Motora kora

Raspored motorne koreMotorna kora se nalazi ispred centralne brazde, zauzimajuci zadnju trecinu frontalnog korteksa. Podeljen je na tri odvojena regiona: Primarni motorni korteks Premotorni region Suplementarni motorni region

Prikaz sva tri regiona motornog korteksa Svaki ima svoju topografsu reprezentaciju svih misicnih grupa tela.

Primarni motorni korteks

Nalazi se u prvoj konvoluciji frontalnih lobusa ispred centralne brazde. Pocinje lateralno u Silvijevoj brazdi I siri se do najvisih delova mozga, zatim prelazi preko u longitudinalnu fisuru. Ovaj region odgovara regionu 4 u Brodmanovoj klasifikaciji. Topografske reprezentacije misicnih regiona pocinju licem I regionom usta kod Silvijeve brazde, zati ruke I sake, u sredini, trup blizu vrha mozga, I region stopala I noge u delu korteksa koji zalazi u longitudinalnu fisuru.

Prikaz Brodmanovih area4 pripada primarnom,a 6 premotornom korteksu.

Premotorni region Nalazi se neposredno ispred primarnog motornog korteksa, pruzajuci se 1 do 3 cm anteriorno i siri se nanize u Sivijevu fisuru, a navise u longitudinalnu fisuru gde dodiruju suplementarni motorni region. Topografska organizacija j skoro ista kao u primarnom, osim sto je lice lokalizovano vise lateralno, a u pracu navise nalaze se regioni ruke, trupa I udova. Vecina signala koji se ovde stvaraju izazivaju pokrete grupe misica koji izvode specificne zadatke.

Suplementarni motorni region On ima dodatnu topografsku organizaciju za kontrolu motorne funkcije. Nalazi se neposredno ispred I iznad premotornog regiona,najvise u longitudinalnoj fisuri, ali se siri oko 1 cm preko vice u najvisi deo korteksa. Znatno jaci stimulusi potrebni su ovomregionu da bi se izazvala kontrakcija nego u drugim motornim regionima. Stimulacija dovodi do pokreta kao sto je jednostavno hvatanje sakom ili obostrano hvatanje sakom. Ovaj region funkcionise zajedno sa premotornim.

Pojedine aree I njihove funkcije

Topografska reptezentacija grupe misica u motornom korteksu

Specijalizovani regioni motorne kontrole u motornom korteksu Najnacajniji od ovih regiona su:Broka region I govor.nalazi se iznad Sulvijeve fisure, a oznacen je kao formiranje reci. Polje za voljne pokrete ociju. Neposredno iznad broka regiona se nalazi ovaj region.Njegovim razaranjem onemogucava se voljno kretanje ociju prema predmetu. Region za okretanje glave. Nalazi se u motornom asocijativnom regionu. Region za veste pokrete sake. Nalazi se u premotornom regionu ispred primarnog motorng korteksa.

Sematski prikaz otornog korteksa I specijalizovanih regiona u korteksu

Prenos signala I kortikospinalni trakt Motorni signali se prenose direktno iz korteksa u k.m kroz kortikospinalni trakt I indirektno kroz brojne dodatne puteve koji ukljucuju bazalne ganglije, cerebelum I razna jedra mozdanog stabla. Najvazniji eferentni put je kortikospinalni,30% vlakana ovog trakt potice iz primarnog, 30% iz premotornog I suplementarnog motornog regiona a 40% iz somatoski senzornih regiona. O izlasku iz korteksa prolazi kroz zadnji krak kapsule interne I onda nanize kroz mozdano stablo formirajuci piramide medule oblongate. Zavrsavaju se na interneuronima interedijarnih regiona sive mase k.m. jedan deo se zavrsava na senzornim relejnim neuronima u dorzalnim rogovima, I direktno na prednjim motornim neu.

Drugi putevi iz motornog korteksaAksoni iz gigantskih Betsovih celija salju kratke kolaterale natrag do korteksa. Veliki broj vlakana ulazi u n. kaudatus I putamen, a odatle se putevi sire kroz nekoliko neurona u mozdano stablo. Jedan manji broj broj vkakana ulazi u crveno jedro, odatle do k.m.Jedan broj vlakana ulazi u retikularnu supstancu I vestibularna jedra, aodatle u k.m. Veliki broj vlakana grade sinapse u pontinim jedrima odakle poticu pontocerebelarna vlakna.Kolaterale se zavrsavaju u donjim olivarnim jedrima.

Aferentni putevi do motornog korteksaSuprakortikalna vlakna iz susednih regiona korteksa, posebno iz somatskih senzornih podrucja parjetalnog korteksa I susednih regiona frontalnog korteksa I subkortikalna vlakna iz vidnog I slusnog korteksa. Supkortikalna vlakna koja prolaze kroz korpus kalozum iz suprotne cerebralne hemisfere. Somatska senzorna vlakna koja poticu iz ventrobazalnog kompleksa talamusa. Putevi iz ventrolateralnih I ventroanteriornih jedara talamusa koja primaju vlakna iz cerebeluma I bazalnih ganglija. Vlakna iz intralaminarnih jedara talamusa.

Sematki prikaz preseka mozga

Crveno jedro( nucleus ruber) Crveno jedro sluzi kao alternativni put za prenos kortikalnih signala do kicmene mozdine. Lokalizovano je u mezencefalonu, funkcionise u uskoj vezi sa kortikosoinalnim traktom.Crveno jedro prima veliki broj direktnih vlakana iz primarnog motornog korteksa kroz kortikorubralni trakt.

Funkcija kortikorubrospinalnog sistema Ovaj put sluzi kao jedan dodatni put za prenos relativno diskretnih signala iz motornog korteksa do kicmene mozdine. Kada se ova vlakna razore, a drugi putevi ostanu ocuvani, diskretni pokreti se jos mogu izvesti osim pokreta prstiju I saka koji su znatno osteceni. Rubrospinalni trakt se nalazi u lateralnim kolumnama kicmene mozdine zajedno sa kortikalnim traktom I zavrsava se vise na interneuronima I motornim neuronim koji kontrolisu distalne misice udova. Zajednicki se,kortikospinalni I rubrospinalni putevi, nazivaju lateralni motorni sistem kicmene mozdine,suprotno vestibuloretikularnom sistemu koji se naziva medijalni motorni sistem kicmene mozdine.

Ekscitacija k.m koju vrse primarni motorni korteks I crveno jedro Svaka kolumna celija funkcionise kao jedinica, stimulisuci bilo pojedinacni misic, bilo grupu inergistickih misica. Svaka kolumna je organizovana u sest posebnih slojeva. Neuroni svake kolumne funkcionisu kao jedan integrativni sistem, upotrebljavajuci informacije iz brojnih izvora za odredjivanje eferentnog odgovora iz kolumne. Osim toga svaka kolumna moze funkcionisati kao sistem amplifikacije za stimulisanje velikog broja piramidnih vlakana do istog misica istovremeno. To je znacajno zato sto stimulacija pojedinacne piramidne celije retko moze razdraziti misic. Umesto toga,potrebno je da se razdrazi 50 do 100 celija istovremeno. Ako se jak prvi signal posalje do misica da izazovepocetnu brzu kontrakciju, onda mnogo slabiji signal moze odrzavati kontrakciju za duze vreme. Da bi se to ostvarilo svaka kolumna celija razdrazuje dve populacije piramidnih celija.Dinamicki neuroniStaticki neuroni

Somatska senzorna povratna sprega do motornog korteksta u kontroli preciznosti m. kontrakcijeKada se misic kontrahuje somatski senzorni signali se vracaju iz aktiviranog regiona tela do neurona u motornom korteksu koji je izazvao akciju. Vecina ovih somatskih senzornih signala potice iz misicnih vretena ili iz taktilnih receptora koze koja prekriva misice. U slucaju misicnih vretena, ako se fuzimotorna misicna vlakna kontrahuju vise nego sama velika skeletna m. vlakna onda vretena postaju razdrazena I signali iz ovih vretena stimulisu piramidne celije u motornom kortekstu, koji dalje razdrazuje misic, pomazuci da se kontrkcija uskladi sa kontrkcijom vretena.

Uloga mozdanog stabla u kontroli motorne funkcijeSastoji se od medule, ponsa i mezencefalona.Mozdano stablo ima svoje sopstvene specijalne kontrolne funkcije:Kontrola respiracijeKontrola KVS-aKontrola GIT-aKontrola mnogih stereotipnih pokreta telomKontrola ravnotezeKontrola ocnih pokreta Od posebnog znacaja su retikularna I vestibularna jedra I vestibularni aparat.