MODANO STABLO

Modano stablo

Srednji mozak

PonsMedull a obl.

Produena modina (medulla oblongata) Modani ili Varolijev most (pons Varoli) Srednji mozak (mesencephalon)

PRODUENA MODINA(medulla oblongata)

Intrakranijalni nastavak kimene modine Sivu masu produene modine ine jedra i retikularna formacija.

Jedra 4 para glavenih ivaca: IX, X, XI i XII, Maslinasto jedro, koje je ukljueno u odravanje ravnotee.

Funkcija vor ivota Automatski centri za regulaciju disanja, rada srca, promer krvnih sudova, krvni pritisak Centri su smeteni u retikularnu formaciju

Centar za udisaj Centar za inspirijum apneustiki centar Tokom 2 sekunde spontano alje nervne impulse na nervne elije kimene modine koje inerviu spoljanje meurebarne miie i dijafragmu i dolazi do kontrakcije ovih miia i do udisaja Nastaje pauza od 3 sekunde, miii se relaksiraju i za to vreme traje izdisaj Ciklus se ponavlja 12 puta u minuti

Ostali centri Presorni i depresorni krvni pritisak preko regulisanja prenika krvnih sudova Kardioinhibitorni odrava vagusni tonus srca od 75 otkucaja u minuti. Ako se n. Vagus presee, brzina otkucaja je i do 150 u minuti

MODANI MOST

(pons Varolii)

Zadebljali , srednji deo modanog stabla. Sivim masama mosta pripadaju jedra i retikularna formacija. Jedra 4 para glavenih ivaca: V, VI, VII i VIII, Bazilarna jedra mosta u kojima se prekidaju putevi koji polaze iz kore velikog mozga, a zavravaju se u kori malog mozga, Dorzalna jedra mosta koja imaju ulogu u akustikoj orijentaciji.

VIII jedro

Regulacija ravnotee i poloaja glave i tela Prima impulse sa receptora za ravnoteu srednjeg uha

Ostale funkcije Usklaivanje mimike lica Bolni stimulusi sa koe lica, uha i zuba Centri odbrambenih refleksa: Treptanje, suzenje, kaljanje, kijanje i fonacije (putanja zvuka kod male dece)

Centri alimentarnih refleksa (ishrana): Salivacija, vakanje, gutanje, sisanje (kod novoroenadi)

Pneumotaksiki centar ograniava udisaj i regulie frekvencu disanja

SREDNJI MOZAK(mesencephalon)

Krovne ploe (tektum) Modane drke (pedunkuli cerebri) U centru se nalazi Silvijev kanal koji povezuje IV sa III modanom komorom

Krovne ploe (tektum) Glavne sive mase tegmentuma su: Jedra 2 para glavenih ivaca: III i IV, dva para kvrica: Donje slune Gornje vidne

Crveno jedro, koje pripada ekstrapiramidnom sistemu i uestvuje u odravanju poloaja i ravnotee i koordinaciji pokreta, Retikularna formacija.

Supstancija nigra je motorni centar koji pripada ekstrapiramidnom sistemu i bazalnim ganglijama.

Funkcije Jedarni kompleks III kranijalnog ivca (gornje vidne kvrice) : pokreti oka, akomodacija soiva, irenje zenice Refleks uspravljanja Modane drke povezuju prednji mozak sa ostatkom modanog stabla Crveno jedro i crna supstancija odravaju normalan tonus skeletnih miia, omoguavaju odravanje normalnog poloaja glave i tela u prostoru

Parkinsonova bolest Oteenje supstancije nigre srednjeg mozga i to elija koje lue DOPAMIN Nekontrolisano podrhtavanje ruku i ukoenost miia

Retikularna formacijaFormatio reticularis

Retikularna formacija je specifino organizovana siva masa produene modine, modanog mosta, srednjeg mozga i meumozga. Ona se sastoji od veoma kompleksne mree malih meusobno povezanih neurona. Retikularna formacija ima sloene aferentne i eferentne veze sa drugim delovima CNS i perifernim receptorima.

Osobine retikularne formacije Retikularna formacija je polisinaptiki sistem jer se veze izmeu neurona same mree ili sa drugim aferentnim neuronima ostvaruju preko velikog broja sinapsi. U retikularnoj formaciji su prisutni spontano aktivni neuroni koji obrazuju centre odreenih autonomnih funkcija.

Autonomne funkcije retikularne formacije Retikularna formacija ima sledee autonomne funkcije: 1. Koordinacija autonomnih funkcija, 2. Podeavanje endokrine sekrecije, 3. Odravanje biolokog ritma spavanja budno stanje.

1. Koordinacija autonomnih fukcija U retikularnoj formaciji se nalaze automatski centri za kontrolu nekih autonomnih funkcija (disanje, rad srca, vazomotorika) i centri odreenih autonomnih refleksa (kijanje, kaljanje, luenje suza, gutanje, vakanje, luenje pljuvake, sisanje i povraanje). Izmeu ovih centara postoje uzajamne veze.

2. Podeavanje endokrine sekrecije Retikularna formacija je ukljuena u proces homeostaze odravanja stalnosti unutranje sredine organizma. Ova funkcija se ostvaruje zahvaljujui aferentnim vezama sa senzornim receptorima i eferentim vezama sa hipofiziotropnim arealom hipotalamusa.

3. Ulogu u biolokom ritmu spavanje budno stanje

ima prvenstveno retikuloaktivirajui sistem, RAS, koji je odgovoran za odravanje budnog stanja.

Somatske uloge retikularne formacije

Retikularna formacija ima senzorne i motorne somatske uloge

Senzorne funkcije se sastoje u modulaciji aferentnih signala sa odreenih receptora. Retikularna formacija ima inhibitorno modulatorno delovanje na prenoenje informacija sa receptora za bol i ini deo unutranjeg sistema analgezije koji u izvesnim situacijama smanjuje oseaj bola. Stimulatorno modulatorno delovanje na aferente signale ima RAS. On kontinuirano ekscitira neurone kore velikog mozga, ime se poboljava prijem senzornih informacija.

Osnovne motorne uloge

1.Podeavanje tonusa skeletnih miia, 2.Koordinacija motorne aktivnosti.

Podeavanje tonusa skeletnih miia Uticaj na tonus skeletnih miia, zavisno od dela retikularne formacije, moe da bude inhibitoran ili stimulatoran. Ostvaruje se uvek preko inhibitornih interneurona u kimenoj modini.

Koordinacija motorne aktivnosti Uticaj na motornu aktivnost ostvaruje se vezama retikularne formacije sa svim receptorima tela, sa jedne strane, i sa viim motornim centrima, sa druge strane. Izvoenje najjednostavnije motorne aktivnosti, refleksne radnje, zavisi od poloaja tela. Takoe, vrenje voljnih pokreta zavisi od poloaja tela, ali i informacija primljenih preko senzornih receptora i receptora ula. Tako, na primer, jak iznenadni zvuk moe da prekine pisanje ili neku drugu voljnu radnju.