PSIHOLOKI KOMENTARINA UENJE GURIJEVA I USPENSKOGO radu centara

MORIS NIKOL

PSIHOLOKI KOMENTARI NA UENJE GURIJEVA I USPENSKOG

O radu centara

Prevod: Jelena Aa

O POGRENOM RADU CENTARABirdlip, 18. oktobar 1941.(I tom)

Deo I: Jedna od najinteresantnijih ideja u ovom sistemu uenja je da ovek ima nekoliko razliitih umova i da je intelekt samo jedan od umova koje on poseduje. Pogledajmo dijagram razliitih centara u oveku u skladu sa ovim uenjem:

Svaki od ovih centara je um. Svaki od njih reprezentuje razliitu vrstu uma.Centri bi se mogli uporediti sa veoma delikatnim i sloenim mainama, od kojih je svaka dizajnirana za razliitu svrhu i upotrebu. Osim toga, svaka maina se sastoji od manjih maina ili maina unutar maina i one mogu samostalno delovati. To znai da moe raditi itav centar ili itava maina ili samo njen mali deo. Svako poseduje te izuzetno sloene i delikatne maine, ali ne znajui nita ili gotovo nita o njima, ljudi su skloni da ih koriste pogreno. U stvari, oni misle da imaju samo jedan um, da samo jedan um obavlja sve. A ideja o jednom umu je povezana sa iluzijom da je ovek jedno to znai, sa imaginacijom, koju svako nosi u sebi naime, da je iznutra jedno, jedinstvo, da poseduje jednu volju i jedno permanentno Ja, da poseduje punu svest i znanje o sebi i mo da ini. Veoma je neobina i interesantna stvar da niko ne moe da napravi dovoljno duboku refleksiju jer ona vodi do izvora ovekove bolesti da je potrebno toliko dugo, pre nego to ljudi mogu podneti shvatanje da nisu jedno, ve mnogi, da nisu jedinstvo i harmonija, ve mnotvo i disharmonija, da nemaju jedno permanentno i realno Ja, ve stotine razliitih i sasvim kontradiktornih Ja, koja u razliitim trenucima preuzimaju vlast nad njima, da nemaju pravu volju, ve roj promenljivih i konfliktnih volja, koje pripadaju tim razliitim Ja, da sasvim retko imaju trenutke svesnosti, ve se obino nalaze u neobinom stanju dnevnog sna, i da kao rezultat svega toga nemaju pravu mo da ine i tako ive u svetu u kome se sve deava i u kome niko ne moe da sprei da se neto dogodi. ak i ideja da ovek nema samo jedan um, ve razliite centre uma, moe biti odbaena ili posmatrana kao toliko fantastina, kao i ideja da ljudi ne poseduju svest. Niko u stvari ne eli da se suoi sa samim sobom i svojom realnom situacijom.

ovek se tako dri onoga, to zamilja da jeste i prijanjajui uz ono to ne postoji, to je nerealno, onemoguava sebi da postoji i postane realan, tj. bude ono to moe da postane i za ta je stvoren da postane. Moda ste uli tezu u Radu da svako moe postati milioner, ali da bi postao milioner prvo mora shvatiti da nije milioner. U tom pogledu svako je nalik bogatom mladom oveku iz poznate parabole, oveku bogatom u oseaju svoje sopstvene vrednosti, koji sebi pripisuje dobrotu kao svoje sopstveno svojstvo i duboko je identifikovan sa svojim vrlinama.

Setiete se da mu je reeno da proda to sve i da podari siromanima to jest, istinskom ili sutinskom, nerazvijenom delu svog bia, izgladnelog od strane bogate linosti. ovek nije sklon da prihvati bilo ta reeno o pogrenom radu centara, dok ne dostigne taku, na kojoj e sam spoznati da razliiti centri zaista postoje u njemu. Morate razumeti da to nije nikakva fantastina ili samo teoretska ideja. To je injenica i to injenica od najvee vanosti za svakoga, ko eli da dobro upotrebi svoj ivot, a ne da od njega uini neto nejasno, neoblikovano i sasvim beznaajno. Iz tog razloga, prva stvar, za koju Vam je u vezi sa praktinim redom na sebi reeno da radite, je posmatranje koji centar ili koji centri rade u nekom odreenom trenutku. To jest, reeno Vam je da praktikujete samo-posmatranje-to je jedini put koji vodi ka promeni sebe - pre svega u vezi sa opaanjem razliitih centara u sebi. Ali ak i to je veoma teko i ljudi ak ni nakon dugog perioda ne vide istinski sami da ti centri postoje u njima. Ili pokuavaju da ih posmatraju na trenutak i misle da je to sve to je potrebno.

Postoje tri razliita oveka u svakom, da ponemo sa time: Intelektualni ovek, Emocionalni ovek i Instinktivno-Motoriki ovek, koji korespondiraju sa ta tri centra ili uma. ovek misli jednu stvar, osea drugu i ulima doivljava (senses) treu. Njegove senzacije, koje pripadaju instinsktivnom centru, su drugaije od njegovih oseanja, koja pripadaju emocionalnom centru, i njegovih misli, koje pripadaju intelektualnom centru. Pretpostavimo da pokuavate da ostvarite neki cilj (zadavanje sebi odreenog cilja je vaan korak u etvrtom putu i re aim u ovom kontekstu se odnosi na tu aktivnost) i uloili ste trud da taj cilj sebi razjasnite. Pretpostavimo sada da Vas je neto oneraspoloilo: ta e se dogoditi, ako se to razmotri sa stanovita razliitih centara? Ukoliko ste neraspoloeni, to znai da je emocionalni centar postao negativan. Oseate se gnevno, ljutito, razoarano ili moda oseate da nita nije vredno. Ako pretpostavimo da sledite svoj um emocionalnog centra u trenutku, kada on postane negativan, da li ete biti u stanju da ispunite svoj cilj? Ne, naravno da ne. Ali ako preete u intelektualni centar ukoliko to moete i razmislite o svom cilju i zbog ega ste ga postavili, i dalje ete moi da ga odrite. Zato? Zato to koristite pravi centar za tu priliku. Ne koristite pogrean centar, jer korienje emocionalnog centra, kada je on negativan, uvek znai koristiti pogrean centar.

Ali o svemu tome je ve dovoljno reeno. Danas treba da govorimo ne toliko o korienju pogrenog centra za neki odreeni zadatak, kao na primer o pokuaju da se razmilja kako da se brzo stri niz stepenice, ve o korienju pogrenog dela centra. Kao to znate, svaki centar je podeljen na tri dela i svaki od tih delova na tri dodatna dela. Sada neu govoriti o podeli centara na pozitivnu i negativnu stranu. Svaki centar reflektuje sebe samog i ostale kroz ta tri dela i tri daljnja dela. Na primer, intelektualni centar sadri jedinice, koje predstavljaju instinktivno-motoriki centar, emocionalni centar i sam intelektualni centar, ali na nioj skali. A oni su sa svoje strane podeljeni na isti nain na jo nioj skali.

Instinktivno-motoriki deo svakog centra je najvie mehanian i u tim mehanikim jedinicama centara ljudi po pravilu provode svoj ivot. Pre nego to budemo u detalje govorili o podeli centara uopte, mora se shvatiti jedan princip u vezi sa njihovom podelom. Zato ljudi provode svoje vreme u mehanikim delovima centara? Odgovor je jednostavno da oni ne zahtevaju panju. Kada je panja praktino nula, ovek je u najniem, najvie mehanikom delu centra. Rezultat je taj da osoba govori i ini neke stvari bez ikakve ideje o tome ta radi. Drugi rezultat je da osoba ne moe da se prilagodi nijednoj promeni ili da upotrebi znanje, ve se ponaa apsolutno mehaniki u svim prilikama i ponavlja ono to zna kao maina. Uoiete koliko je za neke ljude teko da se prilagode novim idejama ili okolnostima i kako ponavljaju sve to su nauili kao kolarci.

Da bismo uli u vie jedinice centara neophodan je napor panje. To je princip. Uzmimo sada mehaniki deo intelektualnog centra. Njegova funkcija je da radi na registraciji seanja i utisaka i asocijacija i to je sve to bi on trebalo da radi ukoliko se koristi ispravno. On nikada ne bi trebalo da odgovara na pitanja postavljena itavom centru. Pre svega, ne bi trebalo da odluuje ni o emu vanom. Ovde imamo prvi primer pogrenog rada centara u pogledu njihovih delova i jedinica. Mehaniki deo intelektualnog centra, koja se naziva formativni deo formativnog centra, neprestano odgovara na pitanja i neprestano donosi odluke. On odgovara bez reda, terminima iz slenga, tipinim frazama i argonima svake vrste. On odgovara automatski i govori ono to je najuobiajenije rei, kao maina. Ili na neto viem nivou, odgovara uvek na stereotipan nain, koristei dobro poznate reenice, konverzaciju sa urki, slogane, poslovice, mudre izreke i tako dalje. Neobina je stvar da mnogi ljudi uvek odgovaraju na ovaj nain i to nikada ne primeuju, bilo zbog toga, to ne mogu da razmiljaju ni o emu i borave u mehanikim ili ak automatskim izrazima intelektualnog centra, ili zbog toga to ne uviaju vanost razmiljanja i oslobaanja svojih misli od mehanikih rei i izraza, koje pripadaju najniim jedinicama centra.

Sada dolazimo do panje. Panja nas prebacuje u bolje ili svesnije delove centara. Postoje tri vrste panje:

(1.) nula panja, koja karakterie mehanike jedinice centara; (2.) panja, koja ne zahteva napor, ali je privuena i samo treba da se dri dalje od nebitnih stvari; (3.) panja, koja mora da bude upravljena naporom volje. Kao to je reeno, prva vrsta panje, nula-panja, prati rad mehanikih jedinica centara; druga vrsta nas dovodi do emocionalnih delova centara, a trea do intelektualnih delova. Uzmimo na kratko ponovo intelektualni centar kao primer. Emocionalni deo intelektualnog centra se prvenstveno sastoji od elje da se zna, elje da se razume, da se traga za znanjem, da se otkriva, da se povea razumevanje, da se shvati i otkrije, da se ima satisfakcija saznanja, elje za istinom, zadovoljstva u uenju, nezadovoljstva zbog ignorantnosti, neinformisanosti itd. Rad na emocionalnom delu zahteva punu panju, ali u tom delu panja ne zahteva nikakav napor. Ona je privuena i odrava se samim interesovanjem za taj predmet.

Intelektualni deo itavog intelektualnog centra ukljuuje i kapacitet za kreiranje, konstrukciju, otkrie (pronalazaki dar), iznalaenje metoda, uvianje povezanosti i dovoenje naizgled odvojenih stvari u vezu ili jedinsvo ili formulacije, tako da vidimo istinu u neem do tada nejasnom. Ovaj deo ne moe raditi bez usmerene panje. Panja u tom delu nije privuena, ve mora da bude kontrolisana i odravana naporom volje; mi uglavnom izbegavamo rad, koji pripada ovom delu centra, zbog ega on ostaje neiskorien.

POGREAN RAD CENTARA Birdlip, 23. oktobar 1941.

Deo II: Prolog puta smo govorili o pogrenom radu centara sa stanovita korienja pogrenih delova centara i principa panje.

Kao to je reeno, ljudi borave ili ive u malim delovima centara to jest, u mehanikim delovima. Morate shvatiti da sva ta razliita Ja u nama ive u manjim ili veim jedinicama centara. Mi imamo manje mehanika i vie mehanika Ja. U malim jedinicama, u mehanikim ili ak automatskim delovima centara boravi veina Ja koja kontroliu na ivot. U tom smislu, moe se rei da ljudi naseljavaju ili ive u malim, mehanikim jedinicama centara. To jest, na svakodnevni ivot je veinom kontrolisan veoma malim, mehanikim Ja, koja naseljavaju te male jedinice centara. Ona bi trebalo da budu sluge, a ne nai gospodari, jer mi posedujemo Ja razliite snage ili kvaliteta ili kapaciteta. Na primer, Ja koja ive u malim jedinicama centara nisu sposobna da shvate Rad. Ona su veoma ograniena. Ne mogu da se promene. Ona su nalik ariji, koja sumnja u sve novo. Ta mala Ja, koja koristite u svakodnevnom ivotu ta Ja koja se gloe i oseaju nepovezanost, ta Ja koja su preokupirana malim planovima, malim sumnjama, malim stvarima, malim interesima se nalaze u mehanikim delovima centara. Ona se veoma korisna za male stvari, ali ona ne mogu razumeti Rad. Ona pripadaju malim delovima centara. I ponekad nailazite na ljude, koji su toliko mnogo u tim malim, svakodnevnim Ja, da su potpuno nesposobni da shvate bilo ta osim onoga to pripada njihovim trenutnim malim interesima i stanovitima tih malih Ja, zaokupljenim samo malim stvarima svakodnevnog ivota, koje su veoma vane na tom nivou naime, na nivou malih stvari. To znai, da ta mala Ja imaju svoje pravo mesto i ukoliko se bave onim, to im pripada, ona obavljaju svoj posao pravilno; i svako mora posedovati istrenirana Ja ove vrste.

Kao to znate, osoba mora da se razvije do nekog stepena u svim delovima centara, da bi postala ovek broj 4 ili balansirani ovek. Ali, kao to je reeno, ta mala Ja ne mogu da shvate Rad, ne mogu da prilagode sebe idejama Rada i ako ideje Rada padnu na ta mala, svakodnevna Ja, Rad ne moe biti primljen i ne moe zauzeti pravo mesto u biu oveka. Ukratko, ukoliko Rad bude prihvaen od ovih malih svakodnevnih Ja, zainteresovanih preteno za sebe, on e biti shvaen na njihovom malom nivou razumevanja na nivou bia tih malih Ja. Ovaj Rad moraju preuzeti vea Ja i nikada se ne sme dopustiti da padne do malih Ja. Ovo je veoma realan i vaan element rada na sebi to jest, da se ne sme dopustiti malim Ja, koja ive u malim delovima centara, da razmiljaju i odluuju o idejama Rada. Budui da je to tako vano i sa praktinog stanovita ini tako direktan primer pogrenog rada centara, moramo pokuati da bolje razumemo ta to znai. Jer, kao to je reeno, prouavanje pogrenog rada centara nije samo pitanje, koje se odnosi na korienje pogrenog centra, kao to je korienje centra za miljenje, da bi se stralo niz stepenice u kom sluaju bismo pali ve takoe i pitanje korienja pravog dela centra s obzirom na to ta treba da bude uraeno u nekom odreenom trenutku. Jer postoji veoma mnogo razliitih vrsta stvari, sa kojima treba da se pozabavimo, a mi ne posedujemo samo razliite centre ili umove intelektualni za sloena poreenja i razmiljanje, motoriki za kompleksne pokrete, mnogo bre od misli, emocionalni za uvianje kvaliteta stvari i relacija i znaenja skrivenih iza intelekta ve je svaki centar podeljen i dalje podeljen na delove, od kojih svaki ima svoje pravo mesto u emi stvari i svoju pravu funkciju.

Vratimo se intelektualnom centru. Mehaniki deo obuhvata sav rad na registrovanju seanja, asocijacija i impresija i to je posao, koji bi on normalno trebalo da obavlja to jest, kada drugi centri i delovi centara obavljaju svoj pravi posao. On bi samo trebalo da obavlja posao registracije ili snimanja, nalik sekretarici, koja zapisuje i sreuje ono to je reeno. Kao to je ve spomenuto, on nikada ne bi trebalo da odgovara na pitanja, koja su upuena celom centru i ne bi nikada trebalo da odluuje ni o emu vanom; ali na alost, on uvek odluuje i uvek odgovara na svoj uzani, ogranieni nain, gotovim frazama, i nastavlja da govori i deluje na isti mehaniki nain u svim okolnostima. To je fiksirani deo u oveku i ako ovek intelektualno boravi u ovoj mehanikoj jedinici intelektualnog centra, on se nee promeniti i nita novo ne moe nastati u njemu, ve e uvek posmatrati ivot na odreeni nain i govoriti iste stvari, kao gramofon. Ali ako je drugi deo njega razvijen u veoj jedinici, stvar e biti sasvim drugaija. On e onda imati veoma mehaniku, besvesnu stranu, ali i drugaiju stranu, koja je mnogo svesnija i ivlja, koja boravi bilo u emocionalnom, bilo u intelektualnom delu.

U stvari, balansiran ovek u smislu Rada je do izvesnog stepena razvijen u svim delovima mehanikom, emocionalnom i intelektualnom svih centara. To znai da je on reprezentovan u njima nekim Ja i oni nisu prazne sobe. To distribuira njegovu energiju i dovodi psihiki ivot u harmoniju, ali tek putem ideja, slinim onima, koje se odnose na Rad naime, idejama, koje dolaze od C uticaja, od svesnog kruga oveanstva, od onih koji su dostigli potpuni unutranji rast je mogu harmonian razvoj centara. ivotna interesovanja su sama po sebi omeena tako da vode do jednostranog razvitka; i nijedan ovek se ne moe razviti samo interesovanjem za sebe, jer e tako razviti samo odreene delove emocionalnog centra.

Ako Rad padne na mehaniku stranu intelektualnog centra, on e pasti meu Ja, koja se bave obinim, svakodnevnim ivotnim stvarima. Ta Ja se hrane A uticajima, deluju u svakodnevnom ivotu i ne mogu shvatiti o emu je re u Radu i zato je Rad neophodan. Za njih je samo ono to mogu da vide i dotaknu realno. Prema tome, tu nema plodnog tla za ideje Rada iz koga bi one rasle, jer se Rad ne bavi stvarima koje se mogu videti i dotai, ve poinje samo-posmatranjem to jest, onim to se ne moe videti i dotai. Razumeete koliko je opasno za one, kojima je data mogunost da prime Rad veim delovima centara, veim Ja, da dopuste njegovim idejama da padnu na mala, mehanika Ja, gde e biti izdeljene ili ak pocepane na komadie. To je istinski bazina ideja o skrnavljenju ili profanisanju. O Radu se uvek mora razmiljati sa panjom, jer ona pomera oveka u intelektualni deo centra.

U pogledu toga da se ideje Rada uju uzanim, malim Ja, vi svi znate parabolu o Sejau i semenu. Osoba, koja ivi samo u malim delovima centara, u malim linim stvarima, e kada uje o Radu razumeti veoma malo. O toj situaciji se govori u paraboli. Seme oznaava ezoterine ideje, ideju Rada. Ukoliko ideje Rada, kao ivo seme, padnu na veoma male delove centara, to je kao kada seme padne pored puta (wayside).

Izae sija da sije sjeme svoje; i kad sijae, jedno padne kraj puta i pogazi se i ptice nebeske pozobae ga. A drugo padne na kamen i iznikavi osui se, jer nemae vlage. I drugo padne me trnje i uzraste trnje i udavi ga. A drugo padne na zemlju dobru i iznikavi, donese rod sto puta onoliko. (Luka, VIII, 5-8). Interpretirajui ovu parabolu svojim uenicima, Hrist kae: Sjeme je rije Boija. A koje je kraj puta, to su oni koji sluaju, ali potom dolazi avo i uzima rije iz srca njihovoga, da ne vjeruju i da se ne spasu. (Luka, VIII, 11-12). Da li razumete zato se to naziva wayside? To znai da ideje Rada padaju meu saobraaj ovekovog uma, meu obine misli ovekovog ivota i preuzima ih mehanika strana, koju Hrist naziva avo jer mehaninost jeste avo.

U smislu Rada vi svi znate da osoba moe razumeti samo na svom nivou bia. To znai da ako sretnete oveka sa viim nivoom bia nego to je vae, Vi ga neete razumeti. A ako ivite u veoma malim, veoma ogranienim, mehanikim Ja, onda to predstavlja va nivo bia. Tada ete razumeti samo ono to je veoma malo, veoma lino, i ako centrirate sebe u tim malim Ja, koja se bave malim poslovima svakodnevnog ivota i vaim sitnim ljubomorama, mrnjama i eljama i pakostima, neete biti u stanju da se prilagodite niemu novom, tako da e ideje Rada pasti kraj puta i biti ili sasvim beznaajne za Vas ili ak apsurdne, smene, nepotrebne i fantastine. To znai da ete razumeti Rad na nivou svog bia. Ali svako poseduje skalu bia. To znai da ovek, pod uslovom da poseduje magnetni centar, moe doi do boljeg nivoa i boljih Ja u sebi - ako pokua da ih pronae - putem kojih moe da razume Rad. A jedan znak toga je posedovanje magnetnog centra, koji moe da napravi razliku izmeu A i B uticaja.

O POGRENOM RADU CENTARA Birdlip, 09. novembar 1941.

Deo III: Mehaniki delovi centara treba da obavljaju odgovarajui posao i oni mogu da rade bez ikakve panje ili uz veoma malo panje. Kada hodate, ta aktivnost zahteva samo povremeno veoma malo panje i sve sloene pokrete, povezane sa aktivnou hodanja, mehaniki delovi motorikog centra izvode pravilno. Moete se uveriti da to izvode mehanike jedinice motorikog centra, jer dok hodate Vae ruke mogu biti zauzete pokretima, koji zahtevaju usmerenje svesti tj. panju kao na primer otrenje olovke ili zakopavanja dugmeta i tako dalje. Upravo zbog toga to mehaniki delovi centara mogu da rade sa nultom panjom ili sa veoma malom, povremenom panjom, oni esto deluju nezavisno na primer ovek se oblai za veeru dok istovremeno razmilja o nekom problemu ili moda zatie sebe kako ide u krevet. Svako e se setiti slinih primera.

itava ljudska maina je napravljena na takav nain da neki deo u nudi moe da preuzme posao drugog na odreeno vreme. To se u ovom sistemu izraava reima da se centri do izvesnog stepena preklapaju u pogledu funkcija. Iako zbog preklapanja centara ljudska maina moe bolje da reaguje u nudi i zbog toga je pogodnija za podeavanje, upravo to preklapanje prua priliku za pogrean rad centara. Uzmimo jedan primer: svi znamo da se disanje moe obavljati bez nae panje. Ovde je motoriki centar, koji napree i otputa miie koji se koriste pri disanju, kontrolisan od strane instinktivnog centra, koji svakog trenutka procenjuje stanje krvi i u skladu sa time poveava i smanjuje brzinu respiracije. Ali mi to ne moemo posmatrati direktno. Mi ne moemo posmatrati instinktivni centar i njegov sloeni zadatak odravanja unutranjeg rada organa. Meutim, moemo posmatrati rezultate njegovog rada na primer da posle tranja diemo dublje ili da ako smo uzbueni, diemo bre - i shvatamo da je to zbog toga to je instinktivnom centru potrebno vie kiseonika. Ali disanjem ne upravlja samo instinktivno-motoriki centar. Postoji preklapanje kontrole, jer moemo svesno kontrolisati disanje. ovek ne moe voljno zadriti dah iza odreene granice, jer e instinktivni centar preuzeti disanje umesto njega im bude poeo da gubi svest. Ali ovek moe upravljati svojim disanjem i voljno disati sporije ili dublje. To je opasno raditi, ali postoje neki trenuci kada to moe biti veoma vano i ak spasti oveku ivot. Meutim, ukoliko osoba pokuava da kontrolie svoje disanje bez razumevanja ta radi i bez znanja, ona se time mea u rad instinktivnog centra, koji postaje lenj. Seam se da je G. rekao vie nego jedanput da su ljudi, koji pokuavaju da steknu mo kontrolom disanja budale, osim ako nisu proli kroz dug pripremni trening sa uiteljem, koji ih je izabrao. Oni su budale jer se meaju u funkciju, iji se rad moe trajno poremetiti, ukoliko se dovoljno dugo meamo u njegov rad.

Pitanje pogrenog rada centara je predmet prouavanja itavog ivota putem samo-posmatranja. Da bi se razumelo bilo ta, morate razumeti njegovu prirodu, u suprotnom pristupiete tome pogreno ili zauzeti pogrean stav. Ne moete razumeti centre i njihov pravilan i pogrean rad za jedan trenutak. Ako mislite da moete, postavljaete pogrena pitanja i neete nikada nita istinski saznati o tom predmetu. Razmislite na trenutak. Sav Va ivot je funkcija centara ili upravljan je njima Vae misli, Vaa oseanja, Vae ideje, Vae nade, strahovi, ljubavi, mrnje, Vae aktivnosti, Vai oseti, Vaa zadovoljstva, Vaa udobnost i tako dalje. Kako onda moete oekivati da razumete sve o ispravnom i pogrenom radu centara za kratko vreme? initi tako je kao i oekivati da se razume sve o ivotu poto ujemo jedno ili dva predavanja o njemu. Ono to je do sada reeno treba samo da Vam prui nekoliko sugestija i da vas podstakne da prouavate taj predmet ali dok ga ne budete prouili samo-posmatranjem, moete uti i hiljadu i jedno predavanje o njemu, neete razumeti nita.

Sada treba predstaviti podelu centara, da bi se dobio neki opti prikaz, koji moe pomoi da se pronae sopstveni put kroz sistem i sa kojim se mogu povezati neka sopstvena opaanja o sebi i nai im mesto jer to oveku pomae da sebe vidi jasnije.

Ja u sada pre svega podeliti centre na pozitivan i negativan deo i tada ih delimino popuniti, predstavljajui samo neke od njihovih delova uz priblinu definiciju njihove funkcije.

Ponimo sa intelektualnim centrom: FIGURA I INTELEKTUALNI CENTAR

Napomena: na ovom dijagramu je samo Motoriki deo Intelektualnog centra detaljno predstavljen. Obratite panju na razliku izmeu emocionalnog dela motorikog dela intelektualnog centra i emocionalnog dela intelektualnog centra. Uoite ta ona znai.

FIGURA II EMOCIONALNI CENTAR

FIGURA III MOTORIKI CENTAR

FIGURA IV INSTINKTIVNI CENTAR

Kao to je reeno, na ovom dijagramu centara i njihove podele predstavljeno je samo nekoliko delova, kako bi sluili kao vodi za posmatranje centara i njihovog rada. Deo naeg rada tokom nekoliko godina je bio da posmatramo delove centara i sakupimo i uporedimo opaanja.

Sve to je do sada dato zahteva briljivo prouavanje. Prvo je neophodno registrovati ono to je reeno o centrima i delovima centara, kao to je dato, a zatim razmisliti o tome ta to znai i doi do individualnih ideja o tom predmetu jer nas to prebacuje u vie delove centara a zatim nai primere i pokuati da se za njih nae mesto. Molim vas, nemojte postavljati pitanja o delovima centara, koji nisu predstavljeni. To je uvek znak negativnog razmiljanja i automatskog postavljanja pitanja, koje je gore nego formatorno ispitivanje, pitati o Aziji, kada predavanje govori o Americi ili pitati za izuzetke kada se objanjava pravilo.

O POGRENOM RADU CENTARABerdlip, 18.11.1941.

Podela intelektualnog centra na pozitivni i negativni deo

Deo IV Ponimo sada sa prouavanjem negativnih delova centara i njihovog znaenja. U tu svrhu danas emo razgovarati o intelektualnom centru, koji je prirodno podeljen na pozitivnu stranu i negativnu stranu, i makar delimino o tome, ta je miljenje i kakav znaaj ima Rad za postizanje pravilnog rada intelektualnog centra.

Koja je funkcija negativnog dela intelektualnog centra? Govorei uopteno, njegova funkcija je da misli Ne, da negira. Funkcija pozitivnog dela intelektualnog centra je da misli Da, da afirmie.

Bez negativnog dela intelektualnog centra, on ne bi mogao da misli. ta je miljenje? Prva definicija, koju ovaj sistem daje, je da je miljenje poreenje. Miljenje je poreenje jedne stvari sa drugom, jedne ponude sa drugom itd. Ali ako oveku na raspolaganju stoji samo afirmacija, samo Da kao instrument za miljenje, poreenje nee biti mogue. Poreenje zahteva kvalitet ili izbor izmeu dve stvari, od kojih se jednoj kae Da, a drugoj Ne. Sva pitanja, koja poinju sa zato (za razliku od onih koja poinju sa kako) znae da traimo razlog za neto; a sve prosuivanje ukljuuje poreenje i izbor tj. biranje ovog i odbacivanje onog. Ne bi bilo mogue odabrati ili odbaciti kada ne bi postojao intelektualni centar kao dvostruka sila sila afirmacije i sila negacije. Ta dva dela centra bi trebalo da budu u stanju da rade zajedno, kao dve otrice makaza, delujui jedan protiv drugog. O emu god da razmilja, ovek bi trebalo da bude u stanju da vidi ono to potvruje kao i ono to negira i da izmeu ta dva puta pronae stazu za svoje misli, jer sve istinsko miljenje vodi u nekom pravcu u umu (i treba da vodi do novog mesta u umu, a ne du starih staza i do starih mesta, gde je ranije bio i do kojih se stie bez razmiljanja, ve jednostavno putem asocijacija stvorenih navikom). Govorim o istinskom razmiljanju, koje zahteva napor i predstavlja neto to ljudi retko ine.

Kako ste bez sumnje uli, svakome u ovome radu se savetuje da pokrene svoj mozak jednom svakoga dana, a to znai uiniti istinski napor razmiljanja. Ono to uobiajeno nazivamo razmiljanjem, predstavlja jednostavno automatski tok asocijacija, sled nejasnih ideja i seanja i fraza prekinut povremenim neznatnim naporom da setimo neega, kao na primer, ta treba da kupimo i kuda treba da odemo danas. Kada intelektualni centar radi kao celina, svi njegovi razliiti delovi i podele zauzimaju svoje pravilno mesto i preuzimaju svoje funkcije, ali to se retko dogaa. itav centar je retko osvetljen. Po pravilu rade samo delovi i sektori tj. on radi pod malim pritiskom uz samo malo svetlosti i u malim delovima i ne moe se baviti mislima i idejama, koje zahtevaju aktivnost centra kao celine. I ponovo, po pravilu ljudi ne znaju o emu bi mislili. Ovaj sistem, sa svim svojim mislima i idejama, sa svojom ogromnom podlogom i svojim praktinim detaljima u stvari itavo uenje povezani je organski sistem, konstruisan da oveka dovede do razmiljanja, i ui ga kako da misli i prua mu neto, putem ega moe razviti sopstveno miljenje. Jer neke od ovih ideja su lako shvatljive i na niem nivou, druge su mnogo tee i na viem stepenu, a veza izmeu njih se ne mora videti tokom dugo vremena, ali itav intelektualni centar, sa svim svojim delovima, malim i velikim, potreban je da na pravilan nain objedini sistem, tako da on moe raditi pravilno i prenositi snagu kao organizovana i iva celina. To nije samo pitanje memorije, jer memorija je pre svega funkcija mehanikog ili formatornog dela intelektualnog centra koji registruje i taj deo nije dovoljan da u potpunosti shvati ideje uenja. To je, dakle, pitanje evaluacije i vienja i kuanja njegove istine. Istovremeno, dok ovaj sistem nije pravilno registrovan u oveku, on se ne moe razvijati i rasti ispravno u njemu da primi i transmituje vibracije iz viih centara. Morate razumeti da se snaga sistema ne sadri u sistemu samom, shvaenom kao rei i dijagrami, ve u onome to Rad transmituje preko svog bia, kada dobrovoljno radimo na njegovom razumevanju. Jer kada je rad shvaen, on tada oblikuje neto u oveku, to on ranije nije posedovao, i taj instrument, da tako kaemo, na ovaj nain formiran u njemu, moe da odgovori na uticaje kojih on nije u potpunosti svestan. I ti uticaji su oni koji modifikuju, menjaju, moda i transformiu oveka. Videete, zbog toga, koliko je vano odrati Rad ivim u sebi i sluati njegove ideje iznova i iznova i razmiljati o njima i iznova i iznova pokuavati da se deluje u skladu sa njima. Jer ako Rad umre o osobi zbog prevladavajueg pritiska ivota i njegovih dnevnih zahteva, moe biti teko ponovo ga probuditi. Ljudi lako padaju u san i potrebno je veoma mnogo vremena, prouavanja i rtvi, pre nego to se rad obrazuje dovoljno snano u u oveku, da bi ostao iv u njemu, tako da ljudi moraju ostati u kontaktu sa onima, koji ga odravaju ivim i iji je zadatak da to ine.

Napravio sam ovu digresiju, da bih pokazao kako je neophodan rad intelektualnog centra kao celine, da bi se u potpunosti shvatio ovaj sistem i kako je taj sistem oformljen za ovu svrhu i moe pravilno organizovati itav intelektualni centar u instrument, koji moe poeti da odgovara na uticaje, koji dolaze iz viih centara. Meutim, kako ovaj predmet spada u realtivno miljenje (koje samo po sebi dovodi intelektualni centar u pravilnu akciju), sada emo se vratiti na podelu centra na pozitivnu i negativnu stranu i razmotriti ih s obzirom na pogrean rad centara (i delova centara).

Uzmimo negativno razmiljanje. Negativno razmiljanje nastaje kada ovek razmilja samo negativnom stranom intelektualnog centra. On koristi negativnu stranu da bi razmiljao. Kao to je reeno, te dve strane, pozitivna i negativna, treba da sarauju i da proveravaju jedna drugu. Ako ovek pone da razmilja, recimo o Radu, negativnom stranom i dopusti da ta strana nastavi svoje aktivnosti bez provere, on e neizbeno odbaciti Rad, jer negativna strana povezuje stvari samo u obliku rastueg negiranja. Krajnji rezultat e tako biti Ne. Takvo negativno razmiljanje u vezi sa temama kao to su one, kojima se bavi Rad, danas je veoma esto i da bi trijumfovalo, ono mora da odbaci ili porekne ili omalovai sve sa ime se ne slae.

Negativno razmiljanje poprima mnoge oblike kod razliitih ljudi. Neki ljudi imaju dobro razvijen sistem potpuno neproverenog negativnog razmiljanja o razliitim stvarima o samima sebi, o drugima, o ivotu, o svetu, Univerzumu itd. Ti sistemi su se formirali nezavisno od pozitivne strane intelektualnog centra i jednostrani su, neprovereni, nisu izloeni nikakvom izazovu od strane suprotnog miljenja i esto predstavljaju izvor bolesti.

Jedan od najlakih naina je neslaganje. Neslaganje po navici znai korienje negativne strane intelektualnog centra. Neslaganje po navici, pronalaenje pogreaka, traenje dlake u jajetu itd. predstavlja korienje negativnog dela centra bez provere: negativni mislilac je ovek, koga po pravilu treba izbegavati, jer to god da mu kaete, on e to pokuati da uniti. On ne moe spreiti da se, inei tako, intelektualno kree unazad. Sve to je pogrena upotreba centara. Sa druge strane, osoba, koja misli, recimo ponovo o ovom sistemu, samo u vidu afirmacije, ga nikada nee shvatiti. On nikada nee postati realan za nju, jer ona nije prola ni kroz kakvo iskuenje u vezi sa njime, nije se borila i radom ga osvojila za sebe do nekog stepena.

U Radu postoji pria da je nekada davno ovek bio savren. ovek je bio u kontaktu sa viim centrima. U stvari, kae se da je razgovarao sa bogovima. Ali on je bio veoma slab, jer kako nikada nije poricao i uvek je afirmisao, nije znao kako da se nosi sa poricanjem. Tako je lako pao sa svog poloaja, jer nije imao snage za samostalno razmiljanje i razumevanje. Sada on treba da nae svoj put nazad do mesta gde je jednom bio, sa snagom poricanja da mu u tome pomogne.

Dodatna napomena: Mnogo zanimljivih stvari se moe rei o ta dva dela intelektualnog centra, pozitivnom i negativnom, ako ih posmatramo u vezi sa drugim centrima, kao to je emocionalni. Na primer, ovek moe imati negativno razmiljanje i pozitivno oseanje ili volju u vezi sa nekom stvari. Ili obrnuto, moe imati pozitivno razmiljanje i negativno oseanje ili volju. Da bismo to ilustrovali, korisno je razmisliti o citatu iz Jevanelja:

"ovek neki imae dva sina i doavi k prvome ree: sine! Idi i radi danas u vinogradu mome. A on odgovarajui ree: neu; a poslije se raskaja i otide. I pristupivi drugome ree tako. A on odgovarajui ree: Hou, gospodaru; i ne otide. Koji je od ove dvojice ispunio volju oevu?" (Matej, XXI/ 28 - 31).

Osoba, koja gaji suvie mehaniku afirmaciju u intelektualnom centru, e rei Da, ali to pripada njenim mislima ne njenoj volji. Tako ona kae da u svojim mislima, ali moda ne svojim emocionalnim centrom. ovek sa negativnim razmiljanjem i pozitivnim oseanjem e rei ne u svom umu, ali e njegova oseanja kasnije rei da. Parabola ili psiholoka definicija se moe razliito razumeti. Ali ona znai da ovek nije jedno i ima dve razliite strane koje ne moraju obavezno da budu saglasne.

Druga stvar, koja se moe rei, je da ako ovek nema magnetni centar (koji prihvata postojanje dve vrste uticaja u vrtlogu miljenja A i B uticaja), moe poeti samo sa negativne strane miljenja, kada se susretne sa radom ove vrste, i tako provesti sve svoje vreme u pobijanju. Oseanje podstie odreenu vrstu miljenja. Na intelektualni aparat, takav kakav je, podeljen na negativan i pozitivan deo, moe doi do bilo kakvog rezultata, bilo da je pokrenuta jedna ili druga strana. On moe potvrditi ili odbaciti bilo ta. Procena emocionalni centar - je ta koja je presudna. Posmatrana samo kao maina, ta dva dela intelektualnog centra su uzajamno destruktivna. To je razlog zato se kae da je trei faktor neophodan za ispravan rad centara.

O POGRENOM RADU CENTARABerdlip, 28.11.1941.

Deo V U ovom delu, poslednjem u seriji o pogrenom radu centara, poeemo sa emocionalnim centrom s obzirom na njegovu negativnu stranu, ali u napraviti digresiju u vezi sa samim negativnim emocijama.

U poslednjem delu je reeno da intelektualni centar prirodno poseduje negativan deo. Ali to nije sluaj sa emocionalnim centrom. Negativan deo emocionalnog centra je sedite negativnih emocija. Ali prirodno ne postoji takav deo u centru: on je steen. Moe se slobodno rei da kad god je aktivan taj steeni, negativni deo emocionalnog centra, to znai pogrean rad tog centra. Nije preterano rei da emocionalni centar veoma retko radi na ispravan nain, usled aktivnosti tog steenog negativnog dela, kojim se inficirao kroz kontakt sa ivotom. Jer negativne emocije upravljaju ivotom, moda posebno danas, i ljudi su privreni svojim negativnim emocijama vie nego bilo emu drugom. Infekcija negativnim emocijama (kao i infekcija negativnim razmiljanjem) postepeno se uvlai u dete koje raste, jer dete je roeno budno (na svom sopstvenom stepenu) u svetu uspavanih ljudi i, imitirajui ih, ui da padne u san: pored mnogih drugih stvari ono imitira i negativne emocije tj. izraze lica, intonaciju, rei i fraze, koje proizilaze iz negativnih stanja njihovih predstavnika. Dete to sve imitira i postepeno poinje da osea ono to oni predstavljaju. Na taj se nain negativna oseanja odraslih prenose na dete i posle nekog vremena ono poinje da pokazuje negativne emocije i da bude mrzovoljno, da prigovara i osea saaljenje prema sebi i tako dalje. Najzad, ta dete drugo moe da uini? I opet, ta oni, koji su ve inficirani negativnim emocijama, drugo mogu da uine, budui da su potpuno nesvesni da su negativni i nikada nisu uli o toj ideji, a ako je i uju, po pravilu su sigurni da oni nikada nisu negativni. Vidite kako je teko prekinuti taj lanac stalnog ponavljanja, uzroka i posledice, tu neizbenu infekciju i re-infekciju, koja je gora od bilo koje druge infekcije, fizike ili moralne. Ko e je prekinuti? Ili ko moe da je prekine? Jedina stvar, koja je moe prekinuti, jeste ovek koji uje, vidi, razume i shvata ta su negativne emocije i poinje sa samim sobom. Jer ako makar jedna osoba promeni svoj poloaj u toj mrei ivota, u tom tekom jarmu za ljudska bia, ona e otvoriti prostor i za druge. Ali to e biti sluaj samo onda, ako on radi na negativnim emocijama iz najdubljeg, unutranjeg, individualnog uvianja istine o uasu i beskorisnosti negativnih emocija, jer to je taka, na kojoj istinski Rad poinje, u toj unutranjoj viziji.

Morate razumeti da moete raditi sa razliitih mesta, ili kakvi jeste, dubina u sebi. Moete raditi iz povrnih i dubljih razloga. Kada ovek radi na sebi zbog nagrade ili pohvale, pozicije ili iz dunosti, ili iz neke vrste uobraenja, ili ponosa ili zbog zasluga, zbog asti ili elje da se zadovolji ili u vidu imitacije, straha i tako dalje, - svi ti motivi ili izvori njegove volje (neki bolji, neki loiji) jo uvek nisu ovek sam koji radi na sebi samom. Ti motivi su serija surogata za pravo Ja u oveku zamenska Ja, od kojih neka obrazuju zamenika nadzornika i, kao to je reeno, neka su bolja, neka loija, neka su korisna, neka smetnja tj. neka su u veoj meri unutranja i tako okrenuta sutini, neka su u veoj meri spoljanja i tako okrenuta ka lanoj linosti ili zamiljenoj osobi, za koju smatramo da jesmo i na koju troimo toliko mnogo snage, misli, vremena i novca, da bismo je odrali, okruenu oblacima negativnih emocija i sukoba.

Jedino e istinski Rad na linim negativnim emocijama , a ne imaginarni Rad, omoguiti da se taj promeni poloaj. U suprotnom negativne e emocije ostati tamo gde jesu, u drugom obliku, jer one nalikuju Proteju, (gr. , Prtes je morski bog u grkoj mitologiji. Ima proroke sposobnosti, ali menja svoj oblik da bi izbegao da nekome otkrije sudbinu; odgovorie samo onome ko uspe da ga uhvati. prim. prev.), koji neprestano menja svoj oblik i pretvara se u neto drugo. Ali to je neophodan deo Rada, koji svako mora proi, da kroz iskreno posmatranje vidi koliko je privren negativnim emocijama sa jedne strane i kako pokuava da ih se oslobodi sa druge. Rad neizbeno svakoga vodi do istog mesta i istih iskustava. ovek mora dostii taku uvianja svoje sopstvene bespomonosti shvatanja svoje mehaninosti. A to e ga, ukoliko to nije negativno iskustvo, dovesti u stanje pamenja sebe. Time to vidi svoju bespomonost, on privlai pomo. Jer shvatanje svoje bespomonosti dovodi oveka u Tree stanje svesti, gde pomo moe stii do nas.

Cilj ovog Rada je da probudi zakopanu savest- ne govorim o steenoj savesti, koja je razliita kod svake rase i predstavlja pitanje obiaja, treninga, klase ili nacije. Zakopana savest je ista u svim ljudima, ali lei van domaaja. Da ta zatrpana savest nije u nama, Rad bi bio beskoristan nita vie do nova, luda moda, novi argon. Kada bismo mogli da dotaknemo tu zakopanu, pravu savest, u istom trenutku bismo znali da su sva negativna stanja pogrena u stvari da su otrov za nas. Upravo preko unutranjeg ukusa, kako se to naziva u Radu, spoznajemo to za sebe. Unutranji ukus omoguava oveku da uvidi kada je negativan. I tada poinje bitka. On eli da neto kae i ne moe. Kada se to dogodi, kada ga Rad dovede do te take, Rad onda radi na njemu. To nije vie neto to on prihvata, ve neto za ta se on mora boriti u sebi. Tada poinje da uvia da mora raditi na svojim negativnim emocijama na nivou, koji lei na dubljoj taki u unutranjosti i tada e mu savest pomoi. Ako radi na negativnim emocijama, jer mu je tako reeno, ili zato to se stidi pred drugima zato to ih ima itd. tada radi spolja na njima, a ne istinski iz sebe samog. Ali bez maglovitih nagovetaja prave savesti, koje Rad poinje da budi u ljudima, i njene unutranje pomoi, bitka sa negativnim emocijama bi bila nemogua. To znai, da negde u nama ne postoji savest, negativne emocije bi bile nesavladive. ivot bi bio suvie jak. No, na sreu po nas, koji ivimo na Zemlji, mestu smetenom toliko daleko u Zraku Kreacije, da je za samo jedan stepen udaljeno od najgoreg mogueg mesta u Univerzumu na sreu po nas, mi u sebi imamo sredstvo za buenje, iako zatrpano, i izvan sebe imamo uenja o buenju, prenoena kroz vekove naporom svesnog oveanstva izvan ivota, koja nas mogu podstai da se probudimo.

***

Vratimo se sada kratkom razmatranju emocionalnog centra u njegovom negativnom delu. On moe biti predstavljen, iako ne sasvim ispravno, na isti nain kao i kod intelektualnog centra.

To je emocionalni centar, poto je stekao negativni deo putem kontakta sa ivotom. Na ovom stepenu neu govoriti o razliitim delovima negativnog aspekta emocionalnog centra, uz napomenu, kao poetnu taku za vae samostalno razmatranje ovog predmeta, da sve u negativnom delu radi pogreno. Uzmimo sumnju. Sumnja je emocionalno stanje, koje brzo ukljuuje negativni deo intelektualnog centra i vodi ga do zakljuaka negativne vrste. Rekao sam proli put da svaka strana pozitivna ili negativna strana ako rade nezavisno jedna od druge, mogu doi do bilo kakvog zakljuka. To mora biti veoma jasno shvaeno. Ako se u negativnom delu emocionalnog centra rodi sumnja, jer sumnja je pre svega emocija, tada e ona pokrenuti negativnu stranu, i samo negativnu stranu, intelektualnog centra, u kom sluaju e sve potvrivati da je vaa sumnja tana. Pretpostavite sada da se vaa sumnja iznenada promenila u pozitivniju emociju, jer ste uli neto to niste znali. ta se dogaa? Tada e poeti da radi pozitivni ili afirmativni deo intelektualnog centra i vai zakljuci e biti potpuno razliiti. Poznata vam je izreka: elja je otac misli. Ali to nije dostatna formulacija. Bilo koje vae emocionalno stanje tei da upravlja vaim razmiljanjem. To je primer kako jedan centar hipnotie drugi i tako pogrenog rada centara. Moramo pokuati da oslobodimo svoje misli emocija, ako su one negativne. Ali sve to je predmet posmatranja i detaljniji razgovor o tome bi zahtevao mnogo vremena.

Dodau jo par stvari o negativnim emocijama. One su veoma mone. Mogu inficirati svakoga. Jedan od razloga zato su tako nadmone i zato ljudi vole da budu negativni je da je tako lako povrediti drugoga. Takoe u vas podsetiti da je jedna od osnovnih karakteristika negativnih emocija ta da se one nastavljaju i nastavljaju, stvarajui uvek iznova svee negativne emocije, mnogo poto je uzrok uklonjen. One oduzimaju toliko mnogo energije i troe je uzaludno, da esto prouzrokuju bolesti. Dobro trasirano negativno razmiljanje i negativne emocije je opasno stanje za oveka. Ukoliko ovek radi na svojoj percepciji emocionalnog centra uoie da itav njegov ivot dobija novo znaenje i doivee trenutke buenja, koje nikada nee zaboraviti, i odbleske uvida u to kako je kada emocionalni centar radi na pravilan nain. Ali sam on to ne moe uiniti. Tek preko nove snage i novih ideja i novog naina gledanja na sebe to moe postati mogue. Neophodni su svi napori, o kojima Rad govori, posebno pamenje sebe.

PSIHOLOKI KOMENTARIBirdlip, 18.05.1942.

Danas emo govoriti o posmatranju veza izmeu centara preko Ja. Kao to znate, ovaj Rad poinje samo-posmatranjem, jer je njegov predmet nevidljiva stvar, nazvana sopstvo, koju veinom posmatramo kao datu i koju samo svako za sebe moe posmatrati. Prva stvar, koju treba shvatiti, jeste da vi niste jedna i ista osoba niti u razliitim trenucima, niti u istom trenutku. U prvim pokuajima samo-posmatranja treba uoiti da imate sasvim razliite centre ili umove u sebi, koji deluju simultano. Imate misli, emocije i pokrete, ako uzmemo samo ta tri centra, naime, intelektualni centar, emocionalni centar i motoriki centar. To su tri potpuno razliite stvari. Svaka osoba je stecite vie Ja. Razliita Ja u vama imaju svoje predstavnike u svim tim centrima u veoj ili manjoj meri. To znai, svako Ja u vama ima svog predstavnika u ta tri razliita uma ili centra i tako se javlja sasvim drugaije u svakom centru u stvari, toliko razliito, da je potrebno mnogo vremena, pre nego to budemo u stanju da trasiramo manifestaciju nekog Ja u sva tri oblika.

U pokuaju da kontroliete posmatrano Ja, morate zapamtiti da je to neto to misli, osea i kree se to jest, svaka reprezentacija u svakom centru je drugaija. Kontrola ljudske maine je teka, jer sve to se u njoj formira psiholoki naime, kao jedno Ja reprezentovano je na tri sasvim razliita naina, tako da na prvi pogled izgleda nepovezano. Na primer, vae mrtenje. Ono je u motorikom centru. Ali to mrtenje je reprezentovano u emocionalnom centru kao oseanje i u intelektualnom centru kao misao ili gramofonska ploa tj. serija misli koje se mehaniki obru. Potpuno posmatranje nekog ja jeste njegovo simultano posmatranje u sva tri centra njegovog porekla.

Pronaimo sada primer za generalnu diskusiju. Uzmimo brigu. Briga je oblik identifikacije. Bukvalno, ta re ima znaenje cepanja, uvijanja ili davljenja; prvobitno je bila povezana sa reju wringing ones hands, jedan od spoljnih znakova brige. Setiete se da svako psiholoko ili unutranje stanje nalazi neku spoljnu manifestaciju preko motorikog centra to znai, ono je reprezentovano nekim odreenim miinim pokretom ili kontrakcijom itd. Moete uoiti da je stanje brige esto reflektovano nabiranjem ela ili uvijanjem aka. Stanja radosti nikada nemaju tu manifestaciju. Negativna stanja, stanja brige ili straha ili anksioznosti ili depresije manifestuju se u miiima putem kontrakcije, savijanjem, pognutim hodom itd. (i esto slabou u miiima), dok se suprotna emocionalna stanja reflektuju kao ekspanzija, uspravan hod, ispruanje udova, osloboenih svake tenzije, i obino kao oseaj snage. Da bi zaustavili brigu, ljudi, koji brinu i zbog toga se mnogo mrte, nabiru elo, gre prste, gotovo zaustavljaju disanje, treba da ponu ovde oputanjem miia, koji izraavaju emocionalno stanje i oslobaanjem daha. U pozadini relaksacije u ezoterijskom smislu stoji spreavanje negativnih stanja. Negativna stanja se tee mogu ispoljiti, ako je osoba u stanju relaksacije. To je razlog zato je reeno da treba praktikovati relaksaciju svakoga dana, usmeravajui panju du tela i svesno oputajui sve napete miie.

Kontrolu emocionalnog centra je teko sprovesti direktno, delimino zbog toga to on radi suvie brzo 30.000 bre nego formatorni deo intelektualnog centra, tako da ovek zapada u negativno stanje ili brigu pre nego to to sazna. Ali emocionalni centar se u Radu ponekad poredi sa nekontrolisanim slonom, vragolanom, sa dva kontrolisana slona sa obe strane naime, intelektualnim i motorikim centrom. Pogrena emocionalna stanja, loa stanja iz navike brige, mrzovolje itd. moraju se prvo registrovati kao neto to postoji. Po pravilu ljudi ne vide svoja stanja, ve se nalaze u njima. Zatim, mora se upotrebiti jedan od kontrolisanih slonova. Razmotrimo ta znai upotrebiti intelektualni centar u tom pogledu. To znai da morate uoiti misli koje se odvijaju u vama kada brinete. Imamo odreenu koliinu volje nad intelektualnim centrom moemo kontrolisati misli, iako do malog stepena. Zaustavljajui, ili ne nastavljajui, ne verujui u njih, ne odobravajui misaoni deo brige, jedan slon je tako rei postavljen uz nekontrolisani emocionalni centar. Drugi kontrolisani slon je motoriki centar, koji se povinuje naoj volji, ako usmerimo panju na njega. Moemo opustiti miie itd. Kao to znate, u uputstvima, datim u Radu o relaksaciji, kae se da se mali miii moraju opustiti mali miii na licu, miii koji daju izraz lica, posebno. To ukljuuje i miie oko oka, oko usta i brade, miie jezika, grla, dela glave pod kosom itd.

Vratimo se brizi. Briga predstavlja pogrean rad centara. Ona je oblik unutranjeg pridavanja znaaja tj. identifikacija. Ona je neprestano meanje negativne imaginacije sa nekoliko injenica, koja dovodi do uspostavljanja pogrenih veza u centrima. To je vrsta laganja, pored mnogih drugih vrsta laganja, koje se odvijaju u nama i ire po centrima. Uvek je lako brinuti, jer to donosi olakanje i predstavlja, kakvo jeste, oblik pravdanja sebe. Ona je bliska samo-saaljenju i nasilju. Briga nije razmiljanje. Um je voen brigom, emocionalnim stanjem, i zamraen. Panja usmerena na neto uvek pomae, jer nas usmerena panja prebacuje u svesnije delove centara. Briga nije razmiljanje o drugima. Ona nije spoljno pridavanje znaaja. Dok uimo kako da ivimo sa stanovita Rada, tako da ivimo svesnije u ivotu a ne samo u ivotu bez iega izmeu sebe i rada, briga je jedna od stvari, koja nam pokazuje neto o nama samima, ukoliko je posmatramo bez kritike i tokom dugog vremenskog perioda. Ne smete misliti da je suprotnost brizi ravnodunost. Vi moete i treba da osetite strah zbog druge osobe u opasnosti meavinu nade i straha ali briga je sasvim drugaija, jer se tada ukljuuje imaginacija. Ona postaje navika, kao i mnoga druga negativna stanja, a ljudi ak zamiljaju da su bolji od drugih, jer ih imaju i gaje oseanje zasluge zbog svoje brige. Ljudi esto ak misle da je opravdano brinuti zbog svega, zbog prolosti i budunosti, zbog samih sebe, zbog drugih itd. To jednostavno nije nita drugo do ozbiljna bolest negativnosti, teko izleiva, jer jednom kada osoba postane obrtna maina za brigu, uspostavljaju se sve vrste pogrenih veza i sve radi na pogrean nain i budui da je jedina stvar, u kojoj uiva, briga, osloboditi se nje, kada bi to bilo mogue, znailo bi unititi njeno glavno zanimanje. U vezi sa time, setiete se jedne od izreka u Radu da vam je zatraeno da uinite samo jednu stvar, da se odreknete svoje posebne vrste patnje. To zvui lako. Pokuajte. Razlog zato je to tako teko jeste da bi to znailo razoriti itav sistem Ja u vama, koja uivaju da uine da patite i za koja smatrate da ste to vi.

Vratimo se pitanju: ta je to briga? Budui da je ona oblik identifikacije, to znai da dovodi do konstantnog gubitka snage. Ljudi koji brinu u velikoj meri iscrpljuju same sebe, cede svoju ivotnu snagu. Ako posmatrate sebe dok brinete, videete da je to zaista nalik cepanju i uvijanju i davljenju sebe iznutra, kombinovano sa spoljnim miinim pokretima, koji su ve opisani. Tu nema centra gravitacije. Nema pravca, nikakvog jasnog cilja; sve je u neredu; sve se u oveku kree u svim moguim pravcima. To je kao da se sva ta razliita Ja u nama podignu i jure, uvijajui ruke i ne izgovarajui nita do negativnu imaginaciju, koja dominira scenom. Ne kaem da je mogue nikada ne brinuti. Postoje situacije, posebno danas, kada je potpuno nemogue zaustaviti je na vreme. Govorim vie o tendenciji da se po navici brine o svemu i da se svaki dogaaj uzima kao izvor brige.

Da jasno formuliemo ta treba uiniti imati neki pravac pomae da se sprei ovo stanje nereda, koje, kao to je reeno, predstavlja oblik unutranjeg pridavanja znaaja i nije spoljno pridavanje znaaja. Unutranje pridavanje znaaja je uvek mehaniko. Spoljno pridavanje znaaja je uvek svesno to je svesno postavljanje sebe u poziciju drugog bia i, budui da to zahteva usmerenu panju, ono vas oslobaa brige. Ako obratite panju, videete da ti mali oblici brige poinju veoma rano ujutru. Veoma je dobro i vredno napora poeti sa radom na sebi rano ujutru, pre nego to se ue u ivot i dunosti. Malo svesnog rada u to vreme, uoiti male zaetke brige ili negativnih emocija ili samo-saaljenja itd. i rei im ne uzdizanje iznad njih ne smatrajui da su oni vi sav taj rad na ne-identifikaciji sa odreenim mainama, odreenim Ja, u rano jutro, moe promeniti itav dan. U to spada i ideja o otpisivanju dugova, odbacivanja svih unutranjih rauna ako je mogue. Tada neto svee i novo zapoinje dan i prekida se ustajalost ivota, koja u stvari predstavlja ustajalost samog sebe, koje uvek na isti nain reaguje na sve, imajui uvek iste poglede na stvari, posmatrajui druge uvek na isti nain itd.

Rad na sebi moe dati velianstvene rezultate ako se setite da ste u ivotu u Radu, a ne u ivotu bez iega izmeu sebe i njega. Raditi znai transformisati svoj odnos prema ivotu. Sve praktine stvari u njemu imaju svoj cilj. To je rad na sebi. To jest, to je biti u Radu u ivotu ne u ivotu. ta je va zadatak? Zato ste ovde? ta je to to treba da promenite? ta je to to treba da nauite o sebi, toj stvari koju uzimate kao datu, tu stvar, koja je va aparat za ivot? Da li vam va aparat za ivot daje rezultate koje elite? Vi sami, vaa linost, jeste aparat, koji koristite da biste iveli ivot. Dobro je postepeno videti da je va nain kako uzimate ivot, va ivot i da moete poeti da radite na nainu na koji ga uzimate a to znai, radom na sebi i svojim mehanikim reakcijama na sve to se dogaa. Jer vae mehanike reakcije na ivot jeste vi i to stvara vae nesree i sree i ta stvar pod nazivom vi sami je va aparat za ivot, koju ste sami napravili i koja je napravljena u vama iz hiljadu zaboravljenih razloga. To je stvar, koju odvijamo svakoga jutra, da bismo se suoili sa danom. I to je stvar o kojoj Rad govori na svim stepenima stvar na kojoj moete raditi i koju moete promeniti. Pokuajte da razmiljate o tome da nije ivot taj koga moete promeniti, ve samo sebe same u svojim reakcijama na ivot. Jednom kada sagledate tu ideju, tada, kakve god da su okolnosti ivota, imaete u svom domaaju snagu, ija je vrednost neprocenjiva.

Tokom dugo vremena mi apsorbujemo sve vrste negativnih emocija, identifikujui se sa njima i posmatrajui ih kao sebe same, kao neophodne, kao istinite i pokuavajui da radimo na njima. Efekat toga da ne sledimo neke mehanike reakcije u sebi i da se osetimo slobodnim u odnosu na njih je magian. Uoiete kada se to dogodi. Veoma je interesantno, ali je pitanje vaeg sopstvenog iskustva.

Moda ete shvatiti da Rad nije prosto dosadan trud. To je samo-oslobaanje putem odreenog unutranjeg napora, koji se naziva rad na sebi.

INTELIGENCIJA CENTARABirdlip, 12. Februar 1944.(II tom)Dijagram (I)

etiri inteligencije

Veeras bih eleo da vam dam nekoliko komentara o inteligenciji centara. Neki od vas e se setiti da je davno reeno da centri u oveku ne rade pravilno. Oni se meaju jedan sa drugim, hipnotiu jedan drugog, koriste pogrenu energiju, bave se pogrenim stvarima i tako dalje. Prvi korak je posmatranje centara. To je u stvari prva stvar, koja se naui u samo-posmatranju. Morate znati u kom centru se nalazite i koji centar se mea itd. To mora da se radi kao neophodni zadatak. Unutranji ivot mora da se prouava i razvrstava i dovede u red.

Svi povezujemo inteligenciju sa procenjivanjem znaenja. Inteligencija daje odnos prema znaenju. Ona provodi znaenje. Oseanje ima znaenje. Misao ima znaenje. Senzacija ima znaenje. Pokret ima znaenje. Ta znaenja su sva razliita. Voleo bih da razmislite o sledeem: zar nisu inteligencija i znaenje povezani? i zar inteligencija ne podrazumeva odnos prema neemu kroz znaenje? Ne vidim kako biste mogli da budete inteligentni ni o emu ili o neemu to je besmisleno? Svaki centar nas na razliit nain, preko svoje odreene funkcije, dovodi u vezi sa spoljanjim i unutranjim svetovima. U pogledu onoga to nas dovodi u vezi sa spoljanjim svetom, funkcija Intelektualnog centra kao miljenje, Emocionalnog centra kao oseanje, Instinktivnog centra kao senzacija, Motorikog centra kao pokret, sve su potpuno razliite. Vidite zmiju, oseate zmiju, mislite o zmiji i beite od zmije. To su senzacija, emocija, misao i pokret. To su etiri znaenja: to su etiri inteligencije koje rade zajedno.

Moete li zamisliti da je u nama obrazovan neki centar bez inteligencije? To bi bila neobina pomisao. On ne bi sluio nikakvoj svrsi. Ipak, u nama postoje centri, potpuno formirani, za koje ne znamo, jer je na nivo inteligencije suvie nizak da bi shvatio njihovu. Moete rei da u tom sluaju oni ne slue nikakvoj svrsi. To bi bilo tano, da nema injenice, da je ovek stvoren kao samo-razvijajui organizam i da njegov rast zavisi od uspostavljanja kontakta sa uticajima, koji se sputaju niz Zrak iznad njega i odvajanja od oblika miljenja i oseanja, koja ga dre dole na sadanjem nivou. Postati svestan inteligencije, recimo, Vieg Intelektualnog Centra znailo bi biti proet oblicima uvida, znanja i razumevanja, koje je do najveeg stepena neobino i potpuno suprotno onome, to doivljavamo svakodnevno, i tako opasno. Nii centri pre svega moraju da se pripremaju i razvijaju tokom dugo vremena. Na primer, moramo uiti da razmiljamo na nov nain i da se odvojimo od odreene vrste emocija. Znate za napomenu u Novom zavetu da je premudrost ovog sveta ludost pred Bogom. (I Kor. III xix) I da telesno ovek ne razume ta je od Duha Boijeg, jer to su ludosti za njega. (I Kor. II xiv). Via inteligencija je nerazumljiva za niu. Vie moe da razume nie, ali ne i nie vie. Vii Intelektualni Centar je na nivou Boanske Inteligencije Sunca. On radi sa Vodonikom 6. Razmislite na trenutak o tablici Vodonika. Da li je vii Vodonik inteligentan ili je to nii? Ili da to postavimo neto drugaije da li e neka funkcija, kao to je miljenje, bolje raditi sa niim ili viim Vodonikom? Bolje e raditi sa viim ukoliko moe da ga izdri. Ponovo, da li je sirovi krompir pametniji od kuvanog krompira? Ne, obrnuto je, jer kuvani krompir moe biti hrana za oveka i stoji na poziciji 768 na Skali Vodonika, koja je, kao to se seate, izvedena iz Zraka Kreacije. Sirovi krompir stoji nie, na taki 1536. Ponovo, ako uzmemo psihike Vodonike, od kojih je najnii 48, da li mislite da e centri koji rade sa tim Vodonikom biti pametniji od onih koji rade sa mnogo finijim, suptilnijim i brim Vodonikom 24? Sigurno ne. To su sredinji Vodonici. Bilo bi dobro da pokuamo da privuemo bolje Vodonike, ne identifikujui se, ne gubei pravac i ne troei inteligenciju samo na ono to nam prikazuju ula. Biti inteligentan u viem smislu znai tragati za C uticajima. Biti inteligentan znai biti svestan naeg poloaja na Zemlji. Biti inteligentan znai tragati za time da transformiemo znaenje svakodnevnog ivota za sebe. Sve to nas otvara prema viem znaenju. Sve to pokreu bolji Vodonici u nama. To sve pokreu razliite strane Pamenja Sebe. Svi mi posedujemo centre sa njihovom posebnom inteligencijom. Meutim, kada ovek poseduje Magnetni Centar on ima vie inteligencije od onoga, ko takav centar nema. On je na razliitom nivou bia. Nee se iznenaditi da sazna da C uticaji postoji i da ivot, kakav jeste, ne vodi nikuda. On je daleko inteligentniji od uenjaka i profesora. To inteligencija znai u Radu poloaj na Skali Bia i uticaji prema kojima je ono otvoreno u Zraku.

***Sada, vratimo se pitanju koje je nedavno postavljeno. Pitanje je glasilo: U Radu je reeno da svaki centar ima sopstvenu inteligenciju. ta to znai?

Kada se u ovom sistemu kae da svaki centar ima sopstvenu inteligenciju, to ne znai da svaki centar ima istu vrstu inteligencije. Rad ui da su 3 centra 3 razliita uma i u vezi sa time kae da ta 3 razliita uma treba da sarauju i da asistiraju jedan drugom. Treba da budu kao 3 brata koja ive u harmoniji, od kojih je svaki dobar o nekoj odreenoj stvari i svaki sposoban da u maloj meri pomogne drugima. Poeemo, posmatrajui svaki centar kao celinu: Intelektualni, Emocionalni, Instinsktivni i Motoriki Centar. To je neophodno, pre svega, da bi se konstatovalo da ti centri imaju sasvim drugaije umove. Um Intelektualnog Centra se veoma razlikuje od Instinktivnog Centra, na primer. Instinktivni Centar je izuzetno pametan. On je povezan sa unutranjim radom organizma u njegovom milion i jednom detalju, varenju hrane, isceljivanju povreda, podeavanju temperature, regulaciji disanja i otkucaja srca, izazivanju unutranjeg luenja lezda da rade u harmoniji, dodajui ovo, oduzimajui ono, modifikujui ono, poveavajui ovo. Svo to regulisanje je daleko iznad uma Intelektualnog Centra. Sposobnost da se razmilja o svemu odjednom nije karakteristika Intelektualnog Centra. Um Intelektualnog Centra misli na jednu stvar, eventualno dve stvari u isto vreme, ali je gotovo nesposoban da razmilja o tri stvari istovremeno.

Tada, ponovo, um Intelektualnog Centra je potpuno razliit od uma Emocionalnog Centra. Ljudi kau da emocije nisu logine. Meutim, emocije imaju sopstvenu logiku i bila bi greka misliti da je logika Intelektualnog Centra jedina mogua logika. Osetiti situaciju je sasvim drugaije nego misliti o njoj. Emocionalni Centar moe da oseti, na primer, unutranje stanje drugih ljudi, koje je skriveno od uma Intelektualnog Centra. Emocije mogu da prue znanje o drugima. Um Emocionalnog Centra ak moe da bude vidovit.

Opet, Motoriki Centar ima um koji se razlikuje od svih drugih. On neprestano donosi sudove najkomplikovanije vrste, koje je Intelektualni Centar potpuno nesposoban da donese. On moe tano da prosudi na koji nain i sa kojom snagom morate da bacite kamen na neki udaljeni objekat. To je inteligentan proraun. ovek moe osetiti kako se taj proraun odvija u njegovim miiima. Intelektualni proraun je sasvim drugaiji i koristi elemente intelektualne misli, kao to su rei i brojevi. Inteligencija Motorikog Centra, meutim, ne koristi rei ili brojeve, ali i pored toga moe da sa izvrsnom preciznou prorauna neku komplikovanu seriju pokreta koji e dati konaan rezultat.

Sada, razmislimo o centrima u vezi sa nainom kako oni primaju stvari. Vi znate da moete da posmatrate lepu sliku ili scenu na sasvim razliite naine. Moete posmatrati planinu kao prelepi objekat i u tom sluaju ete imati emocionalnu vezu sa njom. Ili je moete posmatrati sa stanovita geologa, koji uoava od kojih vrsta stena se sastoji, u kom sluaju ete imati intelektualnu vezu sa njom. Ili je moete posmatrati oima planinara koji planira putanju uspona i potrebni napor, u kom sluaju ete sa njome veinom imati odnos preko Motorikog Centra. Pretpostavljam da bi bilo teko uspostaviti odnos preko Instinktivnog Centra, osim ako se na vrhu ne nalazi neki uveni restoran. Sada, ako budete posmatrali sebe, nai ete da sve i svakoga posmatrate na drugaiji nain. Recimo da znate sve o tehnikoj strani filma, onda ete biti skloni da film posmatrate iz tog ugla, a ne kroz emocionalno vrednovanja prie itd. Poenta je da svako stvari sagledava drugaije i da svaka osoba moe da vidi istu stvar razliito u raznim momentima, tako da se njeno znaenje menja. Inteligencija neke osobe, ukratko, sastoji se od razliitih inteligencija, koje su povezane sa sasvim drugaijim znaenjem iste stvari.

Uzmimo delove centara motorike, emocionalne i intelektualne delove. Svaki od tih delova ima razliitu inteligenciju, koja nam daje razliit odnos znaenja iste stvari. G. Uspenski je jednom prilikom govorio o panji i kako panja lei samo u svesnijim delovima centara, a ne u motorikom ili mehanikom delu. Svesniji delovi su emocionalni i intelektualni delovi. Rekao je da obina panja, koja luta tamo-amo, uopte nije panja. Samo panja, privuena ili usmerena tokom due vremena, jeste panja. Pridajemo suvie panje malim stvarim, koje su povezane sa motorikim delovima centara. Rekao je da bi oni gotovo bili u stanju da obavljaju svoje funkcije samostalno uz nimalo panje. Ukoliko troimo panju na male stvari, neemo imati panje za velike stvari i tako e biti mnogo vremena pre nego to budemo mogli da poveamo svoju panju. On je tada pokazao dijagram sa centrima i rekao da se mali delovi centara jednostavno pune malim stvarima, kao to su razgovori koje vodimo, novine koje itamo itd. Te stvari nam uopte ne pripadaju, samo nam stvari koje padnu na emocionalne i intelektualne delove centara pripadaju i mogu neto da stvore. Naglasio je da ljudi koji ive samo u motorikim delovima centara i tako u malim stvarima, nikada ne mogu da razumeju Rad. U tom kontekstu je nastavio rekavi, da ista ideja ili ista fraza, koju prime motoriki delovi centara, emocionalni delovi centara i intelektualni delovi centara, postaje potpuno razliita. Centri na razliite naine vide stvari. Rekao je da treba da uzmemo neku jednostavnu ideju i pokuamo da je sagledamo iz razliitih centara. Ona e u svakom od njih postati sasvim drugaija. Kada bi ideje Rada bile primljene samo preko motorikih delova centara, ne bi mogle da budu shvaene one su suvie velike. Ideje o Mesecu koji nas jede i naem Snu i oveku koji se budi itd. suvie su velike. Ukoliko dopustimo sebi da uvek boravimo u motorikim delovima centara, neemo moi da razumemo ovaj Rad sve emo prihvatati na uobiajen nain i tako na pogrenom nivou. G. Uspenski je takoe rekao da Magnetni Centar ne moe da bude formiran u motorikim delovima centara. Motoriki delovi centara mogu da prime samo A uticaje. B uticaji padaju na Emocionalni Centar, a C uticaji na Intelektualni Centar. Ovakav pristup nam omoguava da vidimo da stvari neizbeno dolaze na svoje mesto. Dodao je da ukoliko ljudi suvie priaju o Radu, to ga pomera u motorike delove centara gde je panja nula. Za ljude u Radu bi bilo bolje da razgovaraju o drugim stvarima nego o ovome.

***Inteligencija Motorikih delova centara je prilagoena njihovoj maloj svakodnevnoj upotrebi, ali koristiti ih za razumevanje, koje je iznad njih ili koje zahteva inteligenciju celog centra, nee dati nikakav rezultat ili e dati potpuno pogrean ili sasvim suprotan rezultat. Inteligencija nekog centra kao celine je sainjena od svih inteligencija, koje sainjavaju njegove odvojene delove. Inteligencija Intelektualnog Centra kao celine je veoma visokog reda. Kada centar radi kao celina to jest, kada je svaki deo usmeren ka zajednikom cilju svaki delo uestvuje u naporu i igra svoj sopstveni deo. Na primer, motoriki delovi se seaju i registruju u reima ili figurama misli, koje je dosegao intelektualni deo i tako dalje. Meutim, mi uobiajeno koristimo samo motorike delove Intelektualnog Centra, a oni, koji rade sa Vodonikom 48, razmiljaju samo u terminima suprotnosti, to jest, nedostaje im bilo kakva svest o Treoj sili, proizvode veoma loe rezultate. Moemo rei da je pod uobiajenim okolnostima inteligencija Intelektualnog Centra svedena samo na mehanike delove naime, na formatorni deo. Meutim, ne treba da pretpostavljamo da to pokriva itav spektar Intelektualnog Centra, delove, koji rade sa Vodonikom 24 i Vodonikom 12.

Prelaz sa Intelektualnog Centra na Vii Mentalni Centar moemo predstaviti sledeom figurom:

Postati svestan u Vodoniku 6 u Viem Mentalnom Centru znailo bi posedovati Inteligenciju daleko iznad, u stvari nemerljivu sa Inteligencijom formatornog dela. Sve kontradiktornosti bi nestale. Ne bi bilo nikakvog Da ili Ne u naim mislima. Sve strane pitanja bi bile viene zajedno, a ne jedna za drugom i to stanje bi prevazilazilo bilo kakvo nae iskustvo.

DODATNA BELEKA

Rad Instinktivnog Centra je zanimljivo prouavati u ivotinjskom svetu. Na primer, kada ptica gradi neko komplikovano gnezdo, to se izvodi Motorikim Centrom, ali Instinktivni Centar usmerava pokret. Treba obratiti panju na to da taj tip inteligencije nije mnogo prilagodljiv. Postoji sklonost da se ista greka ponovi, a ako neto krene naopako, na primer u sluaju pauka, koji plete svoju mreu, obino itava stvar mora da se uradi ponovo od poetka to jest, ne postoji mo adaptacije.

Svaki centar se otvara ka razliitom nivou Univerzuma. Instinktivni Centar se otvara ka Organskom ivotu. Vii Mentalni Centar se otvara ka niovu Sunca.

Centar, koji je najvaniji za telo, jeste Instinktivni Centar koji kontrolie itav rad organizma. Ako bi njegova inteligencija bila ometena, telo ne bi bilo usmereno. Instinktivni Centar je sklon da pozajmljuje snagu od ostalih centara u sluaju bolesti. On mora da nastavi da se kree i njegova je dunost da se bori sa boleu i da je porazi. U tu svrhu na raspolaganju mu stoje ogromne armije i mnogo oruja. On obino poinje, kao to i sami moemo da primetimo, pozajmljujui snagu od Motorikog Centra. Oseamo slabost u miiima ak i pre nego to postanemo svesni da smo bolesni. Tada, ako se bolest nastavi, Instinktivni Centar pozajmljuje snagu od drugih centara, najee sukcesivno. Kada uzme snagu od Emocionalnog Centra, postajemo mnogo tii iznutra po pravilu i oseamo da je nemogue brinuti o stvarima tj. identifikovati se sa stvarima jer naa uobiajena emocija je identifikovanje sa svime. Kada Instinktivni Centar pozajmi snagu od Intelektualnog Centra, postaje nam nemogue da se koncentriemo. Ne moemo da itamo, ne moemo da mislimo i tako dalje. Ovde bih dodao da kod odreenih bolesti istinska inteligencija Emocionalnog Centra psotaje evidentnija, jednostavno zato to je identifikovanje zaustavljeno. To je razlog zato ljudi, koji su veoma bolesni i u opasnosti, imaju velike emocionalne uvide u svoj ivot i svoje ponaanje prema drugima. To nije povezano sa razmiljanjem kao kada procenjujemo stvari i rezonujemo o stvarima ve je to povezano sa istinskim uvidom ili percepcijom. Emocionalni Centar moe da vidi kvalitet neke osobe, na primer, gde Intelektualni Centar treba da razmilja o tome.

Morate razumeti da je ovo veoma kratka beleka o razliitoj inteligenciji centara. Ovaj predmet je neiscrpan. Meutim, njegovo prouavanje postaje praktino tek onda kada se lino posmatranje centara ne preduzima samo tokom nekoliko minuta, ve tokom itavog ivota.

KOMENTAR O EMOCIONALNOM CENTRUQuaremead, Ugley, 13. maj 1945.

Hajde da veeras govorimo o Emocionalnom Centru. Rad nas ui da je od svih centara najtee kontrolisati Emocionalni Centar. Na mnogo mesta on govori o tome da se Formatorni Centar (to jest, mehaniki delovi Intelektualnog Centra) moe kontrolisati do odreenog stepena, kao i Motoriki Centar koji upravlja svim naim pokretima. Gospodin U. je jednom rekao da je Emocionalni Centar nalik pobesnelom slonu i da u Indiji, kada neki domai slon pobesni, postoji obiaj da se nae zdravi slon i vee zajedno sa pobesnelim slonom, kako bi ga nauio ispravnom ponaanju.

Razmislimo o tome ta to znai. Misli posle odreenog vremena mogu da budu kontrolisane do izvesnog stepena. Pokreti kao mrzovoljna grimasa, to je miina manifestacija na licu takoe mogu da se do malog stepena voljno kontroliu. Meutim, Emocionalni Centar nije hotimian to jest, on stoji izvan direktne kontrole. Pogledajmo samo voljni Motoriki Centar. Moete ga kontrolisati, zar ne? Moete hodati bre ili sporije, moete se mrtiti ili smejati. To je usled zatezanja i oputanja miia. Motoriki Centar upravlja miiima. To je lako razumeti. Mogu pruiti ruku ili ne. Mogu isplaziti jezik ili ne. To znai da imam direktnu kontrolu nad miiima koji izvode te pokrete. Meutim, da li na isti nain mogu da kontroliem svoje emocije, svoja oseanja dopadanja i nedopadanja? Sloiete se da taj centar, koji je najvaniji centar od svih, ne stoji pod naom direktnom kontrolom. Zbog toga ga nazivamo pobesneli slon i on mora da bude kontrolisan od strane dva druga slona Intelektualnog Centra, koji misli, i Motorikog Centra koji deluje. Uzmimo kao primer situaciju, kada imamo snanu negativnu emociju prema nekome i pretpostavimo da je na cilj u tom trenutku da ne manifestujemo, ne pokaemo, ne dopustimo da se nasluti to negativno oseanje, recimo snano nedopadanje. U takvom sluaju je mogue posmatrati Intelektualni Centar misli koje se grupiu i ele da dobiju odobravanje i ne slediti ih. Takoe je mogue opustiti miie i ne prepustiti se njihovom radu: mrtenju, zauzimanju odgovarajueg antagonistikog poloaja, grubom govoru itd. To barem moe da kontrolie spoljanji izraz negativnog stanja Emocionalnog Centra. Naravno, ako zaista verujete u svoja negativna stanja i sve to inite zbog, da tako kaem, socijalnih odnosa, rezultat e biti zanemarljiv. Zasluge e stei vaa Linost postaete neka vrsta lisice. Meutim, ako ste doli do take kada vam se ne dopadaju vae mehanike averzije, averzije, koje vau unutranju hemiju moraju da uine negativnom, u stvari, kada mrzite da budete negativni i kada razumete ta to znai biti negativan kako to na primer uvek znai nemati psiholoke hrabrosti, nemati ideje ta je neophodno sa stanovita Rada, da nema unutranje bitke, nema unutanje snage ukratko, dok ne vidite da uvek gubite bitku Rada ako se identifikujete i postajete negativni i verujete da ste u pravu tada jo uvek ne razumete kako Rad pomera prostor za bitku u vas same i posmatra samo tu stranu unutranju stranu ili, ako vam se tako dopada, psiholoku stranu.

Psiholoka strana jeste ena sama, ovek sam. Moete se spolja dobro ponaati prema nekoj osobi. Da, ali kako se odnosite prema toj osobi iznutra, u svom psiholokom svetu tom nevidljivom svetu, znanom samo vama? Posle nekog vremena u Radu, ako on pone da deluje u vama, oseaete se mnogo nelagodnije zbog loeg oseanja nego zbog bilo ega, to biste mogli uiniti spolja. Rad ne govori prevashodno o spoljanjem ivotu, ve o unutranjem ivotu, a tu su potrebni iskrenost i potovanje ne bogobojaljivo, ne vetaki, ve istinsko. Moete se oseati glupo zbog pogrenog ponaanja spolja, ali morate poeti da se oseate jo gore, ako ste se u tiini, u privatnosti svog unutranjeg psiholokog ivota, svog pravog ivota, ophodili prema nekoj osobi na lo i jadan nain, u svojim msilima i oseanjima, mada to niko ne zna. Tako, esto je reeno da se rauna ono, kako se prema ljudima odnosite iznutra, nevidljivo, u mislima i oseanjima. Zapovest: Ne ubij znai ezoterino u ovekovom unutranjem ivotu. Ona pored bukvalnog ima i psiholoko znaenje. Verujem da neko od vas zna na ta mislim i kakva unutranja beda nastaje, kada ovek sebi govori loe stvari o drugima i uiva u tome, a onda promeni izraz lica da bi spolja izgledao kao aneo. Unutranje i spoljanje moraju da korespondiraju. To je dugoroan zadatak. Oni moraju, kao dva asovnika, da pokazuju isto vreme.

Sada, sve to se veoma lako moe pogreno razumeti i primiti na pogrean nain. Tako, ponovo u vas podsetiti da poenta glasi, ako ste u negativnom stanju, to je uvek vaa greka, sa stanovita Rada. Nezavisno od toga ta se dogaa, ta neko kae, ta neko uradi, mi moramo da budemo odgovorni za svoja negativna stanja za sebe same. Vi morate postati odgovorni za sebe. Naravno, ukoliko tajno volite da budete negativni i preputate se neprijatnim emocijama, onda samo mogu rei da, emu god da volite da se tajno prepustite, od toga nema gore stvari. Na primer, ako volite da pravite nestaluke i uivate u rezultatima, onda se nalazite prilino nisko na skali bia. Podsetiu vas na prvi korak naime, od nas se ne trai da volimo, ve da prestanemo da ne volimo i prestanemo sa svim to se iz te averzije grana. To ini veoma praktinu poetnu taku. Kasnije, kada osetite prisustvo negativne emocije u sebi, kao stranu supstancu, tako otro kao bol u stomaku, tada ete, iz svojih sopstvenih razloga, tragati za time da radite na sebi i da transformiete svoje unutranje stanje zbog svog unutranjeg zdravlja. Tada ete osetiti neophodnost da saznate i tragate za svim o emu Rad ui, a ne da samo povremeno bacite letimian pogled, kao da je to neka stvar koju moete pokupiti i ostaviti po strani kada vam se prohte, na trivijalan nain. Rad mora da postane stvaran. Meutim, to iziskuje mnogo godina i zahteva odreenu unutranju hrabrost, unutranje usmerenje, dok se ne rodi neto novo, drugaije od ivota. To se naziva taka u Radu i od te take zapoinje novi razvitak, o kome Rad govori kada kae da su ovek, ena, stvoreni kao organizam za samorazvoj. Taj razvoj je psiholoki, ne fiziki.

***Hajde da razgovaramo o emocijama, o oseanjima. ta su ona? Averzija je oseanje, emocija. Da li nas ono povezuje sa nekom osobom, ili obrnuto? Moete li da razumete drugu osobu preko averzije? To je jednostavno pitanje, no, da li ste razmiljali o njemu? Sada, mogu vam se ne dopadati odreena Ja u nekoj osobi, ali, pod uslovom da vam se takoe ne dopadaju neka Ja u vama samima, to ne znai da ne moete da se poveete sa tom osobom, jer vam se dopadaju neka druga Ja u njoj. Meutim, ukoliko ne volite celu osobu, kontakt je nemogu. Mislim da neki od vas to jo uvek ne shvataju i verujem da je tako zato to jo uvek niste posmatrali razliita Ja u sebi jo niste videli da ste mnogo ljudi, a ne samo jedna osoba. Sve dok ne budete mogli da sagledate sebe kao mnoge, neete moi da vidite mnoge u drugima. Ako ste zadovoljni i dovoljno uspavani da smatrate da je sa vama sve u redu, da ste jedna osoba, kako se moete odvojiti od dopadanja ili nedopadanja na celoj skali to jest, kako moete pobei od klatna Da ili Ne u svim svojim meuljudsikim odnosima? Verovatno svi delite sa mnom sklonost da, kada treba da upoznamo nekoga i kada nam je unapred reeno da je on ili ona neprijatan taj-i-taj, tu poraznu izjavu prihvatimo suvie olako. Naravno, to nije obeleje osobe u Radu da ljude prihvata na osnovu opte prihvaenih vrednosti. I pre nego to sam se susreo sa Radom, nisam prihvatao etikete. Kao rezultat, esto sam dolazio u situaciji da mi se dopadaju ljudi, koje niko drugi ne voli i da ne volim ljude, koji se svima dopadaju. Ne mislim da je to bilo prosto kontriranje, jednostavna ljubav prema suprotnostima. Zar nije istina da se suvie lako otvaramo prema sugestijama, da nas je tako lako hipnotisati?

Slabiju osobu je lake uveriti i ona lake prihvata opte preovlaujue standarde. To znai da u njenim oseanjima ima malo toga to je sutinsko to je istinsko. Standardizovana oseanja, prihvatanje sugestija ta bi trebalo oseati u smislu dopadanja i nedopadanja itd. izgleda mi kao neka uasna bolest koja se iri u dananjem svetu i napada individualnost. Meutim, kada dospemo pod isceljujui uticaj Rada i nauimo sve emu on poduava, mi vie ne posmatramo ljude na neki standardni nain pod uslovom da ne posmatramo sebe na neki standardni nain.

Sada, ljudi imaju utabane staze, obrasce oseanja, standardne naine posmatranja svega, koje je iziskivalo kreiranje njihove Linosti. Oni nastavljaju da se ponaaju u skladu sa tim obrascima i nikada ih ne posmatraju. Tako ostaju u zatvoru onoga to smatraju sjajnim. Siguran sam da bi se u takvim sluajevima, kada bi takvi ljudi trebalo da posmatraju sebe u svetlu Rada i onoga to im on kae da ine a za ime ne treba da se povode, stvari za njih potpuno promenile. Osetli bi drugaiju seriju utisaka. Meutim, koliko mnogo ljudi, koji smatraju da su u Radu, ikada posmatra sebe sa stanovita onoga to im Rad kae da posmatraju? Zato je to tako? To je zbog toga to oseanja jo uvek nisu razvijena. Sada, postaje dva pravca u kojima se oseanja mogu razviti. Mogu se razviti sklonosti. To je pravac ka spolja prema ivotu, prema objektima. Postoji i pravac ka unutra, uvek na tetu samoljublja. ta to znai? Kada oseamo, na primer, da ne moemo da inimo na pravi nain i upitamo rad kako da inimo, mi razvijamo unutranji pravac oseanja. Taj unutranji pravac menja oseanja koja imamo o sebi. To je pola puta do Viih Centara durga strana u nama. Tako, treba da pogledamo ta Rad kae o podeli centara.

ta je znak da se nalazimo u viim delovima centra? Jedan znak je da tu uvek postoji promena oseanja 'Ja'. Drugi znak je da moemo da kontroliemo nie emocije. Direktna emocionalna kontrola je mogua samo kad je neka emocija snanija od druge. Sve emocije, koje pripadaju viim podelama emocionalnog centra, imaju mo da kontroliu nie emocije. Tekoa je dospeti u vie delove centara. Za to moramo otkriti metode, znajui kakav je sluaj. Pogledajmo male delove Emocionalnog Centra:

Mali delovi 1, 2 i 3 su motoriki, emocionalni i intelektualni deo motorikog ili najmehaninijeg dela Emocionalnog Centra. 1 je deo povezan sa izraavanjem uobiajenih oseanja. U 2 lee sva naa lina dopaanja i nedopadanja i tu je centar samoljublja. 3 je volja kao rezultat mnogih malih interesa i elja. To nije Prava Volja koja pripada najviem delu. Koja emocija moe da kontrolie emocije, koje se javljaju u 2, kada sud samoljublja prevlada? Samo emocije koje pripadaju velikim delovima 2 i 3. ta karakterie veliki deo 2? Karakterie ga emocija, koja prevazilazi sopstvo, oseanje prisustva neega veeg od sopstva, istinske religiozne i estetske emocije. Ove emocije imaju sasvim drugaiji kvalitet od niih emocija i mogu da ih kontroliu. U velikom glavnom delu 3 lee emocije koje kontroliu sve ostale centre. Te emocije mogu da stvaraju, putem ega ovek moe da pone da ini da ima Pravu Volju. Meutim, dok nije praena podjednakim razvojem savesti, koja je najvii kvalitet Intelektualnog Centra, Volja nije potpuna Volja. Sada, kako dolazi do toga da mi ne moemo da uspostavimo kontakt sa tim viim delovima centara? Razlog zato ne moemo da uspostavimo kontakt sa viim delovima je taj, to se uvek nalazimo u malim motorikim delovima svakog centra u beznaajnim, mrzovoljnim malim dopadanjima i nedopadanjima, mislima itd. U pogledu Emocionalnog Centra mi smo uvek preokupirani naim dopadanjima i nedopadanjima i svim manifestacijama samoljublja.

RAD NA EMOCIONALNOM CENTRUQuaremead, Ugley, 17. novembar 1945.(III tom)

Na naem prolom sastanku postavljeno je pitanje kako raditi na Emocionalnom Centru. Velika tekoa sa Emocionalnim Centrom je u tome to smo stalno identifikovani sa njim to jest, sa emocijama koje nas obuzimaju u svakom trenutku. Imamo ogromnih tekoa da se odvojimo od trenutnih emocionalnih stanja. Uzimamo svoja emocionalna stanja kao data. Na primer, oseamo emocionalnu ljubomoru i potpuno smo identifikovani sa tom emocijom. Ili opet, emocionalno smo potiteni i ponovo prihvatamo to stanje kao neto sa ime se neemo suoiti. Kao to znate, Rad ui da je najtee raditi na Emocionalnom Centru. uli ste da ga nazivaju pobesneli slon i takoe je reeno da morate pokuati da postavite dva ukroena slona sa svake strane, od kojih je jedan Intelektualni Centar a drugi Motoriki Centar. itav problem lei u tekoi da se Emocionalni Centar posmatra bez identifikacije. Razlog lei u tome to se identifikujemo sa svojim emocijama vie nego sa bilo im drugim i, da ponovim, to svoja emocionalna stanja posmatramo kao data ne kao neto to treba da posmatramo i od ega treba da se odvojimo. Svako ima tipine serije emocionalnih stanja, koja se stalno ponavljaju i koja variraju od najveeg uzbuenja i entuzijazma do najmranijih i majmorbidnijih oseanja. Meutim, budui da je snaga emocija toliko zaslepljujua, ljudi ostaju zakaeni za okretanje toka svojih emocija.

Drugim reima, ljudi ne gaje nepoverenje prema svojim emocijama, ve ih prihvataju kao da su prave i da odgovaraju potpuno realnim stanjima. Oni prihvataju svoje emocije kao ispravne u svakom pojedinanom trenutku. A budui da je, usled nae tendencije da se identifikujemo sa njima, toliko teko posmatrati emocije, ne smatramo ih neim to treba posmatrati i za ime se ne treba povoditi. Poetna taka uvek lei u samo-posmatranju, u ovom sluaju u posmatranju emocionalnog stanja. Sada, da li neko od vas to moe? Moete li da posmatrate svoje emocionalno stanje, a da ga ne uzimate kao dato, kao realno stanje? Da li je neko od vas u Radnoj memoriji pohranio znanje o nekima od vaih tipinih emocionalnih stanja koja se ponavljaju? Da li je neko od vas ispitao svoja tipina emocionalna stanja? Drugim reima, kao to sam rekao, da li izazivate svoja emocionalna stanja i kaete sebi: Zbog ega sam u ovom emocionalnom stanju? Usled ega je to? U vezi sa ime se ono javilo? Napor unutranje panje e tada poeti da vas odvaja od tog emocionalnog stanja i vi ete biti u stanju da ga razoruate tj. da se ne povodite za njim, da ne verujete u njega, da ga ne uzimate kao dato.

Postoje dva izvora naih emocionalnih stanja u svakom trenutku. Prvi izvor je neki spoljanji stimulans, kao to bi to bila osoba, koja se ne ponaa lepo prema nama ili kae neto neprijatno za nas, a drugi je tipina emocija potekla iz patetinog oseanja o vaoj prolosti. Prevladavanje prolosti je velika linija linog rada na sebi. Veina ljudi ima ogroman registar tih nesrenih trenutaka, koje su briljivo hranili toliko mnogo, da je za njih veoma teko da pobegnu iz tih patetinih stanja, koja, naravno, jedino proizvode stalne negativne emocije, koje sa svoje strane samo stvaraju nepotrebnu patnju. Lini rad je veoma posebne vrste i svako mora biti u stanju da se posle odreenog vremena suoi sa njim. itava prolost mora biti ponitena. Drugim reima, ne smete imati nita protiv nekog drugog. Morate oprostiti sve dugove. I, kao to je esto bilo reeno, to moete uiniti jedino potpuno menjajui miljenje o sebi na osnovu samo-posmatranja. Drugi izvor je nain, na koji se ljudi svakodnevno spolja ponaaju prema vama. Postajete negativni prema nekome zbog ponaanja prema vama na odreeni nain, koji smatrate pogrenim. Morate sagledati da su ta dva izvora negativnih emocija, spoljanji i unutranji, veoma blisko povezani. Jednom prilikom, govorei o ovom predmetu i kako se identifikujemo sa svakim emocionalnim stanjem, g. Uspenski je dao vrhovnu formula: Da se ne biste identifikovali, nemojte nita shvatati ozbiljno, osim Rada.

Sada, ako smo negativni i nalazimo se u neprijatnom emocionalnom stanju u odnosu na neku odreenu osobu pretpostavimo da ste doli do take gde ste u stanju da opazite da ste u neprijatnom emocionalnom stanju, a to, naravno, znai, da niste identifikovani sa njim, pretpostavimo, dakle, da ste donekle svesni da ste u negativnom stanju u odnosu na neku odreenu osobu kako ete postupati sa time? Ovde se ukljuuje sav lini rad koji ste obavili. Pokuajte da formuliete ta je to to vas ini negativnim prema toj osobi i tada pogledajte u knjigu sa svojim samo-posmatranjem, u svoje snimke samog sebe to jest, u svoju Radnu memoriju i pokuajte da vidite da li je to, to vam je to toliko teko da prihvatite kod druge osobe, moda neto to nosite u sebi. Shvatanje da ste sami podjednako teki kao i ta osoba koju kritikujete, proizvodi momentalni oseaj predavanja, ponitavanja, slobode. Meutim, da biste to uinili, morate upotrebiti Intelektualni Centar. Drugim reima, morate misliti: ovde dolazimo do veoma dobrog primera miljenja u smislu Rada i mogu vas uveriti da, o emu god da mislite na taj nain, ono e vam pruiti najvei oseaj slobode koji ste ikada iskusili.

Ponovo, pretpostavite da ste negativni, jer vam je neko rekao neto neprijatno. To je upravo ista stvar o kojoj sam govorio. Izuzetno je teko suoiti se sa time i moda neete biti u stanju da se sa time suoite u datom trenutku. Sada, sve to vam se dogodi, kao kada vam neko kae neto neprijatno, treba da budete u stanju da transformiete. itav ovaj Rad govori o transformaciji sebe, kako u odnosu prema naoj prolosti tako i u pogledu onoga to nam se sada dogaa. Mogu samo rei: Da li ste ikada rekli neto neprijatno drugim ljudima i moete li kasnije da prizovete seanje na to da ste rekli neto podjednako neprijatno? Ponovo mogu da vas uverim da e, ako to moete da uinite, taj mali dogaaj o nekome ko vam kae neto neprijatno, biti potpuno poniten, potpuno neutralan, iako, kao to sam rekao, moda neete moi to da uinite ba u tenutku kada je neko neprijatan prema vama. Toliko mnogo naeg linog rada se obavlja posle dogaaja. Potpuno je beskorisno da oprostite: treba da ponitite. I to se uvek radi, pronalazei istu stvar u sebi samom, a uvek ete je pronai ako ste iskreni. Niko ne moe da se ponaa prema vama drugaije nego to se vi ponaate prema drugim ljudima, jer vase Bie privlai va ivot. Da li razumete da tako mora biti ako verujete u psihiku transformaciju? Nevolja sa nama je u tome da bismo eleli da prihvatimo sebe kao ljubazne i drage ljude, a ovde se morate setiti da moda niste rekli neto neprijatno spolja, ali ste to mislili i u sebi odobrili. Morate razumeti da se u Radu ono to mislite psiholoki u sebi, u svojoj privatnosti, rauna isto toliko kao i ono to kaete. Govorim o onim mislima, sa kojima ste se saglasili, o onim ekovima na kojima ste napisali svoje ime. One se raunaju isto onoliko koliko i ono to ste rekli otvoreno. Biblija esto govori o tome. Sluaj je, meutim, sasvim drugaiji kod osobe u Radu, u iji um ulazi mnogo neprijatnih misli o drugim ljudima, ali koja se nee saglasiti sa tim mislima. Ona veoma lako vidi kako bi hemijski mogla da se povee sa njima, ali nee da dozvoli da se te kombinacije ostvare i posle nekog vremena iskuenje e proi. To je pravo iskuenje, jer su sva prava iskuenja u vezi sa Radom. Kada se ne povodite za negativnim mislima i oseanjima o drugim ljudima, ali ste ih sasvim svesni, tada istinski radite na sebi. To je lini rad. Ako ste toliko budalasti da kaete: Zato imam ove misli o drugim ljudima? onda u potpunosti greite. Vi se samo molite da okonate razdor u sebi, meutim sav razdor prua priliku za razvitak i verujem da je gotovo ispravno rei da se sav razvitak sastoji od neidentifikovanja sa onim, sa ime nas Rad ui da se ne identifikujemo. Ako se sloite sa negativnim, gorkim i sumnjiavim mislima, zar ne vidite da je iskuenje uspelo i da je iz malog amca Rada, koji pokuavate da napravite, te male retorte ve poelo da kaplje. esto je to veoma mala stvar, sasvim trivijalna, ali ona iscrpljuje vau snagu, jer ona kaplje kroz otvor u vama. Oseanja samosaaljenja, naravno, prave rupe u vama. Umesto retorte postajete cilindar, iz koga istie sve ono to ste u sebe uneli, sve to ste uinili za sebe. Uzmite zavist. Zavist izgleda kao beznaajna stvar, meutim, ona pravi veoma veliku rupu u vama. Uzmite pakost. Razmotrite bodlje u vaim mislima i vaim pismima. Sve to stvara veoma veliku rupu. Ili uzmite mrnju koja nastaje iz oseaja uvrede. Sva ta stanja su stanja identifikacije.

itava psihologija, sva prava psiholoka uenja, govore o tome kako uiniti da ovek raste. Sve to ima veoma konkretan cilj, koji potie od ideje da, ako sauva snagu na odreeni nain, moi e da stvori u sebi novog oveka, drugaiju osobu. Metafore, koje su se koristile da bi se prenelo ovo uenje, varirale su kroz razliita doba. U alhemijskom uenju, koje se spolja bavi pretvaranjem olova u zlato, ali u stvari pretvaranjem oveka u novo bie, uvek je postojala ideja o retorti, o neemu u ta ne mogu prodreti pogreni uticaji, neemu to povezuje sve vane delove oveka, koje trenje transformie u novo telo.

Tragamo za time da dosegnemo vii nivo Bia. ta je znak vieg nivoa Bia? Dopustite da obrnem ovo pitanje: da li mislite da osoba, koja je puna samosaaljenja, zavisti, ljubomore, albi, pakosti, depresije i negativnih stanja svih vrsta moe da ue u Kraljevstvo Nebesko? ta je Kraljevstvo Nebesko? Nita osim onoga, ka emu vodi i istinska psihologija to se u Radu naziva Vie Bie. Tako, bavimo se neim sasvim konkretnim. To nije teorija, niti neka izmiljotina: to je stalno poduavanje. Sve u ovom Radu nas ui o neem veoma realnom i jasnom i moguem za one koji uju. Ono govori o oveku i njegovom stalnom znaaju ne njegovom lokalnom znaaju. Otuda, postoji neto to e sigurno odgovoriti oveku, ukoliko postavi pravi zahtev i uini pravi napor jer ovek ima znaaj i Univerzum ima znaaj.

Sada, vratimo se originalnom pitanju o tome kako postupati sa Emocionalnim Centrom. To je veoma teko i niko ne moe oekivati da e moi da se nosi sa time jo tokom mnogo, mnogo godina. Meutim, ljudi, koji ele da se bave ovim Radom, moraju poeti da se bore sa svojim neprijatnim emocij