila je dalje, ukruena i bleda, vodei sa sobom svoju porodicu i nita nije odgovorila. Kain nije isputao Miinu ruku i iao je za leima svoje majke, pravim kao strela, kroz vlane ulice, sve dok nisu stigli do dedine kue.Kua koju je gospodar Malahor dao svom glavnom batovanu Garetu bila je malo, jednosobno zdanje od cigala, na majunom paretu zemlje smetenom ukraj Malahorovog imanja. Garetova kua bila je zaklonjena malom skupinom drvea od pogleda iz velike kue, inae bi bila kao u izlogu. Cigle su bile izribane i iste, iako se videlo da su koriene pre nego to su dospele do mesta koje je sada bilo Garetov dom; bata pred kuom, iako mala, bila je isto onako lepo negovana kao i vrtovi kojima je bilo okrueno Malahorovo imanje. Fasada joj je bila uvuena od ulice nekih dvadesetak metara.Elena za trenutak zastade pred vratima pre nego to e zakucati. Bila su to vrsta vrata, od hrastovine i okovana gvozdenim trakama, i kad je prvi put zakucala jedva da je ula samu sebe. Zakuca potom jae, i jedan ljutiti glas iznutra doviknu: "Za ime Svetlosti, nisam gluv! Pustite me da obuem pantalone i odmah dolazim." Nekoliko trenutaka kasnije vrata se otkrinue i starac koga Kain nikada pre toga nije video proviri kroz otvor. Iza lea mu je svetlucala vatra i Kain nije mogao dobro da mu razazna crte na licu. Ali starac je verovatno njih bolje video, jer ve u sledeem trenutku otvori ire vrata i polako upita: "Elena?"Elenin glas je zazvuao strano promuklo, ak i njoj samoj. "Marik je poginuo, oe."V"Ah." ovekov pogled se spusti iza nje. "Ovo su deca, je li?"Kainova majka odseno klimnu.Starac jo neko vreme postoja na vratima, i Kain ve poe da se pita da li e ih uopte pustiti da uu. Najzad uzdahnu, kao da je jako umoran, i jednostavno im ree: "Pa, onda, veite konja, sastruite blato sa sebe i uite u toplo."Te noi, leei na podu ispred ognjita, putajui da mu ar zagreva ukoene kosti, Kain usnu svoj prvi san u ivotu koji je bio u stanju da zapamti.Uprkos bolnom umoru koji mu je proimao celo telo, u poetku je imaomuke da zaspi i leao je budan pored vatre, oslukujui pucketanje zamiruih cepanica. U jednom trenutku mu se uinilo da uje majin pla, te se uspravi na lakat da baci pogled tamo gde je ona leala, dalje od vatre nego njena deca. Oi su joj bile zatvorene, disanje mirno i ujednaeno. Uznemiren neim, ni sam ne znajui ime, Kain opet lee na lea i zatvori oi.Nije video suzu koja se iskrala ispod njenih sputenih trepavica, ni drugu koja je pola odmah za njom.Kainova poslednja misao bila je da nije verovao da e ipak zaspati.A ovo je bio san:Stajao je na glatkoj, tvrdoj povrini, tako glatkoj da nita nalik na to nije u ivotu opipao, na kamenu kao svila. U kamen su bile urezane prave linije, i kroz njih je proticala voda. On je stajao na ispupenju u steni, Velika brana se uzdizala nad njim, i Jedini okean, koji nikada nije video u ivotu, pruao se pred njim sve dok ne dodirne liniju obzorja. Voda je plaviasto svetlucala u jasnoj sunevoj svetlosti, plava kao safir, i ista ta topla, sjajna svetlost dodirivala je i njega, zasenjivala mu oi odsjajima sa vrhova razigranih talasa.Iznenada voda potamne i sunce se sakri iza uskomeanih sivih oblaka, iskravi se zajedno sa toplotom i svetlou. Suze mu potekoe niz obraze, iako Kain nije znao zato plae. More se bilo povuklo od njega, povuklo se pet metara, zatim deset, i ponovo su se zauli enski glasovi, tri glasa milozvuna i jasna, i oni su mu govorili:Nije za tebe. Mo e biti za tvoga sina; nije za tebe.Sa severa onda nagrnu ogromni talas plime, gromoviti zid crne vode koji e smrviti pod sobom Veliku Branu, i Kaina. Nebo je postojalo sve crnje i crnje, sve dok se vodena planina nije ispruila toliko da je zbrisala i samo nebo.Nije za tebe, opet mu rekoe ene.Poslednji Kainovi trenuci pre nego to ga je smrvio ogromni talas bili su ispunjeni groznom, oajnom tugom.Znao je da nikada nee imati sina.3.Elena je strepila od susreta sa gospodarom Malahorom.Isuvie je dobro znala da joj najbolja haljina nije ni izdaleka dobra, i da e morati da mu izrekne svoju molbu usred dvora, gde e biti i drugi stanovnici Istmara mukarci i ene koji je poznaju jo od detinjstva i da e videti u kom ju je stanju ostavila muevljeva smrt i saznati da joj je najstariji sin poludeo.Uvee, prvoga dana koji su proveli u Istmaru, Garet se vratio kui sa posla u velikoj zgradi i utke poeo da jede veeru koju je Elena skuvala za sve njih. Hrana je bila dobra, argarepa s medom, ispeena u loncu koji je skoro ceo dan visio nad ognjitem, peeno pile, i jabuke da se zaslade na kraju. Jeli su sedei na uglaanom drvenom podu, svi osim Gareta koji je sedeo na svom krevetu. Doneo je sa sobom krag piva i sam ga popio; za druge je bila voda.Kain je sedeo i posmatrao dedu dok je veera odmicala, u tiini u kojoj seulo samo pucketanje vatre i zavijanje vetra napolju. Nije jo bio siguran ta da misli o tom oveku. Majka ga je retko pominjala, kao i svoju pokojnu majku, kao i sve iz onog vremena koje je predhodilo njenom venanju s Marikom. Prole noi su spavali tvrdo, do iscrpljenosti, svi pa ak i Mia, i kada je Kain ujutro ustao, pre svih osim majke, deda je ve bio otiao na posao. Sada, vaui veeru, kriom je prouavao tog oveka; Garet je bio visok, iako je hodao poguren. Oi su mu bile crne, ba kao i Kainove, ili Barine. Kosa mu je bila potpuno bela i poinjao je da elavi; nosio je bradu, belu gotovoo kao i kosa. Ruke su mu bile hitre i vete, kreui se od jednog do drugog jela na tanjiru gotovo oaravajuom elegancijom, blesnuvi s vremena na vreme u treperavom svetlu. Glatka elina traka na njegovoj ruci uhvatila bi crveni odblesak vatre, poslala ga kao no natrag u Kainove oi, a iza rubinskozlatne svetlosti dva crna oka uhvatila bi njegov pogled, iza blistavog svetla, boje krvi i bakra...Vrlo upadljivo, Kain se okrenu od starca i baci pogled pravo u ognjite, u skakutave plamenove.Izgledalo je da niko nije nita primetio. Garet se ipak oglasi, savreno ravnodunim tonom: "Nije utivo da bulji, deko."To je bilo prvi put da je progovorio otkako se vratio iz velike kue. Elena se gotovo trgla na njegov glas i brzo pogledala u Kaina. Kain je ukoeno zurio u vatru. Ona se okrenu ocu... "Je li on buljio u tebe?"Garet isprazni tanjir i iskapi poslednje ostatke piva iz kraga, ne rekavi Eleni ni hvala za veeru. "Zato da ne? Nikada jo nije video svoga dedu. I ja sam njih gledao." On pogleda pravo u svoju ker. "Jesi li spremna da popriamo ta da se radi?"Elena doeka njegov pogled ne trepnuvi, a onda podie bradu. "Jesam.""Dobro", odseno uzvrati on. "Koliko ima novaca?""Sesnaest zvezda, dvadeset osam zlatnika. Bilo je dvadeset devet, ali sam jedan razmenila za jabuke i pile. Izvini, argarepe sam morala da uzmem iz tvoje bate."Starac se zagleda u nju. "Zar toliko? Mora da je posao dobro iao.""Marik..." Ona uuta, ugrize se za usnu i poe opet. "Moj mu je dobro vodio poslove.""Znam..." Njen otac izgovori te rei kao da joj priznaje poen u takmienju. "A sada je mrtav."Kaina je nekako iznenadila ta primedba; nikada nije tano znao kako treba da se ponaaju odrasli, ali imao je utisak da ovako ne treba. Siva pored njega poe da mre, kao da trai povod da opet brizne u pla."Hvala ti to si nas podsetio", ree Elena, veoma uzdranim glasom. Kain nije bio siguran da li joj je to svetlost vatre obojila lice ili gnev. "Idui put kad neko od nas pone da zaboravlja, potraiu te da nam osvei pamenje i podseti nas na stvarnost."Garet nastavi kao da Elena nije nita rekla. "Dakle, moraete da pripazite. Ima sree to raspolae s tolikom platinom i zlatom. Moda e ak uspeti i da se opet pristojno uda." On pouta, kao da eka njen odgovor, a onda sezaista nasmei. "Zaista, malo si mi sazrela dete. Iznenauje me."Kain je video kao je majka progutala odgovor: vilini miii su joj se zategli. "Nameravam da se preselim u selo. Dobra sam valja, a umem poneto i da skuvam. To bi nam bilo dovoljno, zajedno s novcem koji nam je Marik ostavio. A i kua u brdima je na nae ime, ako neki preduzimljivi mladi poeli da se bavi Marikovim poslom." Garet je klimao, a Kainova majka tiho dodade: "Na dobrom je mestu.""Jeste", sloi se Garet ljubazno. Sa police iznad svog kreveta uzeo je mali ealj od kosti i veoma paljivo ga provlaio kroz bradu. "U svakom sluaju, moda e ti se posreiti. Zna krojaa Hogana, ena mu je umrla, nema ni dve nedelje. Pustio je glas da trai nekoga da mu pomae u radnji. Da li te to zanima?""Da.""Dobro. Evo ti jo neto da razmisli. Sea li se Kenzija?""...ne, ne seam se ekaj." Elena zamiri. "On je bio onaj ista cipela, koji je sedeo tamo dole, kod Sema Keparda oh, kako li se zvae ono mesto, nekako dugako?""Zvalo se Bulingova krma sa sobama, dobrim vinom i jelima," podseti je Garet. Bio je vratio kotani ealj na policu iznad kreveta. "Sada se zove Kepardova krma, jer Buling je umro a Sam Kepard je bio novi vlasnik. Sada slue viski, i votku, kad mogu da je nabave. Buling bi povratio crvenog svilaa nad neim takvim, ali Kepard voli estoka pia. Tek da zna, Kenzi je umro prolog leta zarazna groznica, i uz to teak sluaj i sada jo niko nije preuzeo posao istaa cipela umesto njega. Mislio sam na Kaina.Elena je prvi put izgledala iznenaena. "Na Kaina?""Aha. Jo je premlad da bude neiji egrt, a ini mi se da ne namerava da ga koluje; ak i sa poetnim kapitalom od tih esnaest zvezda koje ima, nee moi dovoljno dugo da plaa ono to trai uiteljica Sendel, da bi proao kroz najosnovnije vet