1

1. POJAM MEUNARODNE POSLOVNE OPERACIJE

Odnos meunarodne poslovne operacije i MTP korespondira odnosu koji postoji izmeu privrednog posla i domaeg trgovinskog prava. Razlika je u elementu inostranosti kod meun poslovne operacije. Element nacionalnosti uzrokuje pitanja koja se obino ne javljaju kod privrednog posla u granicama jedne drave. Meun poslovna operacija je sloen pravni odnos koji se deli fazno uz primenu 2 kriterijuma: a) hronolokog prema vremenu preduzimanja faznih operacija i b) teleolokog prema ciljevima preduzimanja faznih operacija. -Prema Hronolokom, meun poslovna operacija se deli u 3 faze: a) trgovinska operacija u uem smislu (trg ug sa aneksima i poslovnom prepiskom), b) meun plaanja i c) meun transport. -Faze posmatrane kroz prizmu teleolokog kriterujuma: a) uvoz, b) izvoz c) tranzit.Uvoz i izvoz robe su uzajamno uslovljene operacije. U konkretnom sluaju interesi drava i ugovaraa ne moraju se meusobno podudarati. Tako drava moe zavesti restrikcije u pogledu uvoza ili izvoza odreene robe u zavisnosti od interesa u konkretnom sluaju. Tranzit predstavlja meun opraciju koja se sastoji u prelasku robe ili dr ekon vrednosti preko teritorije treih drava s ciljem realizacije izvoza odn uvoza. U dravi preko ije se teritorije obavlja tranzit vre se uslune privredne delatnosti prevoza, servisa na transportnim sr i dr vrste usluga. Ovo je posebno izraeno kod tranzita sa zadravanjem.Dokumenti koji prate meun poslovnu operacijua) Prepiska zainteresovanih stranaPoslovni partneri kod meun robne razmene esto nisu u linom kontaktu, pa se neposredno pre zakljuenja vodi odgovarajua prepiska. Rezultati prepiske su dokumenti kao ponuda za zakljuenje, prihvat, specifikacija robe, fakture, aneksi ugovornih odredbib) Dokumenti meun plaanjaDokumenti kod gotovinskog plaanja su isplatni nalog (rei sluaj) odn razne vrste akreditiva. Naroit znaaj ima dokumentarni akreditiv. Plaanje se moe vriti i dr instrumentima plaanja.c) Transportna dokumentacija Zavisi od vrste transportnih sr i vrste ug o prevozu. Najei je tovarni list. U pomorskom pravu su karakteristini konosman i ug o arteru, odn ug o zakupu broda. U vazdunom postoji vazduni tovarni listd) Isprave koje se zahtevaju prinudnim propisima zainteresov dravaBr i vrsta ovi dokumenata varira u zavisnosti od drave i posla u pitanju: izvozna i uvozna dozvola, izvozna i uvozna dekleracija vrednosti, dekleracija za izvozne carine, dekleracija za uvozne carine, certifikat o sanitarnom pregledu, konzularna faktura vizirana od konzulata zemlje uvoznice.

2. PREGOVORI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA

Pojam pregovora Pregovori se u najirem smislu definiu kao proces u kome 2 strane nastoje da otklone meusobne razlike i psotignu sporazum.Imaju 3 osnovna obeleja:1) kontradiktornost jer se odvija izmeu strana sa suprotnim interesima..2) Aleatornost ishod pregovora nije mogue predvideti sa apsolutnom sigurnou, svaka strana moe prekinuti kad hoe3) Privremenost. Pregovori su prolazno, privremeno stanje i nestabilan odnos. Pravni znaaj pregovora U kontinentalnim pravima je izraena tenja za pravnim ureenjem perioda pregovaranja, ali i ovu fazu ne treba potpuno prepustiti slobodnom i nekontrolisanom ponaanju strana. U anglosaksonskom pravu strane zadravaju potpunu slobodu sve do zakljuenja ugovora.Pismo o namerama (letter of intent, letter of understanding) U odreenom momentu u toku pregovora se postigne saglasnost po odreenim pitanjima i formulie se u vidu pismena koje se najee naziva pismo o namerama. Po pravilu usaglaena su osnovna pitanja budueg ugovora, ali jo ima mesta pregovorima o nizu detalja koji e se urediti prilikom zakljuenja ugovora. Pregovara koji je zlonamerno ili iz grube nepanje (culpa lata) pregovarao sa ciljem obmanjivanja dr str ili iskljuivo radi dobijanja nekih pogodnosti u pregovorima sa 3.licima i u tom smislu potpisivao ili slao pismo o namerama, mogao biti podvrgnut predugovornoj odgovornosti i obavezi naknade tete dr savesnoj strani. Predmet i obim naknade se moe odnositi na trokove u vezi pripreme projekta, putovanja i boravka predstavnika i angaovanih strunjaka,kao i tete zbog gubitka u vremenu i nemogunosti da se zakljui povoljan aranman sa 3.licima.Pismo o namerama kao pravni termin je u MTP ulo preko prakse meun finans org, u prvom redu Meun Banke za obnovu i razvoj i MMF-a.

3. PREDUGOVORNA ODGOVORNOST (culpa in contrahendo) i MERGER KLAUZULA

Pravni sistem common law ne regulie culpa in contrahendo. Kontinentalna pava uglavnom zasnivaju predugovornu odgovornost na povredi optih naela, npr da se drugome ne nanosi teta, odn obaveza potovanja naela savesnosti i potenja. Culpa in contrahendo oznaava nepanju kao stepen krivice u toku pregovaranja.U pravnom reimu predugovorne odgovornosti dolazi do sukoba 2 fundamentalna pravna naela. Jedno je da je svako duan da naknadi tetu koja je nastala skrivljenom radnjom (neminum laedere). Dr je naelo autonomije volje. Ako bi odgovornost za culpa in contrahendo bila suvie rigorozna, mnoga lica ne bi ni uestvovala u rizik pregovaranja. ZOO ustanovljava slobodu pregovaranja kao opte pravilo. Krivica za prekid pregovora pojavljuje se u 2 sluaja. Prvo kada je namera za zakljuenje ug nedostajala od samog poetka pregovora, drugo kada je namera postojala od trenutka stupanja u pregovore, ali je pregovara od nje docnije odstupio. Tekou predstavlja diferenciranje neosnovanog od osnovanog razloga za prekid pregovora. Neosnovanim se smatra svaki prekid koji nije izazvan ekonomskim razlozima. Osnovan razlog za odustajanje se moe javiti na strani jednog pregovaraa koji je prekinuo pregovore zbog saznanja da nee moi odrati rokove, isporuiti traene koliine robe..ili na strani dr pregovaraa insolventnost, nepostojanja bankarske garancije. Razlozi za prekid mogu biti i okolnosti izvan kontrole pregovaraa (zabrana uvoza ili izvoza) Predugovorna odgovornost u optim izvorima meun trgov ug pravaUCP i PECL sadre norme kojima se regulie predugovorna odgovornost, dok u Bekoj K takvih pravila nema. Po BK predugovorna odgovornost se zasniva na obavezi potovanja principa ponaanja u skladu sa naelom savesnosti i potenja. PECL i UCP usvajaju naelan princip da pregovori ne obavezuju, pa je culpa in contrahendo izuzetak a ne pravilo. Izvode institut culpa in contrahendo iz prinicpa savesnosti i potenja. Drugi osnov za culpa in contrahendo u PECL i UCP je krenje obaveze poverenja: ukoliko je tokom pregovora jedna strana dala dr str poverljivu informaciju, str primalac obavetenja ima obavezu da tu informaciju ne otkriva ili da je ne koristi za sopstvene potrebe bez obzira da li je ug zakljuen. Tako, o postojanju osnova za culpa in contrahendo treba suditi restriktivno. Beka K nema odredbe o predugovornoj odgovornosti, pa se culpa in contrahendo ustanovljava na 3 naina: a) primenom principa dobre vere, b) primenom pravila UCP o predugovornoj odgovornosti i c) primenom nacionalnih pravila o predugovornoj odgovor odreenih kolizionim normama Meun privatnog prava. Merger klauzula Pravnici iz zemalja anglosaksonske pravne civilizacije prilikom sastavljanja nacrta ugovora unose klauzulu prema kojoj sve prethodne radnje i pregovori u trenutku zakljuenja ug gube pravnu vanost. Ovom odredbom se precizira koje isprave i dokumenti ulaze u sadrinu ug uz iskljuenje vanosti prethodnih sporazuma.

4. PONUDA ZA ZAKLJUENJE UGOVORA U MEUN PROMETU

Pregovori najee zapoinju ponudom jednog lica dr licu da zakljue odreeni ugovor. Ponuda moe biti pismena ili usmena, saoptava se neposredno ili preko svog zastupnika, trgovinskog agenta ili preko sr veze. Bitno je da takva izjava volje ima sve elemente valjane ponude i da je uinjena u nameri da se ponudilac obavee da pod uslovima sadranim u ponudi zakljui ugovor. U veini tipskih ug i nizu optih uslova o meun prodaji ustalile su se formulacije iz kojih je jasno da je ponuda uinjena bez obaveze na zakljuenje ugovora. U savremenoj meun trg praksi ponuda je izgubila stari vrsti karakter, ranije je predstavljala ultimatum na koji ponueni u kratkom odgovoru treba da odgovori sa da ili ne. U tipskim ugovorima ona je vie poziv na pregovore. Tako se razlikuje 2 vrste ponuda a) vrsta (ultimativna) i b) ponuda poziv na pregovore. vrsta je obino rezultat manje ili vie uspenih pregovora. Ponuda u formi poziva na pregovore ne obavezuje jer se zapoeti pregovori mogu svakog trenutka prekinuti bez pravnih posledica. Trajanje razumnog roka faktiko je pitanje. Naa sudska praksa oslanjajui se na opte Uzanse za promet robom smatra da je ponudilac ako nije odredio rok za prihvat vezan ponudom za vreme koje prema redovnom toku stvari potrebno da ponuda stigne ponuenom i da blagovremeno uinjena izjava ponuenog stigne ponudiocu, uz uraunavanje vremena potrebnog za razmatranje ponude. Duina vremena zavisno od okolnosti moe biti jedan dan, nekada 2 ili 3 pa i vie. Vreme potrebno za razmatranje ponude podrazumeva vreme za ispitivanje ponude, za izvrenje kalkulacija rentabilnosti, uporeenja sa dr ponudama, konsultovanje eksperata. Ponuda za zakljuenje ug je predlog ponudioca uinjen dr licu ili veem, br lica u cilju zakljuenja ug.Karakteristike ponudeDa bi se jedna izjava volje smatrala ponudom potrebna su 3 uslova:a) da je uinjena u nameri da se lice koje ini ponudu obavee ukoliko lice koje je ponuda upuena prihvati uslove sadrane u predlogu b) da je njena sadrina dovoljno definisanac) da je upuena jednom ili veem br lica Namera obavezivanjaDa bi volja mogla stvoriti pravna dejstva ona mora dobiti spoljnu manifestaciju. Manifestacija volje moe biti izriita ili preutna i direktna ili indirektna. Izriita je ona koja je jasno i precizno izraena reima, dok se preutna utvruje tumaenjem radnji ili ponaanjem lica koje ini preutnu izjavu. Ima radnji i ponaanja koja poput plaanja cene ili odailjanja robe jasnije nego rei iskazuju volju za zakljuenje ug, pa je pogodnije razlikovati direktnu i indirektnu izjavu volje. Direktna je uinjena sa primarnim ciljem zakljuenja ug, a indirektna sa dr ciljem, ali iz nje proizilazi volja izjavioca da se obevee ugovorom. Sadrina ponude Prema veini kontinentalnih pravnih sis bitni elementi ug o prodaji su predmet i cena. U anglosaksonskim, italijanskom, skandinavskim i naem pravu cena ne predstavlja bitan element. Beka K predvia da su predmet i cena bitni elementi, to ne ine UCP i PECL. ponuda kao predlog za zakljuenje ug upuen odreenim licima Potrebno je da pored postojanja animus contrahendi i odreene sadrine bude upuen odreenim licima. Postavlja se pitanja da li javni oglasi, slanje cenovnika, kataloga i sl predstavljaju ponudu. Veina prava smatra da ne predstavljaju ve poziv na ponudu zbog neodreenosti objekta ponude (koliina nije odreena). Beka K predvia da ponuda upuena neodreenom br lica ne predstavlja ponudu osim ukoliko lice koje takav predlog ini jasno ne ukae na suprotno. PECL pak predvia da ponuda moe biti uinjena jednom ili veem br lica ili javnosti.

5. OPOZIV PONUDE

Izvesna zakonodavstva dozvoljavaju opoziv dok ga dr iskljuuju.U zemljama anglosaksonskog podruja ponuda se moe opozvati jer u njihovoj pravnoj teoriji postoji pojam consideration (razmatranje) koji je neophodan uslov nastanka ug. Veina evropskih zemalja je svojim pravnim sis usvojila reenje prema kome je ponuda neopoziva, pa obavezuje ponudioca od momenta kada je saznao za nju. Francusko pravo prihvata srednje reenje, dozvoljavajui da se ponuda opozove uz obavezu ponudioca da ponuenom nadoknadi tetu ako je time nastala. Opoziv ponude u optim izvorima meun trg ug pravaPrema Bekoj K u naelu je opoziva. Pravilo o opozivosti ponude koriguje se na 2 nainaa) ogranienjem vremena u kome se ponuda moe opozvatib) ustanovljenjem kriterujuma za odreivanje ponude kao neopozive.Opoziv je mogu do momenta odailjanja prihvata ponuenog Pretpostavlja se da je ponuda neopoziva : ukoliko je u njoj odreen rok za prihvat ili je na dr nain oznaena kao neopoziva ako je ponueni razumno verovao da je ponuda neopoziva i ponaao se saglasno tome. Sve dok se ug ne zakljui ponuda moe da se opozove, ukoliko opoziv stigne ponuenome pre nego to je on otposlao svoh prihvat.

6. PRIHVAT PONUDE

Prihvat ponude naelno mora u svemu odgovarati ponudi. Prihvat mora ispuniti odreene uslove: a) komplementarnost sadrini ponudeb) izraz volje ponuenog da pristaje zakljuiti ug pod predloenim uslovimac) Blagovremenostd) Da potie od ponuenog.

Sadrina prihvataSaglasnost postoji kada odstupanja uslova prihvata od uslova ponude nisu takve prirode da menjaju njenu sutinu. Razlike izmeu ponude i prihvata mogu biti verbalne i stvarne. Verbalne nisu same po sebi dovoljne da se prihvat ostavi bez dejstva kada se u prihvatu koriste izrazi kojih u ponudi nema, ili su prevod odn tehnika obrada teksta loi. Stvarne se odnose na sadrinu i uslove ug koji se namerava zakljuiti, a ne na upotrebljene formulacije. Ukoliko se te razlike odnose na sutinske elemente ug one oduzimaju izjavi karakter prihvata.Kako odrediti razliku izmeu stvarnih i verbalnih razlika? Stvarne razlike postoje ako:a) ponueni prihvata ponudu ali iskazuje da nije sasvim zadovoljan ugovorom i da je oekivao bolji posao b) ponueni u prihvatu izraava nade, elje ili sugestije kojima ne menja uslove predloenog ugovora.c) Prihvat sadri ponudom doputene dodatked) Prihvat sadri uslove koji nisu izriito utvreni ponudom, ali su u njoj preutno sadrani U gotovo svim pravnim sistemima izmenjeni prihvat predstavlja protivponudu.Germanska pravo polazi od principa da iz svrhe prihvata proizilazi da on mora u svemu odgovarati ponudi i da ne sme menjati njene uslove i imati dodatke ili ogranienja.Englesko pravo zahteva da prihvat bude saglasan sa uslovima ponude, u protivnom nema ugovora naziva se principom odraza u ogledalu. Kako def sutinsku izmenu uslova ponude?Beka K tretira sutinsku izmenu kao pravni standard. U odreivanju sadrine ovog pojma slui se egzempflikativnom enumeracijom. Sutinskom promenom uslova ponude BK smatra dopunske ili razliite uslove u izjavi o prihvatanju koji se odnosi na plaanje, kvalitet i koliinu robe,mesto i vreme isporuke. Problem bitke formulara nastaje kada ponueni slanjem sopstvenih optih uslova, prihvataa ponudu koja je uinjena upotrebom optih uslova ponudioca. Ovaj problem reava se primenom 2 koncepta:A) doktrine poslednjeg udarca ug je zakljuen u skladu sa uslovima koji su poslednji otposlati. Ova teorija prihvatljiva je u situacijama kada strane jasno uslove zakljuivanje ug inkorporacijom svojih optih uslova.B) Knock-out doktrina ug je zakljuen ukoliko str postignu sporazum, osim u pogledu njihovih optih uslova. Namera ponuenog da zakljui ugovorPonueni se moe ponaati na 1 od 3 naina: prihvatiti ponudu i time zakljuiti ug, odbiti ponudu ili u potpunosti uskratiti za odgovor. Prihvat se moe uiniti ne samo izriito ve i konkludentnim radnjama, Ponuda se moe prihvatiti svakim ponaanjem dvoljnim da pokae volju ponuenog za obavezivanjem.

Blagovremenost prihvataIzjava o prihvatu uinjena posle isteka roka obaveznosti ponude ne stvara ug, smatra se novom ponudom. Mo prihvata je vremenski ograniena.Ponueni esto nije svestan zakanjenja svog prihvata, veruje da je ug zakljuen i ponaa se shodno tome. Postoji zatita ponuenog kada je prihvat poslao na vreme ali je on bez njegove krivice stigao sa zakanjenjem, tako zakasneli prihvat uz ispunjenje odre uslova dovodi do nastanka ugovora (kontinentalni pravni sistemi). Common law sistemi za odreivanje trenutka zakljuenja ug usvajaju teoriju odailjanja. Ug je nastao u momentu u kome ponueni poalje svoju izjavu o prihvatu. Osnovno pravilo optih izvora meun trg ug prava je da takav prihvat ne dovodi do zakljuenja ug uz 2 izuzetka: a) ukoliko je ponudilac bez odlaganja obavestio ponuenog da se obavezuje zadocnelim prihvatom b) ako je zakasneli prihvat otposlat blagovremeno. Moe se rei da se ovde vodi rauna o ostvarenju naela in favorem contractus.

7. MOMENAT ZAKLJUENJA UG U ME PROMETU

Prema mestu i vremenu zakljuenja ug odreuju se i pravna pravila koja treba primeniti u sluaju sukoba zakona u vremenu i prostoru. Vreme zakljuenja ug je vrlo znaajno za odreivanje roka isporuke robe, a s tim u vezi za utvrivanje cene kada je u ug predvieno da e vaiti srednja trina cena u odre mestu na dan isporuk. U pogledu utvrivanja momenta zakljuenja ug izmeu odsutnih lica postoje 4 t:- teorija izjave, ug izmeu odsutnih lica je zakljuen u trenutku kada je ponueni, na bilo koji mogui nain izjavio da prihvata ponudu.- teorija otpreme vezuje nastanak ug za momenat predaje poti ili odailjanja preko nekog dr teh sr veze- teorija prijema: je trenutak u kome ponudilac primi saoptenje o prihvatanju ponude od ponuenog- teorija saznanja, merodavan je momenat saznanja ponudioca o prihvatu. Opti izvori meun trg ug prava usvajaju teoriju prijema za odreivanje momenta zakljuenja ug. Kod prihvata ponude konkludentnim radnjama UCP i PECL smatraju ug zakljuenim u momentu u kome obavetenje o prihvatu stigne ponudiocu. Prema BK kda je prihvat izvren konkludentnim radnjama, ug je zakljuen u momentu preuzimanja takve radnje.

8. POJAM, VRSTE KLAUZULA EGZONERACIJE (NEODGOVORNOSTI)

Moe se rei da je klauzula Egz deo teksta u ug kojim jedna ili obe ugovorne strane, s obzirom na vrstu ug i njegovo zakonsko regulisanje, na povoljniji nain ureuju svoju odgovornost timeto iskljuuju ili modifikuju sopstvene obaveze ili ograniavaju svoju odgovornost pozivajui se na odreene okolnosti ili bez.Kriterijumi podele klauzula egzoneracije prema obimu osloboenja od odgovornosti vri se podela na klauzule o: iskljuenju i ogranienju odgovornosti prema stepenu odreenosti oslobaajuih okolnosti na specijalne i generalne. Kod prvih se te okolnosti nabrajaju (rat, poplava, poar, trajk..) dok kod dr na uopteni nain predvia osloboenje ili ogranienje odgovornosti. Prema kriterujumu vremenskog trajanja koje: trajno oslobaaju i b) odlau dejstvo odgovornosti (elementarna nepogoda ogranienog trajanja) Postoje i klauzule neodgovornosti kojima se ograniava odgovornost do odreenog iznosa npr za svaki dan docnje sa isporukom prodavac plaa ugovornu kaznu od o.o5%, ali ne vie od 8% od vrednosti predmeta isporuke. Poseban vid se sree kod tzv ugovornog proirenja pojma vie sile tako to pojam vie sile ugovorne strane izmeniti i za njeno dejstvo e vezivati i obine, svakodnevne pojave (poledica, kia, sneg, tekoe u transportu). U domaoj literaturi zapaena je podela na:1) kaluzule o iskljuenju i suavanju ug obaveza omoguavaju ekonomski jaem partneru da pojedine svoje obaveze koje bi prema prirodi posla trebalo da duguje, izbegne, a samim tim i ogranii svoju odgovornost.2) klauzule o okolostima koje spreavaju izvrenje ugovora i iskljuuju odgovornost su postale najraireniji nain ugovaranja osloboenja od odgovornosti. Klauzule o iskljuenji i ogranienju odgovornosti za krivicu se smatraju klauzulama egzoneracije u uem odn pravnom smislu.

9. KLAUZULE EGZ U IZVORIMA MEUN AUTONOMNOG TRG PRAVA

U BK ureeno je pitanje osloboenja od odgovornosti, ali se te norme ne mogu primeniti na klauzule egzoneracije. Najbolje je da ugovorne strane predvide sluajeve osloboenja od odgovornosti samim ugovorom. K e se primeniti jedino ako u ugovoru nije nita ni izriito ni preutno predvieno u tom smislu. UCP i PECL za razliku od BK ureuju pitanje pravnog dejstva klauzule egzoneracije, razlog je taj to su one uobiajne u meun ugovornoj praksi iizvor kontroverzi izmeu strana. Prema UCP klauzula koja ograniava ili iskljuuje odgovornost jedne str za neizvrenje ne moe imati dejstvo ukoliko bi to bilo veoma nekorektno s obzirom na svrhu ugovora. Prema PECL, pravna sr poverioca protiv dunika koji nije izvrio svoju obavezu,mogu se iskljuiti ili ograniiti osim ukoliko bi to bilo suprotno prinicpu dobre vere i potenog poslovanja. U meun poslovnoj praksi posebno su karakteristine klauzule o neodgovornosti brodara klauzule nemarnosti. Njima se moe iskljuiti odgovornost brodara za radnje zapovednika, za radnje brodske posade i lica koja brodar angauje. Meun K za izjednaavanje nekih pravila o odgovornosti vlasnika pomorskih brodova Briselska K iz 1924 sa dopunama iz 1957 izriito je zabranila neke klauzule kao to je klauzula o pravu brodara na korist iz osiguranja koje plaa krcatelj, zatim klauzula kojom se odreuje najnii iznos od sto eng funti na ime novane naknade tete. Nacionalna zakonodavstva i meun org koje se bave unifikacijom prava s jedne i sudski i arbitrani organi s dr str trebalo bi da budu najbolji uvari savesnosti i potenja u prometu i zatitnici od zloupotrebe priznatih egzeneratornih klauzula.

10. UGOVOR O MEUN PRODAJI ROBE (POJAM, KRITERIJUMI DEF I IZVORI PRAVA)

Ug o meun prodaji robe je osnovni posao meun poslovnog prava i pravni instrument regulisanja neposrednih pravnih odnosa izmeu prodavca i kupca.30-ih god prolog v zapoet je rad na donoenju univerzalnog zakona meun prodaje. Napori su urodili plodom 1980.g kada je usvojena K UN o ugovorima u meun prodaji robe na diplomatskoj Konferenciji u Beu marta meseca. SFRJ je ratifikovala K 1984.god.Teorijski kriterijumi def ug o meun prodaji robe.Iskristalisala su se 3 kriterijuma odreivanja pojma meun prodaje: subjektivni polazi od subjekta pravnog odnosa, razliita nacionalnost kupca i prodavca dovoljan su uslov objektivni uzima u obzir pitanje transfera prodate robe. Ukoliko je transfer vrednosti izvren sa teritorije jedne na teritoriju dr drave. Meoviti zahteva kumulaciju subjektivnog elementa sa jednim od 3 alternativno postavljena objektivna uslova i to: a) da se u asu zakljuenja ug stvar prevozi ili e biti prevezena sa teritorije jedne drave na teritoriju dr b) radnje koje ine ponudu i njen prihvat budu izvrene na teritorijama razli drava c) isporuka stvari bude izvrena na teritor neke dr drave od radnji sainjavanja ponude i njenog prihvata.Kriterijumi konvencijskog prava def ug o meun prodaji robe.BK prihvata subjektivni kriterijum odreivanja pojma meun prodaje robe i njena pravila se primenjuju na ug o prodaji izmeu strana sa seditem na teritor razliitih drava ako su:-te drave potpisnice K ili-kada pravila meun privatnog prava upuuju na primenu pravila jedne od potpisnica K. Usvajanje subjektivnog kriterijuma u f-ji je uspostavljanja irokog kruga drava koje prihvataju K.Izvori prava meun prodajeOsnovni izvor je BK. Prethodni pokuaji harmonizacije prava meun prodaje injeni u okviru UNIDROIT rezultirali su Jednobraznim zakonom za meun kupoprodaju telesnih pokretnih stvari i Jednobraznim zakonom o zakljuenju ug o meun kupoprodaji robe. Oba zak usvojena su na diplomatskoj Konferenciji u Hagu 1964. Stupili su na snagu 1972. ali zbog dominacije reenja evropske pravne civilizacije nisu bili iroko prihvaeni. Od znaaja je i K UN o zastarelosti potraivanja iz oblasti meun prodaje usvojena u Njujorku 1974. Ona ustanovljava jedinstvena pravila za regulisanje perioda vremena zastarelosti potraivanja iz ug o meun prodaji, ustanovljavajui ga na period od 4 godine. Za pravno ureivanje prodaje pojedinih vrsta robe od znaaju su i Opti uslovi i tipski ug Evropske ekonom komisije. Osnovna svrha enevskih ug je smanjenje stepena nesigurnosti u me prometu. Oni su:-meun dokumenti, - akti koje u jednakoj meri vode rauna o interesima i kupaca i prodavaca, - dobrovoljni su pravni instrumenti. Pravni aspekti zastupanja kod ug o meun prodaji robe predmet su ureivanja UNIDROIT K o zastupanju u meun prodaji robe iz 1983.

11. KONVENCIJA UN O UG U MEUN PRODAJI ROBE BK

Usvojena je u Beu 11.apr 1980., na snagu je stupila 1.jan 1988. Direktna primena K u odnosu na ug o meun prodaji robe postoji ako prodavac i kupac imaju svoja sedita u dravama koje su ratifikovale. Indirektna dolazi u obzir ukoliko kolizione norme upuuju na primenu prava drave koja je ratifikovala K.Ako bilo prodavac, bilo kupac imaju vie sedita,relevantno je ono mesto koje ima najbliu vezu sa ug i njegovim izvrenjem. K u pogledu prava ug strana da iskljue ili ogranie njenu primenu usvaja princip opting out- primena K se pretpostavlja osim ukoliko strane nisu iskljuile njeno vaenje za konkretan ugovorni odnos. Suprotan princip optin out znaio bi da strane ugovornice moraju izriito optirati za primenu K kao merodavnog mater prava. U l2. K se iskljuuje primena u odnosu na prodaju:a) robe koju kupuju potroai za linu ili porodinu upotrebu izuzev ako prodavac nije znao niti je mogao znati da se roba kupuje za takvu upotrebub) na javnoj drabic)u sluaju zaplene ili dr postupka od str sudskih vlasti.d) hartija od vrednosti i novcae) brodova, glisera na vazduni jastuk i vazduhoplovaf) elektrine energije. Smatramo da bi od primene K trebalo izuzeti i prodaju krupnih industrijskih postrojenja. Odredbe K su nedovoljne za reavanje sloenih pravnih situacija koje nastaju u vezi prodaje krupnih investicionih sr. l.3 iskljuena je primena njenih odredbi na tzv Lohn poslove u kojima je strana koja je robu naruila preuzela obavezu da isporui bitan deo materijala potrebnog za njenu izgradnju. Primena K se iskljuuje u odnosu na ug u kojima se preteni deo obaveze str koja isporuuje robu sastoji u izvravanju rada ili pruanju usluga

Punovanost ug o prodaji prema BKBK prema l 4 se ne odnosi na:-punovanost ug, bilo koje od njegovih odredaba ili obiaja-dejstvo koje bi ug mogao imati na svojinu prodate robe.Meun karakter BK i obaveza potovanja savesnostiUvoenje meun karaktera BK ukazuje da meun ima prednost nad nacionalnim pravom. Obaveza potovanja naela savesnosti i potenja prilikom interpretacije odredaba K znai da se one ne mogu tumaiti na nain kojim se titi nesavesno ili nepoteno ponaanje ug strane u konkretnoj pravnoj situaciji.Utvrivanje namere ug strana prema BKSadrano je u l 8: izjave i dr ponaanja jedne strane tumaie se u skladu s njenom namerom kada je dr str znala tu nameru ili joj ta namera nije mogla biti nepoznata. usvaja se kriterijum formalnog tumaenja. Ukoliko navedeno pravilo ne moe da se primeni, primenie se dr pravilo: izjave i dr ponaanja tumaie se onako kako bi ih razumno lice istih svojstava shvatilo u istim okolnostima. U st.3 istog l dati su dopunski kriterijumi za utvrivanje namere jedne str koje bi razumno lice moglo imati u tom pogledu.. Vodie se rauna o svim relevantnim okolnostima, na kojoj praksi su meusobno uspostavile, obiajima i svakom docnijem ponaanju strana.. Pod izrazom o svim relevantnim okolnostima se mogu podvesti: trgovaka praksa i poslovanje strana, obiaji u trgovni, ponaanje obe strane pre, za vreme i posle zakljuenja posla.Primena obiaja prema BKObiaj ima znatno vei znaaj u meun trgovini nego to je tosluaj u domaem prometu robe i usluga. Strane su vezane bilo kojim obiajima na koje su pristale kao i praksom meu njima.Odreivanje sedita ug strana prema BKU l 10 dato je nekoliko kriterijuma odreivanja sedita strana iz ug o meun prodaji robe: -ako jedna strana ima vie sedita uzima se u obzir sedite koje ima najtenju vezu sa ug i njegovim izvrenjem imajui u vidu okolnosti koje su bile poznate stranama-ako jedna strana nema sedite, uzee se u obzir njeno redovno boravite.U pogledu pojma redovno boravite koje se odnosi na fiz lice moglo bi se prihvatiti da se radi o prebivalitu u smislu naeg prava.

12. FORMA UGOVORA U REIMU BK

Postoje 2 osnovna shvatanja u pogledu forme ug uopte. Prvo da se radi o konsensualnom ug gde je kao i za sve ostale ug dovoljna samo prosta saglasnost volja. Suprotno, u eng pravu se ug dele na pismene koji se potvruju i ugovore na re. Meutim ug na re su ipak u izvesnom smislu formalni, pa prema tome za eng pravo je forma ne neki nain uvek nuna. U SAD se takoe zahteva pismena forma za dokazivanje postojanja ug za sve ug ija vrednost prelazi iznos od 5oo dolara. Opti izvori meun trg ug prava naelno usvajaju princip slobode forme. Kada je re o BK naelo solo consensu je jedno od osnovnih principa na kome ona poiva. U tekst je uneta rezerva ijim stipulisanjem drave mogu iskljuiti primenu pravila o slobodi forme drave izjave rezervu na odrede. Osnovne obaveze prodavca iz ugovoraProdavac ima 3 osnovne obaveze:a) da isporui robub) da garantuje kupcu da je roba saobrazna ugovoruc) da garantuje kupcu da roba nema pravnih mana. Predmet predaje robe moe biti sama roba ili robni dokumenati koji prate robu. BK predvia 3 osnovne obaveze prodavca: isporuku robe, predaju dokumenata koji se na robu odnose i prenos svojine na robi. Pored osnovnih prodavac moe imati i dr obaveze,najee obezbeenje transporta i osiguranja robe.

13. OBAVEZA ISPORUKE ROBE (rok, mesto, nain)

Isporuka robe u meun prometu je skup svih neophodnih radnji i mera koje je prodavac duan prema ug da preduzme kako bi omoguio kupcu da primi isporuku i raspolae sa kupljenom robom ili robnim dokumentima koji preds ili prate robu. Zavisno od naina predaje razlikuju se: Ug o prodaji uz dispoziciju je takav pravni posao na osnovu koga se roba odmah pri zakljuenju ug stavlja na raspolaganje kupcu. Potrebno je da je roba proizvedena, da nije suvie udaljena pa se isporuka vri odmah ili u kratkom roku od trenutka zakljuenja ug- Prodaja sa isporukom je ug na osnovu koga se isporuka robe odlae do momenta koji ug strane sporazumno odrede. U naem pravu pojam isporuke je vrlo jasno dat u Optim uzansama za promet robom. Isporukom se smatraju sve radnje koje je prodavac duan obaviti prema ug i prirodi posla da bi kupac mogao primiti isporuku. Rok vreme isporuke robeU ug o meun prodaji robe moe biti oznaen taan dan isporuke. ee se predvia okvirno: nrp u roku od 15 dana. Postavlja se pitanja kada tee rok isporuke?Najprirodnije je da se datumom poetka roka smatra dan zakljuenja ug. Odreivanje roka u ug o meun prodaji vri se esto i upotrebom termina prompt, hitno ili odmah. Prompt bi znaio kratak rok. Shvatanje o tome ta je hitno zavisi od vrste robe. U autonom meun trgovniskom pravu, postoje vrlo razliita reenja pa su esti sudski i arbitrani sporovi o ovom pitanju. U pogledu vrste rokova, autonomno MTP predvia vrste i gipke rokove. Specifinost pitanja roka isporuke je kada se isporuka vri predajom robnih dokumenata, za nju vae posebna pravila o prenoenju i datiranju. Prilikom prenosa predvieno je da se stavlja datum koji se uzima kao dan isporuke, npr datum izdavanja konosmana kod nekih vidova prodaje se smatra danom isporuke. Neizvrenjem isporuke robe prodavac pada u duniku docnju, ali ako kupac neopravdano odbije prijem isporuke koju mu prodavac nudi, on zapada u poverilaku docnju. Meutim skoro svi tipski ug i opti uslovi za pojedine vrste poslova predviaju mogunost davanja naknadnih rokova. Postoje i tehniki termini za odreivanje rokova kao to su: roba u vonji, plovea, putujua, na putu.. Znae da e roba biti isporuena im prispe prevozno sr u koje je ona utovarena i nalazi se na putu. BK predvia 3 pravila za odreivanje roka isporuke:-prvo pravilo se primenjuje ukoliko je ugovorom odreen ili uinjen odredivim. Rokom isporuke se tada smatra onaj utvren ugovorom-drguo vai ukoliko je ug odreen ili uinjen odredivim okvirni rok. Potrebno je da prodavac izvri isporuku bilo kog dana unutar ugovorom utvrenog perioda.-tree ako rok isporuke nije ug o prodaji odreen precizno ili okvirno, prodavac je obavezan da robu isporui u razumnom roku nakon zakljuenja ugovora.Kupac nije duan da isporuku prihvati pre utvrenog roka isporuke. Mesto isporuke robe Po pravilu mesto isporuke je odreeno samim ugovorom. Kada to nije sluaj mesto isporuke se vezuje za neku dr injenicu iz ugovora. mesto do koga prodavac plaa vozarinu; mesto prelaza trokova i rizika. Tekoe nastaju ako ova navedena mesta nisu odreena ugovorom ni na koji nain. esto se navodi u ug da jedna str zadrava pravo izbora mesta isporuke. Nae Opte uzanse za promet robom su precizno uredile pitanje mesta isporuke i podudaraju se sa navedenim reenjima u Jednobraznom zakonu i trgov praksi meun prodaje. Izriit znaaj imaju uzanse koje reguliui pitanje mesta isporuke robe u sluaju smetnji, npr zbog obustave saobraaja. Prodavac je duan da o tome obavesti kupca. Kupac tada ima pravo da zahteva isporuku robe u mestu u kome se ona nalazi, ali o tome mora odmah obavestiti prodavca. BK u sluaju da mesto isporuke nije precizno odreeno razlikuje 3 situacije:-prvo kada ug ima distancioni karakter. Tada je prodavac svoju obavezu isporuke ispinio kada je robu predao prvom prevozniku.-drugo kada ug ne ukljuuje prevoz kao samostalnu obavezu. Ako je predmet individualno odreena stvar ili odreena po rodu koju treba izdvojiti iz odreene mase ili je treba proizvesti ili izraditi, a u vreme zakljuenja ug str su znale da je roba u odreenom mestu ili je treba izraditi, prodavac je obavezu ispunio ako je robu stavio na raspolaganje kupcu u mestu u kome se roba proizvodi ili nalazi.-u svim dr sluajevima, prodavac je obavezu ispunio ukoliko je robu stavio na raspolaganje kupcu u mestu u kome je prodavac imao sedite u momentu zakljuenja ugovora.Nain isporuke robe Po pravilu ugovorom utvruju nain isporuke. Ukoliko u ug nema odredaba o nainu isporuke, a ne postoje ni obiaji kojima se ovo pitanje ureuje, nain isporuke zavisie od prirode posla i vrste robe koja je predmet.- izdvajanje generine robe iz mase, pakovanje, obeleavanje, predaja robe na prevoz, plombiranje. Ubrajaju se i sve one radnje i postupci koje je duan da izvri kupac npr prijem transportnih dokumenata, preuzimanje robe, pregled robe. Ukrcavanje i iskrcavanje robe najei su naini otpremanja.Isporuka robe moe biti efektivna (kada se predaje sama roba) ili dokumentarna (predaja dokumenata koji daju pravo raspolaganja robom). BK posebno ureuje dokumentarnu isporuku robe. Prodavac je svoju obavezu ispunio ukoliko je dokumenta predao u vreme, na mestu i u obliku koji su predvieni ugovorom. Ako dokumente preda pre roka isporuke, prodavac moe sve do njegovog isteka popraviti svaki nedostatak saobraznosti u dokumentima pod uslovom da to kupcu ne prouzrokuje nerazumne trokove. BK predvia 3 obaveze prodavca kod isporuke robe na osnovu meun distancione prodaje.-prvo ukoliko prodavac prevoziocu preda robu koja nije jasno obeleena kao roba namenjena za izvrenje ug. Tada je duan da kupcu poalje obavetenje o otpremi kojim se blie odreuje roba.-drugo ako je prodavac preuzeo obavezu da obezbedi prevoz robe, obavezan je da zakljui sve ug potrebne za prevoz do odreenog mesta-tree obaveza prodavca je da ukoliko nije duan da robu u prevozu osigura, kupcu e na njegov zahtev dostaviti sve raspoloive podatke koji su mu potrebni da bi on sam mogao osigurati robu. (ee se primenjuju incoterms klauzule od K).

14. AMBALAA ROBE

U meun prometu robe vai opte pravilo da je prodavac duan da obezbedi odgovarajuu ambalau, da obezbedi tzv uzuelnu ambalau koja titi robu od fiz oteenja u toku transporta i pogodna je za identifikaciju robe. U sluaju prevoza robe i isporuke u rinfuznom stanju (itarice) ne postoji ni potreba za ambalaom. Moe se posebno radi bezbednosti broda ugovoriti da se odreena koliina rasute robe mora uvreiti, na ijem troku e pasti zavisi od obiaja koji vae u mestu utovara robe. Ug strane obino reguliu na iji troak se obezbeuje ambalaa ugovorom. Ako to nije sluaj smatra se da je prodavac duan da da uobiajnu ambalau (za neto teinu). Za bruto teinu prodavac najee naplauje njenu vrednost uraunavanjem bruto za neto. Kod ambalae koju prodavac daje kupcu na poslugu (cisterne, buradi, spec sanduci) se obino ugovara rok za vraanje ambalae i odreuje do kog mesta kupac treba da je vrati o svom troku. Ponekad se ostavlja pravo izbora kupcu da vrati ambalau ili da je plati. Posebne odredbe vae za ambalau kod prekomorskih poiljki koje su izloene prekrcavanju i jaem uticaju vlage i vode. Ovde je uobiajno pakovanje koje se naziva prekomorskim. Prema obiajima u meun prodaji ako strane nisu posebno ugovorile nain pakovanja, ambalaa mora ispunjavati zahteve da: uspeno titi upakovanu robu i pogodna za manipulaciju omoguava primenu najnieg vozarinskog stava omoguava primenu najnieg stava carinske tarife u zemlji opredeljenja odgovara propisima o uvozu, naroito sanitarnim i zdravstvenim propisima zemlje opredeljenja. U sluaju da je ambalaa oteena ili da ne odgovara uslovima transporta, prodavac nee moi da dobije istu teretnicu (konosman). BK predvia da je prodavac duan da robu isporui pakovanu i zatienu na nain utvren ugovorom. K najpre preputa volji ug strana da odrede vrstu i kvalitet ambalae. Za sluaj da ug ne sadri odredbu o ambalai zahteva se uobiajno odn adekvatno pakovanje. Uobiajno znai da je u skladu sa poslovnim obiajem koji postoji za prodaju te vrste robe. Nacionalna zakonodavstva po pravilu samo tee sluajeve povrede pravila o ambalai tretiraju kao razlog za prigovor na kvalitet robe. Kupac mora istai prigovor u tano predvienom roku i formi koja vai za prigovore na kvalitet robe. Tee mane su one koje onemoguavaju ili oteavaju dalju prodaju robe ili one povrede koje kre pravila o vrsti ambalae koja je sastavni deo opisa kvaliteta robe (limene kutije u koje se pakuje neki proizvod, prigovor na teinu buradi u kojoj se isporuuje mast. Manji nedostaci ne daju pravo kupcu na prigovor na kvalitet robe, ve moe zahtevati naknadu tete u vidu izvesne bonifikacije.

15. OBAVEZE PRODAVCA NA PREDAJU ROBNIH DOKUMENATA

Pored dokumenata o transportu robe (konosman, tovarni list, otpremnica) veliki znaaj imaju i dokumenti kao to su: Uverenje o poreklu je dokument koji se esto zahteva. Trae ga carinske vlasti radi primene carinske tarife prema trgov sporazumima ili da bi se na uvoz odn izvoz robe mogle primeniti pogodnosti ili spec uslovi, nekad i zbog primene odredaba o kontigentima. Ne trae ga sve zemlje.Da bi se roba smatrala da je domaeg porekla treba da je proizvedena (ubrana) ili isfabrikovana (graevine) na teritoriji odreene zemlje. Proizvodi stranog porekla preraeni u dr zemlji ako su pretrpeli stvarnu transformaciju mogu se smatrati kao da su nastali u toj zemlji. Trgovinske fakture su po pravilu namenjenu kupcu, treba da sadri: preciznu specifikaciju da bi se olakalo prepoznavanje robe, cenu robe, eventualno specifikaciju cene, oznaku, broj i prirodu poiljke, nain ekspedicije, uslove plaanja. Konzularne fakture se nekad zahtevaju pri uvozu strane robe. Obino se trae da bi se odredila zemlja ekspedicije i zemlja porekla, utvrdila cena robe, realizovala laka evidencija i naplatile odgovarajue takse i ostali prihodi koje drava ubire od spoljnotrgov razmene. Od znaaju mogu biti i dr vrste dokumenata (polise osiguranja, skladini list, uverenje o kvalitetu, uverenje o teini, o izvrenoj analizi).

16. OBAVEZA PRODAVCA NA ISPORUKU SAOBRAZNO UGOVORU

Prodavac je duan da isporui koliinu i kvalitet robe koji je ugovoren. Odstupanja prema auton trg pravu mogu biti doputena ili nedoputena. Po naim uzansama za promet robom najvie do 2% od ugovorene koliine, a ako je koliina ugovorena priblino do najvie 5%.. Formularni i tipski ug u rasponu od 1 do 10%. Ukolika nema odstupanja iznad predvienih granica kupovna cena se obraunava za stvarno isporuenu koliinu. Ukoliko su odstupanja znatnija, kupac vikove stavlja na raspolaganje prodavcu, a za manje isporuenu koliinu kupac zahteva naknadnu isporuku uz pravo na naknadu nastale tete. Mogue otkupiti drva dobijena seom ili poljoprivredne proizvode dobijene sa tano odreenog poseda. Tada je re o globalnoj isporuci odn kupovini i prodaji uture. Do odstupanja u pogledu koliine robe dolazi i zbog kapaciteta prevoznog sr (brod). Smatra se da je kvalitet robe dovoljno odreen ako je odreena: a) vrsta robe, b) stepen u vrsti, c) stanje u kome se nalazi. Posebno se vodi rauna i o cilju njene upotrebe (krompir za jelo ili krompir za setvu), zadovoljenju razliitih ukusa, poreklu, starosti. U Tipskim ug pitanje kvaliteta robe se reava standardom. Kvalitet se esto odreuje izrazom FAQ (fair average quality) proseno dobar kvalitet. U ovom smislu ureuju i enevski tipski ugovori, Londonski ugovori. esto se ako nije nita ugovoreno trai uobiajeni (merkantilni) kvalitet robe odn proizvoda. Prema BK ako se strane nisu drukije sporazumele smatra se da roba nije saobrazna ugovoru ukoliko a) nije podobna za svrhe za koje se uobiajeno koristi b) nije podobna za naroitu svrhu c) ne poseduje kvalitete koje je prodavac kupcu predoio u vidu uzorka ili modela d) nije pakovana ili zatiena na nain uobiajen za takvu robu. Da bi se kupac koristio pravom na prigovore duan je da pregleda robu ili je da na pregled u to kraem roku. Ako je predvien prevoz robe pregled se moe odloiti do stizanja robe u mesto opredeljenja. Kupac takoe mora da poalje obavetenje prodavcu o prirodi nedostatka u razumnom roku od trenutka kada ga je otkrio (najkasnije 2 god od dana stvarne predaje robe kupcu. Da bi kupac mogao da istakne prigovor prodavcu neophodno je da utvrdi koliinu odn kvalitet isporuene robe. Utvrivanje koliine vri sam kupac ili org za kontrolu kvaliteta i kvantiteta. Mnogo ee na osnovu robnih dokumenata, uz prisustvo obe strane odn njihovih predstavnika. Koliina naznaena u dokumentu smatrae se utovarenom koliinom odreene robe. Utvrivanje kvaliteta robe vri se po pravilu u momentu prijema isporuke, moe se odloiti do prispea dokumenata neophodnih za taj postupak. Znaajan je nain odreivanja kvaliteta. Najbolje je kada se ug tano predvide sva bitna svojstva robe. Kvalitet je mogue odrediti po mustri ili uzorku. Kada je odreen specifikacijom ili uzorkom roba mora u potpunosti odgovarati specifikaciji ond uzorku. Postoje razni naini utvrivanja kvaliteta: struni pregled, hemijska analiza, fiziki pregled, vaenje uzorka, organoleptiki pregled,

17. OBAVEZA PRODAVCA NA ISPORUKU BEZ PRAVNIH MANA

Prema BK prodavac je duan da isporui robu slobodnu od prava ili potraivanja 3.lica, izuzev ako se kupac sloi da primi robu pod tim uslovima. Uslov odgovornosti prodavca je da ga je kupac u razumnom roku obavestio o postojanju prava i potraivanja 3-lica na robi. Razuman rok rauna se od momenta kada je kupac saznao ili morao da sazna za postojanje takvih prava ili zahteva. K posebno predvia obavezu prodavca da isporui robu slobodnu od svakog prava ili potraivanja 3.lica na industrijskoj ili intelektualnoj svojini, a bila su mu u trenutku zakljuenja ug poznata odn nisu mu mogla biti nepoznata. Da bi se kupac pozvao na obavezu prodavca, potrebno je da pravo 3.lica postoji alternativno: a) po pravu drave u kojoj e roba dalje da se prodaje ili na dr nain koristi ako su to starne imale u vidu b) u svakom dr sluaju po pravu drave u kojoj kupac ima svoje sedite.

18. OBAVEZA KUPCA DA PLATI CENU

Plaanje je odreeno mestom, rokom i nainom plaanja.Mesto plaanja je ono u kome se o roku dospelosti mora izvriti plaanje. Za mesto plaanja vezuje se nadlenost suda za utuenje kupca, prema mestu plaanja se odreuje postupak pri plaanju, valuta plaanja. BK predvia da se mesto plaanja odreuje ugovorom, ako nije odreeno predvia 2 pravila: 1)kupac je duan da cenu plati u mestu sedita prodavca, b) ako se isplata vri uz predaju robe i dokumenata, u mestu predaje. Ako prodavac ima vie sedita, onda u ono koje ima najtenju vezu sa ug i njegovim izvrenjem, Ako nema sedite, njegovo boravite. K predvia i da prodavac snosi svako poveanje trokova vezano za plaanje zbog promene njegovog sedita posle zakljuenja ug. Vreme plaanja. Modaliteti roka plaanja dele se u 3 grupe: plaanje pre isporuke, plaanje istovremeno sa isporukom i posle isporuke robe. Pre isporuke moe i samo njen deo (avans). Ako ug nije odreeno vreme isplate cene, kupac plaa cenu kad prodavac stavi kupcu na raspolaganje bilo robu, bilo dokumente na osnovu kojih se robom moe raspolagati. Prodavac moe usloviti predaju robe ili dokumenata plaanjem cene. Kupac nije duan isplatiti cenu pre nego to je imao mogunosti pregledati robu. Nain plaanja cene u velikoj meri zavisi od naina isporuke (efektivna ili dokumentarna). Kod efektivne isporuke kada se robe preda kupcu i kada je on pregleda. Kod plaanja uz predaju robnih dokumenata roba se plaa pre pregleda i prijema. Po pravilu prodavac predaje banci dokumenta da ih ona preko svog korespondenta u mestu kupca prezentira kupcu uz naplatu. Kod prekomorske kupovine tak kada brod prispe u luku i kada mu buud prezentirana robna dokumenta. Pri prodaji na poek kupac plaa cenu posle izvesnog vremena po prijemu robe. Visinu cene strane najee ugovaraju u jednom tano odreenom iznosu (fiksna cena), ali mogu i tako to e ona biti odrediva (najee kada se isporuka vri posle izvesnog dueg vremena posle zakljuenja ug). Ukoliko je cena utvrena prema teini, uzima se njena neto teina. Ug strane mogu predvideti da e cena zavisiti od visine trokova proizvodnje ili od promena vrednosti valute (klizne cene). Prema BK ako strane nisu ni izriito ni preutno odredile cenu, smatrae se da su str pristale na cenu koja se u trenutku zakljuenja ug redovno naplaivala za takvu robu.

19. OBAVEZA KUPCA DA PRIMI ISPORUKU

Kupac je duan da primi isporuku robe koju mu nudi prodavac to podrazumeva preduzimanje odreenih radnji i priprema. Prema BK kupeva obaveza preuzimanja isporuke ukljuuje: 1. obavezu obavljanja svih radnji kako bi omoguio prodavcu da izvri isporuku (obezbeenje neophodnih uvoznih dozvola ili specifikaciju robe) i 2. obavezu preuzimanja robe.

20. POJAM BITNE POVREDE UG PREMA BK

Smatrae se bitnom ukoliko se njome prouzrokuje takva teta dr strani da je sutinski liava onoga to je opravdano oekivala od ug izuzev ako takvu posledicu nije predvidela strana koja ini povredu. Ukoliko je povreda bitna, dr strana je ovlaena da raskine ug, u suprotnom moe zahtevati samo naknadu tete odn izvrenje ug. Dva su uslova postojanja bitne povrede:a) sutinsko liavanje dr strane onoga to je sutinski oekivala od ugb) da je strana koja je povredu izvrila mogla predvideti da se njome dr strana sutinski liava onoga to je opravdano oekivala od ug ili mogla predvideti. Kod vremena predvidljivosti sutinskog liavanja dr str u teoriji ima miljenja da bi bilo opravdano kao vreme predvidljivosti utvrditi vreme zakljuenja ug.

21. PRAVNA SR KUPCA ZA SLUAJ PRODAVE POVREDE UGOVORA

Ukoliko prodavac ne izvri bilo koju obavezu iz ug, kupac prema BK moe zahtevati od prodavca: Izvrenje ug, smanjenje cene ili raskid ug. Pored toga moe zahtevati i naknadu tete. Kupac moe birati koja e od tih prava koristiti (ius varandi). Ne moe koristiti nespojiva prava npr, ako bira da raskine ug mora robu vratiti. K izriito iskljuuje pravo sudova i A da produe rok izvrenja obeveze prodavca kada kupac optira za odreeno pravno sr. Pravo kupca da trai izvrenje ug.Pretpostavke su da a) ispunjenje ug nije u suprotnosti sa dr pravnim sr kojim se koristi kupac (raskid ug, ili smanjenje cene) b) da je zahtev kupca mogu po domaem pravu zemlje suda koji to pitanje reava. Kupac moe zahtevati isporuku robe kao zamenu. Zahtev mora biti uinjen bilo istovremeno sa obavetenjem o nesaobraznosti robe koje kupac alje prodavcu, bilo u razumnom roku posle tog obavetenja. Kupac moe zahtevati otklanjanje nedostatka opravkom osim ako bi to bilo nerazumno uzimajui u obzir sve okolnosti (istovremeno sa obavetenjem o nesaobraznosti robe ili u razumnom roku posle tog obavetenja). Nerazumno bi bilo ako stvara previsoke trokove prodavcu, tada moe traiti samo nadoknadu tete ili smanjenje cene.Pravo kupca na smanjenje ceneOvo je racionalno reenje kada je necelishodno ili oteana realizacija za otklanjanje nesaobraznosti zamenom ili opravkom stvari odn nisu ispunjeni uslovi za raskid ug. Cena e se smanjiti u srazmeri izmeu vrednosti isporuene robe u trenutku isporuke i vrednosti koju bi u to vreme imala roba saobrazna ug o prodaji. Smanjenje cene nije sankcija nego mera uspostavljanja realne ekvivalencije vrednosti uzajamnih inidbi. Pravo da trai smanjenje trpi 2 ogranienja:-prvo kupac ima pravo na smanjenje ne samo u sluaju nesaobraznosti ug, ve i kada na robi postoje prava 3.lica zasnovana na indust ili intelektualnoj svojini-kupac nema pravo da zahteva ukoliko je prodavac otklonio nesaobraznost. Pravo kupca da raskine ugovor Krajnja je mera kojom se kupac moe koristit. K razlikuje 2 situacije:Prvo kada roba nije isporuenaa) ako neizvrenje bilo koje obaveze predstavlja bitnu povredu ugovorab) u sluaju neisporuke, ako nije isporuena u dodatnom roku koji je kupac odredio ili je prodavac izjavio da je nee isporuiti u odreenom roku.Drugo, kupac gubi pravo da raskine ugovor kada je roba isporuena ukoliko to nije uinio:a) u razumnom roku u odnosu na zadocnelu isporukub) u odnosu na bilo koju dr povredu u razumnom roku nakon to je saznao ili morao saznati za povredu, zatim po isteku svakog dodatnog roka koji je kupac odredio ili poto je prodavac izjavio da nee izvriti svoje obaveze. K ne predvia automatski raskid ug, ve kupac mora o tome obavestiti dr stranu u razumnom roku. Posebna pravila vae za raskid kod ug o uzastopnim isporukama. Kupac moe raskinuti ug u odnosu na neizvrenje jedne od uzastopnih isporuka od str prodavca ako neizvrenje takve isporuke preds bitnu povredu ug. Ako kupac na osnovu povrede obaveze izvrenja jedne od vie uzastopnih isporuka moe zakljuiti da e doi do bitne povrede i u odnosu na budue isporuke, moe u razumnom roku izjaviti da raskida ug za budue isporuke.

22.PRAVNA SR PRODAVCA ZA SLUAJ KUPEVE POVREDE UGOVORA

Ako kupac ne izvri bilo koju svoju obavezu iz ug ili K,prodavac moe zahtevati ispunjenje obaveze kupca ili raskinuti ug. K izriito iskljuuje pravo sudova i A da produe rok izvrenja kupca u sluaju kada prodavac optira za odreeno pravno sr raspoloivo u sluaju povrede ug dr strane. Pravo prodavca da zahteva ispunjenje ugovoraI to: preuzimanje isporuke, isplatu prodajne cene i ispunjenje dr obaveza. U cilju izbegavanja raskida ug prodavac moe odrediti kupcu dodatni rok razumen duine. U okviru tog roka prodavac se ne moe koristiti sr predvienim za sluaj povrede ug, ali ne gubi pravo naknade tete. Pravo prodavca da raskine ugovorU 2 sluaja:- kada neizvrenje bilo koje obaveze predst bitnu povredu ug npr kada je kupac u docnji sa plaanjem, a prodavac zbog inflatornih tokova trpi gubitke ili sluaj kada je prodavcu neophodno da isprazni skladite kako bi primio novu robu- kada se iz ug ne moe utvrditi da li je povreda bitna u smislu K. U cilju otklanjanja nedoumica oko karaktera povrede obaveze kupca moe dati dodatni rok kupcu za ispunjenje ug. Pod odreenim uslovima prodavac moe ug raskinuti ak i kada je kupac platio prodajnu cenu. Ako se povreda sastoji u docnji sa izvrenjem obaveze, a cena je plaena, prodavac ima pravo na raskid pre nego to je saznao za takvo zadocnelo izvrenje. Dalje, ako je kupac povredio bilo koju dr obavezu pri emu je cena za robu plaena prodavac moe raskinuti ug u razumnom roku: nakon to je saznao ili morao saznati za povredu ug ili nakon isteka dodatnog roka odn nakon to je kupac izjavio da nee izvriti svoje obaveze u dodatnom roku. Prava prodavca za sluaj neispunjenja obaveze specifikacije robeAko je prema ug kupac duan odrediti specifikaciju robe, prodavac moe tu specifikaciju sam izvriti u skladu sa kupevim potrebama koje su mu mogle biti poznate. Ako to uini duan je obavestiti kupca o njenim pojedinostima i odrediti mu razuman rok u kome kupac moe uiniti neku dr specifikaciju. Ako to ne uini obavezna ostaje ona koju je prodavac sainio. Prodavac koji je samostalno sainio specifikaciju zadrava dr prava koja su mu na raspolaganju (zahtev za ispunjenje, raskid ug..)

23. ODGOVORNOST PRODAVCA I KUPCA ZA ANTICIPATIVNU (PRETPOSTAVLJENU) POVREDU UGOVORA

Mogue je da jedna str pre dospea obaveze dr str proceni (anticipira) da ta dr str nee biti u stanju da izvri svoje obaveze iz ug. Ova eventualna povreda ug naziva se pretpostavljenom (anticipativnom) povredom. Strana anticipator ima na raspolaganju 2 mogunosti:Pravo na suspendovanje izvrenja Postoje 3 pretpostavke koje daju pravo jednoj od strana da suspenduje izvrenje sopstvene obaveze.1. da je oigledno da dr str nee izvriti bitan deo svoje obaveze, kriterijum mora biti objektiviziran (kriterijum razumnog lica), subjektivni stav nije dovoljan.2. tie se vremena anticipiranja povrede. Da je pretpostavljeno neizvrenje postalo oigledno nakon zakljuenja ug.3. da anticipirano neizvrenje nastaje zbog ozbiljnog nedostatka sposobnosti za izvrenje i kreditne sposobnosti ili zbog njenog ponaanja u pogledu izvrenja. Nedostatak sposobnosti za izvrenje ili kred sposobnosti na strani prodavca moe postojati ako je verovatno da e doi trajka, zabrane izvoza, embarga. Kada je re o kupcu: ako je bio duan da prvi izvri svoju prestaciju, a to nije uinio (da otvori dokum akreditiv u odre vreme). Ponaanje u pogledu izvrenja ili pripreme kada str ne ispunjava obaveze preuzete dr ug zakljuenim u svom poslovanju. K izriito ustanovljava obavezu stra koja ima nameru da odloi izvrenje zbog anticipiranja povrede ug da o tome odmah obavesti dr stranu. Ako dr str prui odgovarajue obezbeenje da e uredno izvriti svoje obaveze, str koja je odloila izvrenje mora nastaviti sa ispunjenjem ug. Pravo na anticipativni raskid ugovoraPrema BK str moe izjaviti da raskida ug ako je pre roka za izvrenje ug jasno da e dr str uiniti bitnu povredu ug. Uslov je da str koja namerava da raskine ug poalje razumno obavetenje dr str kako bi ova dr mogla da prui odgovarajue obezbeenje da e izvriti svoje obaveze i to kada joj to raspoloivo vreme doputa (nije potrebno ako je str ve izjavila da nee izvriti)Odgovarajue obezbeenje moe se smatrati npr garancija izvrenja eminetne banke ili otvaranje akreditiva kod takve banke.Pravo na raskid ug sa uzastopnimisporukama Str koja anticipira povredu ug na raspolaganju je mera raskida ug u odnosu na jednu isporuku, na budue isporuke i raskid itavog ug (u odnosu na budue i ve primljene).

24. PRAVO NA NADOKNADU TETE KOD UG O MEUN PRODAJI

Cilj naknade tete je da se oteena str stavi u istu imovinsku poziciju u kojoj bi bila da je dr str izvrila svoje obaveze saglasno ugovoru. Visina naknade tete jednaka je pretrpljenom gubitku i izmakloj dobiti koji su usled povrede nastali za dr str. Iz BK mogu se izvesti 4 karakteristike ureivanja nadoknade tete. Prvo, naknada tete realizuje se u monetarnoj formiDrugo, nije od znaaja vrsta povrede, da li se radi o bitnoj povredi ug, da li je povreda izvrena sa umiljajem ili je posledica grube ili obine nepanje. Dovoljna je samo injenica nastupanja tete.Tree, naknada obuhvata stvarnu tetu i izgubljenu dobit.etvrto, str je duna nadoknaditi samo tetu koju je predvidela ili morala predvideti u momentu zakljuenja ug. Kriterijum predividljivosti je meovitog karaktera i obuhvata subjektivni elemenat (tetnik predvideo tetu) i objektivni elemenat (tetnik morao predvideti tetu). Kada se radi o tetama koje mogu nastati na imovini treih lica zbog nesaobraznosti robe, ta lica mogu zahtevati nadoknadu. S dr str to ne vai za tetu nastalu smru ili telesnim povredama koje je roba prouzrokovala bilo kom licu. Metode obrauna nadoknade teteBK def nain odreivanja visine nadoknade tete u 2 sluaja: kod kupovine ili prodaje radi pokria i u situaciji kada postoji tekua cena za robu koja je predmet ug o meun. Prodaji.

25. NADOKNADA KONKRETNE I APSTRAKTNE TETE

Odreivanje visine tete kod kupovine ili prodaje radi pokria (nadoknada konkretne tete)To je situacija kada kupac posle povrede ug od str prodavca kupi robu u cilju zamene one koju nije dobio ug, ili prodavac posle povrede od str kupca proda robu 3.licu. Str koja je izvrila kupovinu odn prodaju radi pokria moe dobiti razliku izmeu ug cene i cene kupovine kao i svaku dr naknadu tete koja je pretrpljena. Za kupovinu radi pokria uslovi su:1. da je ug raskinut2. da se kupovina odn prodaja radi pokria uini na razuman nain (kupac kupi po najnioj ceni, a prodavac proda po najvioj moguoj ceni).3. da se uini u razumnom roku. Da je izvri lice u istim ili slinim okolnostima, istih svojstava kao str koja takvu transakciju vri neposredno. Poetak trajanja razumnog roka je kad je oteena str raskinula ug.Odreivanje visine tete za robu sa tekuom cenom (nadoknada apstraktne tete) Str koja je povredila ug duguje tetu u visini razlike u ceni koja je predviena ug i tekue cene u trenutku raskida (market prica rule). BK poznaje 3 kumulativna uslova:1. da je ug raskinut.2. da pre obrauna apstraktne tete nije izvrena kupovina ili prodaja radi pokria3. da za robu koja je predmet raskinutog ug postoji tekua cena. Za Robu proizvedenu po posebnoj narudbini ne moe se korisiti metoda odreivanja apstraktne tete. Za utvrivanje visine tekue cene od znaaju su nain, vreme i mesto njenog odreivanja. Za nain odreivanja tekue cene koriste se slubene kvotacije robe na berzama, cene sline ili iste robe na tritu, podaci trgovinskih komora. Kao vreme K utvruje vreme raskida ug. Ovakvim reenjem se oteenoj str omoguava da pekulie i eka najpovoljniji trenutak da ug raskine (prodavac kada je roba najskuplja, kupac kada je najjeftinija). Da bi se ovo predupredilo str koja zahteva nadoknadu, a ug je raskinula nakon preuzimanja robe ima pravo na razliku izmeu ugovorene i tekue cene koja je vaila u trenutku preuzimanja robe, a ne u trenutku raskida. Mesto odreivanja tekue cene je mesto u kome se isporuka trebala da bude izvrena. Kada ne postoji tekuza cena u mestu isporuke, strane treba da odrede razumnu zamenu za ovu cenu uz uvaavanje razlike u trokovima isporuke i transporta.

26. PRAVO NA KAMATU KOD UG O ME PRODAJI

Nakon vie predloga usvojena je sledea odredba: Ako jedna str ne plati cenu ili neki dr iznos sa kojim je u zaostatku, dr stra ima pravo na kamatu na takav iznos, pri emu ne gubi pravo na naknadu tete koja joj pripada. Iz ove odredbe BK izvode se sledee karakteristike pravnog regulisanja prava na kamatu.1. pravo na kamatu nezavisno je od prava na naknadu tete, ova osobina prava na kamatu se naziva apsolutnou kamate.2. BK uti o visini i nainu odreivanja kamatne stope. Kupac i prodavac bi trebalo sami da odrede visinu kamatne stope. Ako ne uine, tendencija je da se odredi u skladu sa lex contractus-om odn pravom koje bi bilo merodavno u sluaju da se na njega ne primenjuje BK. K ne utvruje poetak roka od kada poinje da se rauna kamata (trebalo bi dan dospevanja obaveze)3. BK ne utvruje pravo obrauna kamate na kamatu iz 2 razloga: takva kamata je esto zabranjena javnopravnim propisima nacion zakonodavstava, drugi da se ona retko javlja u praksi meun poslovnih transakcija.

27. OSLOBOENJE STR OD ODGOVORNOSTI PO BK

Opti uslovi osloboenja od odgovornosti3 kumulativno ispunjena uslova: da je smetnja bila izvan kontrole str koja je povredila ug; da od te str nije bilo razumno oekivati u vreme zakljuenja ug da smetnju uzme u obuzir; da ta str smetnju nije mogla izbei i savladati. Ugovarai mogu samim ug def okolnosti koje su izvan njihove kontrole. U suprotnom smatra se da je smetnja izvan kontrole ukoliko bi to bilo u skladu sa oekivanjima i namerama razumnog lica u istoj situaciji. U teroiji se navode primeri: prirodni dogaaji (poplave, poari, zemljotresi), dogaaji polit ili soc karaktera (ratovi, revolucije, trajkovi), pravne smetnje (embargo, eksproprijacija robe, zabrana transfera novca iz zemlje kupca, zabrana ili ogranienje uvoza, izvoza). Smetnjom se ne smatraju dogaaji sa polja line odgovornosti i rizika (likvidacija, bankrot, hapenje, bolest, smrt). Da bi smetnja bila osnov osloboenja potrebno je da ona bude nepredvidljiva. Sudska i A praksa odreuju znaenje nepredvidljivosti ukoliko je verovatnoa njegovog nastupanja toliko mala da razumne str ne moraju izriito da odrede ko snosi rizik njegovog nastupanja, ali u sluaju vee verovatnoe pregovarale bi o njegovom ureivanju. Potrebno je da se smetnja nije mogla ni izbei ni savladati. Savladavanje se postie kontrolom nad pripremama za izvrenje, organizacijom svojih aktivnosti, takoe postojanje odgovarajue opreme kojom se fabrika titi od nepogoda. Kada je smetnja ve nastala str mora pokuati da njene posledice prevlada, npr protiv mere zabrane izvoza odreene robe treba pokuati pravni sr protiv takve odluke pod uslovom da imaju anse za to. Ugovara koji usled smetnje nije izvrio obavezu duan je da dr str obavesti o smetnji i njenom uticaju. Ako obavetenje ne stigne u razumnom roku ta str odgovara za tetu koju je dr ugovara pretrpeo zbog neprijema obavetenja. Za momenat utvrivanja dejstva obavetenje koristi se teorija prijema. Osloboenje od odgovornosti za povredu ug od strane 3.lica Str iz ug moe se osloboditi odg za neizvrenje ug obavezaa ako je to neizvrenje posledica neizvrenja nekog 3.lica koje je ta strana angaovala da izvri ug u celini ili delimino. K ne def kriterijume odreivanja 3.lica. U teoriji se istie da kod osloboenja odg u reimu BK mogu razlikovati 3 situacije:Prvo, str je uvek odgovorna za rad svog personala odn lica iji rad organizuje i kontrolie. To nisu 3.lica koja uestvuju u izvrenju, za njihov rad odgovara kao za sopstveni.Drugo, str iz ug moe se osloboditi odg za rad 3.lica samo ukoliko bi i ona sama i 3.lice bili osloboeni od odgovornosti kad 3.lice direktno ispunjava obavezu glavne strane. Posebna situacija nastaje kad 3.lice ne ispunjava direktno obavezu prema glavnoj str iz ug ve je njegovo ispunjenje samo pretpostavka ispunjenja glavne ug obaveze (snabdeva prodavca). Ne bi bilo opravdano da prodavac odgovara u ovakvom sluaju.

28. PRETPOSTAVKE ZA RASKID, DEJSTVO I OBAVEZE STRANA NAKON RASKIDA UGOVORA

BK predvia kao pretpostavku prava kupca da izjavi raskid njegovu mogunost da robu vrati u sutinski istom stanju u kome ju je primio. Ne znai da kupac mora vratiti identinu robu onoj koju je dobio od prodavca. Kupac koji je izgubio pravo na raskid zbog toga to nije mogao vratiti robu u sutinski istom stanju zadrava dr prava koja moe koristiti zbog povrede ug od str prodavca (naknada tete, otklanjanje nedostataka, zahtev za snienje cene). ak i ako ne moe da vrati robu u sutinski istom stanju ima pravo na raskid ukoliko:a)nije kriv to se roba ne moe vratiti u sutinski istom stanju; b) ako je roba propala ili bila oteena u toku pregleda obavljenog, C) ako je roba u celini ili delimino prodata u redovnom toku poslovanja, ili je kupac potroio ili preradio u toku normalne upotrebe pre nego to je otkrio ili je morao otkriti nedostatak saobraznosti. Kupac ne gubi pravo na raskid i kada roba ne moe biti vraena u sut istom stanju ako je prodavac uinio bitnu povredu ugovora. Dejstvo raskida ug Osnovno je pravilo da se raskidom ug obe strane oslobaaju svojih ug obaveza, izuzev eventualne nadoknade tete. Raskid takoe ne utie na ug odredbe koje ureuju reavanje sporova. Obaveze str nakon raskida ugStr koja je izvrila ug u celini ili delimino moe zahtevati od dr str povraaj datoga. Uzajamna vraanja vre se istovremeno. Str vraaju ne samo ono to su primile ve i koristi koje su imale od primljene robe. Za prodavca to su kamate, za kupca sve koristi od robe ili njenih delova.

29. POSEBNE VRSTE MEUN PRODAJE

meun prodaja investicija Posebnu ulogu u pravnom regulisanju ovih ug odigrala je Evropska ekonomska komisija OUN. Ug o meun prodaji investicija im anekoliko karakteristika koje se razlikuju od klasinog ug o prodaji robe. Prvo, predmet je nepotrona roba, to nije obina serijska masovna proizvodnja ve vrlo sloenih i skupih objekata. Pored toga, ovaj ug prate pojedini akcesorni ug kao to je ug specijalizaciji i obuavanju strunog kadra za rukovanje investicionom opremom.Izvoenje investiocionih radova u inostranstvuOvo je poseban vid meun prodaje investicija. Meovit je ug koji sadri elemente ug o prodaji stvari i ug o graenju. Za izvoenje investicionih radova u inostranstvu ovlaena su preduzea i dr pravna lica upisana u registar za obavljanje takvih usluga. Ovakvo preduzee moe uvoziti deo opreme i materijal za ugradnju u opremu koju izvozi u inostranstvo radi izvoenja investicionih radova. Na kupovinu ove opreme ne primenjuju se propisi koji se odnose na uvoz te vrste opreme i materijala u zemlju. Prema zak o spoljno-trg poslovanju zakljuuje se u pismenom obliku i upisuje se u registar koji se vodi kod posebnog nadlenog dravnog organa. Karakteristike ug o meun prodaji investicijaenevski opti uslovi za nabavku i montau investicione opreme ureuju ovu materiju na dispozitivan nain, osim kada ih ug str ne iskljue izriitim pismenim sporazumom. Ug se smatra zakljuenim kada isporuilac-izvoa posle prijema porudbine poalje pismenim putem svoj prihvat i to u roku koji je kupac eventualno odredio, ug je u pisanoj formi. Opti uslovi predviaju osnovno pravilo da podaci o teini, dimenziji, ceni i ostali podaci u katalozima, prospektima,listama cena..imaju karakter priblinih podataka. Ti podaci dobijaju obavezni karakter samo ako se ug na njih izriito poziva. Drugo, planovi i teh dokumenti koji omoguavaju potpunu ili deliminu proizvodnju ili montau ureaja, koji su predati kupcu posle zakljuenja ug ostaju iskljuiva svojina isporuioca-izvoaa. Kupcu je zabranjeno da se sa planovima i teh dok koristi bez ovlaenja isporuioca-izvoaa, ne sme ih saoptiti 3.licu. Izuzeci: ako je izriito predvieno ug da postanu svojina kupca; ako se odnose na prethodni ug o prouavanju, razliit od ug o izvrenju; i ukoliko kupac predaje planove i teh dokumente isporuiocu-izvoau. Cena u listama i cena u katalozima se odnosi uvek na neupakovanu robu. Cene u vrstim ponudama i ug obuhvataju ambalau ili zatitna sr potrebna da bi se spreilo oteenje robe u normalnim uslovima trasnporta. Kupac investicija ima pravo na kontrolu kvaliteta upotrebljenog materijala i njegovih delova preko svojih predstavnika i to bilo za vreme izvoenja radova, bilo posle. I ukoliko na osnovu kontrole zakljui da su materijali ili neki delovi neispravni, isporuilac je duan da izvoau uputi pismeni obrazloene prigovore. Sve probe, izuzev probe radi preuzimanja postrojenja vre se u radionicama isporuioca-izvoaa. U pogledu plaanja vai ono to su ug str predvidele. U sluaju da plaanje ne bude izvreno za isporuenu robu i opremu, isporuilac-izvoa e i dalje ostati vlasnik te opreme sve dok cena ne bude plaena ako to dozvoljava zakon zemlje u kojoj se materijal isporuke nalazi. U pogledu privremenih radova, po pravilu njih izvodi kupac u skladu sa nacrtima i obavetenjima koja mu je dao isporuilac-izvoa. Ako bi usled greke ili propusta u nacrtima za izvoenje pripremnih radova dolo do nepredvienih trokova pre preuzimanja snosie ih isporuilac-izvoa.Rok za poetak-zavretak. Po pravilu predvia se rok za poetak radova koji poinje tei obino u toku 30 dana po prijemu pismenog naloga ininjera da izvoa otpone sa radovima. Predvia se i rok zavretka i to obino sa tano odreenim datumom, s tim to se stavlja rezerva u pogledu osposobljavanja investicionog objekta za normalno funkcionisanje. Meunarodne licitacijeTo je sloen postupak koji ima za cilj da investitor doe do najpovoljnijeg ponuaa.Postupak se obino sastoji iz 2 dela. U prvom, pretkvalifikacionom postupku treba utvrditi elemente na osnovu kojih se moe zapoeti licitacija. U drugom delu postupka prikupljanju ponuda izabira se najpovoljniji ponua radi zakljuenja ugovora. U postupku meun licitacije kao ravnopravni uesnici javljaju se: privredne org, udruenja, grupacije udruenja oformljene za konkretan sluaj. Uspeh meun licitacije dobrim delom zavisi i od dokumenta investicionih planova koje na uvid daje investitor. Uesnici u P me L su Investitor i Izvoa. Investitor je lice koje raspisuje me L, a Izvoa je privredna org ili gr privred org koje u toku L budu izabrane kao najpovoljniji ponuai. Pojavljuju se i 3.lica (projektanti odn gr projektanata). Projektanti su lica koja z araun investitora izrauju idejni projekt objekta ije je izgradnja predmet me L. Ako ih ovlasti investitor, mogu vriti f-ju stalnih ili privremenih nadzornih organa. S dr str i na strani izvoaa moe se pojaviti 3.lice, a to je agent ili zastupnik u zemlji realizacije me L.Meunarodna prodaja energije Na razmenu energije, naroito elektrine naroito su upuene susedne zemlje iji se energetski izvori po pravilu prirodno dopunjuju, pa u cilju boljeg i racionalnijeg korienja prirodnih resursa za dobijanje energije dolazi do meudravnih sporazuma. Po svojoj pravnoj prirodi ug o me prodaji E su ee ug o razmeni nego ug o prodaji. Ug se predvia da e jedna str u odreenom roku isporuiti tano utvrene koliine el energ i to ba u periodu kada se dr str nalazi u tzv picu potronje ili u optem nedostatku elekt energ, tada je dr str upuena na uvoz elek energ. S dr str druga str je ba u tom vremenskom periodu u mogunosti ne samo da zadovolji svoje potrebe, ve i da ima izvesne vikove za izvoz. Ovde se u stvari radi o razmeni energije. Isporuene koliine se uzajamno obraunavaju i vri se prebijanje, a samo se razlika naplauje. Ima i takvih meun ug gde se jedna str pojavljuje iskljuivo kao kupac, a dr kao prodavac energije. Tada se radi o istom ug o prodaji. Kod isporuke elek energ moe se postaviti pitanje docnje i odg za mane stvari. Slab kvalitet struje (raspadanje elek sistema) moe da nanese ogromne tete itavoj privredi zemlje uvoznice i da prouzrokuje kvarove i oteenja na dr instalacijama i postrojenjima, pa je pitanje odg za prouzrokovanu tetu jedno od najdelikatnijih. U ug valja predvideti obaveze kupca energije da i on sa svoje strane preduzme odgovarajue mere npr iskljuenje energ sistema i sl da bi se tetne posledice umanjile ili izbegle. to se tie nuklearne energ i njene razmene, re je o materiji koja nije u obiajnom robnom prometu, ve se nalazi u administrativnom reimu.Meunarodna prodaja transportnih sredstava S obzirom da se radi o sr od izuzetnog privrednog znaaja i ogromne materijalne vrednosti BK se ne primenjuje na prodaju brodova, glisera na vazduni jastuk i vazduhoplova. U veini zemalja se tretiraju kao nepokretnosti po pravnom reimu. Na njih se primenjuje poseban pravni reim kao to je upis u odgovarajue registre i knjige, stavljanje hipoteke i sl. Predvien je poseban postupak oko preuzimanja ovih objekata, gde glavnu re imaju odgovarajue strune, teh komisije koje nakon pregleda transportnog sr daju odobrenje za registraciju i upotrebu. Za brodove je od velikog znaaja da se utvrdi njihova klasa. Klasa se odreuje prema sigurnosti broda za pomorsku plovidbu. Posebne komisije strunjaka osiguravajuih zavoda pregledaju ne samo izgraen brod ve i pojedine elemente u toku izrade. Tek na osnovu certifikata koje daju ovlaeni strunjaci moe doi do odreivanja klase broda. Slino je i u pogledu modernih vazduhoplova.

30. PRELAZ SVOJINE, RIZIKA I TROKOVA KOD UG O ME PRODAJI

Prenos prava svojineFrancusko shvatanje prelaz svojine vezuje za momenat zakljuenja ug, pod uslovom da je ug o prodaji predviena cena za robu bez obzira da li je plaena ili ne.Srednje-evropsko sledi tradiciju rimskog prava. Prodavac ostaje sopstvenik stvari sve dok je na odreeni nain ne preda kupcu.Anglosaksonsko usvaja opti princip da se nain prenosa svojine moe regulisati ug. Ovde je odluujua volja ug strana. Razlike izmeu pravnih sis nemaju vei praktian znaaj za pravni reim meun prodaje. Razlog je to se transportnim klauzulama precizno odreuje vreme i mesto prelaska rizika i trokova sa prodavca na kupca. Prelazak svojine je za njih (poslovne ljude) teorijsko pitanje jer im je osnovni interes predvideti trenutak od koga snose rizik i trokove za prodatu robu. BK predvia obavezu prenosa svojine kao jednu od osnovnih obaveza prodavca s ciljem da se naglasi priznanje ove obaveze, pri emu se naini njene realizacije razlikuju i predmet su regulative nacionalnih zakonodavstava.Prelaz rizika i trokova va, pa, zemlje June Ame prihvataju srednjeevropski sis a rizik prelazi na kupca u trenutku zakljuenja ug o prodaji Skandinavska prava - rizik i trokovi prelaze sa prodavca na kupca u trenutku isporuke. Shvatanje skandinavskog prava imalo je znatan uticaj i na reenja prihvaena najpre u Jednobraznom zakonu o meun kupovini i prodaji robe, zatim i u BK. BK ureuje prelaz rizika i trokova kada:a) postoji obaveza prodavca da preveze robu, ali nije duan da je preda u odre mestub) prodavac ima obavezu da preveze robu iz nekog dr mesta i isporui je prevoziocu u tano odreenom mestuc) kada se prodaja robe deava u prevozu. U prvom sluaju rizik i trokovi prelaze sa prodavca na kupca u momentu kada prodavac robu preda prvom prevoziocu. U situaciji pod B rizik prelazi na kupca tek u momentu kada je proba predata prevoziocu na tako odreenom mestu. Trea situacija je est sluaj u meun trgovini. Mada kod ovakve prodaje pregled robe esto nije mogu, a i kada jeste oduzima mnogo vremena i novca. U kontinentalnim pravima prihvaeno je reenje po kojem se kao trenutak prelaska rizika smatra momenat kada je roba predata prevozniku: poslendji kupac stupa na mesto prethodnog i snosi rizik retroaktivno. Prema eng pravu rizik na kupca prelazi u momentu zakljuenja ug.

31. PRELAZ RIZIKA I TROKOVA UZ PRIMENU INCOTERMS PRAVILA

U cilju izbegavanja eventualnih sporova izazvanih razliitim interpretacijama trg termina, Me Trg Komora je u Parizu 1936. donela Me pravila za tumaenje ugovornih termina uobiajnih u trgovini, poznata pod skraenim nazivom Incoterms 1936. Izvrena je revizija ovih pravila i 1953. doneta su revidirana pravila Incoterms 1953. Usledilo je vie revizija od kojih je poslednja izvrena 2000.god. Prilikom revizije predloeno je da se trg termini radi lakeg itanja i razumevanja prezentiraju na nov nain. Klauzule su grupisane u 4 fundamentalno razliite kategorije oznaene sa E, CF,C i D. U gr E spada samo klauzula EXW-franko fabrika po kojoj rizik prelazi na kupca u vreme kada mu je roba individualizovana, stavljena na raspolaganje u prostorijama prodavca Klauzule F tipa (FCA, FAS i FOB) predviaju da je prodavac duan da robu isporui prevozniku koga je odredio kupac. Od tog momenta rizici i trokovi prelaze na kupca. Prema klauzulama C tipa (CFR, CIF, CPT i CIP) prodavac je duan da ugovori prevoz, ali ne preuzima rizik nakon predaje prevoziocu. Prema klauzulama D tipa (DAF, DES, DEQ, DDU i DDP) prodavac je duan da snosi sve trokove i rizike za dopremu robe kupcu u odreenu zemlju opredeljenja. U svim odredbama odgovarajue obaveze ug strana grupisane su u 10 naslova: obaveze prodavca obeleene oznakama od A1 do A10, a kupca oznakama od B1 do B10. Od znaaja za prelaz rizika i trokova mogu biti i luke uzanse ili uzanse odreene trgovinske struke. Poto je klauzulama nemogue precizirati sve obaveze ug strana zato je u odreenoj meri potrebno pribei primeni uzansi vaeih u odreenommestu.

32. VRSTE I KARAKTERISTIKE KLAUZULA INCOTERMS

EXW franko fabrika (ex works..named place) Franko fabrika znai da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada je robu stavio kupcu na raspolaganje u svojim pogonima. Prodavac nije odgovoran za utovar robe na vozilo koje obezbeuje kupac kao ni za carinjenje robe radi izvoza ukoliko nije drugaije ugovoreno. Kupac snosi sav rizik i troak u vezi sa otpremom robe do eljenog mesta opredeljenja. Odredbu ne treba koristiti kada kupac direktno ili indirektno ne moe da obavi izvozne formalnosti. U tom sluaju treba koristiti odredbu FCA

FCA franko prevoznik (free carriernamed place) Franko prevoznik znai da prodavac ispunjava svoju obavezu kada preda robu ocarinjenu radi izvoza prevozniku odreenom od str kupca na naznaenom mestu ili taki. Ova odredba moe da se koristi za sve vrste prevoza, ukljuujui i multimodalni.Ako kupac naloi prodavcu da isporui licu npr pediteru koje nije prevoznik,prodavac je valjano izvrio svoju obavezu isporuke kada je ista u nadlenosti tog lica. Transportni terminal znai elezniki terminal, teretnu stanicu, kontejnerski terminal ili stovarite ili neko dr slino prijemno mesto.FAS Franko uz bok broda (free alongside shipnamed port of shipment) Franko uz bok broda znai da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada robu postavi uz bok broda ne keju odnosno u maonu u naznaenoj luci otpreme. To znai da kupac snosi sve trokove i rizik od gubljenja odn oteenja robe od tog asa. Odredba FAS trai da kupac obavi izvozne formalnosti.FOB- franko bord (free on board..named port of shipment) Franko brod znai da prodavac ispunjava svoju obavezu kada isporui robu preko ograde broda u naznaenoj luci otpreme. Kupac mora da snosi trokove i sav rizik od gubljenja odn oteenja robe od te take. Odredba FOb zahteva od prodavca da obavi sve izvozne formalnosti (koristi se samo za pomorski i reni saobraaj)CFR Cena sa vozarinom (cost and freight.named port of destination) Cena sa vozarinom znai da je prodavac duan da snosi trokove i vozarinu potrebne da dopremi robu do naznaene luke ali rizik od gubljenja ili oteenja kao i svako poveanje trokova nakon asa kada je roba isporuena na brod prelazi sa prodavca na kupca kada roba pree ogradu broda u otpremnoj luci. Prodavac je duan da obavi carinjenje robe radi izvoza (za pomorski i reni saobraaj). Kada ograda broda nema praktinu svrhu bolje je da se koristi odredba CPT.CIF Cena sa osiguranjem i vozarinom (cost, insurance and freight..named port of destination) Znai da prodavac ima iste obaveze kao kod klauzule CFR ali uz dodatak da je duan da obezbedi za kupca pomorsko osiguranje protiv rizika, gubitka ili oteenja robe za vreme prevoza. Prodavac ugovara osiguranje i plaa premiju osiguranja. CPT Vozarina plaena do.. (carriage paid to named place of destination) Znai da prodavac plaa trokove prevoza do naznaenog mesta opredeljenja. Rizik za gubitak ili oteenje robe kao i za naknade trokove zbog dogaaja koji su se odigrali nakon to je roba isporuena prevozniku, prelazi sa prodavca na kupca kada je roba predata na raspolaganje prevozniku. Ako se za prevoz do ugovorenog odredita koriste dalji prevoznici, rizik prelazi kada je roba isporuena prvom prevozniku. Prodavac treba da ocarini robu radi izvoza. CIP Vozarina i osiguranje plaeni do.. Znai da prodavac ima iste obaveze kao kod odredbe CPT ali uz dodatak da prodavac obezbeuje osiguranje tereta od rizika kupca za izgubljenu ili oteenu robu za vreme prevoza. Prodavac ugovara osiguranje i plaa premiju osiguranja. Prodavac carini robu radi izvoza. Ova odredba moe da se koristi za sve vrste prevoza, ukljuujui i multimodalni prevoz. DAF Isporuena granica (delivered at frontiernamed place) Isporueno granica znai da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je roba stavljena na raspolaganje, ocarinjenja radi izvoza, na naznaenom mestu na granici, ali pre carinske granice susedne zemlj. Odredba granica moe se koristiti za svaku granicu ukljuujui granicu zemlje izvoza. Stoga je od bitnog znaaja da se granica o kojoj se radi precizno odredi time to se e u odredbi uvek naznaiti taka i mesto. Ova odredba je prvenstveno namenjena sluajevima kada se roba prevozi eleznicom ili drumom. DFS Isporueno franko brod (delivered ex ship..named of port of dest.) Isporueno franko brod znai da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je roba neocarinjena radi izvoza stavljena kupcu na raspolaganje na brodu, u ugovorenoj luci opredeljenja. Prodavac snosi sve trokove i rizike vezane za dopremu robe do ugovorene luke opredeljenja. DEQ Isporuena franko obala (delivered ex quaynamed of port of des.) Isporueno franko obala (ocarinjeno) znai da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada je robu ocarinjenu za uvoz stavio na raspolaganje kupcu na obali (gatu) u ugovorenoj luci opredeljenja. Prodavac snosi sav rizik i trokove ukljuujui carinske, poreske i dr dabine. Ovu odredbu ne treba koristiti ako prodavac ne moe direktno ili indirektno da dobije uvoznu dozvolu. Ako ug str ele da se iz obaveze prodavca iskljue neki od trokova plativih pri uvozu (npr pdv) ovo treba jasno naznaiti, dodajui u tu svrhu rei: isporueno franko obala, pdv naplaen. Odredba moe da se koristi samo za pomorski i reni prevoz. DDU Isporueno, neocarinjeno (delivered duty unpaid) Isporueno, neocarinjeno znai da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je roba stavljena na raspolaganje na naznaenom mestu u zemlji uvoza. Prodavac je duan da snosi sve trokove i sav rizik vezan za dopremu robe do tog mesta iskljuujui carinske, poreske i dr zvanine dabine koje se plaaju pri uvozu, kao i trokove i rizike obavljanja carinskih formalnosti. Ukoliko ug str ele da prodavac obavi carinske formalnosti i snosi trokove i rizike koji iz to nastanu ovo treba jasno naznaiti dodavanjem odgovarajuih rei. DDP Isporueno i ocarinjeno (delievered duty paid named place of dest.) Isporueno i ocarinjeno znai da je prodavac ispunio svoju obavezu isporuke kada je roba stavljena na raspolaganje na naznaenom mestu u zemlji uvoza. Prodavac je duan da snosi rizike i tr ukljuujui i carinske, poreske i dr daBine vezane za isporuku robe. Dok EXW preds minimalnu obavezu prodavca, DDP predstavlja njegovu maksimalnu obavezu. Ovu odredbu ne treba koristiti ako prodavac direktno ili indirektno ne moe da pribavi uvoznu dozvolu.Odstupanje od mesta prelaska rizika prema transportnim sredstvima Mora se jasno i izriito ugovoriti i to na 2 naina:Prvo, str mogu u uobiajenoj transportnoj klauzuli dodati razne termine kojima se modifikuje transportna klauzula u pogledu prelaska rizika.Drugo, odgovarajue termine o prelasku rizika se mogu uneti u neku dr taku ugovora, najee u odredbe o kvalitetu. Termini koji modifuikuju transportnu klauzulu su: teina pri ukrcaju, teina pri iskrcavanju, kvalitet pri ukrcavanju, kvalitet pri iskrcavanju, takoe i rye terms, sound delivered.

33. ZASTARELOST POTRAIVANJA IZ UG O ME PRODAJI

U Njujorku je 1974.god usvojena K o zastarelosti potraivanja u oblasti meun prodaje robe, biva SFRJ je ratifikovala 1978. K se primenjuje ukoliko su ispunjena 2 uslova: Prvo, da u momentu zakljuenja ug str imaju sedita u razliitim dravama ugovornica K i drugo da ugovarai nisu izriito iskljuili njenu primenu. Postojanje ili nepostojanje zastarelosti se ne vodi rauna po slub dunosti ve samo po prigovoru zainteresovane str. Zastarelost eliminie pravo poverioca da zahteva prinudno ostvarivanje svog potraivanja. Meutim, svaka od str se bez obzira na istek vremena zastarelosti moe pozvati na sopstveno potraivanje iz ug i istai ga protiv dr str kao sr odbrane ili kompenzacije uz ispunjenje jednog od 2 alternativna uslova:a) da su oba potraivanja nastala iz istog ug ili vie ug zakljuenih u toku jednog poslab) da su potraivanja mogla biti predmet kompenzacije u bilo koje vreme pre isteka roka zastarelosti.Rokovi zastarelosti redovni i apsolutni Redovni je 4god, a apsolutni iznosi 10 god. Poetak oba roka zastarelosti odreen je identino: momentom dospelosti prava na potraivanje, odn kod povrede ug od dana kada je povreda uinjena. Zastarelost poinje da tee od momenta dospelosti prava na potraovanje: kada se radi o potraivanju zasnovanom na prevari pre , za vreme zakljuenja ug odn njenog izvrenja, rok poinje da tee od dana kada je prevara bila otkrivena ili je razumno mogla biti otkrivena ukoliko je prodavac za prodatu robu dao izriitu, vremenski ogranienu garanciju, od dana kada je kupac obavestio prodavca o injenici na kojoj se zasniva njegova tuba, a najkasnije od dana isteka garancije. Kod ug sa sukcesivnim ispunjavanjem obaveza, od dana kada je izvrna povreda obrone obaveze, i to za svaku obronu obavezu posebno ako nije data izjava o raskidu ugovora, ako jeste od dana kada se ta izjava uputi dr str. Postoje mogunosti da se rokovi zastarelosti skrate ili produe. Dunik obaveze koja zastareva moe produiti rok pisanom izjavom upuenom poveriocu bilo kada u toku zastarelosti. Produenje je pak mogue tek kada je rok zastarelosti poeo da tee (u suprotnom izjava je nitavna). Rok zastarelosti se moe skratiti u sluaju da je klauzulom o reavanju sporova ugovorena nadlenost arbitrae, kojom se predvia da pravo pokretanja arb postupka zastareva u roku kraem od onog koji je predvien K.

34. PREKID I ZASTOJ ZASTARELOSTI PREMA K

Pod prekidom zastarelosti podrazumeva se nastupanje takvog dogaaja usled koga razmak vremena koji je ve protekao gubi sav znaaj za zastarelost, a ona poinje tei od momenta kada je dogaaj nastupio. Uzroci se dele na 2 kategorije:a) uzroci prekida zastarelosti koji nastaju voljom poverioca Rok zastarelosti prestaje kada poverilac pokrene neki sudski postupak; takoe u svakom postupku u kome poverilac istakne svoje potraivanje u cilju njegovog priznanja ili izvrenja (ostavinski, steajni ili postupak likvidacije udruenja ili privr drutva). Tok zastarelosti moe biit prekinut i podnoenjem tube arbitrai ili izabranom sudu, i u sluaju da poverilac u zemlji sedita dunika pre isteka roka preduzme radnju razliitu od onih koje K normira kao podobne da izazovu prekid roka zastarelosti.b) uzroci prekida zastarelosti koji nastaju voljom dunika Osnovni uzrok je priznanje duga dunika koja mora biti data u toku zastarnog roka u pisanoj formi, Od zahteva pisane forme se odstupa u sluaju isplate kamate ili deliminog izvrenja obaveze dunika (koknludentne radnje priznanja duga) c) posebni sluajevi prekida zastarelosti Mogue je da na str poverioca ili dunika budu 2 ili vie lica. U prvom sluaju kada za obaveze iz ug odgovara vie solidarnih dunika, pokretanje postupka protiv jednog od solidarnih dunika dovodi do prekida zastarelosti u odnosu na sve dunike samo ukoliko poverilac pre isteka roka tim dunicima poalje pisano obavetenje o pokretanju postupka. Usituaciji kada nisu ispunjeni uslovi za prekid zastarelosti prema dr solidarnim dunicima, nakon okonanja p protiv jednog poverilac ima pravo na dodatni rok od 1 god za pokretanje p protiv dr solidarnog dunika. Rok od 1god od momenta okonanja postupka. Dr sluaj kada se na str poverioca moe nai vie lica, to e biti sluaj kada je kupac predao stvar 3.licu. Ukoliko kasniji pribavilac pokrene P protiv kupca, zastarelost potraivanja kupca prema prodavcu prestaje da tee u sluaju kada kupac prodavcu poalje pisano obavetenje o postupku koji je protiv njega pokrenut. Ukoliko takvo obavetenje nije poslato, onda kupac po okonanju postupka koji je protiv njega pokrenuo kasniji pribavilac raspolae produenim rokom od 1 god za pokretanje P protiv prodavca pod istim uslovima koji vae za poverioca.c) zavretak roka zastarelosti posle prekida Ukoliko je P ijim je pokretanjem zastarelost prestala da tee okonan bez konane odluke o sutini potraivanja, smatra se da zastarelost nije ni prestala da tee odn da do prekida nije ni dolo. Poverilac u ovom sluaju ima pravo na produenje roka zastarelosti od 1 god pod uslovom da je u vreme okonanja postupka rok zastarelosti istekao ili je do njegovog isteka ostalo jo godinu dana. Zastoj toka roka zastarelosti Nastaje kada rok zastare prestane da tee usled nastupanja zakonom predvienih okolnosti. Prestankom tih okolnosti tok roka se nastavlja uz uraunavanje vremena koje je proteklo do nastupanja zastoja zastarelosti. Te okolnosti mogu biti subjektivne prirode ( maloletstvo, duev zaostalost poverioca, postojanje branog, roditeljs, starateljs ili sl odnosa), ali i objektivnog karaktera (moratorijum odn opti zastoj sud rokova izazvan naroitim okolnostima poput zemljotresa, rata itd..) K o zastarelosti ureuje institut zastoja na sledei nain: rok Z se produava za 1 god ukoliko je poverilac usled okolnosti koje su van njegove kontrole spreen da ita preduzme kako bi vreme Z prestalo da tee. 1 god od dana kada su okolnosti koje su izazvale zastoj Z prestale da postoje.

35. Ug O MEUN TRG ZASTUPANJU

Ug koji se jedno lice, trg agent obavezuje da e u ime i za raun dr lica svog vlastodavca iz dr zemlje ili domaeg vlastodavca u dr zemlji zakljuiti jedan ili vie trgovinskih pravnih poslova. Trg zastupnici u me pravnom prometu mogu zastupati jednu ili vie inostranih firmi ili sve firme iz jedne zemlje, a isto tako i jednu ili vie naih privr org u inostranstvu. Ug se zastupnik obavezuje da pripremi zakljuenje ug; pripremi i zakljui ug ili da zakljui trgovaki ug sa 3-licem u ime i za raun dr str-vlastodavca. Vlastodavac se pak obavezuje da isplati zastupniku odreenu naknadu (proviziju). Znaajne su razlike u pojmovnom shvatanju ovog posla izmeu konitentalnog i anglosaksonskog pravnog podruja. Kontinentalni razlikuju zastupanje od komisiona, dok u common law takve razlike nema, ve je agency jedinstven oblik delovanja za raun nalogodavca. Izvori prava za ureivanje ug o zastupanjua) nacionalni pravni izvoriU pojedinim zakonodavstvima nije napravljena razlika izmeu zastupanja i posredovanja. Posrednik svoje poslove obavlja ad hoc i u interesu svih lica koja mu se obrate dok zastupnik za istu vrstu poslova i na istom podruju moe zastupati pa i posredovati u ime i za raun ne samo jednog nalogodavca. Stalni posredniki poslovi ak ulaze u pretpostavljeni delokrug rada zastupnika, a zastupnike poslove zastupnik moe obavljati samo po osnovu ug i uz ovlaenje nalogodavca. Prema Ukazu Francuske o trg zastupnicima, trg zastupnik ima pravo da zastupa i nove prinicipale, bez obaveze obavetavanja svojih klijenata o tome. Ali on to pravo nema u odnosu na firmu koja je konkurent nekog od njegovih principala, osim ukoliko nije obezbedio odgovarajuu saglasnost.b) meunarodni izvori Najvaniji meun akt je K o zastupanju u meun prodaji robe doneta pod okriljem UNIDROIT u enevi 1983. (enevska K). Njen je poseban doprinos u ureivanju odnosa koji se uspostavljaju izmeu zastupnika i prinicpala sa 3.licima to je od posebnog znaaja za meu prodaju robe. U vezi sa primenom K izdvajaju se 2 kriterijuma i to: predmetni i teritorijalni.Predmetni: K se primenjuje kada je zastupnik ovlaen ili tvrdi da je ovlaen da istupa za raun dr lica i da zakljui sa 3.licem u svoje ime ili u ime zastupanog lica ug o prodaji robe. Teritorijalni, njime se predvia njena primena samo u sluajevima kada principal i 3.lice imaju mesto obavljanja delatnosti u razliitim dravama i ukoliko: agent ima mesto obavljanja delatnosti u dravi potpisnici K i pravila meu privatnog prava upuuju na pravo drave potpisnice K. Savet Evropske zajednice u Briselu 1986. doneo Pravil