Mr Nataša PETROVIĆ KLAUZULE INSTITUTA ž&OSiGURANJE ROBE ... 28-37

Mr Nataša PETROVIĆ TOMIĆ*

KLAUZULE INSTITUTA ZA OSIGURANJE ROBE

IZ 2009 . GODINE - Poređenje klauzula

Insti tuta iz 1982. i 2009 . godine sa komentarom

Apstrakt: Budući da je Institut londonskih osigura-vača 1. januara 2009. godine usvojio novi tekst klauzu-la za osiguranje robe (Institute Cargo Clauses A 2009), rad se bavi analizom njihovog sadržaja i utvrđivanjem sličnosti i razlika u odnosu na klauzule iz 1982. godine. Autor najpre daje prevod svake od 19 klauzula, a zatih ih tumači, nastojeći da istakne najbitnije novine i even-tualne učinke novousvojenih rešenja na međunarodni promet. Osim terminoloških i jezičkih doterivanja, autor smatra da su klauzule Instituta pretrpele i izmene suštinskog karaktera, koje će nesumnjivo uticati na nji-hovu jednostavniju primenu u budućnosti i na olakšanje odvijanja međunarodne trgovine.

Ključne reči: osiguranje robe, klauzule Instituta, međunarodni promet, sigurnost

1. UVOD

Uvođenje klauzula Instituta za osiguranje robe 1982. godine predstavljalo je radikalan korak, koji je u potpunosti oslobodio polise osiguranja robe uticaja i primene stare Lloyds S. G. polise. Inače, i pre donoše-nja klauzula Instituta, sudska praksa je više puta istica-la da je S. G. polisa „vrlo čudan instrument" međuna-rodnog prometa, „apsurdan i nekoherentan". Ona je, ipak, dugo godina unazad odolevala promenama, zbog uverenja da njena izmena može dovesti do velike nesi-gumosti. Osim toga, sudovi su tokom dugogodišnje pri-mene dali određeno značenje pojmovima iz ove polise, tako da je in ultima linea ona u značajnoj meri bila uklopljena u savremeni pomorski i uopšte međunarod-ni promet. Jasna i nedvosmislena terminologija klauzu-la Instituta iz 1982. godine unela je potrebnu izvesnost

u odnose osiguranja robe i dovela do primetnog sma-njenja sporova u vezi sa pokrićem. Ali, promene do ko-jih je došlo u toku narednih decenija učinile su i ove klauzule neprilagođenim potrebama međunarodnog prometa, zbog čega je formirana komisija sastavljena od predstavnika međunarodnog udruženja osiguravača (engleski: International Undenvriting Associatiori) i udmženja L\oyds-a sa zadatkom revizije ovih klauzula. Komisija je počela sa radom 2006. godine, slanjem upitnika svim zainteresovanim stranama. Nakon anali-ze odgovora, izrađen je konsultativni dokument maja 2008. godine. Isti je usvojen 1. januara 2009. godine.1

Osim značajnih izmena sadržine pojcdinih klauzu-la o kojima će posebno biti reči, verziju iz 2009. godi-ne prvenstveno karakteriše korišćenje jasnije tennino-logije, napuštanje termina koji su bili povod izbijanja sporova, kao i uvođenje novih (modemih) termina, pri-lagođenih međunarodnoj trgovini u 21. veku. Čak i ta-mo gde su klauzule sadržinski neizmenjene, došlo je do jezičkih doterivanja. To je prvi korak ka uvođenju veće sigurnosti u međunarodne transakcije, koje se ne mogu uspešno odvijati bez osiguranja robe.

2. ANALIZA KLAUZULA

2. 1. Osigurani rizici

Klauzula o osiguranim rizicima (engleski: Risks Covered) glasi:

„ /. Ovo osiguranje pokriva sve rizike gubitka ili oštećenja osiguranogpredmeta osim onih isključenih iz osiguranja odredbama klauzula 4, 5, 6 i 7 ovih uslova."

Klauzula o osiguranim rizicima predstavlja primer do kakvih jezičkih intervencija je došlo u tekstu nove verzije klauzula Instituta. Naime, umesto ranije formu-lacije „osim kako je predviđeno klauzulama 4, 5, 6 i 7 (engleski: except asprovided), u novoj verziji se koristi jasnija formulacija po kojoj su iz osiguranja isključene štete predviđene pomenutim klauzulama (engleski: ex-cept as excluded). Osim ovog jezičkog doterivanja (ko-je je samo na prvi pogled sitno!), zadržan je stari način defmisanja osiguranih rizika. Takva formulacija je u ne-sumnjivom interesu osiguranika i uopšte korisnika usluga osiguranja, jer teret dokazivanja prebacuje na osiguravača koji, da bi se oslobodio obaveze isplate na-knade iz oisguranja, treba da dokaže da gubitak ili ošte-

* Univerzitet u Beogradu, Pravni fakultet, e-mail: nataly@ius.bg.ac.rs. ' Dostupno na: www.Imalloyds.com.

28 Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010

Revija za pravo osigMranja ČLANCI

ćenje nisu nastali delovanjem osiguranih rizika.2 Među-tim, i pored prilično široke formulacije klauzule o osi-guranim rizicima, priroda robe, njena svojstva ili naro-čiti uslovi transporta mogu zahtevati da se ova klauzu-la preformuliše i tako osigura dobijanje pokrića za neke inače neuobičajene, a kada se o konkretnoj vrsti robe radi standardne rizike.3

Klauzula o zajedničkoj havariji (engleski: General Average Clause) glasi:

„2. Ovo osiguranje pokriva zajedničku havariju i nagrade za spasavanje, obračunate ili određene prema ugovoru o prevozu i/ili merodavnom pravu i praksi, ko-je su nastale kako bi se izbegla šteta ili su u vezi sa iz-begavanjem štete iz bilo kog uzroka, osim onih isključe-nih klauzulama 4, 5, 6 i 7 ovih uslova. "

Ova klauzula nema ni formalnih, ni suštinskih iz-mena. Zapravo, jedino je izostavljen završni deo klau-zula iz 1982. - ili na drugom mestu ovih uslova - čime je klauzula postala jasnija. Prvo i najvažnije u vezi sa pokrićem zajedničkih havarija i nagrada za spasavanje je da moraju biti posledica nekog od osiguranog rizika. Način na koji je klauzula 2. redigovana otvara bar dva pitanja. Prvo, pod kojim uslovima se likvidacija zajcd-ničke havarije izvršena prema ugovoru o prevozu i/ili merodavnom pravu smatra obavezujućom za osigura-vača? U odsustvu izričite odredbe, kada je likvidacija izvršena u stranoj luci i prema stranom pravu, osigura-vač je obavezan da plati doprinos koji tereti njegovog osiguranika, ako je zajcdnička havarija izazvana osigu-ranom opasnošću i ako je likvidacija izvršena pravil-nom primenom stranog merodavnog prava. Drugo, da li

je osiguravač dužan da pokriva i zajedničke havarije izazvane opasnošću koja nije izričito pokrivena ugovo-rom, ali nije ni izričito isključena iz osiguranja? Čini se da ekstenzivnu formulaciju pomenute klauzule (engle-ski: ,,...in connection with the avoidance of loss from any cause except those excluded...") treba tumačiti ta-ko da osiguraniku daje pravo na naknadu ukoliko je za-jednička havarija rezultat događaja koji se ne može podvesti pod neki od izuzetih slučajeva iz klauzula 4, 5, 6 ili 7, bez obzira na to što nije izazvana delovanjem ne-kog od osiguranih rizika.'1

Klauzula o sudaru usled obostrane krivice (engle-ski: Both to Blame Collision Clause) glasi:

„3. Ovo osiguranje pruža odštetu osiguraniku za onaj deo odgovornosti na osnovu klauzule ugovora o pre-vozu o sudaru usled obostrane krivice koji se odnosi na osigurane štete. U slučaju bilo kakvog zahteva prevozio-ca za naknadit na osnovu ove klauzule, osiguranikse oba-vezuje da o tome obavesti osiguravača, koji ima pravo da o svom trošku brani osiguranika od tak\>og zahteva. "

Iako znatno pojednostavljene formulacije, klauzu-la o sudaru usled obostrane krivice je manje-više istog značenja kao u klauzulama iz 1982. godine.5

2.2. Štete isključene iz osiguranja

Opšta klauzula o isključenim štetama (engleski: Exclusions) glasi:

„4. Ovo osiguranje ni u kom slučaju ne pokriva: 4.1 gubitpk, oštećenje ili trošak koji se mogu pripi-

sati namernom postupku osiguranika;

2 O tome do kakvih posledica dovodi ovakva formulacija klauzule o osiguranim rizicima dovoljno svedoči citat iz jedne odluke e-ngleskih sudova: ,,...ali, ako su svi rizici pokriveni polisom, a ne samo rizici određene klase ili klasa, tužilac se oslobađa tereta doka-zivanja kada je dokazao da je šteta izazvana nekim od događaja obuhvaćenih opštom formulacijom i nije obavezan da ide dalje i dokazuje pravu prirodu nezgode ili osiguranog slučaja koji mu je izazvao štetu." - British and Foreign Marine Insurance Co. Ltd. v. Gaunt, 1912, 2. A. C. 41.

3 Kada tumačimo klauzulu o osiguranim rizicima, potrebna su dva preciziranja. Prvo, događaji koji redovno prate transpor-t robe i sa kojima se može računati prilikom vršenja prevoza, kao i događaji koji se sa sigurnošću mogu predvideti ne smatraju se transportnim rizicima. Drugo, ne smemo izgubiti iz vida podelu rizika na osnovne, dopunske, štete usled unutrašnjih mana i p-rirodnih svojstava robe, ratne, političke i ostale rizike. Osim pokrića osnovnih rizika, ako osiguranik želi da dobije pokriće za neki od drugih rizika, to mora izričito da ugovori. Za njega je u tom smislu najbolje da ugovori pokriće svih rizika (eng: all risks cover). Ali, ni tada ne može u potpunosti biti siguran, jer ovaj modalitet osiguravajuće zaštite ne znači da je osiguranik zaštićen od svih ri-zika kojima je roba izložena u toku prevoza. Ako želi pokriće i za ratne i političke rizike ili za štete usled mana robe, to mora p-osebno da ugovori. Detaljnije: N. Petrović Tomić, Osiguranje robe u međunarodnom pomorskom prevozu, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2009, str. 115.

4 N. Petrović Tomić, nav. delo, str. 139-140. 5 S obzirom na to da je ona najviše odomaćena u američkom pravu, u vreme redakcije novih klauzula postojalo je i razmišljanje da

je treba izostaviti. Ali, kako je njena praktična primena jednostavnija nego primena rešenja iz engleskog Zakona o pomorskom osig-uranju (koji u ovakvim slučajevima predviđa utvrđivanje udela u šteti srazmerno krivici upletenih brodova, bilo da se stepen kr-ivice utvrđuje pregovorima zainteresovanih strana ili odlukom suda), ostalo se pri rešenju koje se već dugo primenjuje u pomorskom kargu i za koje se može reći da je steklo obeležje običaja.

Revija za pravo osiguranja # Broj 4/2010 29

Mr Nataša PETROVIĆ KLAUZULEINSTITUTA ?40SIGURANJE ROBE... 28-37 oh — : - - » s M i L ^ « « - - _ — - - - : —

4.2 normalno curenje, normalni gubitak u težini ili zapremini ili normalno habanje osiguranog predmeta;

4.3 gubitak, oštećenje ili trošak izazvani manjka-vim ili neodgovarajućim pakovanjem ilipripremom osi-guranog predmeta da izdrži uobičajene nezgode osigu-ranog putovanja, ako su takvo pakovanje ili pripremu obavili osiguranik ili njegovi zaposleni, odnosno ako se ono obavi pre stupanja na snagu ovog osiguranja (za svrhe ove klauzule „pakovanje " podrazumeva i slaga-nje robe u kontejner, a „zaposleni" ne uključuju i neza-visne ugovorne strane);

4.4 gubitak, oštećenje ili trošak nastali usled unu-trašnje mane iliprirodnog svojstva osiguranogpredmeta;

4.5 gubitak, oštećenje ili trošak nastali uslecl za-kašnjenja, čak i onda kada je to zakašnjenje nastalo usled osiguranog rizika (osim troškova plativih na osnovu klauzule 2 ovih uslova);

4.6 gubitak, oštećenje ili trošak izazvani nesolvent-nošću ili neizvrešenjem finansijskih obaveza od strane vlasnika broda, menadžera, čartera ili brodara, ako su u vreme ukrcaja osiguranog predmeta na brod, osigurani-ci svesni ili bi po redovnom toku poslovanja trebali biti svesni, da nesolventnost ili neizvršenje finansijskih oba-veza mogu sprečiti normalno izvršenje putovanja.

Ovo isključenje se ne primenjuje kada je ugovor o osiguranju prenet licu koje traži naknadu, koje je kupi-lo ili se obavezalo da kupi osigurani predmet u dobroj veri na osnovu obavezujućeg ugovora;

4.7 gubitak, oštećenje ili trošak direktno ili indirekt-no izazvani ili proizašli iz upotrebe bilo kakvog oružja ili uređaja koji koriste atomsku ili nuklearnu fusiju i/ilifuzi-je ili slične reakcije ili radioaktivne sile ili stvari."

Klauzula o isključenim štetama je u velikoj meri izmenjena. Što se tiče isključenih šteta koje su formuli-sane na isti način kao u klauzulama iz 1982. godine, reč je o štetama za koje se može reći da su standardno is-

ključene u kargo osiguranju i da za to postoji zakonsko utemeljenje. Reč je o šteti usled namernih postupaka osiguranika, normalnom curenju, normalnom gubitku u težini ili zapremini ili normalnom habanju osiguranog predmeta, kao i štetaema usled unutrašnjih mana i pri-rodnih svojstava osiguranog predmeta. Štete usled na-mernih postupaka osiguranika isključenje su u svim vr-stama osiguranja i protiv njihovog pokrića postoji raz-log javnog poretka.6 Isključene normalnog curenja, ha-banja i gubitka u zapremini i težini je samo po sebi do-voljno jasno. Neke vrste roba se razlikuju od ostalih po većoj predispoziciji nastupanja izmena tokom transpor-ta. Zato je logično da se osiguravač oslobodi obaveze pružanja naknade za štete nastale usled ovih uzroka. Bliske ovima su i štete usled unutrašnjih mana i prirod-nih svojstava robe.7 Štete usled mana osiguranog pred-meta mogu nastati zato što je predmet proizveden sa tim manama ili zato što je takav postao posle proizvod-nje ili nekih popravki ili usled neispravne ambalaže, ali pre početka osiguranja. Ukoliko je predmet proizveden sa manama lako se može oštetiti tokom prevoza i pod normalim okolnostima. Isto tako, ako je roba pre počet-ka prevoza bila oštećena, stepen oštećenja može sc po-većati tokom prevoza, i bez delovanja nckog spoljaš-njeg uzroka. Ali, to ne znači da osiguranik ni u kom slu-čaju ne može dobiti pokriće za štete nastale usled unu-trašnjih mana ili prirodnih svojstava robe. Ove štete je-su isključene na osnovu zakona, kao i na osnovu klau-zula Instituta. Ali, njihovo pokriće se može ugovoriti i za to se, po pravilu, plaća uvećana premija.8

Kada se radi o kategorijama isključenih šteta koje su drugačije formulisane, tu najpre ulaze gubici, oštećenja i troškovi usled manjkavog ili neadekvatnog pakovanja ili pripreme osiguranog predmeta. Prilikom redigovanja ove klauzule došlo je do jezičkih intervencija tj. izbacivanja suvišnih termina (na primer, termin „liftvan" iz prethodne verzije, lcoji je bio povod velikog broja sporova, je izosta-

6 O tome kako treba tumačiti namerni postupak osiguranika postoji sudska odluka: „Šta znači namerno ponašanje? Osoba se ponaša sa namerom ako zna i procenjuje da je njeno ponašanje loše u okolnostima kada nešto čini ili propušta i (a) namerno to čini ili p-ropušta da učini ili (b) istrajava u činjenju, nečinjenju ili propuštanju bez obzira na posledice ili (c) postupa sa nesmotrenom ne-marnošću, ne vodeći računa o mogućim posledicama svoje nemarnosti. (Osoba postupa nemarno ako, svesna rizika gubitka ili oš-tećenja robe pod njenim okriljem, namerno nastavlja dalje i preuzima rizik kada je za nju u svim okolnostima nerazumno da to učini)." Thomas Cook v. Air Malta (1997).

7 Iako ima mišljenja da se i manjkavo pakovanje može podvesti pod isključenje šteta usled unutrašnjih mana, ove dve kategorije šteta su posebno regulisane. Takav pristup smatramo opravdanim i prilagođenim praksi. Naime, sudovi moraju tretirat-i ove dve vrste šteta odvojeno i sprečiti da osiguravač koristi prigovor unutrašnje mane robe kako bi izbegao da pruži pokriće za štete u slučajevima koji se ne mogu podvesti pod okvir isključenja 4. 3.

" O tome šta se podrazumeva pod štetom usled unutrašnjih mana i prirodnih svojstava postoji sudska praksa: „...opasnost kojom je šteta neposredno izazvana ... znači rizik pogoršanja robe koja se prevozi brodom kao rezultat njenog prirodnog ponašanja pr-i redovnom toku prevoza, bez uticaja bilo kakvog nepredviđenog događaja." - Soya v. White (1983).

30 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 4/2010

Revija za pravo osigMranja CLANCI

vljen), kao i uvođenja nekih modernijih (na primer, ume-sto zastarele reči „službenik", koristi se reč „zaposleni" i precizira se da se za svrhe primene klauzule nezavisni ugovorači ne smatraju zaposlenima). Daklc, ovo značaj-no isključenje dolazi u obzir u dva slučaja: 1) ako su pa-kovanje ili priprema izvršeni od strane osiguranika ili nje-govih zaposlenih i 2) ako su pakovanje ili priprema izvre-šeni pre stupanja na snagu osiguranja. Zapravo, najkrup-nija i najdalekosežnija promcna koju donosi nova formu-lacija klauzule 4.3 je pridavanje većeg značaja pakovanju i pripremanju robe. Pakovanje i priprema robe moraju bi-ti izvršeni tako da garantuju da će roba biti u stanju da iz-drži uobičajene opasnosti osiguranog putovanja. Kako se u teoriji s pravom ističe, nedostatak ambalaže i ncade-kvatna ambalaža utiču na to da uobičajeni rizici mogu po-primiti obeležja naročitih opasnosti.' Ukoliko ono nije pravilno izvršeno, veća je verovatnoća nastupanja ošteće-nja u toku prevoza i na robi koja je proizvedena bez ma-na.10 A pod pakovanjem se podrazumeva i slaganje robe u kontejnerima.

Gubici, oštećenja i troškovi izazvani zakašnjenjcm nisu obuhvaćeni pokrićem, čak i kada je zakašnjenje izazvano osiguranim rizikom. Jedina novina ove klau-zule je izostavljanje reči neposredno izazvani (englcski: proximately caused), koju su mnogi komentatori stare verzije klauzula Instituta pominjali kao potencijalni iz-vor sporova. Štete nastale usled zakašnjenja su isključe-ne iz pokrića, jer je zakašnjenje modalitct odstupanja od osiguranog putovanja, što automatski znači i promenu okolnosti rizika. Važeća formulacija je prilično široka i omogućava odbijanje pokrića kako materijalnih šteta, tako i finansijskih gubitaka usled zakašnjenja.

Isključenje šteta zbog nesolventnosti ili neizvrša-vanja finansijskih obaveza od strane vlasnika broda, čartera i drugih lica je ograničenog dometa. Naimc, osi-guravač se može uspešno osloniti na ovo isključenje sa-mo ako je osiguranik bio nesavestan i znao da ncsol-ventnost ili neizvršenje fmansijskih obaveza od strane nekog od pomenutih lica mogu sprcčiti normalno odbi-janje putovanja. Nasuprot tomc, ako je osiguranik bio savestan ili ako je izvršen prenos polise osiguranja, pri-mena ove isključene štete ne dolazi u obzir.

Isključenje šteta izazvanih upotrebom nuklcame ili atomske fusijc i/ili fuzije je formulisano na moderniji na-čin i uz širenje mogućnosti primenc. Umesto reči „proizaš-

lih" (engleski: arisingfrom), koriste se reči „direktno ili in-dircktno izazvanih" (engleski: directly or indirectly cau-sed) ili „proizašlih" (engleski: arisingfrom). Umesto ,,rat-nog omžja" (engleski: weapon of war) tvorci klauzula iz 2009. upotrebljavaju izraz „bilo koje oružje ili sprava" (engleski: any weapon or device) pod koji se mogu podve-sti i tzv. prljave bombe (engleski: dirtv bombs) koje često koriste teroristi kako bi izazvali ekološka zagađenja.

Klauzula o isključenim štetama zbog nesposobno-sti broda za plovidbu (engleski: Unseewortness and Unfitness Exclusion Clause) glasi:

„ 5. 5.1 Ovo osiguranje ni u kom slučaju ne pokri-va gubitak, oštećenje ili trošak nastale zbog:

5.1.1 nesposobnosti brocla ili drugog plovila za plovidbu ili nepodobnosti broda ili drugog plovila za si-guran prevoz osiguranog predmeta, ako je osiguranik, u vreme ukrcaja osiguranog predmeta, znao za tu ne-sposobnost ili nepodobnost

5.1.2 nepodobnosti kontejnera ili vozila za sigu-ran prevoz osiguranog predmeta, ako je utovar izvršen pre stupanja na snagu ovog osiguranja ili odstrane osi-guranika ili njegovih zaposlenih i oni su upoznati sa ta-k\'om nepodobnošću u vreme utovara.

5.2 Ovo isključenje se ne primenjuje ako je izvršen prenos ugovora o osiguranju licu koje ostvaruje pravo na osnovu njega, kome je osigurani predmet prodat ili koje je u dobroj veri bilo obavezano na osnovu ugovora.

5.3 Osiguravač ntože odustati od stavljanja prigo-vora u pogledu prećutnog uslova sposobnosti broda za ploviclbu i podobnosti za prevoz osiguranog predmeta do mesta opredeljenja."

Osim jezičkih intervcncija izostavljanja reči „lift-van" kao kod klauzule 4.3. i zamene zastarelog termina „službcnici" (engleski: servants) modemim „zaposleni" (engleski: emp!oyees), klauzula o nesposobnosti broda za plovidbu je doživela i suštinske izmene. Ona se, da-kle, primenjuje ako: 1) osiguranik zna za nesposobnost ili nepodobnost broda za plovidbu ili drugog vozila u vreme ukrcaja; 2) ako su kontejncr ili vozilo nepriklad-ni za siguran prevoz robc, a utovar je izvršen prc zaklju-čenja osiguranja ili je izvršen od stranc osiguranika ili njegovih zaposlenih koju su za tu neprikladnost znali. Posebno značajna novina ove klauzule je uvođenje zaš-tite savesnih lica, kojima je polisa kargo osiguranja pre-

* N. Petrović Tomić, nav. delo, str. 118. S obzirom da su izbor adekvatne ambalaže i odgovarajućeg prevoznog sredstva faktori koji značajno mogu uticati na dolazak robe-u neoštećenom stanju i u dogovorenom roku u mesto opredeljenja, preduzimanje ovih radnji može se iz ugla izvoznika kvalifikov-ati kao deo strategije upravljanja rizikom.

Revija zapravo osiguranja * Broj 4/2010 31

Mr Nataša PETROVIĆ KtAUZUlfINSTITUIA ^0$ !<5UR^E ROBE .. 28-37 , *r.. . . " ,- - •"-•-iftmsiz: ~itt»mx .̂ • - -. _. _. • • , ••• • ••• -••• -•••••: : • '<••••»•

neta kao deo obavezujućeg ugovora o prodaji, jer se smatra da oni nisu u mogućnosti da kontrolišu ili prove-ravaju osposobljenost broda za plovidbu, odnosno pri-godnost kontejnera. U krajnjoj liniji, šanse osiguravača da se uspešno poziva na ovu klauzulu su znatno manje, što je u nesumnjivom interesu osiguranika. On, osim to-ga, može odustati od pozivanja na kršenje prećutnog jemstva da je brod sposoban za plovidbu i podoban da preveze osiguranu robu do odredišta.

Klauzula o isključenju ratnih rizika (engleski: War Exclusion Clause) glasi:

„6. Ovo osiguranje ni u kom slučaju ne pokriva gubitak, oštećenje ili troškove izazvane:

6.1 ratom, građanskim ratom, revolucijom, ustan-kom, pobunom ili nekim drugim građanskim sukobom kojizbog toga nastane, ili bilo kojim neprijateljskim ak-tom jedne zaraćene strane ili protiv nje

6.2 zarobljavanjem, zaplenom, uzapćenjem, zau-stavljanjem, ograničenjem ili zadržavanjem (s izuzet-kom piraterije), kao i kao posledica tih akata ili poku-šaja da se oni izvrše,

6.3 zaostalim minama, torpedima, bombama ili drugim ratnim oružjem."

Klauzula o isključenju ratnih rizika je formulisana na isti način kao u staroj verziji. Njome je pojam ratnih rizika određen na širi način i obuhvata ne samo rizik ra-ta u užem smislu, već i sve rizike sa njim povezane, od-nosno koji se mogu upodobiti ratu. Ratni i politički ri-zici osiguravaju se samo na izričito traženje ugovarača osiguranja uz primenu posebnih uslova osiguranja.

Klauzula o isključenju rizika štrajka (engleski: Strikes Exclusion Clause) glasi:

„ 7. Ovo osiguranje ni u kom slučaju ne pokriva gubitak, oštećenje ili troškove

7.1 koje su izazvali štrajkači, radnici otpušteni s posla ili lica koja učestvuju u radničkim nemirima, na-siljima ili građanskim nemirima;

7.2 proizašle iz štrajkova, otpuštanja s posla, rad-ničkih nemira, nasilja ili građanskih nemira,

7.3 izazvane terorističkim aktima, kao aktom lica koje radi za ili u vezi sa bilo kojom organizacijom vrši aktivnosti direktno usmerene ka svrgavanju ili ostvare-nju uticaja, upotrebom sile ili nasilja, nad bilo kojom vladom, bez obzira da lije zakonito konstituisana,

7.4 izazvani od strane lica koje postupa iz politič-kih, ideoloških ili religioznih motiva. "

Klauzula o isključenju rizika štrajka je proširena.

Rizik štrajka je definisan na uobičajeni način, ali je is-ključenje terorizma šire formulisano, tako da obuhvata široki dijapazon pretnji koje se mogu javiti, kao i razli-čite motive koji mogu biti pozadina terorističkog napa-da. Pokriće rizika štrajka se može dobiti pripajanjem kompleta klauzula za osiguranje rizika štrajka pomor-skoj polisi.

2.3. Trajanje osiguranja

Klauzula o trajanju osiguranja (engleski: Transit Clause) glasi:

„ 8. 8.1 U skladu sa klauzulom 11, ovo osiguranje stupa na snagu od trenutka kada je osigurani predmet pr-vi put pomeren u skladištu ili mestu uskladištenja (u me-stu označenom u ugovoru) radi neposrednog ukrcavanja u prevozno sredstvo, a zbog otpočinjanja prevoza, nasta-vlja se za vreme redovnog toka prevoza i završava

8.1.1 završetkom iskrcaja sa prevoznog sredstva u krajnjem skladištu ili mestu uskladištenja u mestu opre-deljenja navedenom u ugovoru o osiguranju

8.1.2 završetkom iskrcaja sa prevoznog sredstva u skladištu ili u mestu uskladištenja, bez obzira na to da li se ono nalazi u mestu opredeljenja navedenom u ugo-voru o osiguranju ili pre njega, ako su osiguranik ili njegovi zaposleni izabrali to mesto za uskladištenje ili za dostavu ili raspodelu izvan redovnog toka prevoza

8.1.3 ako osiguranik ili njegovi zaposleni izaberu bilo koje prevozno sredstvo ili kontejner za uskladište-nje izvan redovnog toka prevoza

8.1.4 istekom roka od 60 dana nakon završetka is-krcaja osiguranog predmeta s pomorskog broda u kraj-njoj luci iskrcaja,

prema tome šta prvo nastupi. " Klauzula o trajanju osiguranja je tako formulisana da

odgovara praksi koja već postoji među brokerima, a koja podrazumeva da se u svakom slučaju obezbeđuje pokriće i za period ukrcaja i iskrcaja robe. Ali, nova verzija klau-zula sadrži poboljšanje zaštite u tom smislu što se početak osiguranja ne vezuje za momenat kada roba napusti slda-dište (engleski: from the time the goods leave the wareho-use), već za momenat kada se ona prvi put pomeri u skla-dištu...zarad ukrcavanja (engleski: from the time the su-bject matter insured is first moved in the warehouse...for the purpose of the immediate loading). Reč je o značajnoj novini, jer za razliku od starih klauzula po kojima je pokri-će počinjalo tek kada roba napusti skladište, nove klauzu-le omogućavaju delovanje osiguranja i u toku trajanja uskladištenja, pod uslovom da je započelo preduzimanje

32 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010

radnji neophodnih za ukreaj." Pokriće se, dakle, ne odno-si na ceo period uskladištenja koji prethodi operaciji prc-voza, vcć samo na onaj deo koji neposredno prcthodi ukr-caju na brod ili drugo prevozno sredstvo. Kako je to vrlo osetljiv period u toku koga realno može doći do oštećenja robe, jasno je da je osiguranje robe po novim klauzulama znatno obuhvatnije. Ovakav zaključak jasno proizlazi iz nove formulacije i osiguranici se ne bi mogli pozivati na pokriće i u fazi uskladištenja, ako ga nisu izričito ugovori-li.12 Novina je da osiguranje prestaje ako roba ostane na brodu i osiguranik, odnosno njegovi zaposleni odluče da brod iskoriste za uskladištenje izvan uobičajenog toka pre-voza. Klauzula iz 1982. je bila užeg dometa, jer se ticala samo osiguranika koji je doneo odluku u vezi sa uskladiš-tenjem ili dostavom i raspodelom. Budući da su sada izri-čito pomenuti i zaposlenici osiguranika, oni moraju posta-ti svesni uticaja svojih odluka na dostupnost pokrića.

„8.2 Ako nakon iskrcaja s pomorskog broda u kraj-noj luci iskrcaja, alipre završetka ovog osiguranja, osigu-rani predmet treba da bude otpremijen u drugo odredište a ne ono do koga je osiguran, ovo osiguranje ostaje na snazi prema odredbama klauzula 8. 1. 1. do 8. 1. 4., ali će prestati kada započne prevoz do tog drugog odredišta. "

Ova klauzula reguliše slučaj kada roba treba da bu-de isporučena u novo mesto opredeljenja. Ona pretposta-vlja da je izvršen iskrcaj robe sa broda u prvobitno ozna-čenom mestu opredcljcnja i da osiguranjc još uvek nije

prestalo da važi (na primer, nije istekao rok od 60 dana nakon završetka iskrcaja u luci opredeljenja). Ako se u tom međuperiodu javi potreba da roba bude reekspedo-vana (a to u međunarodnom prometu nije redak slučaj, na primer, zato što je krajnji kupac robu preprodao) osi-guranje robe se u svakom slučaju završava kada otpočne prevoz u drugo mesto opredeljenja. Ovo zato što se u po-morskom kargu ugovor u najvećem broju slučajeva za-ključuje kao osiguranje na putovanje, a znatno ređe kao osiguranje na vreme. Odstupanje od osiguranog putova-nja u vidu promene mesta polaska ili mesta opredeljenja najčešće predstavlja pogoršanje rizika i vodi prestanku obaveze osiguravača ili uslovljavanju daljeg delovanja osiguranja plaćanjem dodatne premije.

„8.3 Ovo osiguranje ostaje na snazi (prema napred navedenim uslovima u klauzulama 8. 1. 1. do 8. 1. 4. i od-redbama klauzule 9) za vreme zakašnjenja izvan kontrole osiguranika, za vreme bilo kog skretanja, prisilnog iskr-caja, ponovnog ukrcaja ili prekrcaja i za vreme bilo koje izmene u pomorskom poduhvatu nastale zbog korišćenja ovlašćenja brodara na osnovu ugovora o prevozu. "

Tretman zakašnjenja ostaje isti kao po starim klauzu-lama. Osiguranje, naime, ostaje na snazi i u toku zakaš-njenja do koga je došlo bez krivice osiguranika. Sa njim su izjednačenai i bilo kojc skretanjc sa redovnog puta, pri-silni iskrcaj, ponovni ukrcaj ili prekrcaj robe, kao i sve iz-mene puta do kojih dolazi korišćenjem ovlašćcnja broda-ra na osnovu ugovora o prevozu robc."

" Postavlja se pitanje šta ako roba ne napusti skladište radi otpočinjanja prevoza do mesta opredeljenja, već iz nekog drugog razloga (na primer, radi uskladištenja u nekom drugom skladištu ili pakovanja)? Budući da se osiguranje vezuje za neposredno ukrcavanje na brod ili drugo prevozno sredstvo radi otpočinjanja prevoza, osiguranje u pomenutim slučajevima ne bi moglo da postoji.

12 Zato je bitno obratiti posebnu pažnju na terminologiju kojom se eventualno menja momenat početka i završetka osiguravajućegpokrića. Rečnik polise osiguranja mora biti dovoljno jasan i zadovoljiti očekivanja strana, odnosno prevashodno osiguranika. U tom smislu je značajno identifikovati ugovor o prodaji, tj. tenuinologiju koja se u njemu koristi kao potencijalni izvor nesporazuma i sporova.

13 Pošto se u kl. 8.3. izričito pominje daje njena primena uslovljena primenom kl. 9, potrebno je razjasniti njihov međusobni odnos. Naime, prema kl. 9, ako zbog okolnosti izvan kontrole osiguranika ugovor o prevozu prestane u nekoj dragoj luci ili mestu, a ne na navedenom odredištu, ili se prevoz završi pre isporuke robe kako je predviđeno u klauzuli br. 8, osiguranje prestaje. Ali, ako osiguravači budu o tom-e odmah obavešteni i ako se zatraži produženje osiguranja, osiguranje će ostati na snazi uz plaćanje dopunske premije koju zatraže osigura-vači i to: 1) dok se roba ne proda i isporači u toj luci ili mestu ili, ukoliko nije drakčije posebno ugovoreno, do isteka roka od 60 dana nakon što je osigurana roba stigla u takvu luku ili mesto, prema tomc šta pre nastupi; 2) ako se roba otpremi u navedenom roku od 60 d-ana (ili u produženom roku ako se ugovori) do odredišta koje je navedeno ili do drugog odredišta, sve dok osiguranje ne prestane saglasno odredbama klauzule br. 8. U praksi se kl. 9 najčešće primenjuje u slučajevima kada osiguranikov kupac odbije isporaku robe pre nego što ona stigne u mesto opredeljenja, zbog čega putovanje mora biti izmenjeno. Navedene klauzule na prvi pogled izgledaju kontradiktorne. Dok po kl. 8.3 pokriće ostaje na snazi i bez plaćanja dodatne premije i obaveštavanja osiguravača o promenama koje su se desile, po kl. 9 osig-uranik mora, ukoliko želi produženje pokrića, odmah obavestiti osiguravača i platiti dopunsku premiju, ukoliko ovaj to zahteva. Ove razlike posledica su činjenice da, kada je reč o događajima pokrivenim kl. 8.3, ugovor o prevozu ostaje na snazi, jcr se radi o događajima koji su sastavni deo redovnog toka plovidbe i uopšte prevoza (takav zaključak nameće se zbog uslovljavanja njene primene time da nije ispunjen uslov za primenu nekog od osnova prestanka pokrića po kl. 8.1), dok se u slučajevima koje pokriva kl. 9 radi o prestanku ugovora o pre-vozu zbog toga što pomenuti događaji izlaze iz okvira redovnog toka prevoza. Upravo zato ove klauzule treba posmatrati iz ugla njihovog sadejstva i međusobnog dopunjavanja. Dok prva praža automatsko pokriće u slučajevima odstupanja od osiguranog putovanja koji su izv-an kontrole osiguranika, ali koji ne vode prestanku prevoza (morskog i bilo kog drugog), draga omogućava produženje pokrića kada su događaji koji odstupaju od redovnog toka prevoza takvi da dovode do prestanka samog ugovora o prevozu i osiguravajućeg pokrića. Efe-kat njihovog sadejstva sastoji se u pružanju što veće zaštite osiguraniku. Detaljnije: N. Petrović Tomić, nav. deio, str. 212-213.

33 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010

Mr Ndtaša PETROVIĆ KIAUZUUE INSTITUTA Z&OSiGURANJE ROBE ..f

Klauzula o prestanku ugovora o prevozu (engleski: Termination of Contract of Carriage Clause) glasi:

„9. Ako zbog okolnosti izvan kontrole osiguranika izvršenje ugovora o prevozu prestane u nekoj drugoj lu-ci ili mestu, a ne u odredištu predviđenom ugovorom, ili se prevoz završi na drugi način pre iskrcaja osiguranog predmeta, kako je predviđeno klauzulom 8 ovih uslova, ovo će osiguranje takođe prestati osim ako o tome od-mah ne bude obavešten osiguravač i zatraži se produ-ženje osiguranja, kada ono ostaje na snazi, uz plaćanje dodatne premije ako to osiguravač bude tražio sve dok

9.1 osigurani predmet ne bude prodat i isporučen u toj luci ili mestu ili, ako nešto drugo nije posebno ugovoreno, do isteka roka od 60 dana nakon prispeća osiguranog predmeta u tu luku ili mesto, prema tome šta pre nastupi

ili 9.2 osigurani predmet ne bude otpremljen u toku

navedenog roka od 60 dana (ili ugovorenom produže-nog roka) do mesta opredeljenja navedenog u ugovoru o osiguranju ili nekog drugog mesta opredeljenja, sve dok se prevoz ne završi u skladu sa odredbama gore na-vedene klauzule 8."

Osim jezičkih doterivanja i usklađdjivanja sa osta-lim klauzulama, klauzula o prestanku ugovora o prevo-zu je defmisana na isti način. U slučaju neizvešenja ugovora o prevozu usled događaja izvan volje osigura-nilca i nedospeća robe do ugovorom predviđenog mesta opredeljenja ili nekog preteranog zakašnjenja, oprezni osiguranik o tome treba da bez odlaganja obavesti osi-guravača. Da li će osiguravač u toj situaciji zahtevati plaćanje dodatne premije kao uslov za produženje po-krića, zavisiće od okolnosti slučaja.

Klauzula o promeni putovanja (engleski: Change of Voyage Clause) glasi:

„ 10.1 Ako, nakon stupanja na snagu ovog osigura-nja, osiguranik promeni mesto opredeljenja, to mora biti odmah saopšteno osuguravaču, kako bi premija i uslovi osiguranja bili ugovoreni. Ako se šteta dogodi pre postizanja ovog sporazuma, pokriće može biti obez-beđeno samo ako se ono može dobiti po razumnoj pre-miji i po razumnim tržišnim uslovima.

10.2 Ako osigurani predmet započne prevoz pred-viden ovirn osiguranjem (u skladu sa klauzulom 8.1.), ali bez znanja osiguranika ili njegovih zaposlenih, brod zaplovi ka drugom mestu opredeljenja, ovo osiguranje, bez obzira na to, stupa na snagu u momentu započinja-nja takvog prevoza."

Klauzula o promeni putovanja je znatno proširena. U prvom delu, koji je delimično preuzet iz stare verzije, a delimično izmenjen, izbegava se korišćenje izraza „held covered", koji je bio izvor nasporazuma i sporova u međunarodnom prometu. Klauzula vrlo precizno upu-ćuje osiguranika šta treba da učini ukoliko se, nakon za-ključenja ugovora o osiguranju, javi potreba za prome-nom mesta opredeljenja. Pri tom se pravi razlika između slučaja kada je do te promene došlo na osnovu njegove volje, odnosno bez njegovog ili bez znanja njegovih za-poslenih. Naročito je značajna novina uvedena regulisa-njem drugog slučaja. Njome se, naime, mogu obuhvatiti sve situacije tzv. fantomskih brodova (engleski: phantom ships). U međunarodnom prometu nije tako retko da brod, snabdeven lažnom dokumentacijom, preuzme robu i preveze je do drugog mesta opredeljenja i tamo proda. Da se ne bi dešavalo da savesni osiguranik, koji je ured-no platio premiju, ostane bez pokrića, ova klauzula pred-viđa proširenje osiguranja i na promenjeno putovanje.

2.4. Odštetni zahtevi

Klauzula o osiguranom interesu (engleski: Insura-ble Interest Clause) glasi:

„11.1 Da bi dobio naknadu iz ovog osiguranja, osiguranik mora imati osigurani interes na predmetu osiguranja u trenutku nastanka štete.

11.2 Ako su ispunjeni uslovi iz klauzule 11.1, osigu-ranik će biti ovlašćen na naknadu za osiguranu štetu nastalu za vreme trajanja ovog osiguranja, iako je šte-ta nastala pre sklapanja ugovora o osiguranju osim ako je osiguraniku bilo poznato da je nastupio osigurani slučaj, a osiguravači nisu za to znali. "

Klauzula o osiguranom interesu nije pretrpela ni-kakve izmene. Osiguranik, koji pretenduje na osigura-vajuću zaštitu, mora imati osigurani interes na robi u momentu nastanka štete.14 Osim ovog, klauzulom je po-kriven i slučaj kada se šteta dogodila pre zaključenja

14 Kada je reč o osiguranju robe koja se prevozi u vezi sa ugovorom o prodaji tu dolazi do izražaja interes lica na kome je rizik prev-oza (prodavac ili kupac), interes prevozioca, skladištara, špeditera, interesi različitih posrednika i agenata koji su zaduženi za v-ršenje neke usluge i čija naknada, odnosno provizija za izvršenu uslugu, zavisi od toga da li je roba stigla na odredište u neošteće-nom stanju. Oni se u visini svog interesa mogu javiti u ulozi osiguranika, ali se često javljaju i u uiozi ugovarača osiguranja, kada ugovor zaključuju u svoje ime, a za račun lica koja u trenutku nastupanja osiguranog slučaja ima interes na osiguranoj robi.

34 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010

Revija za pravo osiguranja OSVRTI-ANALIZE-KOMENTARI

ugovora o osiguranju, pod uslovom da osiguranik to ni-je znao. Takva mogućnost je dragoeena za međunarod-ni promet, jer omogućava da se osiguravajuća zaštita veže za određenu robu i da je prati do prispeća, do me-sta opredeljenja tj. do kupca. Ali, ni nove kiauzule ne pmžaju mogućnost produženja osiguranja na slučaj sti-canja osiguranog interesa na robi nakon nastanka osigu-ranog slučaja. To se može oceniti kao neopravdano i potrebama prakse ncprilagođeno sužavanje polja pri-mene pomorskog kargo osiguranja.'s

Klauzula o troškovima otpreme (engleski: Forwar-ding Charges) glasi:

„ 12. Ako je zbog nastupanja osiguranog rizika osi-gurano putovanje završeno u nekoj drugoj luci ili me-stu, a ne u onom predviđenom ugovorom, osiguravač će osiguraniku naknaditi svaki dodatni trošak, koji je ra-zumno i na odgovarajući način učinjen radi iskrcaja, uskladištenja ili otpreme osiguranog predmeta do odre-dišta predvidenog ugovorom.

Na osiguranje prema klauzuli 12, koja se ne prime-njuje na zajedničku havariju i troškove spasavanja, pri-menjuju se odredbe o isključenim štetama iz klauzula 4, 5, 6 i 7 ovih uslova, a nisu pokriveni ni troškovi nastali zbog propusta, nepažnje, nesolventnosti ili neizvršavanja fi-nansijskih obaveza osiguranika ili njegovih zaposlenih."

Osim manjih kozmetičkih izmena, klauzula o troš-kovima otpreme je ostala nepromenjenja. Ona, naime, omogućava da osiguranjem budu pokriveni svi troško-vi razumno povezani sa promenom odredišta, a koji se preduzimaju kako bi roba, ipak, stigla do odredišta. Ona, stoga, obuhvata troškove iskrcaja, uskladištenja i otpreme do mesta opredeljenja. Ali, postoje tri značaj-na ograničenja primene ove klauzule: 1) ona se ne pri-menjuje u slučaju zajedničke havarijc i troškova spasa-vanja, 2) i u slučaju ispunjenosti uslova za njenu prime-nu, ona dolazi u obzir samo ukoliko nije u suprotnosti sa klauzulama o isključenim štetama i 3) klauzula o troškovima otpreme se ne može primeniti ako jc do pro-mene mesta opredeljenja došlo usled propusta, nepa-žnje, nesolventnosti ili ncizvršavanja finansijskih oba-veza od strane osiguranika ili njegovih zaposlcnih.

Klauzula o izvedenom potpunom gubitku (engle-ski: Constructive Total Loss Clause) glasi:

„ 13. Iz ovog osiguranja se neće pružiti naknada za izvedeni potpuni gubitak, osim ako je razumno izvršen

napuštaj osiguranog predmeta bilo zato jer je nastupio njegov stvarnipotpuni gubitak, koji se nije mogao izbe-ći, bilo zato što bi troškovi opravke, dovođenja u is-pravno stanje i troškovi otpreme predmeta do odredišta iznosili više od njegove vrednosti na odredištu. "

Klauzula o izvedenom potpunom gubitku robe je ostala ista. Klauzule Instituta, daklc, poznaju dva sluča-ja izvedenog potpunog gubitka robe: 1) kada je stvami potpuni gubitak robe neizbežan i 2) kada bi troškovi po-novnog dobijanja, dovođenja u ispravno stanje i otpre-manja osigurane robe do odredišta do koga je bila osi-gurana iznosili više od njene vrednosti na odredištu.

Klauzula o osiguranju na dodatnu vrednost (engle-ski: Increased Value Clause) glasi:

„14.1 Ako osiguranik, osim iznosa na koji je za-ključeno ovo osiguranje, zaključi i osiguranje tog pred-meta na dodatni iznos, smatraće se da ugovorenu vred-nost osiguranog predmeta čini ukupan zbir iznosa osi-guranog ovim ugovorom i svih dodatno osiguranih iz-nosa ako pokrivaju nastalu štetu. Naknada za štetu bi-će obračunata srazmerno odnosu osiguranog iznosa iz ovog ugovora prema ukupno osiguranom iznosu.

U slučaju zahteva za naknadu iz ovog osiguranja, osiguranik će osiguravačima pribaviti dokaze o iznosi-ma iz svih drugih osiguranja.

14.2 Kada se ovo osiguranje zaključi na iznos za kojije uvećana vrednost, primenjivaće se ova klauzula:

Smatra se da ugovorenu vrednost robe čini zbir iz-nosa na koji je zaključeno prvobitno osiguranje i zbir svih iznosa na koje je osiguranik zaključio dodatno osi-guranje, ako pokrivaju štetu. Naknada za štetu obraču-naće se srazmerno odnosu osiguranog iznosa iz ovog ugovora prema ukupno osiguranom iznosu.

U slučaju zahteva za naknadu iz osiguranja osigu-ranik će osiguravačima pribaviti dokaze o iznosima osiguranim po svim drugim osiguranjima. "

Klauzula o osiguranju na dodatnu vrednost je osta-la nepromenjena. Prema ovoj klauzuli, ako osiguranik, pored iznosa na koji je osiguranje prvobitno zaključe-no, zaključi i osiguranje na iznos koji odgovara uveća-noj vrednosti robe, smatraće se da ugovorenu vrednost robe čini zbir svih osiguranih iznosa kojima je pokrive-na vrednost konkretne robe. Naknada iz osiguranja uve-ćane vrednosti robe obračunava se srazmerna odnosu između osiguranog iznosa, koji je ekvivalent uvećane

ls Primedba naročito stoji iz ugla zaštite interesa kupca koji robu nabavlja po uslovima CIF, koji neće moći da ostvar-i prava po osnovu polise koja mu je prcneta zajedno sa robom ukoliko je šteta nastala za vreme važenja osiguravajućeg pokrića, ali pre nego što je on stekao interes na toj robi.

Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2010 35

Mr Nataša PETROVIĆ KlAUZUlf 1NSmU6iV ̂ feOSKSURAhUE ROBE... 28-37 & '".' — - ^ m * - * * . " - • —r.. - - ! _ : : :

vrednosti, i ukupnog osiguranog iznosa.16 U slučaju podnošenja odštetnog zahteva osiguranik treba da pod-nese osiguravačima dokaze o iznosima osiguranim po svim drugim osiguranjima. Što se tiče pojma uvećanih vrednosti, on obuhvata ne samo vrednost osiguranog predmeta na početku perioda osiguranja, već i različite interese koje u vezi sa njim osiguranik ima ili može očekivati da će steći. Stoga, svi troškovi koje osiguranik ima u vezi sa izvozom robe i dobit koju očekuje pred-stavljaju element vrednosti robe za čije osiguranje osi-guranik ima legitimni interes.

2.5. Koristi iz osiguranja

Klauzula o nevaljanosti ugovora u korist trećih (engleski: Benejit of Insurance Clause) glasi:

„ 15. Ovo osiguranje pruža zaštitu

15.1 osiguraniku, što uključuje lice koje zahteva naknadu iz osiguranja, bilo kao lice koje je zaključilo ugovor o osiguranju ili u čiju korist je ugovor zaklju-čen, bilo kao lice kome je isti prenet

15.2 se ne odnosi na ili ne koristi na drugi način prevoziocu ili ostalim trećim licima. "

Klauzula o koristi iz osiguranja je formulisana na mnogo jasniji način, što će nesumnjivo doprineti sigur-nosti međunarodnog prometa. Osnovna novina je ume-tanje definieije osiguranika u klauzulu, što može biti korisno i prilikom primene drugih klauzula ove verzije. Osiguranikom se, dakle, ne smatra samo lice koje je za-ključilo ugovor o osiguranju robe, već i lice u čiju ko-rist je ugovor zaključen, kao i lice kome je ugovor pre-net kao deo posla međunarodne prodaje robe.17 Ugovor ne može doneti koristi prevoziocu, jer je za njega res in-ter alios acta, niti ostalim trećim licima (u novoj verzi-ji se izričito ne pominju skladištari, ali je jasno da su i oni obuhvaćeni pojmom ostala treća lica).

2.6. Dužnosti osiguranika

Klauzula o dužnostima osiguranika (engleski: Duty of Assured Clause) glasi:

,,16. Dužnost je osiguranika, njegovih zaposlenih ili zastupnika u oduosu na štetu naknadivu ovim osigu-ranjem

16.1 da preduzmu razumne mere radi sprečavanja ili smanjenja takve štete, te

16.2 da osiguraju da se sva prava protiv prevozio-ca, skladištara ili ostalih trećih lica na odgovarajući način sačuvaju i vrše

a osiguravač će, osim štete naknadive ovim osigura-njem, osiguraniku naknaditi i svaki odgovarajući i ra-zumno učinjen trošak nastao vršenjem ovih dužnosti. "

Klauzula o dužnostima osiguranika je, osim termi-nološkoh usaglašavanja, ostala ista. Ova dužnost posta-vljena je prilično ekstenzivno u odnosa na nacionalna zakonodavstva, jer se vezuje ne samo za ličnost osigu-ranika, već i osoba u njegovoj službi i agenata. Ova du-žnost ima dva segmenta: prvo, preduzimanje razboritih mera radi sprečavanja ili smanjenja pokrivenih šteta; drugo, očuvanje prava prema prevoziocima, posrednici-ma i ostalim trećim licima. Ako već mere, koje se u da-tim okolnostima mogu nazvati razumnim, ne rezultira-ju sprečavanjem štete, dalji zadatak osiguranika je oču-vanje prava prema trećim licima. U tom slučaju, osigu-ravač je u obavezi da naknadi i troškove povezane sa preduzimanjem pomenutih mera.

Klauzula o odricanju prava iz ugovora (engleski: Waiver Clause) glasi:

„17. Mere preduzete od strane osiguranika ili osi-guravača radi očuvanja, zaštite ili spašavanja osigura-nogpredmeta, neće se smatrati odricanjem odprava na napuštaj ili njegov prihvat, niti će na drugi način utica-ti na prava jedne ili druge strane. "

Klauzula o odricanju prava iz ugovora ostala je ne-promenjena. Radi podsticanja osiguranika na preduzi-manje mera spasavanja, izričito je propisano da se me-re preduzete od strane osiguranika ili osiguravača u ci-lju spasavanja, zaštite ili povratka osiguranog predmeta neće smatrati kao odricanje ili prihvatanje abandona ili na drugi način štetiti pravima bilo koje strane.

Klauzula o izbegavanju zakašnjenja (engleski: Avoidance oj'Delay) glasi:

„ 18. Ovo osiguranje se pruža pod uslovom da će osiguranik delovati sa razumnom brzinom u svim okol-nostima koje zavise od njegove volje. "

Klauzula o izbegavanju zakašnjenja, koja je jako značajna i za primenu drugih klauzula, ostala je ista.

16 Bitno je, pri tom, primetiti da osiguranje uvećanje vrednosti ne predstavlja ipso facto dvostruko osiguranje. Ovo zato što predmet ovog osiguranja nije celokupna (koja je već osigurana osnovnom polisom), već samo uvećana vrednost robe.

17 Ovo zato što ugovor o osiguranju robe, zajedno sa ugovorom o prodaji i drugim ugovorima koji služe njenom izvršenju, predsta-vlja primer skupa ugovora!

36 Revija za pravo osiguranja * Broj 4/2010

Ona, zapravo, predstavlja inauguraciju principa postu-panja razumnom pažnjom, tj. u slučaju pomorskog osi-guranja robe, pažnjom dobrog privrednika.

Klauzula o primeni prava i prakse (engleski: Law and Practice) glasi:

„19. Na ovo osiguranje primenjuje se englesko pravo ipraksa."

I klauzula o merodavnom pravu je ostala ista. Na-ravno, ona se primenjuje samo ako nešto dmgo nije predviđeno sporazumom strana. Ali, budući da se u mnogim rešenjima oslanja na englesko pravo (tj. Mari-ne Insurance Act), nije preporučljivo odstupati od pri-mene engleskog prava kao merodavnog.

Napomena uz klauzule iz 2009. glasi: „Kada nastavakpokrića zavisi oclprimene klauzu-

le 9 ilije promena odredišta saopštena na osnovu klau-zule 10, osiguranik ima obavezu da bez odlaganja oba-vesti osiguravača o tome, jer je pravo na takvo pokriće uslovljeno ispunjenjem ove obaveze. "

Osim jezičkih doterivanja, neophodnih zbog usa-glašenosti sa ostalim klauzulama nove verzije, napome-na je istog dometa i značaja kao u starim klauzulama.

Nataša PETROVIĆ TOMIĆ, L.L.M Assistant at the Faculty of Law, University of Belgrade

INSTITUTE CARGOINSURANCE CLAUSES 2009 - COMPARISON OF THEINSTITUTE CLAUSES

1982 AND 2009 WITH COMMENTAR Y

SUMMARY Since The Institute ofLondon Undenvriters adop-

ted a new text oflnstitute Cargo Clauses on Januatj lst 2009, the work deals with the analysis of their content and determination of similarities ancl differences in re-lation to the so far existing Cargo Clauses of1982 year. Authorfirstly gives the translation of each of the 19 cla-uses and then interprets them, in an effort to highlight the most important news and possible ejfect of newly adopted solutions on international market. In addition to terminology and linguistic adjustments, author beli-eves that Institute Clauses also suffered amendments of essential character, which will undoubtedly affects its implementation in the future and facilitating the con-duct of international trade.

37 Revija za pravo osiguranja ft Broj 4/2010