MS Office Excel 2007 Ukoliko ste do sada radili sa starijim verzijama programa Excel, verovatno dete se u poetku iznenaditi promenom kojom su nas iznenadili iz Microsoft-a. Nikako ne bi trebalo da Vas uplai novi izgled, jer ved posle nekoliko sati rada sa novim okruenjem dete uvideti da je puno lake dodi do eljenih opcija. Na slededoj slici je prikazana radna sveska, sa imenovanim delovima. Slika 1. Excel 2007 radna sveska

Office dugme

Linija sa preicama Naslovna linija

Linija formule

Pomod

Ikonice za izbor naina prikazivanja

radnog lista

ZoomJezici radnih listova

Polje imena

Aktivna delijaScroll trake

Redovi

Kolone

Statusna linija

Dugme za proirenje linje

formule

Tab u okviru Ribbon trake

Osnovna podeavanja

Za potrebe dodavanja ili uklanjanja ikonica sa linije preica, odn. da bi se ukljuilo/iskljuilo prikazivanje Ribbon trake potrebno je kliknuti na dugme Customize Quick Access Toolbar (slika 2). Da bi se dodala neka od ponuenih opcija (New, Open...) potrebno je levim tasterom mia kliknuti ispred naziva ikonice, tada de se pojaviti ekirano polje (kao ispred opcije Save) i ikonica de se postati sastavni deo linije preica. Slika 2. Meni Customize Quick Access Toolbar

Ukoliko elite da dodate opciju koja nije ponuena u padajudem meniju na slici 2, potrebno je kliknute na opciju More Commnads..., i potom de se otvoriti novi prozor (slika 3). Da bi se uklonila Ribbon traka potrebno je iz menija koji je prikazan na silci 2 izabrati opciju Minimize the Ribbon. Ukoliko je Ribbon traka iskljuena potrebno je samo iskljuiti opciju Minimize the Ribbon.

Slika 3. Excel Options, deo za podeavanje vidljivosti ikonica na liniji preica

Osnovna podeavanja radne sveske se nalaze u prozoru Excel Options. Da bi se otvorio taj prozor potrebno je kliknuti na Office dugme i odabrati opciju Excel Options (slika 4). Na novom prozoru (slika 5) mogude je postaviti osnovna podeavanja koja se primenjuju pri kreiranju radne sveske, a na delu Save mogude je podesiti podrazumevani formati i lokaciju snimanja Excel fajlova. Slika 4.

Slika 5. Excel Options, deo Popular

Podeavanja koja se primenjuju kada se kreira nova radna sveska

Vrsta fonta

Veliina fonta

Podrazumevani pogled za novi radni list

Broj radnih listova u novoj radnoj svesci

Rad sa Excel-ovim radnim listovima Pri kreiranju nove radne sveske, ukoliko nije izmenjena opcija broj radnih listova u novoj radnoj svesci, kreiraju se tri radna lista (slika 6). Desnim klikom na neki od radnih listova otvara se priruni meni (slika 7). Slika 6. Radni listovi

Slika 7. Meni za rad sa radnim listovima

Sledede opcije se najede koriste: Insert - odabirom ove opcije dodaje se novi radni list ispred selektovanog radnog lista (Novi

radni list je mogude dodati i klikom na ikonicu koja se nalazi desno od poslednjeg radnog lista )

Delete brisanje radnog lista Rename preimenovanje radnog lista Move or Copy za kopiranje ili premetanje radnog lista (odabirom ove opcije otvara se novi

prozor slika 8). Slika 8. Prozor Move or Copy

U prvom delu (To book) vri se izbor radne sveske gde de selektovani radni list biti kopiran/premeten. U drugom delu (Before sheet) vri se izbor lokacije kopiranja/premetanja radnog lista unutar izabrane radne sveske. Ukoliko se selektovani radni list kopira, potrebno je izabrati opciju Create a copy, a u suprotnom, ako se radni list premeta, ova opcija ne treba da bude izabrana.

Pomo u Excel-u 2007 Klikom na dugme Microsoft Office Excel Help ili pritiskom na taster F1 otvara se prozor pomodi. Unosom eljenog teksta u Text Box i klikom na dugme Search dobija se lista sa temama koje su povezane sa reima koje su unete u Text Box. Slika 9. Excel Help

Unos podataka u elije

Da bi se uneo tekst u deliju potrebno je prvo sekeltovati eljenu deliju (levi klik miem na deliju) i jednostavno sa tastature uneti eljeni tekst. Tasterom Enter se potvruje eljeni unos. Za izmenu sadraja delije je potrebno dva puta kliknuti levim tasterom mia na eljenu deliju, jednom kliknuti u liniju formule ili pritisnuti taster F2. Potom de se pojaviti kursor i po izmeni sadraja je potrebno ponovo potvrditi unos tasterom Enter. Slika 10. Unos podataka u deliju

Brisanje sadraja delje je mogude izvriti na vie naina. Jedan od naina je selektovanje delije iji sadraj se brie i odabirom tastera Delete ili Backspace na tastaturi. Drugi nain je desni klik na deliju iji se sadraj brie i izbor opcije Clear Content. Vano je napomenuti da opcija Delete iz prirunog menija (koji se dobija desnim klikom na deliju) brie celokupnu deliju (i sadraj i deliju). Dakle, Delete iz prirunog menija i Delete sa tastature nemaju istu funkciju.

Pretraivanje i zamena sadraja elija Da bi se pronaao eljeni tekst potrebno je na Ribbon-u Home, u delu Editing levim tasterom mia kliknuti na ikonicu Find & Select (slika 11) i iz padajudeg menija izabrati opciju Find. Po izboru opcije Find otvara se novi prozor (slika 12). Slika 11. Find & Select

Slika 12. Find and Replace

U polje Find what potrebno je uneti traenu re i odabrati dugme Find Next Excel ce selektovati deliju u kojoj se nalazi traena re. Klikom na dugme Options otvara se novi deo prozora (slika 13) u kome je mogude uneti dodatne kriterijume za pretraivanje. Slika 13. Find and Replace

Opcije koje moete podesiti su: Format klikom na ovo dugme mogude je podesiti format teksta koji se trai Within izbor opsega pretraivanja, tj. da li se pretrauje u tekudem radnom listu ili u celoj

radnoj svesci Search smer pretraivanja (po kolonama ili redovima) Look in vrsta delije koja se pretrauje Match case poklapanje po vrsti slova (npr. ukoliko je ekirana ova opcija Kova KOVA Match entire cell contents ukoliko je ekirana ova opcija poklapanje mora biti potpuno (npr.

ako je u deliji vrednost Novi Sad, a ukoliko se u polje Find what unese Novi, klikom na dugme Find Next Excel nede pronadi re Novi.

Ukoliko je potrebno zameniti odreeni sadraj sa drugim sadrajem, potrebno je iz menija (slika 11) izabrati opciju Replace ili ukoliko je ved aktivan prozor Find and Replace odabrati tab Replace. Otvoride se prozor (slika 14) koji je vrlo slian sa prozorom Find (slika 13). Razlika je jedino u polju Replace with i dva dodatna dugmeta Replace All i Replace. U polje Find what je potrebno uneti re ili rei koje je potrebno zameniti a u polje Replace with je potrebno uneti re ili rei sa kojim se menja sadraj koji je unet u polje Find what. Kada se unesu sadraji u polja Find what i Replace with klikom na dugme Replace menja se samo prvi pronaeni sadraj a klikom na dugme Replace All menjaju se svi pronaeni sadraji na radnom listu odnosno radnoj svesci. Slika 14. Find and Replace

Sortiranje Podaci koji se nalaze u tabelama na radnom listu je mogude sortirati prema razliitim kriterijuma. Da bi se pokrenula funkcija za sortiranje potrebno je izabrati bilo koju deliju u okviru tabele i potom na Ribbonu Home u delu Editing dugme Sort & Filter. Odabirom opcija Sort a to Z ili Sort Z to A izvride se izabrano sortiranje na osnovu kolone u kojoj se nalazi selektovana delija. Ukoliko se ele izvriti odreena napredna sortirana tj. sortiranje po vie kriterijuma potrebno je izabrati opciju Custom Sort i otvoride se novi prozor (slika 16) u kojem je mogude izvriti odreena podeavanja u vezi sortiranja. Slika 15. Sort & Filter

Slika 16. Custom Sort

Rad sa redovima i kolonama Operacije nad redovima i kolonama se izvode tako to se prvo selektuje eljeni red ili kolona (red ili kolona se selektuju tako to se pokaziva mia postavi iznad oznake kolone ili broja reda i kada se prikae crna strelica pritisne levi taster mia) i potom klikne levim tasterom mia (slika 17). Opcije koje su najede koritene u ovom meniju su: Cut iseca selektovanu kolonu Copy kopira selektovanu kolonu Paste lepi kolonu koja je kopirane ili iseena Insert dodaje novu kolonu, levo od selektovane kolone Delete brie selektovanu kolonu

Clear Contents brie sadraj selektovane kolone Format Cells otvara prozor, sa est kartica, za formatiranje Column With otvara prozor za unos irine kolone (slika 18) Hide sakriva selektovanu kolonu Unhide otkriva sakrivenu kolonu (u ovom sluaju je potrebno selektovati dve susedne kolone,

kolonu pre i kolonu posle, sakrivene kolone) Slian meni se dobija i desnim klikom na broj reda, razlika je jedino u opciji Row Height (slika 18) koja slui za pozivanje opcije za unos visine reda. Slika 17. Priruni meni za rad sa kolonama

Slika 18. Prozori za unos visine reda i irine kolone

Da bi se podesila automatska irina kolone ili reda potrebno je postaviti pokaziva mia izmeu oznaka za kolonu ili brojeva reda i dva puta pritisnuti levi taster mia. Na taj nain de se irina odnosno visina kolone/reda podesiti na osnovu sadraja u delijama date kolone/reda. Ukoliko je potrebno podesiti automatsku irinu svih kolona ili svih redova na radnom listu, potrebno je selektovati ceo radni list (klikom u levi gornji ugao radnog lista ),potom na Ribbonu Home, u delu Cells izborom opcije Format i izborom podopcija AutoFit Row Height (za podeavanje automatske visine redova) ili AutoFit Column Width (za podeavanje automatske irine kolona).

Slika 19. Format Cell Size

Fiksiranje naslova redova i kolona Da bi se prvi red uvek bio vidljiv na ekranu (fiksiranje, zamrzavanje) potrebno je u Ribbonu View u delu Windows izabrati opciju Freeze Panes i u padajudem meniju izabrati Freeze Top Row. Slino, da bi prva kolona uvek bila vidljiva na ekranu potrebno je umesto opcije Freeze Top Row izabrati opciju Freeze First Column. Ukoliko je potrebno fiksirati neki drugi red ili kolonu potrebno je prvo selektovati red ispod reda koji se eli fiksirati ili kolonu desno od kolone koja se eli fiksirati iz pomenutog menija izabrati opciju Freeze Panes. Da bi se iskljuilo fiksiranje reda i kolone, potrebno je iz menija Frezze Panes izabrati opciju Unfrezze Panes. Slika 20.

Formule Excel kao program za tabelarne proraune u vedini sluajeva se oslanja na formule. Formule predstavljaju jednaine u kojima se nad podacima unetim u radni list izvravaju operacije sabiranja, oduzimanja, mnoenja i deljenja. Na slici 5 je prikazan jednostavan primer kreiranja formule sa dva operanda, i to po slededim koracima: Korak 1 - unos znaka = (svaka formula mora poinjati znakom jednakosti) Korak 2 unos prvog operanda (unosom adrese delije, ili klikom na eljenu deliju) Korak 3 unos operatora (+ sabiranje,- oduzimanje,/ deljenje,* mnoenje) Korak 4 unos drugog operanda Korak 5 potvrda unosa (Enter)

U primeru koji se nalazi na slici 21, po unosu formule (Korak 5) u deliji A3 prikazuje se vrednost 4, ali u liniju formule se vidi da je re o formuli. Slika 21. Kreiranje formule

Korak 1

Korak 2

Korak 3

Korak 4

Korak 5

AUTO FILL funkcija Auto Fill predstavlja veoma znaajnu funkciju u Excelu. Ovu funkciju je najlake objasniti kroz primer. Na slici 22 je prikazana tabela gde je potrebno uneti formule koje de raunati ukupnu vrednost (koliina * cena). Po unosu prve formule (slika 22) potrebno je uneti ostale formule u opseg D4:D7. Funkciju Auto Fill koristimo se koristi na slededi nain: Selektovati deliju sa formulom (u primeru je to D3, slika 22) Pokazivaa mia postaviti iznad donjeg desnog ugla selektovane delije, i kada se pojavi znak

dredi levi taster mia potrebno je prevudi formulu na eljeni opseg delija (u primeru D4:D7, slika 23)

Slika 22. Upotreba funkcije Auto Fill

Slika 23. Upotreba funkcije Auto Fill

Kopiranjem formule kopira se logika formule. Npr. kada kopiramo formulu (upotrebom Auto Fill funkcije) iz delije D3 u kojoj formula glasi =B3*C3 u deliju D4 kopirana formula de glasiti =B4*C4. U ovom primeru se koriste tzv. relativne adrese delija. U nekim sluajevima je potrebno da npr. jedan operand bude fiksan (tj. da se ne menja prilikom kopiranja formule pomodu Auto Fill opcije) a drugi operad da se menja. Tada je re o apsolutnoj adresi delije ija adresa ne treba da se menja prilikom kopiranja. Upotreba apsolutne adrese delije je prikazana kroz slededi primer (slika 24). U deliju D4 je potrebno uneti formulu kojom de se izraunati cena u evrima. Formula za izraunavanje cene u evrima je =C4/C1, unosom ove formule, te potvrdom unosa, dobija se rezultat (slika 25). Ukoliko se formula iz delije D4 pomodu funkcije Auto Fill kopira na delijski opseg D5:D8 u datim delijama de se pojaviti greka ili netaan rezultat. Na slici 26 je prikazan sadraj delija D5 i D7 gde se u liniji formula vidi da je su u pitanju pogrena formula. Iz primera se vidi da bi u svakoj formuli trebalo da uestvuje delija C1, dakle, delija C1 je delija koju treba fiksirati.

Slika 24.

Slika 25.

Slika 26.

Da bi se delija C1 fiksirala potrebno je udi u reim izmene formule, selektovati deliju D4 pritisnuti taster F2 ili kliknuti u prostor linije formula. Potom je ispred oznake kolone i broja reda potrebno je dodati znak $ ili postaviti kursor ispred oznake za deliju koja se fiksira (u primeru C1) i pritisnuti taster F4 (slika 27). Kada se tako uneta formula kopira na delijski opseg D5:D8, u svim kopiranim formulama de se uvek koristiti C1 kao drugi operand (slika 28). Slika 27.

Slika 28.

Funkcija Auto Fill moe biti korisna i pri kopiranju. Mogude je kopirati samo tekst (slika 29), ili pokazati Excelu odreenu logiku, selektovati delije (slika 30) i potom de funkcija Auto Fill koristiti zadatu logiku pri unosu podataka u ostale delije. Slika 29.

Slika 30.

Postoje i odreene liste koje su unapred odreene. Unosom prvog lana liste (slika 31), te kopiranjem (upotrebom funkcije Auto Fill) delije u kojoj je upisan prvi lan automatski de se popuniti delije lanovima date liste. Pored unapred definisanih listi mogude je kreirati i sopstvenu listu odabirom Office dugmeta i potom opcije Excel Options i klikom na dugme Edit Custom list, otvoride se prozor (slika 32) u koji je mogude uneti novu listu. Slika 31.

Slika 32. Custom Lists

Funkcije Funkcije predstavljaju ugraene potprograme koji omogudavaju reavanje mnogih potreba korisnika. U okviru Excel-a postoje mnogobrojne funkcije, a u nastavku de biti objanjeno pet osnovnih funkcija: SUM, MIN, MAX, AVERAGE i IF. Funkcija SUM vrada zbir prosleenih argumenata odnosno delija. Da biste pozvali funkciju potrebno je prvo da kliknete na deliju gde elite da bude prikazan njen rezultat. Na primer, ukoliko elite da prikaete ukupan prihod za prvih pet meseci koji su prikazani u tabeli (slika 33), potrebno je da kliknete na deliju C10 a potom na fx koje se u nalazi iznad kolone C. Otvoride se prozor za dodavanje funkcija, i ukoliko je funkcija prikazana u delu Select a function:, treba je samo selektovati i pritisnuti taster OK (slika 34).

Slika 33.

Slika 34. Insert Function

Meutim, ako eljena funkcija nije prikazana u delu Select a function, potrebno je u deo Search for a function uneti naziv traene funkcije i pritisnuti taster Go. Ako ste ispravno uneli ime funkcije, u delu Select a function de se pojaviti traena funkcija. Potom je potrebno selektovati funkciju i pritisnuti taster OK. Kada se pritisne taster OK, prikazade se novi prozor u kome je potrebno odrediti argumente funkcije, odnosno navesti ta funkcija treba da sabere (u ovom sluaju). Excel je predloio odreen opseg (opseg delija se navodi tako to se unese prva delija pa potom dve take i zadnja delija). Obriite ovaj opseg (slika 35), i potom selektujte delije od D3 do D7 (slika 36).

Slika 35.

Slika 36.

Sada je u deliji C10 prikazan rezultat funkcije SUM. Ukoliko pogledate u formula bar (slika 37), prikazana je funkcija SUM. Dakle, mogude je i direktno uneti funkciju bez pozivanja prozora Insert function.

Slika 37.

Funkcija MIN vrada najmanju vrednost od prosleenih vrednosti, odnosno delija. Dakle, ako funkciji MIN prosledimo opseg delija od D3 do D7 (D3:D7) u primeru koji je prikazan na slici 38, funkcija de vratiti vrednost 50000. Slika 38.

Funkcija MAX vrada najvedu vrednost od prosleenih vrednosti, a funkcija AVERAGE vrada prosenu vrednost. Dakle, funkcija AVERAGE prvo sabira sve vrednosti a potom deli ukupan zbir sa brojem delija. Ukoliko sadraj delije zavisi od sadraja neke druge delije (ili nekih drugih delija) moemo upotrebiti funkciju IF. Zadatak moe biti slededi: u deliji C15 (slika 38) treba da stoji tekst "DA" ukoliko je ukupano ostvaren prihod vedi od 500.000, a "NE" ukoliko je ukupno ostvaren prihod manji ili jednak sa 500.000. Potrebno je pozvati funkciju IF u deliji C15, i otvoride se prozor koji je prikazan na slici 39. Ova funkcija ima tri dela (parametra): Logical_test - logiki test, deo u kome se ispituje odreeni uslov (uslovi). Value_if_true - deo u kome se odreuje ta de se ispisati (izraunati, izvriti) ukoliko je logiki

test ispunjen. Value_if_false - deo u kome se odreuje ta de se ispisati (izraunati, izvriti) ukoliko logiki nije

test ispunjen. Slika 39.

Kako se vrednost ukupnog prihoda, u naem primeru, nalazi u deliji C10 logiki test de biti C10>500000, u polje Value_if_true demo uneti "DA", a u polje Value_if_false "NE" (slika 40). Rezultat funkcije IF je prikazan u deliji C15 (slika 41).

Slika 40.

Slika 41.

Formatiranje elija

Da biste formatirali delije potrebno je da selektujete deliju ili opseg delija, kliknete desnim tasterom mia i potom iz prirunog menija izaberete opciju Format Cells (slika 42). Otvoride se prozor Format Cells koji ima est kartica. Slika 42.

Slika 43.

Na prvoj kartici se mogu izvriti podeavanja odnosno formatiranja brojeva. Na primer, ako izaberete kategoriju Number, mogude je da podesite broj decimalnih mesta (Decimal places), zatim upotrebu separatora za hiljade (Use 1000 Separator) i nain ispisa negativnih brojeva. Ukoliko elite da brojevi u delijama koje ste selektovani budu ispisani sa znakom za neku valutu, treba da izaberete kategoriju Currency i potom u delu Symbol izaberete eljenu valutu. Vano je napomenuti, da nikada ne unosite simbole runo pored brojeva, jer u tom sluaju unete vrednosti Excel de tretirati kao tekst. Slika 44.

Slika 45.

Kategorije koje se esto koriste su datum (Date) i vreme (Time) ukoliko je potrebno da sadraj delije bude formatiran u jednom od ova dva formata. Zatim deliju moete formatirati da prikazuje % izborom kategorije Percentage. Kada podesite kategoriju Percentage, program de prvo pomnoiti sadraj delije i dodati znak %. Postoje i sluajevi u kojima dete eleti da formatirate neki broj kao tekst, to dete uraditi izborom kategorije Text na tabu Number u okviru prozora Format Cells. Na primer, ukoliko unesete broj telefona koji poinje sa brojem 0, Excel de automatski obrisati nulu po zavrenom unosu, jer broj ne moe poeti sa nulom. Reenje bi bilo da prvo formatirate deliju (delije), u koje dete unositi brojeve telefona, kao tekst i potom unesete brojeve. Slededa kartica je kartica Aligment. Na ovoj kartici moete podeavati horizontalno i vertikalno poravnanje teksta (Horizontal i Vertical), zatim ulvaenje teksta od leve ivice delije (indent), orijentaciju teksta odnosno ispis teksta pod odreenim uglom. Ispis teksta pod odreenim uglom moete podesiti tako to dete u polje Degrees uneti broj stepeni pod kojim tekst treba da bude ispisan ili pomeranjem crvenog kvadratida koji se nalazi u kvadratu ispod teksta Orentation (slika 46). U delu Text control moete podesiti sledede: Wrap Text - ispis teksta u vie redova. Ukoliko ova opcija nije ukljuena za odreenu deliju tekst

koji se nalazi u okviru jedne delije de biti ispisa u jednom redu (B15, slika 47, levo). Ukoliko ukljuite opciju Wrap Text, tekst de biti ispisan u vie redova u okviru iste delije (B15, slika 47, desno).

Shrink to fit - ukoliko je ukljuena ova opcija, bide smanjena veliina fonta koliko je potrebno da bi tekst stao u jedan red u okviru delije (slika 48).

Merge cells - opcija koja slui za spajanje delije. Dakle, potrebno je selektovati dve ili vie susednih delija koje elite da budu spojene i potom izabrati ovu opciju.

Slika 46.

Slika 47.

Slika 48.

Na kartici Font, prozora Format Cells moete podesiti vrstu fonta (Font), stil fonta (Font style), veliinu (Size), podvlaenje teksta (Underline), boju tri efekta: precrtavanje teksta (Strikethrought), exponent (Superscript) i indeks (Subscript). Slika 49.

Ukoliko elite da podesite linije okvira delija, to moete uraditi na kartici Border prozora Format Cells. U okviru kartice Border moete podesiti stil (Style) i boju linije (Color). A potom u desnom delu prozora izborom opcija Outline i Inside moete dodati linije delijama koje ste selektovali ili izvriti odreeni izbor pojedinih linija u okviru dela Border. Slika 50.

Na kartici Fill moete podesiti eljenu boju pozadine za selektovane delije. Slika 51.

Podeavanje za tampu Da biste izvrili odreena pripremu za tampu odreenog radnog lista potrebno je prvo da preete na radni list koji elite da pripremite za tampu (klikom na ime radnog lista) i preete na tab Page Layout i pokrenete prozor Page Setup (slika 52). Slika 52.

Na kartici Page moete podesiti orijentaciju stranice (uspravno (Portrait) ili poloeno (Landscape)), zatim ukoliko elite da se ceo sadraj radnog lista tampa na jednoj (ili odreenom) broju treba da oznaite opciju Fit to. Program de smanjiti font koliko je potrebno da bi sadraj radnog lista stao na zadati broj strana. Na ovoj kartici jo moete podesiti veliinu papira (Paper size) i kvalitet tampe (Pring quality).

Slika 53.

Na kartici Margins moete podesiti margine (gornju, donju, levu i desnu) i veliinu zaglavlja (Header) i podnoja (Footer). Takoe, na ovoj kartici moete podesiti horizontalno i vertikalno centriranje sadraja u odnosu na ivice papira (deo Center on page). Slika 54.

Na kartici Header/Footer moete podesiti sadraj zaglavlja odnosno podnoja radnog lista. Ukoliko elite da podesite sadraj zaglavlja potrebno je da kliknete na dugme Custom Header... Otvoride se prozor Header (slika 55).

Slika 55.

Zatim je potrebno da izaberete sekciju (levu, desnu ili centralnu) u koju elite da dodate odreeni sadraj, tako to dete kliknuti na eljenu sekciju. U sekcijama moete unositi tekst, polja ili slike. Ako unesete tekst, isti moete formatirati tako to dete izabrati opicju 1 (slika 56). Pored teksta, moete dodati polja koja prikazuju: broj strane (2, slika 56), broj ukupnih strana radne sveske (3, slika 56), datum (4, slika 56), vreme (5, slika 56), putanju do fajla (6, slika 56), naziv radne sveske (7, slika 56) i naziv radnog lista (8, slika 56). Opcije 9 na slici 53 slui za dodavanje slike u izabranu sekciju zaglavlja. Ukoliko elite da dodate tekst, polje ili sliku u podnoje radnog lista, potrebno je samo da u okviru kartice Header/Footer (slika 55) kliknete na dugme Custom Footer... Ostale opcije su iste. Slika 56.

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Ukoliko elite da se samo deo radnog lista tampa, to moete podesiti na kartici Sheet u delu Print area. Potreban je levi klik u okviru opcije Print area i selektovanje podruja delija koje elite da se tampa. Na ovoj kartici moete podesiti i red odnosno redove (Rows to repeat at top) koje elite da se tampaju na vrhu svake strane ili kolonu (kolone, Columns to repeat at left) koje elite da se tampaju sa leve strane svake stranice. Ukoliko elite da se tampaju linije okvira delija moete ukljuiti opciju Gridlines, a ako elite da se oznake kolona (A, B, C...) i brojevi redova tampaju potrebno je da ukljuite opciju Row and column headings. Slika 57.

Grafikoni

Kako kreirati grafikon? Najlaki nain za kreiranje grafikon je prvo selektovati opseg delija (slika 58,A) na osnovu kojeg se pravi grafikon (u naem primeru to je opseg B2:D15). Potom izabrati eljenu tip grafikona (slika 58,B) i iz liste ponuenih vrsta izabrati eljenu (slika 58,C). Na taj nain grafikon je kreiran (slika 59).

Slika 58.

C

A

B

Slika 59.

Kako izmeniti tip grafikona? Da biste izmenili tip grafikona potrebno je da selektovati grafikon (slika 60,A) i potom ta tabu Design (tab koji se pojavljuje tek kada selektujete grafikon) izabrati opciju Change Chart Type (slika 60,B). Tada se otvara prozor Change Chart Tipe i u tom prozoru je mogude izabrati drugi tip ili vrstu. Klikom na taster OK (slika 61,C) izmenjen je tip grafikona (slika 62).

Slika 60.

A

B

0.0010,000.0020,000.0030,000.0040,000.0050,000.0060,000.0070,000.0080,000.0090,000.00

100,000.00

I kvartal

II kvartal

Slika 61.

B

A

C

Slika 62.

0.0010,000.0020,000.0030,000.0040,000.0050,000.0060,000.0070,000.0080,000.0090,000.00

100,000.00

AP

RIL

IA

AST

ON

MA

RTI

N

AST

RA

AU

DI

AU

STIN

-MO

RR

IS

BM

W

CH

EVR

OLE

T

CH

RYS

LER

CIT

RO

EN

DA

CIA

DA

EWO

O

FER

AR

I

FIA

T

I kvartal

II kvartal

Kako prikazati naslov grafikona? Da bi se prikazao naslov grafikona potrebno je selektovati grafikon (slika 6,A), kliknuti na tab Layout (slika 63,B), u delu Labels izabrati opciju Chart Title (slika 63,C) i potom izabrati Centered Overlay Title ili Above Chart (slika 63,D).

Slika 63.

C

A

B

D

Sada je samo potrebno izmeniti tekst naslova grafikona.

Slika 64.

A

B

Kako prikazati natpis ispod/pored x/y-ose? Kada je grafikon selektovan na tabu Layout u delu Labels treba levim klikom mia izabrati opciju Axis Titles (slika 65,A), potom izabrati opciju Primary Horizontal Axis Title (za X-osu, slika 65,B) i na kraju kliknuti na opciju Title Below Axis (slika 65,C). Da bi se dodao natpis za y-osu potrebno je umesto Primary Horizontal Axis Title izabrati opciju Primary Veritcal Axis Title. Potom je samo potrebno izmeniti tekst Axix Title (slika 66,A) u eljeni tekst (slika 9,B).

Slika 65.

C

A

B

Slika 66.

A

B

Ostale opcije u okviru dela Labels Opcija Legend slui za podeavanje prikazivanja legende. Opcija Data Labels slui za prikazivanje labela na grafikonu, tj. prikazivanje vrednosti pojedinih kategorija. Opcija Data Table slui za podeavanje prikazivanje tabele, na osnovu koje je grafikon sastavljen, u sklopu grafikona.

Slika 67.

Kako izmeniti boju pozadine grafikona, stubia i sl.? Da bi se izmenila boja grafikona (ili nekog drugog objekta) potrebno je seletkovati taj objekat, i na tabu Format izabrati opciju Shape Fill (slika 68,A) i eljenu boju. U naem primeru boja grafikona je izmenjena u svetlo plavu (slika 69,A). Na slian nain je mogude izmeniti npr. boju stubida na grafikonu (slika 69).

Slika 68.

A

Slika 69.

A

B

C

D

E

Kako dodati pie grafikon? Pie grafikon dodajete na isti nain kao i bilo koji drugi grafikon. Dakle, potrebno je selektovati podruje delija (slika 70,A), na tabu Inset u delu Charts izabrati opciju Pie (slika 70,B) i potom izabrati eljeni izgled pie grafikona (slika 70,C). Na ovaj nain pie grafikon je kreiran (slika 70,D).

Slika 70.

A

B

C

D

Kako prikazati labele u procentima na pie grafikonu? Da bi se prikazale procentualne vrednosti za pojedine krike u pie grafikonu potrebno je selektovati grafikon i na tabu Design u okviru dela Chart Layouts izabrati adekvatan izgled (slika 71,a). Na slici 72 je prikazan pie grafikon sa procentualnim vrednostima.

Slika 71.

A

Slika 72.

Kako dodati sliku u grafikon? Da bi se dodala slika u okviru grafikona, potrebno je selektovati grafikon i na tabu Layout u delu Insert izabrati opciju Picture (slika 73). Zatim je potrebno nadi eljenu sliku i dodati u grafikon.

Slika 73.

A