1

1. POJAM I PREDMET MPP MPP je posebna, nacionalna grana prava, koja je preteno zasnovana na unutranjim pravnim normama, ali obuhvata i norme sadrane u meunarodnim sporazumima.

Postoji vie shvatanja o tome ta je predmet MPP-a. Prema jednom shvatanju, predmet ove grane prava su pravni instituti i pravne norme koje ono obuhvata. Prema drugom shavtanju, predmet MPP-a je reavanje sukoba zakona i sukoba jurisdikcija u pogledu njihove nadlenosti i primene, a prema treem, privatnopravni odnosi sa stranim elementom i njihovo pravno regulisanje. Moglo bi se rei da je tree shvatanje najispravnije. Specifinost ove grane prava je to to su njen predmet svi privatnopravni odnosi koji se prouavaju i u drugim granama prava, asli samo u sluaju kada u sebi sadre strani element. Pored odnosa sa stranim elementom, u predmet ove grane prava spada i sudska nadlenost za reevanje sporova iz privatnopravnih odnosa sa stranim elementom, kao i priznanje i izvrenje sudskih odluka donetih u ovakvim sporovima.

Specifinost normi koje ureuju ovu oblast je u tome to one najee ne reguliu nepostedno i konano neki privatnopravni odnos, nego najee samo odreuju pravo ili sud neke zemlje, koji e taj odnos konano razreiti.2. POJAM I ELEMENTI ODNOSA SA STRANIM ELEMENTOM (PRIVATNOPRAVNI ODNOS SA STRANIM ELEMENTOM)Strani element znai da je pravni odnos vezan za dve ili vie drava, a to znai da taj odnos nije u domenu unutranjeg prava, ve potpada pod meunarodnoprivatno pravo. On se moe pojavitiu raznim elementima nekog privatnopravnog odnosa.

U subjektu privatnopravnog odnosa strani elemnt se pojavljuje kroz dravljanstvo, nacionalnost, domicil, redovno boravite, sedite.

U pravima i obavezama pojavljuje se kroz mesto zakljuenja pravnog posla, mesto nastanka i mesto izvrenja prava i obaveza.

U objektu se strani element izraava kroz mesto nalaenja stvari i kroz nacionalnu pripadnost osnovnih sredstava pevoza.

Strani element moe se pojaviti kod svakog privanopravnog odnosa. Tako npr. u sluaju nasledstva moe se desiti da je umrli dravljanin jene zemlje, da je imao domicil u drugoj zemlji, da su naslednici dravljani drugih drava, da je testament sastavljen u nekoj treoj dravi itd. Ovde se, dakle, pojavljuje vie stranih elemenata, pa je nasleivanje vezano za vie zemalja, a norme MPP-a su tu da ree pitanje koje od prava svih ovih drava e biti nadleno da regulie nasleivanje u ovovm sluaju.

3. NAINI REGULISANJA U MPP Postoji nekoliko naina regulisanja u MPP-u.

Posredno ili koliziono regulisanje je uobiajeno za ovu granu prava. Ono se sastoji u tome da se pravnom normom regulie i odreuje pravo neke zemlje ijom primenom se meritorno i konano regulie odreeno privatnopravni odnos. Naziva se koliziono jer regulie sukob prava dve ili vie zainteresovanih drava koje pretenduju da reguliu odreenji privatnopravni odnos sa stranim elementom.Neposredno regulisanje je direktno regulisanje privatnopravnog odnosa sa stranim elementom. Ovakav nain regulisanja primenjuje se najee kod viestranih meunarodnih konvencija kojima se meritorno reguliu neki privatnopravni odnosi sa stranim elementom.Nacionalno regulisanje vri se kroz donoenje odgovarajuih nacionalnih propisa, najee zakona. Drave su u tom pogledu suverene i samostalne, ali ipak moraju voditi rauna da regulisanje bude uvaavano i od strane drugih drava da bi moglo da proizvede dejstva i u drugim dravama.Meunarodno regulisanje vri se kroz meudravne sporazume. Drave na taj nain ustanovljavaju posebne pravne reime koji se primenjuju izmeu njih, a odnose se na privatnopravne odnose sa stranim elementom u kojima uestvuju njihovi dravljani ili pravna lica. Ovi meudravni ugovori imaju prednost u primeni u odnosu na nacionalno zakonodavstvo.4. OBIM KARAKTERISTIKE I ZNAAJ MPPU pogledu OBIMA postoje u uporednom pravu razliita shvatanja.

1. Po jednom, ova grana prava obuhvata samo pravne norme i institute koji se odnose na sukob zakona.

2. Po drugom shvatanju, pored sukoba zakona obuhvata i sukob jurisdikcija, tj. medjunarodnu sudsku nadlenost i priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka.

3. Po treem, pored navedenih, u mpp spadaju i dravljanstvo, pravn poloaj stranaca, medjunarodna arbitraa i medjunarodna pravna pomo. Naa doktrina prihvatila je ovo stanovite.

KARAKTERISTIKE MPP-A

1) Poseban predmet ove grane prava privatnopravni odnosi sa elementom inostranosti.

2) Razliiti naini regulisanja posredno koliziono regulisanje je svojstveno ovoj grani prava, kao i medjunarodno regulisanje.

3) Reavanje prethodnih pitanja pre svega, odredjivanje postojanja stranog elementa u nekom privatnopravnom odnosu da bi se on kvalifikovao kao odnos sa elementom inostranosti i postao predmet mpp. Pored toga, u materiji sukoba zakona i sukoba jurisdikcija pravne norme i pravni institute reguliu odredjivanje nadlenog prava i nadlenog suda, kao pitanja koja prethode primeni normi koje neposredno reguliu pravni odnos.

4) Specifinost sankcije je u tome to postoje situacije da sud jedne zemlje izrie sankciju, a sud druge zemlje treba da je izvri. Npr. Sud jedne zemlje dosudi naknadu tete za iju naplatu se tuilac mora obratiti sudu druge zemlje, po pravilu, onom gde dunik ima imovinu iz koje naknada tete moe da se naplati.

ZNAAJ MPP-A

Privatnopravni odnos sa elementom inostranosti, medjunarodna nadlenost domaih sudova, priznanje i izvrenje stranih odluka vani su kako za dravu koja ove materije regulie tako i za drave na ije se dravljane i pravna lica ova regulisanja odnose. Sa sve veim kretanjem ljudi, roba, usluga, kapitala, raste broj pravnih odnosa koji u vezi s tim nastaju. A svi oni se prouavaju u okviru mpp.

- odstupanje od normi o medjunarodnoj nadlenosti =derogacija nadlenosti

IZVORI MPP (unutranji izvori, meunarodni izvori, hijerarhija izvora prava, pravna praznina) (5-8)Kao i u drugim granama prava, i u meunarodnom privatnom pravu postoje dve vrste izvora - unutranji i meunarodni izvori.

5.OSNOVNI UNUTRANJI IZVOR MPP-a je Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u odreenim odnosima. Njime je ureena materija sukoba zakona i sukoba jurisdikcija. Meutim, ova materija ureena je i drugim zakonima, kao to su: z. o parninom postupku, z. o izvrnom postupku, z. o osnovama svojinsko pravnih odnosa, z. o autorskim i srodnim pravima, zakon o dravljanstvu itd. 6.MEUNARODNE IZVORE ine ratifikovani bilateralni i multilateralni ugovori, a sud je duan da zna za postojanje tih ugovora, kao i za njihovu sadrinu, jer oni predstavljaju sastavni deo unutranjeg pravnog poretka, pa su sudovi duni da ih primenjuju. U pogledu njih vai pretpostavka da sud poznaje pravo (iura novit curia). To znai da je sud duan da zna za postojanje meunarodnih ugovora koji su na snazi u naoj zemlji, a isto tako, duan je da poznaje njihovu sadrinu i primeni ih kada su za to ispunjeni potrebni uslovi.7.U MPP-u HIJERARHIJA IZVORA predstavlja, u stvari, reavanje pitanja koji od vie propisa koji ureuju materiju MPP-a traba da bude primenjen na konkretni odnos ili pitanje koje se regulie. Prema odredbama Ustava, najvii akt u naoj zemlji predstavlja ustav. Svi ostali zakoni i drugi opti akti, kao i meunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa ustavom. Kada je re o odnosu zakona i drugih optih akata sa potvrenim meunarodnim ugovorima, ustav prednost daje ovim drugim. Ako je ista materija ureena bilateralnim i multilateralnim konvencijama, pradnost u primeni imaju bilateralne. Zakon o MPP-u je opti zakon u odnosu na ostale zakone koji urauju neka pitanja iz ove oblasti, to znai da se njegove odredbe nee primenjivati, ako su odnosi o kojima je re regulisani nekim drugim zakonom ili meunarodnim ugovorom.8.PRAVNA PRAZNINA postoji u situaciji kada odreeni drutveni odnos, koji treba da bude pravno ureen, nije ureen pravnom normom. U ovoj materiji se prilikom popunjavanja praznina koriste se sledea naela:

- naelo bliske veze - znai da za svaki pravni dnos treba utvrditi sa kojom dravom je u najblioj vezi i da pravu te drave treba prepustiti ureenje datog odnosa.- naelo in favorem negotii - primenjuje se ono pravo koje odrava na snazi pravni posao ili pravni odnos, a ne ono po kojem bi taj pravni odnos ili pravni posao postao nitav.- naelo zatite slabije strane - npr kod odnosa izmeu roditelja i deteta, ukoliko je nemogue doi do zajednikog prava, primenie se pravo deteta.- naelo izbegavanja diskriminacije po polu - znai da se domai zakonodavac nikada ne opredeljuje za neko pravo zato to je u blioj vezi sa mukarcem ili enom.9. KOLIZIONA NORMA (POJAM STRUKTURA FUNKCIJA)Koliziona norma je norma koja odreuje pravo koje treba da regulie privatnopravni odnos sa stranim elementom ili sud koji e reiti spor iz takvog odnosa. Koliziona norma ima tri elementa: predmet, nadlenost prava ili suda i element vezivanja.1. Predmet kolizione norme je odreeni privatnopravni odnos za koji se odreuje nadleno pravo. Tako predmet moe biti: brani odnos, ugovorni odnos, usvojenje, imovinski odnos itd.2. Nadleno pravo je pravo neke drave koje treba da se primeni. Ono obuhvata kako njegova materajalna i koliziona pravila.3. Element vezivanja je element kolizione norme pomou koga se pravni odnos vezuje za odreeno pravo, koje treba da ga regulie. U praksi se danas kao elementi vezivanja koriste: dravljanstvo, domicil, redovno boravite, sedite, mesto zakljuenja pravnog posla, mesto izvrenja obaveze itd.ELEMENTI VEZIVANJA

Elementi vezivanja imaju ulogu da privatnopravni odnos veu za odreeno pravo, koje kao nadleno treba da ga regulie. Naziva se i odluujua injenica, jer se njome izmeu vie oblika stranih elemenata koji se pojave u pravnom odnosu samo to elementu daje odluujui znaaj u odreivanju nadlenog prava.

Element vezivanja koji se koristi u nekoj normi izraava opredeljenje odreene zemlje da preko njega podvrgnu odreeni privatnopravni odnos sa stranim elementom pod odreeno pravo, koje e ga regulisati. Upotreba razliitih elemenata vezivanja za iste privatnopravne odnose sa stranim elementom je karakteristika meunarodnog privatnog prava.

Elementi vezivanja mogu biti: dravljanstvo, domicil, redovno boravite i boravite, nacionalnost broda i vazduhoplova, mesto nalaenja stvari, autonomija volje stranaka, mesto zakljuenja, mesto izvrenja, najblia veza, mesto suda.

Svaka drava, u zavisnosti od svojih interesa, odluuje koju je taku vezivanja obuhvatiti kolizionom normom. Tako se npr. neke drave odluuju da preko dravljanstva, kao take vezivanja, odrede nadleno pravo za statusne odnose ili naleivanje, dok se druge opredeljuju za domicil kao taku vezivanja za odreivanje nadlenog prava u tim odnosima.

10. VRSTE KOLIZIONIH NORMIPrema predmetu, kolizione norme se dele na 1. statusne, 2. porodine, 3. nasledne, 4. stvarnopravne, 5. obligacione

Prema elementima vezivanja kolizione norme mogu se podeliti na:

I) Jednostrane - koje odreuju kada e se primeniti domae pravo (npr. za pravnu i poslovnu sposobnost Francuza nadleno je francusko pravo). One su danas retke, jer ne reavaju naelno nadlenost nekog prava. Dvostrane - koje naelno reguliu pitanje odreivanja nadlenog prava (za pravnu i poslovnu sposobnost nekog lica nadleno je pravo iji je on dravljanin).II) Proste - norme koje imaju samo jedan element vezivanja. Sloene - sadre dva ili vie elemenata vezivanja. One se mogu podeliti na alternativne, kumulativne i supsidijarne.

III) Dispozitivne - su one kod kojih subjekti u pravnom odnosu mogu da biraju nadleno pravo. One uglavnom postoje kod ugovornih odnosa.

Imperativne - one kod kojih, prilikom njihove primene, mora da se postupa u skladu sa elementima vezivanja koji su u njima sadrani.

11. DRAVLJANSTVO (pojam i znaaj i naini sticanja)Dravljanstvo je pravni odnos izmeu jednog fizikog lica i jedne drave, na osnovu koga su mu u toj dravi formalno-pravno dostupna sva graanska, politika i ekonomsko-socijalna prava. Ova veza takoe predstavlja i osnov za obaveze koje ta drava predvidi za svoje dravljane.

Koga e jedna drava smatrati svojim dravljaninom svaka drava ureuje suvereno. U MPP-u dravljanstvo je znaajno i kao element vezivanja, ali i kod pravnog poloaja stranaca, kada je potrebno da se utvrdi ne samo da li je jedno lice domai ili strani dravljanin, nego, kada je stranac, ije je drave dravljanin.

Po pravilu, dravljanstvo se regulie posebnim zakonom o dravljanstvu. Takav sluaj je i u naoj zemlji, u kojoj je 2004. godine usvojen Zakon o dravljanstvu.

Dravljanstvo je znaajno i kao element vezivanja, ali i kod pravnog poloaja stranca, kada je potrebno utvrditi da li je neko lice stranac ili domai dravljanin, a kada je stranac, potrebno je utvrditi i to ije je drave dravljanin.Drzavljanstvo je status fizickog lica koji znaci njegovu povezanost sa odredjenom drzavom, na osnovu koje to lice ima najsira gradjanska, politicka i socijalna prava, ali i duznosti. Odnos koji se uspostavlja putem drzavljanstva izmedju fizickog lica

i drzave je javnopravnog karaktera.

NACIN STICANJA DRZAVLJANSTVA

U uporednom zakonodavstvu postoje dva osnovna nacina sticanja drzavljanstva:

drzavljanstvo po poreklu i drzavljanstvo po rodjenju.

Prvi nacin sticanja drzavljanstva znaci da dete stice drzavljanstvo prema drzavljanstvu njegovih roditelja, dok drugi nacin znaci da dete stice drzavljanstvo drzave u kojoj se rodi.

Prvi nacin karakteristican je za drzave koje su tradicicnalno emigrantske, i koje su nastojale da zadrze pod svojom jurisdikcijom gradjana koji napuste njihovu teritoriju.

Drugi nacin sticanja vezuje se za imigrantske zemlje koje su nastojale da podvedu pod svoju vlast novopridosla lica.

Dopunski nacini sticanja su:

- prijem - prihvatanje u drzavljanstvo lice koje prebiva odredjeni period na teritoriji odredjene drzave i ispunjava druge propisane uslove.

- stupanje u braksa licem koje ima drzavljanstvo odredjene drzave - pozakonjenje

- usvojenje.STICANJE DRZAVLJANSTVA REPUBLIKE SRBIJE

Drzavljanstvo RS po poreklu stice dete cije su oba roditelja u trenutku njegovog rodjenja drzavljeni RS, dete rodjeno na teritoriji RS ako je bar jedan od roditelja drzavljani RS u trenutku rodjenja i dete rodjeno u inostranstvu,ako je jedan od roditelja u trenutku rodjenja drzavljanin RS, a drugi roditelj je nepoznat, ili nepoznatog drzavljanstva.ili je lice bez drzavljanstva.

Drzavljanstvo RS po rodjenju stice i dete rodjeno ili nerodjeno na teritoriji RS,ako su mu oba roditelja nepoznata ili lica nepoznatog drzavljanstva, ili je dete bez drzavljanstva.

Ovom zakonskom odredbom se sprecava nastajenje apatrida.

Prijemom se stice drzavljanstvo RS pod sledecim uslovima:

- da lice koje trazi prijem ima 18 god,nije mu oduzeta poslovna sposobnost, ima odobrenje za stalno nastanjenje po propisima o kretanju i boravku stranaca i ima stalno prebivaliste na teritoriji RS i neprekidnom trajanju od najmanje tri gog.

- da lice koje trazi prijem dobije otpust iz stranog drzavljanstva ili podnese dokaz da ce izgubiti drzavljanstvo zemlje ciji je drzavljanin, ili podnese izjavu da se odrice stranog drzavljanstva u slucaju da dobije drzavljanstvo RS.

- da lice koje trazi prije podnese pismenu izjavu da RS smatra svojom drzavom.

Prijem pod olaksanim uslovima predvidjen je za:

- lica rodjena na teritoriji RS, pod uslovom da su boravila na njenoj teritoriji najmanje 2 god i podnesu pismenu izjavu da RS smatraju svojom drzavom

- strance koji su u braku sa drzavljaninom RS najmanje tri god, ako imaju odobrenje za stalno nastanjenje i podnesu pismenu izjavu da RS smatraju svojom drzavu

- iseljenike i njihove potomke, pod uslovom da su punoletni i poslovno sposobni i podnesu pismenu izjavu da RS smatraju svojom drzavom

- lica ciji prijem u drzavljanstvo RS je od interesa RS, na osnovu odluke vlade RS

- pripadnike srpskog naroda ili drugog naroda ili etnicke zajednice - sa teritorije RS koji nemaju prebivaliste RS, pod uslovom da su punoletni i poslovno sposobni i podnesu pismenu izjavu da RS smatraju svojom drzavom

- u slucaju nepotpunog usvojenja, usvojenik stranac koji nije navrsio 18 god, a zivi na teritoriji RS pod uslovom da je usvojilac drzavljanin RS.

12. PRESTANAK DRAVLJANSTVAPravni odnos koji se uspostavlja putem dravljanstva izmedju fizikog lica i drave je javnopravnog karaktera, zbog ega uslove sticanja i gubitka dravljanstva ulaze u iskljuivi domen svake drave. Tako npr. Dravljanstvo Republike Srbije prestaje:

1) otpustom;

2) odricanjem;

3) po meunarodnim ugovorima.

1. Prestanak dravljanstva otpustom - lan 28

Dravljaninu Republike Srbije dravljanstvo Republike Srbije prestaje otpustom ako podnese zahtev za otpust i ako ispunjava sledee uslove:

1) da je navrio 18 godina ivota;

2) da nema smetnji u pogledu vojne obaveze;

3) da je izmirio poreze i druge zakonske obaveze u Republici Srbiji;

4) da je regulisao imovinskopravne obaveze iz branog odnosa i odnosa roditelja i dece prema licima koja ive u Republici Srbiji;

5) da se protiv njega u Republici Srbiji ne vodi krivini postupak za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti, a ako je u Republici Srbiji osuen na kaznu zatvora - da je tu kaznu izdrao;

6) da ima strano dravljanstvo ili dokaz da e biti primljen u strano dravljanstvo.

2. Prestanak dravljanstva odricanjem - lan 33

Punoletni dravljanin Republike Srbije koji je roen i ivi u inostranstvu, a ima i strano dravljanstvo, moe se do navrene 25. godine ivota odrei dravljanstva Republike Srbije.

U pogledu odricanja od dravljanstva deteta do navrene 18. godine ivota shodno se primenjuju odredbe lana 30. ovog zakona. - Dravljanin Republike Srbije koji je podneo zahtev za otpust iz dravljanstva Republike Srbije istim zahtevom moe zatraiti otpust iz dravljanstva Republike Srbije i za svoju decu do navrene 18. godine ivota. Uz zahtev za otpust iz dravljanstva Republike Srbije deteta podnosi se saglasnost drugog roditelja. Ako je dete starije od 14 godina, podnosi se i njegova saglasnost.

Ako su roditelji razvedeni, zahtev za otpust iz dravljanstva Republike Srbije deteta moe podneti samo roditelj kome je dete pravosnanom sudskom odlukom povereno na uvanje i vaspitanje.

Ako drugi roditelj ne da saglasnost za otpust deteta iz dravljanstva Republike Srbije, ili je nepoznatog prebivalita, ili je lien poslovne sposobnosti ili roditeljskog prava, zahtev za otpust deteta iz dravljanstva Republike Srbije e se prihvatiti ako je to, po miljenju nadlenog organa starateljstva, u interesu deteta.

13. DOKAZIVANJE DRAVLJANSTVASvaka drava suvereno odreuje naine dokazivanja svog dravljanstva. Tako se u nekim sluajevima dravljanstvo mora dokazati sertifikatom o dravljanstvu, a u drugim izvodom iz matine knjige, slubenog lista itd. Ono se po pravilu dokazuje nekom javnom ispravom, a u inostranstvu i putnim ispravama.Inostrana javna isprava kojom se dokazuje dravljanstvo mora biti legalizovana, osim kada se dokazuje pasoem. Ispunjenje uslova reciprociteta je potrebno da bi javna isprava kojom se dokazuje dravljanstvo imala dokaznu snagu.

Za lica koja ne mogu da dokau svoje dravljanstvo moe postojati prezumpcija dravljanstva, a svaka drava odreuje uslove pod kojima e neko lice smatrati svojim dravljaninom, kada ono ne moe verodostojnim ispravama da dokae da je njen dravljanin. Takva pretpostavka je oboriva i ostaje na snazi sve dok se ne dokae da takvo lice ima strano dravljanstvo ili da se ve pozivalo na neko strano dravljanstvo.

14. LICA BEZ DRAVLJANSTVALica koja nemaju dravljanstvo nijedne zemlje nazivaju se apatridi. Dva su osnovna razloga zbog kojih nastaju apatridi.

Prvi je taj, to zbog razliitih osnovnih naina sticanja dravljanstva neko lice prilikom roenja ne stekne dravljanstvo nijedne zemlje. Do ovoga dolazi kada se dete rodi u dravi koja prihvata sistem ius sanguinis od roditelja dravljana zemlje koja prihvata sistem ius soli.

Drugi razlog je to nekom licu moe prestati dravljanstvo jedne zemlje, a da pritom ne stekne dravljanstvo druge. To se najee deava kod oduzimanja ili gubitka dravljanstva.

Apatridi nisu poeljna kategorija u meunarodnim odnosima, pa drave preduzimaju mere da izbegnu nastanak apatrida, kako u okviru nacionalnih zakona, tako i u dvostranim meunarodnim ugovorima o pravnoj pomoi i drugim meunarodnim ugovorima.15. LICA SA DVA ILI VIE DRAVLJANSTAVA BIPATRIDI I POLIPATRIDIUsled razliitih naina sticanja dravljanstva u pojedinim zemljama, dolazi do pojave da jedno fiziko lice ima dva ili vie dravljanstava. Drugi razlog takvoj pojavi je u razliitim dopunskim nainima sticanja dravljanstva, koji ne zahtevaju uvek da je prestalo ranije dravljanstvo kada se stie novo.

Lica koja imaju vie dravljanstava imaju viestruka prava i obaveze, koje mogu biti kontradiktorne i dovesti do problema kako u unutranjim, tako i u meunarodnim odnosima. Zbog toga je pojava lica sa vie dravljanstava nepoeljna.

Mogue su dve situacije prilikom odreivanja ijim e dravljaninom jedna zemlja smatrati lice koje ima vie dravljanstava. Prva, kada se pitanje postavi u zemlji ije dravljanstvo je jedno od dravljanstava koje to lice ima. Opteprihvaeno pravilo je da se u tom sluaju ovo lice smatra dravljaninom te zemlje. Druga situacija postoji ako se lice sa vie dravljanstava pojavi u dravi ije dravljanstvo nema. U ovom sluaju neke zemlje prihvataju kriterijum domicila, pa uzimaju da to lice ima dravljanstvo one zemlje u kojoj ima domicil. Druge zemlje kao kriterijum uzimaju efektivno dravljanstvo, kada se u svakom sluaju posebno ispituje, na osnovu niza faktikih okolnosti, koje e se dravljanstvo takvom licu priznati.Na ZMPP kao kriterijum predvia prebivalite, Zakon o dravljanstvu predvia da se dravljanin Srbije, koji ima i neko strano dravljanstvo smatra dravljaninom Srbije kada se nalazi na njenoj teritoriji.16. DRAVLJANSTVO KAO RELEVANTNA INJENICA - TAKA VEZIVANJADravljanstvo kao taka vezivanja javlja se u statusnim, porodinim i naslednim odnosima sa stranim elementom. Prvi put je keo element vezivanja predvieno u francuskom Code Civile.

Lini status fizikog lica obuhvata nastanak i prestanak pravne i poslovne sposobnosti, proglaenje nestalog lica za umrlo, pravo na ime. Za lini status nae pravo predvia dravljanstvo kao element vezivanja, ali kao izuzetak predvia da je lice koje nema poslovnu sposobnost po pravu drave iji je dravljanin, poslovno sposobno, ako ima poslovnu sposobnost po pravu mesta gde je obaveza nastala. Ovaj izuzetak se ne odnosi na porodine i nasledne odnose.Kada je re o porodinim odnosima (brak i brani odnosi, odnosi roditelja i dece, izdravanje srodnika, pozakonjenje i usvojenje), postoje razliita reenja u pojedinim dravama za porodine odnose lica razliitim dravljanstvom. Kada su lica istog dravljanstva, primenjuje se pravo drve iji su oni dravljani, dok neke zemlje predviaju kumulativno i svoje pravo kao lex fori.

Nae pravo predvia dravljanstvo kao element vezivanja za sve ove odnose sa stranim elementom. Pri tom, kada su u pitanju lica sa istim dravljanstvom primenjuje se pravo drave iji su oni dravljani, a ukoliko su lica razliitog dravljanstva, reenja su razliita za pojedine odnose. Pa tako kod uslova za zakljuenje braka, razvod braka i usvojenje predvia se kumulativna primena prava drava iji su dravljani lica o kojima je re. Za materijalne uslove za zakljuenje braka predvia se jo i kumulativna primena naeg prava (lex fori) za apsolutne brane smetnje. Za dejstva braka, dejstva usvojenja i odnose izmeu roditelja i dece, kao supsidijarni element, ZMPP predvia zajedniki domicil.Za nasleivanje sa stranim elementom dravljanstvo je element vezivanja, kako u sluaju nasleivanja cele zaostavtine, tako i u sluaju nasleivanja samo pokretne zaostavtine.Drave koje prihvataju dravljanstvo kao element vezivanja za odreivanje nadlenog prava, usvajaju ga i za utvrivanje sudske nadlenosti u statusnim i naslednim odnosima sa stranim elementom.17. DOMICIL PREBIVALITE KAO RELEVANTNA INJENICA TAKA VEZIVANJADOMICIL (pojam, znaaj i vrste)

Za fiziko lice domicil je centar ivotnih aktivnosti koje ono ima u jednoj dravi. Pravna lica umesto domicila imaju sedite. U naem pravu umesto ovog pojma upotrebljava se pojam prebivalite. Tri su osnovne vrste domicila:

Voljni domicil ima lice koje je trajno nastanjeno u jednoj zemlji i ima nameru da u njoj stalno ivi. U mnogim zemljama postoje posebni uslovi koji se moraju ispuniti da bi lice steklo domicil i to su najee: odobrenje nadlenog dravnog organa, pismena izjava o nameri zasnivanja domicila, boravak odreeno vreme u toj zemlji itd. Danas je est sluaj da jedno lice ima domicil u dve ili vie zemalja. To je mogue jer se ne trai da jedno lice, da bi steklo novi domicil, prestane da ima raniji domicil, ali je to nepoeljna pojava, kao i dvostruko dravljanstvo.

Zakonski domicil je zakonom propisan domicil za odreene kategorije lica. Tako maloletnici imaju doicil u zemlji u kojoj je domicil oca, majke ili zajedniki domicil roditelja; diplomatski predtavnici imaju domicil u zemlji koju predstavljaju, a ne u onoj gde su akreditovana.

Kvazidomicil je domicil koje neko lice nema u jednoj zemlji, ali popropisima te zemlje moe da ga odredi ili ga odreuje s ciljem lakeg preduzimanja i obavljanja odreenih pravnih i procesnih radnji.

DOMICIL KAO TAKA VEZIVANJA

Domicil je predvien kao element vezivanja za odreivanje nadlenog prava za lini status, porodine i nasledne odnose sa stranim elementom. Domicil je bio univerzalno prihvaen kao element vezivanja sve do donoenja Code Civile, kada je prvi put kao element vezivanja predvieno dravljanstvo. U novije vreme domicil se predvia kao supsidijerni element vezivanja za odreivanje nadlenog prava za ugovorne odnose sa stranim elementom.

Nae pravo predvia prebivalite kao element vezivanja u raznim situacijama. Ovaj element vezivanja nae pravo predvia, kao supsidijerni element, za utvrivanje nadlenog prava za ugovornr odnose. Za jednostrane pravne poslove primarni element vezivanja je prebivalite dunika ili njegovo sedite, kad su u pitanju pravna lica. Za line i zakonske imovinske odnose branih partnera koji imaju razliita dravljanstva, nadleno pravo odreuje se i prema njihovom zajednikom prebivalitu.

U svim zemljama, domicil je predvien kao taka vezivanja za odreivanje opte meunarodne sudske nadlenosti. Sud drave u kojoj se nalazi prebivalite tuenog, nadlean je kao opti forum za sve sporove iz privatnopravnih odnosa sa stranim elementom, osim onih za koje je predviena iskljuiva nadlenost ili primarna nadlenost. Opti forum za pravna lica odreuje se prema seditu tuenog pravnog lica.

18. DRAVNA PRIPADNOST (nacionalnoist) PRAVNIH LICA (pojam i taka vezivanja

NACIONALNOST PRAVNIH LICA (pojam, znaaj, utvrivanje)Nacionalnost pravnog lica predstavlja vezanost jednog pravnog lica za jednu zemlju, na osnovu ijeg prava je ono osnovano i u kojoj su mu priznata sva prava i pogodnosti koje se daju domaim pravnim licima. Po pravilu, svako pravno lice ima nacionalnost jedne drave, ali ima i onih koja imaju nacionalnost dve ili vie zemalja, kada se u svakoj od njih smatraju pravnim licem te zemlje. Osim toga, postoje i meunarodna pravna lica, koja nemaju nacionalnost nijedne zemlje, jer su srvorena meudravnim ugovorom, kojim je odreena njihova pravna i poslovna sposobnost, organizacija i nain prestanka.

Svaka drava samostalno odreuje koja lica e smatrati svojim, a koja stranim licima. Postoje dva osnovna kriterijuma za utvrivanje nacionalnosti pravnih lica - prema mestu osnivanja i registracije ili prema seditu pravnog lica. Smatra se da je sedite pravnog lica u onoj zemlji u kojoj se nalazi glavna uprava pravnog lica. Na ZMPP za nacionalnost pravnog lica upotrebljava izraz pripadnost pravnog lica. Kao kriterijum za odreivanje pripadnosti prihvaeno je mesto osnivanja, to znai da sva pravna lica osnovana po naem pravu imaju pripadnost nae zemlje. Kada je re o stranim pravnim licima (osnovanim u inostranstvu), njihova pripadnost se odreuje prema njihovom seditu.NACIONALNOST PRAVNIH LICA KAO TAKA VEZIVANJADomaa pravna lica obino uivaju vie prava i u veem obimu nego strana pravna lica. Zato strana pravna lica koja ele da trajnije posluju na teritoriji neke zemlje, u njoj osnivaju pravno lice, koje se onda smatra domaim i uiva sva prava. Meutim, ni pravni poloaj svih stranih lica u jednoj zemlji nije uvek isti i esto zavisi od reciprociteta, najee predvienog u dvostanim ili viestranim meunarodnim ugovorima.Nacionalnost pravnih lica je u svim zemljama prihvaen element vezivanja za odreivanje nadlenog prava za status i statusna pitanja pravnog lica, od kojih su najvaniji nastanak i prestanak pravnog lica, pravna i poslovna sposobnost, granice odgovornosti za preuzete obaveze. I ovde postoji izuzetak kao kod fizikih lica, pa se kao elemnt vezivanja primenjuje mesto gde je obaveza preduzeta, ako pravno lice nije bilo poslovno sposobno po pravu drave iju nacionalnost ima.Nadlenost domaeg ili stranog suda odreuje se prema nacionalnosti pravnog lica kada je re o likvidaciji pravnog lica, pa e se uslovi i postupak likvidacije obaviti po pravu suda za koji se utvrdi da je nadlean za likvidaciju.

19. NACIONALNOST OSNOVNIH SREDSTAVA PREVOZA (broda i vazuhoplova) kao TAKA VEZIVANJABrodovi i vazduhoplovi imaju poseban znaaj u meunarodnom saobraaju i u meunarodnom privatnom pravu predstavljaju posebnu kategoriju stvari. Njihovo mesto nalaenja nije mogue uvek lako utvrditi, a naroito kada se nalaze na slobodim morima ili slobodnom vazdunom prostoru, koji nisu na teritoriji nijedne zemlje.

Ova prevozna sredstva stiu nacionalnost one zemlje u ije registre su upisani, a za sticanje nacionalnosti upis u registar ima konstitutivni znaaj. Danas je opteprihvaeno da nijedan brod ili vazduhoplov ne moe da uestvuje u meunarodnom saobraaju, ako nema nacionalnost neke drave, i to bez obzira da li se kree u teritorijalnom ili slobodnom moru, odnosnovazdunom prostoru.

Svaka drava samostalno utvruje uslove za upis u registre. Posebno znaajan je uslov koji se odnosi na vlasnitvo broda ili vazduhoplova. Postoje tri osnovna sistema u pogledu ovog uslova. Po prvom sistemu nacionalnost mogu stei samo brodovi i vazduhoplovi koji su u svojini fizikih i pravnih lica koji su njeni dravljani. Po drugom, mogu biti upisani u domai registar ako su u odreenom procentu u svojini fizikih ili pravnih lica, a po treem sistemu, koji danas prihvata mali broj zemalja, ne postavlja se nikakav uslov prilikom upisa u pogledu svojine, tako da brodovi koji su u svojini stranaca mogu da stiu njihovu nacionalnost. Kada se upie u registar brod ili vazduhoplov dobija dokumente koji mu slue kao dokaz da ima nacionalnost zemlje u iji je registar upisan i ima pravo da istakne zastavu te zemlje. Svoju nacionalnu pripadnost brod dokazuje brodskim ispravama koje izdaje nadleni organ zemlje u kojoj je brod registrovan.NACIONALNOST OSNOVNIH SREDSTAVA PREVOZA KAO TAKA VEZIVANJANacionalnost broda i vazduhoplova je znaajna za uivanje odreenih prava, pogodnosti i olakica koje se priznaju brodu, odnosno vazduhoplovu. Tako na primer, pravo na badarenje, kabotau i na ribolov u obalnom moru imaju samo domai brodovi.Kao element vezivanja nacionalnost broda i vazduhoplova je opteprihvaena u svim zemljama za odreivanje prava nadlenog za stvarnopravne odnose iji je predmet registrovani brod, odnosno vazduhoplov. To su, pre svega, svojina i hipoteka na brodu ili vazduhoplovu. Nacionalnost broda je element vezivanja i za odreivanje nadlenog prava za naknadu tete u sluaju sudara brodova (vazduhoplova) na otvorenom moru. Ovaj element vezivanja predvia se u nekim zemljama kao supsidijerni za odreivanje nadlenog prava za ugovor o meunarodnom pomorskom odnosno vazdunom prevozu.Nacionalnost broda je element vezivanja za odreivanje nadlenog suda za sporove iz stvarnopravnih odnosa iji su predmet brod ili vazduhoplov. Razlog tome je u najveoj meri to to se stvarna prava na ovim sredstvima prevoza mogu konstituisati samo upisom takvih prava u registar koji se vodi u onoj zemlji iju nacionalnost ima brod ili vazduhoplov.

Koliziono pravilo koje prihvata nacionalnost broda kao element vezivanja na latinskom glasi lex banderae (pravo zastave broda)20. MESTO NALAENJA STVARI KAO RELEVANTNA INJENICA - TAKA VEZIVANJAMesto nalaenja stvari je cinjenica koja se u najveem broju sluajeva lako utvruje. Meutim, ima stvari za koje nije lako utvrditi gde se nalaze u pravno relevantno vreme, pa postoji fikcija njihovog nalaenja. Tako, npr. za stvar koja se prevozi izmeu raznih zemalja, u naem MPP-u postoji fikcija da se nalazi u mestu odredita, tj. u mestu u koje je poslata.

Mesto nalaenja stvari je opteprihvaeni element vezivanja za odreivanje prava nadlenog za stvarnopravne odnose iji su predmet nepokretnosti, to je posledica znaaja koji nepokretnosti imaju za svaku zemlju, kao i posebnog pravnog reima koji je u svakoj zemlji ustanovljen za stvarna prava na nepokretnostima. Znaaj ovog elementa vezivanja u pogledu stvarnih prava na nepokretnostima je takav da se predvia i za formu pravnih poslova iji su predmet nepokretnosti, a u nekim od zemalja anglosaklonskog prava i za poslovnu sposobnost za sticanje svojine i drugih stvarnih prava na nepokretnostima. Kada je re o pokretnim stvarima tendencije su takve da se i u pogledu njih sve vie mesto nalaenja stvari, takoe koristi kao taka vezivanja za odreivanje nadlenog prava.Na ZMPP, isto tako, za odreivanje nadlenog prava predvia mesto nalaenja stvari, pri emu ne pravi razniku izmeu nepokretnosti i pokretnih stvari.

Ovaj element vezivanja je opteprihvaen i kada je re o odreivanju nadlenosti suda i to apsolutne, iskljuive nadlenosti suda za sporove iz stvarnopravnih odnosa iji su predmet nepokretnosti.21. AUTONOMIJA VOLJE STRANAKA (pojam, vrste, znaaj)U MPP-u autonomija volje znai pravo i mogunost da se odredi nadleno pravo ili nadleni sud za neki pravni odnos sa stranim elementom. Autonomija volje najee se izraava kroz sporazum stranaka o izboru nadlenog prava ili suda za njihov pravni odnos, a taj sporazum moe biti izriit ili preutan. Izriit sporazum je oigledan, pa ne moe proizvesti neke posebne probleme. Situacija je drugaija sa preutnom autonomijom volje. Smatra se da preutna autonomija volje postoji kad se na osnovu odreenih okolnosti koje se nalaze u samom ugovoru zakljuuje koje su pravo stranke izabrale za nadleno. To utvrivanje preutne autonomije volje stranaka vre sudovi koji prilikom utvrivanja uzimaju u obzir razne okolnosti, kao to su: jezik na kome je ugovor zakljuen, odreivanje mesta zakljuenja ili izvrenja ugovora, odreivanje nadlenosti nekog suda itd. I nae pravo poznaje obe vrste autonomije.

Pravi se razlika i izmeu neograniene i ograniene autonomije volje. Neograniena autonomija daje strankama mogunost da izaberu pravo bilo koje zemlje kao nadleno za regulisanje njihovog odnosa, a ograniena prua strankama mogunost da odrede nadleno pravo izborom izmeu odreenog broja prava ili pravo koje ima neke veze sa njihovim pravnim odnosom.Autonomija volje stranaka je element vezivanja za odreivanje nadlenog prava za ugovorne odnose sa stranim elementom. Pravo odreeno za nadleno putem autonomije volje stranaka, primenjuje se i ragulie samo sadrinu ugovornog odnosa, ali ne sposobnost stranaka za zakljuenje ugovora, formu ugovora i stvarnopravna dejstva ugovora. Ugovorne strane mogu da odrede primenu dva ili vie prava za pojedine delove ugovora. esto se predvia da je za izvrenje ugovora nadleno pravo drave u kojoj e se ugovor izvriti.Iako je autonomija volje opteprihvaeni element vezivanja za odreivanje nadlenog prava za ugovorne odnose sa stranim elementom, ipak postoje neka odstupanja. U pogledu predmeta ugovora, odstupanja postoje kada su njegov predmet nepokretnosti (tada se primenjuje kao element vezivanja mesto nalaenja stvari) i kada su predmet izvesna sredstva prevoza, po pravilu brodovi i vazduhoplovi (primenjuje se njihova nacionalnost).Autonomija volje stranke je element vezivanja za odreivanje nadlenog suda i to za sve sporove za koje nije predviena iskljuva sudska nadlenost ili primarna nadlenost posebnog suda.

SUPSIDIJARNE TAKE VEZIVANJA ZA SADRINU UGOVORNIH ODNOSA MERODAVNO PRAVO ZA UGOVORNE ODNOSEMesto zakljuenja ugovora ranije je bilo iroko prihvaeno kao supsidijerni element za odreivanje nadlenog prava za sadrinu ugovora, ali se u poslednje vreme naputa.

Sve zemlje predviaju da nadleno pravo za sadrinu ugovora ugovorne strane mogu da izaberu svojom voljom. Meutim, postavlja se pitanje koje pravo e biti nadleno u sluaju kad ugovorne stranke nisu odabrale nadleno pravo. U tom pogledu reenja se razlikuju od zemlje do zemlje, pa se tako kao supsidijerni elemnti vezivanja javljaju: mesto zakljuenja ugovora, mesto izvrenja ugovora, domicil ili sedite jedne ugovorne strane, najblia veza.

Nae pravo predvia autonomiju volje ugovornih strana kao primarni element vezivanja za odreivanje nadlenog prava za sadrinu ugovora sastranim elementom. Ukoliko nadleno pravo nije izabrano, kao supsidijerni element predvia se sedite jedne strane u ugovoru, i to sedite koje je ta ugovorna strana imala u trenutku prijema ponude. U Zakonu o MPP predvieno je 18 ugovora kod kojih su odreena ova sedita. Za sve ostale ugovore nadleno pravo odreuje se prema mestu gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalite (sedite) ponudioca. Za ugovore koji se odnose na nepokretnosti, iskljuivo je nadleno pravo drave na ijoj se teritoriji nepokretnost nalazi, to znai da je za ove ugovore autonomija volje stranaka iskljuena. Za potraivanje iz ugovora o radu nadleno je pravo drave u kojoj se rad obavlja ili je obavljen.

22. PRAVILO locus regit actum (MESTO ZAKLJUENJA) KAO TAKA VEZIVANJAMesto zakljuenja je po pravilu faktika okolnost, koja se u svakom konkretnom sluaju dokazuje. Nekada je jednostavno utvrditi mesto zakljuenja pravnog posla, kao u sluaju kada je u pismenu kojim se posao zakljuuje, naznaeno mesto zakljuenja. Meutim, postoje i situacije u kojima nije lako utvrditi mesto zakljuenja pravnog posla, kao npr. kad se pravni posao zakljui izmeu odsutnih lica, to je danas est sluaj, naroito kod medjunarodnih trgovinskih ugovora.Postoje tri teorije koje daju odgovor na pitanje koje e se mesto uzeti kao mesto zakljuenja: teorija odailjanja, teorija prijema i teorija saznanja prihvata ponude, pa u tom sluaju svaka drava odluuje o mestu zakljuenja shodno tome za koju se od ovih teorija opredelila.

Kao taka vezivanja, mesto nalaenja javlja se u vie situacija. Nadleno pravo za formu pravnog posla odreuje se prema mestu njegovog zakljuenja. Pitanje forme je jako bitno, jer je njeno potovanje uslov punovanosti pravnog zakljuenog posla. Neke zemlje dozvoljavaju autonomiju volje, tako da strane u pravnom poslu mogu da izaberu pravo nadleno za njegovu formu.Ovaj element vezivanja nekada je bio iroko prihvaen kao supsidijarni element za odreivanje nadlenog prava za sadrinu ugovora, ali se u poslednje vreme naputa. Neke drave ga, meutim, zadravaju kao krajnji element vezivanja ako drugi usvojeni elementi vezivanja ne omogue odreivanje nadlenog prava, kao npr. poljsko, eko portugalsko pravo.23. TAKE VEZIVANJA ZA GRAANSKOPRAVNE DELIKTE MESTO IZVRENJAOsnovni element vezivanja koji se koristi za odreivaje nadlenog prava za graanskopravne delikte je MESTO IZVRENJA DELIKTA. U nekim dravama ovaj element vezivanja je predvien kao jedini, a u drugim kao kumulativni ili alternativni element vezivanja. Kada je kao taka vezivanja predvieno mesto izvrenja, u nekim zemljama uzima se u obzir, kako mesto gde je protivpravna radnja nastupila, tako i mesto gde su nastupile tetne posledice. To dovodi do konkurencije prava dve drave, kada se mesto izvrenja i mesto nastupanja posledice nalaze u razliitim dravama.

Na ZMPP predvia alternativno primenu prava drave gde je radnja izvrena i prava drave u kojoj je posledica nastupila, u zavisnosti od toga koje od ta dva prava je povoljnije za oteenog. Za protivpravnost radnje iz koje je teta nastla, nadleno je i pravo mesta njenog izvrenja i pavo drave gde je posledica nstupila. Dovoljno je da protivpravnost postoji po nekom od ovih prava.

24. NAJBLIA VEZA U MPP Kada stranke ne odrede merodavno pravo, tada se u veini zemalja primenjuje princip najtenje povezanosti ugovora sa odreenim pravom. Reenje koje se sastoji od navedenog principa i koje se, u nekim pravnim sistemima, naroito u anglosaksonskim, prihvata, predstavlja teorija proper law, koje se moe defi nisati kao pravo prema kome je ugovor sainjen ili sa kojim je u najblioj ili stvarnoj vezi. Po Grejvsonu (Graveson) ova teorija predstavlja primenu prava slobodnog izbora merodavnog prava ili statuta za regulisanje njihovih prava i obaveza iz ugovora. Svaki ugovor ima svoj proper law, ak i onda kada nema izriite klauzule o izboru.Teorija proper law govori o tome da, u sluajevima primene merodavnog prava na ugovor, engleski ili neki drugi sud primenjuje ono pravo, koje je, u tom trenutku, najblie.

Ovde se vodi rauna i o pravilima lex loci contractus, odnosno, lex loci solutionis, imajui u vidu da primena merodavnog prava zavisi i od namere stranaka, kao i od ostalih injenica, u nedostatku volje stranaka.Kriterijumi za odreivanje ove veze su vrlo brojni. Po ovoj teoriji, daje se prednost pravu one ugovorne strane, koja je vie u situaciji da postupa po odreenim normama, dok izvrava svoju obavezu, ija je uloga u ugovoru aktivna, bitna za taj ugovor i ije su obaveze iz ugovora kompleksnije. Ipak, ostavlja se mogunost da kod nekih ugovora nije lako odrediti, na ovaj nain, merodavno pravo.Inae, ovu teoriju moemo posmatrati sa dva aspekta, to se tie stranaka i njihove volje. Moemo je posmatrati subjektivno i objektivno. Ukoliko je posmatramo subjektivno, znai da su stranke imale nameru da odrede merodavno pravo, koje je u bliskoj vezi sa ugovorom, i da je ba to pravo, koje su one odredile. U suprotnom, ako je u pitanju objektivni aspekt, znai da ugovor ima tenju vezu sa nekim drugim pravom, to zavisi od niza okolnosti. Ova teorija govori da mnoge injenice iz ugovora upuuju na primenu jednog prava, koje je u najblioj vezi sa tim ugovorom. Merodavnim pravom jedne drave moe biti odreena i orma

i jezik ugovora, koji takoe mogu biti pokazatelji za primenu odreenog prava.25. ZNAAJ I ULOGA lex fori MESTO SUDALex fori ili mesto suda oznaava sud zemlje pred kojim se regulie pravni odnos sa stranim elementom u sporu ili van spora. Ovim pojmom su ujedno obuhvaeni i drugi dravni organi pred kojima nastaje neki privatnopravni odnos sa stranim elementom.

Pravo drave suda koristi se u materiji pravnog poloaja stranaca, da se utvrdi da li je jedno fiziko lice stranac ili domai dravljanin, odnosno kod pravnih lica iju nacionalnost ima.

Brojne su i znaajne situacije u kojima se koristi ovaj element. Pravo Lex fori primenjuje se u materiji pravnog poloaja stranaca, kako bi se utvrdilo iji je dravljanin, a u sluaju pravnih lica, iju nacionalnost ima. Takoe, ovaj element vezivanja koristi se za odreivanje nadlenog procesnog prava, jer sud svake zemlje uvek primenjuje svoja pravila postupka, a isto vai i za postupke drugih organa koji reguliu privatnopravne odnose sa stranim elamentom. Izuzetak predstavlja samo pruanje pravne pomoi, gde je mogue da sud zamoljene drave izvri odreenu procesnu radnju na nain koji odredi inostrani sud u svojoj zamolnici, ali samo ukoliko to nije protivno javnom poretku zamoljene drave.U nekim dravama je pravo drave suda primarni element vezivanja za pojedine pravne odnose, pa se npr. kod porodinih odnosa lica razliitog dravljanstva pravo suda predvia kao jedini ili kumulativni element vezivanja, a kod forme testamenta i graanskih delikata kao kumulativni element vezivanja. U nekim dravama pravo suda se predvia kao supsidijarni element vezivanja za pojedine porodine i ugovorne odnose sa stranim elementom.Mesto suda je opteprihvaeni element vezivanja za odredjivanje nadlenog procesnog prava. Sud svake zemlje primenjuje svoja pravila postupka. Pravo drave suda je u pojedinim dravama primarni element vezivanja za neke privatnopravne odnose sa stranim elementom. Tako se kod porodinih odnosa lica razliitog dravljanstva pravo suda predvidja kao jedini ili kumulativni element vezivanja, a kod gradjanskopravnog delikta kao kumulativni element vezivanja.

26. UTVRIVANJE SADRINE STRANOG PRAVA - SAZNANJE I DOKAZIVANJE STRANOG PRAVAProblem utvrivanja sadrine i primene stranog prava pojavljuje se uglavnom kao posledica primene kolizionih normi.Ako koliziona norma primenjena na konkretni odnos uputi na pravo druge drave, a ne na pravo drave iji nadleni organ postupa u konkretnom sluaju, pred nadlenim organom e se postaviti 2 pitanja:

1. da li je obavezan da primeni strano materijalno pravo, i ako jeste

2. na koji nain da sazna sadrinu tog prava?

Obaveza primene stranog prava U uporednom pravu preovladjuje koncepcija da je organ koji resava o meritumu duzan da konsultuje koliziona pravila uvek kada predmetni odnos karakterise prisustvo stranog elementa, kao i da primeni strano materijalno pravo ako koliziona pravila upucuju na njega.

Stranka koja smatra da na odnos u pitanju terba da se primeni strano pravo, treba da to zahteva od suda i da sudu pruzi dokaz o sadrzini stranih pravnih pravila.

Ako se neko poziva na svoja stecena prava, traba da dokaze kako je ta prava stekao.

Ako ih je stekao na osnovu stranog prava, onda treba i da dokaze sadrzinu norme stranog prava koja je osnov njegovom subjektivnom pravu.

Suprotno shvatanje je da nadlezni organ ima obavezu da primeni strano pravo, to se obrazlaze potrebama medjunarodne saradnje, medjusobnog uvazavanja i koegzistencije razlicitih pravnih poredaka.

U naem zakonodavstvu teoriji i sudskoj praksi prihvaen je stav da se strano pravo tretira kao pravo, odnosno da je nadleni organ duan da primeni strano pravo. U skladu sa l.13 ZMPP sud ili drugi organ e po slubenoj dunosti utvrditi sadrinu stranog merodavnog prava. Saznavanje stranog prava potrebno je samo onda kadje potrebno da se primeni na odreeni pravni odnos i odnosi se samo na materijalno pravo, imajui u vidu to da sud uvek primenjuje svoje procesno pravo. Potreba za saznanjem stranog materijalnog prava nastaje:

- kada koliziona norma upuuje na strano pravo kao nadleno

- kada je potrebno saznati strano pravo zbog primene reciprociteta

- kod priznanja i izvrenja strane sudske odluke

U veini drava ne postoji apsolutna obaveza saznavanja stranog prava. Drave u tom sluaju najee pribegavaju alternativnom reenju, a to je najee primena domaeg materijalnog prava, pod pretpostavkom da je strano pravo jednako domaem.

Na ZMPP predvia da se saznanje stranog prava vri na sledei nain:

sud ili drugi nadleni organ moe da zatrai objanjenje o stranom pravu od organa uprave nadlenog za poslove pravosua ili

stranke mogu podneti javnu ispravu o sadrini stranog prava ili druge isprave i tekstove kao dokaz o stranom pravu (npr. tekstove propisa ili komentare pravnih strunjaka itd.)

Sud moe pribaviti dokaze i preko ministarstva nadlenog za inostrane poslove, diplomatsko-konzularnog predtavnitva ili sline institucije u dravi ije se pravo treba primeniti kao nadleno strano pravo.

Naa drava je 2002. godine pristupila Evropskoj konvenciji o obavetenjima o stranom pravu, kojom se drave ugovornice obavezuju da preko posebno imenovanih organa jedna drugoj pruaju obevetenja o svom materijalnom i procesnom pravu u graanskopravnoj i trgovinskoj oblasti.

Dokazivanje stranog prava vri se javnim ispravama, koje predstavljaju pismena koja izdaje ili potvruje nadleni dravni organ, zatim certifikatima koje izdaju kontrolne organizacije prilikom vrenja kontrole kvaliteta i koliine robe kod ugovora o kupovini i prodaji. Strano pravo moe se dokazivati i putem drugih isprava ipismenih dokaza, kao i svedocima.

PRIMENA NADLENOG STRANOG PRAVA

Primena nadlenog stranog prava vri se nakon to je sud saznao strano pravo, bilo ex officio, bilo uz pomo nadlenog dravnog organa ili stranke u postupku.

Poto se strano pravo ne primenjuje kao injenica nego kao pravo, stranke mogu izjavljivati redovne i vanredne pravne lekove protiv odluka zasnovanih na stranom pravu, kada smatraju da je dolo do pogrene primene stranog prava.

PRAVNE POSLEDICE NEPRIMENE STRANOG PRAVA

Vazna posledica stava da strano pravo ima tretman prava je da se protiv odluka donetih nepostovanjem obaveze primene stranog prava mogu ulagati svi pravni lekovi predvidjeni za slucaj pogresne primene materijalnog prava (zalba i revizija - redovna pravna sredstva; zahtev za zastitu zakonitosti - vanredno pravnno sredstvo).

IZDAVANJE UVERENJA O SADRZINI DOMACEG PRAVA

Ministarstvo Pravde RS nadlezno je za poslove medjunarodne pravne pomoci, sto podrazumeva i davanje obavestenja o sadrzini domaceg prava. Na zahtev nadleznih organa drugih drzava ugovornica ovo ministarstvo izdace uverenje o sadrzini domaceg prava. U uverenju o sadrzini domaceg prava navodi se naziv propisa, datum kada je donesen odnosno kada je prestao da vazi i doslovan tekst odgovarajucih odredbi tog propisa.

27. SUKOB KVALIFIKACIJA U MPPKvalifikacija u najsirem smislu reci znaci podvodjenje cinjenice ili grupe cinjenica pod odredjeni pojam-odredjivanje njihovog mesta u nekom pojmovnom sistemu.

Problem kvalifikacije se u mpp-u javlja se iz dva razloga.

Prvi je sto sepravni pojmovi u razlicitim nacionalnim pravima razlicito definisu i kategorizuju ili se uopste ne definisu.

Drugi razlog je sto organ koji odlucuje u nekom odnosu u kome su prisutni jedan ili vise stranih elemenata,treba da se opredeli u okviru kog pravnog sistema ce izvrsiti definisanje. Vanbrana zajednica kao institut ne postoji u svim pravima.U mpp-u problem kvalifikacije izrazen je u domenu primene kolizionih normi,koje ne uredjuju neposredno predmetni odnos,vec samo upucuju na merodavno pravo koje treba da ga uredi.Stoga problem kvalifikacije u mpp-u u kojem se primenjuju kolizione norme,znaci -materiju sukoba zakona i sukoba nadleznosti.

VRSTE KVALIFIKACIJE

Mogu se razlikovati kvalifikacije pravne kategorije i kvalifikacija tacke vezivanja.

Kvalifikacija pravne norme znaci odredjivanje pravne prirode odredjene cinjenice ili skupa cinjenica i trazenje odgovarajuce kolizione norme.

Kvalifikacija odlucujuce cinjenice se vrsi kada je vec odredjena koliziona norma koja se primenjuje na odnos u pitanju, a trai se odreivanje sadrine pojma odluujue injenice.

NACINI RESAVANJA PROBLEMA KVALIFIKACIJE

Najcesce se problem kvalifikacije resava tako sto nadlezni organ kvalifikaciju vrsi krecuci se okvirima pojmovnih kategorija svoga prava-kvalifikacija lege fori.U novije vreme se predlaze da se ova kvalifikacija dopuni funkcionalnom kvalifikacijom-koja se vrsi tako sto se utvrdi smisao i funkcija odredjene ustanove u pravu iz kog je porekla i zatim u domacem pravu trazi odgovarajuca ustanova sa slicnom funkcijom.

Alternativna kvalifikacija lege fori je kvalifikacija po lex causae - odredjivanje sadrzine pojmova i pravne prirode pojedinih instituta vrsi se primenom pravila merodavnog prava cije materijalne norme uredjuju konkretan odnos.Nedostatak ove alternative je u tome sto je njena primena moguca tek onda kad je merodavno pravo vec odredjeno.

Treci metod kvalifikacije je kvalifikacija pomocu autonomnih pojmova. Primena ove kvalifikacije je moguca u oblastima koje su uredjene medjunarodnim sporazumima.

ZMPP ne sadrzi potpuno resenje problema kvalifikacije.Kada je koliziona norma vec uputila na odredjeno pravo,njegovi pojmovi i ustanove tumace se u skladu sa sadrzinom i smislom koji imaju u tom pravu.Sto se tice prvostepene kvalifikacije,kvalifikacije koja se vrsi u momentu kada se trazi koliziona norma i tumaci njena sadrzina ,domaca teorija i sudska praksa su saglasni da tada treba primenjivati kvalifikaciju lege fori.28. MEUNARODNI JAVNI POREDAKMeunarodni javni poredak je ustanova domeg prava koja odreuje kada e se izuzetno iskljuiti ili ograniiti primena reenja koje inae treba primeniti na osnovu domae kolizione norme u cilju zatite odreenih vrednosti domaeg pravnog poretka koje se ne smeju povrediti.

U meunarodnom privatnom pravu javni poredak obuhvata osnovne norme ili pravne vrednosti domaeg pravnog sistema, koje se u svakom sluaju moraju potovati i zatititi. Sadrane su u razliitim zakonima i drugim propisima kroz naela i norme javnog poretka. Izmeu naela i normi postoje razlike u dejstvu i nainu zatite javnog poretka. Naela ukazuju na granice do kojih se moe ii u primeni stranog prava, tako da spreavaju njegovu primenu bez davanja konkretnog reenja koje pravo umesto stranog treba primeniti. Nasuprot tome, norme propisuju nemogunost primene redovno nadlenog stranog prava sa konkretnim reenjima koja treba primeniti radi zatite domaeg javnog poretka. Na oba naina postie se primena domaeg prava, koje ove norme, kao prinudne, propisuju.

Osim toga to je neodreena, sadrina javnog poretka je i promenljiva, jer se tokom vremena menja, s obzirom na politike, socijalne, ekonomske, moralne i druge uslove. Zavisno od promene vrednosti koje se tite javnim poretkom, menja se i vrednosno zakljuivanje da li je strano pravo u suprotnosti sa meunarodnim javnim poretkom. Zbog toga sudije prilikom primene kolizionih normi uvek moraju da vode rauna o vaeem javnom poretku, bez obzira da li je pravni odnos nastao u vreme prethodno vaeeg javnog poretka.

Meunarodni javni poredak se naroito primenjuje u statusnim i porodinim odnosima.

Klauzula javnog poretka sastoji se u ovlaenju sudije da u konkretnom sluaju ne primeni merodavno strano pravo, ako bi njegova primena bila protivna vrednostima postojeeg pravnog poretka. Ovakvo ovlaenje se sudiji daje jer zakonodavac zna da kolizionom normom koju je propisao nee moi da prevazie sve razlike koje postoje izmeu domaeg prava i drugih pravnih sistema. Ta klauzula u stvari predstavlja pravno sredstvo kojim e zatititi domai pravni sistem.

Da bi se klauzula mogla primeniti potrebno je da budu ispunjeni odreeni uslovi:

- da je nadleno strano pravo

- da je rezultat primene stranog prava nespojiv sa domaim javnim poretkom

- da postoji odreena veza izmeu sluaja i drave suda (najee preko dravljanstva, prebivalita ili redovnog boravita stranaka)

29. UZVRAANJE (renvoi) I UPUIVANJE (PREUPUIVANJE)

Uzvraanje postoji kada koliziona norma domaeg prava pedvia primenu stranog prava, a koliziona norma stranog prava uzvraa na domae pravo i time ukazuje na primenu polaznog prava.

Do upuivanja dolazi kad koliziona norma stranog prava ne uzvraa na polazno pravo, nego ukazuje na primenu prava neke tree drave.

Da bi bilo mogue uzvraanje i upuivanje, potrebno je da budu ispunjeni odreeni uslovi:

1) da je uzvraanje doputeno

2) da domaa koliziona norma predvia primenu stranog prava koje za isti odnos sadri dvostranu kolizionu normu

3) da postoji razliitost kolizionih normi polaznog i stranog prava u pogledu prihvaenog elementa vezivanja

4) da postoji odgovarajui injenini sklop

Osnovno pitanje kod uzvraanja i upuivanja je koliko daleko treba see lanac upuivanja. O tom pitanju su se u teoriji i zakonodavstvu su se izdvojila dva stanovita. Prema jednom, ree zastupljenom treba prihvatiti prvo upuivanje nezavisno od kolizionih normi drave na koju se upuuje. Prema drugom, lanac upuivanja moe biti veoma dug, meutim, to po pravilu nije sluaj, jer drave ne poznaju toliko razliitih elemenata vezivanja za istu pravnu kategoriju. Do prekidanja lanca moe doi kad neko od prava na koje se upuuje prihvati da budu primenjene njegove norme, ali do prekida moe doi i usled zaaanog kruga. U tom sluaju najprihvatljivijia bi bila primena supstancijalnog prava na koje ukazuje koliziona norma polaznog prava, kao da upuivanja nije ni bilo.

Savremeno pravo uglavnom predvia selektivnu primenu ustanove uzvraanja, tako to se odreuje konkretna materija u kojoj se uzvraanje iskljuuje. Obino se renvoi iskljuuje kod ugovora i delikata i to zbog toga to je po svojoj prirodi u suprotnosti sa autonomijom volje koja kod ova dva instituta moe postojati u pogledu izbora merodavnog prava.

30. MOBILNI SUKOB ZAKONAPod conflict mobile shvatamo svojevrsnu kombinaciju vremenskih i prostornih sukoba zakona do kojih dolazi kada se protekom vremena menjaju injenice na kojima se zasniva taka vezivanja i to na taj nain to se vezuju za vie pravnih poredaka potencijalno merodavnih prava. Dakle problem je u postojanju promenjivih taaka vezivanja. osnovna slinost izmedju mobilnog sukoba zakona i izigravanja zakona )fraus legis) je u tome to problem nastaje promenom injenice koje taka vezivanja smatra relevantnim i njihovo vezivanje za drugo pravo. Da bi takva promena predstavljala izigravanje zakona, treba da postoji i namera izigravanja na strani lica koje stvara nove injenice, zatim da izigravanje ima za cilj izbegavanje domaih imperativnih materijalnih normi.

Razlika postoji i po posebnim posledicama. Ako su prisutni svi elementi izigravanja zakona dolazi do sankcionisanja te pojave, a ona se sastoji u tome to se ne primenjuje pravo na koje taka vezivanja ukazuje preko novostvorenih injenica ve se primenjuju materijalne norme prava koje su se htele izbei.

Nasuprot tome kod mobilnog sukoba zakona reenje ne mora biti u ignorisanju novostvorenih injenica. Da bi nastao mob. sukob zakona treba da postoje minimalni uslovi za primenu vie prava za koje se sukcesivno vezuje taka vezivanja. To znai da u vreme kada taka vezivanja ukazuje na prvo od prava ija primena dolazi u obzir, potrebno je da ve postoji jedno pravno stanje iz kojeg se potom radja sporno subjektivno pravo.

Specifinost mob.sukoba zakona je u tome to se menja jedna koliziono pravno relevantna injenica, koja se pri tome sukcesivno vezuje za vie prava i time stvara svojevrsnu sintezu sukoba zakona u vremenu i prostoru.

Kod reavanja mob.sukoba zakona reenje se izvodi iz teorije steenih prava ali se u savremenoj doktrini istiu rezerve u pogledu korienja ove ideje.

Jedno drugo reenje polazi od izjednaenja problematike mob.sukoba zakona sa pitanjem vremenskog vaenja pravnih normi. Nasuprot ideji da se pojedini mob.sukobi zakona mogu reiti na bazi istog principa, javlja se shvatanje da je ispravnije postaviti posebna pravila za pojedine oblasti u kojima se javlja problem. Ovaj drugi prilaz postaje najefikasniji kada je sam zakonodavac svestan problema te nastoji da i vremenski precizira pojedine take vezivanja koje esto daju povoda mob.sukobu pretvarajui ih iz promenljivih u konstantne take vezivanja ovaj metod koristi i na ZMPP.31. PRETHODNO (prejudicijalno) PITANJE

Ukoliko je za reavanje po tubenom zahtevu u jednoj pravnoj stvari )glavno pitanje) potrebno prethodno reiti da li postoji neko drugo pravo ili pravni odnos od ijeg reenja zavisi odgovor na glavno pitanje postavljeno sudu, a predstavlja samostalnu pravnu celinu govori se o prethodnom pitanju. sa aspekta MPPa pret.pitanje se moe definisati kao pravni odnos dispozitiva materijalno pravne norme prava merodavnog za glavno pitanje.

U MPP-u pret.pitanje se postavlja ako su ispunjeni sledei uslovi:

1. Za glavno pitanje a na sonovu domae kolizione norme mora biti merodavno strano materijalno pravo, ukoliko strano pravo nije merodavno za glavno pitanje merodavno je domae pravo.2. Drugi uslov sadri u sebi 3 poduslova: 1. Prethodno pitanje mora u svom injeninom stanju sadravati inostrani element; 2. ono mora biti samostalna pravna celina podobna da se pojavi i kao glavno pitanje ili kao prethodno;

3. Materijalno pravni rezultat do kojeg vodi povezivanje sa osloncem na lex fori treba da bude razliit od materijalnopravnog rezultata do kojeg se dolazi ako se kao taka vezivanja usvoji lex causa.U teoriji i praksi su se izdvojila 3 naina reavanja problema:

1) jedan broj autora zalae se za tkz. zavisno povezivanje merodavno materijalno pravo za prethodno pitanje odreuje se primenom kolizione norme prava koje se ima primeniti na glavno pitanje povezivanje lex causae2) po drugim autorima formula povezivanja je da e se o prethodnom pitanju suditi sa aspekta MPPa na isti nain kao da je ono glavno lex fori3) po treima u svakom konkretnom sluaju treba vagati interese te se opredeljivati ili za naelo meunarodne ili unutranje harmonije32. KLAUZULA ODSTUPANJA - ODSTUPANJE OD PRIMENE NADLENOG PRAVA (pojam, znaaj, osnovi i odstupanja)KLAUZULA ODSTUPANJA je zakonska odredba kojom zakonodavac ovlauje sudiju da ne primeni nadleno pravo, ako je oigledno da spor ima samo daleku vezu sa tim pravom a mnogo bliu vezu sa nekim drugim pravom.

Kolizione norme su norme opteg karaktera i bave se reavanjem uobiajenih, tipinih sluajeva privatno pravnih odnosa sa stranim elementom. Iz tog razloga moe se dogoditi da u konkretnom sluaju jedan spor bude u slabijoj vezi sa pravom na koje ukazuje koliziona norma, a u mnogo blioj vezi sa nekim drugim pravom. Tako dolazimo do spornog pitanja koje pravo u tom sluaju primeniti.

Klauzula odstupanja omoguava sudiji da izvri korekciju domae kolizione norme i primeni pravo sa kojim je sporni odnos u najblioj vezi.Dakle, odstupanje od primene domae kolizione norme je mogue samo ako domae pravo predvia ovu klauzulu. Ovo je noviji institut meunarodnog privatnog prava, od kojeg treba razlikovati odredbe o najblioj vezi koju pojedini zakoni o MPP propisuju kao kriterijum za odreivanje nadlenog prava.

Pored ove opte klauzule odstupanja postoji i specijalna klauzula odstupanja, koja se od opte razlikuje po tome to se ne primenjuje za regulisanje kompletne materije sukoba zakona, ve odreenih pravnih oblasti, po pravilu ugovornih odnosa i vanugovornih obaveza iz protivpravnih radnji.Nae pravo ne predvia klauzulu odstupanja.

Radna verzija Zakona o medjunarodnom privatnom pravu

Klauzula odstupanja

1. pravo merodavno na osnovu odredaba ovog zakona izuzetno se ne primenjuje ako je na osnovu svih okolnosti sluaja oigledno da odnos ima veoma slabu vezu sa dravom ije je merodavno, a ima veoma blisku vezu sa nekom drugom dravom.

2. Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog lana, primenjuje se pravo drave sa kojom je odnos u veoma bliskoj vezi.

3. odredba stava 1. ovog lana se ne primenjuje ukoliko je izvren izbor merodavnog prava u skladu sa ovim Zakonom.

Kao i norme materijalnog prava i kolizione norme su namenjene regulisanju naeih tipinih sluajeva. Stoga se moe dogoditi da u pojedinim sluajevima konkretni spor ima samo vrlo slabu vezu sa pravom na koje ukazuje koliziona norma, a da se nalazi u mnogo tenjem odnosu sa nekim drugim pravom. Tada se, sasvim osnovano, moe postaviti pitanje koje pravo primeniti ono na koje ukazuje koliziona norma ili pravo koje se zaista nalazi u najblioj vezi sa sluajem.

Sudija e moi da izvri korekciju domae kolizione norme id a primeni pravo sa kojim postoji najblia veza ako je zakonodavac u domaem meunarodnom privatnom pravu predvideo klauzulu odstupanja, odnosno ako je predvideo odredbu kojom sudiju neposredno ovlauje da tako postupi.

Opta klauzula odstupanja je relativno nova ustanova u teoriji i praksi sukoba zakona. Od opte klauzule odstupanja treba razlikovati odredbu o najtenjoj vezi koju pojedini zakonodavci unose u svoje zakone o mpp-u, kako bi izriito proklamovali temeljni princip kodifikacije.

Specijalne klauzule odstupanja su takoe zasnovane na principu najtenje veze. Od opte klauzule razlikuju se po tome to se ne primenjuju za regulisanje celokupne materije sukoba zakona, ve pojedinih uih oblasti po pravilu, ugovora i vanugovornih obaveza koje proizilaze iz protivpravnih radnji.

33. IZIGRAVANJE ZAKONA (fraus legis)Izigravanje zakona je postupanje po zakonu s namerom da se ostvari svrha koju zakon u stvari zabranjuje ili da se ostvari svrha koju zakon ne predvia. Ono se realizuje vetakim stvaranjem ili promenom postoeih injenica na osnovu kojih se odreuje nadleno pavo, pa se tako postie primena nekog drugog prava, a ne onog koje bi bilo nadleno da do te promene nije dolo. Cilj izigravanja zakona je da subjekti na svoj odnos primene povoljnije pravo od prava ije bi materijalnopravne norme redovno trebalo da se primene.Razliiti pravni sistemi sadre razliite kolizione norme, tako da u materiji meunarodnog privatnog prava veoma esto mogu nastati uslovi za izigravanje zakona. To se najee vri ciljnim unoenjem stranog elementa ili njegovim promenama radi ostvarenja prava ili nekih interesa koji se po redovnom toku stvari ne bi mogli ostvariti.

Izigravanje zakona moe se sresti u svim oblasima MPP, a najee se takvi sluajevi javljaju u oblasto branih i porodinih odnosa. Domai sud uvek e voditi rauna o izigravanju normi domaeg prava, ali nema obavezu da vodi rauna o tome da li je izigrano strano pravo.

Izigravanje zakona moe biti posredno i neposredno. Neposredno izigravanje postie se zloupotrebom normi o meunarodnoj nadlenosti, a posredno zloupotrebom normi o priznanju i izvrenju stranih odluka.

Elementi izigravanja zakona su: promena injenica, namera izigravanja i predmet izigravanja.Promena injenca vri se promenom postojeih ili stvaranjem novih injenica, pravno dozvoljenom i voljnom radnjom. Ona predstavlja objektivni element izigravanja zakona koji dovodi do promene nadlenog prava.

Namera izigravanja zakona je subjektivni element i ona se procenjuje na osnovu izvesih objektivnih kriterijuma. U MPP do izigravanja zakona najee dolazi zbog:

- mogunosti dobijanja neeg to se prema rednovno nadlenom pravu ne moe dobiti

- nepristajanja na sve posledice promene injenica (npr. neko lice promenom dravljanstva ostvari odreeni cilj, ali nije spremno da prihvati ostale posledice koje proizilaze iz cinjenice da je promenilo dravljanstvo-npr. da ispunjava odreene obaveze koje mu novo pravo namee) -povratka u izigrani pravni sistem

Sankcionisanje izigravanja zakona nije tako iroko prihvaeno kao sankcionisanje povreda meunarodnog javnog poretka.Kod neposrednog fraus legis-a posledica se satoji u tome da uinjena promena nee biti uzeta u obzir i sud e primeniti redovno nadleno pravo. Kod posrednog, posledica se sastoji u uskraivanju priznanja stranoj odluci na koju se pred domaim sudom poziva lice koje je izvrilo izigravanje.

Na ZMPP predvia samo neposredno izigravanje.

34. UZAJAMNOST RECIPROCITET (pojam, znaaj, dokazivanje)Recipricitet je institut MPP koji drava upotrebljava kako bi obezbedila jednako ili slino pravno regulisanje ili tretman od strane drugih drava. Uzajamnost se smatra jednim od najvanijih principa MMP jer se njime postie potovanje principa jednakosti drava.

Najee se javlja u materiji pravnog poloaja stranaca, meunarodne pravne pomoi i izvrenja stranih sudskih i arbitranih odluka, dok se u materiji sukoba zakona ne primenjuje.Svaka drava, u skladu sa svojim interesima, odreuje u kojim sluajevima mora da postoji reciprocitet, kao i vstu reciprociteta. Zbog toga se deava da je uivanje nekog prava stranaca u jednoj zemlji dozvoljeno kao opte pravo, a u drugoj kao relativno rezervisano, uslovljeno reciprocitetom, i obrnuto.

Postojanje recirociteta utvruje se od strane organa jedne drave u svakom konkretnom sluaju kad se pred njih ovo pitanje postavi i ono se vri u odnosu na odreenu zemlju. Pa se tako npr. kod meunarodne pravne pomoi utvrivanje reciprociteta vri u odnosu na zemlju iji organ je uputio zamolnicu ili iji organ je izdao javnu ispravu kojoj treba priznati dokaznu snagu. Postoje tri osnovna sistema u pogledu utvrivanja i dokazivanja reciprociteta.

Prvi sistem je takav da odgovarajui dravni organ u jednoj zemlji daje jednostranu izjavu o postojanju reciprociteta u odreenoj materiji sa nekom zemljom, tako da nije potrebno da sud ili drugi organ u svakom konkretnom sluaju utvruje postojanje reciprociteta.

Prema drugom sistemu sud po slubenoj dunosti treba da utvrdi postojanje reciprociteta. Zemlje koje prihvataju ovaj sistem esto predviaju tzv. pretpostavljeni reciprocitet, po kome se smatra da reciprocitet postoji dok se suprotno ne dokae.

Trei sistem predvia da stranka mora da dokae postojanje reciprociteta, a sud ima dunost da oceni dokaze koja ona podnese.U naem pravu prihvaen je pretpostavljeni reciprocitet, a kad je potrebno da ga sud ili drugi dravni organi utvrde, onda se to obavlja po slubenoj dunosti. Osim toga, i strankama moe biti naloeno da dokau postojanje reciprociteta.

VRSTE RECIPROCITETAReciprociteta ima vie vrsta, kako po nastanku, tako i po sadrini.

Prema NASTANKU razlikujemo diplomatski, zakonski i faktiki reciprocitet.

Diplomatski reciprocitet nastaje meudravnim ugovorima ili vladinom deklaracijom, u kojima se predvia da e dravljani jedne drave uivati u drugoj dravi prava navedena u ugovoru ili deklaraciji. Najee se sreu tri klauzule o nainu na koji se ugovorom ili deklaracijom regulie uivanje ovih prava:1) klauzula neposredne uzajamnosti kojom se taksativno navode prava koja e dravljani jedne drave uivati u drugoj dravi ugovornici

2) klauzula izjednaenja sa domaim dravljanima generalno se predvia da e dravljani jedne drave ugovornice u uivanju prava navedenih u ugovoru biti izjednaeni sa domaim dravljanima u drugoj dravi ugovornici

3) klauzula najveeg povlaenja predvia da e dravljani jedne drave ugovornice u drugoj dravi ugovornici uivati prava navedena u ugovoru na nain, pod uslovima i u obimu koji su kao najpovoljniji priznati ili e biti priznati dravljanima neke tree zemlje

Zakonski reciprocitet je onaj koji predvia da e se strancu priznati neko pravo, postupiti po zamolnici stranog suda, dati egzekvatura, ako se u zemlji u odnosu na koju se utvruje postojanje reciprociteta zakonom to regulie na isti ili slian nain.Faktiki reciprocitet postoji kada se smatra da su uslovi reciprociteta ispunjeni ako strana drava faktiki postupa na odreeni nain.

Prema SADRINI razlikujemo formalni, materijalni i efektivni reciprocitet.

Formalni reciprocitet postoji kada su stranci izjednaeni sa domaim dravljanima.Materijalni reciprocitet postoji kad strana drava u odnosu na koju se utvruje reciprocitet pravno regulie odreeno pravo ili pitanje na isti nain kao i domaa drava. Tako e po ovom reciprocitetu stranac moi da uiva odreeno pravo samo ako u njegovoj zemlji stranci mogu da uivaju to isto pravo.

Efektivni reciprocitet postoji kad strana drava u odnosu na koju se utvruje reciprocitet pravno regulie odreeno pravo ili pitanje i postupa na identian nain kao i domaa drava. Po ovom reciprocitetu stranac moe da uiva odreeno pravo samo u onom obimu u kojem ga u njegovoj zemlji stranci mogu uivati.Klauzula najpovlaenije nacije (najveeg povlaenja) je odredba dvostranih meunarodnih ugovora, koja se najee sree u meunarodnim ugovorima o trgovini. Ova klauzula u materiji pravnog poloaja stranaca predvia da e dravljani jedne drave ugovornice uivati na teritoriji druge drave ugovornice onaj pravni poloaj i tretman, koji kao najpovoljniji, ta drava priznaje ili bude priznala dravljanima bilo koje tree drave. Ona ne znai povlaenje jedne zemlje, ve naprotiv, to je izjednaavanje zemalja, odnosno stranaca u jednoj zemlji i znai spreavanje privredne diskriminacije.

Primena ove klauzule se moe ograniiti teritorijalno i institucionalno. Teritorijalna ogranienja odnose se na drave iz odreenog regiona. Ovu vrstu ogranienja esto je koristila Engleska, kada je iskljuivala mogunost pozivanja na ovu klauzulu u odnosu na tretman koji daje dravama Komonvelta. Ovakve rezerve vae samo ukoliko su izriito ugovorene.Institucionalna ogranienja se odnose na na iskljuenje primene klauzule naveeg povlaenja kada je re o dravama sa kojima je drava ugovornica u ekonomskoj vezi koja ima karakter organizacije. To su najee razne regionalne ekonomske organizacije u okviru kojih drave lanice uzajamno priznaju prava i pogodnosti koje tree drave ne mogu da uivaju ni pored postojanja klauzule najveeg povleenja.

Postoje izuzeci od primene klauzule najveeg povlaenja,a najznaajniji izuzeci su pogranini promet i carinske unije. Tako se npr. predviaju odreene povlastice koje mogu da uivaju samo dravljani susedne zemlje koji ive u pograninom pojasu. Kada dve drave stupe u carinsku uniju, onda se druge drave ne mogu pozivanjem na klauzulu najveeg povlaenja koristiti carinskim pogodnostima koje vae izmeu drava lanica carinske unije.

35. RETORZIJARetorzija je akt jedne drave kojim se predviaju protivmere prema drugoj dravi zbog njenog odreenog postupanja. Primenjuje se u materiji pravnog poloaja stranaca, sudske nadlenosti, meunarodne pravne pomoi i priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka.

Dva su shvatanja o primeni retorzije. Prema irem shvatanju, retorzija se moe primeniti prema dravi koja strance tretira na drugaiji nain od svojih dravljana. Prema uem shvatanju, moe se primeniti prema dravi koja preduzima mere diskriminacije protiv dravljana, pravnih lica, sudskih odluka, javnih isprava drave o o kjoj je re. Diskriminacija se izraava u postupanju koje je razliito od vaeih pravnih normi te drave ili koje se razlikuje od onog po kome se tretiraju drugi stranci ili sudske odluke i akti drugih drava (npr. ako jedna drava postavlja za neke strane dravljane posebne uslove za ulazak ili boravak na njenoj teritoriji, koje ne postavlja dravljanima drugih drava).

Odluku o retorziji po pravilu donosi najvii organ vlasti drave, najee vlada. Ovom odlukom odreuje se drava prema kojoj se primenjuje, oblast u kojoj se primenjuje i postupanje domaih organa po ovom pitanju, tj. mere koje e se primeniti. Retorzija je vremenski ograniena i traje sve dok ne prestane diskriminatorsko ponaanje drave prema kojoj je odreena. Ona prestaje odlukom o povlaenju retorzije.Retorzija je nepoeljna mera u meunarodnim odnosima, ali se pokazala kao neophodna da se neka drava zatiti od diskriminatorskog ponaanja druge drave. Odluka o retorziji utie na stranu dravu da preispita svoje postupanje i prestane sa primenom mera koje su prouzrokovale retorziju.

Zakoni o meunarodnom privatnom pravu nemaju odredbe o retorziji, a nema ga ni na ZMPP. Meutim, retorzija je u praksi poznata i koriena, kako u istoriji, tako i danas.

36. NORME NEPOSREDNE PRIMENE

Osim kolizionog metoda regulisanja privatnopravnih odnosa sa elementom inostranosti, izuzetno se primenjuje i neposredan nain regulisanja. Zakonodavac to ini pomou normi neposredne primene. One su norme domaeg prava koje nadlean organ mora primeniti bez obzira to je u pitanju privatnopravni odnos sa elementom inostranosti.

One mogu biti javnog ili privatnog karaktera.

Npr. l.32.st1. ZMPP: propisano je da i kada postoje uslovi za zakljuenje braka po pravu drave iji je dravljanin lice koje eli da zakljui brak pred nadle.organoma Srbije, nee se dozvoliti zakljuenje braka ako, u pogledu tog lica, postoje po pravu Srbije, smetnje koje se odnose na postojanje ranijeg braka, srodstvo i nesposobnost za rasuivanje. Znai nemoe ako kod jednog od buduih suprunika postoje apsolutne brane smetnje.PRAVO NADLENO ZA ODNOSE STANJA I SPOSOBNOSTI FIZIKIH LICA37. MERODAVNO PRAVO ZA PRAVNU I POSLOVNU SPOSOBNOST FIZIKIH LICA

U uporednom pravu pravna i poslovna sposobnost utvruje se prema dravljanstvu ili preko domicila, odnosno redovnog boravita fizikih lica. Pravna sposobnost predstavlja sposobnost nekog lica da bude nosilac prava i obaveza, a poslovna, sposobnost nekog lica da svojim radnjama stie prava i obaveze.

Nae pravo kao osnovni element vezivanja za pravnu i poslovnu sposobnost fizikih lica predvia dravljanstvo. Kao dopunsko pravilo moe se koristiti i lex loci actum (ako je neko lice poslovno nesposobno prema pravu dravljanstva, smatrae se poslovno sposobnim, ako ima poslovnu sposobnost po pravu mesta gde je nastala obaveza). Meutim, ovo pravilo vai samo kod ugovornih obaveza. Druga supsidijerna injenica je prebivalite. Ukoliko nema prebivalite, merodavno pravo se utvruje prema boravitu, a ukoliko nema ni boravite, merodavno je domae pravo.

Pravna sposobnost fizikog lica stie roenjem, a gasi smru. Opte je prihvaeno da se pravna sposobnost vezuje za roenje, ali postoje razlike u dodatnim uslovima, jer neka prava zahtevaju da je dete roeno ivo, druga da je sposobno za ivot, a neka da je dete ivo najmanje 24h. Takoe je opte prihvaeno da se pravna sposobnost gubi smru, a eventualni problemi u pogledu utvrivanja trenutka smrti mogu nastupiti kod komorijenata, pa u tom pogledu postoje razlike meu dravama.

Poslovna sposobnost fizikih lica se identino ureuje u svim dravama. Opti princip je isti, ali razlike postoje u pogledu starosne granice za sticanje poslovne sposobnosti, poslovne sposobnosti udatih ena i lica koja stupe u brak pre punolestva.

Poslovna sposobnost se uglavnom stie sa navrenih 18 godina, ali se iz odreinih razloga moe dogoditi da se ona ne stekne (zbog neposobnosti za rasuivanje) ili da se naknadno izgubi (nesposobnost za rasudjivanje, stavljanje pod starteljastvo).

Lienje i ogranienje poslovne sposobnosti fizikog lica, odreuje se prema pravu njegovog dravljanstva, prebivalita, boravita ili lex fori. Proglaenje nestalog lica za umrlo, vezuje se i za pravnu i za poslovnu sposobnost fizikog lica. U naem pravu fiziko lice prvo mora da se proglasi za nestalo da bi se proglasilo za umrlo, i tog trenutka se gasi njegova pravna sposobnost. U drugim pravima se lice moe proglasiti samo za nestalo, pa njegova imovina moe prei na njegove naslednike tek protekom roka od 30 godina.

Nadleno pravo za proglaenje nestalog lica za umrlo i dokazivanje smrti, po naem pravu odreuje se prema dravljanstvu, a ako je apatrid, prema njegovom prbivalitu, boravitu ili prema lex fori. Kada je u pitanju trenutak smrti kod komorijenata koji su razliitog dravljanstva, nae pravo nema posebno reenje, ali prema stavu teorije ovo pitanje treba reavati prema lex nationalis.

38. MERODAVNO PRAVO ZA STATUSNE ODNOSE PRAVNIH LICA Pod medj.statusnim pravom podrazumevamo:1. pitanja sticanja pravne(kao svojstvo lica da moe da bude nosilac prava i obaveza) i poslovne sposobnosti (kao sposobnost da se svojim radnjama stiu prava ili obaveze) i njenih ogranienja (lienja i ogranienja posl.sposobnosti prouzrokovane rasipnitvom, duevnom boleu, nesposobnou za rasuivanje, alkoholizmom, narkomanijom itd.), te starateljstva (kao briga koju vodi staralac pod nadzorom drave nad linou i imovinom lica za koje pravni poredak smatra da nije u stanju da se samo stara o svojim poslovima, ili maloletnika bez roditelja)

2. pitanja prestanka te sposobnosti uzrokovane proglaenjem nestalog umrlim (nestalost se smatra kvalifikovanom odsutnou injenicom da se due vreme ne zna da li je lice ivo ili nije)

Osnovna poveznica ovde jeste dravljanstvo.

3. pitanja statusa pravnih licaZa starateljstvo lex nationalis lica koje se pod njega stavlja a ne staraoca, ali ima izuzetaka: 1. kod privremenih mera zatite prema strancu koji je u srbiji i 2. kod mera zatite imovine odsutnog stranca koja je u Srbiji.

Kod proglaenja nestalog umrlim zbog problema koje izaziva mob.sukob zakona merodavno je pravo dravljanstva koje je nestali imao u momentu nestanka, ne neko njegovo ranije dravljanstvo.

sattus pravnih lica definie pravo zemlje kojoj lice pripada pravo njegovog dravljanstva tj. nacionalne pripadnosti.

Po ZMPP l.17 pripadnost pravnog lica odreuje se po pravu drave po ijim propisima je ono osnovano (tkz.teorija inkorporacije). Meutim ukoliko to pravno lice ima svoje stvarno-aktuelno sedite organa uprave u drugoj zemlji koja ga samo zbog tog sedita smatra svojim licem, isti stav zauzee i srpsko pravo. U suprotnom smatrae se da pripada zemlji inkorporacije.PRAVO NADLENO ZA BRANE ODNOSEPoto svi brani odnosi nastaju povodom braka, najvei znaaj u branim odnosima ima zakljuenje i prestanak braka.

39. MERODAVNO PRAVO ZA ZAKLJUENJE BRAKA

KOD ZAKLJUENJA BRAKA postoje materijalni i formalni uslovi.

Materijalni uslovi odnose se na: poslovnu sposobnost lica koja zakljuuju brak, mogunost njegovog zakljuenja sa vie lica (poligamija), mogucnost zakljucenja sa srodnikom (rodoskrnavljenje) i sa licem isto pola itd.

Formalni uslovi odnose se na formu u kojoj se brak moe zakljuiti.

Reenja o ispunjenju materijalnih i formalih uslova za zakljuenje braka su razliita. U nekim dravama uslovi za zakljuenje braka se cene prema mestu zakljuenja braka, a u drugim, prema mestu linog statusa verenika. Ako se kao merodavno pravo uzima pravo drave u kojoj se brak zakljuuje, tada nadleni organ faktiki primenjuje svoje pravo. Zakljuenje braka izmeu lica istog pola dozvoljava veoma mali broj drava. U dravama comon low sistema, primarni kriterijum za ocenu ispunjenosti materijalnih uslova za zakljuenje braka je mesto zakljuenja braka, a druge drave kao primarni kriterijum predviaju primenu prava verenika.

Prema naem pravu materijalni uslovi se procenjuju prema dravljanstvu i zahteva se kumulativna primena prava oba verenika, ako brak sklapaju verenici razliitih dravljanstava. Nae pravo polazi od principa distributivne kumulacije (kada svaki verenik treba da ispuni uslove odreene njegovim lex nationalis). To znai da, ukoliko npr. treba da se zakljui brak izmeu dravljana Srbije i Fracuske, dravljanin Srbije morae da ispuni uslove propisane pravom Srbije, a dravljanin Francuske, samo njegove nacionalne propise. Osim toga, da bi do zakljuenja braka dolo, ne sme postojati nijedna apsolutna smetnja za zakljuenje braka koju propisuje na zakon.

Dokazivanje ispunjavanja materijalnih uslova, prema naem pravu, vri se javnom ispravom.Kod bracnih smetnji moze se praviti razlika izmedju onih koji se ticu licnih svojstava buducih supruznika,njihove sposobnosti za stupanje u brak i smetnji koje se u odredjenom drustvu smatraju preprekom za zakljucenje braka.U teoriji se ove smetnje nazivaju dvosrtane,jer iako ih propisuje nacionalno zakonodavstvo samo jednog supruznika,organ koji zakljucuje brak mora voditi racuna da te smetnje nisu prisutne kod oba buduca supruznika.

ZMPP - kada nas organ zakljucuje brak izmedju lica stranog drzavljanstva ceni se postojanje bracnih smetnji prema nasem zakonodavstvu,bez obzira da li nacionalna zakonodavstva verenika propisuju ove bracne smetnje ili ne.

Forma braka je takoe razliito regulisana, jer se u nekim dravama daje prednost crkvenoj a u nekim graanskoj formi braka. U teoriji i praksi je uglavnom stav da je potrebno potovati formu braka koja je vaeca u mestu njegovog zakljuenja. Nadleni organ za zakljuenje braka je ili nadleni dravni organ ili verski organ, prema ceremoniji koja je propisana pravom drave u kojoj se brak zakljuuje, nezavisno od toga da li su verenici domai ili strani dravljani.

Izuzetak od pravila da se brak zakljuuje u formi propisanoj pravom mesta zakljuenja braka su brakovi zakljueni u diplomatsko konzularnim predstavnitvima, jer se predstavnitva ne smatraju delom teritorije drave domicila, ve delom drave koju predstavljaju. Ovako sklopljene brakove drava domain ce priznati ako postoji ovlaenje za sklapanje diplomatko konzularnog braka i ako se tome ne protivi drava domain.

40. MERODAVNO PRAVO ZA DEJSTVO BRAKA

Dejstvo braka obuhvataju line i imovinske odnose branih drugova: zajedniko prezime, uzajamno izdravanje, staranje o zajednikoj deci, status imovine steene u braku itd.

Osnovni problem kod dejstva braka je da li e se za lina i za imovinska dejstva braka koristiti iste kolizione norme, da li e ona biti ista i za vreme trajanja i nakon prestanka braka i kako reiti mobilni sukob zakona zbog moguih promena take vezivanja koje za posledicu imaju i promenu nadlenog prava.

U Comon low sistemu nema ovakvih spornih pitanja, jer su sva dejstva braka ureena odgovarajuom granom prava, pa e ugovorno pravo dati odgovor na pitanje doputenosti ugovora izmedju bracnih drugova, domicil na pitanje domicila udate ene itd.

Na zakon predvidja da se merodavno pravo za razvod braka odreuje prema dravljanstvu branih drugova u trenutku razvoda. Ako su suprunici dravljani razliitih drava, primenjuju se kumulativno njhova nacionalna prava i to prema pravilima obine kumulacije.

41. MERODAVNO PRAVO ZA NEVANOST BRAKA I RAZVOD BRAKA

Za NEVANOST BRAKA je nadleno pravo koje je nadleno za njegovo zakljuenje, pa se nedostatak meterijalnog uslova, kao razlog nepunovanosti, ceni prema pravu nadlenom za materijalne uslove za zakljuenje braka, a nedostatak formalnih uslova prema pravu nadleznom za njegovo zakljuenje.

Prema naem pravu, nepunovanost braka (nepostojanje i nitavost) ceni se prema dravljanstvu verenika na osnovu uslova koji su postojali u trenutku zakljuenja braka.

Kod RAZVODA BRAKA, moe biti nadleno pravo drave u kojoj se brak razvodi (lex fori), pravo prebivalita branih drugova (lex domicilii) i pravo dravljanstva branih drugova.

U Comon low sistemu, primenjuje se pravilo lex fori.

Kod primene Lex domicili, ako bracni drugovi u trenutku razvoda imaju domicil u razlicitim drzavama, kumulativno e se primenjivati pravo obe drave u kojima suprunici imaju domicil.

Kod primene Lex nationalis, ako su brani drugovi razliitog dravljanstva, takoe e se primenjivati kumulativno pravo drava iji su dravljni.

Prema naem pravu, za razvod braka se primenjuje lex nationalis, koji se dopunjuje sa pravom lex fori. Merodavno pravo za razvod braka se odreuje prema dravljanstvu branih drugova u trenutku razvoda, a ako su razliitog dravljanstva, kumulativno se primenjuju njihova nacionalna prava i to po pravilu obine kumulacije (kada oba brana druga moraju ispunjavati uslove i prema svom pravu i prema pravu svog branog druga).

Prilikom izbora odlucujucih cinjenica za razvod braka u obzir dolaze pravo drzave u kojoj se brak razvodi (lex fori), pravo prebivalista bracnih drugova i pravo drzavljanstva (lex nacionalis).

Resenje ZMPP ima za cilj da omoguci razvod braka u situaciji kada po pravu merodavnom za razvod nisu ispunjeni uslovi za razvod ili razvod nije dozvoljen ( lex nacionalis dopunjensa lex fori).

Za razvod braka merodavno je pravo drzave ciji su drzavljani oba bracna druga u vreme podnosenja tuzbe. Ako su bracni drugovi drzavljani razlicitih drzava u vreme podnosenja tuzbe, za razvod braka merodavna su kumulativno prava obe drzave ciji su oni drzavljani. Ako se brak ne bi mogao razvesti po nacionalnom pravu bracnih drugova merodavno je pravo RS, ako je jedan od bracnih drugova u vreme podnosenja tuzbe imao prebivaliste u RS. Uvek pored lex fori mora da postoji jo jedna injenica.Kada supruznici imaju zajednicko drzavljanstvo mora se primeniti pravilo lex nationalis ,bez obzira da li je razvod u takvim slucajevima moguc ili ne.

42. MERODAVNO PRAVO ZA IMOVINSKE ODNOSE U VANBRANOJ ZAJEDNICI

Za ovu svrhu koriste se norme predviene za brane odnose ili dr.pravila predviena za odgovarajuu oblast graanskopravnih odnosa. Na ZMPP je jedan od zakona koji predvia posebnu koalizionu normu za vanbranu zajednicu, oslanjajui se na reenja predviena u kolizionim normama koje se odnose na brak i bra.odnose i ograniavajui se samo na imovinske odnose u vanbranoj zajednici.

Osnovno pravilo je i ovde lex nationalis.

Za imovinske odnose merodavno je pravo drave iji su oni dravljani. Ako nemaju isto dravljanstvo pravo one drave u kojoj imaju zajedniko prebivalite tj. zajedniko prebivalite u vreme trajanja vanbrane zajednice.

Za ugovorne imovinske odnose pravo koje je u vreme zakljuenja ugovora bilo merodavno za njihove imovinske odnose.43. PRAVO NADLENO MERODAVNO ZA POZAKONJENJE

Pozakonjenje je sticanje ili priznavanje deteta roenog van braka, tako to njegovi roditelji nakon njegovog roenja zakljue brak ili nadleni organ o tome donese odluku.

Za pozakonjenje se kao nadleno pravo odreuje ili lex nationalis ili prema domicilu roditelja, sa ili bez saglasnosti deteta.

Radi zatite interesa deteta, u nekim pravima se odreuju alternativne take vezivanja, to je sluaj i u naem pravu, i to nadlenost prava drave onog roditelja prema kojem je pozakonjenje punovano. Druga mogunost je da se kao taka vezivanja uzima domace pravo ako i roditelj i dete imaju prebivalite na teritoriji nae drave. Trea mogunost je da se primeni pravo dravljanstva deteta u pogledu njegovog pristanka ili dozvole nadlenog dravnog organa za pozakonjenje.44. MERODAVNO PRAVO ZA ODNOSE IZMEU RODITELJA I DECE

Pojedina zakonodavstva ostavljaju nadleznom organu mogucnost izbora izmedju dva ili vise zakona, cime se stvaraju pretpostavke da se na odnos roditelja i deteta primeni zakon koji najbolje stiti interese deteta. Negativna strana ove solucije je sto ostavlja mesta subjektivnosti i proizvoljnosti u tumacenju.

ZMPP predvidja zajednicko drzavljanstvo roditelja i deteta kao primarnu cinjenicu, polazeci od toga da je neophodno da odnosi roditelja i deteteta budu uredjeni jednim zakonom i da je najispravnije da to bude zakon drzave sa kojim su svi ucesnici odnosa povezani,a u prvom redu drzavljanstvom.

Ako roditelji i deca nemaju zajednicko drzavljanstvo, merodavno je pravo drzave u kojoj oni imaju prebivaliste. ZMPP predvidja merodavno pravo RS za slucaj da su samo jedan od roditelja i dete drzavljani RS,ako roditelji i dete nemaju zajednicko prebivaliste (jednostrana koliziona norma).

Kada jedan od roditelja i dete imaju zajednicko strano drzavljanstvo nas sud nece primeniti njihov lex nationalis, jer ga koliziona norma u ZMPP na to ne ovlascuje. U tom slucaju primenice se zakon drzave cije je drzavljanin dete, kao i u situaciji kada roditelji i dete imaju razl