M.subotic Nacija

8/18/2019 M.subotic Nacija

1/37

NASTANAK NACIJAI RELIGIJA


2/37


3/37

Milan Subotiæ UDK: 316.356.4:323.1Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd

IMAJU LI NACIJE PUPAK?

Gelner i Smit o nastanku nacija*

Apstrakt: U radu je interpretiran i analiziran spor koji su vodili E. Gelner i A. Smit 1995. godine o problemu nastanka nacija. Na primeru ove diskusije prikaza-

ne su osnovne opšte karakteristike dva pristupa u teorijama nacionalizma – moderni-

stièkog i etnosimbolièkog. Ukazujuæi na zajednièke pretpostavke Gelnerove iSmitove teorije nacija (kritika primordijalizma i perenijalizma), autor je etnosimbo-

lizam tumaèio kao jednu vrstu unutrašnje samokritike modernistièkog stanovišta. Na

taj naèin, ova polemika nije interpretirana kao spor izmeðu „kreacionistièkog“ i

„evolucionistièkog“ rešenja problema nastanka nacija, veæ prevashodno kao spor

dve teorijske paradigme koje razlièito odreðuju istraivaèke prioritete u tematizaciji

nacija i nacionalizama. Sa tog stanovišta, autor je zakljuèio da etnosimbolièki pri-

stup genealogiji nacija ima veæe heuristièke kapacitete od modernistièke paradigme,

bar kada je u pitanju problem nastanka „perifernih nacija“ i razumevanja dinamike

njihovih nacionalizama.

Kljuène reèi: nacija, nacionalizam, modernizam, etnosimbolizam, primordijalizam, perenijalizam, modernizacija, istorija, mit.

Uvod

Tema „nacije i nacionalizam“ je tokom poslednje dve deceni- je sa margine specijalistièkog, akademskog i preteno istoriograf-skog interesovanja dospela u samo središte društvene teorije okokoga je, kao svog predmetnog podruèja, nastala èitava nova nauènadisciplina – „studiji nacionalizma“: „Tokom 80-ih i 90-ih godina,nauèna industrija izgraðena oko koncepata nacije i nacionalizma postala je tako obimna i tako multidisciplinarna po svom karakteru,da je postala suparnik svim drugim savremenim temama intelektual-ne proizvodnje“ (Verdery, 1996: 226). Iako je ova promena statusa

177

F I L O Z O F I J A I D R U Š T V O

X X V

* Ovaj rad je nastao u okviru autorovog angaovanja na projektu Instituta za

filozofiju i društvenu teoriju „Moguænosti primene savremenih filozofsko-politièkih paradigmi na proces transformacije društva u Srbiji“ koji finansira Ministarstvonauke i ivotne sredine Republike Srbije.


4/37

teme bila anticipirana pojavom kljuènih teorijskih tekstova 1983.godine,1 odluèujuæi impuls za njenu teorijsku rehabilitaciju došao jeiz praktièno-politièke sfere obeleene slomom komunizma i stvara-njem novih drava na teritorijama nekadašnjeg Sovjetskog Saveza iJugoslavije. Tako je proces zapoèet Gorbaèovljevim reformama do-veo do svojevrsne „nauène perestrojke“ u kojoj je „nacionalizam“tematizovan iz ugla razlièitih nauènih disciplina – teorije meðuna-rodnih odnosa, politièke nauke, teorije racionalnog izbora, antropo-logije, sociologije, kulturnih studija, etnografije, komparativne knji-evnosti, istorije umetnosti, enskih studija... (vid. Brubaker, 1998:302). Formulisanje mnoštva teorija i razlièitih metodoloških pristupa, udrueni sa hiperprodukcijom tekstova o nacijama i nacionali-zmu, prete da èitavu ovu tematsku oblast dovedu u stanje „novenepreglednosti“. Ova opasnost je dodatno uveæana lako uoèljivomèinjenicom da veliki deo literature o nacionalizmu nije nastao kao plod primarno-saznajne tenje da se on razume i objasni, veæ da se, uzavisnosti od praktièno-politièkog stanovišta autora, osudi ili afir-miše. Ova praktièna, èesto „ekspresivna“ i „ubeðivaèka“ funkcija di-skursa o naciji i nacionalizmu posebno optereæuje domaæe diskusijeu kojima je, logikom politièkih i istorijskih zbivanja, dramatièno

skraæen put izmeðu „razumevanja“, „zauzimanja stava“ i „delovanja“.Ovu zamku „angaovanog pristupa“ pokušao sam da, koliko sam tomogao, svesno izbegnem u pisanju ovoga rada. Sam izbor predmetaistraivanja – debata Ernesta Gelnera i Entonija Smita o nastankunacija i nacionalizma – u velikoj meri je olakšavao ovu nameru. Ali,uprkos usko odreðenom predmetu i njegovom teorijskom statusu,ovaj rad nije nastao bez izvesne, istina posredne, reference na problem razumevanja kompleksa pitanja povezanih sa „srpskim nacio-

nalizmom“ i „srpskom nacijom“. Naime, ako smo zainteresovani zarazumevanje istorijskih procesa „stvaranja (srpske) nacije“,2 suoèa-vamo se, s jedne strane, sa postojanjem brojnih teorijskih modela

178

M I L A N

S U B O T I Æ

1 Èesto se u literaturi o nacionalizmu 1983. godina oznaèava kao Annus mira-bilis jer su te godine objavljene èak tri knjige koje su postale „klasika“ i koje susnano uticale na kasnije diskusije – Gelnerova Nacije i nacionalizam, Andersonova

Zamišljena zajednica i Hobsbaumov zbornik Izmišljanje tradicije.2 Pod ovim procesima „stvaranja nacije“ podrazumevam kako „objektivnu“

stranu tog procesa – ono što se u anglosaksonskoj literaturi oznaèava sintagmom na-tion formation – tako i „subjektivnu“, aktivistièku stranu – „izgradnju nacije“ (nationbuilding ).


5/37

objašnjenja nastanka nacija i razlièitim teorijama nacionalizma, a sdruge strane, sa obimnim empirijsko-istoriografskim materijalomèija je upotreba obièno lišena samosvesne teorijske artikulacije. Ve-rujuæi da je neophodno dovesti u vezu ova dva èesto razdvojena ni-voa istraivanja,3 istovremeno sam bio svestan da ostvarenje togcilja prevazilazi kako okvire jedne studije, tako i kapacitete njenogautora. Stoga sam se u ovom radu ogranièio na izlaganje samo dvameðusobno polemièki suèeljena teorijska modela objašnjenja na-stanka nacija koja, pored drugih, mogu kasnije, u drugom koraku, biti korišæena u analizi konkretnih „studija sluèaja“, te „testirana“ naempirijsko-istoriografskom materijalu koji nas primarno zanima.

Izbor teorijskih stanovišta Ernesta Gelnera i Entonija Smitaza prvi korak naznaèenog šireg istraivaèkog plana ne zahteva po-sebno obrazloenje – oba autora predstavljaju nezaobilazne „klasi-ke“ u savremenoj literaturi o nacijama i nacionalizmu. Dok je prvi bio jedan od najuticajnijih zagovornika „modernistièkog zaokreta“ u prouèavanju nacija i nacionalizma, drugi je formulisao originalnu„etno-simbolièku“ teoriju koja kritikuje konstruktivistièke i instru-mentalistièke pretpostavke „modernistièkog“ pristupa. Razlike kojekarakterišu teorijske pristupe problemu nacija i nacionalizma Gelne-ra i Smita saeto su predstavljene u njihovoj raspravi voðenoj u Vor-viku (The Warwick Debate, 1995, October, 24), dvanaest dana preGelnerove smrti.4 Naslov ovog teksta preuzet je iz ove rasprave, taè-nije iz Gelnerovog tumaèenja njihovog spora o nastanku nacija po-moæu analogije sa starim raspravama kreacionista i evolucionista onastanku èoveèanstva. Naime, sholastièka forma ovog spora svodise na raspravu o „Adamovom pupku“, tj. na zastupanje, s jednestrane, kreacionistièke teze po kojoj pretpostavljeni prvi èovek („Adam“) nije imao pupak (pošto nije roðen, veæ stvoren od straneBoga), te, s druge strane, evolucionistièke teze po kojoj je „Adam“

179


X X V

3 Jer, po reèima Miroslava Hroha, koji je u svojim radovima sintetizovao teo-rijski i istoriografski pristup nacionalizmu „malih evropskih nacija“: „Društvenenauke se suoèavaju sa hiperprodukcijom novih teorija, a s druge strane, istorièari priznaju da se ne mogu ogranièavati na prosti empirizam. Oni su takoðe obavezni dauzmu u obzir nalaze društvenih nauka, u krajnjoj liniji, na nivou teorija srednjeg ran-ga“ (Hroch, 1998: 93).

4 Elektronsko izdanje ove rasprave Gelnera i Smita dostupno je na Internet

adresi LSE: http://www.lse.ac.uk/collections/gellner/Warwick.html, dok je u štam- panom obliku ona objavljena u: Mortimer, (ed), 1999: 31-42, kao i u èasopisu Na-tions and Nationalism Vol. 2, No. 3, 1996.


6/37

morao imati pupak jer je svakako prošao kroz proces raðanja naodreðenom stupnju evolutivnog razvoja ivih biæa.5 Ako se, umestoo „èoveèanstvu“, pitamo o nastanku „nacija“, onda se problem, poGelneru, svodi na pitanje: Da li nacije imaju pupak ili ne? Prema od-govoru na ovo pitanje teoretièare nacionalizma Gelner deli na dvevelike grupe – one koji, poput njega, smatraju da su nacije stvorenekrajem XVIII veka i da ono što se dešavalo ranije nije od suštinskevanosti za razumevanje njihovog nastanka, te one koji, poput nje-govog oponenta Smita, upravo ovu predmodernu prošlost nacijasmatraju veoma vanom. Drugim reèima, koristeæi se pomenutomanalogijom, Gelner je svoju poziciju odredio kao (umereni) „krea-cionizam“6 po kome je nastanak nacija rezultat stvaralaèkog procesamodernizacije, dok je Smitovu kritiku, polemièki je redukujuæi na„primordijalistièko“ uverenje da „nacije, ili bar neke od njih, oduvek postoje“, protumaèio kao posledicu „evolucionistièke“ opsednutosti prošlošæu i kulturnim kontinuitetom (Gellner, 1995: 32).

Ali, nezavisno od samorazumevanja aktera ove diskusije, problem koji je u njenom središtu – razumevanje nastanka i prirodenacija – svakako je jedan od suštinski vanih problema teorije nacijei nacionalizma. Ako teme koje dominiraju ovim teorijama, poputSmita, podelimo u tri glavna skupa (etièko-filozofske; antropolo-

ško-politièke i istorijsko-sociološke), onda ova diskusija pripadatreæem skupu – istorijskim i sociološkim. On se tièe kako mesta na-cije u istoriji èoveèanstva, tj. pitanja drevnosti ili modernosti nacija,tako i sociološkog odreðenja „nacije“ kao osnovne ili izvedene, dru-štveno konstruisane kategorije socijalnog ivota (vid. Smith, 1998:8-9). Na osnovu odgovora na prvo pitanje teoretièari nacija mogu

180

M I L A N

S U B O T I Æ

5 Ili, Gelnerovim reèima: „Da li je èoveèanstvo stvoreno sa Adamom ili seono sporo razvijalo? U vreme kada su dokazi o tome diskutovani, osobito je veomaivo bilo pitanje: Da li je Adam imao pupak ili ne? To je suštinski vano pitanje.Moete se smejati, ali oèigledno je da ako je Adam stvoren od Boga u izvesnom tre-nutku, recimo 4003. godine pre naše ere, onda je prirodna prva reakcija da se odgo-vori da on nije imao pupak, jer nije prošao proces za koji ljudima pupak treba. To je jednostavno. Mi stvarno znamo koje pitanje je odluèujuæe za odluku da li je svet veo-ma star i da li je èoveèanstvo evoluiralo, ili da li je svet stvoren pre oko 6000 godina.Sve što treba da utvrdimo je da li je Adam imao pupak ili nije“ (Gellner, 1995: 32)

6 Naglašavam „umereni“ jer Gelner ne porièe postojanje i vanost prošlosti

kao jednog od konstitutivnih elemenata stvaranja nacija, veæ smatra da kulturni kon-tinuitet nije suštinski vaan, tj. da nacionalna prošlost, kao i sam „pupak“, nije od vi-talnog znaèaja za ivot „nacija“.


7/37

biti grupisani u dve osnovne kategorije – „perenijaliste“ i „moder-niste“ – tj. one koji smatraju da su nacije stare i veèite, te one koje unjima vide socijalne pojave karakteristiène samo za moderni periodljudske istorije. S druge strane, sa sociološkog stanovišta, „nacije“mogu biti smatrane prirodnim ili „primordijalno datim“ grupamakoje samo evoluiraju tokom ljudske istorije, ili novim i posebnimsocijalnim tvorevinama („konstruktima“) nastalim u odreðenimdruštveno-istorijskim okolnostima. Primordijalistièko stanovište pokome je èoveèanstvo prirodno podeljeno na zajednice koje naziva-mo „nacijama“, suprotstavljeno je ovde sociološkoj tezi o njima kaodruštvenim zajednicama nastalim i karakteristiènim za samo jedanodreðen (moderni) period ljudske istorije. Pošto se i u istorijskom i usociološkom pogledu „modernisti“ suprotstavljaju „perenijalistima“i „primordijalistima“, ova katalogizacija teoretièara nacija u tri gru- pacije èesto vodi poistoveæivanju zagovornika ova dva poslednjastanovišta, tj. njihovom izjednaèavanju koje korespondira jedinstve-nom „bloku“ modernista. Ovo izaziva niz nesporazuma, (vidljivih, po mom mišljenju, i u debati izmeðu Gelnera i Smita),7 jer se teza odrevnosti nacija èesto poistoveæuje sa verom u njihovu prirodnost,tj. gubi se iz vida da neko moe tvrditi da su „nacije“ stare, pa i u buduænosti veèite kategorije društveno-istorijskog ivota ljudi koje,

uprkos tome, nisu upisane u „ prirodni poredak “ stvari.8 S druge stra-ne, izjednaèavanje ova dva logièki nezavisna stava je posledicanjihovog faktièkog stapanja u samorazumevanju i retorici naciona-listièkih pokreta, u onome što Gelner i Smit nazivaju središnim

181


X X V

7 Pre svega, u Gelnerovoj polemièkoj karakterizaciji Smitove pozicije kao„primordijalistièke“. Na neopravdanost ove karakterizacije osvrnuo se i Smit u me-morijalnom predavanju posveæenom Gelneru: „Moje stanovište je sam Ernestnazvao ‘evolucionistièkim’, u stvari, ‘primordijalistièkim’. Nadam se da sam pojas-nio da se ja, ni u kom smislu, ne slaem sa bilo kom formom ‘primordijalizma’. Naci- je jesu moderne, kao i nacionalizam, èak i kada njihovi èlanovi misle da su veomastare i èak i kada su one delimièno stvorene od strane predmodernih kultura i uspo-mena. One nisu ovde oduvek. Moguæe je da se nešto nalik modernim nacijama po- javljuje tu i tamo u starom i srednjem veku. Ali, u krajnjoj liniji, to je otvoreno pitanjekoje zasluuje više istraivanja. Generalno, nacije jesu moderne (Smith, 1996a).

8 Na ovu razliku izmeðu „perenijalizma“ i „primordijalizma“ ukazuje Smit:„Perenijalista odbija da nacije ili etnièke grupe vidi kao po prirodi ‘date’, one su zanega striktno istorijski i društveni, pre nego prirodni fenomen.... Za njega je etnièka

zajednica ili nacija ljudski ili društveni fenomen kao i svaki drugi. Istovremno, ona jestalna i fundamentalna crta ljudskog društva tokom cele zabeleene istorije, pa sezato nacije i etnièke zajednice svojim èlanovima èine drevnim“ (Smith, 1998: 159).


8/37

„mitom nacionalizma“ ili mitom o „nacionalnom buðenju“ u kome je najèešæe sjedinjena vera u drevnost i prirodnost nacija. Po Smitu,„za taj mit je bitna ideja da nacije postoje od pamtiveka, te da ih na-cionalisti moraju ponovo probuditi iz dugog dremea kako bi zauze-le svoje mesto u svetu drugih nacija“ (Smit, 1988a: 38), kao i to da seupravo te „nacije koje nacionalisti ele ‘probuditi’, èesto vide kaodeo prirode podreðen zakonima evolucije kao bilo koji drugi organi-zam“ (Smith, 1998: 23). Slièno, prema Gelneru, u osnovi ovog mita po kome je „nacija prirodan, bogomdan naèin klasifikovanja ljudi“,lei „zabluda da su ‘nacije’prosto tu, u samoj prirodi stvari i da samoèekaju da ih iz svog alosnog sna ‘probude’(omiljeni nacionalistièkiizraz i slika) nacionalistièki ‘budioci’...“ (Gelner, 1997: 74). Drugimreèima, nacionalistièko stanovište polazi od socijalne ontologije pokojoj se „realizam grupe“ (nacije) retrospektivno projektuje u davnu prošlost, te, da bi se pojaèao, istovremeno i naturalizuje: „Nacionali-zam sebe vidi i predstavlja se kao afirmacija baš svake ‘nacional-nosti’ ponaosob; a za te navodne entitete se pretpostavlja da su tu prisutni od davnina, kao i Mont Everest, još pre doba nacionalizma“(Gelner, 1997: 75). Centralni motiv Gelnerove teorije nacija i nacio-nalizma je suprotstavljanje tezi o prirodnosti i drevnosti nacija, pa jenjegovo stanovište formulisano u protivstavu prema nasleðu primor-

dijalistièkog i perenijalistièkog samorazumevanja nacionalizma.9 Utom smislu, ono je paradigmatièno za modernizam koji je, po Smito-vim reèima, danas „dominantna ortodoksija“ u tematizaciji nacija inacionalizma (Smith, 1998: xii). Stoga æu, u narednom poglavlju,ukratko prikazati osnovne teze Gelnerove teorije koja je, u svom zre-lom obliku iz 1983. godine, (uprkos oslanjanju na neke od prethod-nih metodskih i teorijskih uvida – K. Dojèa, pre svih10), izvršila„kopernikanski obrt“ u prouèavanju nacija i nacionalizma, te uteme-

ljila osnovne postulate modernistièkog pristupa toj problematici.Jer, kako je to taèno primetio jedan od Gelnerovih nastavljaèa i kri-tièara: „Sva kasnija vredna dela i istraivanja nacionalizma koristiæese njegovim radom, bilo da se zasnivaju na njegovim pretpostavka-ma, bilo na neslaganju sa njima“ (O’Leary, 1998: 40).

182

M I L A N

S U B O T I Æ

9 „Mi ne smemo prihvatiti taj mit. Nacije nisu urezane u prirodu stvari, one nesaèinjavaju politièku verziju o prirodnim vrstama. Niti su nacionalne drave oèigled-na konaèna sudbina etnièkih ili kulturnih grupa“ (Gelner, 1997: 74).

10 Vid. Karl Deutsch, Nationalism and Social Communication. Cambridge,Mass.: MIT Press, 1966 (2nd ed.)


9/37

1. Gelnerovo stanovište: nacija kao plod modernizacije

Pomenuti „kopernikanski obrt“ u teoriji nacija i nacionalizmamoe biti ilustrovan jednom od najvanijih Gelnerovih teza po kojoj je „nacionalizam taj koji stvara nacije, a nije obrnuto“, pa se, stoga,

„nacije mogu definisati samo posredstvom doba nacionalizma“(Gelner, 1997: 83). Ovim stavom odbacuje se poimanje „nacije“ kaoizvorne ili prirodne realnosti ( primordijalizam), kao i vera u njenudrevnost i veèitost ( perenijalizam). Po Gelneru, „nacija“ je stvorenai nova društvena pojava, karakteristièna samo za moderni ili savre-meni period ljudske istorije u kome je, nakon Francuske revolucije,nacionalna drava postala norma politièkog ivota. Stoga, traganjeza „objektivistièkom“ definicijom „nacije“ mora biti zamenjenofokusiranjem na istraivanje porekla i logike delovanja „nacionali-zma“ koji, svojim zahtevom za kongruencijom nacionalnog i politiè-kog jedinstva, omoguæava istorijsku pojavu „nacionalne drave“.Gelner formuliše jedan teorijski model objašnjenja nacionalizmazasnovan, po njegovom uverenju, na „veoma plauzibilnim i teškoosporivim generalizacijama koje, zajedno sa raspoloivim èinjeni-cama o promenama društva u XIX veku, zaista objašnjavaju taj feno-men“ (Gellner, 1996: 98).11

Gelnerov teorijski model objašnjenja nacionalizma formuli-san je i dopunjavan u više navrata, ali je njegova klasièna verzijasadrana u knjizi Nacije i nacionalizam (1983). S obzirom da je ovaGelnerova knjiga dostupna u srpskom prevodu, ovde æe njegovmodel biti izloen u najsaetijoj verziji. Polazna pretpostavka zaizgradnju ovog modela je razlikovanje dve vrste društva „agrar -nog-pismenog“ i „napredno-industrijskog“ kao i isticanje razlièiteuloge koju ima kultura u odnosu na socijalnu strukturu ta dva„ideal-tipa“. Agrarna društva karakteriše hijerarhijska, relativno sta- bilna struktura i naglašena kulturna diferencijacija koja pojaèava iopravdava statusne razlike i èvrstu podelu rada. Pored podele na „vi-soku“ i „nisku“ kulturu koja horizontalno odvaja slojeve administra-

183


X X V

11 Gelnerova pretenzija na konaèno i univerzalno vaenje njegovog modelaobjašnjenja nacionalizma je vidljiva iz uverenja da „ako su (njegove poèetne – MS)tvrdnje odrive, onda to znaèi da problem o kome raspravljamo – nacionalizam – za

razliku od veæine drugih velikih problema istorijsko-društvene promene, zaista imaobjašnjenje... Za razliku od tih problema, dostupno nam je ubedljivo i neospornoobjašnjenje nacionalizma“ (Gellner, 1996: 98-99).


10/37

tivno-vojnih i sveštenièkih elita od seljaèke populacije, u agrarnimdruštvima koegzistira niz „divljih“, samoreprodukujuæih i samodo-voljnih kultura koje (vertikalno) razdvajaju izolovane seoske zajed-nice, te „kulturnu mapu“ ovih društava èine mozaiènom i šarolikom, poput slika E. Kokoške. U ovom ontološki i kulturno heterogenomsvetu politièke jedinice (od gradova-drava do velikih imperija) suili manje, ili znatno veæe od kulturnih entiteta i ne postoji tenja kanjihovom poklapanju.12 Nasuprot skiciranom tipu stagnantnih agrar-nih društava, od XVII veka, pod uticajem skupa nauèno-saznajnih iekonomsko-privrednih inovacija, nastaje drugi tip društva voðenoidejom stalnog napretka – moderno industrijsko društvo. Promenaslike sveta („kao homogenog, podlonog sistematiènim zakonimakoji ne prave izuzetke, otvorenog za beskonaèno istraivanje“) praæena je procesom industrijalizacije koji uzrokuje radikalnu pro-menu društvene strukture tradicionalnog agrarnog društva. Naime, umodernom industrijskom društvu socijalni odnosi i uloge se perma-nentno redefinišu u skladu sa zahtevima funkcionalne podele rada,stabilnost starih struktura je zamenjena društvenom pokretljivošæu,a egalitarizam potiskuje nekadašnje naglašavanje èvrsto definisanihstatusnih razlika. Da bi se ovaj, u odnosu na agrarnu epohu, drama-

tièno promenjeni svet uspešno reprodukovao, neophodno je da po-stoji opšti pristup obrazovanju, standardizovani jezièko-simbolièkisistemi i opšta pismenost, moguænost komunikacije slobodne odneposrednog socijalnog konteksta, visok nivo opšteg znanja sta-novništva, itd. Drugim reèima, „visoka kultura“ koja je u agrarnomdruštvu bila posed i distinktivno obeleje upravnih i/ili religijskihelita i koja je koegzistirala sa mnoštvom „niskih kultura“, u indu-strijskom dobu, „prvi put u istoriji èoveèanstva, postaje proima-

juæa, operativna kultura celog društva“ (Gellner, 1996: 107). Da biovaj funkcionalni imperativ industrijskog društva bio zadovoljen,mora postojati standardizovan i centralizovan obrazovni sistem kojiizgraðuje i nadgleda drava, pa Gelner naglašava da „u osnovi

184

M I L A N

S U B O T I Æ

12 Na drugom mestu Gelner sumira svoj opis karakteristika agrarnih društavana sledeæi naèin: „Prethodno društvo, bazirano na zemljoradnji i ustaljenoj tehnolo-giji, bilo je manje ili više osuðeno na vojno-klerikalni etos, hijerarhiju, dogmatizam,kulturni pluralizam, napetost izmeðu visoke i niske kulture, te politièki sistem koji se

zasniva na strukturama moæi i religijskoj ideologiji, ali je generalno indiferentan pre-ma kulturnim sliènostima. On je umnoavao razlike vezane za socijalne poloaje, ane za politièke granice“ (Gellner, 1996: 110)


11/37

modernog društvenog poretka ne stoji delat, veæ profesor“, te da„nije giljotina, veæ je (primerno nazvan) doctorat d’ état glavnooruðe i simbol dravne moæi“ (Gelner, 1997: 54-55). To znaèi da uindustrijskom dobu drava i kultura stupaju u tesnu, unutrašnju vezu posredstvom sistema obrazovanja pomoæu koga se, s jedne strane,vrši kulturna homogenizacija, da bi, s druge strane, iz te novouspo-stavljene zajednièke kulture sama drava crpela sopstveni politièkilegitimitet: „Kulturi je potrebna drava, a dravi je verovatno potre- ban homogeni kulturni ig za njeno stado...“ (Gelner, 1997: 194).Odreðujuæi „nacionalizam“ kao „nametanje visoke kulture društvu“i zahtev za poklapanjem kulturnih (nacionalnih) i politièkih (drav-nih) granica, Gelner je, nasuprot romantiènom samorazumevanjunacionalizma, formulisao jednu, u osnovi, „materijalistièku teoriju“koja nacionalizam izvodi iz osnovnog naèina na koji društvo osigu-rava sopstvenu materijalnu samoreprodukciju (vid. Gellner, 1996:110).13 Po njemu, strukturno-funkcionalni imperativi modernizacijeagrarnih društava i njihovog pretvaranja u industrijska društva pred-stavljaju prozaiènu stvarnost pojave nacionalizma – ono što se

stvarno dogaða – nezavisno od mitopoetske samoprezentacije na-cionalizma (vid. Gelner, 1997: 85-86).14

Gelnerovu teoriju odlikuje „euklidska elegancija“: od dvaideal-tipa ljudskih društava nacionalizam karakteriše samo moder-na, industrijska društva politièki organizovana kao nacionalnedrave. Predmoderni, agrarni svet sa svojim dinastièkim imperijamai malim politièkim jedinicama nije strukturisan u skladu sa naciona-listièkim principom poklapanja kulturnih i politièkih granica, te sene moe govoriti o postojanju „nacija“ i „nacionalizma“ u njemu.Ali, ova opšta formula po kojoj su nacionalizam i nacije plodovi

„tranzicije“ iz agrarnog u industrijski tip društva redukuje kom- pleksno istorijsko i politièko iskustvo dvovekovnog razvoja ljudskihdruštava na jednostavnu eksplanatornu shemu. Stoga je Gelner svoj

185


X X V

13 Stoga Veljko Vujaèiæ s pravom primeæuje: „Ironièno, ma koliko bili kritièni prema marksistièkoj paradigmi, zastupnici teorije modernizacije dele sa svojimmarksistièkim oponentima kritièko uverenje da su nacije i nacionalizam u velikojmeri superstrukturni epifenomen mnogo znaèajnijih kretanja u ekonomskoj bazi“(Vujaèiæ, 2001: 707).

14

Na drugom mestu Gelner istièe: „Retorika nacionalizma obrnuto je poveza-na s njegovom društvenom zbiljom: on govori o Gemeinschaft , a ukorenjen je u se-mantièki i èesto fonetski standardiziranom Gesellschaft “ (Gellner, 2001: 102).


12/37

sociološko-filozofski model nastanka nacija morao dodatno specifi-kovati istoriografskim razmatranjima pomoæu kojih se njegova va-lidnost testira na niem nivou apstraktnosti da bi, na taj naèin, opštaformula prelaska sa agrarnog na industrijski tip društva dobila po-tvrdu na razlièitim istorijskim oblicima nacionalizma i formiranjanacija.15 Osnovna èinjenica koja uslonjava jednostavnu primenuGelnerovog modela je neravnomernost ili neujednaèenost procesamodernizacije: „Kao što je poznato, nije celokupno èoveèanstvoistovremeno stupilo u epohu industrijalizacije sa njenom savreme-nom proizvodnom tehnikom. Taj proces se odvijao neravnomerno,stvarajuæi veliki disbalans u tempu razvoja, blagostanju društava, uekonomskoj i politièkoj moæi...“ (Gellner, 2002: 41). S druge strane,ovaj vremenski neujednaèeni proces prelaska sa agrarnog u indu-strijsko društvo odvijao se u politièkim okolnostima koje su bilerazlièite s obzirom na, za nacionalizam, kljuènu dinamiku odnosa„visoke kulture“ i zateèenog, predmodernog politièko-dravnogokvira. Polazeæi od neravnomernosti (ekonomskog) razvoja i (poli-tièki) razlièitih situacija odnosa moæi (drave) i kulture, Gelner jerazlikovao èetiri „vremenske zone“ ili „pojasa“ unutar evropskogkontinenta kao rodnog mesta nacionalizma i nacija. 16

Prva zona obuhvata zapadne, atlantske obale Evrope na koji-ma su u prednacionalistièkom dobu formirane stabilne, snane dina-stièke drave (Francuska, Engleska, Španija, Portugal) èije sugranice obuhvatale relativno homogene kulturne oblasti. Stoga je prilagoðavanje politièkih jedinica kulturnim granicama u ovoj zoni bilo dosta jednostavno17 – nacionalizam se u nasleðenim politièkim

186

M I L A N

S U B O T I Æ

15 „Èini mi se da moja argumentacija ima euklidovsku snagu, ali ipak moram primetiti da je svet u kome ivimo samo delimièno euklidovski. Postoje mnogi sluèaje-

vi koji ilustruju moj argument, ali takoðe ima i mnogo onih koji ga ne podravaju. Tozahteva istraivanje. Postoji nešto èudno u argumentu koji je ubedljiv, ali èiji suzakljuèci u (makar delimiènom) sukobu sa èinjenicama. Moda... neposlušne èinjenicemogu biti objašnjene kao posledice drugih, uslonjavajuæih faktora koji nisu ukljuèeniu poèetni model ali su delatni i znaèajni u stvarnom svetu“ (Gellner, 1996: 111).

16 „Grubo govoreæi i dopuštajuæi moguænost nekih komplikacija, Europa sedijeli na èetiri vremenske zone nalik na one karte svijeta što ih viðamo na aerodromi-ma, koje pokazuju razlièita vremena u razlièitim vertikalno podijeljenim podruèjimasvijeta“ (Gellner, 2001: 107)

17

„To znaèi da kada su se, s dolaskom nacionalizma, politièke jedinice morale prilagoditi kulturnim granicama, nije bila potrebna nikakva veæa promjena osim


13/37

okvirima svodio na nametanje postojeæe „visoke kulture“ seoskoj populaciji koja je koristila lokalne dijalekte i imala sopstvene samo-nikle „niske“ kulture: „Seljaci su morali biti pretvoreni u pravegraðane, a ne biti upotrebljeni za definisanje nove nacionalne kultu-re“ (Gellner, 1996: 128). Istoèno od zone snanih dinastièkih drava, prostire se, po Gelneru, drugi vremenski pojas u kome je politièkafragmentiranost bila kombinovana sa postojanjem kodifikovanih,samosvesnih visokih kultura èija je primarna tenja bila usmerena kaobezbeðivanju jedinstvenog „politièkog krova“. Stoga je u sluèaju Nemaèke i Italije nacionalizam prevashodno bio integrativno-poli-tièki, a ne kulturni projekat, pa su u nacionalnim pokretima najva-niji akteri bili dravnici, diplomate i vojnici, a ne mislioci, pesnici ietnografi: „Ono što je u toj zoni trebalo uraditi bilo je ujedinjenje togmnoštva mini i srednjih drava i, u nekim sluèajevima, potiskivanjestranih vladara sa njihovih kljuènih pozicija“ (Gellner, 1996: 128).Tek nakon politièkog ujedinjenja i stvaranja nacionalne drave ( sta-te-nation-building ), na dnevni red su došli zadaci okonèanja procesakulturne homogenizacije, tj. konaèno pretvaranje „seljaka“ u „Nem-ce“ i „Italijane“. Dalje na istok, u sledeæoj vremenskoj zoni kojaobuhvata Centralnu i Jugoistoènu Evropu, situacija je bila još sloe-

nija: u okviru politièkih granica Habsburške i Otomanske imperije postojalo je mnoštvo teritorijalno izmešanih kultura bez odgovara- juæe politièke zaštite. Stoga je nacionalizam u ovoj zoni (za razlikuod prethodne dve) istovremeno bio suoèen sa dva teška zadatka:stvaranjem „visoke kulture“ i formiranjem sopstvene drave. Gelne-rov prikaz dinamike nacionalizma „Ruritanaca“ u „Megalomaniji“ predstavlja opis ove „Habsburške situacije“ u kojoj malobrojna (pis-mena) elita malog naroda, koristeæi se zateèenim narodnim usmenim

kulturama kao osnovnim materijalom, normira i standardizuje nove„visoke kulture“, da bi, u sledeæem koraku, istakla zahtev za sop-stvenom dravom (vid. Gelner, 1997: 87-93). U podupiranju ovogazahteva nacionalna inteligencija je èesto koristila argument „slavne prošlosti“ koji je, posebno u kasnijim zahtevima za politièku samo-stalnost, vodio razlikovanju „istorijskih“ i „neistorijskih nacija“, aliovo razlikovanje Gelner ne smatra vanim, jer istièe da u oba sluèajanjihov nacionalizam nije imao oslonac u postojeæoj politièkoj

187


X X V

ex post ratifikacije. Povijest je nacionalizmu darovala jedno široko podruèje gde jenacionalistièki imperativ barem u znatnoj mjeri bio ispunjen prije dogaðaja“ ( Isto).


14/37

vlasti.18 Najzad, na krajnjem istoku Evrope nalazi se èetvrta zonakoja je sve do 1918. godine u osnovi bila identièna treæoj, ali je na-kon Boljševièke revolucije i propasti druge dve velike kontinentalneimperije, opstala kao posebno istorijsko i društveno podruèje, na-knadno prošireno na Zapad posle 1945. godine. Ne ulazeæi ovde uGelnerovo tumaèenje komunizma, moe se zakljuèiti da su po nje-govom mišljenju procesi raspada imperija u Sovjetskom Savezu bilisamo „zamrznuti“ tokom sedam decenija komunistièke ideokratskevladavine èije okonèanje ostavlja otvorenim pitanje daljeg pravcaevolucije nacionalnih pokreta i nacionalizama drava-naslednica.

Zateèeni predmoderni politièki okviri (imperije i male dra-ve), proces modernizacije i (ne)postojanje „visoke kulture“ èine triosnovna faktora koji odreðuju dinamiku nacionalizma u razlièitimdelovima Evrope. Iako je naglašavao vrednosnu neutralnost svog pristupa fenomenu nacionalizma,19 Gelner je razlikovanjem „vre-menskih zona“ u osnovi obnovio tradicionalnu podelu na „zapadni“i „istoèni“ nacionalizam koju je formulisao H. Kon (Kohn, 1945:329-331) i modifikovao J. Plamenac (Plamenatz, 1973: 24-36), po-delu koju prati dihotomija „dobar-loš“, tendencija „esencijalizacije“istorijsko-politièkog iskustva, kao i sklonost apriornoj „teritorizaci-

ji“ ideal-tipova „graðanskog“ i „etnièkog nacionalizma“.

20

U podeli

188

M I L A N

S U B O T I Æ

18 „U okviru ove kategorije uobièajeno je razlikovanje izmeðu ‘istorijskih’ i‘ne-istorijskih’ nacija. Prve su nekada posedovale dravu, ali su je izgubile, dok jedruge uopšte nisu ni imale. Prve zahtevaju ponovno raðanje politièke jedinice koja jenekad postojala ali je nekako uništena tokom dinastièkih ili religijskih sukoba. Ovedruge zahtevaju stvaranje politièke jedinice koja bi bila definisana u skladu sa sam-om kulturom, bez podrške istorije. Razlika izmeðu ova dva tipa verovatno nije takovana kako se to obièno pretpostavlja... Ono što je vano kod ove vrste nacionalizma je da on zahteva ‘budioce’... Oni još nemaju dravu da im pomogne. Pre svega, to je

ono što ovaj obrazac razlikuje od ‘centralizacije odozgo’“ (Gellner, 1996: 129).19 „Neophodan nam je realistièki pogled na stvari... Moramo spoznati korene

te pojave i pomiriti se sa njenim plodovima, bez obzira da li nam se sviðaju ili ne“(Gellner, 2002: 44).

20 Konova podela na „zapadni“ (graðanski – racionalni i individualistièki) i„istoèni“ (etnièki – iracionalni i organski) nacionalizam formulisana je tokom Dru-gog svetskog rata, pa su nemaèki i italijanski nacionalizam sluili kao glavni primeri„istoènog“, lošeg nacionalizma. Veæ kod Plamenca, 1973. godine, granica istoènog izapadnog nacionalizma se pomera tako da su, po njemu, Nemaèka i Italija primeri

„zapadnog nacionalizma“ (vid. Plamenatz, 1973: 33). Kako s pravom istièe jedan ru-munski autor: „Ovo razlikovanje, èak ni na poèetku, nije bilo samo analitièko, veætakoðe i normativno. Taj aspekt je naglašen i postao je danas preovlaðujuæi. Od hipo-


15/37

Evrope na èetiri vremenske zone teište Gelnerovog tumaèenja na-stanka nacionalizama i nacija pomera se sa teze o primarnoj ulozisocio-kulturnih i društveno-ekonomskih èinilaca (tj. funkcionalnenunosti kulturne homogenizacije industrijskih društava) ka isticanjuvanosti politièkih faktora. Tamo gde je taj faktor, kao u prvoj zoni,sveden na postojanje èvrstog politièko-dravnog okvira, Gelnerovmodel nation-buildinga razvijenih industrijskih društava, (uprkoskontra-primerima Irske, Katalonije, Korzike) deluje najubedljivije.Pomeranjem na istok, politièki faktori postaju, u krajnjoj instanci,odluèujuæi o èemu svedoèi Gelnerova periodizacija pet „stadijumana putu od sveta multietnièkih imperija i mikro-jedinica ka svetu ho-mogenih nacija-drava“ (vid. Gellner, 1996: 111-126). Naime, ovaGelnerova periodizacija nastanka i dinamike nacionalizma ilustro-vana je, pre svega, primerima istorije drugog i treæeg „vremenskog pojasa“. Formulisana nakon opšteg sociološko-filozofskog modelaiz 1983. godine, ova periodizacija je imala za cilj njegovo dodatnonijansiranje i operacionalizaciju na istorijskom materijalu. Polaznostanovište je bilo nepromenjeno – vladavina prednacionalnog, di-nastièko-religijskog principa izraenog na Beèkom kongresu (1815)koji je ignorisao prve zahteve za stvaranjem politièkih jedinica bazi-

ranim na „naciji“. Nakon toga, èitav jedan vek (1815–1918), trajao je drugi stadijum – period nacionalistièkog iredentizma u kome sustare politièke jedinice bile pod snanim pritiskom nacionalistièkeagitacije kojom je zahtevana promena granica u skladu sa principom„jedna kultura-jedna drava“: „To je bio period asimilacije, kao injoj suprotstavljenog ‘nacionalnog buðenja’, tj. nacionalistièke agi-tacije podsticanja naroda da formiraju nove drave-kulture na osno-vu sirovog materijala nekodifikovanih seljaèkih kultura, kao alter-

native stupanju u kulture koje su veæ bile povezane sa dravnimaparatom“ (Gellner, 1966: 117). Jednovekovni pokušaji redukcijesloene kulturno-lingvistièke mape stare dinastièke Evrope dostiglisu vrhunac u treæem stadiju – trijumfu i brzom porazu nacionalistiè-kog iredentizma od 1918. do 1938. godine. Trijumfalna pobeda na-cionalistièkog principa obeleena je raspadom imperija na èijem tlusu nikle drave koje su svoj nastanak opravdavale principom nacio-nalnog samoopredeljenja. Nakon Prvog svetskog rata èinilo se da je

189


X X V

teze, ono se postepeno pretvorilo u premisu, u aksiom; ono je postalo polazište zaistraivanje, a ne moguæi zakljuèak “ (Dungaciu, 1999: 5-6)


16/37

zahteve nacionalistièkog iredentizma moguæe ispuniti, te stvoritisistem nacija-drava sa „praviènim“ granicama koje obezbeðujudugoroènu meðunarodnu stabilnost. Ali, ubrzo je demonstrirana ilu-zornost ovih optimistièkih oèekivanja: brojne male i slabe poslerat-ne drave èije su granice povlaèene u skladu sa interesima pobedniè-kih sila suoèile su se, osim sa ekonomskim i socijalnim problemima,i sa problemom statusa mnoštva manjina koje su, podsticane od svo- jih matiènih drava, isticale iredentistièke zahteve: „Tako je novi po-redak uspostavljen u ime nacionalistièkog principa imao, poredsopstvenih dodatnih, i sve slabosti sistema kojeg je zamenio“ (Gell-ner, 1996: 118). Otuda, pobednièki nacionalizam je ujedno bio i „sa-moporaavajuæi“ ( self-defeating ), a slomom novog poretka naciona-lizam je ušao u èetvrti period ( Nacht und Nebel , 1939-1948) u kome je tenja za poklapanjem teritorijalno-politièkih granica sa kultur-no-etnièkim bila ostvarivana praksom (nacistièkog) genocida i „et-nièkih èišæenja“ tokom i nakon Drugog svetskog rata. Nacionalisti-èki imperativ kulturne homogenosti u ovom periodu nije ostvarivankulturnom asimilacijom, veæ brutalnim sredstvima koja su, uprkosvojno-politièkom porazu nacizma, trajno izmenila etnièku mapuEvrope.21 Jedna od posledica zloèinaèkih poduhvata èetvrte faze je

„smanjenje etnièkih sentimenata“ u narednom, savremenom stadiju-mu nacionalizma, bar u onom delu Evrope koji nije bio „zamrznut“širenjem komunistièke èetvrte vremenske zone na Zapad. Stoga je poslednja faza po Gelneru istovremeno mešavina ispunjenja ciljevanacionalizma (konsolidovanja nacija-drava) i njegovog potiskiva-nja logikom ekonomskog razvoja koja vodi kulturnoj konvergenciji,smanjenju ekonomske zavisti i opadanju nacionalistièkih oseæanja.Ograðujuæi se da to vai za podruèja kasnog industrijalizma, Gelner

tezu o opadanju nacionalistièkih oseæanja ne protee na bivši Sov- jetski Savez i Jugoslaviju – zemlje u kojima je komunizam odloiokonsolidaciju posebnih nacija-drava, a da istovremeno nije uspeoda asimiluje brojne etnièke grupe u okviru jedinstvene kulture.

190

M I L A N

S U B O T I Æ

21 Nasuprot tumaèenju tog perioda kao „istorijskog incidenta“ i èudovišne„anomalije“, Gelner istièe: „Èetvrti stadijum razvoja nacionalizma koji je preuredioetnièku mapu nezamislivo brutalnim sredstvima nije bio nešto akcidentalno, neštošto je sluèajni nusprodukt moguænosti da se (pod plaštom ratne tajnovitosti) bude

manje skrupulozan i dobrog ponašanja u javnosti nego što je to obièno u situacijamaopšte prismotre i nadgledanja. Nasuprot tome, on je bio nešto što je upisano u agen-du, da tako kaemo, evropske misli“ (Gellner, 1996: 122)


17/37

Otuda je ovo podruèje pre u stadijumu „nacionalistièkog iredenti-zma“ koji otvara razlièite scenarije (od mirnog „razdruivanja“ poli-tièkih federalnih jedinica, do ratnog menjanja njihovih granica),nego u stadijumu sniavanja nacionalistièkih strasti. Da li je nunoda ova podruèja proðu u vremenski skraæenom, ali ne i manje nasil-nom obliku, èitavu putanju do opadanja znaèaja dravnih granica,ostaje otvoreno pitanje.22 Gelner, kome su èesto prebacivali da problemu nacionalizma prilazi sa „olimpijske distance“,23 ne daje kate-gorièki odgovor na ovo pitanje, ali iz njegovog tumaèenja naciona-lizma kao tenje ka poklapanju kulturnih i politièkih jedinica usledfunkcionalnih imperativa procesa modernizacije, moe se naslutitideterministièko uverenje koje ne ostavlja mnogo nade za brzo i sreæ-no okonèanje nacionalistièkih sukoba u ovim podruèjima. Jer, ponjemu: „Poziv na kulturni (‘etnièki’) identitet nije rezultat zabludakoje izmišljaju suludi romantièari, šire neodgovorni ekstremisti i uskladu sa svojim egoistièkim interesima koriste privilegovane klaseda bi zaglupele mase i odvukle ih od pravih problema. Taj poziv jeuslovljen realijama savremenog ivota i njega nije moguæe jedno-stavno skinuti sa dnevnog reda propovedajuæi sveopšte bratstvo iligoneæi u zatvor ekstremiste“ (Gellner, 2002: 44).

Ako sada rezimiramo Gelnerovo stanovište, moemo zaklju-èiti da ono, u metodološkom pogledu, predstavlja jedno „spoljašnje“objašnjenje raznolikih formi nacionalizma iz perspektive opšte teo-rije modernizacije po kojoj su nacionalizmi i nacije plod transforma-cije odnosa drave i kulture u doba industrijalizma.24 Industrijskom

191


X X V

22 „U delovima Zapadne i èak Istoène Evrope... rat oko dravnih granica je da-nas kudikamo tee zamisliv no što je bio ranije u 20. stoljeæu. No, više je nego jasnoda to nije sluèaj u, recimo, bivšoj Jugoslaviji, ali èovjek se moe samo nadati da æe

razvoj jednom doæi i onamo. Samo, tuno je pitanje hoæe li to biti moguæe nakonetnièkog èišæenja“ (Gellner, 2001: 115).

23 „Gelner je prouèavanju nacionalizma pristupao sa olimpijske distance, pos-tavljajuæi pojavu i mene nacionalizma u svetsko-istorijsku perspektivu“ (Brubaker,1998: 272).

24 „Ako je nacionalizam opšti fenomen koji se tièe celog niza razlièitih nacija,sasvim je oèigledno da se on ne moe objasniti razlozima koji deluju unutar svakogod nacionalnih pokreta: ti razlozi se moraju konkretno dovesti u vezu sa svakom odnacija i njenom kulturom; oni ne mogu da vae uopšteno, jer u protivnom, uopšte ne

bi ni postojali suparnièki nacionalizmi. Dakle, opšte objašnjenje nacionalizma ne sme biti neposredno vezano za kulture koje se razmatraju – ono mora stajati izvannjih“ (Gellner, 1997: 95)


18/37

društvu je nuna kulturna homogenost koju omoguæava nacionali-zam, pa je „nacija“ u krajnjoj liniji, nusprodukt procesa industrijali-zacije. Kako je primetio Brubejker, ovo objašnjenje zaobilazi opšti problem funkcionalistièke analize – istaæi da je neki fenomen „ne-ophodan“ ili „koristan“ za funkcionisanje bilo èega, još ne znaèi da je objašnjeno njegovo poreklo, jer ne postoji mehanizam koji bi ga-rantovao da æe se to što je „potrebno“ i desiti (vid. Brubaker, 1998:294).25 Ali, ako ostavimo po strani primedbe po kojima je „industri- jalizacija“ (ili, šire, „modernizacija“), hegelijanski reèeno, „noæ ukojoj su sve krave crne“, te da stoga, mora biti dopunjena specifika-cijom dodatnih uzroènih faktora nastanka nacionalizma, Gelnerovaosnovna teza se moe problematizovati navoðenjem primera u koji-ma se èini da nacionalizam prethodi industrijalizaciji.26 Za tu vrstukritike nije potrebno traiti primere iz nama egzotiènih predela Afri-ke ili Azije – upravo je Balkan evropsko podruèje u kome su nacio-nalizam i nacionalni pokreti nastajali u socijalnom miljeu kojisvakako nije bio industrijalizovan. Gelnerovo objašnjenje da se uvreme nastanka balkanskih nacionalizama „senka industrijalizma“veæ nadnela nad Balkanom, otvara problem tumaèenja transfera ideja i uticaja (procesa „imitacije“) iz razlièitih „vremenskih zona“, te,

u krajnjoj liniji, dovodi u pitanje njegovo poèetno „materijalistièko“ polazište.27 Takoðe, kako u sluèaju balkanskih, tako i u sluèaju osta-lih „perifernih“ nacionalizama (tj. nacionalizama malih narodaIstoène i Srednje Evrope) suoèavamo se sa problemom objašnjenja pojave i širenja „standardizovanih visokih kultura“ koje ne samo danastaju bez nune podrške drave i njenog obrazovnog sistema, veæ inasuprot postojeæoj dravi (imperiji) koju ti nacionalizmi percipira-

192

M I L A N

S U B O T I Æ

25 Isti kritièki argument formuliše i Smit: „Moglo bi se priznati da je nacionali-

zam, u nekom smislu, iz razlièitih razloga funkcionalan za moderno, industrijsko dru-štvo, ali to uopšte ne objašnjava poreklo i širenje nacionalizma“ (Smith, 1998: 36).

26 „Glavni, strogo funkcionalistièki argument Ernesta Gelnera... opovrgnuæeèinjenica da su se svi prvobitni nacionalizmi etablirali pre industrijalizacije i da neza- padni nacionalizam nije zatekao nikakvu industrijalizaciju, niti je mogao brzo da jeinicira“ (Veler, 2002: 30).

27 Jedan od najboljih poznavalaca balkanskih nacionalizama, Pašalis Kitromi-lides, istièe da se na primeru Balkana pokazuje slabost Gelnerove teze po kojoj je na-cionalizam snaga socijalne entropije koja nastaje kao odgovor na potrebe socijalne

komunikacije u industrijskom društvu: „Nasuprot tome, nacionalizam nastaje kaospecifièno politièka snaga tesno povezana sa stvaranjem moderne drave – fenomenakoji se, po pravilu, ne poklapa sa industrijalizacijom“ (Kitromilides, 1994: 160)


19/37

ju kao „tuðu“ i neprijateljsku. Stoga su oni koji se, poput MiroslavaHroha, bave upravo tim nacionalizmima skloni da, nasuprot Gelne-ru, tvrde kako ipak nacije prethode nacionalizmu, tj. da u društvenojrealnosti postoji izvesna „objektivna socijalna kategorija“ èiju sa-mosvest nazivamo „nacionalizmom“.28

Naznaka razlièitih moguæih pravaca kritike Gelnerove teorijeovde slui više kao ilustracija pomenutog uticaja koji je ona imala udiskusijama o problemu nacija i nacionalizma, nego što pretendujena celovitiji problemski prikaz obimne kritièke literature. U toj lite-raturi posveæenoj razmatranju Gelnerovog stanovišta izdvajaju seradovi Entonija Smita u kojima on, èesto u širem kontekstu kritike„modernistièkog“ pristupa naciji, izlae svoju „etno-simbolièku teo-riju“ po kojoj, da bi razumeli i objasnili nastanak nacija i nacionali-zma, moramo panju usmeriti na predmoderne etnije i etnièkeidentitete. Stoga æu u nastavku ovog rada prikazati Smitovu kritikuGelnera fokusiranu na problem nastanka nacija.

2. Smitova kritika Gelnera: etnosimbolizam vs. modernizam

Komentarišuæi u više navrata Gelnerovu teoriju, Smit nije

propuštao priliku da prizna svoj dug nekadašnjem profesoru kodkoga je odbranio doktorsku disertaciju o teorijama nacionalizma i odkoga je nauèio nekoliko „osnovnih lekcija o nacijama i nacionali-zmu“ (vid. Smith, 1996: 36; Smith, 1996a). Dok neke od ovih „Gel-nerovih lekcija“ imaju status nespornih „opštih mesta“,29 prema dve

193


X X V

28 „Nasuprot subjektivistièkoj koncepciji nacije kao produkta nacionalne sa-mosvesti, nacionalizma, nacionalne volje i duhovnih sila, mi polazimo od konceptanacije kao sastavnog dela društvene realnosti sa istorijskim poreklom. Mi razmatra-mo poreklo moderne nacije kao osnovne realnosti i nacionalizma kao fenomena izve-denog iz postojanja te nacije“ (Hroch, 1985: 3). S obzirom na veliki uticaj Hrohove(neo)marksistièke analize nacionalnih pokreta malih naroda, Gelner joj je posvetiokritièki osvrt u kome je, izmeðu ostalog, eksplicitno naglasio: „Ne slaem se sa njimu obe taèke: nacije zaista nisu ‘stvarno postojeæe’(one se samo pojavljuju kao speci- jalna forma uzajamnog odnosa kulture i politièke zajednice pod odreðenim eko-nomskim uslovima); Marksistièko shvatanje tranzicije iz feudalizma u kapitalizam je prihvatljivo jedino ako se reinterpretira kao tranzicija iz agrarnog u industrijski svet“(Gellner, 1996: 132).

29

Pre svega, teza o centralnoj vanosti nacionalizma za razumevanje savre-menog sveta, kao i konstatacija kompleksnog – „eluzivnog“, „protejskog“ – karakte-


20/37

najvanije Smit je imao znatno ambivalentniji odnos. Prva, koju jeusvojio, odnosi se na Gelnerovo shvatanje nacionalizma i nacija kaosocioloških fenomena, tj. kao socijalne realnosti koja se razlikujekako od primordijalistièke pretpostavke samih nacionalista, tako iod postmodernistièkog svoðenja „nacije“ na plod „imaginacije“, a„nacionalizma“ na „diskurs“. Za obojicu, nacije nisu ni prirodne niveèite veæ stvorene zajednice koje su, poput zgrada ili umetnièkihdela, istovremeno i stvarne i zamišljene, pa ne mogu biti svedene na puke proizvode imaginacije, „narative“ podlone „dekonstrukciji“,ili instrumentalistièki protumaèene samo kao manipulativno sred-stvo socijalnih elita. Ali, ako se sloimo sa tezom da su nacije inacionalizmi, nakon što su nastali, „stvarni i moæni sociološki feno-

meni“ (dirkemovske „socijalne èinjenice“),30

još nismo rešili osnov-ni problem – objašnjenje njihovog nastanaka. Gelnerovo rešenjeovog problema po kome su nacije funkcionalno nuni (nus)produkti procesa modernizacije predstavlja „drugu lekciju“ koju Smit samodelimièno usvaja. Naime, tezu da su nacionalizmi i nacije modernifenomeni on je prihvatio samo u njenoj deskriptivnoj funkciji vre-menskog lociranja pojave „nacije“ u istoriji,31 ali ne i u njenojeksplanatornoj funkciji po kojoj je „nacija“ proizvod specifièno mo-

dernih èinilaca i uslova – poput industrijalizma, socijalne mobilno-sti, opšte pismenosti, javnog obrazovanja, itd. Mada, po Smitu,takvo objašnjenje pojave nacionalizma i nacija nije u striktnomsmislu reèi pogrešno, ono je nedovoljno jer, zanemarujuæi pitanje

194

M I L A N

S U B O T I Æ

ra nacionalizma i njegovih manifestacija, te neophodnost njegove klasifikacije iizrade tipologije.

30 Po Smitu, Gelner i drugi klasièni „modernisti“ su, za razliku od „postmoder-nista“, „pretpostavljali da su nacije, jednom formirane, realne zajednice kulture ivlasti: ogranièene, ali moæne, ujedinjujuæe, podstièuæe, prinuðujuæe. One su... onošto je Dirkem nazivao ‘socijalnim èinjenicama’ sa osobinama koje je on tim èinjen-icama pripisivao... One su, takoðe, socijalni akteri, uistinu najveæi i najmoæniji socijalni akteri na politièkoj pozornici, te kao takvi, ne mogu biti fragmentisani i razbijenina hiljade delova kao mehanièkislavuj iz bajke Hansa Andersena“ (Smith, 1995: 4).

31 „Gelner me je ubedio da su nacije, kao i nacionalizmi, moderni fenomeni utom smislu da osnovne karakteristike modernog sveta zahtevaju postojanje nacija inacionalizama. Ne moete imati jedno, a da nemate drugo. To je oèigledno u sluèajunacionalizma – ideološkog pokreta za koga je jasno da nije postojao pre XVIII veka.

Ali, to je takoðe istina i za nacije uopšte. Moe se reæi da su, èak i ako neke nacijemogu biti naðene pre dolaska moderne, veæina nacija relativno skorašnje i da sununo moderne“ (Smith, 1996: 37).


21/37

odnosa nacija prema njihovoj (makar pretpostavljenoj) prošlosti, neobjašnjava u potpunosti genealogiju nacija. Stoga on smatra da jeGelnerov model „polovièan“,32 jer, poput drugih modernistièkih teo-rija, uverljivo odgovara samo na pitanja zašto se i kada se nacionali-zam uopšte pojavio, ali ostavlja po strani vana pitanja o pojavikonkretnih nacija, naèinima na koje nastaju i osnovama na kojimaizrastaju: „On nam govori kako moderne nacije funkcionišu, taènijemoraju da funkcionišu, u modernom, industrijskom dobu. Ali, onnam ne moe reæi koje nacije æe se negde pojaviti i zašto te nacije ane neke druge, ili zašto je tako mnogo ljudi spremno da umre za njih“(Smith, 1996a; Smith, 1998: 46). Postoje, po Smitu, tri osnovnarazloga zbog kojih Gelnerova teorija (kao i „modernistièka paradig-

ma“ uopšte), ne omoguæava uverljiv odgovor na ova pitanja.Prvi razlog je njena uopštenost : Gelnerov model predstavljaubedljiv okvir za objašnjenje „nacionalizma uopšte“, ali zbog viso-kog stepena filozofsko-sociološke apstraktnosti, njegova primenana konkretne sluèajeve i istorijske primere zahteva dopunska i èestoad hoc objašnjenja pomoæu kojih se uvode faktori koji u samommodelu ne igraju neku znaèajnu ulogu – poput religijskih èinilaca,etnièkih antagonizama, itd. Drugi razlog je veæ pomenuta „materija-

listièka osnova“ Gelnerovog stanovišta i „modernistièkih“ teorijauopšte: vezujuæi pojavu nacionalizma za procese „modernizacije“,teško moemo objasniti njegovu snagu kako u predindustrijskim,tako i u visoko razvijenim društvima – od Eritreje, do Kvebeka.Treæi i najvaniji razlog je posledica osnovnog i, po Smitu, reduk-cionistièkog stava da su „nacije i nacionalizmi proizvodi moderniza-cije“, teze koja vodi zanemarivanju „istrajnosti etnièkih veza ikulturnih sentimenata u mnogim delovima sveta i njihovog konti-

nuiranog znaèaja za veliki broj naroda“ (Smith, 1996: 39). Drugimreèima, od krajnosti (primordijalistièkog i perenijalistièkog) samo-razumevanja nacionalista koji sebe vide kao „budioce“ uspavane aliuvek prisutne „nacije“, u Gelnerovom naglašavanju „kreacionistiè-ke uloge“ moderniteta i isticanju diskontinuiteta u kulturno-isto-rijskom razvoju, „klatno“ je otišlo u drugom pravcu: „Ernest je sebe

195


X X V

32 „Ne smatram da je to objašnjenje pogrešno, veæ da nam ono saopštava samo

pola prièe. Postoji i druga polovina i drugi naèin gledanja na taj protejski fenomen.Pokušaæu da isprièam tu drugu polovinu i razmotrim neke od tih drugih naèina“(Smith, 1996: 37).


22/37

nazivao ‘kreacionistom’, ali on je iznenadno roðenje nacionalistiè-kog èoveka pripisao procesu modernizacije koji je, poput biblijskog procesa stvaranja od pre šest hiljada godina, bio iznenadan i diskon-tinuiran...“. Na taj naèin Gelner je, po Smitovom mišljenju, moder-nizaciji neopravdano pripisao gotovo „boansku moæ“ stvaranja exnihilo tvrdeæi da „nacije nemaju roditelja, nemaju pedigre, osim po-treba modernog društva“ (Smith, 1996a).

Pošto Gelnerov „kreacionizam“ poèiva na tezi o radikalnomdiskontinuitetu izmeðu starih, predmodernih agrarnih društava i in-dustrijskog sveta moderne, Smit ga dovodi u pitanje pozivajuæi se naistorijsko prouèavanje procesa dugog trajanja (la longe durée) kojimse fokusiranost na kratki period smene dva „ideal-tipa“ društva (Gel-

nerov prelaz iz „niske“ u „visoku“ kulturu) zamenjuje istraivanjemsloene dinamike socijalnog, politièkog, kulturnog i ekonomskograzvoja u mnogo duem periodu vremena.33 Iz te vremenske perspek-tive, on istièe da elementi (dis)kontinuiteta u okviru razlièitih socijal-nih sfera nemaju isti znaèaj: to što diskontinuitet u formi industrijske i politièke revolucije obeleava raðanje „Novog doba“ u ekonom-sko-politièkoj sferi, još ne znaèi da su istovremeno i sve druge sferesocijalnog ivota radikalno „revolucionisane“, tj. da u njima ne po-

stoje znaèajni elementi kontinuiteta izmeðu pred-moderne prošlosti isavremenosti. Naprotiv, diskontinuitet u nekoj oblasti èesto moe vo-diti jaèanju kontinuiteta u drugoj, pa je na empirijskom nivou oprav-danije govoriti o neravnomernom razvoju, nego o potpunoj smeniobuhvatnih „paradigmi“. To se, pre svega odnosi na kulturne, simbo-lièke sadraje socijalnog ivota koji kao seæanje („priznata prošlost“)kontinuirano traju ili se, u potrazi za „autentiènošæu“, povremeno„ponovo otkrivaju“. Vanost ovog „kulturno-simbolièkog materijala“

u izgradnji nacija neæe sporiti ni „modernisti“ – ne samo Hobsbaumkoji je svoju koncepciju nacionalizma izgradio na fenomenu „izmi-šljanja tradicija“, veæ ni Gelner koji je, kao što smo videli, priznavaoèinjenicu da se „nacionalizam“ u stvaranju „nacije“, kao „sirovimmaterijalom“, koristi „kulturnim, istorijskim i drugim nasleðem iz prednacionalistièkog doba“ (Gelner, 1997: 75). Ali, Gelner je ovom

196

M I L A N

S U B O T I Æ

33 U isticanju znaèaja prouèavanja „procesa dugog trajanja“ za studij nacija i

nacionalizma Smit se oslanjao na Dona Armstronga koji se još 1982. godine u knjizi Nations before Nationalism zalagao za la longue durée pristup u okvir šireg istrai-vanja pre-modernih osnova etniciteta (vid. Smith, 2004: 199).


23/37

„materijalu“ odricao suštinsku vanost – on je za njega bio poput „pu- paka“ koji nakon roðenja nema nikakvu znaèajnu funkciju. Za Smita,naprotiv, ovi kulturno-simbolièki sadraji su od presudne vanosti jer upuæuju na postojanje izvesnog kontinuiteta izmeðu „nacija“ i pred-nacionalnih zajednica koje su „pupèanom vrpcom“ povezane sa mo-dernim nacijama. „Kontinuitet“ ne znaèi prihvatanje perenijalistièketeze po kojoj su nacije veèite (jer se ne tvrdi da postoji identitet izme-ðu „nacija“ i „prednacionalnih zajednica“), niti primordijalistièkeatribucije „nacionalizma“ ljudskoj prirodi ili stanju kao takvim. Dru-gim reèima, nacija je nova i moderna, ali istovremeno, i ukorenjena uznatno starijim zajednicama od kojih preuzima niz elemenata poputimena, skupa mitova i simbola, vrednosti, seæanja. Te predmodernezajednice do kojih dolazi pomoæu uvida u vanost kulturno-simboliè-kog sadraja nacionalizma i nacija Smit naziva etnijama (etnièkimzajednicama). Dakle, za razliku od Gelnera i drugih „modernista“,Smit formuliše stanovište po kome nacije nastaju na osnovu znatnostarijih etnièkih zajednica: „Centralna tema Smitovog enciklope-dijskog nauènog rada je odnos izmeðu predmodernih etnièkih zajed-nica (etnija) i modernih nacija. U svom klasiènom radu The EthnicOrigins of Nations iz 1986. godine, kao i kasnijim spisima, on napada

vladajuæu modernistièku ortodoksiju koja nacije smatra suštinski no-vim politièkim entitetima, stvorenim od strane ideologije nacionali-zma. Mada veæina nacija ima mnogo modernih komponenata, one suizgraðene na predmodernim etnijama i, u stvari, postoji snani uzroè-ni odnos izmeðu etnija i nacija“ (Hutchinson, 2004: 109).

Dok je Gelnerova teorija polazila od razlikovanja agrarnog iindustrijskog društva, te nacionalizam i nacije izvodila iz logike pro-cesa modernizacije koja u istoriju unosi radikalni diskontinuitet,

Smitovo stanovište je, uz priznavanje vane uloge modernizacije iideologije nacionalizma, pre svega usmereno na traganje za elemen-tima kontinuiteta izmeðu etnije i nacije: „Èak ako su nacije i nacio-nalizmi vremenski i kvalitativno moderni, oni mnogo od svogsadraja i snage dobijaju od pred-modernih etnija“ (cit. prema: Gui- bernau and Hutchinson, 2004: 2). Na taj naèin, pošto se u Smitovom pristupu problem razumevanja nacionalizma i nacija pomera katematizovanju etnièkih zajednica,34 kljuèno pitanje postaje: kako

197


X X V

34 „Središte mojih analiza poèelo se premeštati od nacionalizma ka nacijama, aod nacija ka etnièkim zajednicama“ (Smith, 1998: 191).


24/37

odrediti samu „etniju“? Najkraæi Smitov odgovor glasi: „etnièkazajednica“ ili „etnija“ je „imenovana ljudska populacija sa zajedniè-kim mitovima porekla, istorijama i kulturama, povezanošæu sa odre-ðenom teritorijom i oseæanjem solidarnosti“ (Smith, 1986: 32).35 Uovoj definiciji lako uoèavamo primat „subjektivnih“ komponenti(oseæanja, verovanja) i „simbolièko-kulturnih“ sadraja (mitova, pa-mæenja) kojima se, pored kulturnih karakteristika koje zadobijajustatus „objektivnih belega“ (jezik, vera, obièaji, pigmentacija), etni-

ja odreðuje bez pozivanja na primordijalistièki shvaæene prirod-no-biološko osobine kao, na primer, u sluèaju odreðenja „rase“:„ Etnije se ne konstituišu posredstvom fizièkog porekla, nego posred-stvom oseæanja kontinuiteta, zajednièkog pamæenja i kolektivne

sudbine, tj. na osnovu kulturne srodnosti otelotvorene u mitovima,seæanjima, simbolima i vrednostima koje zadrava data kulturna je-dinica ljudske populacije“ (Smit, 1998:52, kurziv – M. S.). Upravoovi kulturno-simbolièki sadraji, ako se posmatraju u duoj vremen-skoj perspektivi (la long durée), nadilaze dihotomiju „pred-moder-no“ – „moderno“ i predstavljaju zajednièke, konstitutivne elementekako etnije, tako i nacije.36 To je oèito iz Smitove definicije „nacije“kao „imenovane ljudske populacije sa zajednièkom istorijskom teri-

torijom, zajednièkim mitovima i istorijskim seæanjima, zajednièkommasovnom, javnom kulturom, zajednièkom ekonomijom i zajedniè-kim pravima i dunostima svih podanika“ (Smit, 1998: 30). Ono što je zajednièko etniji i naciji u ovim definicijama je vlastito ime i niz„konstitutivnih mitova“ poput onih o poreklu i istorijskoj sudbini, te

198

M I L A N

S U B O T I Æ

35 Navedenu definiciju Smit varira i delimièno razlièito akcentuje u brojnimradovima – od prve definicije u Teorijama nacionalizma (1971) gde, pored oseæanjagrupne pripadnosti, odnosa prema drugim grupama, kulturne diferencije i teritorijal-ne mobilnosti, ukljuèuje i „objektivistièku“ karakteristiku „velièine“ (large size uodnosu na ‘pleme’– vid. Smith, 1971: 189), do kasnijeg naglašavanja „kulturno-isto-rijskih“ ili „simbolièkih“ atributa etnije (vid. Smit, 1998: 40-43). Jedna novija defini-cija u osnovi ponavlja navedenu iz 1986. godine, uz mala preciziranja: „Etnièkazajednica (ili etnija) je imenovana jedinica populacije sa mitovima o zajednièkim precima i istorijskim pamæenjem, sa elementima zajednièke kulture, vezom sa isto-rijskom teritorijom, kao i izvesnom merom solidarnosti, makar meðu elitama“(Smith, 2001: 19).

36 „Bilo koji kontinuitet izmeðu etnije i nacije, uz postojanje mnogih eko-

nomskih i politièkih rezova izmeðu pre-modernih i modernih kulturnih identiteta na jednoj istoj teritoriji, mora biti lociran u kulturno-simbolièkim sferama“ (Smith,2004: 196)


25/37

postojanje zajednièkih simbola i vere u jedinstvenu kulturu. Ovo„zajednièko jezgro“ ukljuèuje i odnos prema „domovini“, ali za kon-stituciju „nacije“ je presudno faktièko posedovanje ogranièene teri-torije i upravljanje njome, dok domovina za „etniju“ ima, pre svega,simbolièki smisao „svetog mesta“ èiji svetovni status nije u prvom planu.37 Stoga, iako „dravu“ kao politièki i pravni koncept moramorazlikovati od „nacije“ koja je tip ljudske zajednice, moemo zaklju-èiti da, za razliku od etnije, u pojmovnom odreðenju „nacije“ upravoovaj teritorijalni aspekt naciju povezuje sa dravom. Ali, ova veza se još snanije ispoljava u navedenim karakteristikama „nacije“ koje – poput zajednièkog ekonomskog ivota, politièko-pravnog statusasvih njenih pripadnika, kao i zajednièke masovne, javne kulture –

slue Smitu kao demarkacione linije modernih nacija i predmoder-nih etnija.38 Bez dravne pravno-politièke centralizacije,39 kao i kul-turne koordinacije kojom se, prevashodno putem obrazovnogsistema, stvara javna kultura, te kapitalistièkog trišta koje ujedinju- je društvene klase u jednu zajednicu, etnija ne moe biti transformi-sana u naciju. Ovi bitni formativni èinioci procesa izgradnje nacije(nation-buildung ) na koje se, razlièito ih naglašavajuæi, pozivaju i„modernisti“, ipak ne mogu umanjiti suštinsku vanost „etnièkog

199


X X V

37 „Privrenost odreðenim teritorijalnim deonicama, kao i nekim mestima nanjima, ima mitsko i subjektivno svojstvo. Ta privrenost datoj zemlji i povezanost snjom, a ne nastanjenost na njoj ili njeno posedovanje, jeste ono što je vano za etniè-ku identifikaciju“ (Smit, 1998:42-43).

38 Iz potpunog spiska elemenata razlike izmeðu etnije i nacije (teritorijalnost,ekonomsko-privredni ivot, jedinstvena jurisdikcija, javna kultura) Smit na nekimmestima izostavlja zajednièku ekonomiju: „Vano je naglasiti da predmoderne etnijenisu nacije... Njima generalno nedostaje ogranièena teritorija koju zauzimaju njenièlanovi, jednaka zakonska prava i dunosti za sve èlanove, kao i opšta, masovna kul-tura“ (Smith, 1996a). „Nacija kao zajednica se razlikuje od one koju predstavlja etni-

ja, posebno u pogledu zauzimanja domovine, razvoja distinktivne javne kulture istandadizovanja zakona i obièaja sa zajednièkim pravima i dunostima za èlanoveistorijske kulturne zajednice“ (Smith, 2004: 197).

39 Po Smitu, èlanovi nacije, za razliku od etnije, imaju „zajednièka prava idunosti“ ili „graðanska prava (citizenship rights) koja vae za sve, što implicira pos-tojanje jedinstvenog pravnog sistema (drave). Vano je napomenuti da to ne znaèi

jednaka prava za sve, jer u tom sluèaju, npr. engleska “nacija" ne bi ukljuèivala enedo poèetka XX veka kada su one izjednaèene sa muškarcima u pravima i dunosti-

ma! Drugim reèima, postojanje pravnog sistema koji obuhvata sve èlanove zajednice je konstitutivno za „naciju“, a ne njegovo sadrinsko odreðenje (jednakost prava).Kritièki argument koji ne uvaava ovu distinkciju formulisan je u: Uzelac, 2003: 131.


26/37

supstrata“ sa èijom kulturno-simbolièkom sadrinom poèinje èitav proces: „Ono što etnije zaista imaju i što, mada selektivno, ostavljajuu nasleðe modernim nacijama je fond mitova, simbola, vrednosti izajednièkih uspomena, neki posebni obièaji i tradicije, najopštija lo-kacija i, ponekad, vlastito ime. Bez tih zajednièkih uspomena i tradi-cija, mitova i simbola, osnova za stvaranje nacije je slaba, a zadatak

je herkulski“ (Smith, 1996a). Drugim reèima, Smit nasuprot Gelnerusmatra da socijalno-politièki, ekonomski i kulturni procesi moderni-zacije sami po sebi nisu dovoljni za stvaranje nacije, te da èitav pro-ces ne moe biti shvaæen bez fokusiranja na njegovu nunu pretpostavku – etnièku zajednicu i njen kulturno-simbolièki sadraj.

Jedna od posledica Smitovog skiciranog etno-simbolièkog

pristupa40

je zalaganje za napuštanje opštih teorija nacija i naciona-lizma u korist empirijskih prouèavanja procesa formiranja nacija.Stoga on odbacuje Gelnerove pretenzije na formulaciju jedne„euklidske teorije“: „To me vodi moda najfundamentalnijoj razliciizmeðu mog i Gelnerovog pristupa. Za Ernesta je moguæe i poeljnoimati opštu teoriju nacionalizma, onu koja se izvodi iz postulata mo-derniteta. Po meni, nikakva tako generalna teorija nije moguæa....Smatram da su razlike izmeðu nacionalizama u zavisnosti od razlièi-

tih perioda i kontinenata tako velike da bi se obuhvatile jednomeuklidskom teorijom“ (Smith, 1996a).41 Ova istorijsko-empirijskaraznovrsnost „nacionalizma“ kao ideologije i pokreta uslovljava for-mulisanje jedne definicije nacionalizma u kojoj se on odreðuje pomoæu njegovih najopštijih ciljeva – kao ideološki pokret za ostva-renje i unapreðenje autonomije, jedinstva i identiteta pretpostavlje-nih ili stvarnih „nacija“. Ostvarenje ovih ciljeva poduprto je skupomuverenja ili nacionalistièkom doktrinom koja u svom jezgru sadri

èetiri osnovna postulata: (1) svet je podeljen na nacije od kojih svakaima svoju individualnost, istoriju i sudbinu; (2) nacija je jedini izvor

200

M I L A N

S U B O T I Æ 40 „Za poèetak, to je pristup ili perspektiva, ne teorija. Sumnjam da smo u po-

ziciji da veæ ponudimo teoriju o tako protejskom i mnogostranom fenomenu kao štosu etnije, nacije i nacionalizmi, osim na veoma uopštenom nivou“ (Smith, 1996: 40).

41 Slièan stav formuliše D. Hol: „Nije moguæa jedna, univerzalna teorija na-cionalizma. Kao što je istorijski materijal razlièit, tako i to moraju biti i naši koncep-ti“. Ali, on odmah dodaje: „To ne znaèi da sugerišem zaokret od univerzalizma ka

potpunom partikularizmu, od opšte teorije ka nacionalnim istorijama. Naprotiv, sre-dišnji teren moe biti obraðen opisivanjem razlièitih idealnih tipova nacionalizma,karakteristiènom logikom i socijalnomosnovom svakog od njih...“ (Hall, 1995: 8).


27/37

politièke moæi i objekt primarne lojalnosti; (3) pripadnost naciji jeuslov èovekove slobode; (4) mir i pravda u svetu su moguæi jedino akosu nacije slobodne i bezbedne (vid. Smit, 1998: 119).42 Razumevanje itumaèenje nacionalistièkih ciljeva moguæe je samo kontekstual-no-istorijski,43 a poslednji od njih – oèuvanje i unapreðenje „nacio-nalnog identiteta“ – direktno je povezan sa kulturno-simbolièkimkompleksom koji povezuje etnije i nacije. Stoga, uprkos tome što je„nacionalizam“ kao politièki pokret moderni, evropski fenomen, onse istovremeno èvrsto oslanja na jednu vrstu „politièke arheologije“koja u etnièkoj prošlosti nalazi osnovni „rezervoar“ simbolièkog ma-terijala iz koga crpi svoju snagu: „Dok elementi nacionalizma kaoideološkog pokreta za postizanje i oèuvanje autonomije, jedinstva iidentiteta neke ljudske populacije, za koju neki od njenih èlanovasmatraju da konstituiše stvarnu ili potencijalnu naciju, mogu biti praæeni unazad do pre-modernih i klasiènih izvora, njegovo traganjeza autentiènošæu i vera u narodni suverenitet su proizvodi moderneEvrope odakle su prošireni na druge delove sveta“ (Smith, 2004:198). Nacionalizam u Smitovom tumaèenju je poput boga Janusa – njegovo lice okrenuto prošlosti vano je kao i ono koje gleda u buduænost, pa se njegov uspeh ne moe objasniti samo nunošæustvaranja homogene kulture putem obrazovnog sistema u uslovimaindustrijalizacije.44 Zato, kao i „nacija“, moderni politièki nacionali-zam „ne moe biti shvaæen bez reference na ranije etnièke veze i se-æanja, u nekim sluèajevima i pred-moderne identitete i zajednice“, a

201


X X V

42 U knjizi Mith and Memories of the Nation (Oxford, 1999), Smit ovim postu-latima dodaje još jedan – „Da bi ostvarile sebe, nacije moraju biti autonomne“ (Cit. prema: Uzelac, 2003: 133).

43 „Poput kameleona, nacionalizam dobija boju prema svom kontekstu. Pod-loan beskrajnoj manipulaciji, taj nadasve podatljivi splet verovanja, sentimenta isimbola, moe se razumeti jedino u svakom specifiènom primeru; nacionalizamuopšte samo je bekstvo lenjog istorièara od muènog zadatka koji se sastoji uobjašnjavanju uticaja ove ili one konkretne nacionalistièke ideje, argumenta ili senti-menta u njihovom veoma specifiènom kontekstu“ (Smit, 1998: 128).

44 „Treba li mi da verujemo kako su u okviru jedne generacije seljaci postalifrancuski patrioti jednostavno samo zato što su bili podvrgnuti opštem obrazovnom programu i školskom sistemu, te da su zato masovno bili spremni da umru za la pat-rie en danger ? Da li je rtvovanje za domovinu zaista odbrana od strane obrazovanjaodravane visoke kulture?... Potpuno je istina da moderni graðani ulau mnogo vre-

mena i napora u svoje obrazovanje. Ali, to samo po sebi ne moe objasniti èestosnanu privrenost i strast prema naciji koja karakteriše tako mnogo ljudi u svim de-lovima sveta“ (Smith, 1998: 38-39).


28/37

etno-simbolièki pristup nam „moe pomoæi da razumemo zašto na-cionalizam èesto ima tako široku narodnu podršku“, tj. zašto nacio-nalistièka agitacija inteligencije nailazi na odjek u „masama“ (Smith,1996: 40-41).

Ako prihvatimo Smitovo tvrdnju da su nacionalizmi i nacije,uprkos svojoj modernosti, ukorenjeni u (etnièkoj) prošlosti, te da jenastanak nacija, za razliku od „euklidske slike“, jednaèina sa više promenljivih (konkretne istorijske okolnosti, karakter kljuènih„konstitutivnih mitova“, kulturna simbolika, socijalni sastav i ulogelokalnih elita...), u iskušenju smo da napustimo svaki pokušaj for-mulisanja opše teorije nation-buildung -a ili pravljenja tipologije na-cionalizama. Smitov prigovor Gelnerovoj teoriji da nam ona nemoe odgovoriti na pitanje koja æe nacija (od mnoštva potencijalnih)zaista nastati i zašto æe imati specifiène karakteristike i razvojni put(vid. Smith, 1996a), moe biti upuæen i samom Smitu. Naime, da biteorija nacija i nacionalizma imala ovu „prognostièku“ funkciju, li-sta elemenata koji konstituišu „naciju“ bi morala biti potpuna i pri-menljiva u svim sluèajevima bez izuzetaka, a model nastanka nacija bi morao poèivati na identifikovanju apstraktnih, obuhvatnih zakonakoji bi delovali „gvozdenom nunošæu“. Formulisanje skupa aprior-

nih elemenata konstituisanja nacija i pravila njihovog nastanka je preambiciozan i nerešiv zadatak – ono što je moguæe je pre aposteri-orno razumevanje postojeæih sluèajeva. Ova aposteriorna perspekti-va upravo i karakteriše glavni tok teorijskih rasprava o nacijama inacionalizmu koji je, kao u sluèaju Gelnera i Smita, fokusiran na prošlost, tj. na objašnjenje istorije procesa nastanka nacija, a ne na prognoziranje ishoda tekuæih ili buduæih sluèajeva nation-buil-ding-a. U tom pogledu, ono što razlikuje Gelnera i Smita je, pre sve-

ga, granica do koje se daleko ide u prošlost: dok se Gelner zaustavljana poèetku procesa modernizacije, Smit u pred-modernoj prošlostiljudskih zajednica nalazi suštinski vane elemente nastanka nacija.Time se, u Smitovom sluèaju, istraivaèko teište sa „nacije“ prenosina „etniju“, pa se problem tipologije nacija i nacionalizma rešava uz pomoæ formulisanja prethodne teorije etnija i etniciteta. Ne ulazeæiovde u detaljniju eksplikaciju Smitove tipologije etnija, niti isto-rijsko objašnjenje nastanka „dominantnih etnija“ koje postaju

„etnièka jezgra“ modernih nacija, kratko æu se osvrnuti na njegovotrasiranje „puteva stvaranja nacija“ koje se, bez obzira na kritiku

202

M I L A N

S U B O T I Æ


29/37

Gelnerovog modernizma, ne razlikuje mnogo od veæ izloenog di-ferenciranja „vremenskih zona“ evropskog nacionalizma.

Putevi formiranja nacija (nation formation), u krajnjoj liniji,zavise od etnièkog polazištima tog procesa – razlièiti tipovi etnija suosnova za divergentne procese nastanka nacija i njegove razlièite ko-naène rezultate. Smit razlikuje dva osnovna ideal-tipa etnièkih zajed-nica – (1) lateralno-aristokratski; (2) vertikalno-demotski – kojima,kasnije, pridodaje i (3) imigrantski.45 Prvi tip u mnogome odgovaraopisu horizontalne više klase u predmodernim društvima koju dajeGelner, s tom razlikom što Smit istièe da aristokratija i sveštenstvo,(èesto uz birokrate, vojne zvaniènike i bogate trgovce) u agrarnimdruštvima predstavljaju etniju koja se odlikuje posebnim identitetom,

mitovima o poreklu, duhom zajedništva, kulturom, kao i drugim ne-ophodnim elementima konstitucije etnièke zajednice. Osim što je posvom sastavu „aristokratska“ (ogranièena na više slojeve), ovaj tipetnije Smit naziva „lateralnim“ jer geografski raširena vezama sa su-sednim sliènim slojevima: „Usled toga su joj granice bile karakteri-stièno ‘iskrzane’, ali joj je nedostajala društvena dubina, a izrazitooseæanje zajednièkog etniciteta bilo je kod nje skopèano s esprit decorps, koji je posedovala kao sloj visokog statusa i kao vladajuæa kla-

sa“ (Smit, 1998: 88). Nasuprot ovom tipu, drugi je znatno kompakt-niji i obuhvata šire, narodne slojeve, te poseduje „vertikalnu dubinu“.U osnovi, ovaj tip etnije je slièan Gelnerovim zajednicama „divljihkultura“ koje su, kod Smita, znatno šire i obuhvataju razlièite socijal-ne slojeve èiji kulturni identitet obièno poèiva na spoljašnjoj ugro-enosti. Snaga zajednièkog porekla, nasleða i tradicije je u ovimvertikalnim etnijama mnogo jaèa nego u horizontalnim, a pošto sunajèešæe u pitanju „podanièke zajednice“, njihova homogenost je us-

led pritiska „tuðina“ dovoljna za zanemarivanje unutrašnje slojne di-ferencijacije, tj. za njihov „narodni“ (demotièki) karakter. Iako Smit

203


X X V

45 Prva dva tipa su tipa su detaljno analizirana u Ethnic Origins of Nation,dokjetreæi Smit uveo kasnije u nameri da objasni distinktivne osobine „imigrantskih nacija“ – SAD, Kanade i Australije. Imigrantski tip etnije je skup razlièitih etnièkih fragmenatakoji je ujedinjen providencijalistièkim nacionalizmom „novog sveta“. Kulturne razlièi-tosti imigrantskih skupina uticale su na ‘pluralnu’koncepciju nacije koja prihvata, pa islavi, etnièke i kulturne razlièitosti u okviru natkriljujuæeg politièkog, zakonskog i ling-

vistièkog identiteta (vid. Smith, 1998: 194). Zbog specifiènosti imigrantskih nacija, uovom radu one su ostavljene po strani, tj. komentarisana su samo prva dva tipa etnija ina njima zasnovani procesi stvaranja razlièitih tipova nacija.


30/37

daje više istorijskih ilustracija za ove dve grupe etnija, treba imati uvidu da je reè o „ideal-tipskim“ konstrukcijama koje u èistom vidu ne postoje u stvarnosti, te da su razlike izmeðu njih namerno naglašene,kao što su i razlike unutar svakog od tipova smanjene. Ali, ova tipolo-gija etnièkih zajednica je, sama po sebi, manje vana od sledeæegSmitovog koraka koji se sastoji u rekonstrukciji puteva nastanka na-cija koji, kao od svog ishodišta, polaze od navedenih tipova etnija. Najkraæe reèeno, razlièiti tipovi poèetnih etnija uslovljavaju putevenastanka nacija: „Kao što smo mogli razlikovati lateralno-aristo-kratske od vertikalno-demotskih i imigrantskih etnija, tako moemoocrtati razvitak nacija kroz procese: (a) birokratske inkorporacijedrugih klasa i regiona od strane više klase etnièke drave; (b) verna-

kularne mobilizacije od strane inteligencije koja se vraæa u prošlost unameri da ponovno otkrije zajednièke korene, i (c) pionirskog nase-ljavanja od strane etnièkih fragmenata povezanih sa providencijali-stièkom sudbinom“ (Smith, 2004: 197-8). Ako opet ostavimo postrani treæi (imigrantski) sluèaj, onda u prvom imamo transformaciju„lateralno-aristokratske etnije“ zapadnih dinastièkih drava u prvenacije koje nastaju administrativnom centralizacijom, ekonomskimrazvojem i kulturnom koordinacijom,46 dok u drugom sluèaju imamo

vremenski kasniji (nemaèki i istoèno-evropski) put preobraaja verti-kalne etnije u naciju, proces kome odluèujuæu ulogu ima inteligencijakoja se poziva na „narod“ i etnièku prošlost da bi dostigla svoj cilj – stvaranje nacionalne drave.47 Kao rezultat, uprkos Smitovoj kriticiGelnera, na kraju izranjaju dva „idel-tipa“ nacija koja su veomaslièna Gelnerovom razlikovanju nacija u „zapadnoj“ i „istoènoj“ vre-menskoj zoni – nacija kao teritorijalna zajednica graðana obu-hvaæenih jedinstvenim zakonima i nacija kao zajednica definisana

204

M I L A N

S U B O T I Æ

46 „Posredstvom te tri revolucije – administrativne, ekonomske i kulturne – bi-rokratska drava je periferne regije i njihove etnije, srednje i nie klase inkorporirala udominantnu laterarnu etnièku kulturu. Stvaranje svetovnih, masovnih nacija bilo je ukrajnjoj liniji ishod energiènog programa politièke socijalizacije putem javnog, masov-nog obrazovanja. No tom programu daleko su prethodili postupnije širenje aristokrats-ke etnièke kulture i njen preobraaj u stvarnije nacionalnu kulturu: kulturu koja je bilane samo etnièka nego i graðanska, uz to društveno ukljuèiva, u skladu sa proširivanjemgraðanskih i zakonskih prava na veæe delove kraljevine“ (Smit, 1998: 100).

47

„U tome je, dakle, glavni zadatak etnièke inteligencije: mobilisati ranije pa-sivnu zajednicu da oblikuje naciju oko nove vernakularne istorijske kulture koju je tainteligencija ponovo otkrila“ (Smit, 1998: 105)


31/37

etnièkim poreklom njenih pripadnika. Ovim tipovima „nacija“ kore-spondiraju tipovi „nacionalizma“: prvi je „teritorijalni“, fokusiran na boravište, zakonsku zajednicu, dravljanstvo i graðansku kulturu,dok drugi više „etnièki“ jer naglašava genealoške veze, vernakularnukulturu, nativistièku istoriju i narodnu mobilizaciju (vid. Smith,2004: 198). U ovoj podeli, kao i kod Gelnera, lako se uoèava uticajKonove podele na racionalni „zapadnjaèki“ i organski, „istoèni“ na-cionalizam,48 mada Smit ukazuje na opreznost u korišæenju geopoli-tièkih oznaka (jer se oba tipa mogu naæi i na „Istoku“ i na „Zapadu“),te istièe: „U praksi, èisti tipovi su retki, a u datim sluèajevima ti tipovise u znatnoj meri preklapaju i èesto, tokom procesa stvaranja nacija inakon toga, smenjuju jedan drugog“ (Smith, 2004: 198). Ali, uprkos

ovoj ogradi, Smit eksplicitno nastavlja dugu tradiciju izrade bipolar-nih tipologija „graðanskih“ i „etnièkih“ nacija, te razlikovanja „gra-ðanskog“ i „etnièkog“ nacionalizma. Pošto toj tradiciji, kako je pokazano, pripada i Gelner, moe se postaviti pitanje u èemu je razli-ka izmeðu njih dvojice? Na osnovu izloenih shvatanja ove dvojiceautora, nameæe se odgovor po kome Smit tezu o etnièkom poreklu na-cija proširuje na svaki tip nacije i nacionalizma, dok Gelner etnicitetuopšte ne smatra bitnim za razumevanje sveta nacija. Drugim reèima,

uprkos tome što se u velikoj meri slau u pogledu tipologije nacija inacionalizama, Gelner i Smit se primarno razilaze u pogledu njihove

genealogije. S druge strane, nezavisno od Gelnera, tumaèenje koje uSmitovoj tipologiji vidi uobièajeno i pojednostavljeno suprotstavlja-nje „etnièkog“ i „graðanskog“ nacionalizma, potpuno gubi iz vida da je za Smita nastanak i razvoj „graðanske nacije“ neshvatljiv bezetnièke osnove i etnièkih „konstitutivnih mitova“, u istoj meri kao i usluèaju nastanaka i razvoja „etno-nacionalizma“: „Jer, kada se bolje

pogleda, ispostavlja se da su i nacionalizmi koji su u najveæoj meri‘graðanski’ i ‘politièki’, takoðe i ‘etnièki’ i ‘jezièki’ – to je, svakako,sluèaj sa francuskim nacionalizmom tokom Revolucije, da ne pomi-njemo kasnije, sa njegovim pozivanjem na ‘nos ancêtres les Gaulois‘i jedinstveni francuski narod, te njegovim gušenjem regionalnih jezi-ka u korist pariskog francuskog“ (Smith, 1998: 126).

205


X X V

48 Smit to ne skriva: „Uprkos tim kritikama, Konovo filozofsko razlikovanje

racionalnije i organskije verzije nacionalistièke ideologije ostaje ispravno i korisno.Ono je implicirano u razlici koju sam povukao izmeðu ‘zapadnog’ graðansko-terito-rijalnog i ‘istoènog’ etnièko-genealoškog modela nacije�

Documents

M.subotic Nacija