MRŽNJA I SAMOMRŽNJA

mržnja i samomržnja

1

SADRŽAJ

UVOD ........................................................................... 2 1. MRŽNJA ................................................................. 3 1.1. DEFINICIJA MRŽN JE ....................................... 3 1.1.1. DESTRUKCIJA ................................................ 3 1.2. MRŽNJA I LJUBAV ........................................... 4 1.2.1. MRŽNJA U LJUBAVI ....................................... 4 1.2.2. MRŽNJA NAKON LJUBAVI .............................. 4 1.3. MRŽNJA I KULTURA ........................................ 5 1.4. MRŽNJA I POSAO ............................................. 5 1.5. NEUTRALIZACIJA MRŽNJE ............................ 6 1.5.1. NEUTRALIZACIJA TU ĐE

MRŽNJE .................................................... 6 1.5.2. NEUTRALIZACIJA SOPSTVENE

MRŽNJE .................................................... 6 2. SAMOMRŽNJA ..................................................... 7 2.1. DEFINICIJA SAMOMRŽNJE ............................. 7 2.1.1. SAMODESTRUKCIJA ...................................... 7 2.2. EKSTERNALIZACIJA SAMOMRŽNJE ................................................. 8 2.3. SAMOMRŽNJA I POSAO .................................. 8 ZAKLJU ČAK ............................................................. 9


2

UVOD Šta je to mržnja? Kakve su posledice mržnje? Zašto mrzimo nekoga? Zašto mrzimo sebe? Da li ima mržnje u ljubavi? Šta je to destrukcija? Šta je to samodestrukcija? Da li je normalno ako mrzimo? Kako neutralisati mržnju? Sva ova pitanja proizilaze iz najinteresantnijeg i najozbiljnijeg osećanja čoveka, mržnje. Ovom temom pokušao sam da objasnim i dam odgovore na gore postavljena pitanja. Mržnja kao sastavni deo svakog čoveka utiče, na njega tokom njegovog rođenja pa sve do njegove smrti.


3

1. MRŽNJA 1.1. DEFINICIJA MRŽNJE Mržnja je osećanje koje subjekt oseća prema nekoj osobi za koju veruje da je zla i da ugrožava neku njegovu vrednost. Da bi subjekt nekog drugog procenio zlim, mora verovati da ta osoba ispunjava sledeća tri uslova:

o da bitno ugrožava neku njegovu visoku vrednost; o da to čini bez odgovarajućeg povoda ili opravdanja; o da to čini svesno i namerno.

Ove tri procene su nužne za osećanje mržnje i zbog toga ih nazivamo kongitivna trijada mržnje. Mržnja se takođe javlja ukoliko je neka osoba namerno prouzrokovala značajnu štetu subjektu. Mržnja je takođe i cirkularne prirode jer subjekt uvek mrzi onoga za koga prethodno veruje da taj i njega mrzi. Na osnovu ovoga možemo reći da je svaka mržnja u stvari nekakva kontramržnja. 1.1.1. DESTRUKCIJA Na osnovu kontramržnje, subjekt može da uđe u proces internalizacije, to jest subjekt počinje da je hronično mrzi, bez obzira da li se ta osoba nalazi u njegovoj blizini ili ne. Međutim, mržnja može da postane i strast, kada se subjekt preokupira predstavama o omrznutoj osobi, fanatička mržnja, koja najčešće vodi u ludilo ili navodi na ubistvo. Ono što je zajedničko svim ovim ponašanjima kroz koje se oslikava osećanje mržnje jeste težnja da se nanese određena šteta omrženoj osobi ili objektu. Svrha ovih akcija je da se omrznuta osoba natera da pati, da se muči, da ispašta. Što je snažnije osećanje mržnje, to je veći stepen destrukcije koji se nanosi omrznutoj osobi. Osnovna tri stepena destruktivnost:

1. Relativno, socijalno prihvatljiva destruktivnost ( ogovaranja, tračevi, intrige... ) 2. Destrukcija materijalnih dobara ( uništavanje privatne svojine ) 3. Destrukcija omrženog objekta ( ubistvo )

Neke osobe odustaju od destrukcije omržene osobe, naročito onda kada je za njih mržnja ego-distono osećanje, jer veruju da će nekakva viša sila ( Bog, Kosmički princip, Pravda, itd. ) osvetiti ono zlo koje im je naneto.


4

1.2. MRŽNJA I LJUBAV 1.2.1. MRŽNJA U LJUBAVI Mržnja i ljubav su svakako dva različita pojma, mržnja je suprotnost ljubavi. Subjekt teško može istovremeno osećati i ljubav i mržnju prema istom objektu. Međutim, mržnja u ljubavi može da se javi iz straha zbog gubljenja ljubavi. Ljubomora je vrsta straha od gubitka ljubavi jer se subjekt plaši da će izgubiti voljenu osobu time što će ona zavoleti nekog trećeg. Mržnja je jedan od tipičnih načina na koji subjekt izražava svoju ljubomoru. Mržnja u tom slučaju je usmerena ka voljenoj osobi, ka rivalu ili prema oboma. Iz ove mržnje se naravno javlja destrukcija ka ovim osobama, statistika kaže da najveći procenat ubistava je motivisan upravo osećanjem ljubomore. Mržnja u ljubavi ne mora da se javi samo iz ljubomore, ona se javlja takođe iz nerazumevanja, razočarenja, zapostavljenosti, ignorisanja, itd. Tada najčešće dolazi do prekida ljubavi. 1.2.2. MRŽNJA NAKON LJUBAVI Kada počne mržnja, tada, sasvim sigurno, prestaje ljubav. Subjekt koji gubi voljenu osobu može da oseti stanje bezvrednosti, jer veruje da nije dovoljno dobar da bi druga osoba bila sa njim. Upravo ovo osećanje koje osoba teško podnosi, leži u osnovi mržnje. Da bi se oslobodilo ovog osećanja, subjekt pokušava da ovaj osećaj bezvrednosti nametne bivšem partneru, ili da ga obezvredi, da mu nađe manu, dokaže njegovu pokvarenost i zlobnu prirodu. Ako subjekt dobije priliku da se osveti, najčešće će to uraditi putem dece, zajedničke imovine i zajedničkih prijatelja. Ponekad se osveta može ispoljiti i oduzimanjem života, zločin iz strasti.


5

1.3. MRŽNJA I KULTURA Svaka društvena zajednica pokušava da ukloni i potisne mržnju među svojim pripadnicima. Razlog za ovakav stav je sasvim razumljiv kada se zna da je mržnja najdestruktivnije od svih osećanja u međuljudskim odnosima. Mržnja u zajednicama postoji još od davnina, ona je slabila veze među članivima društvenih zajednica što je na kraju imalo posledicu slabljenja zajedništva. Zbog ove opsesije mržnje, ona se prenosila na članove neke druge društvene zajednice ( drugu porodicu, drugo pleme, drugi narod, drugu veroispovest, drugu rasu, itd. ). Ovakom vrstom mržnje se stvaraju spoljašnji neprijatelji, to jest nesigurnost izvan granica sopstvene zajednice. Uspostavljanjem kolektivne mržnje, a kasnije i omraze različitih zajednica, mržnja postaje jedan od značajnih faktora koji znatno utiču na menjanje odnosa između grupa. Iz ovakve mržnje prema drugim kulturama nastaju najveći problemi savremenog sveta, kao što su rasizam, nacionalizam, itd.

1.4. MRŽNJA I POSAO Mržnja delatnosti kojim se bavi subjekt, okruženja na poslu, su najveći problemi današnjice. Statistika kaže da 62,7 % zaposlenih na svetu ne voli svoj posao. Mržnja za poslom se javlja iz čistog nezadovoljstva subjekta. Često se ljudi u svetu zapošljavaju na radnim mestima za kojie nisu obučeni i nemaju diplomu za njih. Takođe, mržnja počinje da se javlja i zbog neredovne ili, vrlo često, male plate. Eksploatacija radnika se uvećala do maksimalno dozviljene granice. Iskazivanje mržnje na radnom mestu se najčešće ispoljava štrajkovima, neodrađivanjem predviđenog posla u predviđenom roku, itd. Ali ovakvo ispoljavanje najčešće ima reakciju otpuštanja nezadovoljnih subjekata sa radnog mesta. Najviše što je potrebno da bi se očuvao red na radnim mestima je svakako motivacija. Ako bi subjekt bio dovoljno motivisan, kada bi znao da rad u toj organizaciji mu može doneti neku korist, onda ne bi bilo mesta za stvaranje mržnje. Zavist na radnom mestu je takođe jedan od pokretača mržnje. Uspešnost drugih subjekata takođe može da izazove mržnju, pogotovo ako je posmatarani subjekt obavljao istu količinu posla kao i ostali članovi organizacije. Ispoljavanje mržnje prema uspešnijim subjektima može da se iskaže najčešće putem tračeva, ogovaranja, a ponekad i ometanja uspešnijih subjekata u vršenju njihovih dužnosti.


6

1.5. NEUTRALIZACIJA MRŽNJE 1.5.1. NEUTRALIZACIJA TU ĐE MRŽNJE Kada je neko suočen sa osobom koja ga mrzi i koja preti fizičkom destrukcijom, tada je najbolje potražiti zaštitu i prekinuti i izbegavati svaki kontakt sa takvom osobom. Ukoliko to nije moguće, tada bi osnovni cilj osobe koja je objekt mržnje trebalo da bude humanizacija predstave koju o njoj ima subjekt mržnje. To znači da mržnja i destruktivnost prestaju u onoj meri u kojoj subjekt mržnje počinje da shvata osobu koja je objekt mržnje kao ljudsko biće koje je isto kao on, a ne kao zlo biće. Ukoliko osoba koja je objekt mržnje uspe da postigne humanizaciju predstave o sebi u očima aktera mržnje, tada je moguće u njegovoj psihi pokrenuti procese identifikacije sa sobom. Kada se mrzitelj i omraženi poznaju, tada je osnovni cilj omrženog da spreči mrzitelja da ga ocenjuje kroz kongitivnu trijadu mržnje. Taktike objekta mogu biti različite:

o da nije on taj koji je ugrozio mrziteljovu vrednost; o da je on to morao da uradi; o da on to jeste učinio, ali ni svesno ni namerno; o da izrazi kajanje i ponudi odštetu; o da on to jeste učinio namerno ali da je to bilo zasluženo sa mrziteljeve strane.

Ukoliko se radi o bezličnom susretu, to jest susretu sa osobom o kojoj omrženi ništa ne zna, onda omrženi treba da se predstavi kao ljudsko biće, da kaže svoje ime, da govori o svojoj porodici, da pokaže porodične fotografije, odnosno da pruži što više podataka i informacija o svom životu kako bi prestao da bude anonimni neprijatelj i postao ljudsko biće sa kojim se može saosećati. Slični manevri se koriste i kada je mrzitelj psihopatska ličnost koja u svojoj žrtvi vidi oličenje zla koje treba uništiti. 1.5.2. NEUTRALIZACIJA SOPSTVENE MRŽNJE Neutralizacija sopstvene mržnje se primenjuje identično kao i neutralizacija tuđe mržnje, samo što u ovom slučaju mrzitelj mora sam da stvori humanizaciju omrženog objekta. To jest da ga posmatra kao ljudsko biće koje je isto kao i on.


7

2. SAMOMRŽNJA 2.1. DEFINICIJA SAMOMRŽNJE Subjekt oseća samomržnju kada samog sebe procenjuje kao zlo ljudsko biće koje zaslužuje da bude uništeno. Kada subjekt doživljava samomržnju, on tada oseća i želju za samouništenjem. Samomržnju ne može osetiti svaki čovek, već samo oni ljudi koji u svojoj psihi imaju posebne strukture koje stvaraju osećanje samomržnje. Te psihičke strukture nastaju, uglavnom, kao posledica nasilja, odnosno hroničnog zlostavljanja deteta. Naravno, samomržnja može da se oseti ako je subjekat izgubio, smopouzdanje, samopoštovanje, ili potpunu veru u sebe. Usmeravanje mržnje prema sebi je uvek praćeno nekim autodestruktivnim ponašanjem. Možda je najtipičniji primer samopovređivanje, kada osoba nalazi zadovoljstvo u tome da sebi nanosi povrede. Najintenzivniji stepen samopovređivanja je samosakaćenje ili samomutilacija, kada je osoba u stanju sebi da odseče neki deo tela. 2.1.1. SAMODESTRUKCIJA Kada je subjektov doživljaj sebe u onom delu ličnosti koji trpi samomržnju, tada subjekt oseća jaku želju za delimičnim ili pak totalnim samouništenjem. Želja za samodestrukcijom se oseća, uglavnom, kada subjekt nije svestan sopstvene mržnje prema sebi ali je pod njenim uticajem ( potisnuta samomržnja ). Samodestrukcija može biti:

o Ego-sintona kada osoba svesno i voljno želi da umre i da se uništi o Ego-distona kada osoba strahom reaguje na svoju samodestruktivnu želju

Karen Horney koja je proučavala fenomen samomržnje, ustanovila je da se ona manifestuje u šest pojavnih oblika:

1. neumoljivi zahtevi prema sebi 2. nemilosrdna samooptuživanja 3. samoprezir 4. samofrustracija 5. samomučenje 6. samodestruktivnost


8

2.2. EKSTERNALIZACIJA SAMOMRŽNJE Jedan od načina na koji osoba pokušava da izađe na kraj sa osećanjem mržnje prema sebi, kako je ona ne bi odvela u samoubistvo, jeste da tu mržnju, umesto ka sebi, preusmeri u spoljašnji svet ( eksternalizuje ). Postoje dva osnovna načina eksternalizacije samomržnje. Prvi tip eksternalizacije samomržnje sastoji se u tome da osoba počinje da mrzi nekoga u spoljašnjem svetu. Umesto da mrzi sebe zbog nekih svojih osobina, osoba mrzi druge ljude koji imaju iste takve osobine. Dok se u opisanom obliku eksternalizacije u spoljašnji svet projektuje onaj deo ličnosti koji je objekt samomržnje, u drugom tipu eksternalizacije samomržnje projektuje se onaj deo ličnosti subjekta koji je subjekt mržnje. Prema tome, subjekt je uveren da ga mrzi neka osoba iz spoljašnjeg sveta, tako da on sam može osetiti strah, ili pokušat da se suprostavi kontramržnjom.

2.3. SAMOMRŽNJA I POSAO Baš kao što se i javlja sama mržnja prema delatnosti i okruženju u kojem se ona obavlja, tako se javlja i samomržnja. Mala primanja, neredovne plate, posao za koji nije specijalizovan, subjekat za sve počinje da krivi sebe. Počinje da smatra sebe kao jedinog krivca za njegovo nezadovoljstvo na radnom mestu. Gubitak smopouzdanja se takođe javlja, subjekt počinje da misli da ne može da uspešno obavlja ni jedan posao. Kao i bilo koji drugi primer samomržnje i ovaj se najčešće i u najvećem broju slučajeva ispoljava samodestrukcijom. Najčešće samoubistvom.


9

ZAKLJU ČAK

Bilo da je to mržnja ili samomržnja, oni još uvek ostaju najzanimljivija osećanja koja čovek oseća. Kao što su najzanimljivija tako su i ponekad najopasnija. Iz ovih osećanja su nastali neki od najvećih problema današnjice, među kojima su ratovi, rasizam, nacionalizam itd. I ako su koren nekih od najvećih problema, ona su osnovna osećanja ljudskih bića i bez njih čovek možda ne bi ni bio čovek.


10

LITERATURA www. wikipedia.org Torg, A.: Ja mrzim vas, a Vi mene? , ALNARI, 2001 Adler, A.: Psihologija Čoveka , PROSVJETA, 1994

Documents

MRŽNJA I SAMOMRŽNJA