motorna ulja

Dijagnostika stanja maziva

DIJAGNOSTIKA STANJA MAZIVA

Postoje brojne mogunosti za kontaminaciju ulja, a time i za njihovu degradaciju. Kontaminacijai degradacija ulja u eksploataciji ne mogu se potpuno spreiti ali se mogu znatno usporiti, to jeveoma vano i za ulje i za mehaniki sistem. Brzina i stepen degradacije ulja upravo suproporcionalni brzini i stepenu kontaminacije. Zbog toga je vano spreiti brzu kontaminacijuulja pre i u toku upotrebe. Spektar kontaminanata ulja dosta je irok. Svaki kontaminant utiedestruktivno na ulje, umanjujui mu fiziko-hemijske i radne osobine, a konane posledice suskraenje veka ulja i motora.

KONTAMINACIJA ULJA PRE UPOTREBE

Na relaciji od proizvoaa do korisnika ulja, postoji niz mogunosti za njegovu kontaminaciju idegradaciju, nekada i do stepena neupotrebljivosti. Mogui kontaminanti su: benzin, dizelgorivo, neka druga ulja, voda, praina i drugi atmosferski kontaminanti. eleznikim iautocisternama prenose se i goriva i maziva. esto se deava da se prethodno transportovanaroba ne istovari u potpunosti, pa e njome biti kontaminirana sledea. Nije redak sluaj da ucisterni zaostane i izvesna koliina vode posle pranja koja vrlo destruktivno utie na ulje.Preventivne mere su: struna i redovna kontrola istoe cisterne pre utovara i obaveznakontrola kvaliteta ulja pre istovara (izgled, boja, miris, gustina, sadraj vode, taka paljenja,viskoznost). Prilikom pretakanja ulja iz cisterne u skladite kupca, postoji mogunost za kontaminaciju uljaako je oprema za pretakanje zaprljana.

1 / 64


U toku skladitenja, ako je filter na oduku rezervoara oteen, kroz njega e ui praina, pesakili slini abrazivni materijali. Zbog toga se filter mora esto kontrolisati i po potrebi menjati. U skladinim rezervoarima, u njihovom praznom prostoru, uvek se sa vazduhom nalazi i vlaga.Sa promenom temperature vlaga se kondenzuje, sliva se niz zidove i sakuplja se na dnurezervoara. U kontaktu sa uljem kondenzovana voda moe lako i brzo da degradira ulje i da gauini neupotrebljivim i pre upotrebe. Preventivnu meru predstavlja ugradnja grejaa iodravanje temperature ulja oko 40 0C. Na toj temperaturi vlaga se nee kondenzovati.Meutim, i pored toga, nivo vode u rezervoarima treba redovno kontrolisati i po potrebi ihdrenirati. Ako se bave sa uljem skladite na otvorenom prostoru, u uspravnom poloaju, moe sedogoditi da usisaju vodu od kie ili snega. Sa promenom temperature bave diu, u njima sestvara vakuum, to je uslov za usisavanje vode ako se ona nalazi na poklopcu oko epova.Preventivne mere su: skladitenje baava u zatvorenim skladitima ili u horizontalnom poloaju,tako da zapuai budu na horizontalnoj osi. Prilikom istakanja ulja iz baava u kante ili drugeposude, koje su vrlo eto sumnjive istoe, moe doi do kontaminacije razliitim zagaivaima.Prema tome, posude kao primitivan nain distribucije ulja po radionici ili pogonima, trebazameniti savremenim ureajima ili obavezno proveravati njihovu istou.

KONTAMINACIJA ULJA U TOKU UPOTREBE

Tokom upotrebe menjaju se triboloke osobine svih elemenata tribomehanikog sistema. vrstielementi trpe fizike a mazivo fizike i hemijske promene. Brzina degradacionih procesa ipromena na svim elementima sistema zavisi od ukupnih uslova pod kojima se odvijaju tribolokiprocesi u tribomehanikom sistemu. Poto su trenje i habanje, dva glavna triboloka procesa,svih elemenata tribomehanikog sistema (i maziva) uslovljeni istim okolnostima, postoji i moese utvrditi funkcionalna povezanost izmeu njih i uslova rada. To je upravo faktor na kome sezasniva dijagnostika stanja maziva, a preko nje i dijagnostika stanja delova mehanikogsistema.

2 / 64


Habanje vrstih elemenata sistema je spor proces pa ga je teko pratiti, a osim toga teko jeesto zaustavljati sistem i rasklopiti ga radi merenja pohabanosti. Kontrola promena ulja mnogoje laka. Treba samo nai korelacije izmeu promena pojedinih elemenata. To se moe uraditiposmatranjem (eksperimentisanjem) na jednom karakteristinom sistemu. Za to je potrebnoimati opremljenu laboratoriju i struno osposobljene izvrioce. U toku eksploatacije ulja menjaju se: Hemijski sastav i osobine baznog ulja, hemijski sastav iosobine aditiva, a to znai i hemijski sastav ulja u celini, kao posledica kontaminacije idegradacije. Najznaajniji kontaminanti ulja su: Degradacioni proizvodi baznog ulja, degradacioniproizvodi aditiva, estice metala koje postaju zbog procesa habanja, vrste estice koje u uljedospevaju iz okoline, voda i produkti sagorevanja goriva. U toku eksploatacije deavaju se sledee promene: Kontaminacija ulja proizvodimasopstvene degradacije, nesagorelim gorivom, proizvodima nepotpunog sagorevanja goriva ikontamoinantima razliitog porekla. Vrsta, osobine i poreklo kontaminanata ukazuju na prirodu i stepen promena. Ljuspiasti opiljcimetala npr. ukazuju na habanje, dok zrnca razliite veliine ukazuju na zamor materijala.Analiza hemijskog sastava metalnih estica ukazuje na habanje odreenog elementatribomehanikog sistema.

KRITERIJUMI ZA UTVRIVANJE STEPENA DEGRADACIJE ULJA

3 / 64


Za utvrivanje stepena degradacije ulja koriste se razliite dijagnostike metode. Najpouzdanijerezultate daju laboratorijske analize ulja. Osim ove, postoje i metode koje se mogu izvoditi "naterenu" i koje su manje pouzdane (uljna mrlja, lubrisenzor i dr.). Promene stanja ulja u tokuupotrebe mogu se konstatovati sa nekoliko testova: - koliine taloga - razreenje ulja gorivom - hemijske promene u ulju nastale zbog oksidacije ili korozije - stepen istroenosti razliitih metalnih delova Na osnovu laboratorijskih analiza moe se utvrditi stepen degradacije ulja i na osnovu togadoneti odluka da li je ulje za dalju upotrebu ili se mora menjati. Izgled Ne postoji metoda za definisanje izgleda korienog ulja, ali se dosta zna o tipinom inetipinom izgledu. Izgled moe ukazivati da je potrebno uraditi neke analize odrediti sadrajvode, mehanikih neistoa itd. Boja bele kafe npr. ukazuje na prisustvo veih koliina vode, ajako tamna boja ukazuje na termooksidativnu degradaciju ulja itd. Izgled ulja ima ogranienja, jer su ulja nove generacije, kod kojih je a suspendovana, tamna ineprovidna, ak crna. Golim okom se ne primeuju estice manje od 40 mikrona. Miris Ne postoji standardna metoda za odreuivanje mirisa ali ako se osea jak miris goriva u ulju,zna se da treba kontrolisati sistem za napajanje, kompresiju, sagorevanje itd. Ako je ulje biloizloeno visokim radnim temperaturama, pa se dogodila termooksidativna degradacija, teakmiris e ukazati na to. Sadraj vode (% v/v)

4 / 64


Metode: ASTM D95, ksilolna po Din tarku, a ako je sadraj ispod 0,1% onda po Karl FischeruDIN 55777. Voda u ulje moe dospeti: curenjem iz sistema za hlaenje zbog oteenih zaptivki, krozpukotine u bloku motora, zbog nedovoljno pritegnute glave motora; kondezovanjem zbog niskeradne temperature i nedovoljne ventilacije. Dozvoljena koliina vode u ulju je: za hidraulina uljaje 0,1%, a u motornom 0,2%. Destilacijom se moe utvrditi prisustvo vode iznad 0,1%. Ako jesadraj vode ispod 0,1%, prisustvo vode se moe odrediti Karl-Fierovom metodom koja je vrloprecizna i predstavlja najbolji test za niske nivoe vlage. Gustina (kg/m3 na 150C)

Metode: ASTM D 1298, JUS B.H8.015, ISO 3675 Rezultat ove analize sam za sebe ne daje iroke mogunosti za procenu stanja upotrebljivostimotornog ulja. Dozvoljena promena gustine je 10%. Taka teenja (0C)

Metode: ASTM D 97, ISO 3016 Rezultat ove analize moe ukazati na prisustvo vode ili goriva. Taka paljenja (0C)

Metode: ASTM D 92, ISO 2512, DIN 51376

5 / 64


Ovom analizom se utvruje prisustvo goriva u ulju. Prisustvo goriva u ulju moe se povezati saloim radom karburatora ili brizgaljki. Sniavanje take paljenja ukazuje na prodor goriva.Dozvoljen pad take paljenja je 25 % ili minimalno 1500C. Kinematika viskoznost (mm2/s)

Metode: ASTM D 445, JUS B.H8.022 Snienje viskoznosti moe biti posledica meanja sa uljem nie viskoznosti ili zbog prisustvagoriva. Porast viskoznosti moe biti posledica kontaminacije vodom, produktima habanja,prisustva ai, produkata oksidacije, meanja sa uljem vie viskoznosti ili kao rezultatodparavanja. Za motorna ulja tolerie se porast viskoznosti do 30% ili pad do 25%. Indeks viskoznosti

Metode: ASTM D 2270, JUS B.H8.024, ISO 2909 Ova analiza moe biti od znaaja jedino ako se radi o nepoznatom uzorku, da bi se izvrilaidentifikacija u smislu da li je ono monogradno ili multigradno. Sadraj goriva (% v/v)

Metoda: ASTM D 322, ASTM D 3525 Razblaenje maziva benzinom odreuje se na dva naina: destilacijom (ASTM D 322) i gasnomhromatografijom sa plamenojonizacionim detektorom (ASTM D 3525). Obe metode su

6 / 64


kvantitativne, te daju procenat benzina u mazivu. Kod maziva za dizel motore, gde se kaogorivo koristi dizel, razblaenje gorivom se odreuje gasnom hromatografijom (ASTM D 3524)uz ogranienje na maziva gradacije do SAE 30. Ova metoda bi mogla da se primeni i na mazivavee gradacije ali takva maziva nisu uzimana u razmatranje prilikom odreivanja preciznostimetode. Granina vrednost kod razblaenja gorivom je oko 5%, ali je potrebno uzeti u obzirvrstu/tip goriva i uslove primene maziva, tako da se ova granina vrednost uzima sa rezervom. Talog (% v/v)

Metoda: ASTM D 2273 Poveava viskoznost ulja i smanjuje mu disperzantsku i detergentsku efikasnost, zatvarapreista ulja i spreava protok, slepljuje klipne prstenove kod motora i prelazi u lak ili koks.Dozvoljena granica taloga za motorna ulja 1%. Nerastvorne materije

Metoda: ASTM D 893 i ASTM D 4055 Nerastvorne materije mogu biti proizvodi degradacije ulja i kontaminanti (koks, praina, organskioksidi, estice metala nastale habanjem). Najee se odreuju materije nerastvorne u pentanui toluenu. Materije nerastvorne u pentanu su: a, koks, praina, metali, i organski oksidi. Svenavedene materije nerastvorne su u toluenu osim organskih oksida i kondenzovanihugljovodonika koji nastaju pri oksidaciji stvarajui lepljiv talog tamne boje, tako da razlikanerastvornih materija u pentanu i toluenu ukazuje na stepen oksidacije ulja. Sline rezultatedaje analiza vode i sedimenata, ali se odreivanjem nerastvornih materija moe odrediti niinivo kontaminacije. Tolerie se sadraj do 3,5%. Metoda ASTM D 893 pokriva odreivanje nerastvornih materija u mazivima, postupak A nerastvorno u pentanu bez koagulanta, B- nerastvorno u pentanu i toluenu sa koagulantom.Ova dva postupka se ne mogu porediti, jer obino daju razliite rezultate. Metoda ASTM D 4055 (membranska filtracija) pokriva odreivanje nerastvornih materija u pentanu (estice od 0,8

7 / 64


mikrona) u novom i korienom mazivu. Ovom metodom se mogu odreivati i manje i veeestice, ali je preciznost metode data samo za estice od 0,8 mikrona. Ako se u tokom vremena vrednosti naglo poveavaju, znak je da motor nema dobrosagorevanje, da ima poveanog habanja ili da je neispravan filter za vazduh. Ukupni bazni broj TBN (mgKOH/g,

Metoda:ASTM D 2896 Ova analiza je bitna samo za motorna ulja i smatra se da ulje treba zameniti ako TBN padne za50% od poetne vrednosti. Ukupan bazni broj oznaava alkalnu rezervu ulja koje treba daneutralie kisele produkte sagorevanja. Nagli pad ukazuje na lo kvalitet goriva. Emisiona spektrofotometrijska analiza Ovom analizom se odreuje sadraj razliitih metala prisutnih u mazivu. estice metala suabrazivne a ponaaju se i kao katalizatori oksidacije ulja. U tabeli 6.1 dati su dozvoljeni sadrajimetala i silicijuma u korienom ulju. U motornim uljima, poreklo elemenata moe biti iz aditiva, od habanja, iz goriva, iz vazduha i tenosti za hlaenje. Metali iz aditiva mogu biti Zn, Ca, Ba, iliMg i ukazuju na potroenost aditiva. Metali koji potiu od habanja su: Fe, Pb, Cu, Cr, Al, Mn,Ag, Sn i ukazuju na poveano habanje u tim sklopovima. Elementi koji potiu iz rashladnetenosti su Na i B, a poveani sadraj ukazuje na prodor rashladne tenosti. Povean sadraj Siili Ca, koji potiu iz vazduha, ukazuje na neispravnost filtera za vazduh. Tabela 6.1 Dozvoljene koliine elemenata u korienom motornom ulju Elementi

8 / 64


mg/kg (ppm) Poreklo Fe

Al

Ag

Cr

Cu

Pb

Sn

B

9 / 64


Na

Ca

Si

Zn, Mg, Mo 100

20

2-3

30

40

50

25

10 / 64


20

20

50

40 Cilindri, klipovi, leajevi, zupanici, podizai ventila, bregasta osovina, kolenasto vratilo, osovine

Klipovi, Al-Sn leajevi, turbokompresor

Posrebreni delovi, leajevi, osovinice

Hromirani delovi, klipovi, cilindri, podizai ventila, izduvni ventili, klipnjaa

Cu-Pb leajevi, aure, hladnjak ulja, bregasta osovina, razvodni mehanizam (ventili sa sistemom za otvaranje i zatvaranje), brizgaljka

Cu-Pb leajevi, benzin, aditivi

Delovi od bronze, leajevi, klipovi

11 / 64


Antifriz

Antifriz

Iz atmosfere

Praina iz atmosfere

Iz aditiva

Kiselinski broj KB ili TAN (mgKOH/g)

Metoda: ASTM D 664 Ova analiza je posebno bitna za hidraulina, kompresorska, turbinska i druga ulja koja sekoriste kod opreme osetljive na koroziju. Dozvoljava se porast TAN za 50% od poetnevrednosti.

12 / 64


Odreivanjem ukupnog kiselinskog broja meri se porast kiselosti maziva u toku upotrebe. Utoku primene mazivo je esto u kontaktu sa vazduhom i na visokim temperaturama se deliminooksiduje. Brzina oksidacije se smanjuje pogodnim antioksidantima. Kad se ulje degradirauglavnom oksidacijom, nuzprodukti oksidacije su kiseli i daju kiselost ulju u poreenju sapoetnom vrednosti, to poveava korozivnost. TAN je dobar indikator u pogledu pogodnostiulja za dalju upotrebu i obino se poveava pregrevanjem ili kontaminacijom. Kod dizel motora,turbina i hidraulinih sistema otpornost ka oksidaciji je vrlo bitna. Postepeno poveanjekiselinskog broja je uobiajena pojava, dok naglo poveanje ukazuje na spoljni izvor, odn.kontaminaciju. Ukupan kiselinski broj predstavlja koliinu kalijum hidroksida (mg) potrebnu zaneutralizaciju kiselina koje se nalaze u 1 gramu ulja (JUS ISO 6619). Kiselinski broj se moeodrediti i kolorimetrjskom metodom ASTM D 974 kod svetlijih ulja. Koliine estica u ulju Broj estica se moe odrediti laserskom ili optikom metodom. Laserska metoda daje koliinu,veliinu i distribuciju estica, dok optika metoda daje i identifikaciju. esto se koristikombinacija obe metode. Rezultati odreivanja koliine pojedinih estica se najee izraavaju po ISO skali istoe. Tako se daje broj estica od 5, 15 i 25 mikrona po ml ulju. Ako korisniktrai drugi nain odreivanja postoje jo i NAS 1638, RN i Mil Std 1264 skale. ISO 4406specificira 2 ili 3 opsega veliine estica. Veliina Broj Skala >2 11893

13 / 64


21 >5 3620 19 >15 28 12

Veliina Broj

14 / 64


Skala >5 3620 19 >15 28 12

ISO = 19/12 ISO = 21/19/12

esto je gornja granica ISO 16/12 (NAS 8), mada se to ne moe uzeti za sva maziva i usloveprimene. Test se najee koristi za hidraulina ulja, a moe se primeniti i za turbinska ulja ilibilo koji fluid gde je potreban efektivan filtracioni sistem koji se mora proveravati. Motorna uljatakoe imaju filtre ali su motori dizajnirani da podnesu visok nivo estica kao to je a, tako daje bezpredmetno raditi ove testove na motornim uljima.

15 / 64


Produenje intervala upotrebe ulja bez kontrole stanja je vrlo rizino i moe imati sledeeposledice: slepljivanje klipnih prstenova, izgorele i lakom prekrivene klipove, brzo troenjeleajeva, izgorele ventile i konano zaribavanje motora. Dozvoljena odstupanja fiziko-hemijskihkarakteristika ulja u eksploataciji prikazana su u tabeli 6.3. U sluaju da makar i jednakarakteristika izae iz dozvoljenog okvira, ulje se mora zameniti.

Vrste kontaminanata i njihovo destruktivno ponaanje Tokom vremena aditivi se istroe a u ulju se nagomilavaju hladni i topli talozi, metalni opiljci ikisele materije. Ako se ulje ne zameni pre nego to se aditivi potroe, doi e do oteenjamotora i trokova koji su mnogo vei od cene jednog uljnog punjenja.Zbog toga treba na vremeutvrditi stepen degradacije i na osnovu toga odrediti pravi trenutak za zamenu ulja. Preostali period upotrebljivosti motornog ulja (RUL - Remaining Useful Life) u toku eksploatacijemoe se odrediti na osnovu laboratorijske analize uzoraka ulja iz motora. Na osnovufiziko-hemijskih podataka koji se dobijaju laboratorijskim analizama moe se zakljuiti koliko jeneko ulje za vreme upotrebe izgubilo od svojih prvobitnih svojstava, odnosno koliko se jo dugomoe koristiti u motoru. U toku rada motora zbog poveanih temperatura, veeg kontaktakapljica ulja sa kiseonikom i katalitikim delovanjem metalnih estica i metalnih povrina dolazido znaajnih fizikih i hemijskih promena u motornom ulju. Na osnovu analiza tihfiziko-hemijskih podataka motornog ulja u eksploataciji moe se proceniti preostali periodupotrebljivosti ulja (RUL), odnosno proceniti vreme koliko se jo to ulje moe koristiti u primeni,a da ne doe do neeljenih posledica na motoru i do smanjenja kvaliteta izduvnih gasova saspekta ekologije. Svaki pokuaj da se produi interval korienja ulja bez laboratorijske kontrole, moe imati zaposledicu slepljivanje klipnih prstenova, izgorele i lakom prekrivene klipove, istroene leajeve,izgorele ventile i kompletno zaribavanje motora. Meutim, treba rei da je iz ekonomskihrazloga nedopustiva zamena ulja pre vremena. - a: poveava viskoznost i gustinu, troi velike koliine disperzanata, sa toplim talozimagradi koks, ponaa se abrazivno, dovodi do zaribavanja motora, - topli talozi: poveavaju viskoznost i gustinu ulja, sa esticama ai gradi koks, troedetergente i disperzante, pogoravaju podmazivanje i dovode do zaribavanja motora,

16 / 64


- nesagorelo gorivo: spira uljni film sa povrine radnih elemenata i smanjuje viskoznostulja, sniava taku paljenja, pogorava podmazivanje i zaptivanje motora, omoguuje veeproduvavanje gasova u karter, degradira ulje i dovodi do zaribavanja motora, - oksidacioni proizvodi goriva: veina je kisela i korozivna; smanjuju baznu rezervu ulja(TBN) iubrzavaju degradaciju, - sumporni i azotni oksidi (SO2 i NOX): anhidridi jakih kiselina, drastino smanjuju baznurezervu ulja i veoma su korozivni, - voda: hidrolizuje neke aditive i degradira ih, gradi emulziju i penu, poveava viskoznost igustinu ulja, brzo i potpuno degradira ulje, - opiljci metala: ponaaju se abrazivno, katalizuju oksidaciju ulja. Zrnasti oblik ovih opiljakaukazuje na zamor materijala, a ljuspasti na habanje. Poznato je da proizvoai motora daju svoje preporuke za intervale zamene ulja. Poznato jetakoe da i proizvoai ulja daju svoje preporuke. One se esto ne slau intervali motorista sukrai, a intervali uljaraca dui. Na slikama 6.1 do 6.6 prikazane su posledice neblagovremene zamene ili upotrebenekvalitetnog ulja. Zbog toga, pored pravilnog izbora, ulje treba kupovati kod proverenihproizvoaa i prodavaca.

17 / 64


Oteenje klipa Habanje klipa Habanje brega Korozija

18 / 64


Oteenje klipnih prstenova Slepljivanje prstenova Talog na filteru Talog na ventilu Do degradacije motornog ulja u toku rada motora dolazi uglavnom zbog oksidacijeugljovodonika pri visokim temperaturama. Temperatura motornog ulja u karteru dostie 1200Cdo 1300C, a na pojedinim delovima (gornje povrine klipa i prvog prstena) 2600C i vie. Pouzdano merilo su analize stanja laboratorijske analize ulja, koje se rade u tokuodreenog perioda rada motora, tzv. eksploataciono ispitivanje ulja. Eksploataciono ispitivanje pouzdano odreuje interval zamene ulja. Uzimaju se podaci o motoru(tip i godina proizvodnje), karakteristike goriva i karakteristike motornog ulja. Nakon zameneuljnog punjenja i uljnog filtera, uzima se, nakon 15 minuta rada motora, nulti uzorak ulja izkartera motora. Sledea uzorkovanja iz kartera vre se u odreenim vremenskim intervalimaradnih sati motora ili preenih kilometara. Rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka uljamoraju biti unutar dozvoljenih granica. Preporuke proizvoaa opreme ili proizvoaa mazivatreba shvatiti uslovno. Kvalitet goriva, stepen ispravnosti motora, uslovi rada i mnogi drugifaktori imaju veliki uticaj na brzinu degradacije ulja, a samim tim i na interval zamene. Naprimer: proizvoa traktora Massey Ferguson, preporuuje zamenu motornog ulja za motoresvojih traktora na sledei nain: - za motorno ulje koje je ispitano i odobreno od strane Massey Ferguson-a, uz korienjedizel goriva sa sadrajem sumpora do 0,5 %, preporuuje se zamena ulja na 300 asova rada, - za motorno ulje koje nije ispitano i ne poseduje odobrenje od strane Massey Fergusona,uz korienje dizel goriva sa sumporom do 0,5 %, preporuuje se skraivanje intervala zameneulja za 50 %, - za motorno ulje koje nije ispitano i ne poseduje odobrenje od strane Massey Fergusona,uz korienje dizel goriva sa sumporom od 0,5 % do 1%, preporuuje se skraivanje intervalazamene ulja za jo 50 %, - ne preporuuje se upotreba dizel goriva sa sadrajem sumpora viim od 1%. Ulje treba menjati dok je toplo. Neistoe su tada u suspenziji pa e lako i potpuno da izau sauljem. Pri svakoj zameni ulja treba zameniti uljni filtar. Mnogi veliki transporteri u svetu obinokoriste ulja za duge intervale upotrebe, npr. za 60.000 km. U tom sluaju oni menjaju uljni filtarprvo nakom 20.000 km, potom nakon 40.000 km i, na kraju, nakon 60.000 km. U tabeli 6.4 datisu intervali zamene ulja preporueni od strane evropskih proizvoaa motora komercijalnihmotornih vozila. Mogui problemi u primeni motornih ulja 1. Voza je primetio da mera temperature ulja pokazuje pregrevanje motora.

Uzet je uzorak ulja i uraena laboratorijska analiza. Nakon laboratorijske analize ulja utvrenoje: porast viskoznosti, gustine i taloga, a osim toga moglo se utvrditi i promena boje i mirisa. Tosu posledice termooksidativne degradacije ulja, a uzroci su: - nedovoljna koliina ulja u motoru - zaepljenje uljnog filtera

19 / 64


- otkaz uljne pumpe ili - neispravnost na rashladnom sistemu, odnosno nedovoljne koliine rashladne tenosti,neispravan termoprekida i termostat. Utvrena je neispravnost termostata. Neispravnost se mora odmah otkloniti jer dolazi dostvaranja koksa i lakova od produkata termooksidacione razgradnje ulja to ima za posledicuoteenje i u krajnjem sluaju zaribavanje motora 2. Voza je primetio da nivo ulja u motoru raste, a osim toga promenu boje ulja boja bele kafe Nakon laboratorijske analize ulja utvrena je pojava vode oko 1%, to znai da je ulje potpunodegradirano. Uzrok je bio prodor rashladne tenosti zbog oteenosti zaptivke, odnosnodihtunga na glavi motora. Inae, ako se i ne pree maksimalni broj kilometara, zamenu uljatreba vriti jednom godinje jer, i kada motor ne radi, stalno prisutna vlaga se kondenzuje,kontaminira ulje i razlae aditive. Dozvoljena koliina vode u motornom ulju je do 0,2%. 3. Voza je primetio drugaiji zvuk, odnosno poveanu buku motora i sporiji start. Ovaj sluaj se najee deava zbog razreenja ulja gorivom usled neispravnih sveica,neispravnosti sistema za paljenje i zbog nepotpunog sagorevanja. Viskoznost ulja pada, asamim tim dolazi i do pada pritiska ulja, pa se ne moe obezbediti dovoljan dotok do svih mestapodmazivanja, a naroito ne do leajeva koji su najudaljeniji od uljne pumpe. Osim toga, debljina i jaina uljnog filma su manji od potrebnog i ne moe se obezbeditihidrodinamiko podmazivanje. Uljni film slabi i prekida se to dovodi do poveanja buke, anaravno i habanja. Sporiji start i manja kompresija su zbog slabijeg zaptivanja izmeu klipnihprstenova i cilindra. 4. Visok pritisak ulja

20 / 64


Visok pritisak ulja moe da dovede do oteenja motora, ak i do katastrofalnih posledica. Najei uzroci visokog pritiska ulja su: - veliki sadraj ai, smola i produkata oksidacije, - primena ulja suvie velike viskoznosti, - uljni filter zapuen i blokiran, a sigurnosni ventil ne radi, - depoziti u uljnim vodovima stvaraju veliki otpor, - ulje suvie hladno 5. Manometar pokazuje pad pritiska motornog ulja. Ukljuivanje signalnog svetla pada pritiska. Najei uzroci pada pritiska su: - neodgovarajua viskozna gradacija ili nepropisan kvalitet ulja, - razreeno ulje usled kontaminacije gorivom, - nedovoljno ulja, odnosno nizak nivo ulja u karteru, - zaepljenje uljnog filtera, - uljni vodovi zaepljeni, oteeni ili loi spojevi na vodovima, - neispravnost uljne pumpe, - manometar za pritisak ulja ili senzor neispravan, - broj obrtaja u praznom hodu je prenizak, - degradirano (izraeno) ulje, - istroeni delovi motora (klipni sklop, leajevi idr.), - zaprljanost regulatora pritiska, - oteena opruga regulatora pritiska U sluaju kada je uljni filter zaepljen, u potisnom vodu pritisak slabi, a u usisnom vodu dostiekritinu taku. Sigurnosni ventil na uljnom filteru se otvara i u tom sluaju kroz motor cirkulieprljavo ulje. Iz tog razloga se savetuje obavezna zamena uljnog filtera prilikom zamene ulja, aneki proizvoai motora i motornih vozila preporuuju dve zamene uljnog filtera u toku jednogdueg intervala upootrebe ulja. U sluaju istroenosti motora, a do prve generalne popravke,pritisak ulja se moe podii upotrebom viskoznijeg ulja, npr. prelaskom sa SAE 10W-40 ili SAE15W-40 na SAE 20W-50 ili SAE 20W-60.

21 / 64


6. Pojava velike koliine taloga Mogui razlog je potroenost deterdentskih i disperzantskih aditiva, kao i intenzivna termikadegradacija ulja. Visoke radne temperature u motoru dovode do formiranja mulja i taloenja na vitalnim delovima,naroito u klipnom podruju. To moe imati za posledicu smanjenu pokretljivost tj. slepljivanjeklipnih prstenova. Talozi, dalje prelaze u lakove ili koks koji abrazivno deluju na radnu povrinucilindra, a posledica toga je uglaavanje povrine (bore polishing). Detergenti se troepranjem svih vrsta taloga, a poto su bazne materije i neutralisanjem svih kiselih materija topostaju u procesu sagorevanja goriva (oksidi sumpora i azota). Poto su nosioci baznerezerve, njihovim troenjem opada totalni bazni broj ulja (TBN). Drugi razlog pojave velike koliine taloga je u sluaju prelaska na bolji kvalitet ulja (sa veimsadrajem deterdentnih i disperzantnih aditiva) kada nakon prve izmene moe doi do pojavevee koliine taloga nego sa prethodnim manje kvalitetnim uljem. To je iz razloga to veisadraj deterdentnih aditiva ispira nakupljeni talog. Rezultat e se znatno poboljati ve nakonsledee izmene ulja. 7. Curenje ulja na zaptivkama Mogui razlog je nedovoljan sadraj ili nedostatak sredstava za omekavanje elastomerazaptivki. Mineralna, a naroito sintetika ulja mogu dovesti do skupljanja, stvrdnjavanja ipucanja elastomera usled ega dolazi do curenja ulja. Da bi se obezbedila kompatibilnost saelastomerima zaptivki, uljima se dodaju sredstva za bubrenje elastomera koji spreavajunjihovo isuivanje i skupljanje, tako da zaptivno mesto ostaje nepropusno. 8. Oteano pokretanje motora na niskim temperaturama (hladan start) Mogui razlog je pogrean izbor viskozne gradacije motornog ulja. Od motornog ulja se zahteva

22 / 64


da obezbedi lako pokretanje motora u svim vremenskim uslovima i najbre snabdevanje uljem inajudaljenijih mesta za podmazivanje, a istovremeno i dovoljnu jainu uljnog filma kod visokihradnih temperatura motora. Viskozno-temperaturne osobine se poboljavaju dodavanjem aditiva impruvera indeksaviskoznosti. Ulja nove tehnologije (hidrokrekovana i sintetika) prirodno poseduju dobreviskozno-temperaturne osobine, pa im skoro uopte nisu potrebni poboljivai viskoziteta(impruveri indeksa viskoznosti). 9. Gubitak viskoznosti ulja Pojedini sklopovi motora, kao to su sklop klip/cilindar ili ventilski sklop, rade u veoma otrimuslovima rada visokih temperatura, visokih optereenja i velikih brzina kretanja. Motorno ulje je,u takvim uslovima, izloeno visokom smicanju to dovodi do trajnog gubitka viskoznosti,slabljenja uljnog filma i smanjene sposobnosti podmazivanja. Motorna ulja koja su proizvedena od nekvalitetnih baznih ulja a sa velikim sadrajem impruveraindeksa viskoznosti su u tim uslovima naroito podvrgnuta gubitku viskoznosti. 10. Oteana cirkulacija ulja na niskim temperaturama hladan start je skoro nemogu Problem je u visokoj taki teenja ulja. Mineralna ulja stvaraju na niskim temperaturamaparafinske kristale koji srastaju i ukrupnjavaju se, to dovodi do zaepljenja uljnog filtra ioteanog protoka ulja. Odgovarajuu teljivost proizvoai ulja obezbeuju aditivima koji sniavaju taku teenja. 11. Veoma tamna boja i poveana gustina ulja (sagorelo ulje)

23 / 64


Razlog je visoka radna temperatura motora ili produen vek upotrebe ulja. Visoka radna temperatura motora i dejstvo kiseonika dovode do oksidacije (starenja) ulja, priemu dolazi do pojave taloga i uguivanja ulja. Aditivi za zatitu od oksidacije (antioksidansi)spreavaju nepovoljan uticaj kiseonika, pa tako i stvaranje produkata oksidacije ulja. 12. Pojava mulja i taloga kod niskih radnih temperatura Ovaj problem nastaje kod estog kretanja i zaustavljanja, odnosno vonje na kratkim relacijama(gradska vonja) to ne omoguava postizanje radne temperature motora. U ovim uslovima podhlaenog motora dolazi do stvaranja velike koliine mulja, smole i aikoji dovode do brzog zaepljenja uljnog filtera. Aditivi disperzanti imaju zadatak da obavijunajfinije estice neistoe, da ih dre u diperziji i tako spree njihovo slepljivanje, ukrupnjavanjei taloenje. Kod ovakvih sluajeva preporuuje se skraenje intervala zamene ulja. 13. Zaepljenje uljnog filtera i sistema za napajanje uljem U toku rada motora esto dolazi do nepotpunog sagorevanja naroito kod dizel motora. Produktinepotpunog sagorevanja (gorivo, gasovi i a) prolaze pored klipova u karter i meaju se sauljem. U hladnom delu motora meaju se sa kondenzovanom vodom, smolama i kiselinama priemu stvaraju talog koji zaepljuje uljni filter i uljne vodove. Kvalitetno motorno ulje sadridovoljne koliine aditiva disperzanata koji obaviju estice ai i dre ih u disperziji i takospreavaju njihovo slepljivanje i ukrupnjavanje, tako da ove mogu da prou kroz uljni filter. 14. Pojava re i korozije Korozija moe nastati zbog kiselina koje postaju oksidacijom ulja i sagorevanjem goriva, a usluaju kada su potroeni aditivi za zatitu od korozije. Tada ulje vie nije sposobno daneutralie korozivne kisele materije. Voda, kiseonik iz vazduha i agresivni produkti sagorevanja

24 / 64


dovode do korozije na metalnim delovima. Aditivi za zatitu od korozije i re formiraju zatitnefilmove na metalnoj povrini, uz to jo i neutraliu korozivne kiseline. Sposobnost ulja daneutralie kisele produkte sagorevanja moe se predvideti preko njegovog totalnog baznogbroja (TBN). Ako se koristi gorivo sa visokim sadrajem sumpora, TBN mora biti vei od 10mgKOH/g. Treba utvrditi korozivnost ulja i proveriti bazni broj. Ako su vrednosti ispod dozvoljenih, trebazameniti uljno punjenje. 15. Pojava habanja na mestima dodira (povrine zuba zupanika, bregasto vratilo) Razlog je veliko optereenje motora to dovodi do kontakta izmeu metala. Aditivi za zatitu odhabanja i visokih pritisaka hemijskom reakcijom sa metalnim povrinama formiraju tanke slojevespecijalnih materija koji spreavaju kontakt metal-metal. Na osnovu laboratorijskespektrofotometrijske analize moe se utvrditi poreklo metala i mesto poveanog habanja. 16. Ubrzana oksidacija ulja Na oksidaciju ulja utiu radna temperatura, temperatura okoline, duina eksploatacije ikontaminacija. Habanje metalnih delova je intenzivnije naroito u toku uhodavanja novog vozila.estice gvoa i bakra katalitiki ubrzavaju proces oksidacije (starenja) ulja. Motorno ulje sadri deaktivatore metala, koji na povrini metalnih estica stvaraju tanke filmovei na taj nain spreavaju njihovo katalizovanje oskidacije ulja. Produkti oksidacije (talog i smole)uzrokuju poveanje viskoznosti ulja to dovodi do zapicanja klipnih prstenova i drugihporemeaja u podmazivanju. Kontrola oksidacije se meri testom Peugeot TU 5 JP-L4. 17. Pojava pene i aeracije Pena se pojavljuje usled intenzivnog meanja ulja sa vazduhom u mehanikom sistemu

25 / 64


motoru, menjau, hidraulici. Pena vrlo nepovoljno utie na podmazivanje, a osim toga ubrzavaoksidaciju ulja. Aditivi antipenuavci imaju ulogu da spree pojavu pene. Uglavnom su na bazisilikona i dodaju se u vrlo malim koliinama. Poveana aeracija (pojava mehuria vazduha u ulju) moe dovesti do pada pritiska ulja, priemu se stvaraju problemi sa hidraulinim podizaima ventila. 18. Problem prevremenog paljenja (detonacije) kod benzinskih motora U toku rada motora, odnosno sagorevanja, motorna ulja sa visokopepelnim aditivima ostavljajuveu koliinu taloga na klipu i glavi motora. Krekovanjem, oksidacijom i polimerizacijom formirase ugljenini sloj koji deluje kao vezivo za olovne i metalne okside, hloride, bromide, sulfonate ikarbonate to spreava prenos toplote i dovodi do porasta temperature. Kada temperaturapree kritinu granicu, ovi slojevi taloga deluju kao vrue take koje uzrokuju prevremenopaljenje. Najkritinija mesta su izduvni ventili gde se izdvaja najvea koliina taloga i gde sutemperature najvie. Prevremeno paljenje nastaje kada se goriva smea zapali inicirana vruom takom prepreskakanja iskre na sveici. Posledice ove pojave su: gubitak snage motora, poveanohabanje, izgoreli ventili i klipovi i razorene sveice. Nastajanje taloga je u direktnoj vezi sakoliinom sulfatnog pepela u motornom ulju. Iz tog razloga se sadraj sulfatnog pepela umotornom ulju za benzinske motore ograniava maksimalno do 1,5% mas. 19. Kod pojedinih vitalnih delova primeen je zamor materijala u ranijoj fazi od oekivane Zamor materijala nastaje upotrebom neodgovarajueg goriva ili zbog nepodeenog paljenja kojiizazivaju udare prilikom sagorevanja goriva, a time i vea optereenja i naprezanja delovamotora. Osim toga, uslovi vonje i preoptereenje motora, takoe mogu biti uzrok pojavezamora materijala i oteenja delova motora. 20. Oteenje ventila i bregastih osovina

26 / 64


Oteenje i otkaz ventila i bregastih osovina moe nastati zbog upotrebe ulja sa aditivima kojipri sagorevanju stvaraju velike koliine pepela. Pepeo se taloi na ventilima i dovodi dopregrevanja. Zbog toga se sada koriste bezpepelni aditivi. Motorno ulje mora da sadriaditive za zatitu od habanja podizae ventila i bregova na bregastoj osovini. Osim toga, oteenje ventila i begaste osovine se deava i iz sledeih razloga: - Neodgovarajue gorivo, odnosno oktanski broj kod benzina i cetanski broj kod dizelgoriva. - Neodgovarajua podeenost zazora. Manji zazor izmeu ventila i podizaa oddozvoljenog izaziva pregrevanje izduvnih ventila, a preveliki zazor izaziva lupanje i mehanikaoteenja. Zbog dilatacionih promena, trajnih deformacija i habanja ovaj zazor treba redovnokontrolisati i podeavati. - Prerano paljenje izaziva lupanje i udarno sagorevanje goriva, a prekasno izaziva veatermika optereenja ventila. - Neodgovarajue hlaenje usled otkaza pumpe za vodu, termostata itd. dovodi dopregrevanja motora kao i ventila. - Neodgovarajue ili neispravne sveice direktno utiu na sagorevanje goriva, a samim tim ina ventile. - Neispravan sistem za ubrizgavanje i rasprivanje goriva moe dati prebogatu ilipresiromanu smeu goriva i vazduha to dovodi do nepravilnog sagorevanja i pojavu taloga naventilima, cilindrima i drugim delovima motora. 21. Pojava leda u karburatoru Usled visoke vlanosti vazduha i kada su spoljane temperature izmeu + 20C i 80C moedoi do kondenzovanja vlage iz vlanog vazduha i stvaranje leda u karburatoru. Led sepojavljuje na lopatici za proputanje vazduha, odnosno na leptiru karburatora, na vodovima zavazduh itd. To ima za posledicu prestanak rada motora i nemogunost startovanja. To sespreava dodavanje aditiva gorivu ili zagrevanjem karburatora, naravno ne otvorenimplamenom. 22. Poveana potronja ulja

27 / 64


Normalno je da se ulje troi u toku rada motora, jednim delom isparavanjem a drugim delomsagorevanjem zajedno sa gorivom smeom u cilindru motora. U zavisnosti od modela ikonstrukcije motora dozvoljena potronja ulja se kree od 0,2 do 1lit. na 1000 preenihkilometara. Proizvoai motora i motornih vozila dozvoljavaju potronju ulja u odnosu na potronju gorivaza tehniki ispravne motore, normalne uslove rada i pravilan izbor ulja: - putniki automobili 0,2 do 0,6 % - dostavna i laka teretna vozila 0,4 do 0,8 % - teka teretna vozila 0,6 do 1,0 % - laki do srednji stacionarni motori 0,4 do 1,0 % - teki stacionarni motori 0,6 do 1,8 % Meutim, potronja moe biti vea i to iz vie razloga: - Istroenost cilindra usled abrazivnog i korozivnog dejstva razliitih neistoa, kiselina,vode i gasova, - Istroenost i deformacija klipnih prstenova pri emu se smanjuje i kompresija motora.Zapeeni i stegnuti klipni prstenovi jo vie smanjuju kompresiju to poveava potronju ulja, - Istroenost i deformacija ventila i poveani zazori u voicama ventila ili otvrdnute gumiceu voicama ventila, poveavaju potronju ulja, a osim toga dolazi do stvaranja veih naslagataloga na ventilima, - Istroenost leajeva i poveani zazori omoguavaju jae proputanje ulja, pad pritiska usistemu i lupanje u motoru.

28 / 64


Pored toga, neispravni ili oteeni delovi poveavaju potronju: - Karter motora ako je deformisan, oteen, napukao ili nepravilno montiran, odnosnonedovoljno pritegnut, - Zaptivke zbog starenja mogu postati stvrdnute, porozne ili napukle, - Filtar za ulje, ukoliko nije dovoljno pritegnut ili ako je oteen ili defektan moe biti mestocurenja ulja, - Vodovi za ulje ako su oteeni, neispravni ili zaepljeni naslagama taloga i neistoa,izazivaju promene u toku cirkulacije ulja, promenu pritiska i curenje ulja, - Usled neispravnosti sistema za ubrizgavanje goriva, ili usled duge vonje pod runimgasom, odnosno okom, ulje se razreuje gorivom. Razreeno ulje je podlono intenzivnijemcurenju, a naravno i habanju sklopova motora, - Pogreno izabrana viskoznost poveava potronju ulja, - Potronja ulja raste s porastom temperature motora ili temperature okruenja, - U toku zimskih meseci, kondenzovana voda i nesagorelo gorivo odlaze u karter pri emuse nivo ulja u karteru moe ak i poveati. - Isparljivost nije kod svih ulja jednaka, neka ulja su vie sklona isparavanju pa prema tomei poveanoj potronji. Isparljivost mineralnih ulja je daleko vea od isparljivosti sintetikih ulja.Kod upotrebe motornog ulja neodgovarajueg kvaliteta (kakvo se moe nai na crnom tritu)isparljivost je mnogo vea, to znai veu potronju i esto dolivanje ulja. 23. Problemi sa podhlaenim motorom u zimskim uslovima vonje Na niskim temperaturama, u zimskom periodu, a naroito u gradskoj vonji sa estim stajanjemi pokretanjem motora, esto se i ne dostigne radna temperatura motora, odnosno motor jestalno podhlaen. U tom sluaju sagorevanje goriva je nepotpuno. Nesagorelo gorivo negativno utie na motor savie aspekata. Na prvom mestu, velike koliine ai, koje se pojavljuju usled nepotpunogsagorevanja, troe velike koliine disperzanata i na taj nain skrauju vek motornog ulja. azajedno sa kondenzovanom vlagom proizvodi velike koliine taloga koji slepljuju klipneprstenove i vodove za ulje, a osim toga na visokim radnim temperaturama prelaze u tvrdi kokskoji oteuje cilindre i druge delove motora. Osim toga, nesagorelo gorivo razreuje motorno ulje, viskoznost ulja pada, a samim tim dolazi i

29 / 64


do pada pritiska ulja u sistemu, pa se ne moe obezbediti dovoljan dotok do svih mestapodmazivanja, to ima za posledicu poveano habanje delova motora. Zbog razreenog gorivauljni film slabi i prekida se, to se manifestuje preko poveane buke usled trenja. Zbog slabijegzaptivanja izmeu klipa i cilindra sporiji je start i manja kompresija. Nakon izvesnog vremena nesagorelo gorivo ispari, meutim ostaje talog koji slepljuje klipneprstenove i koksuje na peurkama ventila, to ima za posledicu poremeeno ubrizgavanjegoriva. Gorivo se ne raspruje u vidu magle, ve u vidu sitnih kapljica, to smanjuje iskorienjea poveava potronju. Iz tog razloga, a i zbog estog korienja runog gasa, odnosno oka i stvaranja velike koliineai, preporuuje se zamena ulja na kraju zimskog perioda. Sa zamenom ulja obavezno semora zameniti i uljni filter. 24. Korienje ulja za sportske automobile u putnikim Paket aditiva, koji se dodaje pri proizvodnji motornog ulja za putnika (serijska) vozila, poredostalih funkcionalnih aditiva u znaajnoj meri sadri inhibitore oksidacije, korozije i habanja. Oviaditivi obezbeuju dobru zatitu motora i dui vek trajanja ulja. Glavni akcenat motornih ulja za sportske automobile su aditivi koji smanjuju trenje i habanje amanje inhibitori oksidacije i korozije. Iz tog razloga, motorna ulja za sportske automobile se nepreporuuju za putnike. Slina problematika je i kod motornih ulja za prvo punjenje motora koje je namenjeno za periodrazrade i uhodavanja motora samo do prvog servisa kada se vri njegova zamena. Paketaditiva je formulisan da bi motorno ulje prikupilo metalne estice i smanjilo trenje i habanje, alisa kratkim vremenskim periodom upotrebe. Nakon zamene ulja za prvo punjenje, koristi sestandardno motorno ulje sa vie inhibitora i impruvera viskoznosti, odnosno sa duimvremenom upotrebe.

30 / 64


DIJAGNOSTIKA STANJA ULJA ZA MENJAE I DIFERENCIJALE

Velika brzina obrtaja i veliki obrtni moment direktno utiu na stepen habanja zupanika. Kodvelikih brzina, naroito usled loeg maziva, habanje se javlja u obliku dubokih vertikalnih risova iudubljenja, koja se kasnije pretvaraju u rupe. Kod velikih obrtnih momenata i loeg maziva,dolazi do plastine deformacije, to uzrokuje veoma visoke temperature, prenoenja materijalas povrine jednog na povrinu drugog zupca do zaribavanja zupanika. U toku upotrebe trebapratiti: - Viskoznost U toku korienja viskoznost ulja raste. Dozvoljeni porast viskoznosti do10% - Gustina U toku korienja gustina ulja raste. Zavisno od polazne vrednosti dozvoljen jeporast od 5 do 10%. Mora se voditi rauna da gustina novog ulja iste viskoznosti zavisi odporekla baznog ulja. - Neutralizacioni (kiselinski) broj Vrednost neutralizacionog broja raste sa duinomupotrebe i sa degaradacijom ulja. Dozvoljava se porast do 10% iznad poetne vrednosti. - Sadraj vode Zupanika ulja spadaju u grupu ulja sa dobrim deemulzionimkarakteristikama. Kod kvalitetnih ulja dolazi do odvajanja i taloenja vode, ak kada njenouee poraste i preko 2%. Ako se utvrdi prisustvo vode, ulje se mora centrifugirati. - Taka paljenja Porast take paljenja ukazuje na proces oksidacije (starenja) iliisparavanje lakoisparljivih komponenti.

Najei problemi koji se javljaju u primeni ulja za menjae i diferencijale:

31 / 64


1. Poveana buka pri radu prenosnika

Poveana buka nastaje zbog oteenja elemenata, neispravnosti konstrukcije ili nepravilnogpodmazivanja. Mogui uzroci su: - Oteeni ili istroeni leajevi - Oteeni ili istroeni zupanici - Pogrena ugradnja zupanika - Pogrena ugradnja leajeva - Neodgovarajua konstrukcija prenosnika - Nedovoljna koliina ulja - Pogrean izbor ulja 2. Penuanje ulja Poveano penuanje tetno utie na kvalitet podmazivanja pri emu dolazi do oteenjapovrina zupanika i leajeva. Mogui uzroci penuanja ulja su: - Previsok nivo ulja dovodi do pojave vrtloenja i unoenja vazduha - Voda u ulju, naroito na povienim temperaturama - Prevelike brzine obrtaja zupanika - Pogrena primena ulja ili ulje nije propisanog kvaliteta 3. Pojava vode u ulju Prodor vode, zbog oteenih zaptivki, ne samo to kontaminira ulje i time umanjuje mazivesposobnosti, nego, to je jo vanije, i hemijski reaguje s aditivima i tako umanjuje njihovefunkcije.

32 / 64


4. Ubrzana oksidacija ulja Na oksidaciju ulja utiu radna temperatura, temperatura okoline, vreme upotrebe ikontaminacija. Ubrzana oksidacija ulja je naroito mogua kod vozila koja rade u otrim radnimuslovima gde se moraju koristiti ulja sa visokom oksidacionom stabilnou. Habanje metalnihdelova je intenzivnije naroito u toku uhodavanja novog vozila. estice gvoa i bakra katalitikiubrzavaju proces oksidacije (starenja) ulja. Ulje mora da sadri deaktivatore metala, koji istvaraju zatitne filmove na povrini metalnih estica i tako speavaju njihovo katalitikodejstvo. 5. Curenje ulja Razlozi pojave curenja ulja su pogrean izbor ulja, odnosno niska viskoznost ulja ili oteenostzaptivki. Mogui razlog je i nedovoljan sadraj ili nedostatak aditiva za omekavanje elasomerazaptivki usled ega dolazi do skupljanja, stvrdnjavanja i pucanja elastomera i curenja ulja. 6. Pregrevanje ulja u sistemu Pregrevanje ulja u sistemu moe nastati iz vie razloga: - Neodgovarajue ulje, bez EP aditiva ili slino - Preoptereenje zupanikog prenosnika - Prevelika brzina obrtaja zupanika - Rad u uslovima udarnih optereenja - Poveana temperatura okoline - Nedovoljna koliina ulja Previsok nivo ulja, takoe poveava temperaturu ulja, jer usled preteranog bukanja, dolazi dopenuanja i loeg podmazivanja. Temperatura ulja moe biti poveana i u sluaju kada jekuite prekriveno blatom, pa je smanjen prenos toplote sa kuita u okolinu.

33 / 64


7. Poveana viskoznost ulja Poveana viskoznost ulja moe nastati zbog: Kontaminacije sa uljem vie viskoznosti,Oksidacione ili termike razgradnje ulja, Kontaminacije sa stranim materijalima (voda, prainaitd). 8. Oteenja povrine zuba zupanika Posledica je upotrebe neadekvatnog ulja. Kod putnikih automobila se, zbog velike brzine, javljahabanje zubaca u obliku dubokih vertikalnih risova i udubljenja, koja se kasnije pretvaraju urupe, a deavaju se i svarivanja povrina zubaca. Kod teretnih vozila, u uslovima velikogobrtnog momenta, javlja se plastina deformacija i struganje povrine zubaca to dovodi do vrlobunog rada i konano do zaribavanja. 9. Oteenje sinhronih prstenova pojava korozije Uzrok je pogrena primena ulja. U sinhronizovanim runim menjaima koriste se ulja klasekvaliteta API GL-3 ili API GL-4. Ulje klase API GL-5 (hipoidno ulje) formulisano je za hipoidnetekooptereene zupanike u diferencijalu. Paket aditiva, koji ulazi u sastav API GL-5, bogat jesumpornim i fosfornim sastojcima koji su korozivni za obojene metale, naroito za bakarnelegure koje se redovno nalaze u sinhronima. Iz tog razloga hipoidna ulja API GL-5 se ne koristeu sinhronizovanim menjaima.

DIJAGNOSTIKA STANJA HIDRAULINIH ULJA Nije mogue dati jednu optu preporuku za interval korienja hidraulinog ulja koji bi vaio zasve sisteme. Vreme upotrebe hidraulinog ulja zavisi od: konstrukcionih karakteristikahidraulinog sistema, kvaliteta hidraulinog ulja, radnog reima i klimatskih uslova.

34 / 64


Granice promena karakteristika hidraulinog ulja: - Viskoznost U toku eksploatacije viskoznost ulja raste. Dozvoljeni porast viskoznosti sekree do 10%. - Gustina U toku eksploatacije gustina ulja raste. Zavisno od polazne vrednostidozvoljava se porast 5 do 10%. Mora se voditi rauna da gustina novog ulja iste viskoznostizavisi od porekla baznog ulja. - Neutralizacioni broj U toku eksploatacije neutralizacioni broj ulja raste. Kod novog uljavrednost zavisi od tipa aditiva, odnosno, od koncepcije proizvoa ulja. Kada neutralizacionibroj poraste porasta 1,5 puta u odnosu na polaznu vrednost, obavezno treba izvriti detaljnoispitivanje ulja. - Sadraj vode Sadraj vode se ograniava od strane proizvoaa ulja na 0,1%. To jezadovoljavajua granica kada se radi samo o sadraju kondezane vlage iz vazduha. - Taka paljenja Porast take paljenja ukazuje na proces starenja ili isparavanje lakoisparljivih komponenti. Dozvoljava se porast ili pad temperature paljenja za 20 0C. - Korozija Korozija se radi na Cu-traci na 100 0C za 3 asa. Dozvoljava se poveanjekorozivnosti ulja sa 1a na 1b. - Penuanje Dozvoljava se odstupanje od vrednosti 40/0 ml/ml do 70/0 ml/ml. - Deemulzivnost Dozvoljava se odstupanje deemulzivnosti na 54 0C od 40-37-3 (15) do40-37-3 (40) ml-ml-ml (min) Ako se utvrdi da je dolo do degradacije hidraulinog ulja, treba odmah pristupiti njegovojzameni. Hidraulini sistem treba oistiti i isprati od taloga koji je nastao zbog oksidacije ulja ikontaminanata kao to su: praina, ljuspice, dlaice, opiljci metala itd. Za ienje i ispiranjehidraulinih sistema najbolje je koristiti ulje namenjeno za te svrhe, odnosno ija je viskoznost12 26 mm2/s na 40 0C i sa visokim sadrajem deterdentnih i disperzantnih aditiva.Rastvarai ili druga hemijska sredstva za pranje se ne preporuuju jer nemaju dovoljnumazivost, to moe prouzrokovati oteenje pumpe i drugih pokretnih delova. Drugi razlog jeto je vrlo teko ukloniti sve tragove tog rastvaraa, a to moe da izazove degradacijuhidraulinog ulja u samom poetku. Dovoljna je mala koliina vode pa da neki od ovihrastvaraa postanu vrlo korozivni za elik i bakar.

35 / 64


Problemi koji se javljaju prilikom rada hidraulinog sistema Hidraulini sistemi su izuzetno precizni ureaji i zahtevaju posebnu panju u smislu izbora iistoe fluida i opreme. Ako i pored toga doe do nekih nepravilnosti u radu, uzrok se moenai u jednom od sledeih problema: - Korienje ulja pogrene viskoznosti ili pogrenog tipa - Nedovoljno fluida u sistemu - Prisutnost vazduha u sistemu - Mehaniko oteenje hidraulinog sistema - Interno ili eksterno curenje - Prljavtina, voda, mulj ili ra u sistemu - Nepropisno podeavanje - Hladnjak ulja zaepljen, zaprljan ili curi 1. Pumpa ne potiskuje ulje Mogui uzroci su: - Nizak nivo ulja u rezervoaru - Usisna cev za ulje ili usisni filter zaepljen - Vazduh u usisnom vodu - Pumpa se previe sporo obre - Ulje je previe viskozno - Pumpa se obre u suprotnom smeru - Polomljena osovina pumpe ili delovi unutar pumpe - Zaprljana pumpa U sluaju da pumpa potiskuje ulje ali je neodgovarajui pritisak ulja u sistemu, moguiuzroci su: - Nepodeenost sigurnosnog ventila ili njegovo curenje. Curenje moe nastati zbogistroenog pakovanja osovine ili zbog oteenog pakovanja glave - Polomljena opruga u sigurnosnom ventilu - Krilo ili krila zaglavljena u urezima rotora (kod krilnih) - Unutranje curenje u regulacionim ventilima ili cilindrima

36 / 64


2. Pumpa previe buna U sluaju da je pojaani zvuk pumpe mogui uzroci su: - Delimino zaepljena usisna linija - Mehurii vazduha u ulaznom ulju - Zaepljen oduak na rezervoaru - Pumpa radi prebrzo - Viskozitet ulja previe visok - Proputanje vazduha na cevnim spojevima usisnog dela pumpe, na pakovanju osovinepumpe ili se vazduh uvlai kroz otvor ulazne cevi - Filter nedovoljne veliine - Glava pumpe previe labava ili neispravna zaptivka glave - Zaglavljeno krilo pumpe (krilne) - Istroeni ili polomljeni delovi 3. Lom delova unutar kuita pumpe

Lomovi delova hidraulinog sistema mogu nastati zbog: - Previsokog pritiska iznad nominalne karakteristike pumpe - Zaribavanja zbog nedostatka ulja - vrste materije ukljetene u pumpi - Preterano zategnutih vijaka na glavi pumpe 4. Prekomerno habanje vrste estice u ulju dovode do habanja povrine hidraulinog sistema, pri emu se formiraveliki broj novih estica, a samim tim i sve intenzivnije oteenje povrina. Posledice semanifestuju preko gubitaka strujanja, nepreciznosti u radu i poremeaja celog hidraulinogsistema. Pored toga, metalne estice katalitiki utiu na oksidaciju ulja.

37 / 64


Mogui uzroci prekomernog habanja delova hidraulinog sistema su: - Kroz pumpu sa hidraulinim uljem cirkuliu abrazivne materije to znai da treba ugraditiodgovarajui filter ili ee menjati ulje - Viskoznost ulja pri radnim uslovima previe niska - Konstantno visok pritisak iznad maksimalne nominalne karakteristike pumpe, pri emutreba proveriti maksimalnu podeenu vrednost sigurnosnog ili regulacionog ventila - Vazduh u sistemu pogorava podmazivanje, odnosno poveava habanje delova Intenzivno habanje zaptivakog epa se javlja u sluaju da cilindar nije dobro privren na rami vibrira, u sluaju nepodeenosti cilindra i produetka klipnjae ili ako je veliki boni pritisak naklipnjai. 5. Vreme rada due od specificiranog Mogui uzroci: - Vazduh u sistemu - Unutranje curenje u pogonskom cilindru ili selektor ventilu - Istroena pumpa Ako je kretanje mehanizma usporeno na poetku rada, a kad se dostigne radna temperaturastanje se donekle popravi, mogui razlog je pogrean izbor viskoznosti ulja. U tom sluaju trebakonsultovati uputstvo proizvoaa pumpe ili proizvoaa ulja o preporuenoj viskoznosti ulja. 6. Spoljanje curenje ulja Najei uzroci curenja ulja su:

38 / 64


- Nedovoljna zategnutost krajnjih kapica ili oteena zaptivaka - Zbog istroenog pakovanja osovine ili zbog oteenog pakovanja glave - Nedovoljno zategnuto ili oteeno pakovanje zaptivakog epa Unutranje curenje u cilindrima za aktiviranje ili pogonskim ventilima dovode do puzanjamehanizma kada se zaustavi u meupoloaju. U tom sluaju treba zameniti pakovanje klipa ilizameniti cilindar ako su zidovi izgrebani. Ako je uzrok ventil treba ga zameniti ili popraviti. Unutranje curenje moe se pojaviti i ako tanjir u selektor ventilu ne nalee. Ako je uzrokmehanika neistoa, treba oistiti i ukloniti strana tela, a zatim proveriti zazor brega. 7. Nepravilan rad hidraulinog motora Ako se motor ne okree ili ne razvija propisanu brzinu ili obrtni moment, mogui uzroci su: - Zatitni ventil sistema za preoptereenje nije podeen na dovoljno visok pritisak - Zatitni ventil se zaglavio u otvorenom poloaju zbog prljavtine ili nekog drugog razloga - Omoguena slobodna recirkulacija ulja u rezervoaru jer je verovatno usmeravajuiregulacioni ventil otvoren, centralna ili neka druga povratna linija sluajno otvorena. - Pogonjeni mehanizam zapinje zbog nepodeenosti. U tom sluaju treba skinuti motor iproveriti obrtni moment potreban za pogonjeno vratilo. - Pumpa ne daje dovoljan pritisak ili ne isporuuje dovoljne koliine ulja - Neispravno zacevljenje izmeu regulacionog ventila i motora 8. Pregrevanje ulja u sistemu Posledica procesa oksidacije ulja je da ona postaju tamnija i gia, to se naziva procesomstarenja hidraulinog ulja. Pregrevanje ulja u sistemu je nepoeljno prvenstveno zbog intenzivne oksidacije. Dokazano jeda se za svakih 100C porasta temperature ulja iznad radne temperature, oksidacija ulja

39 / 64


poveava za 50%. Produkti oksidacije su talog i smole, koji su kiseli i korozivno deluju nametalne delove hidraulinog sistema, a osim toga dovode do zaepljenja vodova i ventila,odnosno njihovo blokiranje. Pregrevanje moe nastati zbog sledeih moguih uzroka: - Zatitni ventil podeen na vei pritisak od potrebnog. U tom sluaju treba podesiti zatitniventil na neto malo iznad maksimalnog pritiska potrebnog za radni hod. Naravno, trebaproveriti uputstva proizvoaa u vezi sa maksimalno zadatim pritiscima - Unutranje curenje ulja zbog habanja - Viskoznost ulja previe visoka - Pumpe montirane posle remonta previe zategnute. Treba potovati uputstvo proizvoaa - Cure protivpovratni ili zatitni ventili u pumpi - Neispravan ili prljav hladnjak za ulje ili neispravna automatska regulacija za rastereenje - Automatski regulator za oslobaanje pritiska ne radi - Suene linije vodova - Veliki pritisak u potisnom vodu pumpe se ne rastereuje propisno. Treba proveriti da li suventili za rastereenje u pravilnom poloaju - Nedovoljno hlaenje - Poviena okolna tamperatura - Nedovoljna koliina ulja u rezervoaru - Unutranje curenje - Rezervoar je nedovoljne zapremine i ne omoguuje odgovarajue hlaenje ulja. U tomsluaju treba ugraditi vei rezervoar ili montirati hladnjak - Cevovodi ili ventili su manjih dimenzija od potrebnih. U tom sluaju treba proveriti brzinuprotoka kroz vodove i ventile i uporediti sa preporukama proizvoaa. Ako postoji velika razlika,treba zameniti opremom veih dimenzija 9. Pojava vazduha u ulju Sa porastom pritiska i temperature poveava se sposobnost ulja da rastvara i apsorbujevazduh. Pojava vazduha u ulju je veoma tetna jer: - poveava kompresibilnost fluida - neravnomerno se kreu hidrauliki klipovi i sistem vibrira uz buku - kavitacija oteuje pumpe, vodove i zaptivke - ulje bre stari

40 / 64


Mere za spreavanje prodiranja vazduha u ulje su: hermetiko zatvaranje usisnih stranasistema, optimalne dimenzije rezervoara, paljivo odravanje usisnih vodova i propisanekoliine ulja u sistemu. 10. Pojava vode u ulju Jedan od najveih kontaminanata je voda koja moe prodreti kroz odzrane filtere ili zbogkondenzovanja u rezervoaru hidraulinog sistema. Pojava vode u hidraulinom ulju predstavljaveliku opasnost i na ulja i na hidraulini sistem i dovodi do mnogobrojnih problema: razlaeaditive, izaziva koroziju, ubrzava oksidaciju ulja, izaziva pojavu pene, smanjuje debljinu uljnogfilma, dovodi do poveanja kiselih produkata i stvaranja uljnog mulja.

DIJAGNOSTIKA STANJA REDUKTORSKIH ULJA

Kod zupanikih prenosnika u industriji, u toku rada, dolazi do poveanja temperature ulja kojauzrokuje poveanu oksidaciju iji je rezultat poveana viskoznost ulja i stvaranje taloga. Rade udrugaijim uslovima od hipoidnih ulja motornih vozila. U toku eksploatacije treba kontrolisati sledee parametre: - Viskoznost U toku korienja viskoznost ulja raste. Dozvoljeni porast viskoznosti ulja sekree do 10%. - Gustina U toku korienja gustina raste. Zavisno od polazne vrednosti dozvoljen jeporast od 5 do 10%. Mora se voditi rauna da gustina novog ulja iste viskoznosti zavisi odporekla baznog ulja. - Neutralizacioni broj Porast vrednosti neutralizacionog broja prati pojavu hemijske

41 / 64


degradacije ulja, a pad proces troenja aditiva. Dozvoljava se promena neutralizac. broja 10%iznad ili ispod startne vrednosti. - Sadraj vode Reduktorska ulja spadaju u grupu ulja sa dobrim deemulzionimkarakteristikama. Kod kvalitetnih ulja dolazi do odvajanja i taloenja vode, ak kada njenouee poraste i preko 2%. Ako se utvrdi prisustvo vode, ulje se mora centrifugirati. - Taka paljenja Porast take paljenja ukazuje na proces oksidacije (starenja) iliisparavanje lakoisparljivih komponenti.

Problemi koji se javljaju prilikom rada zupanikih prenosnika

1. Poveana buka pri radu prenosnika - Moe nastati zbog oteenja elemenata, odnosno zbog oteenih ili istroenih leajeva ilizupanika. Potrebno je prekontrolisati ove sklopove i u sluaju oteenja treba ih zameniti. - Zbog neispravnosti konstrukcije, odnosno zbog pogrene ugradnje zupanika, pogreneugradnje leajeva ili neodgovarajue konstrukcije prenosnika. Potrebno je prekontrolisati iugraditi prema uputstvu proizvoaa - Zbog nepravilnog podmazivanja, to podrazumeva nedovoljnu koliinu ulja ili pogranizbor ulja. Treba pogledati preporuku proizvoaa i proveriti koliinu i izbor ulja. 2. Penuanje ulja - Previsok nivo ulja dovodi do pojave vrtloenja i unoenja vazduha. Potrebno je prekontrolisati nivo ulja i pogledati uputstvo proizvoaa sistema - Voda u ulju, naroito na povienim temperaturama. Treba uraditi laboratorijsku analizuulja i utvrditi prisustvo vode - Prevelike brzine obrtaja zupanika. Proveriti minimalne preporuene brzine u literaturi proizvoaa - Pogrena primena ulja ili ulje nije propisanog kvaliteta. Treba proveriti preporukuproizvoaa opreme i uraditi laboratorijsku analizu ulja - Usisavanje vazduha zbog preniskog nivoa ulja ili proputljivosti usisnog voda

42 / 64


3. Poveana viskoznost ulja - Kontaminacija sa uljem vie viskoznosti. - Oksidaciona ili termika razgradnja ulja - Kontaminacija sa stranim materijalima: voda, praina itd. Za sva tri sluaja treba uraditi laboratorijsku analizu ulja. 4. Curenje ulja - Oteeni zaptivai. Prekontrolisati ispravnost zaptivaa. - Pogrean izbor ulja, odnosno niska viskoznost. U ovom sluaju treba pogledatipreporuku proizvoaa opreme ili uraditi laboratorijsku analizu ulja. 5. Pregrevanje ulja u sistemu - Neodgovarajue ulje, bez EP aditiva ili slino. Treba se pridravati preporukeproizvoaa opreme. - Preoptereenje zupanikog prenosnika. Treba proveriti preporueno maksimalnooptereenje u literaturi proizvoaa opreme. - Prevelike brzine obrtaja zupanika. Proveriti minimalne preporuene brzine u literaturi proizvoaa. - Rad u uslovima udarnih optereenja. U ovom sluaju treba obavezno koristitireduktorsko ulje sa EP aditivima. - Poveana temperatura okoline. Treba se drati preporuka proizvoaa sistema o dozvoljenoj temperaturi okoline. - Nedovoljna koliina ulja. Proveriti zapreminu ulja i prema potrebi doliti. 6. Pojava uljnog taloga Termika razgradnja ulja zbog previsoke temperature ulja. Treba proveriti izvor toplote u ok

43 / 64


ruenju. Dug period eksploatacije ulja dovodi do oksidacije i starenja ulja, a kao posledica je pojavasmole i taloga.

DIJAGNOSTIKA STANJA FLUIDA ZA OBRADU METALA

Primena i odravanje reznih ulja Kod primene istih reznih ulja obino nema veih problema. Zato se mogu primenjivati u duimvremenskim periodima uz uslov da se oslobaaju mehanikih neistoa. Pravila kojih se trebapridravati: - Pratiti nivo ulja u rezervoaru i dolivati uvek ulje istog proizvoaa i istog kvalitetnog nivoa - U sistem ugraditi ureaje za preiavanje (filteri, centrifuge, talonici). Mehanikeneistoe mogu izazvati zaepljenje pumpi, oteenje alata, a imaju i negativan uticaj na kvalitetobraene povrine, - Ako doe do poveanja viskoziteta ulja, kod velikih sistema se moe dodati ulje niegviskoziteta, a kod malih pojedinanih punjenja je najbolje zameniti ulje, - Kod pojave prekomernog penjenja treba prvo otkloniti uzroke koji dovode do toga. Teknakon toga dodavati sredstva protiv penjenja, pri emu sredstvo treba dodavati lagano -dokapavanjem i ne sme se predozi-rati. Antipenuavac ne sme biti na osnovi silikona. Najeese primenjuje na osnovi siloxana i parafina. - Prilikom zamene ulja, sistem treba oistiti mehaniki i hemijski bakterioloko i tek ondanapuniti sveim uljem.

44 / 64


Najei problemi koji se javljaju pri radu sa istim reznim uljima

Problemi Mogui uzroci Intervencija Pojava preteranog penjenja Moe doi zbog usisavanja vazduha na pumpama ili nepravilnog toka cirkulacije ulja Treba prvo ukloniti uzroke, a tek posle toga dodati antipenuavac. Ne sme se predozirati. Pojava uljne magle Velike brzine strujanja ulja na alatu i radnom komadu Smanjiti brzine strujanja ulja Velike brzine obrtaja alata ili radnog komada

45 / 64


Koristiti ulje vieg viskoziteta Svojstvo ulja ka stvaranju sitnih kapi Dodati sredstvo protiv stvaranja uljne magle Pojava mehanikih neistoa (taloga) Oksidacija i degradacija ulja. Zagaenje ulja. Mogu izazvati zaepljenje pumpi, negativno utiu na alat i kvalitet obraene povrine Proveriti osobine ulja u funkciji vrste materijala koji se obrauje. U sistem ugraditi ureaje za preiavanje (talonici, filteri, centrifuge i sl.) Pojava dima Ulje je nie viskoznosti i slabih EP osobina Treba koristiti ulje vie viskoznosti i boljih EP osobina Fleke na povrini metala (obojenih)

46 / 64


Primenjeno ulje ne odgovara materijalu obrade Treba koristiti ulje bez aktivnog sumpora Problemi Mogui uzroci Intervencija Poveanje viskoziteta reznog ulja Uzrok moe biti sklonost oksidaciji masnih kiselina, ivotinjskog i biljnog porekla Korigovati viskozitet dodatkom ulja nieg viskoziteta. Ulja moraju biti kompatibilna. Kod manjih postrojenja zameniti ulje Formiranje lakova Uzrok moe biti oksidacija i degradacija ulja Treba poboljati filtraciju, proveriti najviu temperaturu ulja u sistemu i primeniti ulje sa boljim EP osobinama

47 / 64


Poveano habanje alata Istroenost ulja ili slabe EP-osobine Promeniti ulje u sistemu. Proveriti istroenost ulja ili koristiti ulje viih EP osobina Problem zaptivki Zaptivke nisu kompatibilne sa primenjenim uljem Proveriti kompatibilnost ulja sa postojeim zaptivkama Degradacija ulja koje agresivno deluje na zaptivke Laboratorijska analiza ulja.Proveriti kiselinski broj Nagli porast neutralizacionog broja Oksidacija ulja Poboljati filtraciju i kao preventivu dodati antioksidans

48 / 64


Alergijska i kona oboljenja radnika Pojava uljne magle Primeniti aditive koji smanjuju stvaranje uljne magle ili ugraditi ureaj za njeno usisavanje Ne pridravanje mera higijenskotehnike zatite na radu Pojaati i sprovoditi mere higijenskotehnike zatite na radu

Primena i odravanje vodorastvornih SHP Zajednika negativna karakteristika svih emulzija je ogranien vek korienja zbogbakterioloke razgradnje. U emulziji se razvijaju aerobne (prisustvo kiseonika) i anaerobne (bezprisustva kiseonika) bakterije. Jedno od reenja ovog problema je dodavanje baktericidaodgovarajueg tipa. Vrste mikroorganizama koje ive u emulzijama u toku njihove upotrebe,odreene su pH-vrednou. Za zatitu od korozije potrebno je da vrednost pH bude izmeu 8,5i 9,5. Efikasna zatita emulzije od dejstva mikroorganizama moe se ostvariti upotrebomzatitnih agenasa (koji mogu biti sastavni deo koncentrata ili se dodaju naknadno). Dejstvozatitnih agenasa moe biti biocidno (baktericidi i fungicidi koji unitavaju bakterije i gljivice) ibiostatino (bakteristatik koji ne ubija bakterije ve spreava njihovo razmnoavanje i odravarast mikroorganizama u dozvoljenim granicama). Kod pravilnog odravanja emulzija i rastvora treba kontrolisati sledee karakteristike:

49 / 64


- Kontrolu koncentracije treba vriti svakodnevno. Iznoenje fluida strugotinama moeizazvati smanjenje koncentracije pri emu se mora izvriti korekcija dodavanjem koncentrata uzintenzivno meanje ili predhodno pripremiti emulziju vee koncentracije. U drugom sluaju,zbog isparavanja vode moe doi do poveanja koncentracije to moe izazvati lepljenje nakliznim delovima maine. U ovom sluaju korekcija se vri dodavanjem vode, i to najboljedestilovane vode, zbog porasta ukupne tvrdoe. - Kontrola pH-vrednosti se moe vriti ili pomou indikator papira ili pH-metrom. Nagli padpH-vrednosti ukazuje da se radi o promeni koncentracije ili o biolokoj reakciji izazvanojdelovanjem mikroorganizama, pri emu dolazi do korozije. Korekcije pH-vrednosti zavise oduzroka koji je izazvao promenu. Ako je u pitanju smanjenje koncentracije korekcija se vridodatkom koncentrata, dok ako je u pitanju bioloka reakcija, potrebno je dodati sredstva zazatitu emulzije od mikroorganizama (baktericidi, fungicidi, biostatici). - Pojava izdvojenog ulja na povrini moe znaiti prodor nekog stranog ulja (mainsko,hidraulino), ali moe biti izazvana i razgradnjom emulgatora dejstvom mikroorganizama. Akose radi o stranom ulju, treba nai uzrok i pokupiti ulje sa povrine. Strano ulje na povriniemulzije omoguuje razvoj anaerobnih bakterija (za razvoj im nije potreban vazduh). Ako jerazlog prisutnost velikog broja mikroorganizama treba najpre pokupiti izdvojeno ulje, dodatisredstvo za konzerviranje i korigovati koncentraciju. - Ispitivanje mikrobiolokog zagadjenja treba sprovoditi makar jednom sedmino. Brzinarazmnoavanja bakterija i gljivica zavisi od mogunosti bioloke razgradnje emulgatora i ostalihsastojaka koncentrata, koji slue kao hrana mikroorganizmima. Nemogue je u potpunostiizbei mikrobioloko zagadjenje, jer se bakterije unose vodom za razredjivanje, preko rukuradnika, preko atmosfere, neistoom na predmetima obrade itd. Kad doe do pojaveneprijatnog mirisa, pada pH-vrednosti, pojave korozije, promene boje emulzije i izdvajanja uljaonda je broj bakterija sigurno ve reda veliina 106 107/ ml. U tom sluaju treba dodati sredstvo za konzerviranje pri emu se mora voditi rauna okoliini sredstva. Premala koliina sredstva slabo utie na unitenje bakterija, a deava se da seneke vrste bakterija navikavaju na sredstvo i time postaju otporne na odreene baktericide.Prevelika koliina sredstva, nema veeg efekta od optimalne koncentracije baktericida, a mogutetno delovati na kou radnika, izazvati probleme u preistaima, a osim toga iz ekolokihrazloga. Optimalne koliine koncentracije baktericida kreu se najee od 0,05 0,15 %.Smatra se da treba intervenisati kad broj bakterija po mililitru pree 105, a ve za nekoliko sati bi trebalo doi do pada broja bakterija. Veom higijenom u pogonima,pranja ruku radnika pre poetka rada i ienjem i dezinfekcijom emulzionog sistema prilikomizmene emulzije, vek trajanja emulzije se moe produiti. U najveem broju sluaja, nakonisputanja emulzije, dovoljno je sistem isprati vodom. Meutim, kod veih zagaenja sistem semora oistiti i dezinfikovati sredstvom za dezinfekciju. - Korozivnost emulzije treba povremeno kontrolisati, proverom pH vrednosti, proveromkoncentracije, ili na uzorcima metala sa strugotinama dobijenim u pogonu. Korekcija se vri

50 / 64


dodatkom konzervansa, poveanjem koncentracije, podizanjem pH vrednosti ili dodavanjemaditiva sa antikorozivnim dejstvom.

- Pojavu penjenja moe uzrokovati prodor vazduha u sistem ili premala tvrdoa vode. Utom sluaju tvrdoa vode se moe poveati dodavanjem mineralnih soli. Ako se pena ne moeukloniti pregledom sistema i dodavanjem mineralnih soli onda treba laganim ukapavanjemdodati antipenuavac u tano odreenoj koncentraciji.

Najei problemi koji se javljaju pri radu sa emulzionim uljima i sintetikimrastvorima

Problemi Mogui uzroci Intervencija Pojava korozije Pad pH vrednosti zbog pada koncentracije ili nagli razvoj bakterija

51 / 64


Ako je pad koncentracije treba dodati koncentrat. Ako je povean broj bakterija (vei od 105 ) dodati odgovarajui baktericid i nakon toga korigovati koncentraciju i pH. Dodati antikorozioni aditiv Pojava hidraulinih ili nekih stranih ulja Curenje hidraulinog ulja iz maine Ispitati stabilnost emulzije. Ako se radi samo o stranom ulju treba nai uzrok i pokupiti ga sa povrine Razgradnja emulgatora delovanjem bakterija

pospeuje razdvajanje ulja iz emulzija Ako je poveani broj bakterija treba prvo dodati sredstvo za konzerviranje, ukloniti izdvojeno ulje i nakon toga korigovati koncentraciju Pojava neprijatnog mirisa Nagli porast mikroorganizama Obavezna mikrobioloka kontrola. Koriguje se dodatkom baktericida, intezivnim meanjem i aeracijom sistema. Pojaati higijenske mere.

52 / 64


Pojava mulja i taloga Talog i mulj nastaju biolokom razgradnjom emulzije (pojava gljivica i plesni) ili reakcijom soli koje daju tvrdou vode i emulgatora Proveriti da li je dolo do degradacije emulzije Ispitati prisustvo gljivica i plesni. Dodati odgovarajue fungicide, osveiti emulziju koncentratom. Ako to ne pomogne, emulzija se mora zameniti, pri emu se mora oistiti i dezinfikovati emulzioni sistem. Pojava penuanja Nizak nivo rashladne tenosti u rezervoaru, vrlo jake pumpe, neadekvatni protok

tenosti. Proveriti nivo emulzije u rezervoaru i emulzioni sistem Istroenost antipenuavca Dodati antipenuavac dokapavanjem u tano odreenoj koncentraciji Premala tvrdoa koriene vode Moe se dodatkom mineralnih soli poveati tvrdoa vode

53 / 64


Jako zaprljana emulzija / rastvor Filtracija u sistemu je loa Pojaati filtraciju i aeraciju emulzije ili rastvora Lepljivost emulzije Emulzija je suvie visoke koncentracije ili nije odgovarajui tip emulzije Potrebno je koristiti emulzije sa manje EP aditiva, a radna koncentracija mora biti nia i stalno je odravati Lepljivost sintetikog rastvora Rastvor je suvie visoke koncentracije zbog otparavanja vode. Rei sluaj je da rastvor ima suvie EP aditiva ili je pogreno primenjeno

sredstvo esto kontrolisati koncentraciju i po potrebi dolivati vodu do propisane koncentracije

54 / 64


Problemi Mogui uzroci Intervencija Blokiranje maina alatki Meanje rashladnih fluida sa hidraulinim uljima Spreiti meanje ulja, ili ispitati mogunost korienja vienamenskih ulja za rezanje (RHP N) koja mogu da se koriste i kao hidraulina ulja Blokiranje mernih instrumenata i kliznih staza Osnovni uzrok je u osmoljavanju. Moe doi usled prejake koncentracij ili pogrnog izbora SHP Doliti vodu i smanjiti koncentraciju. Proveriti da li se rashladno sredstvo mea sa hidraulinim uljem

55 / 64


Pojava krenih taloga i zapuavanje cevovoda Primenjeno sredstvo je osetljivo na dejstvo vode i gradi krene sapune Za pravljenje rastvora koristiti omekanu vodu i poveati protok rashladne tenosti Pojava skidanja lakova i farbe sa maina Verovatno se radi o starijoj maini ofarbanoj nitrolakovima na koje sintetika sredstva agresivno deluju Maine za obradu metala treba ofarbati dvokomponentnim lakovima koji su vrlo stabilni Alergijska i kona oboljenja radnika Ne pridravanje mera higijensko tehnike zatite na radu Pojaati i sprovoditi mere higijensko-tehnike zatite na radu. Ako se dokae posebna osetljivost nekog radnika na SHP (alergija) preporuuje se da zameni radno mesto Pojava dermatoza (suva, hrapava koa koja puca, pocrveni, natie)

56 / 64


Veoma poveana pH - vrednost Izvriti korekciju pH - vrednosti

Dijagnostika stanja ulja za termiku obradu metala

Preporuuje se povremena kontrola viskoznosti, take paljenja i neutralizacionog broja ulja zatermiku obradu. Pad viskoznosti i take paljenja redovno prati i porast neutralizacionog broja. Pad viskoznostiu odnosu na poetnu vrednost moe se tolerisati do 25 %, a taka paljenja ne ispod 1900C. Do toga dolazi u sluajevima termikog razlaganja ugljovodonika kojom prilikom postaju lakisa niim takama paljenja i niom viskoznosti. Porast viskoznosti moe se dogoditi ako ispare lake frakcije ili ako doe do stvaranjasmolastih oksidacionih proizvoda i njihovih meanja sa ugljenikom. Ti talozi mogu da prekrijudelove povrina predmeta koji se kale i da ta mesta ostanu neokaljena (meka). Zbog toga se ukupatila ugrauju filteri koji se moraju redovno kontrolisati i istiti.

57 / 64


Sadraj vode takoe se mora kontrolisati jer je ona najopasniji kontaminant koji moe izazvati ieksploziju. Prisustvo vode u ulju ne sme prelaziti 0,2 %. Bele pare koje se oslobaaju prilikom kaljenja, normalna su pojava. Meutim, sive i crne, veukazuju na termiko razlaganje ulja, a to znai da treba uraditi detaljnu analizu radi donoenjaodluke o eventualnoj zameni. Uneene vrste materije kao to su: prljavtina, ra ili sitne ljuspe zajedno sa muljem, taloese na komadima za kaljenje, ometaju prenos toplote i dovode do takastog kaljenja. Upotrebom, ulje za kaljenje menja svoje osobine. Brzina kaljenja moe da se povea ili smanji,na obraivanim komadima mogu da se uoe mesta neujednaenih tvrdoa, pojava naprslina izaprljanosti komada. Na ove pojave utiu ili termike reakcije (krekovanje, oksidacija) ilizagaivanje preko okoline. Stanje ulja treba redovno kontrolisati: - U ulju se tokom rada poveava koncentracija okaline (oksid gvoa koji se odljuskuje odkaljenih komada), koje se sudaraju sa gasnim filmom i na tim mestima poveavaju brzinuhlaenja to ometa ujednaeno kaljenje. - Usijani metal zaronjen u ulju izaziva termiko krekovanje nekih komponenata ulja u lakeisparljive ugljovodonike, koji mogu da ispare ili da se rastvore u ulju kao nepostojani tenisastojci koji lako oksidiu. Oksidacijom i polimerizacijom ulje postaje viskoznije, a osim togapoveava mu se sadrina mulja i taka stinjavanja.

Najei problemi koji se javljaju pri radu sa uljima za termiku obradu metala

Problemi Uzrok problema

58 / 64


Mogua intervencija Nedovoljna tvrdoa na spoljnim slojevima Povrinsko razugljenienje u prethodnim operacijama (kovanje, valjanje) arenje. Skinuti razugljenini sloj i ponoviti termiki postupak Komad nema potrebnu tvrdou Nedovoljna brzina kaljenja u fluidu ili njeno smanjenje u toku izvoenja operacije Korigovati i kontrolisati brzinu kaljenja Poveana viskoznost ulja Popraviti ga dodatkom ulja nieg viskoziteta Prodor vode u ulju ili zagaivanje uljem vieg viskoziteta

59 / 64


Preistiti ulje filtriranjem ili centrifugiranjem. Zameniti ulje ako je dolo do njegove degradacije. Otputanje na veoma visokoj

temperaturi Korigovati postupak otputanja. Nedovoljna tvrdoa komada, osim na ivicama i kod malih preseka Veoma niska temperatura kaljenja ariti i ponoviti termiki postupak Poveana potronja ulja Poveana gustina ulja, koje previe prianja za komad Popraviti ulje dodatkom ulja nieg viskoziteta. U sluaju degradacije ulje se mora zameniti

60 / 64


Problemi Uzrok problema Mogua intervencija Neujednaena tvrdoa.

Deformacija i prskotine na prelazima preseka Kaljenje isuvie brzo i nepravilno arenje. Ponavljanje korigovane termike obrade (ako se radi o neujednaenoj tvrdoi) Neblagovremeno otputanje posle

kaljenja Otputanje treba uraditi odmah nakon kaljenja Neravnomerno potapanje komada i nedovoljna ili nepostojea cirkulacija

61 / 64


Ispravno potopiti komad Povrinsko razugljenienje ili oksidacija Skinuti razugljenini sloj i ponoviti termiki postupak Zapaljivost Smanjenje take paljenja ulja Zameniti ulje u kadi Isuvie sporo potapanje komada Ubrzati operaciju Nedovoljna koliina ulja u kadi Poveati koliinu ulja i kontrolisati temperaturu zagrevanja

62 / 64


Formiranje vodene pare ili gasa Zagaivanje vodom Ulje se mora filtrirati i centrifugirati. Ako je dolo do degradacije - mora se zameniti Formiranje vodene pare ili gasa Krekovanje ulja Poveati koliinu ulja. Kontrolisati temperaturu. U sluaju degradacije, ulje se mora zameniti Prljavi komadi Degradacija ulja zbog duge upotrebe Zameniti ulje Krekovanje ulja Laboratorijski ispitati ulje, popraviti ga ili potpuno zameniti

63 / 64


64 / 64

Documents

motorna ulja