MPP, Predavanja Nedelja XII

Međunarodno privatno pravoPredavanja, 24.5.2013.

Pravila o međunarodnoj nadležnosti Pravila o međunarodnoj nadležnosti sudovasudova

• Međunarodna nadležnost sudova: direktna i indirektna; isključiva i konkurentna; opšta i posebna; zakonski određena i sporazumno određena.

• Direktna i indirektna međunarodna nadležnost – kriterijum za podelu je procesni momenat u kome se ocenjuje nadležnost i svrha ocene nadležnosti:

Primenom pravila o direktnoj međunarodnoj nadležnosti rešava se, u momentu zasnivanja nadležnosti za odlučivanje, da li je jedno pravosuđe uopšte nadležno, ima li pravo i dužnost da postupa u jednoj stvari

Primena pravila o indirektnoj nadležnosti dolazi u obzir u jednom znatno kasnijem momentu, nakon donošenja pravnosnažne odluke, kada se postavlja pitanje dejstva te odluke u nekoj drugoj državi – tada će se primeniti norme o indirektnoj nadležnosti te druge države u kojoj se traži priznanje sudske odluke (države priznanja) da bi se utvrdilo da li je pravosuđe, koje je donelo odluku (pravosuđe države odluke), bilo nadležno za donošenje odluke.

Doc. dr Žaklina Spalević


• Isključiva i konkurentna međunarodna nadležnost:

Isključiva nadležnost pravosuđa domaće zemlje isključuje nadležnost sudova drugih država – predviđa se izuzetno, u slučajevima kada jedan pravni odnos ima veoma snažne kontakte sa domaćim pravosuđem i postoji izrazit interes da se raspravljanje tih odnosa rezerviše za domaće sudove

Konkurentna nadležnost znači da postoji osnova za nadležnost domaćeg pravosuđa, ali time ne isključujemo nadležnost drugog pravosuđa.

• Prema ZMPP, isključiva nadležnost je predviđena u sledećim slučajevima:

Ako je reč o stvarnopravnim sporovima na nekretninama – pod uslovom da se nekretnina nalazi u domaćoj državi

U postupcima za raspravljanje nepokretne zaostavštine koja se nalazi u domaćoj državi



U bračnim sporovima – pod uslovom da je tuženik domaći državljanin i ima i domicil u domaćoj državi

U sporovima o čuvanju, podizanju i vaspitanju deteta – ako su i tuženi i dete domaći državljani, a imaju i domicil u domaćoj državi

U sporovima radi utvrđivanja i osporavanja očinstva ili materinstva – kada se u ulozi tuženika nađe dete koje je domaći državljanin i ima prebivalište ili boravište u domaćoj državi

U postupku radi davanja dozvole maloletniku da stupi u brak (a brak se zaključuje u inostranstvu) postojaće isključiva nadležnost domaćeg pravosuđa ako su oba verenika domaći državljani; ako se sam brak zaključuje u domaćoj državi – za isključivu nadležnost domaćeg suda u postupku za izdavanje dozvole dovoljno je da je maloletnik domaći državljanin

U postupku za proglašenje umrlim domaćeg građanina

U postupku u kojem se odlučuje o usvojenju ili o prestanku usvojenja lica koje je domaći državljanin i ukoliko u domaćoj državi ima i prebivalište, i u postupku u vezi sa starateljstvom nad domaćim državljaninom.



• Relativna isključiva međunarodna nadležnost: sporove koji proističu iz stranih ulaganja može da rešava samo domaći sud – ali se stranke mogu dogovoriti da spor povere nekoj domaćoj ili stranoj arbitraži.

• Opšta i posebna međunarodna nadležnost:

Opšta naležnost – nadležnost jednog pravosuđa za sve vrste sporova i drugih postupaka; oslonac za opštu međunarodnu sudsku nadležnost je veza sa tuženim, ostvarena preko njegovog prebivališta (za pravna lica – sedišta), a u nekim slučajevima i boravišta.

Posebna nadležnost – kada se nad tuženim nadležnost nekog pravosuđa zasniva za raspravljanje jedne posebne kategorije odnosa, tj. sporova; ista se nad tuženim zasniva van njegovog opšteg foruma, na osnovu nekih drugih kontakata koje je ostvario sa forumom posebne nadležnosti.



• Retorziona međunarodna nadležnost: kada se država odlučuje na "pozajmljivanje" kriterijuma, tj. na upućivanje na kriterijume na osnovu kojih druge države određuju nadležnost sudova koji im pripadaju – to su situacije u kojima strana država propiše "originalne" odredbe o nadležnosti kojima inostrane učesnike u postupku stavlja u potencijalno prilično neugodan položaj.

• Retorziona nadležnost prema ZMPP: za nadležnost domaćeg suda u sporu protiv stranca dovoljno je da, po pravu strane države čiji je taj stranac državljanin, protiv domaćeg državljanina postoji nadležnost njenog suda po kriterijumima nepoznatim domaćem pravu.

• Ako bi domaći sud prihvatio retorzionu nadležnost u nekom slučaju, onda bi se i mesna nadležnost domaćeg suda određivala po kriterijumima prava iz koga je pozajmljena retorziona nadležnost.



• Prema ZMPP, posebna međunarodna sudska nadležnost domaćeg suda postoji, npr:

U slučaju bračnih sporova:

Ako oba bračna druga imaju domaće državljanstvo

Ako je samo tužilac domaći državljanin, ali ima i prebivalište u domaćoj državi

Bez obzira na to kojeg su državljanstva bračni drugovi, ako su imali svoje poslednje zajedničko prebivalište u domaćoj državi, i ako u vreme podnošenja tužbe tužilac ima prebivalište ili makar boravište u domaćoj državi

Bez obzira na državljanstvo bračnih drugova i to što nisu imali zajedničko prebivalište u domaćoj državi, ako samo tužilac ima prebivalište u domaćoj državi, pod uslovom da tuženi pristaje da sudi domaći sud i da je nadležnost domaćeg suda dopuštena prema propisima strančeve države



U sporovima za razvod braka – ako je tužilac domaći državljanin, bez obzira na to da li neko strano pravo dozvoljava nadležnost domaćeg suda, pod uslovom da pravo države čiji bi sud inače bio nadležan ne poznaje uopšte ustanovu razvoda

U sporovima o vanugovornoj odgovornosti za štetu – ako je šteta nastala na teritoriji domaće države

U sporovima o imovinskopravnim zahtevima – ako se na domaćoj teritoriji nalazi imovina tuženika ili pak predmet koji se tužbom traži.

• Zakonski i sporazumno određena međunarodna nadležnost:

Zakonska nadležnost – zasnovana na zakonskim normama i merilima

Sporazumno određena nadležnost (prorogacija nadležnosti) – sporazum stranaka o međunarodno nadležnom sudu (o nadležnosti domaćeg i o nadležnosti stranog suda; sporazum može biti zaključen posle nastanka spora ili pre nastanka spora; sporazum može biti učinjen izričito ili prećutno).



• Forum non conveniens (neprikladan forum): konstatacija da iako postoji nadležnost postupajućeg suda, neka druga jurisdikcija predstavlja mnogo prikladnije i prirodnije mesto da se spor raspravi.

• Nekoliko primera normi o međunarodnoj nadležnosti domaćeg prava:

Bračnoimovinski odnosi – za imovinu na nepokretnosti kada se ista nalazi u domaćoj državi; za imovinu na pokretnim stvarima ukoliko je opšti forum vezan za domaću državu ili ako je u domaćoj državi prebivalište ili boravište tužioca u vreme podnošenja tužbe; ako se imovina nalazi u više zemalja – domaći sud će biti nadležan u pogledu imovine koja se nalazi u inostranstvu samo ako odlučuje i o imovini koja se nalazi u domaćoj državi i ukoliko tuženi pristane na ovo proširenje nadležnosti domaćeg suda

Sporovi o zakonskom izdržavanju – po oštem forumu; kada tužbu podnosi dete koje ima prebivalište u domaćoj državi (ako je dete maloletno, mora imati i domaće državljanstvo); kada tužilac i tuženi imaju domaće državljanstvo; kada je tužilac domaći državljanin i ima prebivalište u domaćoj državi; ako tuženi ima imovinu u domaćoj državi iz koje se može naplatiti izdržavanje



Rasprava zaostavštine –nadležnost domaćeg suda postoji ukoliko se ostavinska masa sastoji iz nepokretnosti koje se nalaze u domaćoj državi, bez obzira na državljanstvo ostavioca ili potencijalnih naslednika; kada je ostavilac domaći državljanin a imovina se nalazi u inostranstvu samo ukoliko se strani sud smatra, po svom pravu, nenadležnim; za pokretne stvari koje se nalaze u domaćoj državi ako je ostavilac bio domaći državljanin; za pokretne stvari koje se nalaze u inostranstvu samo ukoliko se strani sud smatra, po svom pravu, nenadležnim, odnosno ukoliko odbije da raspravlja; ako je ostavilac bio stranac, nadležnost domaćeg suda za pokretnu imovinu koja se nalazi u domaćoj državi postoji, ali će se domaći sud oglasiti nenadležnim ukoliko u državi čije državljanstvo ima ostavilac njen sud nije nadležan da raspravlja tamo locirane pokretnosti preminulog domaćeg državljanina – reč je o specifičnom forumu koji se bazira na reciprocitetu

Delikti – nadležnost domaćeg suda može biti bazirana ili na domicilu tuženog ili na mestu nastanka štete



Stvarnopravni odnosi –za reivindikaciju i druge svojinske tužbe, kao i za tužbe povodom smetanja poseda na nepokretnostima koje se nalaze u domaćoj državi – nadležnost domaćeg suda je isključiva; u sporovima zbog smetanja poseda na pokretnostima – nadležnost domaćeg suda je konkurentna i može biti zasnovana po opštem forumu, na osnovu prećutne prorogacije, i u slučaju kada je na teritoriji domaće države nastalo smetanje

Ugovorni odnosi – sporovi iz ugovora su najčešći primer sporova koji spadaju u prorogiranu nadležnost, međutim, ukoliko sporazuma o nadležnosti nema ili je isti nepunovažan, sporovi iz ugovornih odnosa spadaju u tipične konkurentne sporove, jer se kod njih nadležnost može zasnovati po više osnova: opšti forum, forum imovine ili mesta nalaženja stvari koja se tužbom traži, kao i za spoljnotrgovinske sporove.


Međunarodna litispendencijaMeđunarodna litispendencija• Međunarodna litispendencija: nemogućnost istovremenog vođenja dva postupka

između istih stranaka i o istoj pravnoj stvari pred sudovima u dve različite države.

• Rešenje: ranije pokrenuta parnica u inostranstvu ima određene procesne efekte – domaći sud će prekinuti postupak, po predlogu bilo koje od stranaka, pod uslovom:

Da je prvo, ranije, pred stranim sudom pokrenut postupak

Da je u pitanju spor za koji ne postoji isključiva nadležnost domaćih sudova

Da između domaće zemlje i zemlje u kojoj je ranije pokrenut postupak postoji uzajamnost.

• Rešenje o prekidu: konstitutivnog je karaktera; donošenjem rešenja o prekidu (ne pravnosnažnošću istog) nastupa prekid postupka – znači da se postupak ne prekida ex lege u momentu nastupanja svih okolnosti koje se za prekid traže.


Pravila o međunarodnoj nadležnosti Pravila o međunarodnoj nadležnosti Regulative Brisel IRegulative Brisel I

• Brisel I Regulativa (BR) – postupak unifikacije građanskog procesnog prava EU otpočeo je donošenjem Briselske konvencije o nadležnosti i priznanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima 1968. godine; danas je ta konvencija pretočena u tzv. Brisel I Regulativu, koja:

Ima za cilj olakšanje, liberalizaciju, prometa odluka sudova zemalja članica EU na teritoriji EU u građanskoj i trgovačkoj materiji

Direktno raspodeljuje nadležnost sudovima zemalja članica EU

Omogućuje jačanje pravne zaštite lica domiciliranih u EU.

• Opšti forum: osnovno i glavno pravilo jeste da tuženi koji je domiciliran u nekoj od zemalja EU treba da bude tužen u zemlji u kojoj ima domicil.

• Posebna nadležnost: neko može biti tužen i van zemlje svog domicila – u sporovima iz ugovornih obaveza (forum loci solutionis); za delikte i kvazidelikte (forum delicti commissii); u sporovima iz izdržavanja (sud prebivališta ili uobičajenog boravišta poverioca izdržavanja).



• Zaštita slabije strane (potrošači, zaposleni, osiguranici, korisnici ili držaoci polise osiguranja) je dvojaka:

Slabija strana može jaču stranu tužiti i u zemlji sopstvenog domicila, odnosno za radnike – u zemlji u kojoj su radili ili u kojoj se nalazila jedinica koja ih je zaposlila

Jača strana protiv slabije ne može koristiti posebne osnove nadležnosti, već je mora tužiti u njenom opštem forumu (zemlji domicila).

• Isključiva međunarodna nadležnost – bez obzira na domicil tuženog, isključivu nadležnost imaće sledeći sudovi:

U postupku povodom stvarnih prava na nepokretnosti, uključivši i zakup – isključivo je nadležan forum rei sitae

U postupku koji se tiče registracije ili punovažnosti raznih oblika industrijske svojine – sud zemlje registracije



U postupku povodom upisa u javne knjige – forum zemlje u kojoj se knjiga vodi (zemljišne knjige i trgovački registri)

U postupcima koji se odnose na punovažnost konstituisanja, ništavost ili prestanak postojanja pravnih lica – forum sedišta pravnog lica (pojam sedišta se ceni prema lex fori)

U postupcima koji se tiču izvršenja presude – sud zemlje izvršenja (postupci za predaju pokretnih stvari, zahtevi dužnika protiv izvršenja, zahtevi trećih lica protiv izvršenja, postupci koji se tiču izuzimanja od izvršenja).

• Prorogacija nadležnosti: prorogacioni sporazum se odnosi na sporove iz određenog odnosa; generalna prorogaciona klauzula je zabranjena; prorogacija može biti – izričita i prećutna.

• Forma prorogacionog sporazuma može biti: pismena, usmena a pismeno potvrđena, u skladu sa praksom ranije uspostavljenom među strankama ili u skladu sa formom uobičajenom u međunarodnom trgovačkom saobraćaju.



• Ako je barem jedna od strana u prorogacionom sporazumu domicilirana u EU, efekat sporazuma koji zadovoljava uslove BR je da prorogirani sud automatski postaje nadležan; svi ostali sudovi moraju se oglasiti nenadležnim – osim ako se stranke drugačije ne dogovore.

• Ako su obe ugovornice domicilirane van EU, a ugovore nadležnost nekog suda u EU – punovažnost takvog sporazuma neće se ceniti po normama BR, već po lex fori prorogati; ostali sudovi EU odbiće da raspravljaju taj spor sve dok prorogirani sud eventualno ne otkloni svoju nadležnost.

• Litispendencija po BR: paralelni postupci koji teku o istoj stvari između isth stranaka; prednost ima sud pred kojim je ranije otpočeo postupak – ako je taj sud već utvrdio da je nadležan, svi ostali sudovi odbaciće tužbu i oglasiti se nenadležnim; ukoliko prvi sud još nije odlučio o svojoj nadležnosti, sudovi pred kojima je postupak kasnije otpočeo će prekinuti postupak i sačekati da prvopostupajući sud odluči je li nadležan ili nije – ako odluči da jeste, svi ostali sudovi će se oglasiti nenadležnim.


Vođenje građanskog postupka u Vođenje građanskog postupka u prisustvu elementa inostranostiprisustvu elementa inostranosti

• Element inostranosti nameće specifične procesne situacije i iziskuje posebnu regulativu u nekim pitanjima: ustaljivanje nadležnosti (perpetuatio iurisdictionis), parnična sposobnost stranaca, položaj stranaca u postupku (aktorska kaucija i siromaško pravo) i međunarodna pravna pomoć.

• Ustaljivanje nadležnosti – prema ZMPP za ocenu nadležnosti domaćeg pravosuđa merodavan je momenat kada je parnica počela teći, dakle momenat dostavljanja tužbe tuženom; tri nesporna zaključka koja se mogu izvesti iz ovakve odredbe su:

1. Zakon eksplicitno reguliše samo pitanje momenta merodavnog za ocenu nadležnosti domaćih sudova

2. ZMPP predviđa kao relevantan momenat – momenat dostavljanja tužbe tuženom

3. Zakon ne kaže ništa eksplicitno o ustaljivanju međunarodne nadležnosti.



• Stranačka i parnična sposobnost stranaca:

Stranačka sposobnost – svojstvo nekog subjekta da može biti stranka u postupku, odnosno nosilac procesnih prava i dužnosti

Parnična sposobnost – sposobnost stranke da preduzima punovažne procesne radnje u parnici, kao i da prema njoj budu preduzete punovažne parnične radnje koje imaju procesnopravna dejstva.

• Merodavno pravo za stranačku i parničnu spsobnost fizičkog lica: ceni se prema pravu njegovog državljanstva.

• Merodavno pravo za stranačku i parničnu spsobnost pravnog lica: ceni se na bazi teorije inkorporacije korigovane teorijom stvarnog sedišta.

• Položaj stranaca u građanskom postupku u prisustvu elementa inostranosti: u načelu je izjednačen sa položajem domaćih državljana; razlike postoje u pogledu – aktorske kaucije i siromaškog prava.



• Aktorska kaucija: polaganje određenog iznosa, od strane stranca koji se javlja u sporu kao tužilac, na ime kaucije za obezbeđenje parničnih troškova druge strane, tuženika.

• Da bi došlo do polaganja kaucije za obezbeđenje parničnih troškova, treba da se ispune dva uslova:

1. Da je tužilac stranac ili lice bez državljanstva koje nema prebivalište u domaćoj zemlji; to može biti kako fizičko, tako i pravno lice

2. Da tuženi istakne zahtev za polaganje obezbeđenja.

• Kaucija se daje u depozit suda, u novcu ili drugim vrednostima, i njome mogu biti obuhvaćeni samo troškovi postupka do pravnosnažnosti, ne i po vanrednim pravnim sredstvima.

• O zahtevu za kauciju sud odlučuje rešenjem; do donošenja sudskog rešenja tuženi se može uzdržavati od bilo koje parnične radnje do isteka roka koji je sud ostavio tužiocu za polaganje kaucije.



• Izuzeci od obaveze polaganja kaucije – prema vrsti spora o kome je reč i prema državama odakle je stranac, te neće postojati obaveza za polaganje kaucije ako je reč:

O bračnom sporu, o utvrđivanju ili osporavanju očinstva ili materinstva

O sporu koji se odnosi na zakonsko izdržavanje

O tužbenom zahtevu koji se odnosi na potraživanje tužioca iz radnog odnosa u domaćoj zemlji

O tužbi za izdavanje platnog naloga

O meničnoj ili čekovnoj tužbi

O protivtužbi

O postojanju reciprociteta – ne postoji obaveza polaganja kaucije za strance u čijoj zemlji domaći državljani ne polažu kauciju kao tužioci

O strancima koji uživaju u domaćoj zemlji pravo azila.



• Siromaško pravo: stranka koja ne bi bila u mogućnosti da snosi parnične troškove bez štete po svoje nužno izdržavanje ili po nužno izdržavanje svoje porodice – ima pravo da bude oslobođena plaćanja istih; oslobođenje može biti delimično (oslobođenje od sudskih taksi) i potpuno (oslobođenje od svih troškova).

• Siromaško pravo se priznaje strancima (stranim državljanima i apatridima) koji imaju prebivalište u domaćoj zemlji pod istim uslovima kao i domaćim državljanima; stranci koji nemaju prebivalište u domaćoj zemlji moraju da ispune još jedan uslov – uslov uzajamnosti.

• Stranac (kao i domaći državljanin) sudu mora podneti uverenje (poreska prijava i uverenje o drugim izvorima prihoda) svog nadležnog organa o imovnom stanju; domaći sud nije vezan stavom stranog organa koji je izdao potvrdu, jer ono što je granica siromaštva u jednoj zemlji ne mora imati isto značenje u drugoj.



• Međunarodna pravna pomoć:

Dostavljanje

Izvođenje dokaza (saslušanja svedoka, veštaka, uviđaj); informativno saslušanje stranaka; pribavljanje obaveštenja o adresama i drugim činjenicama; dostavljenje izvoda o stanju prava (tekstova zakona i sudske prakse)...

• Dostavljanje licima u inostranstvu:

Ako je reč o stranim državljanima ili pravnim licima, kao i licima koja uživaju imunitet – diplomatskim putem

Ako je reč o domaćim državljanima – preko domaćeg konzularnog predstavnika ili preko pravnog lica registrovanog za poslove dostavljanja (samo ako lice kome je pismeno upućeno pristane na takav način dostavljanja)

Dostavljanje se može vršiti i posebnom punomoćniku za prijem pismena, koga postavlja inostrana stranka ili domaći sud.



• Komunikacija sa stranim sudom:

U načelu teče diplomatskim posredstvom

Međunarodnim sporazumima su predviđeni i neki drugi, manje komplikovani načini – npr. haške konvencije predviđaju komunikaciju konzularnim putem

Što se jezika tiče – u odsustvu posebnog sporazuma sa određenom državom, i zamolnica i pismena treba da budu sastavljeni na jeziku zamoljene države, ili propraćena overenim prevodom

Što se načina dostavljanja tiče – opšte je načelo da zamoljeni sud postupa po svojim propisima, a na drugi način može da postupa ako postoji izričit zahtev u tom smislu i ako se to ne bi kosilo sa javnim poretkom zamoljene države.

• Principi na kojima se zasniva međunarodna pravna pomoć: princip suverenosti, princip ravnopravnosti i princip efikasnosti.


Documents

MPP, Predavanja Nedelja XII