Mp 2014 02

Upućeni smo jedni na druge

Aktivni bilateralni odnosi

Stručni dan Mađarske u Novom Sadu

PRIVREDNIKMađarski

2/20

14

Magazin na srpskom jeziku grupe listova „MOST“

SALON NAMEŠTAJA (UFI)

IZLOŽBA SITNIH ŽIVOTINJA

CACIB

BIZNIS BAZA

SAJAM LOKALNE SAMOUPRAVE

ETNO HRANA

EXPO - ZIM

IWC

NOVOGODIŠNJI VAŠAR

NOVEMBAR

10 - 16.

20 - 23.

23.

26 - 28.

26 - 28.

26 - 29.

27 - 30.

DECEMBAR

07.

20 - 30.

PACKTECH EXPO, CONBAK EXPO

FRUVEG EXPO, HYG EXPO

112 EXPO

CE&HA, WORLD OF LIGHT

MEDIDENT

SAJAM KOZMETIKE

ENERGETIKA & ECOFAIR

GRAFIMA, BIRO-EXPO

DEČIJI SAJAM

BEOGRADSKI SAJAM KNJIGA

UČILA, ZVONCE

SEPTEMBAR

10 - 13.

10 - 13.

23 - 26.

25 - 28.

OKTOBAR

09 - 11.

11 - 12.

13 - 16.

15 - 18.

17 - 19.

26.X - 02.XI

26.X - 02.XI



CACIB

BIZNIS BAZA


ETNO HRANA

EXPO - ZIM

IWC


NOVEMBAR

10 - 16.

20 - 23.

23.

26 - 28.

26 - 28.

26 - 29.

27 - 30.

DECEMBAR

07.

20 - 30.



112 EXPO


MEDIDENT

SAJAM KOZMETIKE


GRAFIMA, BIRO-EXPO

DEČIJI SAJAM


UČILA, ZVONCE

SEPTEMBAR

10 - 13.

10 - 13.

23 - 26.

25 - 28.

OKTOBAR

09 - 11.

11 - 12.

13 - 16.

15 - 18.

17 - 19.

26.X - 02.XI

26.X - 02.XI



CACIB

BIZNIS BAZA


ETNO HRANA

EXPO - ZIM

IWC


NOVEMBAR

10 - 16.

20 - 23.

23.

26 - 28.

26 - 28.

26 - 29.

27 - 30.

DECEMBAR

07.

20 - 30.



112 EXPO


MEDIDENT

SAJAM KOZMETIKE


GRAFIMA, BIRO-EXPO

DEČIJI SAJAM


UČILA, ZVONCE

SEPTEMBAR

10 - 13.

10 - 13.

23 - 26.

25 - 28.

OKTOBAR

09 - 11.

11 - 12.

13 - 16.

15 - 18.

17 - 19.

26.X - 02.XI

26.X - 02.XI

MAĐARSKI PRIVREDNIK d 3

Publikacija na srpskom jeziku MAĐARSKI PRIVREDNIK, magazin grupe listova „HID“ Izdavačke kuće Feliciter, namenjen privrednicima iz više zemalja godišnje izlazi dva puta: u prvom i u drugom polugodištu.

Naš magazin želi igrati ulogu mosta između Vaše zemlje i Mađarske. Mo-limo Vas, pročitajte naš ovogodišnji 2. broj!

U ovoj publikaciji naći ćete nekoli-ko članaka o bilateralnim privrednim odnosima, o događajima sa značajnim učešćem privrednika iz Mađarske, kao i o privredi ove zemlje. Nesporno je, da manifestacije doprinose stvaranju novih kontaka-ta, pa predlažem, da se informišete kod onih organizacija, koja su aktiv-ni organizatori i učesnici ovih foru-ma: kod predstavnika kancelarija za

spoljnu ekonomiju pri ambasadama Mađarske u inostranstvu, Mađar-sko-srpske trgovinske i industrijske komore, kao i subotičke odnosno novosadske kancelarije Poslovne mreže Karpatske regije, ili Mađar-skosrpskog odnosno Mađarskocrno gorskog poslovnog saveta. Smatramo svojom važnom misijom i to, da predstavimo one mađarske firme, koje ili žele uspostaviti nove, ili ojačati postojeće partnerske od-nose s inostranim preduzećima. Nije isključeno, da će upravo Vaša firma naći partnera iz Mađarske u našoj privrednoj publikaciji, s kojim ćete uspostaviti dugoročnu i uspešnu pos lovnu saradnju. Molimo Vas, pogle dajte našu ponudu! Ako nađe-te firmu, koja Vam deluje interesantnom, pišite e-mail, telefonirajte, stu-pite u kontakt s njom!

Izdavačka kuća „Feliciter“ i njeni partneri imaju isti cilj: pomoći u uspostavljanju najrazličitijih oblika privredne saradnje Vaše firme i firmi odnosno organizacija u Mađarskoj.

Mađarska je zainteresovana za da-lji razvoj saradnje u oblasti privre-de, trgovine i ulaganja i s Vašom zemljom. Mi činimo napore u tom pravcu, pa Vas molimo, da i Vi bude-te naš partner u tome!

Uspešne poslove i što šire privredne odnose s Mađarskom Vam želi:

Deneš Kovačglavni urednik

Poštovani Čitaoče! MAĐARSKI PRIVREDNIK

Magazin na srpskom jeziku grupe listova

„MOST“ 2/2014

Izdavač: ©Feliciter Kiadó Kft.

[email protected]

http://issuu.com/mprivrednik

Sva prava su zadržana!

Odgovorni izdavač:dr Judit Kovač

Urednik: Deneš Kovač

Prevodilac: Tibor Mačai

Saradnici: Žofia Danko,

Fružina Kotan, Anita Kotranji, Viktor Kovač,

Monika OrvenjIldiko Sanji, Silvia Teški

Grafika/dizajn: Šandor Talpaš

Štampa: Grafit Nyomda “R” Kft.

4 d MAĐARSKI PRIVREDNIK

Duško Karagić Ekonomski savetnik

Ekonomska kancelarija Ambasade Mađarske

11000 Beograd, Braničevska 13/3.

Tel.: +381/11 344 7046Fax: +381/11-344-7169

E-mail: [email protected]

–KolikojeinvesticionookruženjeSrbijeprivlačnozafirmeizMađarske,dalisemoguočekivatinovaulaganjaizMađarske? – Strani investitori uglavnom traže predvidivo poslovno i privredno okruženje, a sa tog aspekta Srbija se nije baš pokazala proteklih godina. U izjavama svi političari naglašavaju važnost ulaganja, samo se to nažalost ne vidi uvek i u delima. Neprekidno odlažu izmene i donošenje tako važnih propisa, kao što su zakon o radu, zakon o privatizaciji, zakon o stečaju i zakon o gradnji. Potencijalni investitori često ne raspolažu pouzdanim informacijama o tome, da li mogu računati na državne subvencije kod in-vesticija ili ne. Jednom mogu pročitati, da se ukida Agencija za strana ulaganja (SIEPA), a kasnije da će ona ipak opstati. Ova neizvesnost često odbija investitore ili ih primorava na iščekivanje. Što se tiče ulaganja iz Mađarske, mora se reći da najveća preduzeća sa investicionim kapitalom (npr. Mol, OTP) već su prisutna u Srbiji. Na-ravno, Srbija je i dalje interesantna investiciona meta za mađarske firme, jer se ovde nalaze brojni segmenti tržišta, u kojima su potrebna ozbiljna ulaganja, a u tome rado bi učestvovala i preduzeća iz Mađarske. U skorije vreme ulaganja većeg obima očekujem prvenstveno od onih mađarskih preduzeća, firmi, koja su već prisutna u Srbiji.

–Kojisunajčešćiproblemi,skojimaseuSrbijisuočavajumađarskapre-duzeća? – Najviše problema imaju preduzeća, koja nameravaju izvoziti u Sr-biju. Procedura oko unošenje roba u Srbiju je veoma složena i dugotrajna (10–15 dana), što predstavlja problem prvenstveno kod proizvoda s krat-kim vekom trajanja. Kod tehničkih uređaja najveći problem predstavlja obezbeđenje dozvola za upotrebu na tržištu Srbije, jer često veoma teško mogu pronaći onu ustanovu, instituciju u Srbiji, koja je ovlašćena za izda-vanje sertifikata potrebnih za stavljanje robe u promet. U principu slobo-da kretanja kapitala je obezbeđena u Srbiji, ali u praksi to nije uvek tako. Imali smo primer, da se firma iz Mađarske našla u nebranom grožđu, jer su nastale smetnje u prenosu novca od prodaje svoje firme u Srbiji. Ko-mercijalne banke iz Srbije nisu bile voljne da kupoprodajnu cenu direktno uplate na račun firme u Mađarskoj.

–Povašemmišljenju,upogleduulaganjaštasemožeočekivatiodpočetkapregovoraopri-druživanjuSrbijeEvropskojuniji?

– Početak razgovora o pridruživanju svakako je pozitivan sig-nal za strane investitore. I u Mađarsku je u ono vreme ušlo najviše direktnih stranih ulaganja (FDI) pre ulaska zemlje u EU. Strane firme sada već mogu biti sigurne u to, da će u Srbiji, zahvaljujući usklađi-vanju pravnog poretka, u bližoj budućnosti susretati se sa istim prav-nim okruženjem, kao u drugim zemljama, članicama EU. Investitori uglavnom imaju dugoročne planove, pa je praktično svejedno da li će Srbija postati članica EU za 8 ili za 10 godina.

–Kakoocenjujetestabilnost regionaZapadnogBalkana,poštojetovažanfaktorudonošenjuodlukapotencijalnihstranihinvestitora? – Pregovori Srbije i Kosova svakako u veli-koj meri doprinose stabilnosti regije. Veoma je važno, da za sve zemlje regiona bude realan cilj pridruživanje EU, jer realna EU perspektiva može biti garant očuvanja mira i stabilnosti. Srbija ima ključnu ulogu , jer je najveća zemlja bivše Jugo-slavije, a uz to mnogobrojna srpska manjina živi i u susednim zemljama. Mislim da su sve vlade svih zemalja regije svesni istaknutog značaja razvijanja dobrosusedskih odnosa. Zemlje regije

UpUćeni smo jedni na drUge

su i u privrednom smislu upućene jedna na drugu, jer sve zemlje imaju mala unutrašnja tržišta i u njihovom je elementarnom intere-su, da usklade ekonomske mere. Sa tog as-pekta smatram veoma jednostavnim, što su sve države članice CEFTE, pa će se za firme koje ovde obavljaju delatnost, otvoriti tržišta susednih zemalja, a to predstavlja važnu čin-jenicu za strane investitore.

Srbija je važan privredni partner Mađarske. Možda je i zbog toga interesantno, kakvo mišljenje ima o mađarskim ulaganjima u Srbiji, o poslovnom okruženju Srbije i o nekim drugim temama Duško Ka-ragič, Šef ekonomske kancelarije Mađarske u Beogradu. O tome će biti reči u sledećem intervjuu...


ritorijalnog razvoja vojvođanskih Mađara. U maju je kancelarija pomogla mađarskim firma-ma u organizaciji konferencije. Tom prilikom su predstavnici firme Interkerám Kft. odnosno Dualinvest Kft. govorili o ekonomskim odnosima i privrednim potencijalima, o postupcima dekoracije u industriji porculana i stakla, kao i o primeni vatrostalnih i izolacionih materijala.

ÖkoSolart Kft. je u Malom Iđošu održalo predavanje o novim, štedljivim vidovima grejanja. Nakon toga održana je konfe-rencija „Stručni dan Mađarske” u sklopu Međunarodnog saj-ma poljoprivrede, na kojoj su učesnici dobili podrobne infor-macije iz više oblasti. Na konferenciji u Novom Sadu bilo više od 100 malih i srednjih preduzeća. U drugoj polovini nastaviće se programi i edukacija u orga-nizaciji kancelarije. U julu će se po drugi put održati Forum i edukacija o lokalnim proizvodima, koji ima za cilj širiti dobru

praksu lokalnog ekonomskog razvoja, predstaviti uspehe lokalnih proizvoda sa teritorija izvan granica Mađarske u sklopu poslovne mreže, kao i informisanje preduzetnika o aktuelnim raspi-sima. U edukaciju nameravamo uključiti više lokalnih eksperata i partnera, koji putem Foruma stvaraju zajedničke ciljeve i otkrivaju nove lokalne proizvode za mala i srednja preduzeća. Ove godine ćemo nastaviti više uspešnih programa iz prošle godine. U okviru „Obilaska zemlje“ šefovi kancelarija Poslovne mreže nameravaju organizovati susrete u 9 velikih gra-dova sa firmama željnih nastupa na inostranim tržištima. Forumi koji se organizuju u uskoj saradnji sa županijskim komorama omogućavaju upoznavanje instrumenata za pomoć u nastupu na inostranim tržištima, uspostavljanje direktnih kontakata kao i konsalting o poje-dinim pitanjima. Pored toga napominjemo, da ove godine će Poslovna mreža na više lokacija organizovati edukaciju iz oblasti seoskog turizma, sa ciljem da se radi razvoja proizvoda i tu-rističke ponude ruralnih krajeva prenesu iskustva mađarskih preduzetnika u oblasti razvoja turističkih i marketinških saznanja (nouhau). Kancelarija će se i ubuduće truditi, da organizuje što korisnije programe, da malim i srednjim preduzećima pruži kvalitetne usluge i da pokaže konkretne rezultate koji stvaraju pove-renje zainteresovanih preduzetnika.

Kancelarija Poslovne mreže Karpatske regije u Novom Sadu slavi dvogodišnjicu svog po-stojanja. U prvoj polovini 2014. godine već je došlo do sklapanja poslova i osnivanja firmi.

Jedna mađarska firma iz oblasti hemijske in-dustrije je stupila na tržište Srbije. Proizvodi ovog preduzeća se koriste u prečišćavanju vode i otpadnih voda, kao i u mnogim drugim granama industrije: u industriji papira, ulja, u energetici i u prehrambenoj industriji – kao hemikaliju za razdvajanje faza. Jedna druga firma iz Mađarske za promet poljoprivrednim mašinama je uspešno uspostavila kontakte sa poljoprivrednim zadrugama u Vojvodini i već su izvršene i prve isporuke mašina. U aprilu i maju kancelarija je organizova-la više stručnih manifestacija. Spomenuli bismo već tradicionalni Krug preduzetnika „Wekerle“, kada smo preduzetnicima iz Voj-vodine prezentirali Program privrednog i te-

Robert Čorešef kancelarije i Nora Gombar

asistent

21000 Novi Sad, Narodnog Fronta 10

Tel./Fax: +381/21-4802-071Mobil: +381/63-70-800-70

[email protected]

novosadski rezUltati i planovi


ja naše konkurentnosti. Poslovna mreža Kar-patske regije je prvenstveno stvorena kako bi jačala to zajedništvo, udruživanje. Naši preduzetnici, koji se osmele za na-stup izvan granica, u nalaženju partnera koriste uglavnom pomoć prijatelja, rodbi-ne, no to moramo prevazići i potrebno je sistematizovati traženje partnera. U tome pomaže poslovna mreža – rekao je Šandor Kovač. – Trebamo imati velike snove, ali ne

samo u odnosima Mađarske i Srbije, Rumu-nije i Mađarske, Slovačke i Mađarske, nego moramo raditi kao spojnica u čitavom Kar-patskom basenu. Prema mišljenju direktora sa 13 kancelariji tek su na početku gradnje mreže. Bilo bi dobro postojeće kapacitete proširiti i u sferi humanih resursa ali i širenju mreže kancelarija.

Neiskorišćene mogućnosti

Vlada Mađarske je donela brojne mere radi poboljšanja poslovnog okruženja u Mađar-skoj – naglasila je u svom predavanju dr Kar-men Bilo (Billo Kármen), zamenica načelnika odeljenja u Ministarstvu nacionalne ekono-mije Mađarske. Smanjila je poreze i adminis-trativna opterećenja preduzeća, širokom kru-gu je učinila dostupnim program povoljnih kredita i pomaže preduzećima u njihovom nastupu na inostranim tržištima. Prema nje-nim rečima maksimalno se uzimaju u obzir potrebe MSP, pošto 99% firmi spada među

mala i srednja preduzeća. Zbog toga nije sve-jedno, kako će se odvijati raspodela domaćih izvora EU. U planskom periodu 2014-2020 60% izvora će se potrošiti na razvoj privrede i inovacije, teritorijalni razvoj, pospešivanje preduzetničkog duha, širenje preduzetničkih saznanja, razvoj poslovnog okruženja, stva-

Prema oceni organizatora izložba poljoprivrednih radnih i priključnih mašina nikad nije bila tako velika kao na ovogodišnjoj manifestaciji. Deo prihoda od ulaznice biće upućeno za po-moć nastradalima od poplava. Uz prisustvo privrednika i drugih zainteresovanih iz Mađarske i Srbije 23. maja uz podršku Ministarstva nacionalne ekonomije u organizaciji Poslovne mreže Karpatske regije i Mađar-skosrpske trgovinske i industrijske komore održan je Stručni dan Mađarske, koji je izazvao veliko interesovanje. Sajam je bilo pravo mesto i prava prilika da preduzetnici dve zemlje razmene informacije, da se informišu o privrednoj situaciji u susednoj zemlji, da sklapaju poslove i da još više učvrste svoje odnose sa predstavnicima državnih i strukovnih organiza-cija, prisutnih na konferenciji.

U ime domaćina goste je pozdravio Milan Stojanov, sekretar Odbora za odnose sa inostranstvom Privredne komore Vojvodine, i naglasio je značaj ovogodišnjeg sajma za Srbiju i Mađarsku.

Sistematizovati traženje partnera

U Novi Sad uvek dolazim sa zadovoljstvom – započeo je svoj govor Šandor Kovač, novi ge-neralni direktor Poslovne mreže Karpatske regije – i pošto poplave znače težak zadatak za Srbiju i regiju i materijalno i duševno, svima je poželeo istrajnost i odlučnost, kako bi udruže-ni prebrodili nevolje i ojačani izašli iz ove teške, katastrofalne situacije. Generalni direktor je saradnju s Vojvodinom okarakterisao besprekornim. Srbija je donela one propise i mere, koje su potrebne za pristupanje EU. Izvršene su ekonomske i pravne reforme, kako bi se zemlja u bilo koje vreme – kada se o tome donese politička odluka od strane EU

– koliko već sutra može pristupiti Evropskoj uniji. Mađarska je čvrsto opredeljena da Srbija što pre postane članica EU – naglasio je on. U čitavom Karpatskom basenu ovdašnji narodi su bili ekonomski i trgovinski povezani hiljadu godina i kao prirodni privredni partneri bili su upućeni jedni na druge. Zbog nepovoljnih istorijskih okolnosti nekoliko decenija smo nepri-rodno bili odsečeni jedni od drugih, ali izgleda da se ponovo uspostavlja ravnoteža. Moramo se ponovo naći, i zajedno nastupati na tržištima trećih ili zapadnih zemalja. Zaostali smo na tehnološkom i infrastrukturnom planu, u odnosima, pa se što pre moramo udružiti radi jačan-

strUčni dan mađarske U novom sadU

Najveća je korist od međusobne trgovine

Bez obzira na kriznu situaciju prouzrokovanu poplavama u Srbiji, između 20. i 26. maja je u Novom Sadu održana najveća manifestacija agrara Jugoistočne Evrope. Na 81. Međunarodni sajam poljoprivrede stiglo je više od 1500 izlagača (od toga preko 50 iz Mađarske) iz 60 zemalja.


ranje jednakih društvenih šansi preduzeća, za podršku ekološke privrede kao i povećanje konkurentnosti i to u ukupnom iznosu od 480 miliona evra. U tom programu pomoć u nastupu na tržištima predstavlja istaknutu obavezu. Karmen Bilo je rekla, da postoje ogromni, neiskorišćeni potencijali za osnivanje novih preduzeća u Srbiji i u Vojvodini. Pošto se među izvoznim partnerima Mađarske Srbija nalazi tek na 18. mestu, – a od susednih ze-malja Rumunija je 2, Austrija 3, a Slovačka 4. – radi promene trenutnog stanja potrebno je uložiti mnogo truda u razvoj bilateralnih pri-vrednih odnosa Mađarske i Srbije. O IPA programu prekogranične saradnje Mađarske i Srbije ona je rekla, da i tu saradnju finansira EU, iako je ovaj dokument još u

fazi planiranja. U toku ove godine može se očekivati završetak tog dokumenta i valja se na to blagovremeno pripremiti. U Srbiji su svakako potrebna nova preduzeća, a u njiho-vom osnivanju pomaže i program Mladih pre-duzetnika Poslovne mreže Karpatske regije, na koji zainteresovani ponovo mogu aplicira-ti od juna. U sklopu tog programa mentorska preduzeća iz Mađarske podučavaju mlade

preduzetnike, početnike koji žele započeti svoj biznis u Srbiji.

Vojvodina u razvoju

O mogućnostima i o rezultatima poljoprivre-de, turizma i privrede Vojvodine govorio je dr Viktor Molnar, zamenik sekretara Pokra-jinskog sekretarijata za poljoprivredu, vo-doprivredu i šumarstvo. Istakao je važnost konkursa raspisanih od strane EU, kao i po-stignute rezultate u korišćenju tih sredstava u iznosu od 104 miliona evra. Govorio je o sistemu podrške sekretarijata, kao i o kon-strukcijama povlašćenih kredita. 27% GDPja Srbije proizvodi Vojvodina. Pored poljoprivre-de u proteklom periodu istaknuti rezultati su postignuti u seoskom turizmu, koji je postao

jedna od grana sa najbržim razvojem u Voj-vodini. Broj odobrenih IPA projekata je 344, od toga 281 se realizuje u Vojvodini. Iz toga se vidi, da ne računajući glavni grad zemlje, ovo je deo zemlje sa najdinamičnijim razvo-jem. Među prioritetnim razvojnim planovima do 2020. godine nalaze se: povećanje zapo-šljavanja, razvoj infrastrukture (uključujući modernizaciju saobraćajnica i železnice),

proširenje pogranične saradnje, razvoj privre-de, povećanje rate prosečnog razvoja, razvoj infrastrukture ustanova i institucija, osnivan-je klastera, poslovnih inkubatora, agencija za regionalni razvoj, ustanova za standardiza-ciju, itd.

Pravac: tržišta trećih zemalja

Mađarskosrpska trgovinska i industrijska komora i Mađarskosrpski poslovni savet su strateški partneri. Početkom ove godine pot-pisan je sporazum o saradnji u kojem se Sa-vet spominje kao asocijacija firmi iz Mađar-ske sa najvećim ulaganjima u Srbiji (MOL, Telekom, OTP, Trigranit). O tome je govorio Imre Varga, sekretar Mađarskosrpskog poslovnog saveta.

Tražimo načine kako bi smo mogli zajed-no jačati postojeće tržišne pozicije i stvoriti nove poslovne veze u Srbiji – rekao je na početku.– I ova konferencija nam daje mo-gućnost da potpišemo što više sporazuma s ovdašnjim partnerima. Vojvodina je istak-nuti prostor ovih poslovnih veza, a tako će i ostati. Pokrajina je sa tri strane obuhvaćena Evropskom unijom, a to je mogućnost koju

Šandor Kovač mesto generalnog direktora Poslovne mreže Karpatske regije preuzeo je 1. maja 2014. Novog rukovodioca smo pitali, s kakvi očekivanjima, planovima pristupa novom poslu, koji će biti glavni pravci njegove aktivnosti. – Preduzetnici iz Vojvodine i Mađarske moraju sarađivati, ali Poslovna mreža Karpatske regije zacrtala je mnogo veće ciljeve – rekao je Šandor Kovač. – Naime, ukoliko jedan preduzetnik iz Vojvodine želi naći poslov-ne kontakte u Rumuniji, Slovačkoj ili Zakarpatju, onda će mu/joj u tome mreža biti od maksimalne pomoći, tako da će čitav Karpatski basen zapravo funkcionisati kao jedinstvena privredna jedinica. Govoreći o prioritetima generalni direktor je rekao: želimo dati veći naglasak na poljoprivredu i prehrambenu industriju, pošto ćemo na taj način – na pragu ulaska Srbije u EU – moći pružiti značajniju po-moć preduzetnicima iz Vojvodine za uspešnije apliciranje na sredstva EU, za uspešniju trgovinu i za zajednički nastup na trećim tržištima. Sa obe strane granice su mnogi učinili istu grešku: mislili smo, da mi prvenstveno moramo poslovati sa Englezima, Nemcima,

Amerikancima, a zapravo prvi najvažniji korak je da trgujemo jedni s drugima. Od toga je veća korist. A ako se ojačaju ova preduzeća, lakše će se pojaviti i na trećim tržištima rekao je. O otvaranju novih kancelarija generalni direktor je izjavio da nameravaju to činiti i u Vojvodini, ali ne žele ništa da prejudici-raju. Uz Suboticu i Novi Sad trebaju nam nove kancelarije, nove mogućnosti za pospešivanje trgovine i poslovanja. Želimo širiti i mrežu seoskih gazdi u Vojvodini. Na taj način tamošnjim gazda-ma možemo obezbediti veću pomoć, kao i nastaviti realizaciju tromesečnog praktičnog programa, koji smo pokrenuli za pomoć mladim preduzetnicima. Kroz taj program mladi stručnjaci mogu steći stručna iskustva u Mađarskoj. Važno je da mogu učiti jedni od drugih i da stečena dobra iskustva, dobre modele privređivanja potom primenjuju i u domaćim uslovima.

Otvaraju se nove kancelarije mreže, širi se krug seoskih gazdi

Bolje je Biti zajedno


svakako treba iskoristiti – rekao je nekadaš-nji ambasador Mađarske u Beogradu. Ako se ojača privreda Srbije, stvoriće takvu robnu bazu, koja će biti konkurentna na tržištu EU. Tome mogu doprineti i ovdašnja ulaganja iz Mađarske. Sve dok Srbija ne postane člani-ca EU, postoji jedna izuzetna mogućnost: iz proizvodnih jedinica stvorenih zajedničkim ulaganjem prodavati robu na treća tržišta (Ru-sija, Ukrajina), u onim zemljama s kojima Srbi-ja ima sporazume o slobodnoj trgovini. Ima-mo dva glavna cilja: stvaranje profita i novih radnih mesta – rekao je na kraju Imre Varga.

Komora pomaže

Nacionalnu komoru agroindustrije je prvo predstavila Katalin Langer, direktor za međunarodne odnose, a zatim i Milan Kup-čok, direktor za prehrambenu industriju, govoreći o funkcionisanju, organizacionoj strukturi ove interesne organizacije kao i mo-gućnostima koja komora pruža svojim člano-vima. Sličnosti Mađarske i Srbije, stavljanje u prvi plan poljoprivrede i ruralnog razvoja omogućava zajedničku aktivnost, uspostavljanje novih i jačanje postojećih poslovnih odnosa. Izvršni potpredsednik Mađarskosrpske trgovinske i industrijske komore Mikloš Jo-

jart /Jojárt Miklós/ je istakao, da Srbija za-sad nije članica Evropske unije, što ima nega-tivan uticaj u privrednom životu, ali to može značiti i pogodnosti koje moramo znati isko-ristiti. Nastup na trećim tržištima je ozbiljna prednost Srbije – rekao je. Prema njegovom mišljenju pravni poredak Srbije u mnogome se približava normama EU, stoga se ne smat-ra težim tržištem. Veći problem predstavlja slabija kupovna moć. U današnje vreme konkurentniji je onaj, koji raspolaže jeftinim i pouzdanim izvorima

energije. Događaji istočno od nas najverovat-nije potvrđuju to, kao i ona namera mađarskih državnih organa, da ne samo stanovništvu, već i industriji i preduzećima obezbedi što je moguće jeftinije energente. Isto to važi i

u Srbiji – naglasio je potpredsednik. Komora postoji pet godina, ima 60 članova, trećina je iz Vojvodine, a dve trećine iz Mađarske. Prošle godine je organizovano 15 sličnih ma-nifestacija sa oko hiljadu učesnika. Mikloš Jojart je i ovom prilikom predstavio priručnik za preduzeća koja žele da se pojave u Srbiji. Ova publikacija koja popunjava prazninu u in-formisanju, pošto sadrži korisne informacije o poslovnim mogućnostima u Srbiji, o zakon-skoj regulativi kao i o najvažnijim strukovnim sajmovima.

Izvršni potpredsednik je najavio: komora i druge strukovne organizacije Mađarske su počele akciju sakupljanju pomoći, izražavaj-ući time svoje saosećanje i solidarnost sa žrtvama katastrofalnih poplava.

Prodavnica hungarikuma u Beogradu

Tisacoop d.o.o. iz Kanjiže sa tradicijom dugom 24 godine u Srbiji plasira proizvode 30ak najvećih i najznačajnijih firmi iz oblasti prehrambene industrije. Od Nikole Žmukića, komer-cijalnog direktora smo saznali, da u njihovom bogatom asortimanu nalaze se sledeće grupe proizvoda: panirani i punjeni ćureći proizvodi, smrznuti ćureći batak, smrznute ćureće grudi i krila, mleveno ćureće meso, živinski i svinjski parizer, šunka, kobasica, viršle, paštete, dimljeni i kuvani ćureći batak, originalne zimske salame Pick, Karavan topljeni sir, topljeni sir u okrugloj kutiji, masni biljni sirevi, konzerve, kesten pire – i naravno, vina iz Mađarske. Svojim kupcima naručene prehrambene proizvode dostavljaju redovno, u okviru svog zatvorenog lanca hlađenja, sopstvenim hladnjacima i to u mogućem najkraćem vremenu od Subotice do Leskovca. Preko 80% tih proizvoda danas je već poznat u većim naseljima Srbije. Trgovina se odvija i u suprotnom pravcu: u Mađarskoj plasiraju prvenstveno poslastičarske proizvo-de iz Srbije, kao i testenine. U toku godine na tržište Srbije uvoze i plasiraju više od 1200 tona mađarskih proizvoda. Firma u Beogradu ima prodavnicu na malo (Hungarikum Centar), pošto su i u glavnom gradu veoma traženi i popularni mađarski proizvodi. Beograđani u toj prodavnici mogu da nabave sve hungarikume, a kako je Nikola potvrdio: mnogi koriste tu mogućnost.

oni sU rekli

Tržišni plus

Šandor Palotaš ml., direktor Deli-Farm Kft. o saradnji sa preduzetnicima iz Vojvodine je rekao, da su pre više godina počeli tražiti partnersku firmu u Srbiji i da su je us-peli naći u Subotici i da s njom imaju veoma trajne po-slovne veze koje se unapređuju iz godine u godinu. Firma iz Segedina se prvenstveno bavi opremom za stočarstvo, odnosno konsaltingom u ob-lasti ishrane stoke, kao i prometom stočne hrane. Na sajam u Novom Sadu doneli su opremu za stočarstvo. Na tržištu je prisut-

Razgovarali smo s nekolicinom izlagača. Slede njihova iskustva.


na velika konkurencija, ali proizvodi kojima se bavi Deli-Farm obuhvata širok portfelj i ta kompleksnost omogućava da lakše dođu do kupaca. Plasiraju odgovarajuću, kvali-tetnu opremu, a trude se da obezbede tako povoljne cene, koje poljoprivredna gazdin-stva mogu platiti. Firma uz ovo dodaje i rad stručnjaka, dakle konsalting. Gospodin Palo-taš je ubeđen, da to je jedna od najvažnijih stvari bez kojih jedna firma ne može biti us-pešna na tržištu.

Prva u proizvodnji lanaca

SILA a. d. iz Stare Moravice je osnovano 1960. Bavi se proizvodnjom raznih lanaca,

s kojima je prisutna na inostranim tržištima i u Srbiji još od 1963. Od 1978. proizvode i opremu odnosno pribor za domaćinstva od metala i plastike, a sada već proizvode i plas-tične posude za fabrike boje i lakova. Priva-tizacija firme je započeta 1990. godine, tre-

nutno je 100% kapitala u privatnom vlasništvu. U krugu proizvođača lanaca i užadi opšte namene SILA spada u sam evropski vrh zahva-ljujući kvalitetu izrade, površinske zaštite i širokog asortimana pro-izvoda. U proizvodnji plastičnih po-suda takođe spada u vodeće firme u Srbiji, odnosno jedna od nekolici-ne preduzeća u Vojvodini, koja se bave zaštitom površine proizvoda od metala. Evropski nivo kvaliteta i njihove delatnosti potvrđuju njihovi partneri. Generalni direktor BelaMehešml.jerekao, da SILA trenutno ima 98 akcionara. Ovo preduzeće je uvek bilo usmereno ka izvozu, svoje proizvode plasiraju ne samo u Mađarskoj, već i u bivšim ju-goslovenskim republikama, u Rumuniji kao i u zemlje članice EU. Zaposleno je oko 200 lju-di. Zajedno sa jednom mađarskom firmom izvoze proizvode uglavnom na evropsko tržište. Osvajanje ruskog tržišta tek predstoji, ali se i na tome intenzivno radi. Na raspisima firma još nije dobila sredstva, a ako bi došlo do toga, novac bi svakako potrošili na razvoj proizvodnje i modernizaciju, kao i na istraživanje novih tržišta.

Većina gostiju su stranci

Lekovita banja u Morahalomu godinama je prisutna na najznačajnijim sajmovima, turistič-kim izložbama u Srbiji, pošto značajan deo gostiju potiče upravo odavde. Endre Jenei, re-cepcioner banje, prevodilac, menadžer banje je rekao, da svuda vlada veliko interesovanje za banju, a nije drugačije ni u Novom Sadu. Broj gostiju iz Srbije raste iz godine u godinu, danas više od polovine gostiju dolazi sa druge strane granice. U Mađarskoj postoji 60 banja, od njih svega 78 radi rentabilno, među njima i banja u Morahalomu. To ne služi samo na ponos gradu već i čitavoj županiji. Gosti iz Srbije dolaze iz najrazličitijih mesta, imaju stalne goste iz Beograda, Novog Sada, Pančeva, Zemuna, jedan broj njih dolazi organizovano, poneki ne-deljno čak i dva puta. Polovina gostiju koji posete štand na sajmu su stari poznanici, Endre ih skoro zna po imenu. Pored banjskih usluga Morahalom svoje domaće i strane goste mami izgrađenim biciklističkim stazama, vidikovcem, mogućnostima za izlete, ribolov, domaćom hranom i porodičnim gostoprimstvom. Kako se videlo na sajmu: s ne malim uspehom.

Oblast delovanja: privreda, kultura i obrazovanje.

Privreda:• Organizovano povezivanje i prezentacija mađarskih firmi i institucija sa lokalnim samo-

upravama u Srbiji: Rakovica, Prijepolje, Užice, Lajkovac…, kao i povezivanje firmi i svih zainteresovanih iz Srbije sa Mađarskom.

• Organizacija grupnog nastupa privrednika svih oblasti i delatnosti iz Mađarske i Srbije na Međunarodnom sajmu preduzetništva “Biznis Baza” na Beogradskom sajmu.

Do sada smo organizovali sedam susreta Univerzitetskih reprezentacija Mađarske i Sr-bije u šahu uz saradnju PEP-a (Visoka škola za poslovnu ekonomiju I preduzetništvo) iz Srbije i BEACa iz Budimpešte. U okviru Gardoša funkioniše i Umetnički klub sa poznatim Akademskim umetnicima. Mogucnost organizovanja susreta privrednika Madjarske i Srbije.Predsednik udruženja:Laslo VadleveTel.: +38/163268504E-mail: [email protected]


o klasterima U sUBotici

U Subotici je u sklopu Međunarodnog i regi-onalnog sajma privrede organizovan Stručni dan Mađarske o ulozi klastera i o perspekti-vama prekogranične saradnje. Konferenciju je uz podršku Ministarstva nacionalne ekonomije Mađarske organizova-la Poslovna mreža Karpatske regije, Mađar-sko-srpska trgovinska i industrijska komora i

Regionalna privredna komora sa sedištem u Subotici. Osnivanje klastera je u toku i u Srbiji ali Mađarska je u tome ispred nas. Na naš poziv došao je Klaster „Professio“ iz Đera, i oni žele prikazati svoj rad, uspehe i preneti iskustva kolegama iz Srbije. Ovi programi koje organi-zujemo pogodni su i zbog toga, što ovdašnjim preduzetnicima daju određeni plus pored toga što im pokušavamo pomoći u nalaženju po-slovnih veza, ili kroz edukaciju ili mogućnost sticanja iskustava. Poslovna mreža Karpatske regije može pomoći u uspostavljanju partner-stva ne samo sa mađarskim firmama, pošto je mreža izgrađena u šest zemalja. Pored Srbije mrežom su obuhvaćene Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Slovačka i Ukrajina. Na sajmu su se u lepom broju predstavile županijske komore, kao i firme, pošto je već uspostavljena duga tradicija učešća firmi iz Mađarske na sajmu u Subotici, na kojem izlagači žele dalje jačati svoju međunarodnu saradnju. Glavna poruka

stručnog dana je ta-kođe u saradnji, a unu-tar toga tema klastera je dobila glavnu ulogu – istakao je Laslo Đe-niže, šef subotičke kan-celarije Poslovne mreže Karpatske regije. Ova kancelarija, koja pomaže izvoz Mađar-ske u Srbiju otvorena je u leto 2012. godine. Pored toga, što predu-zetnicima iz Mađarske pružaju informacije i pomažu im u nalaženju partnera, trude se da pomognu i preduze-tnicima iz Vojvodine. U toke prošle godine

mreži je pristiglo više od 5000 upita, a uz nji-hovu pomoć osnovano je nekoliko firmi. Mikloš Jojart, izvršni potpredsednik Mađarskosrpske trgovinske i industrijske komore je rekao: „Zajednički promet dve zem lje nadmašio je jednu i po milijardi evra. To pokazuje rast u odnosu na prethodne godine i mišljenja smo da za kratko vreme

spoljnotrgovinski pro-met dve zemlje može dostići 2 milijarde evra. Konferencija je otvo-rena pozdravnim reči-ma Jenea Maglaija, gra-donačelnika Subotice. Prisutnima su govorili još Laslo Kovač, pred-

sednik Mađarskosrpske trgovinske i industrij-ske komore i dr Karolj Kasaš, potpredsednik Regionalne privredne komore Subotica. U stručnom delu konferencije Tibor Sar-so, načelnik odeljenja za razvoj privređivanja predstavio je Mađarsku nacionalnu trgovin-sku kuću. Ištvan Fizeši, čelnik Saveza regi-onalnih klastera i dr Branislav Malagurski, direktor Agencije za regionalni razvoj „Pa-

Proširivanje izvoznih tržišta Mađarske ima ključnu ulogu u obezbeđenju rasta mađarske privrede, a u tome izuzetnu važnost ima jačanje partnerske saradnje sa susednim zemljama. Pored toga za Mađarsku je naročito važno da pomoću poboljšanja ekonomskih uslova potpomogne Mađarima izvan granica Mađarske da opstanu na rodnoj grudi. U tome jedna od najvažnijih aktivnosti jeste nalaženje lokalnih poslovnih mogućnosti, kao i podrška stvaranju novih radnih mesta. U tom cilju je Ministarstvo za nacionalnu privredu i Poslovna mreža Karpatske regije z.a.d. 2014. godine drugi put je raspisao konkurs pod nazivom „Program mladih preduze-tnika Karpatske regije“. Program je ove godine okrenut ka talentovanim mladima Mađarima u susednim zemljama (Srbija, Hrvatska, Slovenija, Slovačka, Ukrajina, Rumunija). Prošle godine su Progra-mom bili obuhvaćeni oni talentovani mladi Mađari, koji ne žive u zemljama članicama EU – tako u Zakarpatskoj regiji i u Vojvodini – i koji su bili izuzeti iz programa EU „Erasmus mladim preduzetnicima“. Prošle godine je u Programu mladih preduzetnika Karpatske regije učestvovalo 19 mla-dih izvan granica Mađarske. Desetoro mladih iz Ukrajine i devetoro mladih iz Srbije su četiri meseca boravili u mađarskim takozvanim mentorskim firmama, u kojima su dobili mogućnost ovladavanja principima savremenog poslovanja i primene savremene teh-nologije. Za mentorisane mlade za vreme programa organizovano je i stručno osposobljavanje. Prvo su učestvovali na komunikacionim treninzima, gde su sticali saznanja o „ja-marki“, o priručnika dizajna preduzetništva, o značaju zaštite ideja i o načinima nalaženja ulagača. nakon toga usledio je trening o razvoju preduzetništva, kada su učesnici bili skoncentrisani na izradu biznis planova i suštinu efikasnog rukovođenja. O svemu tome detaljnije informacije možete dobiti na sajtu Poslovne mreže Karpatske regije (www.crbnet.eu), gde možete i aplicirati na ovaj program.

program mladih predUzetnika karpatske regije 2014

nonreg“ su održali predavanje. Rihard Jan-kovič je predstavio Metalni klaster i klaster za stručno obrazovanje „Professio“ iz Đera, a Zoran Perkez je govorio o Vojvođanskom metalnom klasteru. Preduzeća i klasteri iz Srbije i Mađarske udruženi s većim šansama mogu nastupiti na svetskom tržištu. Mađarska nacionalna trgovinska kuća vidi više mogućnosti za sa-radnju. „Ovdašnji preduzetnici su jaki u poljoprivredi kao i u elektroindustriji. Dakle, mo-žemo označiti tako jake dodirne tačke, koje mogu biti važne i nama. Oni se međusobno mogu dopunjavati, pa ili možemo postići re-zultate na lokalnom nivou ili – zajedničkim radom – i u drugim oblastima“ – objasnio je Tibor Sarso.

Laslo Đeniže šef kancelarije i

Aniko Leko Flajšman, asistent

24000 Subotica, Korzo 7/b

Tel./Fax: +381/24-521-551Mobil: +381/63-85-151-57

[email protected]


Tražimo partnere za plasman sledećih naših proizvoda:

• Gumene obloge za igrališta, za ublažavanje udaraca, prema standardima EU

• POLO gumeni podovi za štale

C.S.O. Kereskedelmi és Szolgáltató Kft.H-2364 Ócsa, Némedi úti majorTel.: +36/29/378-283 • Fax: +36/29/378-077Mobil: +36/30/[email protected] • www.csogumi.eu

Iz naše ponude izdvajamo: zatvarače KEG buradi za piva.

Već 20 godina u preradi plastike!

Traženje ponude: [email protected]

U savremenom pogonu Kiss Mű-anyagtechnika 2003 Kft. (d.o.o. za proizvodnju tehničke plastike „Kiš“) sa izvanrednim referen-cama stoji Vam na raspolaga-nju brizganih tehničkih pro-izvoda od plastike.

Zašto da birate nas?Jer nudimo trajno rešenje

s našim kvalitetnim proizvodima naspram jeftinih, nekvalitetnih proizvoda.Jer imamo 30-to godišnje

iskustvo u brizganju i montaži brizganja tehnič-kih plastika.Jer našim kupcima nudi-

mo kompletno fabričko rešenje: izrada alata, proizvodnja, dekorisanje, montaža.Jer radimo u novom kli-

matizovanom proizvod-nom pogonu na kvalitetnim, novim mašinama.

Kome se preporučujemo?elektronskoj, higijenskoj i

auto industriji,proizvođačima ambalaže.

Kiss Műanyagtechnika 2003 Kft.– osnivač Mikloš Kiš

1986. godine.H – 9027 Győr, Bükkfa u. 8.

Tel.: +36/96/543–053Fax: +36/96/543–055

[email protected]

H-1151 Budapest, Mélyfúró u. 2/cTel.: +36/1/320-3641 • Fax: +36/1/329-0096

[email protected] • www.elmatit.hu

Pojedinačna i serijska proizvodnja, popravka hidrauličkih radnih cilindara!

Proizvodnja hidrauličkih creva!

Hidraulika 94 Kft. • H-6000 Kecskemét, Szegedi út. 24 • Juhász u. 1/BTel.: +36/76/487-187 • Fax: +36/76/507-184 • [email protected] • www.hidratech.hu

Iz ponude specijalizovane prodavnice za hidrauliku:• honovane cevi• hromirane šipke• zaptivke• priključci• ventili• ulja• vezni elementi

Tražimo distributere!

Sve što je potrebno za popravku guma!

Od kompleta za popravku do garažne tehnike.


ForUm aUto indUstrije U kragUjevcUPod nazivom SEE Auto Compo Net 2014 – Međunarodni poslovni forum auto industrije jugoistočne Evrope u Kragujevcu je peti put organizovan strukovni susret.

Ovu manifestaciju 14. i 15. maja zajedno su organizovali Regionalna privredna komora Kra-gujevac, Centar auto industrije zapadnog Balkana i Regionalni automobilski klaster central-ne Srbije. Specijalni počasni gost ove godine bila je Trgovinska i industrijska komora županije Bač-Kiškun, što čini važan elemenat na zamišljenoj osovini izložbi auto industrije Frankfurt – Kečkemet – Kragujevac – Istambul. Na forumu je učestvovalo oko 25 proizvođača auto de-lova i pribora iz Mađarske i dvadesetak firmi iz Srbije, koje su povezane sa takvim gigantima auto industrije, kao što su Mercedes, FIAT ili Volkswagen. Potpredsednik Privredne komore Srbije, Mihailo Vesović i potpredsednik Mađarske trgo-vinske i industrijske komore, Jožef Gal su pozdravili okupljene i upoznali su ih sa dosadašnjim rezultatima. Tema prvog dana foruma je bila „Auto industrija kao nosilac razvoja nacionalne ekono-mije“, a drugog dana je održana konferencija na temu „Prednosti dualnog obrazovanja za potrebe auto industrije – najbolja praksa“.

Prilikom prezentacije prve teme Jožef Gal je istakao, da je nastajanje fabrike Mercedes u Kečkemetu imalo pozitivan uticaj, dovelo je do rasta GDPja u čitavoj županiji. Prisutne je upoznao sa merama koje je bilo neophodno doneti kako bi se Mercedes odlučio za Kečkemet i tamo locirao proizvodne linije. Danas Mercedes obavlja delatnost na 450 ha, ima više od 3000 zaposlenih i planira dalja ulaganja.

Prilikom prezentacije druge teme naglasili su, da je i za auto industriju neophodna kva-lifikovana radna snaga, jer za investitore pri-likom izbora lokacije veoma važan aspekt je da se u regiji nalaze veoma dobri, kvalifikovani stručnjaci. Prisutni su se upoznali sa sušti-nom dualnog obrazovanja, njegove prednosti i rezultate. Kod obrazovanja tog tipa naglasak je na sticanju praktičnog znanja. Ova manifestacija je pružila izvanrednu mogućnost za razvoj saradnje firmi iz oblasti auto industrije mađarske i Srbije. Ovaj proces je započet prošle godine između Regionalne privredne komore Kragujevac, Regionalnog automobilskog klastera centralne Srbije i Tr-

govinske i industrijske komore županije Bač--Kiškun. Nakon predavanja učesnici su imali prili-ku, da u okviru razgovora B2B razgovaraju, pregovaraju sa rukovodiocima i predstavni-cima dobavljača auto industrije, proizvođa-ča mašina i opreme odnosno dobavljačima usluga, i naravno da podele iskustva stečena u ovoj oblasti. Drugog dana nakon završetka foruma gosti iz Mađarske su posetili fabriku FIAT u Kragujevcu. Na manifestaciji bili su prisutni i pred-stavnici Mađarskosrpske trgovinske i indus-trijske komore, kao i subotičke kancelarije Poslovne mreže Karpatske regije, i to Mikloš Jojart, izvršni potpredsednik MSTIK i šef kancelarije, Laslo Đeniže. Posle predavanja vođeni su razgovori i pregovori sa prisutnim preduzetnicima.

Prema jednoj međunarodnoj analizi dva i po puta više preduzeća planira razvoj na unut-rašnjem tržištu, nego u inostranstvu, a u svetskim razmerama 42% preduzeća planira širiti svoje poslovanje u sopstvenoj zemlji, a 17% traži nove poslovne mogućnosti u inostran-stvu. U Mađarskoj situacija je obrnuta: 21% preduzeća planira rast na inostranim tržišti-ma, a na domaćem svega 19%. Regus, organizacija koja pruža usluge na globalnom tržištu radne snage, obavila je ispitivanje u 95 zemalja sa više od 20 hiljada rukovodilaca i vlasnika firmi. Prema toj ana-lizi većina firmi (77%) misli, da širenje delatnosti na inostranim tržištima najviše sprečava nedostatak visokokvalitetne radne snage. Nepoznavanje lokalnih prilika i nedostatak pos-lovnih veza sa lokalnim firmama kod 62% ispitanika stvara probleme. Čak 57% preduzeća smatra nedostatak tržišnih informacija i kancelarija sa elastičnim mogućnostima korišćenja glavnom preprekom širenja na inostrana tržišta. Probleme u stvaranju logistike i distributivne mreže navelo je 45% preduzeća. U saopštenju, koje nakon konferencije dostavljeno Mađarskoj novinskoj agenciji (MTI), Katerina Mano, regionalni direktor Regusa je rekla: bez obzira da li se preduzeće namerava širiti na domaćem ili na inostranom tržištu, mora uzeti u obzir nekoliko kri-tičnih faktora. Moraju raspolagati sa pouzdanim i ažurnim tržišnim informacijama, moraju uspostavi-ti kontakte i moraju naći adekvatnu lokaciju za otvaranje nove filijale. Dodala je: firme se podjednako moraju pripremiti i na brzo širenje poslovanja ali i na brzo povlačenje.

proširenje aktivnosti


U Mađarskoj auto industrija okuplja 710 preduzeća, koji obezbeđuju 20% učinka prerađivačke industrije i 18% celokupnog izvoza – izjavio je Peter Sijarto, državni sekretar inostranih poslova i spoljnu ekono-miju na jednoj priredbi krajem maja. Na svečanosti, koja je održana povodom proizvodnje milionitog regulatora mrežnog napona od strane Continental Automotive Hun-gary Kfta državni sekretar je govorio o važnosti veza sa nemačkom

auto industrijom, pošto u Mađarskoj rade tri velike nemačke fabrike automobila i 15 velikih dobavljača auto delova. Peter Sijarto je naglasio, da Vlada radi na reindustrijalizaciji zem-lje. Tome služi poreski sistem, elastičan zakonik o radu, reorganiza-cija visokog školstva, kao i uvođenje dualnog stručnog obrazovanja po uzoru na Nemačku. Dodao je, da je privreda Mađarske prošle go-dine počela da raste, a ove godine je stala na put trajnog rasta. Za to su bili potrebni strateški sporazumi između Vlade i proizvodnih pre-duzeća. Takav sporazum je sa Continentalom potpisan aprila 2013. Continental Automotive Hungary Kft. je od 2009. do današnjih dana investiralo 15 milijardi forinti, čime je otvoreno 477 novih radnih mesta. Od tog iznosa – u okviru dva raspisa – podrška EU i mađar-skih vlasti iznosila je 2 milijarde forinti - istakao je Robert Keste izvrš-ni direktor. Firma u svojim pogonima u Budimpešti i u Vespremu za-pošljava 3300 radnika, od toga 500 inženjera. Izvršni direktor je među zadacima za naredne godine naveo na-puštanje proizvodnje „starih“ proizvoda, kao i povećanje proizvodnje novih proizvoda. U dve fabrike proizvode elektronske upravljačke je-dinice i senzore, ali odvija se i značajna istraživačkorazvojna aktiv-nost. Sistem za stabilizaciju napona – koji je dao povoda za proslavu – čini važan elemenat startstop sistema. Sistem zaustavlja motor ne samo kod zaustavljanja vozila, već i kad se vozilo usporava. Po-novno pokretanje motora se odvija ne samopokretačem, već jednim specijalnim generatorom koji radi pomoću dva kondenzatora, a ne pomoću akumulatora vozila. Andreas Hautner, predstavnik Powertrain divizije ove grupacije govorio je o tome, da su start-stop sisteme do sada prvenstveno pro-izvodili za grupaciju PSA, a nedavno su potpisali ugovor sa General Motorsom, pa su postavili temelje za proizvodnju sledećih milion komada. Milioniti komad startstop sistema Mihalj Kramli, generalni direktor Muzeja za saobraćaj preuzeo je od izvršnog direktora i dr-žavnog sekretara. Proizvodi Continentala izrađeni u Mađarskoj usko-ro će dobiti posebnu vitrinu. Grupacija Continental u svetu na godišnjem nivou stvara ukupan prihod od 33,3 milijardi evra kao dobavljač auto industrije, u 49 ze-malja zapošljava ukupno 182 hiljade radnika. Ukupan prihod fabrika u Mađarskoj nadmašuje milijardu evra.

Kompletne usluge u vezi tahografa – od popravke do analize podataka!• digitalni i analogni tahografi• iz sopstvenog razvoja:

oprema za preuzimanje podataka kao i softver za analizu podataka

H-6728 Szeged, Kollégiumi u. 5/ATel./Fax : +36/62/[email protected] • www.tachotax.hu

Očekujemo javljanje partnera!

• prodaja iservisiranjefiskalnihkasa,sis-temasafiskalnimkasamaičitačimabarkodova

• automatizaupravljanjebenzinskimpum-pama,proizvodnjeinterfejsazapumpe

• razvojiproizvodnjadrugevrsteindustrij-skog upravljanja (za kontrolu ulaza, upravljanjerešetki,automatizatankiranje)

Automate za tankiranje sopstvenog razvoja PetroMatic izmeđuostalogkoristena10 loka-cija Wáberer’s-Szemerey zRt.

FISKALNE KASE, TEHNIČKA OPREMA ZA BENZINSKE PUMPE

Eutron Hungária Kft. • H1476Pázmánd,DeákF.u.1.Email:[email protected]•Web:www.eutron.hu

aUto indUstrija je vUčna sila mađarske privrede


Mađarska je među prvima, 12. juna 2006. priznala novu, nezavisnu državu, a nakon toga među našim zemljama uspostavljeni su diplomatski odnosi na ambasadorskom nivou. Naša zemlja od 18. decembra 2003. ima Počasni konzulat u naselju Zelenika, u blizini grada Her-ceg Novog. Crna Gora je započela pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji. To pruža dodatne mo-gućnosti za intenziviranje bilateralnih privrednih odnosa. Radi što efikasnijeg sprovođenja pregovora poglavlja o agraru od 1. oktobra 2012. do kraja aprila 2013. u Ministarstvu inostra-nih poslova Crne Gore pomagao je stručnjak iz Mađarske. Krajem aprila 2013. na poziv Radoja Žugića, ministra za finansije Podgoricu je posetio dr Arpad Kovač, predsednik Saveta za budžet. Juna 2013. je u Podgorici održan 3. sastanak Mešovite komisije za privredu Mađarske i Crne Gore. Sastanak je ocenjen veoma uspešnim, što može dodatno jačati bilateralne privredne odnose. Dva kopredsednika, i ekspertske de-legacije pod rukovodstvom Petera Sijartoa (Szijjártó Péter) državnog sekretara za spoljnu ekonomiju u Uredu premijera i Branimira Gvozdenovića, ministra Crne Gore za održivi razvoj i turizam su istakli više privrednih grana kao mogućeg motora daljeg jačanja bilateralnih privrednih odnosa. U njih spada razvoj saobraćajne infrastrukture, turizam, energetika i poljoprivreda. Za vreme dvodnevnog susreta potpisana su dva sporazuma o saradnji: među agen-

cijama za razvoj dve zemlje (HITA i MIPA) kao i Mađarske trgovinske i industrijske komore i Privredne komore Crne Gore. Drugog dana razgovora u organizaciji HITA i PKCG održan je forum privrednika uz učešće blizu 30 privre-dnika iz Mađarske. Posete na visokom nivou nastavljene su i u drugoj polovini 2013. Septembra prošle go-dine Crnu Goru je posetio Čaba Hende (Hende Csaba), ministar odbrane i Janoš Martonji (Martonyi János), ministar inostranih poslova Mađarske. 31. oktobra 2013. u Budimpešti održan je susret kopredsednika MKP Mađarske i Crne Gore. U skladu dogovora sa junske sednice MKP u organizaciji Privredne komore Crne Gore i HITA 25. novembra je u Podgorici održan Poslovni forum građevinara Mađarske i Crne Gore. Za vreme posete delegacije Ministarstva za ruralni razvoj Podgorici, 17. februara 2014. Katalin Tot (Tóth Katalin), zamenica državnog sekretara za parlamentarnu, društvenu i međunarodnu saradnju i Petar Ivanović, ministar ruralnog razvoja Crne Gore potpisali su sporazum o bilateralnoj saradnji.

Bili smo zemlja partner u Budvi

Trećeg marta 2014. u Budimpešti u organizaciji HITA održan je Mađarskocrnogorski investi-cioni forum, koji je pružio izvanrednu mogućnost zainteresovanim mađarskim preduzećima da steknu bolji uvid u planirane projekte u Crnoj Gori. Zahvaljujući izvanrednim političkim odnosima naših zemalja, ulozi važne zemlje sa aspekta ulaganja, neprekidnog prisustva MSP na privrednim manifestacijama Crne Gore uz podršku države, kao i aktivnoj ulozi Ambasade Mađarske u Podgorici krajem 2013. godine rukovodstvo crnogorskog preduzeća za organizaciju Jadranskog sajma zamolili su Mađarsku, da se prihvati uloge partnerske zemlje povodom jubileja, 40 godina postojanja Međunarodnog sajma hrane u Budvi. U skladu sa molbom, u organizaciji i uz podršku HITA i Ministarstva ruralnog razvoja Mađarska je bila partnerska zemlja na Međunarodnom sajmu hrane u Budvi, koji je održan od 3. do 5. aprila 2014.

aktivni Bilateralni odnosi

Mađarska i Crna Gora

Odnosi Mađarske i Crne Gore su tradicionalno široki, bez problema i postoje uzajamne simpatije među našim zemljama. Najjača oblast saradnje Mađarske i Crne Gore odvija se u privredi i na tome naročito se možemo zahvaliti ulagačima iz Mađarske, koji igraju važnu ulogu u privredi Crne Gore.

S obzirom, da u Crnoj Gori još nisu prisutni izuzetno kvalitetni mađarski prehrambeni proizvodi, i koji su inače veoma dobro pozna-ti u regiji Srednje Evrope, ova sajamska pri-redba dala je izvanrednu priliku i mogućnost za predstavljanje i afirmaciju mađarskih proiz voda od mesa, mleka, itd. Cilj nam je prvenstveno bio, da putem učešća na Sajmu i kroz prateće stručne programe upoznamo preduzetnike, preduzeća iz okoline sa proizvođačima hrane iz Mađarske, da afirmišemo mađarsku gastronomiju i kul-turu, i da na taj način pomognemo pojavljiva-nju mađarskih proizvoda kako na tržištu Crne Gore, tako i u zemljama regije. Pored predstavnika već spomenutih insti-tucija na sajmu su bili prisutni predstavnici

21 izlagača, zatim naci-onalne agrarne komore, Nacionalne trgovačke kuće i sekcije za Zapadni Balkan Mađarske trgovinske i industrijske komore. Za izvanredan i spektakularan nastup Mađarska je dobila po-sebnu nagradu Sajma. Između 7. i 9. aprila u Podgorici je boravila delegacija Mađarske pri Poslovnom savetu Mađarske i Crne Gore.

Strane su u toku pregovora prvenstveno raz-motrili mogućnost saradnje u oblasti poljo-privrede odnosno agrara.

Razvijena privredna saradnja

Crna Gora je u regiji Zapadnog Balkana naš važan spoljnoekonomski partner, prvenstve-no kao ciljna zemlja izvoza mađarskog kapi-tala, odnosno kao prirodan prostor izgradnje tržišta za MSP. U Crnoj Gori je naša zemlja sa 405 miliona evra FDI treći najznačajniji ula-gač. Proteklih godina dinamično je raslo ula-ganje mađarskog kapitala u Crnoj Gori: CKB, koja je u vlasništvu


Za Mađarsku na planu ulaganja i trgovine Makedonija je jedno važno tržište jugoistočne Evrope, koje je u ekspanziji i nadalje Makedo-niju posmatramo kao perspektivnog partnera. S tom zemljom naša država neguje tradicionalno dobre odnose: decembra 2012. je u pismenoj formi potvrdila svoju višegodišnju praksu. U bilateralnim odnosima zemlju nazivamo prema njenom ustavnom nazivu: Republika Makedonija. U proteklom periodu bilo je više susreta na visokom nivou. Od njih treba istaći zvaničan susret premijera Mađarske i Makedonije, Orbana Viktora i Nikole Grue-vskog u Skoplju 5. decembra 2013. 2011. smo potpisali Sporazum o privrednoj saradnji s Makedoni-jom, koji je u međuvremenu stupio na snagu. 2013. 19. i 20. febru-ara 2013. u Budimpešti je održana osnivačka sednica Međuvladine mešovite komisije za privredu Mađarske i Makedonije. Delegacije pod rukovodstvom Petera Sijartoa državnog sekretara za spoljnu politiku i spoljnu ekonomiju u Uredu premijera i Valona Saraqinija, ministra privrede Makedonije radile su u četiri radne grupe: razvoj poslovne saradnje i MSP, poljoprivreda, energetika i turizam. Povo-dom sednice mešovite komisije Mađarska trgovinska i industrijska

komora (MTIK) je potpisala sporazum o saradnji sa Privrednom komorom Makedonije, a s ciljem razvoja saradnje u turizmu sličan sporazum su potpisali predstavnici nadležnih ministarstava. Još je u proleće potpisan i sporazum o saradnji između Nacionalnog ureda za spoljnu ekonomiju (HITA) i Agencije za razvoj Makedonije (Invest in Macedonia), kao i sporazum o saradnji mađarskog Ministarstva za ruralni razvoj i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Makedonije.

Usklađene aktivnosti

U Skoplju je krajem maja 2013. godine održan novi zvanični susret kopredsednika Mešovite komisije. U toku susreta Strane su se do-govorile o još efikasnijoj bilateralnoj saradnji u oblasti energetike, turizma, građevinarstva i zaštite životne sredine. Istovremeno sa ovim dogovorima održan je susret privrednika, na kojem su učestvovali stručnjaci iz preduzeća obe zemlje i to u zajedničkoj organi-zaciji Privredne komore Makedonije i MTIK. Mađarski privrednici su nakon razgovora u Skoplju posetili Bitolj i Ohrid, gde su se sreli sa čelnicima gradova i privrednicima – poslovnim partnerima. Bilateralna privredna saradnja postaje sve intenzivnija. To potvrđuje, da je već 3. i 4. decembra 2013. u Skoplju održana i druga sednica Mešovite komisije za privredu Mađarske i Makedonije. U toku posete premijera Viktora Orbana Skoplju, drugog dana sednice MKP u zajedničkoj organizaciji HITA i Invest in Macedonia održan je susret privrednika. Priredbu su otvorili premijeri dveju zemalja. U toku posete premijera potpisani su sledeći sporazumi o bilateralnoj saradnji:

intenzivna saradnja

Mađarska i Makedonija

OTPa, je najveća banka u Crnoj Gori, Mađar-ski Telekom je prisutan kroz udeo stečeno u Crnogorskom Telecomu, a Hunguest Hotels je kupio pravo vlasništva jednog primorskog hotela u Herceg Novom. Uz podršku Nacionalnog ureda za spolj-nu ekonomiju (HITA) u toku prošle godine mađarske firme su učestvovale na više saj-mova, i to one firme, koje žele ući na tržišta balkanskih zemalja, odnosno žele razviti već postojeću poslovnu saradnju. Pored razvoja poslovnih odnosa predu-zeća, postoje mogućnosti i za proširivanje saradnje među institucijama. Od njih sva-kako treba istaći, da je septembra 2012. u Podgorici potpisan međudržavni sporazum o naučnotehnološkoj saradnji.

U Crnoj Gori naročito visoko cene naše poslovne odnose i izraženo ulagačko prisustvo Mađarske. Naša buduća saradnja prvenstveno zavisi od toga, da li će Mađarska uspeti da za-drži svoje privredne pozicije u Crnoj Gori. 2011. godine promet roba je povećan za 39%, i dostigao je 83,4 miliona evra. Od toga je naš izvoz od 34,3 miliona evra pokazao rast od skromnih 4%, a naš uvoz je skočio na 49,1 milion evra, i ponovo se skoro duplirao (+81%). Skoro celokupan naš uvoz (98%) čini uvoz obojenih metala (aluminijuma). Značajnu stavku čine još boksit, topioničarski proizvodi, pojedini uređaji za telekomunikaciju, drumska vozila, povrće i voće. U izuzetno značajnom skoku našeg uvoza iz Crne Gore već godina-ma istaknutu ulogu igra sve veći uvoz alumi-nijuma i proizvoda od aluminijuma. 2012. godine izvoz iz Crne Gore je još uvek bio veći od našeg izvoza u tu zemlju. Svaka-ko treba istaći, da je istovremeno vrednost izvoza Mađarske u Crnu Goru povećana je za više od 20%. U 2013oj godini dalje se povećavao izvoz Mađarske u Crnu Goru. Prema podacima CZS (Centralnog zavoda za statistiku) u tom peri-odu naš izvoz je iznosio 53,38 miliona evra, odnosno bio je veći za 28% u odnosu na pret

hodnu godinu. Ta vrednost je veća nego u re-kordnoj 2008. godini. Istovremeno naš uvoz je opao u velikoj meri, što je prvenstveno pos-ledica prekida poslovanja Mal Zrta. Važno je napomenuti, da na prekogra-ničnim prostorima sa mađarskim življem – prvenstveno u Vojvodini – kćerkafirme osnovane zadnjih godina obavljaju sve veći promet sa Crnom Gorom. Vrednost tih poslo-va se samo na indirektan način javlja u bila-teralnom prometu roba.

Dalje perspektive i mogućnosti

Crna Gora sa svojim relativno povoljnim poslovnim okruženjem, niskim nivoom troškova i poreza, ekonomskom politikom koja je u službi ulaganja i napretkom integracionih procesa zemlje može postati jedna od regio-nalnih baza mađarskih preduzeća na Zapadnom Balkanu. Tržište Crne Gore je otvoreno za strana ulaganja, tako da i dalje možemo uspešno izvoziti mađarski nouhau, tehnolo-giju i robu u ovaj region. U razvoju privredne saradnje posebnu ulogu može imati razvoj sistema institucionalnih odnosa, uspostav-ljanje naučne i istraživačke saradnje.


godine iznosio je 334 miliona evra, a time je na 5. mestu najvećih investitora u Makedoniji. Najznačajnija ulaganja iz Mađarske usmerena su u oblast telekomunikacija, prehrambene industrije, poljoprivrede, prerađivačke industrije i mašinske industrije. Mađarska želi sačuva-ti i jačati svoju ulogu investitora u Makedoniji. Proteklih godina karakteristična su bila ulaganja malih i srednjih preduzeća u iznosima od nekoliko stotina hiljada evra do 1,5 miliona evra (manji proizvodni pogoni, distributivni centri, npr. Fornetti, Masterplast, itd.). Navedene firme imaju firmekćerke, koje veoma dobro funkcionišu na prostorima bivše Jugoslavije, i koristeći njihovo poznavanje lokalnih prilika, ulaganja se realizuju uglavnom putem njih. Makedonija je za Mađarsku jedno od važnih izvoz nih tržišta u regiji jugoistočne Evrope. Najvažniji mađarski izvozni artikli su: mašine i oprema, drumska vozila, uređaji telekomu-nikacije, uređaji za snimanje i reprodukciju, električne mašine, uređaji, instrumenti, sirovina za plastiku. Među njih spadaju i proizvodi od gume, papir, karton, tekstilna vuna, tkanine, tekstilni proizvodi, gvožđe i čelik, kancelarijske mašine, mašine za obradu podataka, a u oblasti prehrambene industrije mlečni proizvodi, jaje, pšenica i pšenični proizvodi, drugi prehram-beni proizvodi, životinjsko i biljno ulje, mast, vosak, zatim lekovi i medicinski proizvodi. U uvozu značajnu stavku čine povrće, voće i to-pioničarski proizvodi. Mađarska je do jeseni 2008. god. uspeva-la neprekidno povećavati svoj izvoz na ma-kedonsko tržište, i zahvaljujući tome promet roba je učetvorostručen u periodu od 2005. do 2008. Usled svetske ekonomske krize 2009. god. naš je izvoz opao za 20%, a uvoz za oko 35%. 2010. je izvoz Mađarske prak-tično stagnirao, ali je još uvek bio značajan: iznosio je 103 miliona evra. U našem uvozu prisutan je značajan rast, ali izvoz Makedoni-je u našu zemlju je malog obima i jedva dostiže 6 miliona evra. 2011. godine u prometu roba oseća se spora konsolidacija: naš izvoz je povećan sa 2,4% i iznosio je 105,5 miliona evra, a uvoz uz povećanje od 8,6% iznosio je 6,8 miliona evra. I dalje je prisutna značajna mađarska aktiva, koja je prošle godine iznosila 98,7 miliona evra. 2011. Među trgovinskim partnerima Mađarske 2011. Makedonija je u izvozu bila na 52., a u uvozu na 68. mestu. Na osnovu ukupnog prometa Makedonija je naš 56. partner. Prema podacima HITA 2011. godine izvoz Mađarske u Makedoniju je povećan za 2,4% i iznosio je 105,5 miliona evra, a uvoz iz Makedonije povećan je za 8,6% i dostigao je iznos od 6,8 miliona evra. 2012. je došlo do daljeg rasta mađarskog izvoza. Taj rast je iznosio 13,1%, i povećan je na 119,1 milion evra, a uvoz Mađarske je povećan za 5,2% i iznosio je 8,4 miliona evra. Prema podacima Centralnog zavoda za statistiku 2013. smo izvozili robe u vrednosti od 114,18 miliona evra, što čini 95,8% izvoza u prethodnoj godini, naš uvoz je iznosio 6,47 miliona evra, a to je bilo 76,5% uvoza iz prethodne godine. Dalji razvoj dinamičnih bilateralnih odnosa nagoveštava i to, da je u prva tri meseca naš izvoz povećan sa 14,3%, a uvoz iz Ma-kedonije za 35,2%.

Sve veće interesovanje prema regiji

Pored toga Makedonija sa svojim povoljnim okruženjem za ula-ganja znači novo, do sada neiskorišćeno tržište za preduzetnike iz Mađarske. Naša zemlja raspolaže sa potrebnim iskustvom i znanjem da u skorije vreme u više ključnih oblasti – kao što su energetika, saobraćaj, poljoprivreda i turizam – postane potencijalni partner Makedonije. U odnosima dve zemlje saradnja preduzeća može posta-ti potencijalna tačka proboja, pošto i Mađarska i Makedonija podržava razvoj poslovne kooperacije. U Makedoniji već više od 10 godina rade preduzeća iz Mađarske. MSP Mađarske najveće interesovanje ispoljavaju za projekte na bazi tehnolo-gije i znanja.

• Sporazum o saradnji u oblasti vodo-privrede između Ministarstva ruralnog razvoja Mađarske i Ministarstva za zašti-tu životne sredine i prostornog planiranja Republike Makedonije

• Program kulturne saradnje za 2014-2016. godine između Ministarstva ljudskih re-sursa Mađarske i Ministarstva za kulturu Republike Makedonije

• Plan rada saradnje u obrazovanju i u na-uci za godine 2013., 2014. i 2015. između Ministarstva ljudskih resursa Mađarske i Ministarstva za obrazovanje i nauku Re-publike Makedonije

• Izjava o namerama o saradnji Vodovoda glavnog grada Mađarske i grada Ohrida na planu razvoja usluga vodovoda i kana-lizacije

• Sporazum o saradnji Atlas Travel-a i turo-peratera Skoplja, Ohrida i Bitolja za puto-vanja u Mađarsku i treće zemlje

• Svečano uručenje sertifikata ISO Mi-nistarstvu za rad i socijalna pitanja Re-publike Makedonije – Vialto Kft.

Planira se, da će se treća sednica mađar-skomakedonskog MKP održati u Budimpešti u drugoj polovini 2014.

Značajna ulaganja Mađarske

Mađarska je u protekle dve decenije realizo-vala jedno značajno ulaganje, investicija Te-lekoma Mađarske 2001, koju međutim nisu sledili slični značajni koraci. Iako je bilo više manjih ulaganja, na čelu sa osnivanjem firme Fornettija 2009. godine u vrednosti od 1 mili-on evra, većinu mađarskih ulaganja još uvek čini posao sklopljen pre 10 godina u obla-sti telekomunikacija. No, bez obzira na to, Mađarska je još uvek treći najveći investitor u Makedoniji. Prema evidenciji Narodne banke Mađar-ske uloženi kapital iz Mađarske krajem 2011.

Mađarska zahvaljujući svom geo-političkom položaju, ima izvanredne mogućnosti da sa zemljama Balkana uspo-stavi strateško partnerstvo.


Ervin Szél regionalni ekonomski

savetnik Regionalna ekonomska

kancelarija

Ambasada Mađarske81000 Podgorica, Kralja

Nikole 104.Tel.: +382-20-602-880

+382-20-602-910 Fax: +382-20-625-243

[email protected]

Naplanurazvojaposlovnesaradnjeuspelismoidentifi-kovatisledećemogućnosti:u energetici preduzeća iz Mađarske su spremna da uče-stvuju u projektima izgradnje i razvoja dalekovoda u ci-lju jačanja energetske sigurnosti Republike Makedonije, zatim u projektu razvoja centralne hidroelektrane, kao i u održavanju i razvoju postojećih termoelektrana. Dve zemlje će u buduće sarađivati i u oblasti saobraćaja. U tom cilju će činiti korake radi ubrzanja izgradnje sa-obraćajnog koridora 10, kao i u uspostavljanju do sad nedostajućeg vazdušnog saobraćaja. Preduzeća iz Mađarske će najverovatnije imati mogućnost za učešće i u investicijama za razvoj infrastrukture. HITA će i 2014. godine podržati učešće mađarskih firmi na sajmovima i izložbama, kao i na susretima privrednika u Makedoniji.

HITA planira kolektivno učešće na izložbi „TECHNOMA“, koja će se 2014. održati u Skoplju.

Naročiti rezultat i važan korak predsta-vlja osnivanje Sekcije Zapadnog Balkana unutar Mađarske tr-govinske i industrijske komo-re, koja ima za zadatak razvoj privredno-trgovinske saradnje sa zemljama regije. Novoo-snovana Sekcija ima za cilj da pomogne preduzećima iz

Mađarske u njihovom izlasku na tržišta u regionu (Albani-ja, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Kosovo). Radom sekcije rukovodi Atila Galamboš (Galambos Atti-la), izvršni direktor Communautrade Europe Kfta. Istaknute oblasti saradnje mogu biti: građevinarstvo, energetika, komunalna infrastruktura i ekološka industrija, elektrotehnika, prehrambena industrija i poljoprivreda. Mađarska sa svoje strane nudi iskustva stečenih u pripremama za ulazak u Evropsku uniju, a posebno iskustva u razvoju malih i srednjih predu-zeća.

U skorije vreme možemo računati na još intenzivniju saradnju privrednih komora naših zemalja.

AD JADRANSKI SAJAM ZADRŽAVA PRAVO IZMJENE KALENDARA / RESERVES THE RIGHT TO CHANGE THIS CALENDAR

24 - 28. Septembar / September

08 - 12. Oktobar / October





Sajam automobila / Automobile Show17.

Sajam građevinarstva / Civil Engineering Fair36.

Sajam biznisa / Bussines Fair16.

Sajam vode, vodovodi, sanitarne tehnologijeWater-Water Supply Systems-Sanitary Technologies

9.

Sajam bezbjednos aš e i spašavanjaSecurity, Prot escue Fair

34.

Sajam energe e / Energy Fair2.

A.D. JADRANSKI SAJAM, 85310 Budva, Trg Slobode 5, Crna GoraTel: +382 33 410 400 | Fax: +382 33 452 132

e-mail: [email protected] | [email protected]

ww

w.a

dri

afa

ir.c

o.m

e 2014Kalendar sajmova / Calendar of events


25CONTIREGd.o.o. za inženjerske usluge

Tel.: +36/24/516-340Fax: +36/24/491-826

[email protected] • www.contireg.hu

• Automatizacija, instrumentalizacija• Programiranje PLC upravljanja, displeja• Izgradnja projekata, upravljanje projektima• Ispitivanje toplotnim kamerama, dijagnostika• Mašinska oprema i osvetljenje vazdušnih šatri• Zastupanje proizvoda „Jetter“

(PLC-i, servoi, HMI)

Proizvođač: Piezzo-Technika Kft.

H-1213 Budapest, Hársas u. 21.Tel.: +36/1/276-8872

Mobil: +36/30/[email protected]

Pijezoelektrični upaljač CP2!

Poštovani Čitaoče!

CERLUX Kft. proizvodi

ILI DISTRIBUIRA

SVE VRSTE DELOVA

OD KERAMIKEšto Vam može zatrebati za neki proizvod ili u održavanju.

Glavne oblasti primene:• Električni izolatori• Toplotni izolatori do 1700 °C • Delovi otporni na habanje• Delovi za mašine• Mehanički deloviDodatne informacije:

U skladu sa ranijim usaglašavanjima Mađarskosrpski poslovni sa-vet je 8. maja u Budimpešti, u sedištu OTPa u ulici Baber ugostio je Agenciju za pospešivanje ulaganja vojvođanske vlade (VIP) – saznali smo od Imrea Varge, sekretara poslovnog saveta. Goste je pozdravio Laslo Volf, predsednik poslovnog saveta, za-menik generalnog direktora OTP. Prezentaciju su držali direktorica Agencije (Voivodina Investment Promotion Agency), Emilija Stefa-nović odnosno dva savetnika, Ana Muškinja i Damir Patarčić, koji su nakon prezentacije odgovarali na pitanja. Događaju su prisustvovali članovi Poslovnog saveta, predstav-nici Mađarskosrpske trgovinske i industrijske komore na čelu sa predsednikom Laslom Kovačem, i predstavnici zainteresovanih partnerskih firmi, njih oko 25. Na poziv Poslovnog saveta bila je zastupljena i Ambasada Republike Srbije u Budimpešti: skupu je prisustvovao Oto Kišmarton ekonomski savetnik. Prezentacija je po oceni gostiju iz Srbije i predstavnika pozvanih firmi bila je korisna i interesantna. Nakon polusatnog uvoda pitanja su postavljena u sledećih 45 minuta, a na konkretna pitanja gosti su uvek dali i konkretne odgovore. Nakon formalnog dela usledila je mogućnost neformalnog upoznavanja, razgovora u trajanju od takođe 45 minuta. Gosti iz Novog sada su se posebno zahvalili na prilici što su mogli održati prezentaciju i bili su otvoreni za nastavak slične sa-radnje sa Poslovnim savetom.

razgovori


Evropsko digitalno tržište reklama je za godinu dana povećano sa 12%, prema zbirnim podacima za 2013. godinu potrošeno je 7,3 milijarde evra. Na vrh su došle reklame za mobilna sredstva sa po-većanjem od 128%. Najviše novca su trošili Britanci (7,4 milijardi evra), Nemci su drugi sa 4,6 milijardi. Interesantno je, da su Rusi prikazali najdinamičniji rast (27%), i zahvaljujući tome sa svojih 1,8 milijardi evra došli na 4. mesto evropskih zemalja.

rUšenje rekorda

Kvalitetne čelične cevi i fi tinzi po konkurentnim cenama od FORIMEX KFT-a!

Vaše javljanje očekujemo na: Forimex K� . • H-8600 Siófok, Bajcsy Zs. u. 203.Tel.: +36/84/310-560 • Fax: +36/84/510-719 • Mobil: +36/20/3838-018

+36/20/4113-611 • [email protected] • www.forimex.hu

Iz naše ponude:• šavne i bešavne čelične cevi,• fi tinzi• čelični dodaci i fi tinzi za zavarivanje,• fi tinzi sa navojem i drugi elementi, • armature.

Ispunjavamo pojedinačne i specijalne narudžbe!

Prvenstveno se preporučujemo � rmama, podizvođačima u oblasti gasa, naftne i hemijske industrije, energetike i građevinarstva!

30 godina iskustva u proizvodnji alata!

Za ponudu i cene obratite se na e-mail: [email protected]

Fermy2000 Kft. • H-6724 Szeged, Boros József u. 30.Tel./Fax:+36/62/310-440 • Mobil:36/30/337-8889 • www.fermy.hu

Nudimo Vam svoje slobodne proizvodne kapacitete:• konstrukcija i izrada alata za secanje-savijanje limova i za brizganje plastike,• izrada pojedinačnih delova od lima i plastike (i u malim serijama),• proizvodnja alata i mašinskih delova,• izrada prototipa postupkom 3D. rapid maks. dimenzije 60x80x60 mm, • proizvodnja mikrolivenih delova, proizvoda,• elektroeroziona obrada punom i žičanom elektrodom, proizvodnja elektroda,• proizvodnja nakita.

Preciznost, pouzdanost, kratki rokovi!

• samohodne bušilice „Welco-Drill” i alati za bušenje

• Mo.Di.Tec. drobilice malog obrtaja sa zupcima• Crizaf transportne trake, separatori, odlagači• Main Tech usisivači, dozatori, mešalice, rezervoari• AGS robotizovani elementi za montažu• Liad – ColorSave gravimetrični dozatori• CMG drobilice sa noževima, šrederi i odprašivači.


dinamičan rast

Privredni odnosi Mađarske i Bosne i Hercegovine

Bosna i Hercegovina je 2013. imala nešto bolju godinu sa aspekta spoljne trgovine. 2013. izvoz je veći za 5%, a uvoz je manji za 0,6%. Spoljnotrgovinski deficit im je i ovako značajan. U ukupnom prometu Bosne i Hercegovine od 12 milijardi evra Mađarske je – uz povećanje svog učešća sa 2,8 na 3% sačuvala ugledno 8. mesto iza Hrvatske, Nemačke, Srbije, Italije, Slovenije, Austrije i Švajcarske. Prijateljska nam Turska se nalazi na 9., a Rusija na 20. mestu.U privrednim odnosima Bosne i Hercegovine od posebnog značaja je bila povezanost u biv-šoj Jugoslaviji, zatim sa Austrijom, Nemačkom i Italijom. Republika Srpska se orijentisala ka Rusiji, a Bošnjaci prema Turskoj odnosno ka islamskim zemljama. Statistike međutim poka-zuju, da u spoljnoj politici naglašena simpatija prema Turskoj odnosno Srbiji i Rusiji samo u ograničenim razmerama dolazi do izražaja u trgovinskim odnosima. Mađarska se u trgovini Bosne i Hercegovine nalazi u izrazito povoljnom položaju, što predstavlja poseban stimulans za mađarske izvoznike u sklapanju novih poslova. Između Mađarske i Bosne i Hercegovine potpisani su svi bitniji bilateralni sporazumi u oblasti privrednoekonomskih odnosa, među njima sporazum o zaštiti ulaganja, o izbega-vanju dvojnog oporezivanja, o socijalnom osiguranju, o međunarodnom drumskom prevozu lica i roba, o vazdušnom saobraćaju kao i o veterini. Za naše firme uslove rob-ne razmene reguliše sporazum o trgovini između Bosne i Hercegovine i Evropske unije – kao prilog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Na osnovu bilateralnog sporazuma o privrednoj saradnji, koji je potpisan 2006. godine, formirana je Mešovita komisija za eko-nomsku saradnju Mađarske i Bosne i Hercegovine, koja je zadnji put zasedala u maju 2013, kada su zacrtani konkretni pravci jačanja odnosa u poljoprivredi, energetici, saob-raćaju i zaštiti okoline. Ministarstvo za nacionalnu priv redu i Ministarstvo spoljne trgovine Bosne i Hercegovine sa-rađuje u usaglašavanju aktivnosti na planu podrške MSP. Dva ministarstva finansija su ažurirala sporazum o izbega-vanju dvojnog oporezivanja i tekst čeka na potpisivanje. Bosna i Hercegovina je iza Hrvatske i Srbije 3. naš najveći partner na Zapadnom Balkanu. Promet roba od krizne 2009. godine dinamično raste a naročito je uspešan naš izvoz. Zahvaljujući poljoprivredi i prehrambenoj industriji, kao i prerađivačkoj i hemijskoj industriji u protekle 2 godine povećan je izvoz za 10,4% odnos-no 8,3%, daleko nadmašivši onih 10–15% umanjenja, koje proizilazi iz toga, što MOL od 2011. godine umesto Sazhalombate gorivo u Bosnu doprema iz hrvatskih rafinerija. I u našem uvozu smo uspeli zameniti drugim vrednim materijalima – iz poznatih razloga nedostajući uvoz – boksita od strane MAL. Promet je 2013. – bez obzira na neke smanjene stavke – povećan sa 10,4%, a naša aktiva je i dalje značajna. Bosnia i Hercegovina je za Mađarsku važno izvozno tržište, a naš uvoz čine proizvodi s visokim sadržajem vrednih materijala.Struktura roba je skoncentrisana. Po 10 proizvoda čine 75,4% našeg uvoza odnosno 45,6% izvoza. Naš najvažniji izvozni artikal je hrana, a veće stavke u uvozu su aluminij, korund, čelične poluge.Da nije usledila izmena politike plasmana goriva u MOLu, odnosno da nije došlo do katastrofe MALa, promet umesto sadašnjih 810% godišnjeg rasta bio bi veći za oko 15%. U regionu se smanjuje naš izvoz, dakle ovo je za nas izvanredan rezultat i dokazuje da su trgovinske veze dve zemlje veoma žive. Takvo stanje se zasniva na komplementarnom karakteru privrede dveju zemalja, kao i povećanim aktivnosti-ma mađarskih firmi. Bosnia i Hercegovina je naš partner i na planu izvoza kapitala i privatizacije. Narodna banka Mađarske u vezi Bosne i Hercegovine ne objavljuje podatke, a statistika Bosne i Her-

cegovine je nepotpuna. Prema proceni Kan-celarije za spoljnu privredu pedesetak firmi iz Mađarske je uložilo 150 miliona evra, dok iz Bosne i Hercegovine nije bilo značajnijih ulaganja u Mađarskoj. MOL je 2006. zajedno sa INA iz Hrvatske, koja je bila u MOLovom vlasništvu stekli su 67% udela u Energopet-rolu, pa zajedno sa benzinskim stanicama HOLDINA Sarajevo d.o.o. upravlja sa ukupno 110 benzinskih pumpi, a to je najveća mreža benzinskih stanica. MAL Zrt. je 2004. kupilo 51% državnog udela u „Rudnicima Boksita“ iz Jajca, u kojima sa 150 radnika godišnje eksploatiše 120 kt boksita. Messer Hunga-rogáz Kft. je kupilo Plin Sarajevo d.d, a Ag-rokomplex Zrt. je osnovala kćerkufirmu. Od 2012. Exclusive Change je u ekspanziji, do sada je otvorilo 13 menjačnica. Brojna MSP su otvorola predstavništva, ili s malim kapita-lom distributivna društva. Privreda Bosne i Hercegovine, koja se transformiše, predstavlja pravo tržište za izvoz mađarskih roba i kapitala. Uz promišljene aktivnosti – i uz pomoć Kancelarije za spoljnu ekonomiju Ambasade u Sarajevu – mađarske firme mogu postići daljnje uspehe.

Između Mađarske i Bosne i Herce-govine je na snazi Sporazum o

uzajamnoj zaštiti ulaganja i o razvoju, a u izbegavan-

ju dvojnog oporezivanja odnosno u oblasti soci-jalnog osiguranja valja

primenjivati Spora-zume koji su pot-pisani sa bivšom Jugoslavijom. Mi-nistarstva finansija su ažurirala spora-zum o izbegavanju dvojnog oporezi-vanja, tekst čeka na potpisivanje. R u k o v o d i o c i m a stranih firmi, kao i zaposlenim isplati se analiza o tome, u kojoj zemlji žele plaćati poreze.

Dr Tibor Šilt vodeći diplomata za spoljnu

ekonomiju

Ambasada Mađarske u Sarajevu

71000 Sarajevo, Splitska 2.Tel.: +387/33/205-302

[email protected]


Silky: Čar čistoćeIz ponude hemikalija za domaćinstva: • Gelovi za pranje, omekšivači rublja

i sredstva za čišćenje.• šamponi za kupanje,• tečni sapuni, sredstva za čišćenje.

Satin-Silk Kft. • H-9012 Győr-Ménfőcsanak, Koroncói úti majorTel.: +36/96/447-808 • +36/20/943-0850 • [email protected] • www.satin-silk.hu

U sitnom i velikom pakovanju, direktno od proizvođača!

Pouzdan kvalitet, povoljne cene!

s ptrapa- ack kft.

Uslužno pakovanje: vaze od 1 kg do mašina velikih dimenzija od 50 tona, i na lokaciji naručioca!

Proizvodnja kutija:kutije od talasastog kartona, obični i isecani (u skladu sa FEFCO katalogom, kao i kombinovane kutije sa ulošcima, itd.)

Proizvodnja sanduka:drveni sanduci (bor, OSB i šper ploče), palete, palete po narudžbi, itd.

H-2330 Dunaharaszti, Bláthy O. u. 7.www.strapa-pack.hu

Traženje ponude: [email protected]

Proizvodnja folije za sve industrijske grane!Konkurentne cene, izvanredan kvalitet!

Dodatne informacije:[email protected]

Phoenix-Plast Bt.H-7622 Pécs, Verseny u. 17.

Tel.: +36/72/221-120

Naši proizvodi su:• creva od folije; ravne folije• termoskupljajuće folije; termoskupljajući zatvarači• folije za građevinarstvo• vreće za otpad (u rolnama, sa trakom za vezivanje)

Dimenzije: Širina: između 60-6000 mm Debljina: između 15 i 18 mikrona Štampanje po potrebi u 6 boja

H-9081 Győrújbarát, Kákostó u. 7Tel.: +36/96/423-663 • Mobil: +36/30/924-3259

[email protected] • www.parainesis.hu

U Mađarskoj je industrijska proizvodnja povećana za 10%. Taj rast je rezultat rada prvenstveno sledećih grana: automobilska industri-ja i njeni dobavljači i rast plasmana prehrambene industrije – javio je Centralni ured za statistiku Mađarske. Od 13 podgrupa prerađi-vačke industrije samo je u jednoj registrovan pad proizvodnje, a u ostalima povećanje proizvodnje se kreće od 1,6 do 21,6%. Tako već drugi mesec raste proizvodnja elektronskih proizvoda, u aprilu je – u godišnjem upoređenju – povećanje je iznosilo 7,8%.

rast

Na to pitanje Institut za ispitivanje javnog mnjenja Galup tražio je odgovor u 138 zemalja sveta. Istom metodologijom su se raspitivali o tome, da li su imali pozitivne doživljaje prethodnog dana. Na čelu spiska našle su se zemlje Latinske Amerike. U Paragvaju 87% ispita-nika je odgovorilo sa da, zatim je sledila Panama (86), Gvatemala i Ni-karagva sa po 83%. U Evropi Danska je zauzela prvo mesto sa 82%. Mađarska se našla negde na sredini (72. mesto) sa 67% pozitivnih odgovora. U regiji smo veseliji od Slovaka, Čeha i Rumuna.

gde sU najpozitivniji?


Toll 96 K�.H-4251 Hajdúsámson, Bodzás telep hrsz: 0444/4Tel./Fax: +36/52/200-752 Mobil: +36/30/5131-886 • [email protected] www.besthof.hu •

Sve u jednoj ruci od izleganja jaja do plasmana gotovih proizvoda

Mesnate guske i patke: • držanje umatičenih

životinja • uzgoj i tov• prerada• plasman.

Naš pogon za preradu živine vodene pernate životinje prerađuje u skladu sa normama EU. Naše prerađevine od mesa (gušćije belo meso, bataci, cela guska i cela patka, itd.) plasiramo pod brendom Besthof.

Očekujemo javljanje distributera i veletrgovaca!

H-8093 Lovasberény, Park tér 10.Tel.: +36/22/456-035Fax: +36/22/456-091Zatražite našu pojedinačnu ponudu putem e-maila: [email protected]

Agrar Kft. iz Lovašberenja traži partnere za plasman pšenice, kukuruza, suncokreta, kao i Limousin rasplodnih životinja i životinja za klanje.

PRODAJE SE pravo na eksploataciju 400.000 m³ treseta sa važećim dozvolama za eksploataciju!

Za davanje ponuda i dodatne informacije obratite nam se na:[email protected] • +36/30/269-8330

eFeF Kft.H-7630 Pécs, Edison u. 13.

Tel.: +36/72/550-400 Fax: + 36/72/550-404

[email protected]

Naši proizvodi su:• bez glutena i laktoza,• ne sadrže dodatu soju i • dodato svinjsko meso.

Delikatesi iz Pečuja!• parizeri,• razne vrste šunki,• viršle,isključivo od živinskog i ćurećeg mesa.

Očekujemo javljanje distributera, veletrgovaca!

• Proizvodnja i promet potpunih smeša stočne hrane u vrećama i u rinfuzi za sve vrste životinja.

• Prodaja osnovnih materijala i dodataka za stočnu hranu.• Proizvodnja hrane za pse i mačke premium kvaliteta.

Očekujemo javljanje partnera!

Nagyhegyesi Takarmány Kft.H-4064 Nagyhegyes, Szoboszlói útfél • Tel./Fax: +36/52/566-015

[email protected] • www.nagyhegyesitakarmany.hu

[email protected] • www.agroenta.huMožete naručivati i putem interneta: www.agroentashop.hu

Mašine, oprema i pribor za voćarstvo i vinogradarstvo! Snabdevanje svim rezervnim delovima sa zaliha!

• atomizeri i prskalice ZUPAN i AGROMEHANIKA, rezervni delovi,

• vinogradarska oprema KMG PODLEHNIK,• širok izbor mašina za međurednu obradu

Rezervni delovi za radne mašine: MTZ, T-25, ZETOR, TZ-4-K. Pogonska tehnika, klinasti kaiševi, ležajevi, kardanska osovina i rezervni delovi, maziva

Filternet Kft. ettyóújfalu, Széchenyi u. 65. Tel ww.�lternet.hu

Tehnički filteri od čeličnog i plastičnog pletiva, direktno od proizvođača, u izvanrednom kvalitetu! Iz naše ponude izdvajamo:• Filter ploče za industriju plastike i gume• Pletiva od plastike i bakra za bušenje bunara• Pletiva za sita i rešeta • (nerđajući, plastični, brončani, itd.)• Žice.Posetite naš sajt ili tražite pojedinačnu ponudu putem e-maila!

http://issuu.com/mprivrednik


H-6353 Dusnok, Izsák puszta 2. • Mobil: +36/30/9783-942E-mail: [email protected] • www.magyargomba.hu

Gallicoop fabrička prodavnicaU Sarvašu pored glavnog puta br. 44, na parkingu Gallicoop Zrt-a.

Mi uvek mislimo na Vaš apetit!

Gallicoop Pulykafeldolgozó Zrt.H-5540 Szarvas, Ipartelep 531/1.

Tel.: +36/66/621-500 • Fax: +36/66/[email protected] • www.gallicoop.hu

Predhlađeni, konfekcionirani, smrznuti i prerađeni proizvodi od ćurećeg mesa po diskontnim cenama direktno od proizvođača.

Zanatski sokovi, pekmezi posebnog

kvaliteta, začini, med i proizvodi od meda,proizvodi za dijabetičare.

STORK Kft. (Prehrambena manufaktura)H-2066 Szár, 014/3 hrsz. • GPS koordinate: N 47.484812, E 18.520782Tel.: +36/22/591-000 • Fax: +36/22/591-001 • Mobil: +36 30 520-1898

[email protected] • www.mehes-mezes.hu

DIVLJI PIRINAČ KAVIJAR PIRINČA

Indián Rizs Kft.H-5310 Kisújszállás, Falusziget 0148/4 hrszTel./Fax: +36-59-520-643 • [email protected] • www.indianrizs.hu

Divlji pirinač (crni pirinač) je egzotična žitarica sa ukusom koji podseća na orahe. Lako je svarljiv, bogat mineralima i vitaminima (A, B, B1, B2, D, E) s visokim sadržajem vlakana i niskim sadržajem masti. To je hrana bez glutena. Biljka je preneta iz Minesote i od 1989. godine se u Evropi proizvodi isključivo u Mađarskoj i kao proizvod pripremljen za kuvanje izvozimo u evropske zemlje iz našeg prerađivačkog pogona u Kišujsalašu. Čak i Vama!

U mađarskim voćnjacima ranije je prognozirana rekordna proizvodnja, ali prinosi će usled vremenskih ne-prilika u maju biti tek nešto bolji od osrednjih. Oluja je nanela veće šte-te naročito u zapadnim krajevima zemlje i to prvenstveno kod ranih sorti. Sezona zrenja je ipak došla ranije od uobičajenog, što znači, da proizvođači već sada mogu isporučivati robu u mrežu megamarketa.

Umesto izvanrednog osrednji

Usluge i proizvodi T-System Magyarorszag-a /T-Sistema Madarske/ kao clanice grupacije Deutsche Telekom i T-Systems International-a su dostupni putem lokalnih partnera, sporazuma o saradnji kao i podružnica u više zemalja Srednje i Istocne Evrope, kao i u brojnim zemljama širom sveta. Velikim kompanijama i organima, organizacijama u državnoj upravi nudimo potpunu, sigurnu, bezbednu i konkurentnu informaticku-komunikacionu podršku.Naša ekspertska ekipa od blizu 2000 ljudi radi na tome, da Vam individualnim savetima, konkurentnim znanjem, inovativnim i elasticnim rešenjima pomogne u postizanju poslovnih ciljeva.

Zajedno je moguce.

www.t-systems.hu

UCINIMO ZAJEDNO KORAK U BUDUCNOST!

Sphere_210x280_SRB_14jun.indd 1 16/06/14 13:54

Documents

Mp 2014 02